Veliki molitvenik.pdf

5/25/2018 Veliki molitvenik.pdf

1/15

1 | S V E T I J A K O V . o r g

KAKO SE MOLITI ZA OBOLELEKAKO SE MOLITI ZA OBOLELEKAKO SE MOLITI ZA OBOLELEKAKO SE MOLITI ZA OBOLELE

SADR@AJ:

DANI BOLESTI I TELESNE NEMO]I

O UZROCIMA BOLESTI

KAKO SE MOLITI ZA BOLESNE

SVETI TEOFAN ZATVORNIK

O molitvi za bolesnika

Nije greh le~iti se

MOLITVA ZA BOLESNU DECUUzroci bolesti dece

Kako se moliti u bolesti dece

DANI BOLESTI I TELESNE NEMO]IDANI BOLESTI I TELESNE NEMO]IDANI BOLESTI I TELESNE NEMO]IDANI BOLESTI I TELESNE NEMO]I

Eto postao si zdrav, vi{e ne grije{i,da ti se {to gore ne dogodi.(Jn. 5, 14)

Zato sam dobre voqe u nemo}ima... jerkad sam slab onda sam silan.(2 Kor. 12, 10)

U toku svoga `ivota, ~ovek je prinu|en da mnogo danaprovede u bolesti ili telesnoj nemo}i. Kako govori prorok David:Dana godina na{ih svega ima do sedamdeset godina, a u ja~ega doosamdeset godina: i sam je cvijet wihov muka i nevoqa... (Ps.89, 10)


2/15


Kao ni celom qudskom rodu, tako ni hri{}anima nisu stranibolesti i nemo}i.

U su{tini, nesre}u za ~ove~anstvo ne predstavqa bolest, ve}wen uzrok - bolest du{e - strasti i gresi, koji leè u osnovibolesti tela. Kako pi{e sv. Jovan Kron{tatski: Sve na{e bolesti

su u su{tini kazne Boìje za grehe; one nas o~i{}uju, izmirujunas s Bogom, i uvode ponovo u qubav s Wim.Zato je bolest podse}awe od Gospoda na uàsno zlo - da je

na{a du{a ve} obolela od greha. Otuda je za izle~ewe od bolestipotrebno pre svega pokajawe. Gospod je, pre nego {to }e iscelitiraslabqenoga, oprostio mu grehe (Mk. 2, 3 - 12). A kada je uov~joj bawiiscelio ~oveka koji je bolovao 38 godina rekao muje: Eto sad si zdrav; idi i ne gre{i vi{e da ti se {to gore nedogodi (Jn. 5, 14). Otuda moèmo razumeti da isceqewe odbolesti po molitvama Crkve ili pravednika ukqu~uje u sebe iopro{tewe grehova (Jak, 5, 16), i kao rezultat toga slediozdravqewe.

Treba znati da bolesti i nemo}i ne snalaze samo velikegre{nike. Gospod je rekao apostolu Pavlu: Sila se moja u nemo}ipokazuje, i apostol Pavle govori o sebi: Zato sam dobre voqe unemo}ima, u porugama, u nevoqama, u gowewima, u tjeskobama zaHrista; jer kad sam slab onda sam silan. (2 Kor. 12, 9 - 10)

Sveti oci smatraju da je op{ta gojaznost tela i nedostatak uwemu fizi~ke snage najve}a prepreka za duhovni ìvot; na tome sezasniva neophodnost surovih asketskih podviga za sve one kojièle da ìve duhovnim ìvotom i da imaju veoma zdravo telo.

Zdravqe je dar Bo`ji - govorio je prepodobni Serafim.No taj dar ne biva uvek na korist. Kao i svako stradawe, bolestima silu da nas ~isti od du{evne prqav{tine, da zagla|uje na{egrehe, da smiruje i omek{ava na{u du{u, da nas tera narazmi{qawe, da spoznajemo svoju nemo} i da se obra}amo Bogu.Prepodobni Marko Podvi`nik je pisao: Kada vidi{ ~oveka kojigre{i, koji se nikada ne kaje i ni od ~ega ne boluje, znaj, ~eka ganemilosrdni sud.

O tim blagim stranama bolesti pisao je i mitropolitFilaret Moskovski: Korisno je u bolesti iskusiti ose}awe

osloba|awa od svega svetskog, da bi se i posle bolesti dràlitog ose}awa. Nije neobi~no ako to ose}awe posle bolesti nedolazi tako lako kao u vreme bolesti; u bolesti ga Bog daruje jerje nemo}nom ono potrebno, a zdrav treba da ga kroz podvigzadobije.

Eto za{to su svetiteqi i pravednici sa blagodarno{}utrpeli i podnosili svoje nemo}i i bolesti. Mnogi od wih ~aknisu smatrali da je potrebno da se le~e od bolesti. Obja{wewe


3/15


toga mi nalazimo kod prepodobnog Makarija Velikog koji pi{ejednom monahu slede}e: Ako bi ti zaista verovao da se ve~ne ineizle~ive rane besmrtne du{e i grehovne bolesti le~e Hristom,ti bi verovao i to da je On mo}an da izle~i i privremene telesnenemo}i i bolesti, i k Wemu Jedinom pribegao bi, odbaciv{i

lekarsku pomo} i usluge... Naravno, ti mi odgovara{ slede}e: Bogje za le~ewe tela dao zemaqsko biqe i lekovita sredstva(materije) i za telesne nemo}i pripremio lekarsku pomo}... I jase slaèm, zaista je to tako... ali Gospod je lekove i lekarskeve{tine dao radi utehe i le~ewa tela, kada je to neophodno,qudima u svemu svetovnim; dozvolio im je da se koriste svimsredstvima zato {to oni nisu u stawu da celoga sebe predaju Bogu.A ti si monah, do{ao si ka Hristu sa èqom da bude{ sin Bo`jii rodio si se svi{e od Duha... duàn si da stekne{ takvu veru, irazumevawe, i ìvot koji su retki kod mirskih qudi.

Neki svetiteqi ne samo da nisu pribegavali medicinskim

sredstvima, nego se ~ak nisu usu|ivali da mole Boga da ih isceliod bolesti. Tako je jednom k prepodobnom Pahomiju do{ao wegovu~enik Teodor, mu~en èstokom glavoboqom i molio prepodobnogda on svojom molitvom umine silnu glavoboqu. Ali, prepodobnimu je odgovorio: Da li ti misli{, da ta bolest ili druga -sli~na nevoqa nastaje bez voqe i dopu{tewa Boìjeg? Trpi, ikada Bog blagoizvoli pomo}i }e ti i isceli}e te.

Starci, prepodobni Varsanufije Veliki i Jovan tako|e susavetovali svojim u~enicima koji su bili dovoqno jaki u veri, dase pri bolesti ne le~e kod zemaqskih lekara, ve} da predaju

celoga sebe Gospodu - Lekaru du{a i tela na{ih.Tako prepodobni Varsanufije Veliki pi{e: Za ozdravqewesina moga (duhovnog) mogli bi se pomoliti Bogu neki od svetihkoji se ovde nalaze, da on ne bude bolestan ni jedan dan, - i to bise ispunilo, no tada on ne bi dobio plodove trpqewa.

Me|utim, u drugom slu~aju prepodobni Varsanufije Veliki jemolio Boga za umawewe telesnih stradawa jednog svog u~enika.Ali, tada je ~uo slede}i odgovor Boga: Pusti da ga ispitamo nakorist wegove du{e, i da se kroz telesno stradawe otkrije, kakvoje wegovo trpqewe i {ta }e on da zadobije za trud i molitve.

Evo za{to se tako|e nije le~io ni prepodobni SerafimSarovski. On je oko tri godine stradao od vodene bolesti ipolovinu tog vremena je proveo u posteqi. Kada je do{lo dokrajweg pogor{awa bolesti nastojateq Sarovske pustiwepredloìo je prepodobnom da pozovu lekara. Prepodobni mu jeodgovorio: Ja sam, o~e sveti, predao sebe istinitom Lekaru du{ai tela, Gospodu na{em Isusu Hristu i Pre~istoj Wegovoj Materi;ako va{a qubav rasu|uje dajte meni ubogom, Gospoda radi, nebeske


4/15


lekove (t. j. pri~e{}e Svetim Tajnama). Po pri~e{}u SvetimTajnama prepodobnom se javila Bogomater i iscelila ga dodiromruke.

Drugi put, kad je prepodobni leào potpuno iznemogao po{tosu ga razbojnici pretukli, bio je tako|e udostojen javqawa

Presvete Bogorodice. Pri tom je Bogomater pogledav{i kalekarima kazala: Za{to se vi trudite?Prenuv{i se iz dremeà,prepodobni je ponovo odbio pomo} lekara, i posle tog vi|ewawegovo stawe se po~elo brzo popravqati.

Prepodobni Varsanufije Veliki govori: Kad god sam biobolestan, nikada nisam legao i nisam ostavqao svoje rukodjeqe,mada su me i te{ke bolesti snalazile. Ali ubrzo posle toga, kakosam se zatvorio u keliju, pojavila se ta{tina i nije mi dopu{talabolesti: àlim sada èle}i trpqewe, a {ta trpeti - ne znam.

Tako pak starac, pri bolesti ne savetuje usiqene molitve zaisceqewe. On govori: Nije dobro usiqeno se moliti za to dadobijemo isceqewe jer ne zna{ {ta je za tebe korisno. Prepustito Onome koji je rekao: zna Otac va{ {ta je vama potrebno i preva{ega moqewa (Mat. 6, 8). Pomoli se Bogu, govore}i ovako:Vladiko, u Tvojim sam rukama, pomiluj me po voqi Tvojoj i, akomi je to na korist, daruj mi brzo isceqewe.

Moli se i svetiteqima Bo`jim i ~vrsto veruj da }e ti Bogpodariti ono {to ti je na spasewe i blagodari Mu na svemuse}aju}i se re~i Pisma: Za sve blagodarite (1 Efes. 5, 18), idobi}e{ ono {to ti je na korist i du{e i tela.

I tako, u bolesti treba da se uzdamo, ne toliko u pomo}zemaqskih lekara, koliko, pre svega u milost Boìju i zato trebaprinositi suze pokajawa i traìti isceqewe u tajnama ispovesti,pri~e{}a i jeleosve}ewa.

Treba uvek imati na umu, bez obzira le~i li se hri{}aninkod lekara ili ne smatra da je to potrebno - najva`nije u svakomslu~aju je sa smirewem se nadati na opro{tewe grehova imilosr|e Bo`je.

O tome ovako govore starci Varsanufije i Jovan: Oni kojipribegavaju lekarima i oni koji ne pribegavaju treba da ~ine to sanadom u Boga. Oni koji se obra}aju lekarima govore: U ime

Gospodwe predajem sebe lekarima, da nam kroz wih podari Bogisceqewe.A oni koji se ne obra}aju, sa nadom u ime Bo`je neobra}aju im se i On ih le~i. I tako, ako si upotrebio lekove nisipogre{io, a kada ne upotrebi{ ne gordi se. Znaj da, ako ilekarima ode{ to }e biti samo zato {to je tako Bogu ugodno.

A sveti Siluan Atonski je govorio slede}e: Du{a, koja sepredala voqi Bo`joj, lako podnosi svako stradawe i svakubolest, zato {to se ona i u bolesti moli i sozercava Boga:


5/15


Gospode, Ti vidi{ moju bolest, Ti zna{ da sam ja gre{an inemo}an, pomozi mi da trpim i da Ti na svemu blagodarim.

Treba znati da i odluka hri{}anina da ne traì lekarskupomo} moè biti pogre{na; i u tom poslu kao i u bilo kom drugompotrebno je hri{}ansko rasu|ivawe.

Kao primer toga moèmo navesti slu~aj duhovne k}eripoznatog moskovskog pastira o. Valentina Amfiteatrova. Wu sujako bolele o~i, ali ona nije htela da se le~i i uporno je molilao. Valentina da joj on svojom molitvom isceli o~i. Vide}i u tojwenoj èqi ~udotvornog iscelewa odsustvo smirewa i projavugordosti, o. Valentin je odbio da se moli za wu i predloìo jojje da se obrati lekarima, t. j. da ide onim putem kojim idu sviqudi.

Starac o. Nektarije Optinski je ukazivao da se i upriru~niku za ispovest nalazi pitawe: Ne prenebregava{ li tile~ewe?, i dodavao je I doktor je od Boga i lekovi tako|e.

Evo jo{ nekoliko primera, kako su se starci odnosili premabolestima.

U svojim spisima starac Siluan Atonski pi{e: Onome ko sepotpuno preda voqi Bo`joj, ìvot je mnogo lak{i, zato {to i ubolesti i u nevoqi i u gowewu on misli: Takva je voqa Bo`ja, izbog mojih grehova treba da trpim. Eto, mene ve} mnogo godinaboli glava, i nije mi lako trpeti, ali je korisno, zato {to sekroz bolest smiruje du{a. Du{a moja vatreno èli da se moli isvr{ava bdenija, no bolest mi smeta, jer bolesnom telu trebapokoja i odmora: i ja sam mnogo molio Gospoda da me isceli, ali

me Gospod nije usli{io, zna~i, nije mi na korist (iscelewe).Evo i drugog slu~aja koji mi se dogodio, kada me je Gospodbrzo usli{io i spasao. Jednom na praznik, na trpezi je bila riba.Kada sam jeo, jedna kost mi je u{la u grlo, duboko prema grudima.Ja sam prizvao u molitvi svetog velikomu~enika Pantelejmonamole}i ga da me isceli zato {to lekar ne moè da izvadi kost izgrudi. Kada sam rekao: Isceli, dobio sam odgovor u du{i:Iza|i iz trpezarije, udahni i iska{qi i kost }e izleteti sakrvqu.Ja sam tako i uradio: iza{ao sam, udahnuo, naka{qao se,i velika kost je sa krvqu isko~ila. Razumeo sam da ako Gospodne}e da izle~i moju glavu zna~i da je tako korisno za du{u.

Prou~avaju}i tu korist du{e od bolesti, optinski starci susavetovali mnogima da zale~ujusvoje bolesti a ne izle~e, t. j. datraè samo da im se povrati radna sposobnost a ne potpunoizle~ewe od bolesti.

Evo kako se prema bolesti odnosio pravednik i velikimolitvenik o. Jovan Kron{tatski: Ti moli{ Gospoda da te qubiSvojom qubavqu kao smrt krepkom ili sve do smrti. I odjednom,


6/15


Gospod ti {aqe te{ku unutra{wu bolest, koja te pribliàvaivici smrti. Nemoj da rop}e{ na Gospoda, ve} hrabro trpi,blagodare}i Gospodu za Wegovu o~insku posetu. To ne zna~i ni{tadrugo ve} ono {to ti naziva{ qubavqu Bo`jom jakom kao smrt. Ipri nezadrìvom napredovawu bolesti ~vrsto se nadaj da je Bog,

ne samo od bolesti ve} i od same smrti mo}an da te izbavi samoako je to po Wegovoj svetoj voqi...âk i ako vidi{ da se u bolesti telo raspada, govori:

Gospod je dao, Gospod i uzeo... neka je blagosloveno imeGospodwe(Jov. 1, 21). Ti si navikao da posmatra{ svoje telo kaone{to {to samo tebi li~no pripada, no to je krajwe nepravilnozato {to je tvoje telo - Bo`ja tvorevina... Iz qubavi prema Wemunemoj da {tedi{ svoje trule`no telo, ve} ga dobrovoqno isvecelo predaj Gospodu i neizrecivoj voqi Gospodwoj kao {to jeAvraam sina svoga Isaka prineo da spali na `rtvu; ne gubi veru umilost Boìju, ne kloni duhom, neka iz usta tvojih ne izlazi

bezumqe upu}eno Bogu, toboè u~iwena ti je nepravda {to sesilno mu~i{, - i ti }e{ prineti Bogu veliku `rtvu, poput Avraamaili poput svetih mu~enika.

I tako, trpi velikodu{no svoju bolest i ne samo ne tuguj,naprotiv, ako moè{, raduj se svojoj bolesti... Raduj se tome, {toti je Gospod poslao privremeno stradawe, da o~isti{ du{u svojuod greha.

Raduj se, {to se ne predaje{ (prepu{ta{) onim strastima,kojima bi se predavao da si zdrav. Raduj se {to nosi{ krstbolesti i zna~i, ide{ uskim i te{kim putem, koji vodi ka CarstvuNebeskom.

A evo {ta o bolesti pi{e o. Aleksandar Eq~aninov: Bolestnije nesre}a ve} pouka i Bo`ja poseta. Bolesnog prepodobnogSerafima posetila je Majka Boìja, i nas, ako mi sa smirewempodnosimo bolest, pose}uju nebeske sile...

Bolest - to je najpogodnije vreme za povratak svoga srca kBogu. Sa ozdravqewem ta mogu}nost opet postaje beskona~noudaqena (daleka)... Koliko je samo pro{lo pred mojim o~imaslu~ajeva kada su se beznade`no telesni (plotski) qudi poduticajem bolesti preobrazili u tanane, duhonosne, umilne.

O UZROCIMA BOLESTIO UZROCIMA BOLESTIO UZROCIMA BOLESTIO UZROCIMA BOLESTI

Mudrac je rekao, da ako ko sagre{i pred Tvorcem svojim....pada u ruke lekara(Sir. 38, 15).

Uzroci bolesti mogu biti razli~iti. Oni mogu biti ~istoplotski, o~igledni, kao, naprimer, pijanstvo - uzrok ciroze jetreili neumerenost u hrani kao izvor poreme}aja mnogih sistema


7/15


organizma i t. d. Bolesti, koje poti~u od nemarnosti ineurednosti u ìvotu, prirodno za wima slede, - pi{eprepodobni Varsanufije Veliki.

Ali postoje i nevidqivi uzroci bolesti. Da Sveto Pismonije otkrilo, ko bi znao da kaè: za{to je obolela od gube

Marija, sestra Mojsijeva; za{to je od iste bolesti oboleoGijezije, u~enik proroka Jeliseja; za{to su bolesni bili i ~akumirali mnogi od Korin}ana, kojima je pisao apostol Pavle?Pismo nam otkriva uzroke tih bolesti. Marija je uzroptala naMojsija, i Bog ju je kaznio gubom (4 Moj. 12, 10). Gijezije, odav{ise srebroqubqu, slagao je svome u~itequ proroku i za to je bioka`wen od Boga istom bole{}u, od koje se po molitvi proroka~udesno iscelio sirijski velmoà Neman (2 Car. 5, 27). Izme|uKorin}ana, po svedo~ewu apostola, mnogi su bili slabi i bolesnizbog toga, {to su se nedostojno pri~e{}ivali Svetim Tajnama (1Kor. 11, 30).

Obi~no smo mi malo pa`qivi prema sebi i prema svojimgresima, kojima vre|amo Boga i navla~imo Wegov pravedni gnev nasebe. Bolestima tela Bog ho}e ili da nas o~isti ili da nas sa~uvaod bolesti du{e. Zbog toga, podvrgavaju}i se bolesti korisno jerazmisliti zbog kakvih greha nam je poslata ta bolest. (Razume se,ovaj savet primeni}emo u slu~aju bolesti, koja se de{ava li~nonama, a ne na{im bli`wima, po{to u posledwem slu~aju mi lakomoèmo pasti u teàk greh osu|ivawa.)Evo ose}a tugu i jadikuje moje srce: nije li zbog toga {to je onobilo izvor greha i hranilo se gresima?

Evo strada moja glava, i bolest mi ne da mira: nije li zbog

toga {to je ona bila smesti{te r|avih misli i namera a tako semalo bavila blago~estivim razmi{qawem o Bogu i o mojimobavezama prema Wemu?

Evo slabe i sklapaju se moje o~i: nije li zbog toga {to su seone tako ~esto zatvarale tamo, gde je trebalo da budu otvorene, iotvarale se tamo gde su trebale da budu zatvorene. Nije li zbogtoga {to su se one sablaznile i zaslepele bleskom sujete, gledalegordo, prezirale uboge i smerne, malo gledale na veli~anstvenosti lepotu dela Boìjih da bi videli u wima nestvorenu lepotuStvoriteqa i beskrajnu veli~inu Svevi{weg Boga?

Evo boli i slabo ~uje organ sluha: nije li zbog toga {to su

moje u{i tako ~esto bile nezainteresovane za re~ Bo`ju koja me jesa svih strana prizivala na put spasewa, ve}, naprotiv bile suotvorene za re~i prelesti i obmana, bile su zanete ~arimasujetnog sveta?

Evo, oslabile su i drhte moje ruke: nije li zbog toga {to suretko ~inile dobro, a ~esto se pruàle ka nepravednim delima.


8/15


Evo nesigurne su i klecaju moje noge, ne mogu me nositi: nijeli zbog toga {to sam se tako ~esto udaqavao od puta zapovestiHristovih i hodao po bespu}ima greha?

Ne strada li, celo moje telo zbog toga {to je u wemucarovao greh koji ga je porobio svojim pohotama?

Kakvi god da su uzroci na{ih bolesti, oni nas uvekpodse}aju na na{a sagre{ewa pred Bogom podsti~u}i nas narazmi{qawe da se Wemu obratimo sa iskrenim pokajawem.

Od tebe zavisi da li }e{ biti lew i ìveti ne~isto ipadati u bolesti dok ne dovede{ sebe u zakonito stawe. Naprotiv,pokajawem moè{ izbaviti sebe od ka`wavawa bole{}u - pi{eprepodobni Varsanufije Veliki.

Do{av{i na smrt bolesnom caru Jezekiji, prorok Isaija muje rekao: Ovako govori Gospod: uvedi red u ku}u svoju jer }e{umrijeti i ne}e{ ostati ìv.(Is. 38, 1). ûv{i ovaj strogi ukor

proroka, car se obra}a Bogu sa molitvom: I mole}i se Bogu...plaka Jezekija veoma. Tada do|e rije~ Gospodwa Isaiji govore}i:Idi i reci Jezekiji: ovako veli Gospod, Bog Davida, oca tvojega:~uo sam molitvu tvoju, i vidio sam suze tvoje, evo doda}u ti vijekupetnaest godina (Is. 38, 2 - 5). Tako milosrdni Gospod primamolitve upu}ene od srca ispuwenog smirewem i skru{enog zboggrehova, jer Mnogo nevoqe ima pravednik, ali ga od svijehizbavqa Gospod(Ps 33, 19).

Evo jo{ jednog slu~aja kada ~vrsta re{enost da se prekine sagrehom dovodi do iscelewa od bolesti.

U vreme svetog Jovana Zlatousta, jedna èna je veoma dugo

stradala od neizle~ive bolesti i lekari joj nisu mogli pomo}i.Tada je ona zamolila muà da je odvede svetitequ, veruju}i da }eje on isceliti. Mu` je ispunio molbu ène, odveo je u manastir iostavio je pred kapijom, a sam je po{ao svetitequ. Na molbu muàza isceqewe sveti Jovan Zlatoust je odgovorio: Idi i kaì svojojèni neka ona ostavi svoju zlu narav, i deli milostiwu ubogima,da se usrdno moli, da ~uva sebe u uzdràwu i postu na praznike iradnim danima, i tada }e joj Bog podariti iscelewe. Mu` jepreneo èni re~i svetiteqa i ona je uskliknula: Sve zapove|eno}u ispuwavati do kraja ovozemaqskog ìvota! Mu` se vratio

natrag i rekao svetitequ weno obe}awe. Idite s mirom, Bog jeve} iscelio tvoju ènu, - rekao mu je Jovan Zlatousti. I zaista,mu` je iza{ao i video svoju ènu potpuno zdravu.

U Novgorodu kada je tamo bio arhiepiskop Jona, pojavila sekuga, narod je masovno umirao, a arhiepiskop je svima objavio, daje Bog poslao tu stra{nu bolest zbog nepokajanih grehova. Narodje na to uskliknuo da }e se pokajati, odsluèn je moleban, svi su


9/15


se zavetovali Bogu da }e se truditi da ne gre{e vi{e i kuga jeodjednom nestala, vi{e niko nije umirao a oboleli su ozdravili.

KAKO SE MOLITI ZA BOLESNEKAKO SE MOLITI ZA BOLESNEKAKO SE MOLITI ZA BOLESNEKAKO SE MOLITI ZA BOLESNE

Molite se Bogu jedni za drugeda ozdravite (Jak. 5, 16).

Nekada sam mislio, - pi{e prepodobni Siluan Atonski, - daGospod tvori ~udesa samo po molitvama svetih, no sada znam da }ei na molitvu gre{nika Gospod u~initi ~udo samo ako se du{awegova smiri, jer, kada se ~ovek nau~i smirewu, tada Gospodslu{a wegove molitve. Jo{ je starac Siluan u~io, da se zabli`we treba tako vatreno moliti, kao da krv prolivamo. Ovoje potvr|eno i u molitvenom opitu svetog pravednog JovanaKron{tatskog, koga navodimo.

Devet puta sam i{ao da ~itam molitvu smrtno obolelommladi}u, sa nepokolebqivom nadom i uporno{}u... da }e Bogpogledati na moj trud, na moje odlaske, na molitve i kle~awa, naupornost moju, na nadawe moje... Kada sam do{ao deseti put -mladi} je ozdravio.

Sveti Jovan Kron{tatski je govorio: Ako ti ìvi{ verom idobrodeteqno, naro~ito ako si kroto{}u, smirewem i milosr|emsjediwen s Bogom, to moli od Wega {ta god ho}e{ - {ta i kako damoli{ ve} }e te nau~iti Duh Sveti: i molitva }e ti se ispuniti -ili uskoro, u magnovewu istoga ~asa, ili kroz izvesno vreme, po

promisli premudrosti Bo`je.Jedan hri{}anin koji je posmatrao kako se otac Jovan molikraj posteqe beznade`no obolelog, opisuje to ovako: On je moliosa neodoqivom silom qubavi prema bli`wemu. On je udarao sveja~e i ja~e u zavetna, obe}ana vrata. Sav se preobrazio, crtewegovog lica su zasijale, o~i tajanstveno svetlucale, trepet jeproìmao wegovo telo, kapqice znoja su klizile sa ~ela. Nakraju, molitva je bila usli{ena. On je osetio kako se sjediwuje swim, svetla, divna, svemogu}a sila. Wemu je ve} odavno bilopoznato to ose}awe. Pridigao se s kolena i pri{ao krevetu... ipoloìo svoju ruku na glavu bolesnika.

- Ustani da se zajedno pomolimo, - tiho je rekao.- Ne mogu ni da se pokrenem.Otac Jovan je jo{ jedanput poloìo ruku na bolesnika i

ponovio: Ustani i pomolimo se zajedno. I bolesnik je ustao izkreveta.

Evo jo{ jednog slu~aja isceqewa na molitve oca Jovana, okome on sam pi{e slede}e: Jedna osoba je na smrt bolovala od


10/15


upale èludca ve} devet dana i nije bilo nikakvog poboq{awa odmedicinske pomo}i, - samo {to se devetog dana izjutra pri~estilaìvotvornim Tajnama, do uve~e je ozdravila i ustala sabolesni~ke posteqe. Ona je se pri~estila sa ~vrstom verom.Molio sam se za wu Gospodu da je isceli. Gospode! - govorio

sam: - isceli raba Tvoga od bolesti wegove. Zasluùje da mu seovo da jer voli sve{tenike Tvoje i darove Tvoje {aqe im. Moliosam se i u crkvi pred prestolom Bo`jim na Liturgiji, za vrememolitve: Ti Si nam darovao ove zajedni~ke i slo`ne molitve(zavreme tre}eg antifona), i pred samim Tajnama. Molio sam se,izme|u ostalog i ovako: Gospode! @ivote na{! Kako je meni lakoda pomislim na isceqewe, tako je Tebi lako da izle~i{ svakubolest; kako je meni lako da pomislim na vaskrsewe iz mrtvih,tako je Tebi lako da vaskrsne{ svakog mrtvaca. Isceli raba TvogaVasilija od wegove opake bolesti i ne dozvoli da umre, da ne

padnu u pla~ i ridawe èna i deca wegova, - i blagoposlu{niVladika je pomilovao.Za{to se ne ostvaruju (ispuwavaju) sve molitve za bli`we

koji boluju i kakvi sve uslovi treba da postoje da bi mogli da senadamo u blagoprijatno dejstvo molitve? Na to pitawe staracSiluan odgovara ovako: Kada Gospod ho}e da se smiluje nekome,to kod drugih izaziva èqu da se mole za wega i pomaè im u tojmolitvi. Zato smo du`ni da znamo, da uvek kada osetimo èqu dase za nekoga pomolimo, to zna~i da Sam Gospod ho}e da pomilujetu du{u i milostivo slu{a tvoje molitve. No potrebno je dapravi{ razliku izme|u èqe da se moli{ koju ti {aqe Gospod, od

èqe koja se ra|a u tebi po pristrasnosti prema onome za koga semoli{.

O~igledno, da u posledwem slu~aju Gospod ne ispuwava uvekmolitvu, kao u prvom slu~aju kada se molimo po sugestiji kojadolazi od Gospoda.

Jedan monah je pitao prepodobnog Varsanufija Velikog: Dali je mogu}e samo molitvama svetih izmoliti opro{taj grehova bezpokajawa samog gre{nika?

Prepodobni je odgovorio: Ako se ~ovek sam ne potrudi posvojoj sili i ne prisajedini sopstveni trud molitvama svetih, on

nikakve koristi ne}e imati od toga {to se sveti za wega mole.Kada oni poste i mole se za wega, a on se predaje slastoqubqu iìvi u nemaru, kakve onda koristi moè imati od wihovihmolitava? Upravo se ovde zbiva ono {to je re~eno u Pismu: Kadajedan gradi a drugi ru{i, {ta oni dobijaju za sebe, osimiznurenosti?(Sir. 34, 23).


11/15


Ako bi bilo mogu}e da se ~ovek spase na molitve svetih neulaù}i nikakav trud, to {ta bi spre~avalo svete da na isti takavna~in spasu sve gre{nike celoga sveta?

Zato i sveti Teofan Zatvornik govori: Molitve drugih zanas bivaju mo}ne samo onda kada postoji i na{a sopstvena

molitva. Me|utim, treba re}i i to da op{ta pravila imaju iizuzetke. Ti izuzeci se doga|aju tada kada su vatrenost qubavibli`wega i wegova neodstupnost u molitvi veoma silni.

Sveti pravedni Jovan Kron{tatski , tim povodom pi{e:Otkuda na{a iskrena molitva jednih za druge ima veliku mo} nadruge? Otuda {to se ja za vreme molitve prisajedinim Bogu,postajem jedan duh sa Wim, a one za koje se molim sjediwujem sasobom verom i qubavqu, zato {to Duh Bo`ji, dejstvuju}i u meni,dejstvuje u isto vreme i u wima, kao i Onaj koji sve ispuwavaisto kao jer je jedan hqeb, jedno smo tijelo mnogi po{to se svi

od jednoga hqeba pri~e{}ujemo(1. Kor. 10, 17; Ef. 4, 4).Kao {to vidimo iz re~i oca Jovana, molitva za druge, zabli`we koji stradaju ima bezuslovno prednost u odnosu namolitvu za sebe i svoje potrebe. Zato, od mnogih na~ina pomo}inije li najdostupnija, ona koja daje najvi{e nade i najmudrija -molitvena pomo}?!SVETI TEOFAN ZATVORNIK

O molitvi za bolesnikaO molitvi za bolesnikaO molitvi za bolesnikaO molitvi za bolesnika

Molite se, ~ekajte èqeno, - pi{e svetiteq u jednom od

pisama, - no ne predodre|ujte unapred, ono {to }e odlu~itiGospod, ve} predajite celoga sebe voqi Wegovoj, s potpunompokorno{}u da primite od Gospoda ono {to On blagoizvoli davam po{aqe. Nedostatak takve pokornosti iskrivquje molitvu ili{ava je sile, bez toga molitva dobija ovakav smisao: hteo - nehteo Gospode, - podaj.

Poslu{awe koje ste mi naloìli - da se molim za NN -ispuwavam. Samo, ne molim se: Uzmi ovo i daj ono, ve} ovako:U~ini s wim , Gospode, kako je najboqe za wegovo spasewe. A tamolitva koja li~i na nare|ewe Bogu, sasvim je nepodesna. Neko jeimao obi~aj da upita: da li se ti moli{ da bi dobio penziju, ilida isprosi{ milostiwu? Veoma umesno pitawe!

U svojim pismima, sveti Teofan je ~esto pisao o zna~ewu, daih tako nazovemo naru~enihmolitava za bolesnike. U velikombroju slu~ajeva te se molitve izvr{avaju ovako: rodbina bolesnika- bilo li~no, ili putem pisma - moli sve{tenika da se pomoli pri~emu naj~e{}e prilaù i novac za molitveni trud. Tommaterijalnom stranom ovoga dela, naj~e{}e se i zavr{ava sva


12/15


briga rodbine za obolelog, pri ~emu oni sami, li~no skoro da ine smatraju potrebnim da molitvama sve{tenosluìteqaprisajedine i svoje molitve, pogotovo kada se naru~ene molitveizvr{avaju u ta~no odre|eno vreme. Takav odnos prema molitvi odstrane rodbine bolesnika, priznaje svetiteq, daleko je od

pohvalnog.Vi ste dobro osmislili molitveno pravilo za svoju k}er(obolelu), - pi{e on u jednom pismu. - Dva molebna u nedeqi,pomiwawe na proskomidiji. Kaète, dovoqno je. No ko }e se tumoliti kao da je i sam bolestan? Bo`ju pa`wu pokre}e molitvakoja dolazi od du{e koja i sama pati. Ako ne bude od nekogauzdaha iz dubine du{e, to naru~eni moleban }e biti ispuwen, alimolitva za obolelog ne}e. Da li vi li~no dolazite na molebne?Ako ne, to je i va{a vera bez molitve... Vi jeste naru~ili(molitve), no dav{i novac da bi se drugi molili, sami ste skinulibrigu sa svojih le|a... Nema nikoga ko bi sastradavao sa

bolesnicom. Mogu li to oni koji sluè za sve obolele? Druga jestvar kada ste vi li~no na molebnima ili u crkvi na Liturgiji.Tada se va{e sastradavawe pridruùje molitvi Crkve i ona sebrè uznosi ka prestolu Boìjem.... time i sama molitva Crkvepostaje sastradalna, ako sluà{~i i ne sau~estvuju... Eto vidite u~emu je snaga! Dolazite li~no na molebne i sastradavajte du{omsa bolesnicom... I rezultata }e biti. U crkvi, na Liturgiji,sau~estvujte za vreme proskomidije... A naro~ito kada posle Tebepojempevaju pesmu Bogorodici Dostojno jest...tu se pomiwu zanovozavetnu `rtvu ìvi i preminuli... Liturgije su najja~e,pomiwawem samo na proskomidiji, zato {to to izraàva na{enajja~e sastradavawe sa obolelom i ujedno s tim najja~u na{u verui nadu da nas Gospod ne}e ostaviti bez Svoje pomo}i... Gdenaru~iti molitve? Tamo gde du{a va{a zaèli, tamo i zakaìte...Najva`nije je - sau~estvujte sa obolelom. I pomaìte ubogima... nesamo onima koji hodaju... Olak{ajte muke siroma{nimporodicama... Wihova molitva }e olak{ati bol va{ega srca... isjediniv{i se sa va{om bi}e glas trubnikoji }e se uzneti doGospoda.

Nije greh le~iti seNije greh le~iti seNije greh le~iti seNije greh le~iti se

Molitva molitvenicima, a lekara lekarima, - govorisvetiteq, - i lekare je Bog dao, i wima se obra}ati je po voqiBoìjoj. Gospod nam dolazi sa Svojom pomo}i onda kada sunedovoqna prirodna sredstva koja je On stvorio.

... U bolesti se obra}ati lekaru za pomo} nije greh, makarbolest bila poslata i od Boga: jer i ve{tina le~ewa je od Boga, i


13/15


lekove je Bog stvorio. Zato, odlaze}i k lekaru i koriste}i lekovemi ne pribegavamo ne~emu {to je van Bo`jih puteva i ustanova.Praznoverica je - to nije Bo`je i tim putem nemoj i}i.

... Mogu}e je da ~ovek ne pristupi le~ewu ve} da se odlu~i zatrpqewe, no treba se bojati da se ne pojavi gordost: neka se le~e

slabi... a mi smo jaki! Zbog takvog mi{qewa o sebi nailaziroptawe. Boqe je ovako: nai|e bolest - pole~ite se. Pro|e bol odlekova - slava Bogu. Ne pro|e - treba trpeti i blagodariti Bogu.

... Pomozi Gospode, da k}eri va{oj bude le~ewe na korist.Molite se i traìte od Gospoda da urazumi lekare da ispravnudijagnozu postave i potrebne lekove prepi{u. Jer Gospod le~i.Lekari su Wegova oru|a.

... Pitajte iskrene lekare, oni }e vam otvoreno re}i da neznaju koji }e recepti isceliti. I tako, ako se uzdate u Boga i odWega o~ekujete pomo} a ne od lekara i lekova primewuju}iprirodna sredstva le~ewa, ni tu nema greha. Jer, kako su sva

sredstva data od Boga to smo du`ni i da ih primewujemo.

MOLITVA ZA BOLESNU DECMOLITVA ZA BOLESNU DECMOLITVA ZA BOLESNU DECMOLITVA ZA BOLESNU DECUUUU

Uzroci bolesti deceUzroci bolesti deceUzroci bolesti deceUzroci bolesti dece

O bolesti dece ovako u jednom pismu pi{e starac AmvrosijeOptinski: Ne treba zaboraviti ~udnovatost dana{weg vremena ukome i mala deca dobijaju rane du{evne od toga {to vide i od

toga {to ~uju i zbog ~ega im je potrebno o~i{}ewe koje ne bivabez stradawa; o~i{}ewe du{e dobrim delom biva kroz telesnostradawe... Pogledajte: zar i ona najmla|a deca ne prelaze ubudu}i ìvot uz bolesti i stradawa?

Te{ko je videti stradawe dece. No da li znamo da smo ba{mi u nekim slu~ajevima vinovnici tih stradawa?

Jednom je k starcu Amvrosiju do{ao seqak donev{i narukama ludog de~aka i mole}i starca da ga isceli. Uzimao situ|e? - strogo je upitao starac. Uzimao sam, gre{io samba}u{ka, - odgovorio je seqak. Eto ti kazne, rekao je starac i

oti{ao od nesre}nog oca, ostaviv{i ga bez pomo}i u nevoqi.Sli~an slu~aj imamo i u ìtiju prepodobnog Amona (slavi se4. oktobra) gde se govori o de~aku koga je ujeo besan pas kao kaznaroditeqima za greh - kra|u vola. Smrt sina cara Davida desilase tako|e kao kazna za krivicu oca (2 Car. 12, 14).

Stradawe nevine dece tako obja{wava i sveti Nifont,episkop Kiparski (slavi se 23. decembra): Mnogi koji ìve usvetu.... ne kaju se zbog grehova svojih i ne mare za spasewe du{e.


14/15


To su uzroci zbog kojih Gospod ka`wava kako decu tako i sameroditeqe raznim nevoqama, kako bi kroz bolest dece o~istioroditeqska bezakowa, probudio u wima ose}awa pokajawa i timeih opravdao na Svome Stra{nom sudu. Znaj da deca bez grehastradaju zato da bi za prevremenu smrt dobila ìvot ve~ni, a

roditeqi se, zbog wihovog stradawa udostojili celomudrenostiistinskog pokajawa.Zato pri stradawu dece treba da ispitamo svoju savest: ne

ka`wava li Gospod moju decu zbog mojih grehova? êsto se doga|ada je jedino delotvorno sredstvo za ozdravqewe dece - pokajawewihovih roditeqa.

Kako se moliti u bolesti deceKako se moliti u bolesti deceKako se moliti u bolesti deceKako se moliti u bolesti dece

Ako mi ose}amo slabost i rasejanost na{e molitve, to po

u~ewu svetih otaca, kvalitet na{e molitve smo du`ni nadomestitikoli~inom. Tako je savetovao sveti Serafim. On je savetovaoroditeqima da se u svojoj molitvi ne ograni~avaju ustaqenimpravilima, ve} da, podraàvaju}i monasima, ustaju na molitvu i upono}nim ~asovima.

Primere istrajne molitve za decu mi susre}emo jo{ kodpravednika Staroga Zaveta. Tako Jov, ustaju}i rano prino{a{e`rtve paqenice jer govora{e: Moè biti da su se ogrije{ilisinovi moji i pohulili na Boga u srcu svom. Tako ~iwa{e Jovsvaki put.(Jov. 1, 5).

Kao i svaka molitva, tako i molitva roditeqa za decu moèbiti razumna i nerazumna. Apostol Jakov govori: I{tete, i neprimate, jer pogre{no i{tete (Jak. 4, 3). Sveti oci govore:Budite oprezni kada se molite za sudbinu ovozemaqskog ìvotahri{}ana. To se odnosi i na molitve roditeqa ~ak i u tomslu~aju kada se roditeqi mole za ozdravqewe svoje na smrtobolele dece. Doga|a se da Gospod spase roditeqe od jo{ ve}ihnevoqa u budu}nosti time {to uzima od wih decu u ranom uzrastu.Zato je, u takvim slu~ajevima roditeqima potrebna smirenapokornost sveblagom Promislu Bo`jem i takva molitva za obolelekoja bi i pored sve plamenosti uvek se zavr{avala re~ima

Gospoda u Getsimanskom vrtu: ali ne Moja voqa, ve} Tvoja dabude. (Lk. 22, 42).

U ovakvim slu~ajevima treba se setiti pri~e o tome u kakvomse o~ajawu jedna majka molila za ozdravqewe dvojice svojihsinova koji su leàli u smrtnoj groznici. Kada je na trenutakprispala, Gospod joj je u snu otkrio kakva je budu}nost wenihsinova na zemqi. Videla ih je odrasle na raspusnoj pijanci u


15/15


kr~mi. U sva|i, oni se po~iwu tu}i i no`evima nanose jedandrugome smrtne rane.

Naravno, pored slu~ajeva kada su po voqi Bo`joj decaumirala i pored moqewa roditeqa, postoji neuporedivo vi{eslu~ajeva kada je usrdna molitva roditeqa ~udesno spasavala na

smrt obolelu decu. Treba znati da molitva roditeqa za decu imapred Bogom naro~itu silu: plamena qubav uznosi i plamenumolitvu. A plamena molitva ne}e ostati neusli{ena od Boga.

, ; ; / 035/267-160; SVETIJAKOV.org

Documents

Veliki molitvenik.pdf