V JRevija,za prgyQ o§iguranja _ _ ^ _ _ ^CLANCI

Doc dr Slavko ĐORĐEVIĆ*

PRINCIPI EVROPSKOG UGOVORNOG PRAVA

OSIGURANJA - BUDUĆI OPCIONALNI INSRUMENT PRAVA EU?

Apstrakt

U ovom radu autor j e ispitivao da li Principi evropskog ugovornog prava osiguranja mogu biti usvojeni u formi tzv. opcionalnog instrumenta ko-munitarnog prava. Opcionalni instrument se, u najši-rem smislu, može definisati kao pravni akt Evropske unije čija primena zavisi od autonomije volje ugo-vornih strana. Osnovni cilj opcionalnog instrumenta je da ugovornim stranama pruži alternativni režim ugovornog prava koji može zameniti nacionalno ugovorno pravo. Da bi ovi principi mogli postati op-cionalni instrument za evropsko ugovorno pravo osi-guranja, potrebno je da se ostvare odgovarajući uslo-vi u pogledu sadržine ovog dokumenta, uključujući i mogućnost njegovog kolizionopravnog izbora. Ovaj rad treba da pruži odgovor na pitanje, da li su i u ko-joj meri ovi uslovi ostvareni.

Ključne reči: Principi evropskog ugovornog prava osiguranja (PEUPO), Opšti referentni okvir, opcio-nalni instrument, Rim I Regulativa, koliziono-pravna autonomija volje i PEUPO

1. UVOD

Principi evropskog ugovornog prava osigu-ranja (dalje: PEUPO) objavljeni su u septembru 2009. godine kao rezultat desetogodišnjeg rada „The Project Group on Restatement of European Insuran-ce Contract Law" (u daljem tekstu: Grupa za osigu-ranje)1. Izrada PEUPO je započeta kao samostalni projekt Grupe za osiguranje 1999. godine, da bi u to-ku 2005. godine postala deo projekta „CoPECL Net-

Pravni fakultet u Kragujevcu, e-mail: slavko@jura.kg.ac.rs. 1 www.restatement.info.

h'ork of Excellence", koji je osnovala Evropska ko-misija sa zadatkom da se sačini nacrt „Opšteg refe-rentnog okvira" (Draf t Common Frame of Referen-ce) za evropsko ugovorno pravo, čiji će posebni deo činiti PEUPO.2 '3

Opšti referentni okvir (u daljem tesku: ORO) je osnovan u skladu sa Akcionim planom za evropsko ugovorno pravo4 iz 2003. godine i Komini-kacijom o Evropskom ugovornom pravu5 iz 2004. godine. Zamišljeno je da ORO, po ugledu na „Prin-cipe evropskog ugovornog prava"6, sadrži definicije i pravila ugovornog prava, koja su upotpunjena ko-mentarima i beleškama. Komentari imaju za cilj da bliže objasne predložena pravila, a beleške da ukažu na trenutno stanje ugovornog prava u državama-čla-nicama, kao i na važeće komunitarno pravo. Prili-kom izrade samih pravila, koristio se metod upored-nopravne analize nacionalnih ugovornih prava drža-va-članica7.

Studijska grupa za Evropski građanski zako-nik (Studijska grupa) i Istraživačka grupa za važeće komunitarno privatno pravo (Aquis grupa)9, koje de-luju zajedno sa Grupom za osiguranje unutar zajed-ničkog projekta „CoPECL Network of Excellence", objavili su 2008. godine prvu verziju Nacrta ORO

2 Rokas, I., U susret harmonizaciji propisa evropskog prava osiguranja, Zbomik radova sa savetovanja Udruženja za pra-vo osiguranja Srbije „Usklađivanje osiguranja Srbije sa siste-mom osiguranja Evropske unije" Palić, 2007, str. 16-17.

3 www.copecl.org 4 Communication from the Commission to the European Parlia-

ment and the Council, 'A more coherent European contract law - An action plan', COM (2003) 68 final, 12 February 2003.

5 Communication from the Commission to the European Parli-ament and the Council, 'European Contract law and the revi-sion of the acquis: the way forward', COM (2004) 651 final, 11 October 2004.

6 Beale, Lando (eds.), Principles of European Contract Law, Parts I and 11, Kluwer Law International, The Hague 2000: Clive, Lando, Priim, Zimmermann (eds.), Principles of Euro-pean Contract Law, Part III, Kluwer Law International, The Hague 2003.

7 Communication from the Commission to the European Parli-ament and the Council, 'European Contract law and the re-vision of the acquis: the way forward', COM (2004) 651 fi-nal, 11 October 2004, paragrafi 2.2.1 i 3.1, Heiss, H. 'The Common Frame of Reference (CFR) of European Insurance Contract Law\ ERA Forum 9/2008, 95-96.

8 www.sgecc.net. 9 www.acquis-group.org.

Revija za pravo osiguranja * Broj 2/2011 19

Doc. dr Slavko ĐORĐEVIĆ . PRINCIPI EVROPSHOG UGOVORNOG PRAVA OSIGURANJA... 19-21

(NORO)10, a 2009. godine konačni NORO koji sadr-ži principe, definicije i model pravila evropskog pri-vatnog prava." U ovom dokumentu, pored „Principa Evropskog ugovornog prava" (koji su dopunjeni i delimično izmenjeni), našla su svoje mesto i pravila o vanugovornoj odgovornosti za štetu, neosnovanom obogaćenju, sticanju i gubitku svojine na stvarima, sredstvima obezbeđenja na pokretnim stvarima i tra-stu.12 Iste godine (septembra 2009) Grupa za osigu-ranje je podnela Evropskoj komisiji Nacrt opšteg re-ferentnog okvira za ugovore o osiguranju'3, u kome su dopunjeni Principi evropskog ugovornog prava osiguranja iz 2007. godine.

Osnovna odlika NORO i PEUPO ogleda se u tome da definicije i pravila, koja oni sadrže, nisu obavezujuća u EU. Zamišljeno je da ovi dokumenti služe kao „kutija sa alatima"14 koju bi Evropska ko-misija koristila prilikom izrade predloga budućih re-gulativa i direktiva u oblasti evropskog privatnog prava.15 Pored toga, NORO (ORO) može biti veoma korisno pomoćno sredstvo za Evropski sud pravde u postupku odlučivanja o prethodnim pitanjima, kao i za nacionalne sudove država-članica u pogledu auto-nomnog tumačenja komunitarnog prava. Takođe, na-cionalni zakonodavci koji pristupaju reformi svojih ugovornih prava mogu prihvatiti pravila NORO, od-nosno PEUPO, čime se doprnosi harmonizaciji ugo-vornog prava u EU.16'17 Najzad, NORO se može

10 Clive, E. 'An Introduction to the Academic Draft Common Fra-me of Reference', ERA Forum 9/2008, 13 i dalje; Wallis, D. 'Ex-pectations for the Final Common Frame of Reference', ERA Fo-rum 9/2008, 7 i dalje; Fuchs, A. 'A Plea for a Europe-Wide Di-scussion of the Drafl Common Frame of Reference', ERA Fo-rum 9/2008, 1 i dalje.

11 O NORO i o izgledima za usvajanje ORO, kao političkog do-kumenta, vidi von Bar, Christian et.al. (eds.), Principles, De-finitions and Model Rules of European Private Law, Draft Common Frame od Reference (DCFR), Outline Edition, Mu-nich 2009.

12 Isto. 13 'Project Group Restatement of European Insurance Contract

Law', Draft Common Frame of Reference, Chapter III, Sec-tion IX, Insurance Contract, Ausgust 2009, dostupno na: www.restatement.info.

14 Basedow, J. 'The Optional Application of the Principles of European Insurance Contract Law', ERA Forum 9/2008, 113.

15 Communication from the Commission to the European Parlia-ment and the Council, 'European Contract law and the revi-sion of the acquis: the way forward', COM (2004) 651 final, 11 October 2004, para. 2.1.2.

16 Misli se, pre svega, na bivše socijalističke države istočne Evrope koje se priključuju EU, Heiss, H. isto, str. 96.

smatrati evropskim lex mercatoria i kao takav može se primeniti pred trgovačkim arbitražama.18

Međutim, iako je istaknuto da će ORO i PEUPO ostati neobavezujući instrumenti, naznače-na je i mogućnost da ovi dokumenti budu usvojeni u obliku tzv. opcionalnog instrumenta za evropsko ugovorno pravo.19 Opcionalni instrument se može definisati kao pravni akt Evropske unije čija prime-na zavisi od autonomije volje ugovornih strana.20

Njegova svrha je da ugovornim stranama pruži al-ternativni režim ugovornog prava koji može zame-niti nacionalno ugovorno pravo.21 U izlaganjima koja su pred nama ispitaćemo da li PEUPO mogu postati opcionalni instrument za evropsko ugovor-no pravo osiguranja.22 Ovo ispitivanje naročito uključuje prezentovanje stavova i mišljenja onih

17 U Srbiji je zapaženo naročito zalaganje prof. Jovan Slavnić za prihvatanje rešenja iz PEUPO prilikom regulisanja ugovora o osiguranju u novom Građanskom zakoniku, koji je u pripremi. U svojim brojnim radovima i u različitim područjima učinio je i mnoge konkretne predloge za njihovo prihvatanje u izvornom ili modifikovanom tekstu. Videti, na primer. rad „Zaključiva-nje ugovora o osiguranju prema Nacrtu Opšteg referentnog okvira za evropsko ugovorno pravo osiguranja", u kome ispitu-je načela Nacrta od značaja za zaključenje ugovora o osigura-nju i proces i pravni režim procesa zaključenja ugovora o osi-guranju, objavljen u Zborniku radova sa savetovanja Udruže-nja za pravo osiguranja Srbije, „Integracija prava osiguranja Srbije u EU sistem osiguranja", Palić 2009, str. 316-334 i sle-deće; Slavnić, J. i Jovanović, S. „Sadržina ugovora o osigura-nju u Nacrtu Opšteg referentnog okvira za evropsko ugovorno pravo osiguranja i zakonima država članica EU", Revija za pravo osiguranja, br. 1-2/2008, str. 21-24.

lsHeiss, H. isto, str. 96; Lakhan, M. i Heiss, H. 'An Optional In-strument for Insurance Contract Law\ Merkourios 2010 -Volume 27/71, str. 3.

19 Communication from the Commission to the European Parlia-ment and the Council, 'A more coherent European contract law - An action plan', COM (2003) 68 final, 12 February 2003, str. 89; Basedow, J. 'Insurance Contract Law as a Part of an Optional Contract Act', ERA Forum 2003, str. 56; Hu-ber, P. 'European Private International Law, Uniform Law and the Optional Instrument', ERA Forum 2003, str. 85, Bat-tersby, K. 'Opt-in? Opt-out?', ERA Forum 2003, str. 66.

20 Heiss, H. isto. str. 104. 21 Isto. 22 Opcionalni instrument, kao akt komunitarnog prava, već postoji u

oblasti kompanijskog prava i prava intelektualne svojine; Coun-cil Regulation (EC) 2157/2001 of8 October 2001 on the Statute for a European company (SE), OJ 2001, L294/1 i Council Regu-lation (EEC) 2137/85 of25 July on the European Economic In-terest Grouping (EEIG), OJ 1985, L199/1; Council Regulation 207/2009 of 26 February 2009 on the Community trademark (codified version), OJ 2009, L078/1.

20 Revija za pravo osiguranja & Broj 2/2011

CLANCI

autora koji su najzaslužniji za postojanje ovog in-strumenta - tj. članova Grupe za osiguranje. ORO-u, odnosno NORO-u biće posvećena pažnja samo kada je to neophodno za razjašnjenje i analizu po-jednih pitanja u vezi sa PEUPO.

2. PRINCIPI EVROPSKOG UGOVORNOG PRAVA OSIGURANJA (PEUPO)

2.1. Opšte karakteristike i polje primene

PEUPO su izrađeni po ugledu na američki Ristejtment prava (American Restatement of Law) i sastoje se od pravila, komentara i beležaka. Sama pravila su opšte prirode i odnose se, u principu, na sve vrste ugovora o osiguranju, kojima se osigurava-ju masovni i veliki rizici. Pravila za posebne vrste osiguranja još nisu izrađena, premda Grupa za osigu-ranje planira da to učini u skorijoj budućnosti.23

PEUPO ne regulišu opšta pitanja ugovornog prava. Grupa za osiguranje je smatrala da na ova pi-tanja treba primeniti Landove „Principe evropskog ugovornog prava" (u daljem tekstu: PEUP), pa je u PEUPO unela posebnu odredbu koja upućuje na ovaj dokument.24 Upućivanje na PEUP ima za cilj da se izbegne primena pravila nacionalnog prava kod po-punjavanja pravnih praznina, koja je u načelu zabra-njena odredbom čl. 1:105 st. 1 PEUPO. Pored toga, upućivanje na PEUP znači da pravila ovog doku-menta postaju lex generalis u odnosu na PEUPO. Inače, Grupa za osiguranje je prilikom izrade PEU-PO uvek imala u vidu pravila PEUP i to ne samo ra-di ujednačavanja terminologije, već i da bi se izbe-glo nepotrebno ponavljanje pravila.25 U PEUPO nisu uneta pravila koja su već sadržana u PEUP i koja se mogu primeniti na ugovore o osiguranju. Ipak, od ovog principa postoje izuzeci. Naime, pojedina pra-vila iz PEUP, koja su po pravilu dispozitivne priro-de, transponovana su u PEUPO iz razloga da bi za ugovore o osiguranju postala imperativna shodno čl. 1:103 st. 2.

Ako konkretno pravno pitanje nije regulisa-no ni u PEUP ni u PEUPO, njega treba rešiti, shodno

23 Heiss, H, isto, str. 100-101; Lakhan, M. i Heiss, H, isto, str. 6; Basedovv, J. isto, str. 111.

24 PEUPO, čl. 1:105, st. 2. 25 Heis, H. isto, str. 100; Lakhan, M. i Heiss, H. isto, str. 6;

Basedovv, J. isto, str. 114-115.

čl. 1:105 st. 2. PEUPO, u skladu sa opštim principi-ma prava država-članica. Ova odredba obavezuje su-dove da pravne praznine popunjavanju upotrebom uporednopravnog metoda, a ne primenom merodav-nog nacionalnog prava neke od država-članica ili treće države. Ipak, ovo pravilo poznaje izuzetke, s obzirom da PEUPO još uvek ne uređuje posebne vr-ste ugovora o osiguranju. To se naročito odnosi na ugovore o zdravstvenom osiguranju i ugovore o osi-guranju života koji se u nacionalnim pravima drža-va-članica uređuju imperativnim normama koje osi-guraniku obezbeđuju posebnu zaštitu.26 Bilo bi pot-puno nerazumno primeniti PEUPO na takve ugovore o osiguranju, a da se pritom ne uzmu u obzir ova im-perativna nacionalna pravila. U suprotnom, osigura-nik bi ostao bez adekvatne pravne zaštite. Imajući ovo u vidu, čl. 1:105 st. 1. reč. 2. PEUPO obezbeđu-je primenu imperativnih normi merodavnog nacio-nalnog prava za takve ugovore o osiguranju. Među-tim, treba napomenuti da je upućivanje na primenu nacionalnog prava privremenog karaktera i biće do-pušteno dok Grupa za osiguranje ne izradi pravila za posebne vrste osiguranja.27

2.2. Imperativna pravila PEUPO

Nema sumnje da nacionalna imperativna pravila za ugovore o osiguranju predstavljaju osnov-nu prepreku za dobro funkcionisanje unutrašnjeg tr-žišta osiguranja. Da bi PEUPO postali izvor komuni-tarnog prava koji je pogodan da zameni nacionalna prava država-članica i time olakša funkcionisanje unutrašnjeg tržišta osiguranja, neophodno je da sadr-ži pravila imperativne prirode koja u prvom redu imaju za cilj da pruže zaštitu osiguraniku kao slabi-joj ugovornoj strani.28

Grupa za osiguranje je od samog početka postavila sebi zadatak da izradi imperativna pravila u PEUPO koja mogu zameniti nacionalne imperativ-ne norme. Kao rezultat ispunjenja ovog zadatka na-stale su „dve kategorije" imperativnih pravila u PE-UPO.29 Odredbom čl. 1:103 st. 1 predviđeno je koja su pravila „apsolutno" imperativna, tj. od kojih pra-

26 Lakhan, M. i Heiss, H. isto, str. 6. 27 Isto. 28 Heiss, H. isto, str. 101; Lakhan, M. i Heiss, H. isto, str. 7;

Basedovv, J. isto, str. 115. 29Heiss, H. isto, str. 101.

21 Revija za pravo osiguranja & Broj 2/2011

Doc. dr Slavko ĐORĐEVIĆ . PRINCIPI EVROPSHOG UGOVORNOG PRAVA OSIGURANJA... 19-21

vila stranke ne mogu odstupiti kada zaključuju ugo-vor o osiguranju. Iako je zamišljeno da ova odredba sadrži iscrpnu listu apsolutno imperativnih pravila, u ovom trenutku je svega nekoliko pravila u PEUPO dobilo ovaj status/0 Odredbom čl. 1:103 st. 2. reč. 1. PEUPO je uvedena posebna kategorija imperativnih pravila koja se u literaturi nazivaju „polu-imperativ-nim pravilima".3' Naime, u ovoj odredbi je predviđe-no da stranke mogu prilikom zaključenja ugovora o osiguranju odstupiti od svih ostalih odredbi PEUPO, pod uslovom da ovo odstupanje ne ide na štetu osi-guranika, osiguranog lica ili korisnika osiguranja. Ipak, ovaj uslov se ne odnosi na ugovore o osigura-nju velikih rizika, kod kojih je moguće odstupiti od pravila PEUPO u korist jedne od ugovornih strana.32

Kao što se može videti, imperativni karakter pravila u PEUPO ograničen je na ugovore o osigura-nju masovnih rizika, kod kojih se osiguraniku pruža zaštita kao slabijoj ugovornoj strani. Ova zaštita nije ograničena samo na potrošačke ugovore o osigura-nju, već se odnosi na sve masovne rizike uključujući i ugovore o osiguranju koje zaključe mala i srednja preduzeća.33 U ugovorima o osiguranju velikih rizika nema potrebe za posebnom zaštitom osiguranika, pa ni za imperativnim karakterom pravila PEUPO.

Definiciju masovnih i velikih rizika i njiho-vo međusobno razgraničenje PEUPO su preuzeli iz važećeg komunitarnpg prava.34

2.3. PEUPO i važeće komunitarno pravo

PEUPO su u principu izrađeni u skladu sa važećim komunitamim pravom osiguranja. Grupa za osiguranje je odstupila od ovog principa samo tamo gde su postojali očigledni nedostaci u komunitarnom pravu.35 Pored komunitarnog prava osiguranja, u PE-UPO su inkorporisane direktive o potrošačkim ugo-vorima36, Direktiva o nepravičnim (nepoštenim) od-

30PEUPO, čl. 1:102, reč. 2, čl. 2:104 i 13:101. Sa izradom pravi-la o posebnim vrstama osiguranja, očekuje se još imperativ-nih pravila.

31 Heiss, H. isto, str. 101; Lakhan, M. i Heiss, H. isto, str. 7. 32PEUPO,čl. 1:103, st. 2. reč. 1. 33 Heiss, H. isto, str. 101. 34 Direktiva iz 1973. 35 Lakhan, M. i Heiss, H. isto, str. 7. 36 Osobito Directive 2002/65/EC of the European Parliament

and of the Council of 23 September 2002 concerning the dis-tance marketing of consumer financial services and amen-

redbama u potrošačkim ugovorima37,38 i Direktiva o sudskim nalozima za zaštitu interesa potrošača'9. Po-red toga, u PEUPO je transponovana i Direktiva o zabrani diskriminacije40, koja sadrži posebne odred-be za ugovore o osiguranju.

U PEUPO nije inkorporisana Direktiva o posredovanju u osiguranju41, s obzirom da je iz polja primene PEUPO isključeno regulisanje profesional-nih dužnosti posrednika u osiguranju. Ipak, Grupa za osiguranje je i ovu direktivu uzela u obzir kod izrade pravila o davanju predugovornih informacija i pravi-la o osiguravačevoj obavezi davanja saveta.42

2.4. Jednoobrazno (uniformno) tumačenje i primena PEUPO

Član 1:104 PEUPO daje opšte kriterijume na osnovu kojih treba tumačiti ovaj dokument: ,,PE-UPO se tumači u skladu sa svojim tekstom, kontek-stom, ciljem i uporednopravnom pozadinom. Poseb-no treba uzeti u obzir potrebu da se unaprede save-snost i poštenje i dobra trgovačka praksa u sektoru osiguranja, sigurnost u ugovornim odnosima, jedno-obrazna primena i adekvatna zaštita osiguranika ".

Od navedenih kriterijuma tumačenja, poseb-no treba izdvojiti neophodnost jednoobrazne prime-ne pravila PEUPO. Kao potencijalni (budući) izvor komunitarnog prava, PEUPO može ostvariti svoj cilj samo ako se jednoobrazno (uniformno) tumači i pri-menjuje od strane sudova država-članica. S tim u ve-zi, bilo bi veoma poželjno kada bi Evropski sud pravde mogao da se izjasni o tumačenju pravila PE-

ding Council Directive 90/619/EEC and Directives 97/7/EC and 98/27/EC, OJ 2002, L271/16.

37 Council Directive 93/13/EEC of April 1993 on unfair terms in consumer contract, OJ 1993, L095/29.

38 O primeni ove direktive u PEUPO vidi više kod Adelmann, N. 'Unfair Terms in Insurance Contracts', ERA Forum 9/2008, str. 133.

39 Directive 98/27/EC of the European Parliament and of the Council of 19 May 1998 on injuctions for the protection of consumers' interests, OJ 1998, L166/51.

40 Council Directive 2004/113/EC of 13 December 2004 imple-menting the principle of equal treatment behveen men and women in the access to and supply of goods and services, OJ 2004, L373/37.

41 Directive 2002/92/EC if the European Parliament and of the Council of 9 December 2002 on insurance mediation, OJ 2003, L9/3.

42 Heiss, H. isto, str. 102; Lakhan, M. i Heiss, H. isto, str. 7.

22 Revija za pravo osiguranja & Broj 2/2011

Revijq_za prayoo§ V

iauranja - CLANCI

UPO u postupku odlučivanja o prethodnim pitanji-ma.43 Nažalost, tako nešto nije u ovom trenutku mo-guće, iz razloga što PEUPO (još uvek) ne predsta-vljaju važeće komunitarno pravo.

2.5. Ostvarenje prava iz PEUPO

Osiguranik, osigurano lice i korisnik osigu-ranja mogu svoja prava iz PEUPO ostvariti podnoše-njem tužbe sudu. PEUPO ne sadrži odredbe o alter-nativnim načinima rešavanja sporova niti, pak, za-branjuje postojeće mehanizme vansudskog rešavanja sporova, kao što je ombudsman za osiguranje. Sta više, u čl. 2:201 st. l(k) i čl. 2:501 st. l(k) predviđe-na je dužnost osiguravača da obavesti osiguranika o postojanju takvih mehanizama. Pored toga, PEUPO dopušta tzv. „kvalifikovanim telima" (kao što su, na primer, udruženja potrošača) da zahtevaju od nadle-žnih sudova ili drugih organa odluku kojom se za-branjuje ili traži prekid povrede pravila PEUPO.44

Koja „tela" se smatraju „kvalifikovanim telima", de-finisala je Evropska komisija u skladu sa čl. 4. Di-rektive o sudskim nalozima za zaštitu interesa potro-v » 45 saca.

3. PEUPO KAO BUDUĆI OPCIONALNI INSTRUMENT ZA EVROPSKO UGOVORNO

PRAVO OSIGURANJA

3.1. Dejstva sporazmnog izbora tzv. „opštih principa ugovornog prava" prema važećem komunitarnom

međunarodnom privatnom pravu

Već smo napomenili da PEUPO i NORO sa-drže pravila koja su neobavezujuća. Ona mogu po-stati obavezujuća za ugovorne strane, samo ako se one odluče da ih izaberu za regulisanje svog ugovo-ra. Ipak, ovim izborom stranke ne mogu sprečiti pri-menu imperativnih normi nacionalnog prava, koje je merodavno na osnovu objektivne tačke vezivanja iz Regulative br. 593/2008 o merodavnom pravu za ugovorne obaveze - Rim I46 (čl. 4).

43 Heiss, H. isto, str. 103. 44PEUPO,čl. 1:301, st. 1. 45 Directive 98/27/EC of the European Parliament and of the

Council of 19 May 1998 on injuctions for the protection of consumers' interests, OJ 1998, L166/51.

46 Regulation No. 593/2008 of European Parliament and Coun-cil of Europe of 17 June 2008 on the law applicable to con-tractual obligations (Rom 1), OJ 2008 L 177/6.

Naime, prema važećem komunitarnom me-đunarodnom privatnom pravu (čl. 3. Rim I Regulati-ve), ugovorne stranke mogu za svoj ugovor izabrati pravo jedne države, ali i opšte principe ugovornog prava, kao što su PEUPO i Unidroit principi ugovor-nog prava. Međutim, za razliku od izbora prava jed-ne države, izbor principa ugovornog prava ne pred-stavlja kolizionopravni (kolizionopravnu autonomiju volje), već materijalnopravni izbor.47 To znači da iz-bor ovih principa ne može u potpunosti da zameni ugovorni režim države čije bi pravo bilo merodavno na osnovu kolizionih normi foruma, već samo zame-njuje njegove dispozitivne norme. Na ovaj način iza-brani principi se inkorporišu u ugovor, a imperativne norme inače merodavnog nacionalnog prava se i da-lje primenjuju. Ovaj stav je potvrđen u recitalu 13 Rim I Regulative u kome se jasno govori o dopušte-nosti inkorporacije ,,ne-državnog prava" koje su iza-brale stranke.

Međutim, čak i kada bi se izbor „neobave-zjućih" principa ugovornog prava smatrao kolizio-nopravnim izborom prava, primena nacionalnih pra-vila se opet ne bi mogla izbeći, s obzirom da čl. 3. Rim I Regulative predviđa odgovarajuća ograničenja koja obavezuju sudove da primene impertavine pro-pise odgovarajuće države. Tako, prema čl. 3. st. 3 Rim I Regulative, sporazumni izbor merodavnog na-cionalnog prava (pa i „neobavezujućih" principa ugovornog prava) ne može sprečiti primenu impera-tivnih normi (tj. normi koje ne mogu biti derogirane ugovorom) prava države u kojoj se nalaze sve rele-vantne okolnosti slučaja. Isti smisao ima i odredba čl. 3. st. 4. Regulative, s tim što se ona odnosi na im-perativne norme komunitarnog prava.48

Kada je reč o ugovorima o osiguranju, za ko-je važe posebne kolizione norme iz čl. 7. Rim I Regu-lative49, i eventualnom sporazumnom izboru pravila PEUPO, situacija je identična. Odredbama čl. 7. Rim I Regulative ustanovljeni su posebni (različiti) kolizi-

47 O razlici između koliziono-pravnog izbora (koliziono-pravne autonomije volje) i inkorporacije kao materijalno-pravnog iz-bora - Varadi, T, Bordaš, B, Knežević, G, Pavić, V, Međuna-rodno privatno pravo, Beograd 2007, str. 380-381.

48 O ovim odredbama vidi više Wilderspin, M. 'The Rome 1 Re-gulation: Communitarisation and modemisation of the Rome Convention', ERA Forum 9/2008, 264.

49 O analizi ovih kolizionih normi vidi Đorđević, S, „Merodavno pravo za ugovore o osiguranju u međunarodnom privatnom pravu EU", Revija za pravo osiguranja, 1/2010, str. 40.

! 23 Revija za pravo osiguranja & Broj 2/2011

Doc. dr Slavko ĐORĐEVIĆ . PRINCIPI EVROPSHOG UGOVORNOG PRAVA OSIGURANJA... 19-21

onopravni režimi za ugovore o osiguranju masovnih rizika koji se nalazi izvan EU, ugovore o osiguranju masovnih rizika koji se nalaze unutar EU i ugovore o osiguranju velikih rizika. Na ugovore o osiguranju masovnih rizika koji se nalaze izvan EU primenjuju se, shodno čl. 7. st. 1., opšta pravila Rim I Regulative (tj. čl. 3, 4 i 6). To znači da ugovorne strane mogu izabrati merodavno pravo u skladu sa čl. 3. Rim I Re-gulative koji, videli smo, kolizionopravnim izborom prava smatra isključivo izbor prava jedne države. Pre-ma tome, izborom PEUPO zamenjuju se samo dispo-zitivna pravila prava države koje je merodavno prema objektivnoj tački vezivanja. Isti je slučaj i sa ugovori-ma o osiguranju velikih rizika (čl. 7. st. 2. Rim I Re-gulative).50 Kada je reč o ugovorima o osiguranju rizi-ka unutar EU, čl. 7. st. 3. Rim I Regulative daje stran-kama ograničenu autonomiju volje, dopuštajući im da izaberu jedno od pet alternativno ponuđenih prava.51 I u ovom slučaju je reč o pravima odgovarajućih drža-va. Sporazumni izbor pravila PEUPO za ove ugovore o osiguranju takođe ne predstavlja kolizionopravni iz-bor, već znači njihovu inkorporaciju u sam ugovor o osiguranju koja ne može sprečiti primenu imperativ-nih pravila merodavnog nacionalnog prava.

3.2. Potreba za opcionalnim instrumentom

S obzirom na prethodno rečeno, sasvim je iz-vesno da u ovom trenutku PEUPO „nisu u stanju" da otklone smetnje za dobro funkcionisanje unutrašnjeg tržišta osiguranja, koje nastaju zbog velikih razlika nacionalnih ugovornih prava osiguranja. Iz tog razlo-ga literatura smatra da PEUPO moraju „prerasti" svo-ju inicijalnu svrhu i postati opcionalni instrument za evropsko ugovorno pravo osiguranja.' ' Opcionalni in-strument predstavlja pravni akt EU čija primena is-ključivo zavisi od sporazumnog izbora ugovornih strana. Prema tome, ovakav akt ne bi zamenio nacio-nalna ugovorna prava država-članica, već bi obezbe-dio ugovornim stranama alternativni ugovornopravni

50 Jedina razlika između ugovora o osiguranju velikih rizika i ugovora o osiguranju masovnih rizika izvan EU jeste što se na prvopomenute ugovore ne može primeniti čl. 6. Regulati-ve (potrošački ugovori), čak i kada je jedna ugovorna strana potrošač u smislu čl. 6. st. 1.

51 Đorđević, S. isto, str. 49. 52 Lakhan, M, Heiss, H, isto str. 11; Heiss, H, isto, str. 104, 108;

Basedovv, J. isto, str. 115-116.

režim osiguranja.53 U literaturi se opcionalni instru-ment poredi sa Konvencijom UN o međunarodnoj pr-odaji robe iz 1980. godina, s obzirom da je članom 6. ove konvencije strankama dopušteno da sporazum-nim izborom isključe njenu primenu na svoj ugovor (tzv. opt out pristup). '1 Međutim, kada je reč o opcio-nalnom instrumentu za evropsko ugovorno pravo uopšte i posebno za ugovorno pravo osiguranja, među autorima vlada jedinstveni stav da pravo optiranja mora biti postavljeno obratno, tj. opcionalni instru-ment će vezivati stranke samo ako ga one sporazum-no izaberu (tzv. opt in pristup)."

Da bi PEUPO (kao i NORO) postali opcio-nalni instrument, neophodno je da bude usvojen u for-mi regulaitve EU, kao akt koji bi bio neposredno pri-menjiv u svim državama-članicama. Ova regulativa bi trebalo da sadrži jednostrano koliziono pravilo na osnovu kojeg bi se ugovornim stranama dala moguć-nost da izaberu primenu pravila Regulative (tj. pravila PEUPO) u celosti.56 Na ovaj način PEUPO bi zame-nili primenu nacionalnog ugovornog prava osigura-nja, a primena Rim I Regulative bi bila isključena. Inače, u recitalu 14 Preambule Rim I Regulative po-sebno je navedena mogućnost usvajanja jednog ova-kvog opcionalnog instrumenta za ugovorno pravo u formi obavezujućeg akta EU, čijim izborom stranke mogu zameniti merodavno nacionalno pravo.

3.3. Da li PEUPO mogu postati opcionalni instrument za evropsko ugovorno pravo osiguranja?

Da bi PEUPO mogli postati opcionalni in-strument za evropsko ugovorno pravo osiguranja, potrebno je da se ostvare sledeći uslovi (neki od njih su već pomenuti u prethodnim odeljcima):17

53 Iz tog razloga se u literaturi često ističe da bi budući opcional-ni instrument za ugovorno pravo osiguranja predstavljao 28. režim ugovornog prava u Evropi (Basedow, J. isto, str. 115), odnosno drugi režim za ugovore o osiguranju u svakoj drža-vi-članici (tako Lakhan, M. i Heiss, H. isto, str. 10; Heiss, H, isto, str. 106).

54 Heiss, H. isto, str. 104-105; Lakhan, M. i Heiss, H. isto, str. 5. 55 Basedow, J. (2003), str. 65; Battersby, K. isto, str. 69; Heiss,

H. isto, str. 105; Lakhan, M. i Heiss, H. isto, str. 5; Basedow, J. (2008), str. 115.

56 Basedow, J. (2008). str. 116; Heiss, H. isto, str. 106. Jednostrano koliziono pravilo je sadržano u čl. 1:102 reč. 1. PEUPO.

57 Basedow, J. (2003), str. 65; Basedow. J. (2008). str. 115-116; He-iss, H, isto, str. 107-108; Lakhan M. i Heiss H. isto, str. 8-10.

24 Revija za pravo osiguranja & Broj 2/2011

Revija.za prgyo Qgiguranja • • • CLANCI

1) Mogućnost kolizionopravnog izbora PEUPO i imperativni karakter njegovih pravila,

2) PEUPO moraju sadržati univerzalna i jedin-stvena pravila za ugovore o osiguranju

3) PEUPO se mogu izabrati isključivo u celosti

4) PEUPO se moraju primenjivati i na ugovore o osiguranju bez elementa inostranosti

5) PEUPO moraju imati inter partes dejstvo

6) PEUPO moraju na sveobuhvatan način da uređuju ugovore o osiguranju (neophodna sadržina PEUPO i zavisnost od NORO)

U izlaganjima koja slede ispitaćemo da li su i u kojoj meri ostvareni navedeni uslovi.

3.3.1. Mogućnost kolizionopravnog izbora PEUPO i imperativni karakter njegovih pravila

Najpre, neophodno je da stranke sporazum-nim izborom PEUPO mogu isključiti primenu i dis-pozitivnih i imprerativnih pravila nacionalnog ugo-vornog prava osiguranja, koje bi bil'o merodavno prema pravilima Rim I Regulative. Videli smo da je prvi korak u ostvarenju ovog uslova usvajanje PEU-PO u formi regulative, koja sadrži jednostrano koli-ziono pravilo na osnovu kojeg se strankama daje mogućnost sporazumnog izbora PEUPO, uz isklju-čenje primene kolizionih pravila Rim I Regulative. Ovo jednostrano koliziono pravilo je već sadržano u čl. 1:102 reč. 1 PEUPO i glasi: „PEUPO se prime-njuju kada stranke ugovore njegovu primenu na svoj ugovor o osiguranju, bez obzira na bilo kakva ogra-ničenja u izboru prava koja postoje prema pravilima medunarodnog privatnog prava",58

58 Prema jednom stanovištu (Basedovv, J. (2008), isto, str. 116), navedeno pravilo ima hibridnu prirodu, tj. istovremeno pred-stavlja i supstancijanlno i koliziono pravilo. Supstancijalna priroda ovog pravila se ogleda u tome što ono presumira da je merodavno pravo EU ili pravo neke od država-članica, shodno pravilima međunarodnog privatnog prava (Rim I Re-gulativa). Međutim, ako je, primenom kolizionih pravila, za ugovor o osiguranju merodavno pravo treće države, tada ovo pravo određuje dejstva PEUPO. S druge strane, pravilo iz čl. 1:102 reč. 1 PEUPO je i kolizionopravne prirode, s obzirom da ono predviđa primenu PEUPO na osnovu autonomije vo-lje stranaka i pri tom isključuje primenu kolizionih pravila iz Rim 1 Regulative (čl.7), kao i sva ograničenja koja ovaj akt predviđa za sporazumni izbor merodavnog prava.

Drugi korak bi se ogledao u tome da PEU-PO, kao opcionalni instrument, sadrže imperativna pravila koja osiguraniku, kao slabijoj ugovornoj strani, obezbeđuju visok nivo zaštite. Samo na ovaj način bi se moglo opravdati postojanje opcionalnog instrumenta, s da njegova imperativna pravila, koji-ma se štiti osiguranik, zamenjuju nacionalne impera-tivne norme. U prethodnim izlaganjima smo već is-takli da PEUPO u velikoj meri ispunjavaju ovaj uslov, s tim što treba očekivati da se u budućnosti proširi „lista apsolutno imperativnih pravila."

3.3.2. Univerzalno uredenje ugovora o osiguranju

Opcionalni instrument mora univerzalno i na jedinstven način da uređuje ugovore o osiguranju. To znači da se mora izbeći tzv. standard minimalne harmonizacije koji je zastupljen u nekoliko direktiva o potrošačkim ugovorima. Naime, većina direktiva o potrošačkim ugovorima sadrži odredbe o minimal-nim standardima zaštite potrošača kao slabije ugo-vorne strane, koje dopuštaju nacionalnim zakono-davcima da usvoje više standarde zaštite, pod uslo-vom da se time ne ugrožavaju ekonomske slobode koje su postavljene Ugovorom o EZ. Literatura je je-dinstvena u oceni da bi ovakav pristup kod ugovora o osiguranju osujetio ostvarenje cilja kojem bi služio budući opcionalni instrument za ugovorno pravo osi-guranja.59 Ako bi nacionalni zakonodavci mogli da propišu viši nivo zaštite osiguranika, nastale bi razli-ke u nacionalnim pravima, tako da osiguravači ne bi bili u mogućnosti da ponude iste polise osiguranja u svim državama-članicama.60 Prema tome, samo ako za ugovore o osiguranju važe ista univerzalna pravi-la u svim državama-članicama, moguće je obezbediti potpuno i nesmetano funckionisanje unutrašnjeg tr-žišta osiguranja. Grupa za osiguranje je ovo imala u vidu, te je sačinila PEUPO kao univerzalna pravila za ugovore o osiguranju.

3.3.3. Sporazumni izbor opcionalnog instrumenta u celosti (tzv. pristup ,,sve ili ništa")

S obzirom da se cilj opcionalnog instrumen-ta ogleda u tome da se stranakama obezbedi potpuna alternativa za nacionalno pravo, veoma je važno da

59 Lakhan, M. i Heiss, H, isto, str. 8; Heiss, H. isto, str. 107; Ba-sedow, J. isto, (2003), str. 65.

60Isto.

25 Revija za pravo osiguranja & Broj 2/2011

Doc. dr Slavko ĐORĐEVIĆ . PRINCIPI EVROPSHOG UGOVORNOG PRAVA OSIGURANJA... 19-21

se pravo sporazumnog izbora isključivo odnosi na opcionalni instrument u celosti.61 Strankama ne treba dopustiti delimičan izbor pravila PEUPO, koja bi se primenjivala samo na određena pitanja ugovora, dok bi se na ostala pitanja primenjivala nacionalna pravi-la. Ako bi to bilo moguće, osiguravači bi, kao ,jače" ugovorne strane, bili u prilici da kombinuju odredbe iz PEUPO i odgovarajućeg nacionalnog prava, koje im najviše odgovaraju, kako bi sebi obezbedili po-voljniji položaj.62 Iz tog razloga je neophodno pred-videti da stranke mogu birati ili ne-birati opcionalni instrument isključivo u celosti (takozvani pristup sve ili ništa). Samo na ovaj način se može obezbediti da se osiguravači opredeljuju za opcionalni instrument zbog cilja kojem on služi, tj. radi obavljanja svoje delatnosti bilo gde u Evropi, nudeći osiguranicima jedan ugovor o osiguranju koji se temelji na univer-zalnim pravilima.61 S obzirom da je Grupa za osigu-ranje od samog početka pristupila izradi PEUPO kao modelu budućeg opcionalnog instrumenta evropskog ugovornog prava osiguranja, u uvodnim odredbama ovog dokumenta „našao" je svoje mesto čl. 1:102 reč. 2, kojim je predviđena njegova opcionalna pri-mena na gore opisan način. Prema ovoj odredbi, ugovorne strane mogu izabrati primenu PEUPO is-ključivo u celosti i, pri tom, ne mogu isključiti pri-menu pojednih njegovih odredaba.

3.3.4. Primena na prekogranične i domaće ugovore o osiguranju

Da bi unutrašnje tržište osiguranja moglo u potpunosti da funkcioniše, neophodno je da se opci-onalni instrument može primeniti na svaki ugovor o osiguranju. To znači da polje primene PEUPO mora obuhvatiti i ugovore o osiguranju koji su isključivo vezani samo za jednu državu-članicu (tzv. domaći ugovori o osiguranju - ugovori o osiguranju zaklju-čeni između osiguravača i osiguranika koji imaju se-dište, odnosno uobičajeno boravište u istoj državi-članici u kojoj se nalazi i osigurani rizik).64,65 U su-

61 Basedow, J. isto, (2008), str. 116; Heiss, H. isto, str. 108; Lak-han, M. i Heiss, H. isto, str. 8.

62 Lakhan, M. i Heiss, H. isto, str. 8; Heiss, H. isto, str. 108. 63 Isto. 64 Basedow, J. isto, (2003), str. 65; Basedow, J. isto, (2008), str. 116;

Heiss, H. isto, str. 107; Lakhan, M. i Heiss, H. isto, str. 9. 65 U literaturi ima mišljenja da iz Akcionog plana Evropske ko-

misije iz 2003. godine proizilazi da se opcionalni instrument

protnom, važili bi različti režimi za domaće i preko-granične ugovore o osiguranju. Domaći ugovori o osiguranju, koji obično čine veći deo poslovanja osi-guravača, zaključivali bi se prema nacionalnom pra-vu, dok bi se samo na ugovore o osiguranju sa ele-mentom inostranosti mogao primeniti opcionalni in-strument. U takvoj situaciji „risk pooling" bi bio „skopčan" sa velikim teškoćama, tako da se većina osiguravača verovatno ne bi odličila za zaključivanje prekograničnih ugovora o osiguranju.66 Uostalom, ako bi PEUPO mogle izabrati samo stranke koje imaju redovna boravišta u različitim državama-člani-cima, tada bi ovaj opcioni instrument ostao izvan domašaja onih građana EU koji u vreme zaključenja ugovora o osiguranju žive u istoj državi-članici u ko-joj osiguravač ima sedište, ali koji planiraju da odu u inostranstvo.''7 Iz tog razloga, budući opcionalni in-strument se mora primenjivati na sve ugovore o osi-guranju, kako domaće tako i prekogranične. U PEU-PO nisu postavljena nikakva ograničenje u pomenu-tom smislu, tako da u njihovo polje primene „ulaze" svi ugovori o osiguranju.

3.3.5. Dejstvo „ inter partes " i treća lica

S obzirom da PEUPO pretenduje da postane opcionalni instrument, njegova dejstva u principu moraju biti ograničena na ugovorne strane (osigura-vača i osiguranika) - dejstvo inter partes. Osigurana lica i korisnici osiguranja su, takođe, obuhvaćena ovim opcionalnim instrumentom, jer njihova prava zavise od sporazuma ugovornih strana. S druge stra-ne, posrednici osiguranja nisu stranke u ugovoru o osiguranju, tako da sporazumni izbor PEUPO nema na uticaja na njihov pravni položaj. Uostalom, PEU-PO ne uređuje prava i obaveze posrednika u osigura-nju, već samo odgovornost osiguravača za postupke njegovih agenata i brokera.68

3.2.6. Neophodna sadržina PEUPO i zavisnost od NORO

PEUPO, kao budući opcionalni instrument, moraju na sveobuhvatan način da uređuju ugovore o

odnosi samo na prekogranične ugovore (ugovore sa elemen-tom inostranosti). Vidi Huber, P. isto, str. 85.

66 Heiss, H. isto, str. 107. 67 Basedow, J. isto, (2008), str. 116. 68 Heiss, H. isto, str. 104.

26 Revija za pravo osiguranja & Broj 2/2011

V RevijCLza prayo o§iguranja - _ —__ CLANCI

osiguranju, kako bi se izbegla primena naeionalnih prava na pojedina pravna pitanja. Međutim, u ovom trenutku PEUPO ne ispunjavaju ovaj uslov, s obzi-rom da ne sadrže pravila za sve oblasti osiguranja (koje se, shodno čl. 1:105, uređuju nacionalnim pra-vilima), kao ni pravila za veliki broj pitanja koja spa-daju u tzv. opšte ugovorno pravo i na koja se prime-njuju pravila PEUP (Lando „Principi evropskog ugovornog prava").69

Kada je reč o pravilima za posebne vrste ugovora o osiguranju, Grupa za osiguranje je posta-vila sebi zadatak da ih u skorije vreme sačini. S dru-ge strane, pravila koja uređuju opšta pitanja ugovor-nog prava neće „naći" svoje mesto u PEUPO, iz raz-loga što su PEUPO zamišljeni kao deo jedinstvenog akta posvećenog evropskom ugovornom pravu70, ta-ko da Grupa za osiguranje želi da izbegne nepotreb-no „dupliranje" pravila. Prema tome, sasvim je jasno da opcionalni instrument za ugovorno pravo osigura-nja neće moći da funkcioniše, ukoliko ne postoji op-cionalni instrument za opšte evropsko ugovorno pra-vo.71 „Sudbina" PEUPO, kao budućeg opcionalnog instrumenta, zavisi od postojanja instrumenta koji uređuje sva pitanja opšteg ugovornog prava koja su od značaja za ugovore o osiguranju.

Važno je napomenuti da su PEUP (Principi evropskog ugovornog prava) objavljeni 1999. godi-ne (Deo I i II) i 2003. godine (Deo III), kao rezultat rada Lando Komisije o evropskom ugovornom pra-vu.72 Međutim, u međuvremenu je izrađen i 2009. godine objavljen Nacrt Opšteg referentnog okvira (NORO) koji sadrži prerađenu (dopunjenu i izmenje-nu) verziju PEUP.73 U NORO su integrisana pravila komunitarnog prava, koja nisu bila sadržana u PE-

69PEUPO, čl. 1:105, st. 2. 70 Basedovv, J. isto, (2003), str. 56; Basedovv, J. isto, (2008), str.

112; Heiss, H. isto, str. 104. 71 Sotrme, M.E. An Optional Instrument for Insurance Contract

Law: the point of view of Legal Practice, European Parlia-ment, Directorate General For Internal Policies - Policy De-partment C: Citizens' Rights and Constitutional Affairs, Brussels 2010, str. 6.

72 Beale, Lando (eds.), Principles of European Contract Law, Parts I and II, Kluvver Law International, The Hague 2000: Clive, Lando, Prum, Zimmermann (eds.), Principles of Euro-pean Contract Law, Part III, Kluwer Law International, The Hague 2003.

73 O nekim razlikama između PEUP i NORO vidi kod Clive, E. isto, str. 20.

UP.74 Imajući ovo u vidu, PEUPO moraju pretrpeti izvesne izmene kako bi se njihova sadržina uskladila sa NORO, odnosno sa onim njegovim delom koji uređuje ugovorno pravo. Najzad, da bi PEUPO mo-gao postati potpuni opcionalni instrument za ugovor-no pravo osiguranja neophodno je da NORO ili ba-rem deo NORO, koji uređuje pitanja ugovornog pra-va, takođe bude usvojen u obliku opcionalnog in-strumenta.75

4. ZAKLJUČAK

Iako je jasno stavljeno do znanja da će PEU-PO i ORO ostati neobavezujući dokumenti76 koji mogu služiti organima EU kao „kutija sa alatima", čini se da postoje snažne indicije koje najavljuju mo-gućnost usvajanja opcionalnog instrumenta za evropsko ugovorno pravo, odnosno evropsko ugo-vorno pravo osiguranja. Naime, Evropska komisija je, u Akcionom planu77 iz 2003. godine i Komunika-ciji78 iz 2004. godine, više puta pomenula moguć-nost usvajanja opcionalnog instrumenta za evropsko ugovorno pravo. Čak je i Evropski parlament u svo-joj Rezoluciji o opštem referentnom okviru za evropsko ugovorno pravo od 3. septembra 2008. go-dine govorio o modelu budućeg opcionalnog instru-menta79, a Evropski ekonomsko-socijalni savet je predložio da se jedan takav instrument usvoji za

74 Na primer, PEUPO nije sadržao pravila o potrošačkim ugovo-rima, pravila Direktive o trgovačkim agencijam itd.

75 O izgledima da NORO (ORO) postane opcionalni instrument (jedan ili više njih) vidi von Bar, Christian et.al. (eds.), Prin-ciples, Definitions and Model Rules of European Private Law, Draft Common Frame od Reference (DCFR), Outline Edition, Munich 2009, str. 46.

76 Communication from the Commission to the European Parlia-ment and the Council, 'European Contract law and the revi-sion of the acquis: the way forward', COM (2004) 651 final, 11 October 2004, par. 2.1.3.

77 Communication from the Commission to the European Parlia-ment and the Council, 'A more coherent European contract law - An action plan', COM (2003) 68 fmal, 12 February 2003, str. 89.

78 Communication from the Commission to the European Parlia-ment and the Council, 'European Contract law and the revi-sion of the acquis: the way forward', COM (2004) 651 final, 11 October 2004, str. 8.

79 European Parliament resolution of 3 September 2008 on the common frame of reference for European Contract law, P6_TA-PROV(2008)0397.

Revija za pravo osiguranja * Broj 2/2011 27

PRINCIPI EVROPjf f lG UGOVORNOG_PRAVA OSIGURANJA^

evropsko ugovorno pravo osiguranja.80 Takođe, ne treba zaboraviti da i Rim I Regulativa spominje mo-gućnost sporazumnog izbora pravnog instrumenta EU koji sadrži standardizovana pravila ugovornog prava. Najzad, Grupa za osiguranja je i sačinila PE-UPO kao model budućeg opcionalnog instrumenta komunitarnog prava.

Uprkos indicijama, u ovom trenutku se još uvek ne može pouzdano zaključiti da li će i kada će PEUPO biti usvojeni u formi opcionalnog instru-menta. Pored toga, videli smo da PEUPO još uvek ne ispunjavaju sve uslove koji su neophodni za jedan takav akt komunitarnog prava, s obzirom da se mo-raju dopuniti pravilima za posebne vrste ugovora o osiguranju i da njihovo usvajanje u obliku opcional-nog instrumenta (regulative EU) predpostavlja usva-janje opcionalnog instrumenta za opšte evropsko ugovorno pravo. Otuda, može se reći da opcionalni instrument evropskog ugovornog prava osiguranja još uvek predstavlja ideju, koja ima jasne konture i čiju realizaciju možemo očekivati u ne tako dalekoj budućnosti.

Slavko ĐORĐEVIĆ, LLD Ass. professor at the Faculty of Law, JJniversity Kragujevac

PRJNCIPLES OF THE EUROPEANINSURANCE CONTRACTLA W- FUTURE OPTIONAL

INSTR UMENT OF EU LA W?

SUMMARY

The Principles of European Insurance Con-tract Law (PEICL) were published in September 2009 as result of ten years work of Insurance Group ("The Project Group on Restatement of European Insurance Contract Law"). Drafting PEICL began in 1999 as a stand-alone project, but in 2005 it has been transformed into a part of the "CoPECL Net-work of Excellence", forming a specific part of Com-mon Frame of Reference (CFR). The main characte-

80 Opinion of the European Economic and Social Committe on 'The European Insurance Contract Law\ OJ 2005, C157/1, par. 6.2.

ristic of the CFR and PEICL is their non-binding nature. However, the possibility of adoption of these documents in a form of so called optional instrument of EC law has been expressed more than once in European Commission's Action Plan in 2003 and Communication on European Contract Law in 2004. An optional instrument of European Contract Law can be deftned as a legal act of EC law which appli-cation depends on a choice by the parties to the con-tract. Its main purpose is to provide the parties with an alternative regime of contract law. In this paper author examined the suitability of the PEICL as an optional instrument for European Insurance Con-tract Law.

28 Revija za pravo osiguranja & Broj 2/2011