Veliki Prasak 001

UDRUENJE ATEISTI SRBIJE - PROTIV DOGMI I NEZNANJA

broj 1 / april 2011.POSTANAK SVEMIRA

Prof. drVladimir Ajdai:

WWW.ATEISTI.COM

VelikiPrasak

CRKVA=POLITIKA+ MAGIJA

Voja Antoni:

RIARD DOKINS

Poznati ateisti:

veli

kipr

asak

.com

ASOPIS ATEISTA SRBIJE

2 Veliki Prasak | broj 1 | april 2011

Uvodna re .............................................................................3Autor Mihailo Vuleti

Uvreeni ateista ..................................................................4Autor Edrian Barnet | Prevod Aleksandar Lambros

Postanak svemira ................................................................6Autor Prof. dr Vladimir Ajdai

Voja Antoni:Crkva = politika + magija ...............................................10

Autori Marin Gligo i Andrej iri

Crkvene organizacijei Srbija leta Gospodnjeg 2010 .......................................12

Autor Saa Butorac

Mamini ritualni protesti ................................................14Autor Eliza Day

Nastanak religije iz uglaevolucione psihologije .....................................................16

Autor Sran Jovanovi Maldoran(preneseno iz Helsinke Povelje 133/4)

Ateisti Srbije - postanje ..................................................19Autor Jelena Radojin

Religija kao fikcija ............................................................21Autor Marko Vujnovi

Verska sluzba u VS.............................................................23Autor Andrej iri

Riard Dokins .....................................................................25Autor Milan Polovina

Humoristika strana .......................................................27

web: ateisti.com i velikiprasak.com e-mail: [email protected]

SadrajVELIKI PRASAK asopis Udruenja Ateisti Srbije

izdava: Udruenje Ateisti Srbije

Kontakt telefon:063/706-1593

Glavni i odgovorni urednik: Marin Gligo

Redakcija: Milan PolovinaMarija DudiMilena BurgiMihailo VuletiJelena RadojinVladimir BoanovicLidija ijaiSinia ObreniAndrija rekMilo MatiDaniel DavidAndrej iriPredrag StojadinoviMarin Gligo

Lektori:Milena BurgiDaniel David

Dizajn i prelom:Milo Mati Lidija ijai

ISSN 2217-5679 Veliki prasak (Online)

| broj 1 | april 2011 Veliki Prasak 3

Bilo je to u 9 sati ujutru, 23. oktobra 4004. godine pre nove ere. Otac i sin su, kao i obino, sedeli kraj Dunava, u nadi da e upecati doruak za svoju porodicu, dok su majka i erka kod kue pravile ogrlice od koljki. Niko u selu (dananja Vina), kao ni porodice koje su isto inile na obalama Tigra, Eufrata, Nila, Ganga, nije ni slutio da e tano u 9 asova Bog stvoriti svet. Niko od njih nije znao ta e se desiti. Tek su nam sredi-nom 17. veka teolozi Dejms Aer (James Ussher) i Don Lajtfut (Joht Lightfoot) otkrili da su svet i univerzum stvoreni tog sunanog jutra od strane Tvorca. Otac i sin su se vratili kui s ulovom i ni-kada nisu saznali da pre toga jutra ni sunce, ni nebo, ni reka, a ni oni sami nisu postojali.

Danas je u veini drava na svetu obavezno osnovnokolsko obrazovanje gde deca ue kako je svet nastao, pa ipak, taj svet je pun onih koji veruju gorepome-nutim teolozima. Razlog tome je tradicija koja ukljuuje religiju. Pre oko dva miliona godina nai preci su prvi put poeli da ko-riste orue, a kada su shvatili uzronoposledinost oko sebe,

zapitali su se kako je sve to na-stalo i od tada su svoja zapaanja dopunjavali priama, bajkama i mitovima. Vremenom, kako su otkrivali zakonitosti prirode, tako su polako odbacivali jedan po jedan mit, udei da saznaju to vie, ali su se u jednom trenutku njihova verovanja instituciona-lizovala i sada ne ele da odbace te institucije, iako ih je nauka davno pregazila. Religija, umesto da samo popunjava praznine u zna-nju, poela je davno da sputava nauku, u opravdanom strahu da e je ova u jednom trenutku sa-svim zameniti. U 21. veku nauka ima odgovore na pitanja kako je univerzum i sve u njemu nastalo, probleme line prirode reavaju psiholozi i psihijatri, pa religija, da bi se odrala, mora da bude sama sebi cilj i za to se estoko bori. I sjajno joj ide! Bajke su uvek lepe od stvarnosti i, najee, imaju srean kraj, pa nesigurni ljudi radije poveruju u njih, jer misle da onda nee morati da se suoe sa surovom realnou.

Zahvaljujui pisanoj rei, sigurno znamo da su ljudi sum-njali u postojanje bogova u starom Egiptu. Verovatno je da se ista sumnja javljala i mnogo

hiljada godina ranije, a danas sumnji i nema mesta bogovi ne postoje. Mi smo ih izmislili kad su nam trebali, a sada ne ele da odu. U vreme kada bi bilo normalno da smo svi ateisti, mi, zapravo, inimo manjinu, poput neshvaenog deteta, jedinog u razredu kome su roditelji rekli da Deda Mraz ne postoji. Svesni da se sva deca u nekom trenutku susretnu s ovom istinom i pre-rastu Deda Mraza, trudimo se da oveanstvo preraste religiju i suoi se sa, moda bolnim, ali realnim, stanjem stvari, da odraste i preuzme odgovornost za svoje postupke. Vreme je da prestanemo da uobraavamo da je ceo univerzum stvoren za nas i prestanemo da potujemo pravila samo iz straha od boje odmazde. Ne postoje dobro i zlo, postoje ispravno i pogreno i to uimo, empirijski, ve desetinama hiljada godina. Niko to nije izmislio u jednom trenutku.

Udruenje Ateisti Srbije pokrenulo je ovaj asopis sa ciljem da ljudima ukae na stvaran svet oko njih, sa ciljem da pokae da smo suvie odrasli za bajke i da je religija odsluila svoje. Sada je vreme za nas. +

Uvodna re

Vreme je da prestanemo da uobraavamo da je ceo univerzum stvoren za nas i prestanemo da potujemo pravila samo iz straha od boje odmazde.

Autor Mihailo Vuleti


esto mi se govori da treba da potujem verovanja drugih. To zvui sasvim razumno na kraju krajeva, ljudi treba da budu slobodni da veruju u ta god hoe. Meutim, stvari nisu tako jednostavne kao to se ini. Ljudi e, uglavnom, potovati pra-vo drugih da veruju u neto u ta oni ne veruju, ali je malo verovat-no da e potovati smo to verova-nje. Na primer, u politici, razliite grupe imae dijametralno razliite stavove i smatrae da su njihovi neistomiljenici u estokoj zabludi. U demokratiji su dozvoljena sva politika stanovita (makar u teo-riji), ak i ona koja za veinu mogu biti duboko uvredljiva. Smatra se savreno prihvatljivim da politike stranke jedna drugu pljuju, kao i da se javnosti objanjava koliko su glupa i nebulozna gledita druge strane. Ali, kada je re o veri, od nas se oekuje da budemo tihi i utivi, bez obzira na to kakva su verovanja u pitanju.

Trenutno postoji negde oko 20.000 razliitih varijanti hrian-stva i svaka od njih za sebe tvrdi da jedino ispravno tumai Bibliju. Raspon ide od sve to u Bibliji pie je iva istina fundamentali-sta, preko napravimo sopstvenu biblijsku brigadu (mormoni npr.), do udnih malih sekti koje u svojim verovanjima meaju neko-liko religijskih doktrina sa NLO, transcedentalnom meditacijom i oboavanjem Elvisa Preslija. Na

vrhu su sve druge glavne i manje religije od kojih svaka ima makar jednu doktrinu koju druge religije potajno smataju za istu nebulozu.

Ovi ljudi imaju duboka, iskre-na verovanja i reeno nam je da o njima ne govorimo nita loe. Nema veze to to hriani, Jevreji, Hindusi i muslimani jedni za dru-ge misle da su u stranoj zabludi od nas, ateista, ipak se oekuje da sedimo i uljudno ne progovaramo. Naravno, teisti mogu da viu jedni na druge, da se meusobno mlate i ubijaju u krvavim ratovi-ma njihova verovanja se, ipak, moraju potovati i ne kritikovati. To je tabu! Ukaite na zloine poinjene u ime milosrdnih, ljupkih boanstava, ili na proti-vurenosti u Bibliji, ili pokuajte da pruite racionalno objanjenje za neko navodno udo i optuie vas da ste netolerantni, negativni i uvredljivi.

Kao ateisti, potrebno je da se naviknemo na to da nam nepre-stano govore s TV ekrana, u no-vinama, prijatelji i roaci da se verska uverenja moraju potovati i da svoje ateistike stavove zadri-mo za sebe. Javno osporiti neiju suludu doktrinu dovodi do toga da se neko odmah brecne na vas: ! Pokai malo potovanja! Ukoliko dovedete u pitanje (vrlo diskutabilan) ivot majke Tereze, ili se nasmejete udnom pore-klu mormonizma, ili Jehovinom svedoku zalupite vrata ispred nosa,

smatrae vas za lou osobu. Da, nije ba utivo glasno se smejati neijoj veri, ali zbog ega to vera zasluuje automatsko potovanje? Potovanje se zasluuje, ne dobija se automatski. Ako neko eli da veruje da je svet stvorio nevidljivi Ruiasti Jednorog i da e nakon smrti loi ljudi venost provesti u ienju Njegovih staja, ja sa tim nemam ama ba nikakav problem. Smatrau da je takvo verovanje sumanuto, ali ako neko eli da u to veruje, u redu, to da ne?

Meutim, ini se da ovo funk-cionie u samo jednom smeru. Ako detetu za roendan ili Boi poklonite igraku Nojeva barka ili Bibliju za klince (proienu, naravno, od seksa i nasilja), svi e se smekati, a kada nas dete upita Veruje li u Isusa? ili Da li si znao da nas je Bog stvorio?, od nas se oekuje ili da laemo kiselo se kezei ili da, makar, promrmlja-mo neto neodreeno i brzo pro-

Autor Edrian Barnet | Prevod Aleksandar Lambros

Kada ste videli da se ateista oblepio bombama i razneo se na nekoj pijaci, ili se zakucao avionom u neboder zbog toga to drugi ne dele njegovo miljenje o nepostojanju Boga?

Uvreeni ateista

Budui da ste ateista, od vas e se zahte-vati da bespogovorno potujete svaiju veru, bez obzira na to koliko nebulozna, besmislena i opasna ona za vas bila


menimo temu. Decu ne treba uiti tome da postoje drugaija gledita, a, ak i ako im se to i napomene, treba obavezno dodati da su ona udna/pogrena/nemoralna/zla/izopaena ili, u najboljem sluaju, bajke tamo nekih stranaca koje niko ne uzima za ozbiljno. Vernici e vam, kada saznaju da se nalaze u prisustvu ateiste, esto rei da se mole za vas. Nije li to krajnje uvredljivo? To bi bilo isto kao kad bi ateista verniku rekao Verujete u Boga? Oh, ba vas alim. Nadam se da e vam se mozak jednom oporaviti. Ipak, ateisti je nemo-gue da lako odgovori na takve ljubaznosti, a da ga ne optue za nepotovanje.

U kom to trenutku religija odjednom dobija taj neprikosno-veni status neega to se ne dovodi u pitanje i ne podlee kritici? Istorijski gledano, ini se da je to trenutak kada su vernici poeli da ubijaju svakoga ko bi se usudio da postavlja pitanja ili kritikuje. Slaem se da svako ima pravo da veruje u ta hoe. To je osnovno ljudsko pravo. Ako ih to usreuje i njihova vera ne teti drugome ili ih ne nameu silom drugima, to je sjajno. Ako elite da sledite veru koja propoveda da je Mesec balon ili da je Boga rodila devica koja je zaela sa duhom koji je ujedno i sam taj roeni Bog i njegov otac istovremeno, nema problema. Samo, nemojte se uznemiravati kad prasnem u smeh. Ako ja ne zasluujem potovanje zbog toga to verujem da vi niste u pravu i da va Bog postoji samo u vaim glavama, zato biste onda vi zaslu-ivali potovanje samo zbog toga to verujete u neku vrstu boan-stva? Zbog ega bi to proizvoljno verovanje zahtevalo trenutano, uljudno i bespogovorno potova-nje?

Mnoge vere zaista zasluuju izvesnu dozu potovanja. Propo-vedaju mir i toleranciju, a njeni

sledbenici ine mnoga nesebina, humana dela. Takve stvari zaslu-uju potovanje. Ali, to je zarae-no potovanje. ak i tada, znai li to da veru nikada ne treba kritiki posmatrati? Problem je u tome to se potovanje zahteva i za vere koje propovedaju netoleranciju, ire mrnju prema manjinskim grupama, oporativno razmi-ljanje i poricanje stvarnog sveta. Mogu potovati veru koja alje pomo u ugroena podruja, ali ne mogu potovati veru koja se zalae za molitvu za ljude u ugroenim podrujima.

Budui da ste ateista, od vas e se zahtevati da bespogovorno potujete svaiju veru, bez obzira na to koliko nebulozna, besmislena ili opasna ona za vas bila. Takoe, oekuje se da dostojanstveno trpite da vam svako soli pamet o tome kako niste u pravu i da vae milje-nje treba kriti od sveta. Ako negde izjavite: Vaspitavam decu da budu dobri hriani i slede Isusa Hrista, zauete amor odobravanja. Ako pak kaete: Vaspitavam decu da budu dobri sekularni humanisti i razviju sopstveni oseaj za moral putem inteligencije i razuma, zauete uasnute uzdahe.

Teista ima pravo da veruje u ta hoe, ak i onda kad njegova ve-rovanja ostalima deluju nesuvislo. Ateista, s druge strane, ak i nema pravo da izrazi svoje racionalno neverovanje. Ali, zar jedan Hindus ne kae: Jehova i Isus su samo mi-tovi, jer ne znam ni za jedan razlog

zbog kojeg bih mislio drugaije i hinduizam prua bolje objanjenje o svemiru? I zar to isto ne vai i za muslimana u odnosu na Hindu-sa ili hrianina u odnosu na mu-slimana? Svako od njih, u sutini, govori: Moj Bog postoji, tvoj Bog je najobinija izmiljotina i nita vie. Samo kada ateista kae: Ne postoji ni jedan od tih vaih Bo-gova, to je razlog za zabrinutost. Moda zbog toga to se teisti slau s tim da Bog postoji, ali se ne slau oko detalja (oni drugi teisti makar veruju u neto)?

udno je da su sledbenici jedne vere esto spremni da brane druge vere u prolosti smo imali prilike da ujemo katolike kako govo-re o teti koju je Salman Rudi naneo muslimanima, ak iako su hrianstvo i islam dve potpuno suprotstavljene vere i svaka za onu drugu propoveda da je izmiljo-tina. Nikada nije zabeleen sluaj da svetenik ustane u odbranu ateiste ija je inteligencija uvree-na od strane ljudi koji tvrde da je Bog stvorio svet ili da nas nad-gleda ili da nas voli. Ateisti treba da se pomire s tim da ih nazivaju antihrianima ili antivernicima kad god izraze svoj stav. Kada ste uli da je neko nekog svetenika nazvao anti-ateistom zbog toga to ovaj veruje u postojanje Boga? (Uz-gred, kada ste videli da se ateista oblepio bombama i razneo se na nekoj pijaci ili se zakucao avionom u neboder zbog toga to drugi ne dele njegovo miljenje o nepostoja-nju Boga?)

ini se da vlada uverenje da su vernici, bilo sledbenici velikih religija bilo malih NLO kultova, bolji ljudi od onih koji priznaju da su neverujui.

Nije stvar u tome u ta verujete, sve dok verujete u neto natprirod-no. Ako ne verujete, bolje vam je da utite, oborite glavu i lihtate se superiornim, prosvetljenim biima oko sebe. +

U kom to trenutku religija odjednom dobija taj neprikosnoveni status neega to se ne dovodi u pitanje i ne podlee kritici?


Kako je nastao svemir? Kada je svemir roen? Da li je on delo Tvorca ili

Prirode? ta se u njemu sada deava? Kakva je sudbina svemira?Mitovi i predanja o postanku

svemira neobine su raznovrsnosti i lepote. Pomenuemo samo jedno tumaenje postanka sveta, ono nama najblie, iz Starog zaveta, Knjige postanja. U njoj pie:

U poetku stvori Bog nebo i zemlju. A zemlja bjee bez oblija i pusta, i bjee tamanad bezdanom; i duh Boji dizae se nad vodom.I ree Bog: Neka bude svjetlost. I bi svjetlost.I vide Bog svjetlost da je dobra; i rastavi Bog svjetlost od tame.Dugi se niz godina, od Moj-

sija do novijih dana, u okviru

judejsko-hrianske religije, odralo verovanje o Bogu kao tvorcu svemira. Meutim, znatno pre nego to je iveo Mojsije, u Kini je poela da se razvija jedna od najstarijih nauka astronomi-ja. Njom su se, pre roenja Hrista, bavili ljudi u Starom Egiptu, Vavilonu, Staroj Grkoj, Arabiji i u drugim zemljama, meu kojima i u Junoj Americi stari narodi: Asteci, Inke i Maje.

Iz te daleke prolosti ostale su nam neobine graevine prve astronomske kule i instrumenti, kao i slavna imena naunika zagle-danih u nebo: Aristarha, Eratoste-na, Hiparha i Ptolomeja.

Do prekretnice u astronomiji dolazi pojavom Nikole Kopernika (14721543), astronoma poljskog porekla, koji svojim delom, objavljenim pred samu smrt, O kruenjima nebeskih tela, rui vekovima vaei Ptolome-

jev geocentrini sistem koga je podravala katolika crkva. Prema Ptolomejevom miljenju, Zemlja se nalazila u centru sveta i oko nje su kruile planete. Koper-nik je dokazao da je taj centar Sunce, a da je Zemlja samo jedna od njegovih planeta.

Krajem 16. veka dolazi do otkria durbina. Saznavi za to otkrie Holanana, Galileo Galilej (15641642) sam pravi nekoliko durbina kojima posmatra nebo. Njima otkriva Jupiterove satelite, Venerine mene, planine na Mesecu i zvezde u Mlenom putu.

Drugi sjajni astronom, Johan Kepler, savremenik Galilejev, pronalazi da se planete kreu oko Sunca po eliptinim, a ne po krunim putanjama i daje uvene zakone kretanja planeta.

U 17. veku raa se Isak Njutn (16421727), jedan od najveih naunika svih vremena. Ne-

Postanak svemira

I mi se poput naih davnih predaka, koji su posmatrali udesni nebeski svod posut zvezdama, pitamo:

Autor Prof. dr Vladimir Ajdai


prolaznu slavu stekao je svojim zakonom gravitacije kojim je objasnio privlaenje nebeskih tela, udesnu harmoniju koja je navela Stare Grke, Pitagorejce, da u oduevljenju kau da nebeske sfere sviraju. Matematiar, fiziar i astronom, on konstruie prvi te-leskop sa ogledalom, tzv. reflektor.

Ovim Njutnovim tipom te-leskopa, ija konkavna ogledala mogu da dosegnu razmere i od vie metara, dajui tako velika uveanja, iroko su raskriljena vrata svemira i omoguena posmatranja veoma udaljenih objekata. Viljem Herel (17381822), posle dvogodinjeg rada, 1789. godine sklapa do tada najvei teleskop na svetu, ije je ogledalo u preniku merilo 1,22 metra! To-kom 50 narednih godina, ovaj, za to vreme dinovski teleskop, nee imati takmaca. Herel je pomou njega doao do velikih otkria, ime je zasluio ime osnivaa zvezdane, tj. stelarne astronomije.

Ubrzo se crtaju zvezdane mape ili karte nae galaksije, Mlenog puta, a godinama kasnije i karte drugih velikih skupina zvezda novootkrivenih galaksija i nji-hovih jata. Tokom 18. i 19. veka astronomi su, pomno pretraujui nebo, sakupili obilje podataka o zvezdama i galaksijama ovekov vidokrug je fantastino uvean zahvaljujui sve veim optikim teleskopima. Odjednom, on je shvatio da je njegova kua, svemir, mnogo vea mnogo vea nego to je ikada zamiljao.

Paralelno sa razvojem astrono-mije, matematika (kraljica nauka) i fizika hitale su svojim zvezdanim stazama. Kao da uestvuju na antikim Olimpijskim igrama, mnogi su naunici poeleli da se okite lovorovim vencem. Pronalaza dinamita i bezdimnog baruta, Alfred Nobel, jedan od najbogatijih ljudi svog vremena, zavetao je krajem 19. veka veliki deo svog imetka za dodeljivanje

nagrada istaknutim stvarao-cima u fizici, hemiji, medicini, knjievnosti i borbi za mir meu narodima. uvena Nobelova na-grada dola je u pravi as, u vreme revolucionarnih otkria, pre svega u fizici.

Maks Plank 1900. godine objavljuje osnove kvantne fizike, a Albert Ajntajn 1905. daje svoju jedinstvenu Specijalnu teoriju relativnosti, a zatim 1916. Optu teoriju relativnosti. One, e zajedno sa kvantnom fizikom, ko-renito promeniti nau sliku sveta i dovesti do nesluenih otkria i tumaenja do tada neobjanjivih prirodnih pojava.

Genijalni teorijski fiziar Albert Ajntajn (18791955) postavio je temelje moderne fizike. Njegova Specijalna teorija relativnosti sa ogromnim uspehom bie prime-njena kako u atomskoj i nukle-arnoj fizici, tako i u astrofizici i kosmologiji.

Na drugoj strani, Ajntajnova Opta teorija relativnosti predskazae postojanje ranije apsolutno nezamislivih nebeskih tela, kao to su: neutronske zvezde,

crne rupe, kvazari, gravitaciona soiva, magnetari i druga. Ali, ono to e predstavljati njen trijumf sinteza je vremena i prostora u vreme-prostor i objanjenje struk-ture tog vreme-prostora, za koju je veliki naunik pokazao da zavisi od dejstva gromadnih masa. Ko je mogao pre Ajntajna da veruje da e neko veoma masivno nebesko telo, kao to je crna rupa, u svojoj blizini da uvre vreme-prostor, tako da svetlosni zrak kroz njega prolazi krivudavom putanjom! I da je ak mogue u prirodi nai i takvu vremensku mainu koja e remetiti hod vremena i obrtati njegov prirodni tok! I, zamislite

sad, da se pomou takve maine vraate u prolost i na Zemlji po-smatrate dinosauruse pre vie od 70 miliona godina!

Ajntajn je voleo da istakne da ne ceni stvaraoce u nauci koji dohvate meko drvo i u njemu izbue vie rupa. Shodno tom miljenju, on je i postupao laao se najteih problema, onih koji drugima nisu padali na pamet ili od kojih su beali. Prvi je pokuao da matematikim putem,


koristei svoju Optu teoriju, nae jednainu svemira! Muio se, muio, reavao teke fizike i matematike probleme, uvodio razliite pretpostavke i, posle mnogih napora, gle, odjednom, na njegovom radnom stolu nala se jednaina sveta!

Zadovoljan postignutim, Ajntajn je dobro osmotrio ovu jednainu koja se kooperila na belom listu papira. Ceo svet bio je obuhvaen njom! Ali, avaj, ona je Ajntajnu govorila da se svemir s vremenom iri!! E to je bilo previe i za takav veliki um. Skoro kao huljenje Boga. Zato Ajntajn uini neto, radi ega se do kraja svog ivota gorko kajao. Iznebuha u jednainu unese jednu veliinu kojom zaustavi irenje svemira na papiru! I tako sa njom obja-vi svoj najnoviji nauni rad. Umesto da se oglasi jednainom o neprekidnom irenju svemira, on je dade u takvom obliku kao da je svemir odvajkada bio isti i da e, dok je sveta i veka, takav i ostati. Veliki naunik podlegao je zdra-vom razumu, miljenju ljudi svog vremena.

Meutim, kao to to u nauci obino biva, greka lija, pa dolija. Aleksandar Fridman, ruski matematiar, 1922. godine pronae da je Ajntajn nedopustivo dodao pomenutu veliinu i izvede jednu

novu jednainu svemira, ije je jedno reenje neporecivo govorilo da se svemir stalno iri! Bio je to nalaz od epohalne vanosti.

Tih godina Edvin Habl, astronom sa Maunt Vilson opservatorije u SAD, bavio se istraivanjem kosmikih oblika materije daljih od granica nae galaksije. Tako je otkrio da je Andromeda daleko izvan Mlenog puta, ime je postavio temelje nove, vangalaktike astronomije. Ubrzo su bile pronaene i druge galaksije u svemiru, kao i zapoeta

njihova detaljna prouavanja. Habl, je merei spektralne lini-je svetlosti koja do nas dopire od udaljenih galaksija, uoio jednu izvanredno vanu razliku. Sve spek-tralne linije zraenja tih drugih galaksija bile su pomerene ka crvenim, veim talasnim duinama u odnosu na iste linije iz nae galaksije. I taj crveni pomak bio je utoliko vei uko-liko su galaksije bile udaljenije od nas.

Habl je shvatio da je na tragu jednog od najveih otkria

u modernoj astronomiji otkria irenja svemira!

Crveni pomak spektralnih linija nikako se drugaije nije mogao objasniti do meusobnim raz-micanjem galaksija, beanjem jednih galaksija od drugih u svemiru, koji se, poput dejeg gumenog balona, s vremenom sve vie naduvavao, tj. irio.

Ovo otkrie odmah je privuklo panju velikog broja naunika. Prirodno je bilo upitati se: kada je poelo ovo razmicanje galak-sija? Prvi je u vezi s tim pitanjem belgijski svetenik or Lemetr postavio hipotezu da je svemir nastao iz kosmikog atoma koji se vremenom uveao do sadanjeg svemira. Strogom primenom Ajntajnove Opte teorije zakljueno je da je svemir nastao iz jedne take u kojoj je postojala materija beskrajne gustine. Nje-nom velikom eksplozijom (engl. Big Bang) nastao je na svemir.

Ta Velika eksplozija, prema najnovijim merenjima sjaja jedne vrste supernova koje se nalaze na razliitim rastojanjima, desila se pre oko 12 milijardi godina.

Taj broj 12 naveo nas je na


asovnika, starosti zvezda i galak-sija, udaljenosti kvazara i dr.

Odmah po postavljanju teori-je o nastanku svemira Velikom eksplozijom javila su se mnoga oprena miljenja. Neka su bila zasnovana na religioznim postav-kama, na uverenju da je Bog stvo-rio svet. Izvestan broj ljudi i dalje veruje da se stvaranje sveta desilo pre samo 45 hiljada godina, iako je nepobitno dokazano da je Ze-mlja stara oko 4,6 milijardi godina! Postoje i veoma ozbiljni naunici koji odbacuju teoriju Velike eksplozije. Jedan od takvih je bio uveni engleski astronom Ser Fred Hojl (19152001). On je verovao u nepromenljiv, stacionaran svemir.

Svemir jo uvek krije velike tajne, te moramo biti spremni na mnoga iznenaenja koja nam on u budunosti moe prirediti. Jednom prilikom neponovljivi Ajntajn je izrekao sledeu neobinu misao:

Najneshvatljivija stvar, kada je u pitanju svemir, jeste to da je on shvatljiv.

Nismo dugo poiveli u tom uverenju, a nedavno je otkriveno da se svemir vremenom sve bre iri!! Kako sad pa to? Otkud mu energija za tako neto? Da mu ona, moda, ne pritie iz nekog drugog svemira ili se stvara iz vakuuma, ni iz ega?

Eto tekih nedoumica i proble-ma za nova istraivanja.

A tu je i nezaobilazno pitanje dalje sudbine svemira. ta e s njim biti u nekoj veoma dalekoj budunosti? Sudei po naim sadanjim saznanjima, svemir ne raspolae dovoljnom koliinom materije da bi se, po utroku

ideju da konstruiemo Kalendar svemira. U tom kalendaru (datom u prilogu) svaki mesec traje mili-jardu godina. Tako je, na osnovu slika, lako pratiti ta se u svemiru deavalo tokom proteklih 12 mili-jardi godina.

U nezamislivo kratkom vre-menu od jedne sekunde (!) zbile su se sledee presudne pojave: stvaranje prostor-vremena, raanje prirodnih sila i elementarnih estica, nastajanje protona, elek-trona i iezavanje antimaterije. A zatim slede mnogo dui svemirski periodi u kojima su se deavali nuklearni procesi, stvarali joni-zovani gasovi, kondenzovala ma-terija, formirale zvezde i galaksije, sve do sadanjeg trenutka, kojeg od poetka Velike eksplozije deli 12 milijardi godina.

Postoji vie dokaza za tanost teorije nastanka svemira putem Velike eksplozije. Jedan od vrlo vanih je otkrie svemirskog po-zadinskog zraenja od tri stepena Kelvinove skale. Ovo elektromag-netno zraenje koje natapa itav svemir pronali su R. Vilson i A. Penzijas. Ono predstavlja eho davne Velike eksplozije, zraenje koje stie iz svemira, koji je sada ohlaen do temperature od 3K. Tu su i vrednosti za starost svemira koje se mogu izvesti iz Hablove konstante, obilnosti radioizotopa-

energije koju je stekao pri Velikoj eksploziji, poeo vremenom da skuplja, da bi moda jednom ponovo eksplodirao. ini se da je sada najblii istini dr Don Pejd, sa Dravnog Pensilvanija univerzi-teta, SAD. Prema njemu, najvero-vatnije je da e posle neshvatljivo dugog vremena, dueg od 100.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000 godina, najvei broj elementarnih estica koje ine materiju svemira ieznuti sa svemirske pozornice, ostavivi za sobom isto elek-tromagnetno zraenje.Preostae veoma mali broj estica koje e se meusobno sve vie udaljavati u svom kruenju bespuem svemira, i on e, praktino, trajati u nedo-gled.

Tako smo u vremenu kraem od jednog veka doli do glavnih odgovora na pitanja u vezi sa svemirom koja su ranije smatrana apsolutno nedostinim za ljud-ski um, a za neke ljude bila ak i bogohulna. Mi sada znamo da je svemir nastao Velikom eksplozi-jom pre oko 12 milijardi godina. U svemiru koji se sve bre iri, sve vriod stvaranja i razaranja razliitih oblika materije. Trenut-no najneizvesniji je odgovor na pitanje sudbine svemira.

Umesto pomenutih Ajntajnovih rei, prema sadanjem stanju u nauci, posebno znanjima o ustrojstvu svemira i silama koje vladaju u njemu, od samouverenih naunika blii je istini mudri Viljem ekspir, u ijoj drami o danskom kraljeviu Hamlet kae:

Ima vie stvari na nebu i na Zemlji, Horacije, nego to smo mi u naoj filozofiji sanjali.Po svemu sudei, mi nikada

neemo dosanjati sve tajne svemira. +

Ajntajn:Najneshvatljivija stvar, kada je u pitanju Svemir, jeste to da je on shvatljiv.


Da li ste oduvek bili ateista?Da, to je stvar vaspi-tanja, a ja sam imao sree da su mi roditelji bili ateisti. Kad se rodi, dete ne zna nita ono ui od svojih roditelja kako se jede, hoda, pria. Ako od njih uje da na nebu postoji neki ika koji e ga nagraditi kad bude posluan i kazniti kad nije dobar, ono e i to prihvatiti.

Da su mi roditelji bili vernici, sigurno bih bio u sukobu sa sobom tokom sazrevanja. Verujem da bih u jednom trenutku i to prelomio, ali ne bezbolno.

U stvari, mene religija sve vreme privlai, ali na drugi nain. Najpre kao neverovatan fenomen sukoba racionalnog i iracionalnog u oveku, a onda i sa stanovita kulture koja je nastala u religij-skom okruenju. Hendlov Mesi-ja je, po mom miljenju, jedno od najlepih muzikih dela ikada na-pisanih, ali to ne znai da moramo da ga sluamo sa pozicije verova-nja u boga, kao to, recimo, dok itamo grke mitove, ne moramo da verujemo da su Zevs i njegova druina zaista postojali.

To je esta zabluda kod ljudi koji su u dilemi po pitanju verovanja u boga. Da li naputanje verovanja u natprirodno podrazumeva i naputanje cele jedne kulture? Naravno da ne, jer kultura je jed-no, a sistem verovanja drugo. Zato naputanje verovanja u boga ne mora da znai i naputanje tradici-je postoji mnogo lepih obiaja kad se porodice okupljaju, drue i time uvruju svoju bliskost.

Kako ocenjujete trenutni poloaj ateizma u Srbiji?

Potrebna je velika hrabrost da biste danas bili ateista. Da stvar bude jo gora, crkvena propaganda poistoveuje ateizam sa komu-nizmom, to je teka obmana. Lake bi bilo uporediti crkvu sa komunistikim sistemom vlasti, jer to su dve suparnike grupe koje imaju mnogo vie slinosti. Ateizam je neto tree.

Ovaj trenutak nije ba najsreniji za osnivanje udruenja ateista Srbije, pa e vam trebati puno hrabrosti i mudrosti. S druge strane, imate vrlo jasan mo-tiv, jer ovo to se danas dogaa zaista je besmisleno i krajnji je trenutak da se prekine ova agonija.

esto se istie zvanian podatak da u Srbiji postoji 95% vernika. To je la. ak i ako zanemarimo to to je u prethod-nom popisu pripadnost veri tako

formulisana da je poistoveena sa pripadnou naciji, ostaje da svako ko se nije nedvosmisleno izjasnio kao ateista, automatski dobija sta-tus vernika, ali je to kao Gausova kriva: jedan mali broj ljudi vrsto stoji na poziciji vere, a drugi na poziciji ateizma. Izmeu njih je veliki broj ljudi koji su neodluni ili se, jednostavno, ne optereuju tim pitanjem.

Zato je to tako? ta je uzrok?Zato to je pitanje vere

Autori Marin Gligo i Andrej iri | Intervju: Voja Antoni

Ve deset godina aktivno vodim borbu protiv savremenog sujeverja i u poetku sam najvie primedbi dobijao od istomiljenika i prijatelja.

Crkva = politika + magija


politiko pitanje. Svakoj politikoj partiji je potrebno birako telo i ona e praviti koalicije sa svakim ko moe da joj dovede potreban broj biraa. U ovom trenutku to je Crkva, ali iza takve koalicije stoji teka korupcija. Crkva je dobila takve materijalne povlastice, da se to kosi ne samo sa Ustavom, nego i sa pristojnou, naroito u ovo vreme krize, kad veliki broj ljudi bukvalno gladuje. Moda bi tre-balo podsetiti nau vladu da sav taj novac, koji se kroz plaanje poreza i doprinosa preliva u depove Crkve, neko mora i da zaradi a pritom taj novac ne dobije.

Kakva je veza izmeu religije i naeg novokomponovanog sujeverja?

Sve druge sisteme verovanja u natprirodno Crkva tretira kao svo-ju konkurenciju, pa ih, kao svaki monopolista, zabranjuje. S druge strane, razni proroci, beli magovi i slini prevaranti slue se pro-storom koji je Crkva ve osvojila i rado koriste hrianske simbole.

Ve vie od deset godina aktivno vodim borbu protiv savremenog sujeverja i u poetku sam najvie primedbi dobijao od istomiljenika i prijatelja. Pitali su me zato gu-bim vreme na to, jer onaj ko hoe da veruje taj e da veruje, i ja tu nita ne mogu da uinim. Sreom, bio sam uporan, a rezultati su tek kasnije postali vidljivi. Dobio sam mnogo pisama od ljudi koji se ne slau sa mnom i koji su mi upuivali ak i pretnje i uvrede, ali i od onih kojima je laknulo kad su shvatili da nisu jedini koji ne veruju u besmislice. Moda danas to zvui udno, ali na prelasku u 21. vek moj glas je bio usamljen, nasuprot hiljadu nastupa raznih mistika na medijima.

Neke od tih poruka su mi veoma drage i uvam ih kao dokaz da trud nije bio uzaludan. Recimo, pismo devetogodinje devojice koja mi je dejim renikom

opisala bezizlaznu situaciju u kojoj se njena porodica nala kad je upala u kande vidovnjaka koji ih je ne samo opljakao, nego i doveo u oajnu psihiku situaciju. Napisala mi je da joj je do ruku sluajno dola moja knjiga i da su, posle toga, shvatili da je izlaz zapravo bio tu, nadohvat ruke, a oni ga nisu videli. Trebalo je samo da shvate da su sve njegove prie bile obina glupost i da je strah od njegovih imaginarnih konstruk-cija bio nepotreban.

Niko nije roen s razvijenim

smislom za kritiko razmiljanje, to se ui. Ali, gde? Trebalo bi da se ui od roditelja, ali su esto i oni zaglupljeni, pre svega politikom i religijom. Trebalo bi ga razvijati u koli, ali je u ovakvom obra-zovnom sistemu to nemogue. Zapravo, vrlo se temeljno radi na tome da se vetina kritikog razmiljanja ne ui.

Da li ste imali problema u linom i profesionalnom ivotu zbog svog aktivizma?

Ne, nikad. Imao sam pretnje, naravno, ali na to nisam obraao panju. Kleopatra mi je poruivala da u dobiti batine, proitao sam izjavu Lava Germana da sam mu ja jedini neprijatelj, da ne znam ta me eka i da se dobro uvam, jer on zna kako da zatiti sebe. Slino je i po pitanju ateizma ne-davno sam dobio poruku da e mi uskoro neko polomiti kimu, ali uglavnom ne obraam panju na takve pretnje. To drutvo mistika je, zapravo, jedna banda kukavica.

Vei broj mistika mi se zapravo udvarao i pokuao da me prido-bije. Vava me je vie puta zvala telefonom da mi pogaa stvari

(pri emu ba nita nije pogodila), Trgovevi me je preko tampe zvao da doem kod njega na kafu, a jedan poznati astrolog je u svojoj knjizi dao moj astroloki profil, koji je bio uliziki afirmativan do nepristojnosti.

ta vas je inspirisalo da se, uopte, bavite istraivanjem nat-prirodnih fenomena, po emu ste poznati?

To mi je lako da odgovorim. Dozlogrdilo mi je. ovek moe ili da pobegne, ili da podigne neki zid oko sebe, pa da ne vidi nita, ili da zasue rukave i pone da se bori. Promociju za knjigu Da li postoje stvari koje ne postoje vodi za kritiko razmiljanje odrao sam u petak, trinaestog oktobra dvehiljadite godine. Petak, trinaesti, samo osam dana posle uvenog petog oktobra. Odmah sam dobio pozive iz svih medija i mogao sam da promoviem svoju ideju. Jednostavno, podesio mi se dobar tajming i imao sam sree, valjda zbog petka trinaestog, ha-ha. Voleo bih da se i Udruenju Ateisti Srbije podesi tako dobar tajming, vama e trebati mnogo sree, jer vi ste se dokaili mnogo veeg zalogaja nego to je bila moja borba protiv jedne bande polupismenih prevaranata.

Da li nalazite paralele izmeu magijskog miljenja sujevernih i religioznosti?

Pa tu, zapravo, nema razlike. Narod veruje u nepostojee stvari jer im to verovanje potura neko radi manipulacije i pljake. Prole godine me je telefonom zvao katoliki svetenik iz Zagreba, jer mu je dola do ruke moja knjga Da li postoje stvari koje ne posto-je. Valjda je pomislio divna pri-lika, eto nekoga ko je ve razradio borbu protiv njihove konkurencije astrologije, hiromantije i tako dalje. Bio je oduevljen, eleo je da je njihova crkva tampa,

Kleopatra mi je poruivala da u dobiti batine


zvao me da ga posetim. Njegovo oduevljenje je splasnulo kad sam mu rekao da pogleda i delove u kojima vrim kritiku analizu bi-blijskih proroanstava. Rekao sam mu koje poglavlje da proita, i vie me nikada nije zvao.

Mislite li da je pojava novog, militantnog ateizma u svetu uzrokovana posledicama povam-pirenja religioznih struktura u sferi politke? Mislimo, pre svega, na aktivizam ljudi kao to su Dokins, Haris, Hiins i ostali.

Crkva je oduvek imala jaku poziciju u politici. Obino je bila za nijansu jaa od politikih insti-tucija i politiari su morali da joj povlauju. Jer, crkva je politika plus magija. A, zahvaljujui ljud-skoj lakovernosti, magija je mono oruje.

Jaanje militantnog ateizma je, naprosto, rezultat sazrevanja ljudskog drutva (kakav ironian izraz, militantni ateizam). Celo-kupna ljudska vrsta ima nekakav tok sazrevanja i mi sada prelazimo iz adolescencije u zrelo doba. E sad, nijedno sazrevanje ne prolazi bezbolno. Nema nikog ko se u tom periodu nije ugruvao, ko nije patio i kome nije bilo teko.

Veliku ulogu u ovoj transfor-maciji od mistike ka razumu upra-vo igra nauka, jer su njeni plodovi tako oigledni da u njih vie niko ne sumnja. Postoji jo jedna stvar koja je vana, a to je Internet, koji je uinio da mediji vie nisu pod kontrolom vlasti. Televizija je bila centralistiki medij (jedan pria svi sluaju), a Internet je, kao demokratski medij (svi piu svi itaju), dao ansu javnom mnjenju da kae ta misli. I to je ono to e tokom ovog sazrevanja, o kome govorim, presuditi dominaciji politike, a samim tim i crkve, nad naim ivotima. Naravno, za to je potrebno vreme, ali duh iz boce je puten i to vie niko ne moe zaustaviti. +

Na poetku filma Whate-ver Works Vudija Alena, bolno cinini profesor fizike, Boris, poinje svoju uvodnu besedu izlaganjem dobro poznatog narativa da su religije sasvim u redu, ali da je institucija crkve ta koja kvari religiju i pretvara je u moralno sumnjivi biznis. Iako bi se moglo tota rei o inherentnoj nazadnosti religija, vanost uloge verskih institucija u zapadnim drutvima teko se moe preceniti. Sledi komentar dogaaja koji su obeleili proteklu godinu u vezi sa ulogom crkvenih organizacija u Srbiji.

Krenimo od najuticajnije orga-nizacije Srpske pravoslavne cr-kve. Kada se ima u vidu istorijska uloga ove institucije, ne iznenauje sa kojim se tekoama u Srbiji suoavaju demokrate u naporima za ostvarenje principa sekularne drave. Godina 2010, sreom, nije obilovala entuzijastinim ratnim pokliima svetenih lica kao to-kom devedesetih. Ipak, uloga SPC u drutveno-politikom ivotu Sr-bije ostaje krajnje anahrona. Kao i u sluaju drugih verskih zajednica, glavnu odgovornost snosi politika elita koja ne gradi temelje sekular-ne drave, ve instrumentalizuje verske zajednice u politike svrhe ili se preputa bezbrinosti instru-mentalizovanja od strane SPC-a.

Kada je 22. januara 2010. Miroslav Gavrilovi izabran za 45. patrijarha SPC-a, mnogi su pozdravili novog poglavara kao skromnog i umerenog oveka. Ako se prisetimo ostalih kandidata za mesto Svete stolice SPC-a, mo-emo biti sreni to je Sveti duh naveo arhimandrita Gavrila da ba ovo ime izvue iz koverte. tavie, na prvoj konferenciji za tampu poglavara SPC, Irinej je rekao da ne treba da zaziremo od EU... mi verujemo da smo mi istorijski deo Evrope i elimo da budemo deo ove porodice naroda. Svi verski lideri komentariu opta politika kretanja i ne treba da iznenauje niti da zaslui neku otru osudu to je i Irinej to uradio. Naalost, to nije kraj politikog angamana patrijarha. Konzervativno naslee Crkve je do te mere teko da se ak i jedan umereni crkveni lider nala-zi pozvanim da javno govori o svo-jim vizijama prekrajanja granica. Tako Irinej u intervjuu banjalu-kom Fokusu kae da Drina nije granica nego most koji spaja srpski narod. Iako smo to u neku ruku i danas, dae Bog da u skoro vreme budemo zaista jedno. Naravno, i u formalnom smislu te rei. Stav SPC-a prema okolnim zemljama gde ivi srpski narod otvoreno je iredentistiki. Jasan kontinuitet ove politike nije prekinut smru

Crkvene organizacijei Srbija leta Gospodnjeg 2010.Glavnu odgovornost snosi politika elita koja ne gradi temelje sekularne drave, ve instrumentalizuje verske zajednice u politike svrhe ili se preputa bezbrinosti instrumentalizovanjaod strane SPC

Autor Saa Butorac


patrijarha Pavla.Ono to 2010. godinu moda

izdvaja u istoriji borbe SPC-a za ouvanje zatvorenog drutva u Srbiji je odnos visokih crkvenih zvaninika prema odravanju gej parade, oktobra 2010. Mitropolit Amfilohije je bio naroito istaknut u osudama: po satanskoj filo-zofiji ivota, oveku je zakon to mu srce udi i drvo koje ploda ne raa, see se i u oganj baca, elokventno je uspeo da se izrazi Radovi. Svaki pojedinac ima pra-vo na svoje miljenje i dozu pre-modernih predrasuda koje eli da zadri. Meutim, kada u javnoj sferi promovie ekstremno-desniarske ideje, onda svaki ovek u modernoj demokratskoj dravi treba da bude odgovoran za ono to govori. G. Radovi je svojim nastupima direktno podsticao nasilje i davao mu legitimitet. On nije snosio nikakvu kri-vinu odgovornost, ba kao ni organizacija Dveri koja pod pokroviteljstvom SPC-a daje podrku ulinim falangama, 1389 i Obrazu, preko kojih se sprovodi organizovano nasilje nad neistomiljenicima u Srbiji.

Za unutranje odnose u SPC-u svakako je bilo najva-nije obraunavanje sa epi-skopom Artemijem. Do koje mere se svetena lica meaju u politiku, i obratno, postalo je naj-jasnije tokom odvijanja drame oko Artemija. Uplevi se previe u neke unosne poslove, a ne delei kola sa svojim kolegama iz Sinoda, Ar-temije je sebi potpisao otpusnicu iz SPC-a, to se zvanino i desilo kada je suspendovan sa mesta epi-skopa rako-prizrenskog, ubrzo po dolasku Irineja na dunost patri-jarha. Uskoro je usledilo i penzi-onisanje u manastiru iatovac, a potom i zabrana inodejstvovanja, tj. zabrana sluenja liturgije. Sve ovo ne bi bilo preterano zanimlji-

vo (jer ta nas se tiu unutranja obraunavanja bilo koje nevladine organizacije) da politika nije bila duboko umeana u ova zbivanja. Nacionalistiki blok, okupljen oko Kotunice, nedvosmisleno je

pruio podrku Artemiju. Dan pre odravanja Sinoda na kome je Artemije povuen sa Kosova, upu-eno je otvoreno pismo u kome se govori da se na udaru antisrpske politike nala i Crkva. Artemije je svojim nastupima stekao simpati-zere i van konzervativnog bloka. Pozvan je da odri predavanje u Rusiji o genocidu nad Srbima, dok ruski ambasador Konuzin voli da ga poziva na tte--tte sastanke.

Pored SPC-a, jedina religijska zajednica koja je pobudila intereso-vanje javnosti bila je ona islamska.

Tanije, obe islamske zajednice, koje su nastale kao posledica upli-tanja Kotuniine vlasti u do tada jedinstvenu Islamsku zajednicu u Srbiji (IZuS). Svesnom politikom zanemarivanja od strane Beo-grada, muftija IZuS-a Muamer Zukorli pretvorio se u ekstre-mnog religijskog vou sa otvore-nom pretenzijom i na svetovnu mo. Zukorli je po politikom zakonu akcije i reakcije postajao sve nasrtljiviji kako se Beograd vie pravio da ga ne uje. I tako

je drava Srbija dobila enfant terrible islamske veroispovesti koji je pozvao na vraanje par-tizanske autonomije Sandaku, priznao da navija za Tursku u sportskim nadmetanjima i pokazivao otvorene ambicije da postane reis islamske zajedni-ce u Sarajevu. Koliko god bio ispravan stav da je hodi mesto u damiji (mi bismo moda skromno odvratili da uloga svih crkvenih zdanja u prosveenom dobu treba da bude iskljuivo muzejska), ovaj hoda je iz nje istupio u javni diskurs, sledei recept ne samo veine islamskih drutava ve i oprobani pristup SPC-a koga se dre pravoslavni velikodostojnici. Naalost, kraj sukoba dve islamske zajednice i Zukorlia i Beograda, nije doao 2010. godine, a verovatno nee ni ove tekue.

Boris Vudija Alena je ponu-dio objanjenje za nerealizovanje ideala u praksi: rairena pretpo-stavka da su ljudi sutinski dobri jednostavno nije tana. Sasvim mogue. Upravo zato je na nama da napravimo drutvene i poli-tike institucije sposobnima da spree to vie gluposti i zla koje smo kao ljudska rasa u stanju da iznedrimo. Stvaranje sekularne drave je imperativ u ovom podu-hvatu. Protekla godina nas je samo podsetila koliko jo treba raditi na uspostavljanju mderne demokra-tije u Srbiji. +

Amfilohije: drvo koje ploda ne raa, see se i u oganj baca


Kao majci, prvenstveno mi je bitno stvoriti i odravati zdravu atmosferu za svoje dete. Vie nego ikada ranije, stalo mi je do izbora hrane, higijene doma i opteg zdravlja tela i uma. Na prvom mi je mestu zatita deteta od razlitih opasnosti. Kao jednu od najveih opasnosti po njegovo shvatanje i rezon o svetu, vidim zabludu. A najvea je zablu-da oblikovati sliku o ivotu kroz religijska ubeenja.

Ne dozvoljavam, ni u kom pogledu, ni u najmanjoj meri, da se religija uliva u razum moga deteta. I osuujem svakoga ko, kao roditelj, svom detetu usauje svoja religijska ubeenja kao neizbean deo naslea, samo zato to se to tako radi, i jer je to normalno. Iako sam majka, nisam svom detetu ef, gazda ili vlasnik. Dete e, sasvim oekivano, naslediti deo roditeljskih osobina. Velika je verovatnoa da ete na svoju decu preneti svoju boju kose i oiju. Ipak, ono u ta je neko nauio da veruje, nikako ne sme automatski spadati u naslee. To je esto, i bez namernog plana i odluke, prihvaeno kao podrazumevani aspekt u odgoju i vaspitanju deteta. U nameri roditelja da ga uklope u okvire ustaljenih normi, dete esto nema prava na sopstveni izbor. Mnogi e detetu dopustiti da stvori sopstveni stav u razliitim segmen-tima ivota, ali religijsko opre-deljenje najee ostaje iskljuivo izbor roditelja, a odreeno je geopolitikom pozicijom i poreklom, i to mu je nametnuto (krtenjem) ve u prvim danima

ivota. U zavisnosti od toga gde odrastaju, deca su nauena da veruju u odreenog boga, iz tog ra-zloga to veina u toj okolini veruje da je to jedini pravi bog i jedina istina. S tim znanjem automatski prihvataju da je neki drugi bog, u koga na nekom drugom mestu ve-ruju, pogrean i laan. Da su kojim sluajem imali tu sreu ili nesreu da budu roeni na nekom drugom

mestu, zasigurno bi tamonjeg odabranog boga, sa strau pri-hvatali kao jedinog. Kao nepokole-bljivi nevernik, reena sam da moje dete odrasta bez znanja o bogu.

U mojoj porodici, kao i u iroj okolini, na to se gleda kao na neto nadasve nedopustivo i nepojmljivo. I onda to ide ovako I to ne jed-nom, nego iznova i iznova

I ti stvarno nee krstiti svoje

dete? Stvarno!Nee valjda dopustiti da ti

dete ostane nespaseno? Naravno da neu dete bacati

u nepotrebne rizike. Trudiu se da ga sama spasem ako se nae u prilici gde se pokae potreba za tim.

Ne igraj se sudbinom. Ne prizivaj avola!

Virtuelne igrice su neto to nije ba za mene. A taj va avo mene ne plai ni najmanje.

Nisi joj ni crven konac stavila na ruicu. Je l joj se pojavio neki beleg? Ni crveni, ni plavi, ni uti. Kad bude elela da nosi nakit, odabrau ta joj se svia, a ja u se s radou potruditi da joj to i priutim. Uzgred, da, rodila se s dva mladea, a sada ih ve ima est. Mislite da je vreme da to neka vraara pregleda? O, ne!

Pa u ta ti onda veruje? Koji je tvoj bog? Shvatite da ja nemam boga.

I ti stvarno ne veruje u boga? Da, apsolutno sam sigurna da to ne postoji.

Nije valjda da je to neka sekta kojoj si se pridruila? Ne, zai-sta. Takve stvari mi nisu ni nakraj pameti. I znajte da nijedna strana sekta nije uinila toliko zla, koliko tri najrairenije religije, od kojih je jedna i ta kojoj svi ovde pripadate.

Nisi valjda komunjara? Njihovo vreme je prolo! Ne, nisam komunista. A koje je to vreme prolo? Pa vi verujete u objanjenja koja su vam pre dve hiljade godina dali ljudi ija su shvatanja davno, davno prevaziena i opovrgnuta.

Zar eli da ti dete ostane

Autor Eliza Day

Zar eli da ti dete ostane izgubljena ovica, da luta bez pastira? Pre svega, ne vidim ni sebe, ni svoje dete kao ovcu.

Mamini ritualni protesti

Nee valjda dopustiti da ti dete ostane nespaeno?

Ne igraj se sudbinom. Ne prizivaj avola!

Nisi joj ni crven konac stavila na ruicu!


izgubljena ovica, da luta bez pastira? Pre svega, ne vidim ni sebe, ni svoje dete kao ovcu.

Mali ovek irom otvore-nih, znanja eljnih oiju. Tabula rasa. Prazan papir, koji e se vremenom neminovno ispu-niti. Treba li jednom ta slika da bude nekakva prazna, nera-zgovetna, besmislena vrljotina, sainjena od tuih nedokaza-nih istina, liena sopstvenih vizija? Pustimo ih neka idu, stalno ispitujui, proveravajui, istraujui i traei dokaze u svojoj potrazi za istinom.

Mnogi misle da bi u even-tualnom nedostatku vere dete bilo u veem riziku da odraste u nemoralnog i zlog oveka. Da li je mogue da bez te Biblije ne biste uspeli uputiti svoje dete da razlikuje dobro i loe? Uverena sam da religijsko obrazovanje nije jedina smernica u oblikovanju dobrog, potenog, vrednog i umnog oveka. Verujem da dete

moe sasvim jasno da shvati da nije dobro neto ukrasti, nekoga iskoristiti ili ubiti. I to ne zato to zakon tako nalae, te e zbog takvog poinjenog dela zavriti u zatvoru. Niti zato to u knjizi staroj dve hiljade godina pie da e takvi postupci jako naljutiti boga, pa e zbog toga zauvek goreti u paklu. I realan ivot e im, sam po sebi, prirediti dovoljno nedoumica, briga i problema. Uopte im ne pomae nametanje tog ultima-

tivnog straha od ivota samog i obeanja da e im, ukoliko budu posluni, bogobojazni i uplaeni, smrt, taj najsveaniji momenat u ivotu, doneti spasenje od svih ivotnih muka. Jezivo! Nemoj-mo ih plaiti kaznama i hrabriti da ita ine u ime bilo kakvog boga. Neka se vode istinski uroenim ljudskim oseanjima (uz roditeljsku podrku i pomo, svakako). Nikakva arolija, magija i uda nisu lepi i vei od toga.

Savreno mi je jasno i prihvatlji-vo to da je u davnim vremenima, iz potrebe za shvatanjem, stvoreno objanjenje kakvo se predugo generacijama prenosi. Ali zato danas prepriavati neverovatne misteriozne bajke o nastanku i kreatoru? Zato, kada je stvarnost sasvim jednostavna, a istina tako lepa i mona?

Ne laite svoju decu. Nemate na to pravo. Istina je mnogo bolja. +

Zanimljivosti JedAN od najmudrijih ljudi antikog sveta, grki

filozof Sokrat, izgubio je ivot zbog svog neverova-nja. Njega je, 399. godine pre nove ere, atinski sud

osudio na smrt zbog kvarenja umova atinske omla-dine i neverovanja u dravne bogove.

NemAkA liga slobodnih mislilaca bila je orga-nizacija osnovana 1881. od strane materijalistikog

filozofa i lekara Ludviga Bihnera, da bi se su-protstavila moi dravnih crkava u Nemakoj. Njen

cilj je bio da obezbedi javno susretite i forum za materijalistike i ateistike mislioce u Nemakoj. do

1930. godine Liga je imala 500.000 lanova. Liga je ugaena u prolee 1933. kada je Hitler zabranio

sve grupe ateista i slobodnih mislilaca u Nemakoj. dvorana slobodnih mislilaca, nacionalno sedite

Lige, pretvorena je u biro za obavetavanje javnosti o crkvenim stvarima. meu predsedavajuima Lige bio

je i maks Zivers, kojeg su nacisti pogubili giljotinom 1944. Njihovu tradiciju danas nastavlja Nemako

udruenje slobodnih mislilaca, osnovano 1945, koje je lan Svetske unije slobodnih mislilaca.

PremA najnovijem istraivanju amerike orga-nizacije za ispitivanje javnog mnjenja, Pew research centre, ljudi koji najvie znaju o religiji jesu ateisti! Od 32 postavljena pitanja u vezi sa religijom, ateisti

i agnostici su, u proseku, tano odgovorili na 20,9 (65,3%). Za njima slede Jevreji sa 64 i mormoni sa

63,4 procenata, dok su najnii rezultat zabeleili katolici sa samo 15 tanih odgovora.

PrOJekAt Stiv je nastao kao parodija na listu naunika koji osporavaju teoriju evolucije. Naime, 2001. godine discovery institute (kreacionistika

organizacija, nema nikakve veze sa uvenom, istoimenom televizijskom kuom) izdao je saoptenje

pod nazivom Nauno razilaenje od darvinizma, koje je svojim potpisima podrao 761 naunik. kao

odgovor na to, amerika neprofitna organizacija Nacionalni centar za nauno obrazovanje pokree

Projekat Stiv sa listom naunika sa tim imenom (ili njegovom varijacijom) koji podravaju evoluciju. Spisak danas broji preko 1500 potpisa, to e rei da postoji dvostruko vie naunika sa imenom Stiv, koji

podravaju teoriju evolucije, od sveukupnog broja naunika koji je dovode u pitanje. +


Budui da je nivo nauke i naunog miljenja na ovim prostorima zabrinjavajue nizak, uz injenicu da religijska misao jaa i jaa iz dana u dan i da se vie novca ulae u crkve nego naune institute i bolnice, eleo bih da makar domaoj inteligenciji predstavim relativno nove poglede na sam fenomen religije, sa speci-jalnim osvrtom na njen nastanak, pre vie desetina hiljada godina. Oblasti nauke koje sa najvie uspeha objanjavaju inicijalni nastanak religije u primitivnoj za-jednici su uglavnom sledee: antro-pologija, kulturologija, arheologija, evoluciona psihologija i biologija. Antropologija i kulturologija (u radovima Evans-Priarda, Lisjen Levi-Brila, Tajlora, Malinovskog, Frejzera i ostalih), ma koliko vane bile, ipak nisu uspele same da razree probleme nastan-ka religijskog miljenja. Bilo je potrebno ii mnogo dublje u samu ljudsku psihu, kao i shvatiti da je ona nita vie do fiziki produkt hiljadugodinjeg procesa bioloke evolucije. Evoluciona psihologija je upravo grana nauke koja se pokazala kao najuspenija na ovom polju.

Li Kirkpatrik je pre deset godina naveo kako je evolu-ciona psihologija paradigma drutvenih nauka u nastajanju [...] i nudi moan metateorijski bazis za psihologiju linosti i [...] psihologiju religije. Nuno je bilo

poi od jednog materijalistikog, monistikog stanovita, da-kle naunog stanovita. Bilo je potrebno shvatiti da je ljudski mozak organ koji se razvio isto kao i ostali organi, dugotraj-nim procesom evolucije koju je prvobitno opisao arls Darvin. Kao takav, on je nesavren i podloan istim grekama kao i bilo koji drugi organ. Na osnovu takvog teorijskog rama izraslo je shvatanje da je religija nus-

proizvod ostalih mnogobrojnih psiholokih mehanizama koji su se razvili zarad reavanja drugih svakodnevnih problema. Kirkpatrikov esej iz 1999, Ka evolucionoj psihologiji religije i linosti je rad koji u najkraim crtama predstavlja dostignua ove nauke, i taj rad u sutini elim ovde da prikaem, sa znaajnim dodacima.

Evoluciona psihologija je ba-zirana na modernoj evolucionoj biologiji, a tokom dvadesetog veka razvijana u delima pre-

vashodno Hamiltona, Vilijamsa i Triversa. Jedan od najvanijih koncepata ove grane psihologije je tzv. psiholoki mehanizam, koji Kirkpatrik smatra za najvaniji element analize, dok ga Kosmaides i Tubi definiu kao modul za procesuiranje informacija koji je dizajniran prirodnom selekcijom kako bi se usmerio ka odreenim instancama okruenja, proce-suirao ovu informaciju pomou specifinih algoritama, te generisao bihejvioralne, kognitivne i emo-cionalne ishode. U nusproduk-tima ovih algoritama, u njihovim takorei grekama, nalazimo zaetke religijske misli. Budui da je homo sapiens sapiens ovakav kakav fiziki jeste barem nekih 50.000 godina (nije preterano evoluirao), nije ni udo da se ovi nusprodukti javljaju i dan danas. Kao posledica koja moda ledi krv u ilama, vrlo je mogue da e biti potrebno da homo sapiens nastavi sa biolokom evolucijom kako bi dolo do nestanka religije. Naalost, o ovome se jo uvek nije pisalo u detalje.

Svaki psiholoki mehanizam, dakle, deo je organizma homo sapiensa, koji na svom bazinom nivou nije mnogo vie od maine za reprodukciju i preivljavanje. Bioloka evolucija funkcionie na osnovu sledeeg (i ovo je esto veoma loe i nepravilno shvaeno). Svaki potomak dvoje homo sapi-ensa (majke i oca) nije prosto pola-

Autor Sran Jovanovi Maldoran (preneseno iz Helsinke Povelje 133/4)

Ako elite da sledite veru koja propoveda da je Mesec balon ili da je Boga rodila devica koja je zaela sa duhom koji je ujedno i sam taj roeni Bog i njegov otac istovremeno, nema problema. Samo nemojte se uznemiravati kad prasnem u smeh.

Nastanak religije iz ugla evolucione psihologije

Ljudska psiha nije nita vie do fiziki produkt hiljadugodinjegprocesa biolokeevolucije


-majka, pola-otac. Deo majinog i deo oevog genetskog materi-jala bivaju preneti u potomstvo, ali ostatak je rezultat mutacije. Mutacija nije ono to se uglavnom misli, to nije groteskno deformi-sani pipak umesto ruke (kakve moemo videti u filmovima), mada moe imati odista grozomorne rezultate (kao to je, primera radi, tzv. harlekinska ihtioza, prilikom koje novoroene izgleda skoro kao guter). Mutacija je uglavnom mala, ljudskom oku (ali ne i nauci) najee neprimetna promena. Ukoliko dete dvoje roditelja ima nos dui za milimetar i od oca i od majke (uglavnom oca), to je mutacija. Ona moe biti bilo ta. I upravo to je i osnova evolucije. Ali kako?

Skrenimo priu sa oveka na prostije organizme. Bilo koji insekt koji, recimo, ivi na kori drveta moe biti dobar primer. Jedna takva majuna promena kao to je promena nijanse nekog dela tela moe imati neverovatne posledice. Oni insekti ija se boja promeni tako da se vie razlikuje od kore drveta bie laka meta preda-torima. Oni insekti ija se boja promeni tako da postane slinija kori e biti tea meta, i vie njih e preiveti. Vie njih e imati potomstvo, i sve vie njih e imati tu novu boju. Dakle, evolucija je, u sutini, mutacija na osnovu

koje se lake preivljava (ovo je bilo potrebno objasniti kako bi se razbile zablude da se organizam nekako adaptira okruenju, kao da je to neka vrsta svesnog dela-nja).

Ljudski mozak funkcionie na isti nain. Lake preivljavaju oni ije funkcionisanje ovog organa (mozga, kao to je u sluaju insekta bila njegova spoljanost) evoluira na nain koji preivljavanje omogu-ava. I kako se onda ponaa mozak, koji je tu da pomogne organizmu da preivi i napravi potomstvo? Evo primera. Homo sapiens je pre vie desetina hiljada godina iveo u sakupljako- -lovakim zajednicama u divljini, koja je bila opasna. Nije bilo efektne zatite od vukova, lavova, otrovnih

zmija, zemljotresa, poplava, oluja i sl. U takvom okruenju, kako navodi Gatri, vie se isplati pomisliti od grane na zemlji da je zmija nego obratno. Ukoliko se ispostavi da je to to se vidi na zemlji (a izgleda kao prut) zmija, a pomisli se da je prut, ansa postoji da e individua biti ujedena i umreti. Ako se, pak, pretpo-stavi da je to zmija

(iako moda nije), nema anse za ujed. Kako je Olkok primetio, pri-rodna selekcija je dovela mozak do takvog nivoa na kome on interpre-tira informacije iz spoljanjosti na adaptivne naine, a ne na istinite. Ono to je ovde vano primetiti je kako je, da ne bi rizikovao i da bi preiveo, mozak napravio greku u percepciji. Jedan evolucioni psiho-loki mehanizam iji je primarni cilj preivljavanje je napravio gre-ku. Zapamtimo ovu greku, ovaj nusproizvod jednog psiholokog mehanizma i krenimo dalje.

ta je najvanije jednoj osobi u primitivnoj zajednici?

Preivljavanje. Dakle, zaklon, hrana, a potom i reprodukcija. Mladom homo sapiensu je vrlo brzo tokom ivota jasno da su za to potrebni roditelji, drugi ljudi, voda, hrana i sl. Vodu, hranu i protekciju mu pruaju upravo

ljudi, a prevashodno roditelji. I to je mladom homo sapiensu jasno. On primeuje da je ono to odvaja taj vaniji svet od ostalog to to je to jedan ivi svet; roditelji su ivi, za razliku od kamena, planine ili reke. Isto tako, oni su pokretni. Ovo je moda najvaniji mo-ment za razumevanje religije kao nuspojave. Kognitivnom grekom, nusproizvodom uma, homo sapiens sada prostom analogi-jom dodeljuje status ivoga (kao i status vanoga) svemu to se kree. Ovo se naziva animizam, i u antropologiji je znan kao prvi oblik religijskog miljenja. Animus, spirit, duh to je ono ivo, ono to pokree, i homo sapiens ga vidi u svemu to se kree.

Dakle, pripisivanje ivota, animusa, duha onome to se kree je veoma vaan momenat u razvoju religije. Koja je najvanija neiva, a ipak pokretna instanca jednom homo sapiensu? Odgovor je prost i jasan sunce. Pogledajmo kako je samo, u sutini, majuan

Mutacija nije grotesknodeformisani pipak umesto ruke.Ukoliko dete dvoje roditelja ima nos dui za milimetar i od oca i od majke, to je mutacija


korak od shvatanja da je ono to je ivo pokretno i vano, do toga da se neivom, a vanom pripie ivot. Tako je sunce dobilo duh, animus, kao i neke druge vane instance u prirodi (voda, vetar itd). Zato u velikom broju starih religija primeujemo kult sunca, oboavanje sunca, pogotovu u tzv. plodnom polumesecu, od Egipta do Mesopotamije, gde su se i razvili potom monoteizmi. Kanadski teolog Tom Harpur se poprilino iznenadio kada je, posle mukotrpnog istraivanja, shvatio da je staroegipatsko boanstvo Horus (bog sunca) imalo skoro sve osobine i odlike hrianskog Isusa Nazareanina (kao i nebro-jena boanstva pre njega), dok su hriani sve do petog veka nove ere oboavali sunce i na rimskim trgovima.

Sa inicijalnim stvaranjem religije kao serije nusprodukata uma koje nam objanjava evolu-ciona psihologija, nauke kao to su antropologija, kulturologija i sociologija postaju sve vanije. Religija se od inicijalne greke u percepciji fizikog sveta razvila sa razvitkom drutvenosti, te je veina instanci koje karakteriu drutvo prenesena i na boansko. Zato je, kako primeuje uveni biolog Riard Dokins, skoro svaka religija preplavljena rodbinskim odnosima? Otac je na nebu, braa i sestre u manastirima, pa i sveta majka je takoe tu. Striktno bioloka, tj. na nivou ljudskog mozga psiholoka svest o tome da su rodbinski odnosi bitni se vrlo lako prenosi istom nuspojavom na onostrano. Kripen i Maalak ovo objanjavaju kao hipertrofirani proces razaznavanja roda, gde su mehanizmi za razaznavanje rodbinskih veza poremeeni kako bi se formirale zajednice fiktivnih familija, dok Venegrat napominje da je pojam boga tu kao nado-gradnja jednog nadroditelja. Jo jedan od mehanizama koji su ovde

loe funkcionisali je i mehanizam iste pragmatike (kad organizam pokuava da uz to manje napora neto postigne), iji je nusprodukt prebacivanje odgovornosti na nepostojea bia.

Budui da je religija shva-tana i kao odgovor (ma koliko neuspean) na strah od smrti (kako su tvrdili filozofi Tit Lukre-cije Kar i nobelovac Bertrand Rasel, a i veoma neuspeno Seren Kjerkegor), Venegrat je postavio pi-tanje zato se homo sapiens toliko plai smrti. Njegovo obrazloenje nam govori o strahu od gubitka rodbine (koja je, kako smo videli,

veoma vana u primitivnoj za-jednici), dok su neki autori videli i bioloku predispoziciju za strah od smrti kao strah od mrtvog tela, koje moe biti zaraeno, inficirano, te stoga i opasno.

Dokins je ovaj fenomen (nus-produkta biolokog mehanizma u mozgu) objasnio uz pomo para-lele sa moljcima i njihove poznate smrti stremljenjem ka izvoru svetlosti. Naime, evolutivni meha-nizmi moljaca (i mnogih drugih insekata) su se razvili pre no to se pojavilo vetako svetlo, koje je relativno nova stvar na planeti Zemlji (kad se sagledava iz ugla nastanka i razvitka ivota na njoj).

Pre vetakog svetla, njihov mozak je koristio svetlost nebeskih tela, komandujui tako da se ceo orga-nizam usmerava pod odreenim uglom u odnosu na svetlo na nebu. Sa pojavom svetlosnih izvora na tlu zemlje, ovaj mehanizam, koji je do tada sasvim dobro interpretirao svetlo, poinje da funkcionie loe, i upravlja moljca spiralno u sam izvor svetlosti, gde isti i umire. Ista teorija sa lakoom objanjava ne samo nastanak, ali i transfer religije u dananjoj zajednici.

Kako Dokins navodi, budui da je ljudski vek prilino kratak, mladi homo sapiens ne moe sebi da dozvoli da sve ui na principu probe i greke. Isto tako, ovaj prin-cip je veoma opasan. Zamislimo ta bi bilo kada bi deca, umesto da sasluaju roditelje i pogledaju levo i desno pre no to preu ulicu, ila sama na slepo i tek kad neko-liko njih pogine, ostali bi videli da treba da se pogleda unaokolo. Zato je um mladog oveka, deteta, otvoren da prihvati doslovce bilo ta, da bi mogao da prihvati pre-vashodno vane informacije koje e mu sauvati ivot. Meutim, taj suvie otvoreni um ima i svoj nusproizvod, a to je injenica da on prihvata sve i bilo ta. Zato, kada se detetu kae (i ponavlja do besvesti) kako postoje mistine sile na nebu, kako su neki ljudi hodali po vodi i kako zmije govore a konji lete, ono to automatski prihvata, i vrlo je teko izbrisati takvu memu (kulturoloku instancu) iz uma odraslog oveka. Upravo taj nusprodukt je deije prihvatanje religije koju im nameu roditelji ili okruenje.

Evoluciona psihologija nam objanjava mnogo. Dok crkve niu poput peuraka posle prolenog pljuska, vie je nego nuno pri-hvatiti jedan metodoloki funk-cionalan, faktografski pravilan, nauni pogled na religiju, pogled koji objanjava vie nego to se od njega oekivalo. +

Kada se detetu ponavlja kako postoje mistine sile na nebu, kako su neki ljudi hodali po vodi i kako zmije govore a konji lete, ono to automatski prihvata


Sve to je krenulo, a gde drugo nego na Fejsbu-ku. Na zvaninom saj-tu Udruenja Ateisti Srbije, preko 200 ljudi podnelo je zahtev za upis u spisak lanova udruenja, dok Fejsbuk grupa tog udruenja broji preko 2000 lanova, i njihov broj se stalno poveava, pria za Veliki prasak dr Andrija rek, predsednik Upravnog odbora Udruenja Ateisti Srbije.

Sve je poelo tako to sam 2009. godine, iritiran sve veim prodorom SPC u nastavne i nau-ne institucije, gde joj, po mom mi-ljenju, nije mesto, na Fejsbuku pokuao da naem grupu ateista kojoj bih se prikljuio. Shvativi, na svoje zaprepaenje, da takva grupa u Srbiji ne postoji, odluio sam da je osnujem. Vrlo brzo su se prepoznali ljudi razliitih obrazovnih profila, nacionalnosti, politikih uverenja i poeli, najpre neobavezno, da razmenjuju foto-grafije, video-snimke i citate na temu besmisla religije i verovanja u natprirodna bia bilo koje vrste. Posle izvesnog vremena, u tako oputenu atmosferu poeli su da uleu i javljaju se i navodno iriti-rani vernici, koji su poeli da prete i vreaju svakog od nas. U poet-ku smo pokuali sve da okrenemo na alu, ali smo vrlo brzo shvatili da se oni ne ale i da je vreme da i mi sebe shvatimo ozbiljno. Tako smo odluili da se naemo 18. ok-tobra 2009. godine na neformal-nom sastanku u Beogradu, gde bismo videli najpre ko se usuuje da doe, a onda i da se dogovori-

registre. Kreemo u akciju protiv uticaja crkve na dravna pitanja, protiv pravoslavnog katehizisa u kolama i protiv nametanja reli-gije, u ovom sluaju pravoslavne, kao podrazumevajue i obavezne za sve graane Srbije, kae rek.

On kae da, kao dete iz me-ovitog braka, nije krten ni u jednoj crkvi, jer njegovi roditelji, majka pravoslavne vere, a otac katolike, nisu to eleli, da ne bi nekoga uvredili, poto se, kako istie, nekada u Vojvodini ivelo u pravom zajednitvu, uvaavajui

Ateisti Srbije - PostanjeKreemo u akciju protiv uticaja crkve na dravna pitanja, protiv pravoslavnog katehizisa u kolama i protiv nametanja religije, u ovom sluaju pravoslavne, kao podrazumevajue i obavezneza sve graane Srbije

mo o buduem delovanju. Odmah smo osetili kao da se znamo sto godina. Zakljuili smo da treba osnovati udruenje graana kako bi nae budue akcije i aktivnosti imale mnogo veu teinu. Potom je pokrenut i zvanian sajt ateisti.com, koji je postao otvoren za svakoga s prostora bive drave ko eli da se prikljui ateistikom pokretu i ukljui u diskusije. Osnivaku skuptinu odrali smo 27. decembra 2009. godine, a ve poetkom 2010. upisani smo i u registar Agencije za privredne

Autor Jelena Radojin | Intervju: dr Andrija rek


razliitosti i bez bilo kakvih oblika pritisaka.

Kako sam odrastao, uio, posmatrao svet oko sebe, analizi-rao ga i poeo da se bavim nau-kom, shvatao sam da ne postoji ni Uskrnji zeka, ni Petar Pan, ni Deda Mraz, ni Manitu, ni Zagor Te-Nej, ni bog, niti bilo kakvo natprirodno bie koje sa strane upravlja mojim ivotom i da sve, zapravo, zavisi od mene i od ljudi koji me okruuju. Priroda, na-ravno, ima svoje zakonitosti, koje nauka iz dana u dan sve eksplicit-nije objanjava i zaista ne vidim potrebu da u dananje vreme i dalje verujemo u bogove i molimo se njima, jer nam nauka nudi od-govore na veinu pitanja o svetu, ali samo pod uslovom da smo otvoreni i spremni da prihvatimo ta objanjenja, naglaava rek.

Na pitanje da li se slae sa mi-ljenjima da je ateizam, ipak, oblik tvrdog verovanja da boanstva ne postoje, za razliku od agnostici-zma, koji smatra da je postojanje boga nemogue utvrditi, Andrija rek odgovara da ateizam nije verovanje, ve da ateisti shvataju ivot kroz nauno dokazane inje-nice, kao to je, na primer, teorija evolucije.

Evolucija nije samo teorija da je ivot nastao iz niega, teorija o nastanku univerzuma ili teorija da je ovek nastao od

majmuna, prazna pria bez prak-tinog znaaja. Evolucija je teorija i injenica! esto se moe uti tvrdnja da evolucija nije dokaza-na, jer da jeste, onda bi bila zakon evolucije, a ne teorija evolucije. Teorija evolucije jedna je od naj-bolje dokazanih ideja u modernoj nauci i predstavlja kamen temeljac moderne biologije, biohemije i me-dicine, navodi rek.

Ateisti ne mrze vernike, istie na sagovornik, i naglaava da, prema njegovom miljenju, svi koji privatno ili javno u crkvi, ine bilo ta u vezi sa religijom to ne ugroava ivot i slobodu drugih ljudi, imaju pravo i slobodu da to rade kad god ele. Ipak, za njega je nedopustivo meanje crkve i nje-nih predstavnika u poslove drave, kao i nametanje moralnih pravila i normi zasnovanih na religijskim tekstovima.

rek smatra da se nepotrebno potencira to to Ateisti Srbije slave Darvindan i to dva puta godinje 12. februara, na dan roenja arlsa Darvina, i 24. novembra, kada je Darvin objavio svoje Poreklo vrsta metodom pri-rodne selekcije. Naravno, ozbiljan deo ideje je da zaposleni ateisti ne budu diskriminisani u okviru Zakona o radu, po kome vernici imaju pravo na slobodan dan u vreme takozvane slave, a ateisti ga nemaju jer ne slave svece. Ja

sam svoj slobodan dan iskoristio bez ikakvih problema, objanjava rek.

Raskrtenica za nevernikeSvako ko bude eleo, moi e

da zatrai od Udruenja Ateisti Srbije da mu izda sertifikat za odricanje od vere, takozvanu raskrtenicu, pria Andrija rek. Ovaj dokument je, kako kae, na-menjen pre svega onim ateistima koji su protiv svoje volje krteni dok su bili mali, a u meuvreme-nu su na osnovu naunih dokaza i zdrave pameti zakljuili da bog ne postoji.

Udruenje, kako istie, polako uspostavlja kontakte sa udrue-njima ateista u zemljama bive Jugoslavije i drugih susednih zemalja, a jedna od akcija bila je u okviru internacionalnog udrue-nja Atheists In Action povodom 8. marta, kada su u centru Beo-grada i Novog Sada delili flajere sa citatima iz Biblije i Kurana, ukazujui na injenicu da religi-ozne doktrine tretiraju polovinu svetske populacije kao manje vrednu.

rek smatra da aplikacije na majicama koje nose ateisti nisu uvredljive za vernike, dodajui da je za njega uvredljivo to to su gradovi u Srbiji, izgleda, poe-li da se takmie ko e novcem poreskih obveznika sagraditi vei krst! +


Ateistika kritika religija se esto poziva na inje-nicu da je svaka religija u sutini zasnovana na nekoj prii, bajci ili izmiljotini. Kao odgovor, apologetika religije kree u odbra-nu, tvrdei da je njihova pria, zapravo, stvarna. Fikcija je u prirodi ljudskog bia. Informacija predstavljena oveku u formi prie mnogo e lake i bre biti pri-hvaena, nego ako se servira kao ogoljen iskaz.

U potrazi za ilustracijom ove teze, pada mi na pamet premije-ra filma Dan nezavisnosti, koji poinje sa vanzemaljcima koji unitavaju Belu kuu, na radost svih nadripatriota balkanoidnog tipa u publici. Do kraja filma, svi su oduevljeno aplaudirali patriot-skom govoru predsednika SAD-a. injenica da je publika izmeu pomenuta dva trenutka sat i po pratila neku tuu stvarnost kao svoju, uinila je svoje.

Namerno pribegavanje narativi-ma koji e nas odvesti u drugaije stvarnosti makar nakratko naziva se eskapizam. Na taj nain beimo od stvarne stvarnosti.

Takoe, ljudskom umu je po-trebna zaokruena pria. Bez nara-tiva, svaki put kada bi neki pred-met pao na zemlju to bi bio sluaj za sebe, potpuno izolovan od svih drugih slinih sluajeva. Takav nain posmatranja stvarnosti nam nije od neke koristi. Mi, meutim, imamo mogunost shvatanja sleda koji e sve te injenice povezati u priu da predmeti moraju pasti nadole.

To je ve saznanje koje nam jeste od nekakve koristi. Narativi nam omoguavaju da izaemo na kraj sa podacima koje nam nepo-sredna iskustva pruaju. Logiki valjan proces zakljuivanja ove vrste potpao bi pod nauni metod.

Ovakav proces nam dono-si naune teorije, za koje jo ne moemo tvrditi da u potpunosti odgovaraju nainu na koji svet oko nas funkcionie, ali predsta-vljaju najobjektivnije i najvernije objanjenje proverljivih injenica.

Ipak, veina narativa sa kojima se svakodnevno susreemo ne spada u kategoriju opisnih i nije mogue doi do ikakvih dodirnih taaka sa stvarnou. Uzmimo, na primer, ideju da je privatna svojina neprikosnovena, jedan od osnov-nih narativa modernog kapitali-stikog drutva. Drutvo ga uzima kao oiglednu istinu, ali ne postoji nain da se bilo koji njegov deo pokae proverljivo tanim.

Kao i kod religija, nain na koji izlazimo na kraj s takvim narativi-ma je uzmi ili ostavi pristup, gde e svaka strana diskusije moi da iznese argumente zato je njihova pozicija ispravnija, ali istinitosna vrednost je uvek nula. Ne postoji

nita u vezi s neprikosnovenou privatne svojine to tu ideju ini u bilo kom smislu stvarnom u pitanju je samo narativ za koji se moemo dogovoriti da ga usvoji-mo ili ne usvojimo kao drutvo.

Zanimljivo je, meutim, posma-trati koliko duboko su ljudi voljni da se ukljue u neki narativ. Pria koja posebno snano rezonuje kod svoje publike moe biti usvojena kao sastavni deo identiteta fanova. Posmatrajui modernu filmsku industriju, moemo jasno primeti-ti fenomen kultnog filma, tj. filma oko kojeg se stvorila neformalna grupa veoma lojalnih fanova. Ako popularnost filma dovoljno pora-ste, a grupa fanova bude dovoljno glasna i uticajna, kultura razvijena unutar grupe moe se preliti u popularnu kulturu i postati deo identiteta cele generacije ili ak generacija. Pria, bez obzira na to to nije stvarna, moe postati deo nae linosti.

Star Wars franiza je odlian primer ovoga. Jo od prvog filma, Star Wars svet ima kultni status, koji je tokom vremena porastao do neverovatnih veliina. est filmo-va, crtana serija, bezbroj novela i igara svojoj su publici servirali je-dan neosporno nestvaran svet, ali i ostavili neizbrisiv trag na zapad-nu, a verovatno i svetsku kulturu. Poevi od majica i igraaka preko korienja kljunih fraza (May the Force be with you!), do vrlo kompleksnih i skupih kostima, fanovi e iskoristiti svaku prili-ku da saopte svom okruenju njihovu privrenost. Primetimo

Religija kao fikcijaKada vam fikcija postane stvarnost, tue bajke su realna pretnja. Osim toga, hrianstvo ve ima svog protagonistu koji se vratio iz mrtvih, a konkurencija nikad nije poeljna. Iz istog razloga, George Lucas ne dozvoljava neovlaenim autorima da piu o Dedajima

Pria, bez obzira na to to nije stvarna, moe postati deo nae linosti

Autor Marko Vujnovi


da se identino ponaanje moe videti kod pripadnika bilo koje religije. Hrianin narativ svoje religije mora uiniti opipljivijim i stvarnijim kroz noenje kljunih simbola, ponavljanje maginih mantri i uestvovanje u manje ili vie formalnim ritualima.

Kada tako veliki broj ljudi pri-hvati narativ kao svoj, lokalizovane skupine e dodavati svoje ideje i interpretacije narativu. Mnogi e hteti da proire taj fiktivni svet sop-stvenim priama. Detalji poinju da se razilaze, sitne protivurenosti prerastaju u krupne protivure-nosti. Cela stvar postaje sve manje jasna, sve manje uniformna. Ovo je, inae, prilino normalna stvar za bilo koji fiktivni narativ. Razlika je, meutim, to Star Wars iza sebe ima instituciju koja polae prava na taj narativ. Cela tvorevina je, dakle, velikim delom centra-lizovana i fanovi se esto okreu matinoj instituciji za pojanjenja kako bi zvanina verzija trebalo da izgleda. Gubitak kohezije i razgra-navanje bilo koje popularne ideje je neminovno, ali u ovakvom sluaju mogue je jako dugo odravati pri-vidnu jedinstvenost. Makar i samo na spoljnom nivou.

Na slian nain, istorija abra-hamskih religija je, izmeu osta-log, istorija izlaenja na kraj sa vrlo raznolikim interpretacijama matinog sadraja na nain koji bi ga i dalje predstavio kao jedin-stven, monolitan narativ. Samo u neverovatno velikom broju razlii-tih denominacija hrianstva mo-emo videti koliko je takva tenja uzaludna. Uzmemo li u obzir jo i esto neskriveno antagonistiki odnos Talmuda, Biblije i Kurana (ubacimo tu, zabave radi, i totalnu izofrenost Knjige Mormona), a svi pretenduju ka tituli jedine ispravne verzije, njegovo jedinstvo iezava u vidu lastinog repa.

S obzirom na to da posredi nije narativ opisne prirode, ne postoje proverljive take dodira sa stvar-nou. Ostaje samo nagomilavanje fikcije i pokuaji razjedinjenih grupa autora i interpretatora da svoje shvatanje predstave kao ispravnije od drugih. Budui da je u fiktivnom narativu bukvalno sve mogue, neminovno je da se racionalni kompas takvih ljudi nepovratno gubi, pa se moe naii na tako smene pojave kao to je sukob SPC-a sa pokuajem popularizacije legende o vampi-ru Savi Savano-viu. Kada vam fikcija postane stvarnost, tue bajke su realna pretnja. Osim toga, hrianstvo ve ima svog protagonistu koji se vratio iz mrtvih, a kon-kurencija nikad nije poeljna. Iz istog razloga, Dord Lukas ne dozvoljava neovlaenim autorima da piu o Dedajima.

U sutini, ljudi na isti nain prihvataju narative Star Wars filmova i hrianske religije. Jedina razlika je to jedan od ta dva narativa ljudi biraju da shvate kao doslovnu istinu. Saivljavanje sa priom za potrebe zabave, ili ak zato to je smatramo delom naeg identiteta, sasvim je normalna stvar. Mnoge vredne pouke se mogu izvui iz bilo koje prie, pa i iz Star Wars filmova. Ipak, niko ne bi imao ni trunku sumnje da neto ne valja sa osobom koja bi o Luke Skywalkeru govorila kao da je stvarna linost samo zato to je iveo jako davno, u udaljenoj ga-laksiji. Ili da je Star Wars jedina pria koja sadri ivotne pouke. Termin koji koristimo za ljude koji se iz bilo kog razloga toliko izgube u fiktivnom narativu je deluzija.

U redu je da se pretvarate i matate da ste Dedaj, ali nije u redu da oekujete od drutva da se prema vama ponaa kao da ste Dedaj. A jo manje je u redu insistirati da se deca vaspitavaju kao Dedaji. Deluzija je mentalni poremeaj, a ne validan pogled na svet. +

U fiktivnom narativu sve je mogue, pa se moe naii na tako smene pojave kao to je sukob SPC-a sa pokuajem popularizacije legende o vampiru Savi Savanoviu


Pria o uvoenju verske slube u Vojsku Srbije (VS) ve se due vreme provlai po medijima i najavljuje, ali bez nekog vidljivog efekta. Razlog tome se moda moe traiti u poslovinoj inerciji vojske kao institucije, ali je mno-go verovatnije objanjenje da se, naprosto, jo nisu stekli povoljni politiki uslovi, uprkos oitoj tenji kako Srpske pravoslavne crkve, tako i odreenih struktura unutar VS. Najnovije najave iz Ministar-stva odbrane odnose se na slanje Predloga uredbe za regulisanje zvaninog uvoenja verske slube Skuptini tokom prolea tekue go-dine. Da li to znai da su se sloile kocikce, ostaje da se vidi.

Da bi se pravilno razumeo pro-ces tihe klerikalizacije vojske koji dobija svoj manifestni epilog, valja se osvrnuti na skoriju predistoriju odnosa crkve i vojske.

Tokom devedesetih dolazi do prvog stidljivog pribliavanja SPC i VJ, osobito na inicijativu kadro-va tadanje uprave za moral pri Generaltabu, koji su u ovakvom pribliavanju videli ansu za na-domeivanje ideoloke praznine ostale nakon raspada SFRJ i zvani-ne komunistike ideologije.

Meutim, i pored zvanine, sekularne politike devedesetih, ideja o integrisanju religije (osobito SPC-a kao dominantne denomina-cije) u oruane snage SRJ oigledno je duboko uzela maha, naroito tokom i nakon NATO intervencije na Kosovu, jer je bilo gotovo nemo-gue simboliki razdvojiti etniki nacionalizam, koji se prirodno

nametnuo kao moralna strategija reimu, od pravoslavne religio-znosti, nasuprot deklarativnom graanskom nacionalizmu u koji se, oigledno, nije imalo dovoljno poverenja. Trauma zbog gubitka Kosova, svete srpske zemlje, snano je delovala na kolektivnu svest i zato nije udno to, odmah nakon promene reima, u decem-bru 2000, dolazi do otvorenog deklarisanja elje za integracijom crkve u vojnu strukturu kroz orga-nizovanje okruglog stola na temu Vojska i vera, od strane Uprave za moral Generaltaba VJ. ak je i sam pregled uesnika interesantan kao ilustracija odnosa vojske i ver-skih zajednica. Tako su, na primer, na okruglom stolu uestvovali policijski kapetan Zoran Lukovi, savezni ministar vera dr Bogoljub ijakovi, protojerej arko Gavri-lovi, kao i Neboja Krsti voa i osniva Otaastvenog pokreta Obraz. Istovremeno, poziv za uee su odbili predstavnici Rimokatolike crkve, Ministarstvo kulture RS i Crnogorska akademija nauka i umetnosti.

Uprkos zakljucima ovog okruglog stola da je uvoenje bogosluenja i drugih verskih aktivnosti imperativno, kako na planu ojaavanja borbenog mora-la i patriotskog duha, tako i kao program identitetskog prestrojava-nja, u sledeih nekoliko godina nije uinjen nikakav konkretan pomak u smeru realizacije ove zamisli. Drava je bila zaokupljena nizom drugih problema i, iako je u poku-aju pribliavanja SPC-u premijer Zoran ini podrao uvoenje

veronauke u sistem osnovnog i srednjeg kolstva, kao i uvoenje Bogoslovskog fakulteta u Beo-gradski univerzitet, pitanje verske slube u okviru armije ostavljalo se po strani. Krajem 2003. unutar Vojske SCG doneta je odluka o potrebi za uvoenjem vojno-sve-tenike slube u sastav, to je rezultovalo formiranjem radnog tima pri Ministarstvu odbrane, koji je uradio komparativnu analizu ovakvih slubi u stranim armijama i predloio model za VSCG, koji je naiao na odobravanje od strane Sinoda Srpske pravoslavne crkve.

Otprilike u to vreme (oktobar 2003) zapoeta je i realizacija slu-enja vojnog roka u civilnoj slubi, shodno Uredbi o izmenama Ured-be o vrenju vojne obaveze, koja izriito pominje prisustvo teologa u regrutnoj komisiji. Predvia i mogunost konsultovanja sa pred-stavnicima verskih zajednica pri odluivanju o zahtevu za civilno sluenje, a, takoe, i sa strunjaci-ma, ako su razlozi verske prirode. Ovo reenje je u svojoj biti bilo problematino, jer je uvek ostavlja-lo mogunost regrutu da se izjasni kao ubeeni pacifista i na takav na-in izbegne ovaj svojevrstan verski sud, ak i ukoliko je njegova mo-tivacija zapravo verske prirode, pa se na njemu i nije insistiralo. Ipak, samo postojanje ovakvog pravnog provizorijuma u regrutnoj komisiji predstavlja potencijal za naruava-nje ljudskih prava u sluaju even-tualnog pootravanja regrutnih kriterijuma i ponovne militarizaci-je regrutnog potencijala.

Za odnose sa Vojskom Srbije u

Da bi se pravilno razumeo proces tihe klerikalizacije vojske koji dobija svoj manifestni epilog, valja se osvrnuti na skoriju predistoriju odnosa crkve i vojske

Verska sluba u VSAutor Andrej iri


Svetom arhijerejskom sinodu ime-novan je episkop jegarski vladika Porfirije, koji je insistirao na inje-nici da je Vojna gimnazija jedina srednja kola u zemlji koja nije imala organizovanu versku nasta-vu, to je rezultiralo potpisivanjem plana saradnje Vojne akademije i Odbora za versku nastavu beo-gradsko-karlovake Arhiepisko-pije. Veronauka je 2008. uvedena u nastavni plan i program Vojne akademije. Takoe, organizovana su poklonika putovanja na Svetu goru i posete svetinjama po Srbiji, krtenja studenata, pa ak i osveta-vanje fudbalskog terena.

Razlozi koji se obino navode kao opravdanje za uvoenje verske slube u jedinice VS sumnjive su prirode, jer se oslanjaju ili na tradiciju ili na potovanje slobode veroispovesti pripadnika vojske ili, u nedostatku drugih argumenata, na ugledanje na druge armije, oso-bito iz NATO-a u kojima postoje verske slube.

Prvi argument se moe nomi-nalno uvaiti, ali se, ipak, mora imati na umu da je Srbija dvadeset prvog veka dosta drugaija zemlja od one s poetka dvadesetog. Veliki broj ljudi nije religiozan i naturanje verske slube moe imati upravo suprotnu funkciju od namerava-ne, to jest da podvaja umesto da integrie.

Drugi argument nije validan zato to su verska prava pripadnika Vojske Srbije (VS) u potpunosti ve zagarantovana trenutno vaeim Pravilom slube, kao i Zakonom o VS.

S druge strane, poto su verske organizacije politiki i ideoloki su-bjekti par excellence, da li e onda potpasti pod lanove 12, 13 i 14 Zakona o VS, kojima se zabranjuje isticanje politikih obeleja, ue-stvovanje na politikim dogaajima u uniformi i garantuje ideoloka, interesna i stranaka neutralnost VS? ta e se desiti ukoliko vostvo neke od veroispovesti zastupljenih

u slubi doe u konflikt sa ustav-nim poretkom drave Srbije? Da li e, u tom sluaju, vojni svetenici ostati lojalni svojim nadreenima u vojnoj ili u verskoj hijerarhiji? Da li to znai da nas oekuje promena Zakona o VS zarad usklaivanja sa Uredbom o uvoenju verske slube, umesto da bude obratno?

Takoe, esto se navodi i upori-te u religiji kao pozitivan uticaj na psihologiju vojnika. Meutim, du-nosti psiholoke podrke vojnici-ma ve obavljaju kvalifikovani vojni psiholozi koji su specijalizovani za rad u trupi, te je argument o psiho-savetodavnoj funkciji vojnih sve-tenika bespredmetan i moe samo da dovede do dupliranja dunosti i konflikta nadlenosti u praksi.

U drugim armijama NATO-a, ali i Rusije, postoje verske slube, uglavnom samo za brojnije i/ili od drave priznate religije. Izuzetak su oruane snage SAD-a, gde je, zbog izvanredno liberalnog odnosa drave prema crkvama, postalo mogue da ak i minorne verske zajednice, poput, recimo, pagana, dobiju svoju slubu. Ipak, upravo je SAD dobar primer za potencijalne probleme koji mogu da nastanu sa institucijom vojnog svetenstva. Naime, tokom poslednje decenije, dolo je do svojevrsnog prodora uticaja born-again evangelistikog pokreta u vojne strukture, narav-no, uz preutnu podrku Buove administracije, to je dovelo do dis-proporcionalne koncentracije ove denominacije u nekim segmentima oruanih snaga, osobito u elitnom vazduhoplovstvu. Takoe, posebno su problematini sluajevi u kojima su se vojni svetenici, bez znanja svojih pretpostavljenih, ili, pak, uz njihovo preutno odobrenje, bavili prozelitizmom lokalnih populacija u Avganistanu i Iraku, navodei da im je dunost da ih prevedu na pravu veru, iako je to bilo shva-eno kao provokacija i religijski aspekt krstakog rata protiv Islama od strane domae populacije i,

shodno tome, imalo nasilne epilo-ge, koji su ugroavali ivote vojnika na terenu. Prema tome, teko da to moe biti svetao uzor za kojim se treba povoditi.

Ovo su vrlo ozbiljna pitanja, na koje zvaninici Ministarstva odbrane ne daju nikakve odgovore, a veliko je pitanje i kako e izgleda-ti oekivana Uredba o regulisanju odnosa Ministarstva odbrane i cr-kava, poto, za razliku od Zakona o VS, nije bila predmet javne debate i nije bila izloena analizi i komenta-rima nezavisnih eksperata.

Takoe, postavlja se i pitanje opravdanosti fiskalnog izdatka koji proistie iz zapoljavanja oko tride-set vojnih svetenika u oficirskim inovima u skladu sa pozicijom koju zauzimaju, osobito u vreme intenzivne krize, kada je na hiljade iskusnih stareina otputeno iz slube ili penzionisano, upravo zbog smanjenja izdataka za odbra-nu zemlje. Da li bi sistem odbra-ne imao vie koristi od trideset dokazanih oficira ili proporcional-nog broja profesionalnih vojnika, umesto svetenika? Vojska ve vie od dve decenije nije dobila nijedan nov tehniki sistem od stratekog znaaja, ali je, zato, prioritet uvoe-nje vojnog svetenstva.

Ono to je, ipak, verovatno najbitnije jeste injenica da se ovim inom blatantno gazi Ustav Repu-blike Srbije, koji garantuje razdva-janje crkve od drave. To nije nita novo i samo je nastavak desetogo-dinje tendencije koja je rezultirala time to smo dobili veronauku u kolama, verske fakultete na teretu budeta, zamalo i kreacionizam u osnovnokolskim udbenicima i situaciju u kojoj verske voe, koje graani Srbije nisu birali, imaju uticaja na kreiranje politika koje imaju posledice po sve, a ne samo pripadnike njihovih verskih zajed-nica. Ovaj potez Ministarstva od-brane samo e imati za posledicu ukupno slabljenje sistema odbrane, a ne njegovo jaanje. +


Ve pri samom pomenu ateizma, veini ljudi koja je iole upoznata s tom materijom, ime Riarda Dokinsa (Richard Dawkins) namee se kao prva asocijacija. I zaista, njegova bibliografija, dokumentarni fil-movi, kao i brojna predavanja koja je odrao, upuuju na to da je re o jednom od vodeih aktivista za irenje i afirmaciju ateizma. ta je, zapravo, to to ga je stavilo na elo modernog pokreta koji se zalae za odbacivanje svakog slepog verova-nja?

Roen u Keniji 1941. godine i odrastavi u, kako sam kae, normalnom anglikanskom vaspi-tanju, Dokins ve u tinejderskim danima naputa ideju o boa

Documents

Veliki Prasak 001