Vodic Kroz Sudske Postupke

7/29/2019 Vodic Kroz Sudske Postupke

1/82

P R E D G O V O Rdrugom, dopunjenom i izmenjenom izdanju

Pred vama je drugo, dopunjeno i izmenjeno izdanje novinarskogvodia kroz sudske postupke-Javnost u sudnici.

Burni politiki dogaaji koji su se odigrali nakon predaje u tampurukopisa prvog izdanja (ubistvo premijera Zorana inia, vanredno stanje,policijska akcija Sablja, parlamentarni i predsedniki izbori), te veomadinamina zakonodavna aktivnost novog parlamentarnog saziva, uinili su daprvo izdanje prirunika, kako zbog nekih potpuno novih instituta (posebnoodeljenje Okrunog suda u Beogradu za organizovani kriminal, tzv. specijalnisud) i bitnih promena znaajnih procesnih zakona (parninog, izvrnog,steajnog), bude u dobroj meri prevazieno i neusklaeno sa pozitivnim

zakonodavstvom.Ostajui u svemu privreni ciljevima izdavanja ovog prirunika, koje

je u izuzetno nadahnutom predgovoru prvom izdanju prezentirao uvaeni kolegaSran Radovanovi, pokuali smo da ovim izdanjem, pratei usvojenumetodologiju i raspored izlaganja, obuhvatimo sve bitne promene domaeprocesne legislature.

Verujui da se sklonost pojedinaca u dravnim organima i organimajedinica lokalne samouprave ka davanju poluinformacija i dezinformacijanajefikasnije prevladava informisanou prenosilaca informacije i njihovomsposobnou da postavljaju pitanja koja pogaaju samu sutinu problema,dajemo rukopis drugog izdanja prirunika u tampu, obradovani pozitivnim

reakcijama poslenika javne rei na prvo izdanje i spremnou polaznikaseminara Medija centra da u praksi primene poneto od onoga to je upriruniku napisano.

Beograd, mart 2005. godine,

Vladan Simeunovi


2/82

J A V N O S T U S U D N I C INovinarski vodi kroz sudske postupke

II izdanje

Priredili:

Vladan SimeunoviiNenad Vojnovi


3/82

K R I V I N I P O S T U P A K___________________________

UVODNE NAPOMENE

Krivini postupak, kao jedan od postupaka iz oblasti tzv.kaznenog prava, kojoj pripadaju i prekrajni postupak, te postupak poprivrednim prestupima, zbog ozbiljnosti sankcija koje se u ovom postupku izriu, a

koje su redovno usmerene na elementarna pravaoveka kao to su sloboda i imovina,predstavlja materiju koja mora biti tako precizno razraena da voluntarizmu i

arbitrarnosti suda i dravnih organa koji postupak vode i o sankcijama odluuju ostaveto manje mesta.

Zato ve prvi lan Zakonika o krivinom postupku (objavljen uSlubenom listu SRJ broj 70/2001 od 28. decembra 2001. godine, koji je stupio nasnagu 28. marta 2002. godine), kao odredba sa karakterom osnovnog naela, ukazujena primarni zadatak krivinog postupka, odnosno ustanovljava pravila sa ciljem da nikonevin ne bude osuen, a da se uiniocu krivinog dela (Krivino delo jedrutveno opasno delo koje je propisano zakonom i ija su obeleja odreenazakonom) izrekne krivina sankcija pod uslovima koje predvia krivini zakon ina osnovu zakonito provedenog postupka.

Ova, kao i sve druge odredbe Zakonika o krivinom postupku,dakle, trebalo bi da slue ovaploenju drevne latinske maksime nullum crimen sinelege, nulla poena sine lege, odnosno da nema krivinog dela, ako isto nije propisanozakonom, odnosno da nema osude bez krivice, niti kazne bez valjano i zakonitoprovedenog postupka.

Preciznost koju zahtevaju pravila predviena Zakonikom okrivinom postupku, podrazumeva i preciznost novinara u izvetavanju o toku krivinogpostupka, a sve radi izbegavanja dezinformacija ili povreda prava linosti okrivljenog.

Svesni mogunosti da bi izvetavanje o toku krivinogpostupka uz doslednu upotrebu termina iz krivinog procesnog prava moglo dovesti doglomaznih, suvoparnih i, moda, nezanimljivih napisa ili priloga, ne moemo se otetiutisku da bi mali, dodatni napor u prihvatanju pravnike terminologije, znatno doprineo

ublaavanju loeg utiska koji nastaje kada pojedini novinari, esto neprecizno ilineoprezno, ponekad i protivureno, obavetavaju javnost o krivinim postupcima.

Analizom tampe i programa televizije u poslednjih devetmeseci, a posebno intenzivno u poslednja dva meseca, uoeno je da najee grekekoje reporteri ine prilikom izvetavanja jesu:

- pogreno oznaavanje stranaka u postupku (tueni, umesto okrivljeni ili optueni,tuilac, umesto dravni (javni) tuilac, ili oteeni kao tuilac, ili privatni tuilac),

- isporuivanje okrivljenih u Hag umesto izruenje (isporuuje se roba, a ne ljudi),- okrivljeni je osloboen krivice umesto okrivljeni je osloboen od optube,- pogreno oznaavanje uinilaca krivinih dela, npr. razbojnici, koji su oskrnavili

vie grobova (razbojnitvo je jedno krivino delo, a oteenje groba drugo),

- prejudiciranje krivine odgovornosti (Ubice na slobodi) i sl.


4/82

U nameri da doprinesemo ostvarivanju imperativa novinarskogizvetavanja sadranog u zahtevima brzo, kratko, jasno, uz razuman i prihvatljiv rizikda ono to e biti brzo i jasno (precizno), ne bude uvek i kratko, izlaemo, najkraemogue, sve ono to je, po nama, neophodno da zna novinar koji se baviizvetavanjem iz sudnice, i to podeljeno na sledee oblasti:

1. Sud kao dravni organ pred kojim se vodi krivini postupak ( nadlenost, sukob ireavanje sukoba nadlenosti, sastav suda, izuzee sudija, vanpretresno vee)

2. Stranke u krivinom postupku (dravni tuilac, okrivljeni, oteeni kao tuilac,privatni tuilac, prava okrivljenog, branilac)

3. Pretkrivini krivini postupak (pokretanje, krivina prijava, hitne istrane radnje,odluivanje o krivinoj prijavi)

4. Prethodni krivini postupak (istrani sudija, istraga, dokazne radnje, odlukeistranog sudije, prava istranog sudije)

5. Organi unutranjih poslova, prava u postupku6. Pritvori ostale mere za obezbeenje prisustva okrivljenog7. Optuni akti

8. Glavni pretres9. Javnost krivinog postupka10. Presuda11. Pravni lekovi (redovni i vanredni, drugostepeni i treestepeni postupak)12. Zatvori ostale sankcije13. Abolicija, pomilovanje, amnestija14. Skraeni postupak, postupak prema maloletnicima15. Izvrenje krivinih sankcija, uslovni otpust.

1. SUDOVI

Krivini postupak se vodi pred sudom (sudovima).

Pitanje izbora vrste sudova za postupanje po predmetima izodreene pravne oblasti, odreivanje ranga sudija za odreenu vrstu predmeta i pitanje kojie od vie sudova istog ranga postupati u konkretnim predmetima reava se odreivanjemstvarne, funkcionalne i mesne nadlenosti.

Nadlenost se definie kao pravo i dunost suda da postupa uodreenim predmetima (stvarima, pa otud i termin stvarna nadlenost) i da preduzimaodreene procesne radnje.

A. STVARNA NADLENOST

Sudovi sude u granicama svoje stvarne nadlenosti odreenezakonom.

Stvarna nadlenost sudova u krivinim stvarima ureena jeZakonom o sudovima (odredbama od lana 14. do lana 20. koje vae do 1. marta 2003.godine, kada e na snagu stupiti odgovarajue odredbe Zakona o ureenju sudova. Inae,Zakon o ureenju sudova, izuzev navedenih odredbi, stupio je na snagu 1. januara 2002.godine), Zakonom o vojnim sudovima, odgovarajuim odredbama Saveznog ustava iZakona o saveznom sudu o nadlenosti Saveznog suda, te Zakonikom o krivinompostupku.

Preciznosti radi izloiemo bitne odredbe o organizaciji,sastavu i nadlenosti sudova u krivinim stvarima, kako iz Zakona o sudovima, tako i izZakona o ureenju sudova, te Zakona o vojnim sudovima, kao i odgovarajue odredbe onadlenosti Saveznog suda.


5/82

Dakle, stvarna nadlenost u krivinim stvarima podeljena jeizmeu redovnih sudova opte nadlenosti, vojnih sudova i Saveznog suda.

Prema Zakonu o sudovima (trenutno vaeem) sudovi optenadlenosti u Republici Srbiji (nadleni za postupanje u krivinim predmetima) jesu:

a. optinski sudovi,b. okruni sudovi ic. Vrhovni sud Srbije.

a. Optinski sud je u krivinim predmetima nadlean da:

1) u prvom stepenu, sudi za krivina dela za koja je zakonom predviena, kao glavna,novana kazna ili kazna zatvora do deset godina, ako za pojedina od ovih krivinih dela nijenadlean okruni sud;2) u prvom stepenu, sudi za krivina dela za koja je posebnim zakonom odreena

nadlenost optinskog suda;3) sprovodi istragu za krivina dela za koja je zakonom odreena nadlenost optinskogsuda;4) reava o albama protiv reenja istranog sudije i o prigovoru protiv optunice zakrivina dela iz nadlenosti optinskog suda.

b. Okruni sud je u krivinim predmetima nadlean :

1.a) da, u prvom stepenu, sudi za krivina dela za koja je zakonom predviena kaznazatvora preko deset godina zatvora ; za krivina dela odavanja dravne tajne; pozivanja nanasilnu promenu ustavnog ureenja; izazivanja nacionalne, rasne i verske mrnje, razdora ili

netrpeljivosti; povrede teritorijalnog suvereniteta; udruivanja radi neprijateljske delatnosti;organizovanja grupe i podsticanja na izvrenje genocida i ratnih zloina; povrede ugledadravne i meunarodne organizacije; povrede ravnopravnosti u vrenju privredne delatnosti,stvaranja monopolistikog poloaja i izazivanja poremeaja na tritu, nelojalne konkurencijeu poslovima spoljnotrgovinskog prometa; krenja zakona od strane sudije; odavanjaslubene tajne; ugroavanja bezbednosti leta vazduhoplova; neovlaene proizvodnje istavljanja u promet opojnih droga i omoguavanja uivanja opojnih droga; napada naslubeno lice u vrenju poslova bezbednosti; ubistva na mah; navoenja na samoubistvo ipomaganje u samoubistvu; silovanja; i krivino delo primanja mita.1.b) za krivina dela za koja je posebnim zakonom odreena nadlenost okrunog suda;2) da sprovodi istragu za krivina dela za koja je zakonom odreena nadlenost okrunogsuda;

3) da reava o albama protiv reenja istranog sudije i prigovoru protiv optunice za krivinadela iz nadlenosti okrunog suda;4) da odluuje po albama protiv odluka optinskih sudova donetih u prvom stepenu.

c. Vrhovni sud Srbije, u krivinim predmetima, nadlean jeda :

1. a) odluuje o redovnim pravnim lekovima protiv odluka okrunih sudova;1. b) odluuje o vanrednim pravnim lekovima protiv pravosnanih odluka sudova, ukolikozakonom nije drukije odreeno;1. c) odluuje o albama u treem stepenu protiv drugostepenih presuda sudova u Republici;1. d) odluuje o delegaciji sudova, ukoliko zakonom nije drukije odreeno;2.) reava sukobe nadlenosti izmeju sudova, u skladu sa zakonom.


6/82

Vrhovni sud Srbije, kad odluuje o pravnim lekovima, odluujeu veu sastavljenom od pet sudija, ako zakonom nije drugaije odreeno.

Zakon o ureenju sudova (stupio na snagu 1. januara 2002.godine, izuzev odredaba o stvarnoj nadlenosti redovnih sudova) pored optinskih,okrunih i Vrhovnog suda Srbije, u pravosudni sistem Republike Srbije uvodi novi sud Apelacioni sud.

Stvarna nadlenost OPTINSKIH SUDOVA prema Zakonu oureenju sudova (odredba stupa na snagu 1. marta 2003. godine)

Optinski sud u prvom stepenu sudi za krivina dela za koja je,kao glavna, predviena novana kazna ili kazna zatvora do deset godina, ako za pojedinaod njih nije nadlean drugi sud, i za krivina dela iz svoje nadlenosti, odluuje o molbi zaprestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude.

Stvarna nadlenost OKRUNIH SUDOVA prema Zakonu o

ure

enju sudova (odredba stupa na snagu 1. marta 2003. godine)Okruni sud u prvom stepenu:

1. sudi za krivina dela za koja je, kao glavna, predviena kazna zatvora preko deset godinaili tea kazna;2. sudi za, saveznim zakonom i zakonom Republike Srbije predviena, krivina dela protivprivrede i jedinstva jugoslovenskog trita; za krivina dela protiv asti i ugleda kad suuinjena putem sredstava javnog informisanja, i za krivina dela kao sto su: odavanjedravne tajne, pozivanje na nasilnu promenu ustavnog ureenja; izazivanje nacionalne,rasne i verske mrnje, razdora ili netrpeljivosti; povreda teritorijalnog suvereniteta;udruivanje radi neprijateljske delatnosti; organizovanje grupe i podsticanje na izvrenjegenocida i ratnih zloina; povreda ugleda Savezne Republike Jugoslavije; povreda ugleda

Republike Srbije ili druge republike u SR Jugoslaviji; povreda ugleda strane drave; povredaugleda meunarodne organizacije; odavanje slubene tajne; primanje mita; davanje mita;krenje zakona od strane sudije; ugroavanje bezbednosti leta vazduhoplova; neovlaenaproizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga; omoguavanje uivanja opojnih droga;ubistvo na mah; silovanje; protivprirodni blud;3. vodi krivini postupak prema maloletnicima;4. odluuje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivinadela iz svoje nadlenosti.

Stvarna nadlenost APELACIONOG SUDA

Apelacioni sud odluuje o albama na odluke optinskih iokrunih sudova.

Apelacioni sud odluuje o sukobu nadlenosti optinskih iokrunih sudova, o prenoenju nadlenosti optinskih i okrunih sudova kad su spreeni iline mogu da postupaju u nekoj pravnoj stvari i vri druge poslove odreene zakonom.

Stvarna nadlenost VRHOVNOG SUDA SRBIJE premaZakonu o ureenju sudova

Vrhovni sud Srbije odluuje shodno zakonu o redovnim ivanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova Republike Srbije i u drugimstvarima odreenim zakonom.


7/82

Vrhovni sud Srbije odluuje o sukobu nadlenosti izmeusudova shodno zakonu i o prenoenju nadlenosti sudova radi lakeg voenja postupka ilidrugih vanih razloga.

Pored sudova opte nadlenosti, krivini postupak, uodreenim sluajevima, vode i vojni sudovi, dok znatna ovlaenja u krivinom postupku kojise vode pred sudovima opte nadlenosti ima i Savezni sud.

Vojni sudovi

Vojni sudovi su specijalizovani redovni sudovi.Vojni sudovi se osnivaju kao prvostepeni (Beograd, Ni,

Podgorica) i drugostepeni vojni sud.Drugostepeni vojni sud je Vrhovni vojni sud sa seditem u

Beogradu.Vojni sudovi kao redovni sudovi sude za krivina dela koja

uine vojna lica i odre

ena krivi

na dela koja u

ine druga lica, a odnose se na odbranu ibezbednost zemlje, kao i u sporovima u vezi sa slubom u Vojsci Jugoslavije.

U krivinom postupku pred vojnim sudovima primenjuju seodredbe Zakonika o krivinom postupku.

Savezni sud

Savezni sud je najvii pravosudni organ Savezne RepublikeJugoslavije.

Savezni sud je nadlean (najbitnije odredbe):

1. da u poslednjem stepenu odluuje o albama protiv presuda sudova u republikama

lanicama i presuda vojnih sudova kojima je za krivina dela propisana saveznim zakonomizreena kazna zatvora od dvadeset godina ili tea kazna,2. da odluuje o zahtevu za vanredno ublaavanje kazne u sluaju kada je sam Savezni

sud potvrdio presudu kojom je izreena kazna zatvora od dvadeset godina za krivino delopredvieno saveznim zakonom,

3. da odluuje o zahtevu za zatitu zakonitosti zbog povrede saveznog zakona ako jeodluku doneo republiki vrhovni sud, Vrhovni vojni sud ili vee Saveznog suda u albenompostupku,

4. da odluuje o zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravosnane presude zbog povredesaveznog zakona ako je presudu doneo sud u republici lanici u drugom, odnosno treemstepenu ili Vrhovni vojni sud, a okrivljeni je za krivino delo propisano saveznim zakonomosuen na kaznu zatvora najmanje jednu godinu ili teu kaznu ili na kaznu maloletnikog

zatvora,5. da odluuje o sukobu nadlenosti izmeu sudova opte nadlenosti sa teritorija

raznih republika lanica, kao i izmeu vojnih i drugih sudova,6. da odluuje o prenoenju mesne nadlenosti sa suda na teritoriji jedne republike

lanice na sud na teritoriji druge republike lanice ako je oigledno da e se tako lakesprovesti postupak ili ako postoje drugi vani razlozi.

Napomena: Nakon stupanja na snagu Zakonika okrivinom postupku (savezni propis) Narodna skuptina Republike Srbije izmenila jeKrivini zakon Republike Srbije na taj nain to je ukinuta smrtna kazna i to je sada(ponovo) gotovo u potpunosti propisivanje krivinih sankcija preputeno Krivinomzakonu Savezne Republike Jugoslavije. Prema ranijim odredbama republikog zakona(koje su prestale da vae), smrtna kazna je mogla biti zamenjena kaznom zatvora oddvadeset godina, dok je kazna od dvadeset godina zatvora, kao samostalna sankcija,u retkim sluajevima, bila propisana za najtee oblike tekih krivinih dela. Nadlenost


8/82

Saveznog suda, dakle, opisana u takama jedan i dva odeljka o nadlenosti Saveznogsuda, odnosila se na situacije kada se smrtna kazna zamenjivala kaznom zatvora utrajanju od dvadeset godina ili kada je ova vrsta i mera sankcije bila samostalnoizricana. Krivini zakon SRJ, meutim, sada ne poznaje kaznu zatvora u trajanju oddvadeset godina (maksimalna je petnaest godina ili etrdeset godina za dela za kojaje ranije bila zapreena smrtna kazna) tako da postoji oigledna potreba da se odredbeZakonika o krivinom postupku (u delu posveenom nadlenosti Saveznog suda)usaglase s odredbama materijalnog prava koje se tiu duine trajanja kazne zatvora.Pretpostavka je da e u narednom periodu doi do izmena navedenih odredbi tako toe rei dvadeset godina biti zamenjene reima etrdeset godina, tako da iprilikom upotrebe ovog teksta, na svakom mestu na kojem se govori o kazni zatvora utrajanju od dvadeset godina, treba imati u vidu trenutnu neusklaenost procesnog imaterijalnog zakonodavstva.

B. MESNA NADLENOST

U osnovi ovog instituta nalazi se reavanje pitanja koji e odvie stvarno nadlenih sudova biti duan i ovlaen da postupa u odreenoj krivinoj stvari.

Naziv instituta dolazi od osnovnog kriterijuma po kojem se ovopitanje reava, odnosno po mestu izvrenja dela, pa tako Zakonik o krivinom postupkuodreuje da je, po pravilu, mesno nadlean sud na ijem podruju je krivino delo izvreno ilipokuano.

U situacijama kada nije izvesno na kojem podruju je deloizvreno ili pokuano (na podrujima raznih sudova, na granici podruja), nadlean je onajsud koji je po zahtevu ovlaenog tuioca prvi zapoeo postupak, a ako postupak nijezapoet - sud kojem je prvo podnesen zahtev za pokretanje postupka.

Ako je krivino delo uinjeno putem tampe, mesno je

nadlean sud na ijoj je teritoriji spis tampan, a ako to mesto nije poznato ili je spis tampanu inostranstvu, mesno je nadlean sud na ijoj se teritoriji spis rastura.Navedeno reenje vai i ako se radi o delu uinjenom putem

radija, televizije ili drugih sredstava javnog informisanja.

C. SUKOB NADLENOSTI

Sudovi su duni da paze na svoju mesnu i stvarnu nadlenost,te da se odmah nakon to primete da nisu nadleni, oglase nenadlenim i po pravosnanostireenja o oglaavanju nenadlenosti, predmet ustupe nadlenom sudu na reavanje.

Sud se moe oglasiti mesno nenadlenim najkasnije do

stupanja optunice na pravnu snagu.Sud se moe oglasiti stvarno nenadlenim sve do

pravosnanog okonanja postupka.Ako vii sud utvrdi da je za suenje nadlean nii sud, nee se

oglaavati nenadlenim, vee postupak sam okonati.U praksi je mogua situacija da dva ili vie sudova istog ranga

smatraju da su nadleni za suenje (pozitivni sukob nadlenosti) ili da dva ili vie sudovaistog ranga odbijaju da sude smatrajui da su nenadleni (negativni sukob nadlenosti) zasuenje.

Sukob nadlenosti izmeu sudova reava zajednikineposredno vii sud (Okruni sud u Beogradu za, na primer, sukob nadlenosti izmeuOptinskog suda u Obrenovcu i Drugog optinskog suda u Beogradu).


9/82

D. SASTAV SUDA

Zbornost u suenju (suenje u sudskom veu), kao ustavnonaelo, jeste osnov organizacije sudova u domaem pravosudnom sistemu, izuzev zasuenje u prvom stepenu za laka krivina dela, kada sudi sudija pojedinac (skraenipostupak).

U prvom stepenu sudovi sude u veima sastavljenim od dvojicesudija i trojice sudija porotnika za krivina dela za koja se po zakonu moe izrei kaznazatvora u trajanju od petnaest godina ili tea kazna, a u veima sastavljenim od jednogsudije i dvojice sudija porotnika za krivina dela za koja je propisana blaa kazna.

U prvom stepenu, u postupku za krivina dela za koja je, kaoglavna, propisana novana kazna ili zatvor do tri godine, sudi sudija pojedinac (skraenipostupak).

U drugom stepenu sudovi sude u veima sastavljenim od petsudija za krivina dela za koja se po zakonu moe izrei kazna zatvora u trajanju od petnaestgodina ili tea kazna, a u veima sastavljenim od trojice sudija za krivina dela za koja jepropisana blaa kazna.

U treem stepenu sudovi sude u ve

ima sastavljenim od sedamsudija.

E. VANPRETRESNO VEE

Odredbom iz lana 24. stav 6. Zakonika o krivinom postupkupredviena je nadlenost posebnog vea prvostepenog suda sastavljenog od trojice sudija,koje praktiari, sudije i advokati, popularno nazivaju vanpretresno vee.

Ovo vee, iji je, dakle, zvanini naziv vee iz lana 24. stav 6.ZKP, a u praksi, kao to je reeno, vanpretresno vee ima veoma ozbiljna ovlaenja upostupku, zbog ega zasluuje posebnu panju.

Pomenuto vee odluuje (najbitnija ovlaenja):

- o neslaganju istranog sudije sa zahtevom dravnogtuioca za sprovoenje istrage,

- o obustavi istrage (ako se ne radi o delu koje se goni poslubenoj dunosti, ako postoje okolnosti koje iskljuuju krivinu odgovornost okrivljenog, anema uslova za izricanje mere bezbednosti, ako je nastupila zastarelost krivinog gonjenja ilidruge okolnosti koje iskljuuju krivino gonjenje, ako nema dokaza da je okrivljeni uiniokrivino delo),

- o neslaganju istranog sudije da po zahtevu dravnogtuioca dopuni istragu,

- o neslaganju istranog sudije da po zahtevu dravnogtuioca okrivljenom odredi pritvor,

- o produenju pritvora za najvie dva meseca (u tokuistrage),

- o neslaganju istranog sudije i dravnog tuioca o ukidanjupritvora,

- o postojanju razloga za produetak pritvora,- o albama povodom reenja o odbaaju prigovora protiv

optunice kao neblagovremene,- o prigovoru protiv optunice (ako ga oceni blagovremenim)

gde isti moe odbiti ili moe odluiti da nema mesta optubi i obustaviti krivini postupak akodelo koje je predmet optube nije krivino delo, ako nema krivine odgovornosti niti uslova zaizricanje mere bezbednosti, ako nema zahteva ovlaenog tuioca ili odobrenja nadlenogorgana za krivino gonjenje, ili ako nema dokaza da je okrivljeni uinio delo koje mu sestavlja na teret, i


10/82

- donosi presudu na osnovu koje se izvrava sankcijautvrena inostranom pravosnanom presudom (samo ako je takva mogunost predvienameunarodnim ugovorom ili na osnovu uzajamnosti).

F. IZUZEE

Institut krivinog procesnog prava (naravno, i drugih procesnihprava) ustanovljen je s ciljem da doprinosi objektivnosti u radu i odluivanju suda, i njegovomse primenom iz postupka udaljavaju sudije i druga lica (sudije porotnici, predsednik suda,dravni tuilac i njegovi zamenici, zapisniari, tumai, vetaci, struna lica) kada postojerazlozi koji dovode u sumnju njihovu objektivnost (nepristrasnost).

Razlozi za izuzee dele se na one zbog kojih se sudija ili drugolice moraju obavezno izuzeti i na razloge koji pobuuju sumnju u objektivnost.

Zahtev za izuzee mogu podneti stranke i branilac.O zahtevu za izuzee odluuje predsednik suda, a o zahtevu

za izuzee predsednika suda, predsednik neposredno vieg suda.

a. Razlozi obaveznog izuzea

Sudija ili sudija porotnik (a i druga navedena lica) ne moguvriti sudijske ili druge dunosti u postupku:

1. ako su oteeni krivinim delom,2. ako im je okrivljeni, njegov branilac, tuilac, oteeni, njihov

zakonski zastupnik ili punomonik brani drug ili srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kogstepena, u pobonoj liniji do etvrtog stepena, a po tazbini do drugog stepena;

3. ako su sa okrivljenim, njegovim braniocem, tuiocem ilioteenim u odnosu staraoca, staranika, usvojioca, usvojenika, hranioca ili hranjenika;

4. ako su u istom krivinom predmetu vrili istrane radnje, ilisu uestvovali u postupku kao tuilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomonik oteenog

odnosno tuioca, ili su sasluani kao svedoci ili kao vetak;5. ako su u istom predmetu uestvovali u donoenju odlukenieg suda ili ako su u istom sudu uestvovali u donoenju odluke koja se pobija albom.

Sudija ili sudija porotnik (ili druga lica), im saznaju da postojikoji od navedenih razloga za izuzee, duni su da prekinu svaki rad na predmetu i da o tomeobaveste predsednika suda, koji e odrediti zamenu.

b. Razlozi fakultativnog izuzea

Sudija ili sudija porotnik (ili druga lica) ne mogu vriti sudijskeili druge dunosti u postupku ako postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njihovu

nepristrasnost.Sudskoj praksi preputeno je da u svakom konkretnom sluaju

oceni da li istaknute okolnosti utiu na nepristrasnost sudije ili drugog lica, a najee isticanirazlozi jesu duhovno srodstvo (kumstvo), srdani prijateljski odnosi, kuno prijateljstvo,prijateljstvo po osnovu nekog zajednikog hobija (pecanje, lov ) i sl.

2. STRANKE U KRIVINOM POSTUPKU

Iako znatan broj teoretiara (a ni praktiara) ne odobravaoznaavanje nunih uesnika krivinog postupka (tuioca i okrivljenog) terminom stranka,budui da je taj izraz opteprihvaen kao zajedniki naziv za uesnike, pre svega, parninogi upravnog postupka, ipak, s obzirom da Zakonik o krivinom postupku tako predvia,izlaganje o tuiocu i okrivljenom treba zapoeti jednom od prihvaenijih definicija pojmastranke u krivinom postupku.


11/82

Stranka je, dakle, u navedenom smislu, procesno sposobnisubjekt koji voljno vri pripadajuu mu procesnu funkciju (optubu ili odbranu) u postupku.

Iako se i ovoj definiciji stavljaju odreene zamerke (okrivljeni sedodue voljno brani od optube, ako to hoe, ali je, svakako, nevoljno pred krivinim sudom),nezavisno od ovih teorijsko-praktinih diskusija, shodno ZKP, stranke u krivinom postupkujesu:

A. TUILAC (bolje reeno OVLAENI TUILAC) iB. OKRIVLJENI

A. TUILAC

Pod pojmom tuioca (ovlaenog tuioca) podrazumeva se:

a. dravni tuilac (za krivicna dela koja se gone poslubenoj dunosti),

b. oteeni kao tuilac (kad javni tuilac na

e da nemaosnova za pokretanje postupka i produenje krivinog gonjenja) i

c. privatni tuilac (za krivicna dela koja se gone poprivatnoj tubi).

a. DRAVNI TUILAC

Dravni tuilac je dravni organ kome je poverena funkcijagonjenja u krivinom postupku za krivina dela za koja se gonjenje preduzima po slubenojdunosti.

Obavljajui pomenutu funkciju dravni tuilac preduzimaaktivnosti radi otkrivanja krivinih dela i uinilaca krivinih dela, te je shodno ovim zadacimaovlaen da:

-rukovodi pretkrivinim postupkom,-zahteva sprovoenje istrage i usmerava tok prethodnog

krivinog postupka,-podie i zastupa optunicu, odnosno optuni predlog pred

nadlenim sudom,-izjavljuje albe protiv nepravosnanih sudskih odluka i

podnosi vanredne pravne lekove.

b. OTEENI KAO TUILAC

Oteeni kao tuilac je pravno ili fiziko lice ije je neko lino iliimovinsko pravo povreeno ili ugroeno krivinim delom i koje je u propisanom roku preuzelogonjenje nakon to je javni tuilac naao da nema mesta krivinom gonjenju ili je u tokupostupka odustao od gonjenja za krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti.

Kad je oteeni obaveten o odbaaju prijave ili o obustavipostupka izjavu o preuzimanju gonjenja mora dati u roku od osam dana, a, ako nijeobaveten, rok za preuzimanje gonjenja iznosi tri meseca od dana kada je doneto reenje oodbaaju prijave ili odustanku od gonjenja.

Oteeni kao tuilac u postupku ima sva prava kao i dravnituilac, izuzev onih koja dravnom tuiocu pripadaju kao dravnom organu.


12/82

Ukoliko uredno pozvani oteeni kao tuilac ne pristupi napretres, smatrae se da je odustao od krivinog gonjenja.

c. PRIVATNI TUILAC

Privatni tuilac je ovlaeni tuilac za jedan manji broj krivinihdela izriito predvienih zakonom, za koja zakonodavac smatra da ih nije potrebno gonitiosim ako se oteeni osea tako pogoen tim delom da trai kanjavanje uinioca (kleveta,uvreda, omalovaavanje prebacivanjem za krivino delo i sl.).

Rok za podnoenje privatne tube je tri meseca od saznanja zakrivino delo i uinioca.

Po privatnoj tubi sudi se u skraenom postupku i privatnituilac ima sva prava stranke kakva ima i dravni tuilac (naravno, izuzev ovlaenja kojadravni tuilac ima kao dravni organ).

Ukoliko uredno pozvani privatni tuilac ne pristupi na pretres,smatrae se da je odustao od krivinog gonjenja.

B. OKRIVLJENIPojam okrivljenog ima ue i ire znaenje.Okrivljeni, u uem smislu, jeste ono lice protiv kojeg se vodi

krivini postupak od njegovog zapoinjanja do stajanja optunice na pravnu snagu.

Okrivljeni, u irem smislu, jeste naziv za:

-.okrivljenog, kao lica protiv koga je doneto reenje osprovoenju istrage ili protiv koga je podneta optunica, optuni predlog ili privatna tuba,

- optuenog, kao lica protiv koga je optunica stala na pravnusnagu i

-.osuenog, kao lica za koje je pravosnanom presudom ilipravosnanim reenjem o kanjavanju utvreno da je krivino odgovorno za odreenokrivino delo.

Zakonik o krivinom postupku poznaje i institut osumnjienog,kao lica prema kome je pre pokretanja krivinog postupka nadleni dravni organ preduzeoneku radnju zbog postojanja osnova sumnje da je izvrilo krivino delo.

a. PRAVA OKRIVLJENOG U POSTUPKU

Okrivljeni u krivinom postupku uiva ustavom i zakonomgarantovana prava, ali je istovremeno duan i da ispunjava odreene obaveze, odnosno da

trpi da se prema njemu preduzimaju izvesne mere kojima se, pre svega, obezbeujeprisustvo okrivljenog u postupku.

Osnovno pravo okrivljenog u krivinom postupku jeste pravona odbranu.

Pravo na odbranu, bilo da je okrivljeni iznosi lino, bilo prekobranioca, podrazumeva pravo okrivljenog da zna koje mu se krivino delo stavlja na teret,da sazna dokaze koji ga terete i njihovu sadrinu i pravo isticanja i ukazivanja na injenicekoje mu idu u prilog, te da predlae dokaze u svrhu pobijanja navoda optube i dokazivanjasvojih tvrdnji.

b. BRANILAC

Branilac, iznosei odbranu okrivljenog, koristei sve svojepravniko umee i znanje, kako materijalnog, tako i procesnog prava, mora da u krivinom


13/82

postupku, gde se na strani optube najee nalazi dravni organ - tuilatvo, uspostaviravnoteu na terazijama pravde, dovodei okrivljenog na taj nain u ravnopravan procesnipoloaj.

Okrivljeni moe imati branioca u toku celog krivinog postupka.Donoenjem Zakonika o krivinom postupku ustanovljeno je

pravo osumnjienog da i u pretkrivinom postupku, pred organima unutranjih poslova, imapravo da iskaz daje u prisustvu branioca.

O pravu da moe imati branioca tokom celog krivinog (ali ipretkrivinog postupka) okrivljeni, odnosno osumnjieni, mora biti upozoren pre prvogispitivanja.

Branilac mora biti iz redova advokata, a njega moezamenjivati advokatski pripravnik za krivina dela za koja se po zakonu moe izrei kaznazatvora u trajanju do pet godina.

Zakonik o krivinom postupku predvia sluajeve kadaokrivljeni mora imati branioca (OBAVEZNA ODBRANA), i to:

-ako je okrivljeni nem, gluv ili nesposoban da se sam uspeno

brani, -ako se postupak vodi zbog krivinog dela za koje se moeizrei kazna zatvora preko deset godina ili tea kazna,

-ako je okrivljenom odreen pritvor,-ako se okrivljenom sudi u odsustvu.Ako u sluajevima kada je odbrana obavezna okrivljeni sam ne

izabere branioca, branilac e mu biti odreen po slubenoj dunosti.Zakonikom o krivinom postupku predvieno je pravo branioca

na poverljiv razgovor sa osumnjienim koji je lien slobode i pre nego to je sasluan, kao isa okrivljenim koji se nalazi u pritvoru. Ovaj razgovor se moe kontrolisati samoposmatranjem, ali ne i sluanjem.

Kad se zavri istraga ili kad se optunica ili optuni predlog

podignu bez sprovoenja istrage, okrivljenom se ne moe zabraniti da se slobodno i beznadzora dopisuje i razgovara sa svojim braniocem.Okrivljeni moe imati najvie pet branilaca istovremeno.

3. PRETKRIVINI POSTUPAK

Pretkrivini postupak predstavlja skup aktivnosti usmerenih naotkrivanje krivinih dela, otkrivanje uinilaca krivinih dela, hapenje uinilaca krivinih dela,otkrivanje i obezbeenje dokaza (tragova i predmeta kojima je delo uinjeno), podnoenjekrivinih prijava i odluivanje o krivinim prijavama.

U ovoj fazi krivinog postupka uestvuju fizika i pravna lica(podnosei krivine prijave, navodei dokaze i podatke o krivinom delu i uiniocu), organi

unutranjih poslova (primenjujui kriminalistiko-tehnike operacije) i dravno tuilatvo(otkrivanjem krivinih dela, usmeravajui tok pretkrivinog postupka i odluujui oosnovanosti krivinih prijava).

A. KRIVINA PRIJAVA

Krivina prijava jeste pismeno ili usmeno obavetenjedravnom tuiocu o izvrenom krivinom delu za koje se goni po slubenoj dunosti.

Krivina prijava je zasnovana na osnovima sumnje, odnosnoindicijama da je neko lice uinilo krivino delo koje mu se stavlja na teret.

Za podnoenje krivine prijave dovoljan je, dakle, najniistepen verovatnoe da je okrivljeno lice uinilo krivino delo.


14/82

Neprijavljivanje uinioca i krivinog dela za koje se po zakonumoe izrei najtea kazna, ako od te prijave zavisi blagovremeno otkrivanje uinioca ili dela,predstavlja krivino delo za koje je zapreena kazna zatvora od tri godine.

Prijavljivanje krivinih dela koja se gone po slubenoj dunostipredstavlja obavezu za dravne organe, organe teritorijalne autonomije, javna preduzea iustanove, dok se graanima sugerie da takva dela prijave.

B. ODLUIVANJE O KRIVINOJ PRIJAVI

Odluujui po krivinoj prijavi dravni tuilac moe:

a) odbaciti krivinu prijavu (ako iz prijave ne proistie da seradi o krivinom delu za koje se goni po slubenoj dunosti, ako je nastupila zastarelostkrivinog gonjenja ili je delo obuhvaeno amnestijom ili pomilovanjem),

b) zahtevati sprovoenje istrage,c) zahtevati potrebna obavetenja,

d) podneti optunicu bez sprovo

enja istrage,e) podneti optuni predlog,f) dostaviti prijavu nadlenom sudu kao privatnu tubu,g) odloiti krivino gonjenje uz obavezu okrivljenog da

prihvati mere odreene zakonom.

O razlozima za sprovoenje istrage i ciljevima istrage bie vierei kasnije, tako da na ovom mestu ova faza postupka nee biti posebno elaborirana.

Zahtev za potrebnim obavetenjima

Ako dravni tuilac iz same prijave ne moe da oceni da li suverovatni navodi prijave ili ako podaci u prijavi ne pruaju dovoljno osnova da moe odluitida li e zahtevati sprovoenje istrage, tuilac e sam ili posredstvom drugih dravnih organa(policije, pre svih) prikupiti potrebna obavetenja od graana i drugih subjekata.

Potrebna obavetenja prikupljaju se, na primer, pozivanjemgraana, pregledom prevoznih sredstava, putnika i prtljaga, ograniavanjem kretanja naodreenom prostoru, utvrivanjem istovetnosti lica i predmeta, raspisivanjem potrage zalicem i stvarima za kojima se traga i sl.

Organi koji prikupljaju potrebna obavetenja duni su dadravnog tuioca obaveste o preduzetim radnjama i prikupljenim obavetenjima.

Podnoenje optunice bez sprovoenja istrage,(neposredna optunica)

Dravni tuilac moe podii optunicu bez sprovoenja istrage(neposredna optunica) ukoliko se radi o krivinom delu za koje je zapreena kazna do petgodina zatvora i ukoliko prikupljeni podaci koji se odnose na krivino delo i uinioca pruajudovoljno osnova za optuenje.

Dravni tuilac, ali samo uz saglasnost istranog sudije, moepodii optunicu bez sprovoenja istrage za krivina dela za koja je zapreena kazna prekopet godina zatvora.

U sluaju neslaganja dravnog tuioca i istranog sudije okopodizanja neposredne optunice (za dela za koja je zapreena kazna preko pet godinazatvora) odluuje vanpretresno vee iz lana 24. stav 6. ZKP.


15/82

Podnoenje optunog predloga

Dravni tuilac moe, i samo na osnovu krivine prijave, podiioptuni predlog, ukoliko se radi o krivinim delima za koja je, kao glavna, predvienanovana kazna ili kazna zatvora do tri godine, odnosno za krivina dela za koja se sudi uskraenom postupku.

Tretiranje krivine prijave kao privatne tube

Dravni tuilac moe, u sluaju kada je podneta krivina prijavaza delo koje se goni po privatnoj tubi, krivinu prijavu tretirati kao privatnu tubu i istudostaviti nadlenom sudu na odluivanje.

Odlaganje krivinog gonjenja

Ova mogunost uvedena je novim Zakonikom o krivinompostupku i predvia ovlaenje dravnog tuioca da odloi krivino gonjenje za krivina dela

za koja je predviena nov

ana kazna ili kazna zatvora do tri godine, ako osumnji

eni prihvatijednu ili vie sledeih mera:

-da otkloni tetnu posledicu nastalu izvrenjem krivinog delaili da naknadi priinjenu tetu,

-da plati odreeni iznos u humanitarne svrhe,-da obavi odreeni drutveno korisni ili humanitarni rad,-da ispuni dospele obaveze izdravanja.

Hitne istrane radnje

Istrane radnje istrani sudija preduzima po sopstvenojinicijativi pre donoenja reenja o sprovoenju istrage, a zbog opasnosti od odlaganja.

U kojim okolnostima preti opasnost od odlaganja, faktiko jepitanje koje se ceni u svakoj konkretnoj situaciji, a najee je to sluaj kada postoji potrebasasluanja povreenih lica, fiksiranja tragova koji mogu nestati, sasluanja lica koja nemajuprebivalite u SRJ.

Istrani sudija je duan da zapisnik o preduzimanju odreenihhitnih istranih radnji dostavi dravnom tuiocu bez odlaganja.

4. PRETHODNI POSTUPAK

Zakonikom o krivinom postupku predvieno je da prethodnipostupak obuhvata dve faze, i to:

A. ISTRAGU iB. OPTUENJE

Pre nego to se posvetimo elaboraciji istrage, dokaznimradnjama u istrazi i ciljevima istrage, panji italaca preporuujemo izlaganje o organu kojiima najznaajniju ulogu u ovoj fazi postupka, odnosno izlaganju o istranom sudiji.

ISTRANI SUDIJA

Istrani sudija je glavni nosilac aktivnosti u istrazi.Istrani sudija je organ koji preduzima potrebne istrane

(dokazne) radnje, kao i druge procesne radnje i mere neophodne za efikasno i zakonitoprovoenje istrage.


16/82

Istrani sudija ima sledea ovlaenja, odnosno donosi sledeeodluke u postupku:

- pre pokretanja krivinog postupka preduzima istrane radnje, samostalno ili na predlogdravnog tuioca,- donosi reenje o sprovoenju istrage,- donosi reenja i naredbe o preduzimanju odreenih istranih (dokaznih) radnji,- donosi reenje o prekidu istrage ako okrivljeni duevno oboli ili oboli od druge bolesti zbogkoje ne moe uestvovati u postupku ili ako se ne zna boravite okrivljenog, ako je okrivljeniu bekstvu ili ako nema odobrenja za gonjenje ili zahteva ovlaenog tuioca,- donosi reenje o obustavljanju istrage (kad dravni tuilac u toku istrage ili po okon anojistrazi izjavi da odustaje od gonjenja),- donosi reenje o odreivanju pritvora, odnosno produetku pritvora,- donosi naredbu o nadzoru i snimanju telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija ioptika snimanja lica za koja postoje osnovi sumnje da su izvrila krivina dela protivustavnog ureenja ili bezbednosti SRJ, protiv ovenosti i meunarodnog prava i dela saelementima organizovanog kriminala,

- na predlog dravnog tuioca i uz pristanak okrivljenog donosi presudu u sluaju potpunogpriznanja okrivljenog, odnosno osumnjienog, datog u prisustvu branioca istranom sudiji,

odnosno organu unutranjih poslova, kada se umesto glavnog pretresa zakazuje posebnojavno roite pred istranim sudijom.

A. ISTRAGA

Istraga predstavlja prvu formalnu fazu krivinog postupka.Osnovni zadaci u istrazi su pronalaenje i prikupljanje dokaza,

a delom i njihovo otkrivanje (iako je to, pre svega, zadatak koji se reava u pretkrivinompostupku), kako bi se moglo odluiti da li e se podii optunica ili obustaviti postupak, kao iizvoenje dokaza za koje postoji opasnost da se nee moi izvesti na glavnom pretresu ili bi

njihovo izvoenje bilo oteano.Istraga se sprovodi na zahtev dravnog tuioca (odnosnooteenog kao tuioca, ako je dravni tuilac odbacio krivinu prijavu).

Zahtev za sprovoenje istrage temelji se na osnovanoj sumnji(za razliku od krivine prijave koja se temelji na osnovama sumnje odnosno indicijama).

Stepen verovatnoe da je okrivljeni uinio krivino delo koje muse stavlja na teret, u ovoj fazi postupka, podignut je na vii nivo.

Zahtev se podnosi istranom sudiji nadlenog suda.Ako se istrani sudija sloi sa zahtevom dravnog tuioca,

donee reenje o sprovoenju istrage.Pre donoenja reenja istrani sudija e sasluati

osumnjienog, izuzev ako postoji opasnost od odlaganja.

Ako se istrani sudija ne sloi sa zahtevom za pokretanjeistrage, o neslaganju e odluiti vanraspravno vee iz lana 24. stav 6. ZKP.

Istraga se vodi samo protiv lica i za krivino delo obuhvaenoreenjem o sprovoenju istrage.

Istraga se odvija kroz sledee ISTRANE RADNJE (RADNJEDOKAZIVANJA):

a.pretresanje stana i lica,b.privremeno oduzimanje predmeta,c.sasluanje okrivljenog,d.sasluanje svedoka,e.uviaj,f.vetaenje.


17/82

a. Pretresanje stana i lica

Pretresanje stana i ostalih prostorija okrivljenog ili drugih licamoe se preduzeti ako je verovatno da e se pretresanjem okrivljeni uhvatiti ili da e sepronai tragovi krivinog dela ili predmeti vani za krivini postupak.

Pretresanje lica moe se preduzeti kad je verovatno da e sepretresanjem pronai tragovi i predmeti vani za krivini postupak.

Pretresanje stana i lica mora se obaviti uz puno potovanjedostojanstva lica iji se stan pretresa ili lica koje se pretresa, i uz prisustvo punoletnihsvedoka.

Pretresanje se obavlja na osnovu naredbe suda, a ovlaenaslubena lica mogu i bez naredbe suda ui u tui stan ili druge prostorije i po potrebi provestipretresanje, izmeu ostalog, ako dralac stana to trai, ako neko zove u pomo, radiotklanjanja ozbiljne opasnosti po ivot i zdravlje ljudi ili imovine veeg obima.

b. Privremeno oduzimanje predmeta

Predmeti koji se po krivinom zakonu imaju oduzeti ili kojimogu posluiti kao dokaz u krivinom postupku privremeno e se oduzeti i predati na

uvanje sudu ili e se na drugi nain obezbediti njihovo uvanje.Istrani sudija moe narediti predaju pisama, telegrama i druge

pote namenjene okrivljenom ili pote koju on odailje, ako postoje okolnosti zbog kojih se saosnovom moe oekivati da e ove poiljke posluiti kao dokaz u postupku.

Predmeti koji su u toku postupka privremeno oduzeti, vratie sevlasniku, odnosno draocu, ako postupak bude obustavljen, a ne postoje drugi razlozi zanjihovo oduzimanje (npr. oruje koje je neovlaeno drano, supstance ili materije ija jeproizvodnja ili promet zabranjen i drugi predmeti ako to zahtevaju razlozi opte bezbednosti izatite morala).

c. Sasluanje okrivljenog

Pre prvog sasluanja okrivljeni e se pouiti o pravu da uzmebranioca i da branilac moe prisustvovati njegovom sasluanju i upozoriti da se sve to izjavimoe upotrebiti protiv njega kao dokaz.

Na prvom ispitivanju okrivljeni e se obavestiti zato seokrivljuje i koji osnovi sumnje stoje protiv njega, pouava se da je duan da se odazivapozivu suda i da sud obavesti o promeni adrese.

Protiv okrivljenog se ne smeju primenjivati mere psihike ilifizike prinude, niti mu se smeju postavljati sugestivna ili kapciozna pitanja (pitanja u kojimaje ve sadran odgovor) ili trik pitanja (npr. kada ste oduzeli novac, ta ste uradiili s torbomu kojoj je novac bio).

Kada okrivljeni priznaje izvrenje krivinog dela, organ koji vodipostupak duan je da i dalje prikuplja dokaze o krivinom delu samo ako je priznanjeoigledno lano, nepotpuno, protivureno ili nejasno ili ako nije potkrepljeno drugimdokazima.

d. Sasluanje svedoka

Kao svedoci pozivaju se lica za koja je verovatno da e moidati obavetenja o krivinom delu i uiniocu i o drugim vanim okolnostima.

Svedoci su duni da se odazovu pozivu suda, u protivnom,mogu biti novano kanjeni, pa ak i prinudno dovedeni.


18/82

Ne moe se sasluati kao svedok:

-lice koje bi svojim iskazom povredilo dunost uvanja dravne,slubene ili vojne tajne, dok ga nadleni organ ne oslobodi te dunosti,

-branilac okrivljenog o onome to mu je okrivljeni poverio kaosvom braniocu,

-lice koje bi svojim iskazom povredilo dunost uvanjaprofesionalne tajne (verski ispovednik, lekar, advokat).

Osloboeni su dunosti svedoenja:

-brani drug okrivljenog ili lice sa kojim okrivljeni ivi uvanbranoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici,

-bliski srodnici okrivljenog,-usvojenik ili usvojilac okrivljenog.

Svedok se svojom au zaklinje da e sve to kae biti istina i

da nita nee pre

utati. Lano svedoenje predstavlja krivino delo.

Odredbe o potovanju dostojanstva i linosti okrivljenog, kao iodredbe o zabranjenim pitanjima, vae i prilikom sasluanja svedoka.

e. Uviaj

Kada je u postupku neophodno neposredno opaanje ilirazjanjenje kakve vane injenice, sud e odrediti uviaj (podrazumeva se da e ova radnjabiti provedena na mestu izvrenja krivinog dela, tako da je pravniki nepravilno, a nije ni uduhu naeg jezika, rei uviaj na licu mesta).

Radi proveravanja izvedenih dokaza ili utvrivanja injenica

koje su od znaaja za razjanjenje stvari, organ koji vodi postupak moe odreditirekonstrukciju dogaaja, koja se obavlja tako to e se ponoviti radnje ili situacije uuslovima pod kojima se, prema izvedenim dokazima, dogaaj odigrao.

f. Vetaenje

Kada za utvrivanje ili ocenu neke vane injenice trebapribaviti nalaz i miljenje strunjaka iz odreene oblasti, sud e odrediti vetaenje.

U krivinom postupku najea su vetaenja iz oblastibalistike, sudske medicine (forenzika medicina), psihijatrije, psihologije, finansija, te izsaobraajno-tehnike oblasti.

Za vetaka ne moe biti odreeno lice koje ne moe biti

sasluano kao svedok, ili lice koje je osloboeno dunosti svedoenja, kao ni lice premakojem je krivino delo uinjeno.

Odredbe o novanom kanjavanju i prinudnom dovoenjusvedoka vae i za vetake koji se ne odazovu pozivu radi vetaenja ili koji odbiju da vetaeili u odreenom roku ne daju miljenje.

Pregled i obdukcija lea preduzee se uvek kad u nekomsmrtnom sluaju postoji sumnja ili je oigledno da je smrt prouzrokovana krivinim delom ilije u vezi sa izvrenjem krivinog dela.

Ako je le ve pokopan, odredie se ekshumacija radinjegovog pregleda i obdukcije.

Kad istrani sudija nae da je stanje stvari u istrazi dovoljnorazjanjeno (a instruktivni rok za okonanje istrage iznosi est meseci), zavrie istragui spise dostaviti dravnom tuiocu, koji je duan da u roku od petnaest dana stavi zahtev dase istraga dopuni, da izjavi da odustaje od gonjenja ili da podigne optunicu.


19/82

B. OPTUENJE

Ovu fazu detaljnije emo, radi preglednosti, elaborirati u delupod nazivom Optuni akti.

5. ORGANI UNUTRANJIH POSLOVA(prava u postupku)

Zakonikom o krivinom postupku organima unutranjih poslovapoverena su znatna ovlaenja, ali su u odnosu na ovlaenja iz ranije vaeeg Zakona okrivinom postupku donekle umanjena i ograniena, to se naroito odnosi na ukidanjepolicijskog pritvora koji je po ranijem zakonu mogao trajati sedamdeset dva sata, a sluio je,to je javna tajna, kao posebno sredstvo pritiska na okrivljenog.

Novina u Zakoniku o krivinom postupku, kao nesumnjiva

demokratska tekovina, jeste i pravo osumnjienog da svoj iskaz pred organima unutranjihposlova daje u prisustvu branioca.

Ako postoje osnovi sumnje da je izvreno krivino delo za kojese goni po slubenoj dunosti, organi unutranjih poslova duni su da preduzmu potrebnemere da se pronae uinilac krivinog dela, da se uinilac ili sauesnik ne sakrije ili nepobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivinog dela i predmeti koji mogu da poslue kaodokaz, kao i da prikupe sva druga obavetenja koja bi mogla biti od koristi za uspenovoenje postupka.

Radi izvrenja navedene dunosti organi unutranjih poslovamogu da trae potrebna obavetenja od graana, da pregledaju prevozna sredstva, putnike iprtljag, da ogranie kretanje na odreenom prostoru, da raspiu potragu za licima i stvarima,da utvruju istovetnost lica i stvari, da pregledaju objekte i slino.

Ove aktivnosti organi unutranjih poslova mogu preduzimati ipo zahtevu istranog sudije.Radi prikupljanja potrebnih obavetenja organi unutranjih

poslova mogu pozivati graane, to je aktivnost koja se svojevremeno nazivala informativnirazgovor (da li e se ovaj izraz zadrati, pokazae vreme).

U pozivu se mora naznaiti u kojem svojstvu se graaninpoziva, to je naroito bitno, jer graanin koji se poziva u svojstvu osumnjienog ima pravoda pristupi na razgovor u prisustvu advokata.

Prikupljanje obavetenja na ovaj nain ne moe trajatidue od etiri sata, a obavetenja se ne smeju pribavljati prinudom.

Izuzetno, radi prikupljanja obavetenja ili sasluanja, organunutranjih poslova moe zadrati osumnjienog najdue etrdeset osam sati od asa

lienja slobode ili pozivanja.Osumnjienom se u roku od dva sata uruuje reenje o

zadravanju u kojem moraju biti navedeni delo za koje se osumnjieni tereti, osnovi sumnje,dan i as lienja slobode ili odazivanja pozivu.

Osumnjieni ima pravo na albu protiv ovog reenja, a istranisudija je duan da o istoj odlui u roku od etiri sata od prijema albe.

alba ne zadrava izvrenje reenja, ali osumnjieni mora imatibranioca im organ unutranjih poslova donese reenje o zadravanju.

Radi dolaska branioca sasluanje osumnjienog odloie se,ali ako branilac ne doe ni nakon osam sati, organ unutranjih poslova duan je daosumnjienog pusti ili da ga bez odlaganja sprovede istranom sudiji.

Kada se graanin ne poziva u svojstvu osumnjienog, loginoje da prisustvo advokata nije neophodno, ali u praksi su ve uoeni sluajevi da organiunutranjih poslova graanina pozivaju radi prikupljanja obavetenja, ne oznaavajui da se


20/82

poziva kao osumnjieni, ve kao svedok, da bi u toku razgovora od njega pribaviliobavetenja kojima on zapravo samog sebe tereti, da bi mu tek kasnije saoptili da ga naosnovu izreenog smatraju osumnjienim i da tek od tog trenutka ima pravo na branioca.

Organi unutranjih poslova imaju pravo da neko lice lieslobode ukoliko postoji bilo koji razlog predvien za odreivanje pritvora, ali su duni da tolice bez odlaganja privedu istranom sudiji.

Ako je zbog neotklonjivih smetnji sprovoenje lica istranomsudiji trajalo due od osam sati, organ unutranjih poslova duan je da ovo zakanjenjeobrazloi sudiji.

U ovom sluaju, dakle, lice lieno slobode provee bezbranioca osam sati, a moda i vie, to otvara mogunosti zloupotrebe, koja se, reklo bi se,koriguje pravom okrivljenog da zahteva lekarski pregled odmah po dovoenju istranomsudiji.

Istrani sudija e pouiti okrivljenog da ima pravo da angaujebranioca.

Ovlaena slubena lica imaju pravo da lica zateena na mestuizvrenja krivinog dela upute istranom sudiji ili da ih zadre na mestu izvrenja dela do

njegovog dolaska, ako bi ta lica mogla dati relevantne informacije za vo

enje krivinogpostupka.

Zadravanje ovih lica na mestu izvrenja krivinog dela nemoe trajati due od est sati.

Organi unutranjih poslova e na osnovu naredbe istranogsudije pristupiti nadzoru i snimanju telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija i optikomsnimanju lica za koja postoje osnovi sumnje da su izvrila krivina dela protiv ustavnogureenja ili bezbednosti SRJ, protiv ovenosti i meunarodnog prava i dela sa elementimaorganizovanog kriminala.

6. PRITVOR i ostale mere obezbeenja prisustvaokrivljenog

Mere koje se mogu primeniti prema okrivljenom radiobezbeenja njegovog prisustva i za nesmetano voenje postupka jesu:

A. PRITVOR,B. POZIVANJE,C. DOVOENJE,D. ZABRANA NAPUTANJA BORAVITA iE. JEMSTVO.

A. PRITVOR

Pritvor je najtea mera koja se moe primeniti radiobezbeenja prisusutva okrivljenog u krivinom postupku.

Zakonik o krivinom postupku poznaje dve vrste pritvora, i to:

a. obavezni ib. fakultativni

a. OBAVEZNI PRITVOR

Pritvore se uvek odrediti:- protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je izvrilo krivino delo za koje je po zakonupropisana kazna zatvora od dvadeset godina ili tea kazna i


21/82

- protiv optuenog kome je presudom prvostepenog suda izreena kazna zatvora od petgodina ili tea kazna, ako se optueni ve ne nalazi u pritvoru, a to je opravdano zbog nainaizvrenja ili drugih posebno tekih okolnosti krivinog dela.

b. FAKULTATIVNI PRITVOR

Ako postoji osnovana sumnja da je odreeno lice uinilokrivino delo, a ne postoje razlozi za odreivanje obaveznog pritvora, radi nesmetanogvoenja postupka pritvor se protiv tog lica moe odrediti:- ako se krije ili se ne moe utvrditi njegova istovetnost, ili postoji opasnost od bekstva,- ako postoje okolnosti koje ukazuju da e unititi, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ilitragove krivinog dela, ili ako postoje okolnosti koje ukazuju da e ometati postupakuticanjem na svedoke, sauesnike ili prikrivae,- ako postoje osobite okolnosti koje ukazuju da e ponoviti krivino delo, dovriti pokuanokrivino delo ili uiniti delo kojim preti,

- ako uredno pozvani optueni oigledno izbegava da do

e na glavni pretres.

Pritvor se odreuje reenjem.Na osnovu reenja istranog sudije okrivljeni se moe zadrati

u pritvoru najdue mesec dana od dana lienja slobode.Na osnovu reenja vanpretresnog vea pritvor se moe

produiti najvie za jo dva meseca.Reenjem vea Vrhovnog suda Srbije, ako se postupak vodi za

delo za koje se moe izrei kazna zatvora preko pet godina ili tea kazna, pritvor se moeproduiti za jo tri meseca.

Ako se po proteku navedenih rokova (ukupno est meseci) nepodigne optunica, okrivljeni e se pustiti na slobodu.

Okrivljeni ima pravo albe protiv reenja o odreivanju pritvorakoje donosi istrani sudija i vanpretresno vee.Organ koji odluuje o albi duan je da u roku od 48 sati

donese odluku po albi.alba ne zadrava izvrenje reenja.Posle predaje optunice sudu pritvor moe trajati najdue dve

godine, a ako za to vreme ne bude izreena prvostepena presuda pritvor e se ukinuti ioptueni pustiti na slobodu.

Posle izricanja prvostepene presude pritvor moe trajati jonajdue godinu dana, a ako za to vreme ne bude izreena drugostepena presuda kojom seprvostepena presuda preinauje ili potvruje, pritvor e biti ukinut i optueni puten naslobodu.

Ako u roku od godinu dana bude izreena drugostepenapresuda kojom se prvostepena presuda ukida, pritvor moe trajati najdue jo godinu danaod izricanja odluke drugostepenog suda.

B. POZIVANJE

Osnovna mera radi obezbeenja prisustva okrivljenog upostupku jeste pozivanje.

Kad se okrivljeni prvi put poziva, pouie se u pozivu o pravuda uzme branioca.

Okrivljeni je duan da obavesti sud o promeni adreseprebivalita ili boravita, kao i o nameri da promeni adresu.


22/82

C. DOVOENJE

Naredbu da se okrivljeni dovede moe izdati sud ako je donetoreenje o odreivanju pritvora ili ako uredno pozvani okrivljeni ne doe, a svoj izostanak neopravda, ili ako se uredno dostavljanje nije moglo izvriti, a oigledno je da okrivljeniizbegava prijem poziva.

D. ZABRANA NAPUTANJA BORAVITA

Ako postoje okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni mogaopobei, sakriti se, otii u nepoznato mesto ili u inostranstvo, sud mu moe zabraniti da bezodobrenja napusti mesto boravita, a uz ovu meru moe mu zabraniti poseivanje odreenihmesta ili sastajanje sa odreenim licima, ili mu naloiti da se povremeno javlja dravnomorganu ili mu oduzeti putnu ispravu (paso) ili vozaku dozvolu.

Sud moe odrediti da se okrivljenom vrati putna isprava ukolikoovaj ima neodlonu potrebu da putuje u inostranstvo, ukoliko obea da e se na svaki poziv

suda odazvati ili poloi jemstvo.Ako okrivljeni prekri zabranu moe mu biti odreen pritvor.

E. JEMSTVO

Okrivljeni koji treba da bude stavljen u pritvor i okrivljeni koji jeve stavljen u pritvor samo zbog bojazni da e pobei ili ako izbegava da doe na pretres,moe se ostaviti na slobodi, odnosno moe se pustiti na slobodu ako on lino ili ko drugi zanjega prui jemstvo da do kraja krivinog postupka nee pobei, a sam okrivljeni obeadase nee kriti i da bez odobrenja nee napustiti svoje boravite.

Jemstvo uvek glasi na novani iznos (a polae se novac,dragocenosti, hartije od vrednosti ili se ustanovljava hipoteka na nepokretnoj imovini) koji se

odreuje s obzirom na teinu krivinog dela, line i porodine prilike okrivljenog i imovnostanje lica koje daje jemstvo.Ako okrivljeni pobegne, vrednost data kao jemstvo pripae

pravosudnom budetu.

7. OPTUNI AKTI

Jedno od najvanijih naela (optih pravnih pravila)krivinog postupka jeste naelo akuzatornosti, koje kao pretpostavku za voenje krivinogpostupka (u fazi glavnog pretresa) zahteva postojanje optunog akta ovlaenog tuioca.

Zakonikom o krivinom postupku predvieni su sledei

optuni akti:

A. OPTUNICA,B. OPTUNI PREDLOG iC. PRIVATNA TUBA

A. OPTUNICA

Zakonik o krivinom postupku poznaje sledeu podeluoptunica (optuenja):

a. OPTUNICA koja se podnosi nakon sprovedeneistrage,


23/82

b. NEPOSREDNA OPTUNICA ic. OPTUENJE NA GLAVNOM PRETRESU.

a. OPTUNICA koja se podnosi nakon sprovedeneistrage

Nakon to je istrani sudija zavrio istragu dostavie svespise dravnom tuiocu kako bi ovaj odluio da li ima mesta optuenju okrivljenog.

Dravni tuilac moe od istranog sudije zahtevatidopunu istrage ili podii optunicu.

Ako dravni tuilac odlui da podigne optunicu, to znaida kod njega postoji uverenje na nivou izvesnosti da je okrivljeni svojim ponaanjem ukritinoj prilici ostvario sve elemente bia krivinog dela koje mu je stavljeno na teret,odnosno da je izvrio krivino delo za koje se tereti.

Stepen verovatnoe je, dakle, u ovoj fazi postupka na

nivou izvesnosti (za razliku od pretkrivinog postupka gde se postupalo na osnovu indicija -osnova sumnje, odnosno prethodnog postupka gde se postupalo na temelju osnovane

sumnje).Na ovom mestu, dakle, govorimo o optunici koja se

podie nakon sprovedene istrage, dok emo o optunici koja se podie bez sprovoenjaistrage (neposredna optunica) govoriti neto kasnije.

Optunica je, zapravo, akt javnog tuioca ili oteenogkao tuioca (vidi izlaganje o strankama u postupku) sainjen u zakonom propisanoj formi ukome se zahteva sprovoenje glavnog pretresa protiv lica koje je uinilo kakvo krivino delo,sa zahtevom da to lice bude oglaeno krivim i zahtevom da bude kanjeno po zakonu.

Optunica se dostavlja nadlenom sudu u dovoljnombroju primeraka za sud i okrivljenog (okrivljene) i njegovog branioca (branioce).

Odmah po prijemu optunice predsednik postupajuegvea (organ o kojem e kasnije biti vie rei) ispitae formalnu valjanost optunice, pa e je,shodno rezultatima ispitivanja, vratiti tuiocu radi ureenja ili e je dostaviti okrivljenom.

Okrivljeni ima pravo da podnese prigovor protivoptunice (kao pravno sredstvo kojim se okrivljeni suprotstavlja ovlaenom tuiocu u fazioptuenja) u roku od osam dana od dana dostavljanja.

O blagovremenom prigovoru odluuje vanraspravno veeiz lana 24. stav 6. ZKP.

Vee moe odbiti prigovor kao neosnovan ili odluiti danema mesta optubi i obustaviti krivini postupak ako :

-ustanovi da delo koje je predmet optube nije krivino

delo,-nema krivine odgovornosti niti uslova za izricanje mere

bezbednosti,-nema zahteva ovlaenog tuioca ili odobrenja

nadlenog organa za krivino gonjenje, ili-nema dokaza da je okrivljeni uinio delo koje mu se

stavlja na teret.

Optunica stupa na pravnu snagu kad je prigovor odbijen,a ako prigovor nije podnet ili je odbaen - danom kada se vee, razmatrajui optunicu,sloilo sa optunicom, a ako takvog zahteva nije bilo - danom kad je predsednik veaodredio glavni pretres.


24/82

b. NEPOSREDNA OPTUNICA

Dravni tuilac moe podii optunicu bez sprovoenja istrage(neposredna optunica) ukoliko se radi o krivinom delu za koje je zapreena kazna do petgodina zatvora i ukoliko prikupljeni podaci koji se odnose na krivino delo i uinioca pruajudovoljno osnova za optuenje.

Dravni tuilac, ali samo uz saglasnost istranog sudije, moepodii optunicu bez sprovoenja istrage za krivina dela za koja je zapreena kazna prekopet godina zatvora.

c. OPTUENJE NA GLAVNOM PRETRESU

Ako optueni u toku glavnog pretresa u zasedanju uinikrivino delo ili ako se u toku glavnog pretresa otkrije neko ranije uinjeno krivino delooptuenog, vee e po optubi ovlaenog tuioca, koja moe biti i usmeno iznesena,proiriti glavni pretres i na to delo ili odluiti da se za to delo posebno sudi.

Protiv te optube nije dozvoljen prigovor.

Ovo je izuzetan nain optuenja koji je uveden, pre svega, radiekonominosti postupka.

B. OPTUNI PREDLOG

Optuni predlog je optuni akt kojim se pokree postupak zakrivina dela za koja je, kao glavna, predviena novana kazna ili kazna zatvora do trigodine (skraeni postupak).

Optuni predlog mogu podneti dravni tuilac ili oteeni kaotuilac.

C. PRIVATNA TUBA

Privatna tuba je optuni akt koji se podnosi za krivina dela zakoja je zakonom izriito predvieno da se gone po privatnoj tubi (laka krivina dela,zapreena novana kazna ili kazna zatvora do jedne godine, uglavnom).

Prigovor protiv optunog predloga i privatne tube nijedozvoljen, ali ove optune akte proverava predsednik postupajueg krivinog vea.

8.GLAVNI PRETRES

Glavni pretres je onaj deo krivinog postupka predprvostepenim sudom u kojem se neposredno, usmeno i javno, uz puno uee stranakaraspravlja o procesnom materijalu potrebnom za donoenje presude.

Glavnim pretresom rukovodi predsednik vea ili sudijapojedinac (u skraenom postupku).

Na glavnom pretresu se izvode dokazi radi utvrivanja pravnorelevantnih injenica na osnovu kojih sud odluuje o postojanju dela, odgovornosti uiniocadela i krivinoj sankciji.

Predsednik vea na glavnom pretresu ispituje okrivljenog,sasluava svedoke i vetake, donosi reenje o izvoenju drugih dokaza, daje restrankama, braniocu i oteenom, stara se o odravanju reda u sudnici, odluujueuestvuje u donoenju presude i istu izrie.


25/82

9. JAVNOST KRIVINOG POSTUPKA

Zakonikom o krivinom postupku predvieno je da je glavnipretres javan.

Glavnom pretresu mogu prisustvovati samo punoletna lica.Zakonikom o krivinom postupku, dakle, nije predvieno da

prethodnom i pretkrivinom postupku moe prisustvovati javnost.Sud, meutim, moe iskljuiti javnost za ceo pretres ili jedan

njegov deo ako je to potrebno radi uvanja tajne, uvanja javnog reda, zatite morala,zatite interesa maloletnika ili zatitre linog ili porodinog ivota okrivljenog ili oteenog.

Sve dok javnost ne bude iskljuena, glavnom pretresu moguprisustvovati i novinari, ali se za pravljenje audio-vizuelnih zapisa iz sudnice mora pribavitiodobrenje predsednika suda.

Obavetenja za tampu o radu suda daje predsednik ili sudijakoga ovlasti.

Obavetenja u vezi sa pojedinim predmetima, uz saglasnost

predsednika, daje sudija koji po predmetu postupa.U obavetenju podaci moraju biti tani.Ne saopstavaju se oni podaci koji predstavljaju slubenu tajnu.Presednik, sudije i drugi radnici u sudu duni su da obezbede

potrebne uslove za javnost rada suda u granicama i na nain odreen zakonom.Radi toga treba, pored ostalog, da se suenja za koja postoji

vei interes, odravaju u prostorijama koje mogu da prime vei broj lica, kao i da se vreme,mesto i predmet suenja svakodnevno objavljuje na oglasnoj tabli pred prostorijom u kojojse obavljaju suenja.

10. PRESUDA

U prvostepenom postupku presudom se odluuje o predmetuoptube nakon zavrenog glavnog pretresa.Prvostepena presuda moe biti:

A. ODBIJAJUA,B. OSLOBAAJUA IC. OSUUJUA

A. ODBIJAJUA PRESUDA

Presudu kojom se optuba odbija sud e izrei:

1) ako je tuilac od zapoinjanja do zavretka glavnog pretresaodustao od optube ili je oteeni odustao od predloga za gonjenje,

2) ako je optueni za isto delo ve pravosnano osuen,osloboen od optube, ili je optuba protiv njega pravosnano odbijena ili je postupak protivnjega pravosnano obustavljen,

3) ako je optueni aktom amnestije ili pomilovanja osloboenod gonjenja ili se krivino gonjenje ne moe preduzeti zbog zastarelosti.

B. OSLOBAAJUA PRESUDA

Presudu kojom se okrivljeni oslobaa od optube sud e izrei:

-ako delo za koje se optuuje po zakonu nije krivino delo,


26/82

-ako ima okolnosti koje iskljuuju krivinu odgovornost,-ako nije dokazano da je optueni uinio delo za koje se

optuuje.

C. OSUUJUA PRESUDA

Presudu kojom se okrivljeni oglaava krivim sud e izrei kadutvrdi da je okrivljeni uinio krivino delo koje mu se stavlja na teret i da mu treba izreiuslovnu osudu ili kaznu ili ga oglasiti krivim, a osloboditi ga od kazne.

11. PRAVNI LEKOVI U KRIVINOM POSTUPKU

Pravni lekovi se uobiajeno dele na:

A. REDOVNE PRAVNE LEKOVE iB. VANREDNE PRAVNE LEKOVE.

A. REDOVNI PRAVNI LEK

U gotovo svim procesnim postupcima domaeg zakonodavstvaredovni pravni lek protiv prvostepenih odluka sudova jeste ALBA.

a. ALBA PROTIV PRVOSTEPENE PRESUDE

alba je redovni pravni lek protiv presude (ili reenja) koja se

donosi u prvostepenom krivinom postupku.Izuzetno, Zakonik o krivinom postupku predvia i ALBUPROTIV DRUGOSTEPENE PRESUDE, KAO I ALBU SAVEZNOM SUDU, pa emo oovim institutima govoriti kasnije.

albom se zahteva da se prvostepena presuda ili reenjepreinai ili ukine.

alba ima suspenzivno dejstvo, odnosno odlae izvrenjepobijane odluke.

alba ima i devolutivno dejstvo, odnosno izjavljivanjem albeuspostavlja se nadlenost drugog suda za odluivanje.

Rok za izjavljivanje albe protiv presude donete u redovnompostupku iznosi petnaest dana.

Rok za izjavljivanje albe protiv presude donete u skraenompostupku iznosi osam dana.

Presuda se moe pobijati:

1) zbog bitne povrede odredaba krivinog postupka,2) zbog povrede krivinog zakona,3) zbog pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja i4) zbog odluke o krivinim sankcijama, oduzimanju imovinske

koristi, trokovima krivinog postupka, imovinsko pravnim zahtevima, kao i zbog odluke oobjavljivanju presude putem sredstava javnog obavetavanja.

b. ODLUIVANJE DRUGOSTEPENOG SUDA PO ALBI


27/82

Odluujui po albi drugostepeni sud moe (u sednici vea ilina osnovu odranog pretresa):

1) odbaciti albu kao neblagovremenu ili nedozvoljenu,2) odbiti albu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu

presudu,3) ukinuti prvostepenu presudu i predmet vratiti

prvostepenom sudu na ponovni postupak ili4) preinaiti prvostepenu presudu.

Pravni lek izjavljen u korist okrivljenog ne sme za njegaprouzrokovati nepovoljniju sudsku odluku, odnosno drugostepeni sud ne moe, ako je samookrivljeni izjavio albu, izrei strou sankciju po vrsti ili strou meru ve izreene sankcije.

b. ALBA NA PRESUDU DRUGOSTEPENOG SUDAProtiv presude drugostepenog suda dozvoljena je alba sudu

koji odluuje u treem stepenu (Vrhovni sud Srbije) samo u sledeim sluajevima:

1) ako je drugostepeni sud izrekao kaznu zatvora od dvadeset godina ili teu kaznu, iliako je potvrdio prvostepenu presudu kojom je izreena takva kazna,2) ako je drugostepeni sud na osnovu odranog pretresa utvrdio injenino stanjedrugaije nego prvostepeni sud i na tako utvrenom injeninom stanju zasnovao svojupresudu,3) ako je drugostepeni sud preinaio presudu prvostepenog suda kojim je okrivljeniosloboen od optube i izrekao presudu kojom se optueni oglaava krivim.

Pravila odluivanja ista su kao i u drugostepenom postupku.

c. ALBA SAVEZNOM SUDU

Protiv presude republikog vrhovnog suda ili Vrhovnog vojnogsuda kojom je izreena kazna zatvora od dvadeset godina ili tea kazna, ili kojom jepotvrena presuda kojom je izreena takva presuda, dozvoljena je alba Saveznom sudu.

U postupku pred Saveznim sudom primenjuju se pravila kojavae u postupku u drugom stepenu.

B. VANREDNI PRAVNI LEKOVI

Vanredni pravni lekovi su pravna sredstva koja se koriste protivpravosnanih sudskih odluka, odnosno onih odluka koje se vie ne mogu napadati redovnimpravnim sredstvom.

ZKP predvia sledee vanredne pravne lekove:

a. Ponavljanje krivinog postupka,b. vanredno ublaavanje kaznec. zahtev za zatitu zakonitosti id. zahtev za ispitivanje zakonitosti pravosnane presude.


28/82

a. PONAVLJANJE KRIVINOG POSTUPKA

Ovaj institut krivinog procesnog prava predvia mogunostponavljanja krivinog postupka koji je pravosnano okonan u sluajevima (najeim upraksi) kada se takva odluka zasniva na lanoj ispravi, lanom iskazu svedoka, vetaka ilitumaa i u sluaju kada se pojave nove injenice koje ukazuju na potrebu donoenjadrugaije presude.

Pravosnana presuda moe biti preinaena i bez ponavljanjapostupka ukoliko su prilikom donoenja niestepenih odluka povreene odredbe oodmeravanju jedinstvene kazne za krivina dela u sticaju.

O zahtevu za ponavljanje postupka odluuje vanpretresnovee suda koji je odluivao u prvom stepenu.

b. VANREDNO UBLAAVANJE KAZNE

Ublaavanje pravosnano izreene kazne koja nije izvrena,odnosno izdrana, dozvoljeno je kad se po pravosnanosti presude pojave okolnosti kojih

nije bilo kad se izricala presuda ili sud za njih nije znao iako su postojale, a one bi oiglednodovele do blae osude.

O kojim se to okolnostima radi, faktiko je pitanje koje sereava u svakom konkretnom sluaju (najee roenje deteta, smrt lica koje je bilo jedinihranilac porodice okrivljenog, trajna bolest itd.)

Zahtev se podnosi sudu koji je sudio u prvom stepenu, a ozahtevu odluuje Vrhovni sud Srbije ili Savezni sud.

c. ZAHTEV ZA ZATITU ZAKONITOSTI

Zahtev za zatitu zakonitosti je vanredno pravno sredstvorezervisano za republikog javnog tuioca, odnosno Saveznog dravnog tuioca, odnosno

Vrhovnog vojnog tuioca, kojim se oni, kao dravni organi ovlaeni za staranje ozakonitosti, mogu sluiti radi ispravljanja pravnih greaka u pravosnanim odlukama ili zaukazivanje na povrede propisa, bilo materijalnih, bilo procesnih, uinjenih u postupku.

Zahtev, dakle, podnosi ovlaeni dravni tuilac, ili Vrhovnivojni tuilac, samoinicijativno ili po inicijativi stranaka, Vrhovnom sudu Srbije, Vrhovnomvojnom sudu ili Saveznom sudu.

d. ZAHTEV ZA ISPITIVANJE ZAKONITOSTIPRAVOSNANE PRESUDE

Okrivljeni koji je pravosnano osuen na bezuslovnu kaznuzatvora ili maloletnikog zatvora moe podneti zahtev za ispitivanje zakonitosti pravosnane

presude zbog povrede zakona uinjene na njegovu tetu.Posredi je vanredno pravno sredstvo koje je slino zahtevu za

zatitu zakonitosti, ali je rezervisano samo u korist okrivljenog.Zahtev se podnosi sudu koji je sudio u prvom stepenu, a o

zahtevu odluuje Vrhovni sud Srbije ili Savezni sud.

12. ZATVOR I OSTALE KRIVINE SANKCIJE

Iako materija krivinih sankcija ne spada u oblast procesnog,ve materijalnog prava, ipak emo, radi preglednosti i koherentnosti ovog izlaganja, na ovommestu dati prikaz korpusa krivinih sankcija predvienih domaim zakonodavstvom.


29/82

Krivine sankcije su prinudne mere drave koje se primenjujuprema uiniocima krivinih dela.

Krivine sankcije se dele na:

1. KAZNE,2. USLOVNU OSUDU,3. SUDSKU OPOMENU,4. MERE BEZBEDNOSTI I5. VASPITNE MERE.

1. KAZNE

Kazne su krivine sankcije ijim se izvrenjem uiniocukrivinog dela prinudno oduzimaju ili ograniavaju odreene slobode i prava.

Ukidanjem smrtne kazne u republikom krivinomzakonodavstvu (u saveznom zakonodavstvu smrtna kazna je ranije ukinuta), kao kazne

postoje:A. ZATVOR iB. NOVANA KAZNA.

A. ZATVOR

Zatvor je vremenska kazna lienja slobode koja po naemzakonu ne moe biti kraa od trideset dana, niti dua od petnaestgodina, izuzev za najteadela ili najtee oblike krivinih dela, kada se moe izrei i kazna od etrdeset godina zatvora.

Kod propisivanja kazne zatvora za odreeno delo redovno seodreuje donja i gornja granica za to delo (posebni minimum i posebni maksimum), a ako

takve granice nisu odreene, primenjuje se opti minimum od petnaest dana i optimaksimum od petnaest godina.Kazna zatvora od etrdeset (godina ima svojstvo samostalne

kazne, jer ne predstavlja povienje zakonskog maksimuma kazne zatvora koji je odreen napetnaestgodina, tako da ne dolazi u obzir izricanje kazne zatvora ije bi trajanje bilo due odpetnaest, a manje od etrdesetgodina.

B. NOVANA KAZNA

Novana kazna je imovinska kazna koja se sastoji u obaveziuinioca krivinog dela da u korist drave plati odreeni novani iznos.

Najmanja i najvea mera novane kazne odreena je

zakonom, pa tako novana kazna ne moe biti manja od 1000 niti vea od 200.000 dinara, aza krivina dela uinjena iz koristoljublja vea od 800.000 dinara.

Bitna specifinost novane kazne je mogunost njenogpretvaranja u kaznu zatvora ukoliko okrivljeni dobrovoljno ne plati kaznu, a ista se ne moenaplatiti ni prinudnim putem.

U tom sluaju novana kazna se zamenjuje kaznom zatvora, ito jednim danom zatvora za svakih zapoetih dve stotine dinara (dve hiljade dinara = 10dana zatvora).

2. USLOVNA OSUDA

Uslovna osuda je samostalna krivina sankcija koja se izrieuiniocu za manje drutveno opasna dela kad nije nuno da se primenom kazne preduzima


30/82

krivinopravna zatita i kad se moe oekivati da e upozorenje uz pretnju kaznom dovoljnouticati na uinioca da vie ne vri krivina dela.

Uslovnom osudom sud uiniocu krivinog dela utvruje kaznu iistovremeno odreuje da se ona nee izvriti ako osueni za vreme koje odredi sud, a kojene moe biti krae od jedne niti due od pet godina, ne uini novo krivino delo.

Uslovna osuda se moe izrei samo ako je uiniocu utvrenakazna zatvora do dve godine ili novana kazna.

Bitna je, dakle, utvrena kazna, a ne ona koja je zakonompropisana za to delo.

Uslovna osuda se moe opozvati zbog izvrenja novogkrivinog dela, zbog ranije uinjenog krivinog dela i zbog neispunjenja odreenih obaveza.

Ako sud opozove uslovnu osudu zbog novog krivinog dela ilizbog ranije uinjenog krivinog dela, izrei e uiniocu jedinstvenu kaznu po pravilima zaodmeravanje jedinstvene kazne u sticaju.

3. SUDSKA OPOMENA

Sudska opomena je samostalna krivina sankcija, vaspitnogkaraktera, koja se izrie za manje drutveno opasna dela kad se moe oekivati da e samoupozorenje dovoljno uticati na uinioca da vie ne vri krivina dela.

Sudska opomena se moe izrei za krivina dela za koja jepropisan zatvor do jedne godine ili novana kazna, a za odreena dela (kleveta, iznoenjelinih i porodinih prilika) i kada je propisana kazna do trigodine.

Sudska opomena se izrie reenjem koje se objavljuje odmahpo zavretku glavnog pretresa.

Uz sudsku opomenu moe se odluiti o merama bezbednosti,imovinsko-pravnim zahtevima i trokovima postupka.

Na sva ostala pitanja vezana za izricanje sudske opomeneprimenjuju se opta pravila ZKP.

4. MERE BEZBEDNOSTI

Posebna je vrsta sankcija usmerena na otklanjanje potencijalnoopasnih situacija koje proistiu iz linosti uinioca ili iz nekih stvarnih okolnosti, odnosno naotklanjanje stanja ili uslova koji mogu biti od uticaja da uinilac ubudue vri krivina dela.

Uiniocima krivinih dela mogu se izrei sledee mertebezbednosti:

1) obavezno psihijatrijsko leenje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi,

2) obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi,3) obavezno leenje alkoholiara i narkomana,4) zabrana vrenja poziva, delatnosti ili dunost,5) zabrana upravljanja motornim vozilom,6) oduzimanje predmeta,7) proterivanje stranca iz zemlje.

Mere obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenojustanovi i obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi izriu se kao samostalna sankcijauiniocima krivinih dela uinjenih u stanju neuraunljivosti ili bitno smanjene uraunljivosti,dok se ostale mere bezbednosti izriu uz kaznu, uslovnu osudu ili sudsku opomenu, pa ak ikada je uinalac osloboen od kazne.


31/82

5. VASPITNE MERE

Vaspitne mere su vrsta sankcija koje se izriu maloletnimuiniocima krivinih dela, kao i, u odreenim sluajevima, mlaim punoletnim licima (do 21godine ivota).

Prema maloletniku koji u vreme izvrenja krivinog dela nijenavrio etrnaest godina (dete) ne mogu se primenjivati krivine sankcije.

Maloletniku koji je u vreme izvrenja krivinog dela navrioetrnaest - a nije navrio esnaestgodina (mlai maloletnik) - mogu se izrei samo vaspitnemere.

Maloletniku koji je u vreme izvrenja krivinog dela navrioesnaest- a nije navrsio osamnaest godina (stariji maloletnik) - mogu se izrei vaspitne merepod uslovima predvienim ovim zakonom, a izuzetno mu se moe izrei maloletniki zatvor.

Vrste vaspitnih mera jesu:- disciplinske,- pojaanog nadzora i- zavodske.

Disciplinske mere izriu se prema maloletniku prema komenije potrebno preduzeti trajnije mere vaspitavanja, a naroito ako je uinio krivino delo iznepromiljenosti ili lakomislenosti.

Disciplinske mere su: ukor i upuivanje u disciplinski centarza maloletnike.

Mere pojaanog nadzora izriu se prema maloletniku premakome treba preduzeti trajnije mere vaspitavanja, prevaspitavanja ili leenja uz odgovarajuinadzor, a nije potrebno njegovo potpuno odvajanje iz dosadanje sredine.

Mere pojaanog nadzora su: pojaani nadzor roditelja ilistaraoca, pojaani nadzor u drugoj porodici ili pojaani nadzor organa starateljstva.

Zavodske mere izriu se prema maloletniku prema kometreba preduzeti trajnije mere vaspitavanja, prevaspitavanja ili leenja i njegovo potpunoodvajanje iz dosadanje sredine. Ove mere ne mogu da traju due od pet godina.

Zavodske mere su: upuivanje u vaspitnu ustanovu,

upuivanje u vaspitno popravni dom i upuivanje u specijalnu ustanovu.

MALOLETNIKI ZATVOR

Kaznom maloletnikog zatvora moe se kazniti samo krivinoodgovoran stariji maloletnik koji je uinio krivino delo za koje je zakonom propisana kaznatea od pet godina zatvora, a zbog tekih posledica dela i visokog stepena krivineodgovornosti ne bi bilo opravdano izrei vaspitnu meru.

Maloletniki zatvor ne moe biti krai od jedne ni dui od desetgodina, a izrie se na pune godine ili na pola godine.


32/82

IZRICANJE VASPITNIH MERA MLAIM PUNOLETNIMLICIMA

Uiniocu koji je kao punoletan izvrio krivino delo, a u vremesuenja nije navrio dvadeset jednu godinu, sud moe izrei odgovarajuu meru pojaanognadzora ili zavodsku meru ako se, s obzirom na njegovu linost i okolnost pod kojima je delouinjeno, moe oekivati da e se i vaspitnom merom postii svrha koja bi se ostvarilaizricanjem kazne.

Mlaem punoletnom licu kome je izreena vaspitna mera sudmoe, pod uslovima predvienim ovim zakonom, izrei sve mere bezbednosti, osim zabranevrenja poziva, delatnosti ili dunosti.

Izreena vaspitna mera moe trajati najvie do navrene 23.godine uinioca.

13. ABOLICIJA (POMILOVANJE I AMNESTIJA)

U krivinopravnom smislu abolicija (abolitio, lat. - oslobo

enje)obuhvata dva instituta, i to:

1. POMILOVANJE i2. AMNESTIJU

1. POMILOVANJE

Pomilovanjem se poimenino odreenom licu daje osloboenjeod gonjenja ili potpuno ili delimino osloboenje od izvrenja kazne, zamenjuje se izreenakazna blaom kaznom ili uslovnom osudom, ili se odreuje brisanje osude, ili se ukida,

odnosno odreuje krae trajanje odreene pravne posledice osude ili mere bezbednosti.Pomilovanjem moe da se odredi ukidanje ili krae trajanje ovihmera bezbednosti: zabrane vrenja poziva, delatnosti ili dunosti, zabrane upravljanjamotornim vozilom uiniocima koji su vozai po zanimanju ili proterivanja stranca iz zemlje.

Pomilovanje se, dakle, odnosi iskljuivo na pojedinca.Odluku o pomilovanju donosi predsednik savezne drave (za

krivina dela predviena saveznim zakonom), odnosno predsednik republike, naravno, zakrivina dela predviena republikim zakonom.

2. AMNESTIJA

Licima koja su obuhvaena aktom amnestije daje se

osloboenje od gonjenja ili potpuno ili delimino osloboenje od izvrenja kazne, zamenjujese izreena kazna blaom kaznom, odreuje se brisanje osude ili se ukida odreena pravnaposledica osude.

Amnestija, dakle, za razliku od pomilovanja, obuhvatapoimenino neodreen broj lica.

Akt amnestije spada u nadlenost zakonodavne vlasti, tako dae amnestiju za krivina dela predviena saveznim zakonom proglasiti Savezna skuptina, aza krivina dela predviena republikim zakonom republika skuptina.

14. SKRAENI POSTUPAK i POSTUPAK PREMAMALOLETNICIMA


33/82

A. SKRAENI POSTUPAK, kao to je dosad vie putaisticano, sprovodi se za najlaka krivina dela za koja je, kao glavna, predviena novanakazna ili kazna zatvora do trigodine.

Postupak se pokree optunim predlogom dravnog tuioca ilioteenog kao tuioca.

Protiv optunog predloga nije dozvoljen prigovor.U skraenom postupku ne sprovodi se istraga, ali je mogue

da dravni tuilac naloi sprovoenje odreenih istranih radnji.Glavni pretres u skraenom postupku moe se drati u

odsustvu dravnog tuioca, kada pravo zastupanja optunog predloga stie oteeni.Presuda se donosi i odmah objavljuje, a rok za albu protiv

presude donete u skraenom postupku iznosi osam dana.

B. POSTUPAK PREMA MALOLETNICIMA

Prema licima koja su izvrila krivino delo kao maloletnici, a uvreme pokretanja postupka, odnosno suenja, nisu navrila dvadeset jednu godinu i prema

mlaim punoletnim licima (od navrene 18. do navrene 21. godine ), ako im se moe izreineka vaspitna mera, sprovodi se postupak koji se po svojim karakteristikama veoma razlikujeod krivinog postupka prema punoletnim licima.

Postupak se pokree samo po zahtevu dravnog tuioca.Umesto istrage, u postupku prema maloletniku provodi se

pripremni postupak.Maloletniku se ne moe suditi u odsustvu.Branilac maloletnika moe da bude samo advokat.Organ starateljstva ima znaajnu ulogu u ovom postupku

budui da je ovlaen da se na zahtev dravnog tuioca izjasni o celishodnosti voenja

krivinog postupka. U praksi se retko deava da se postupak prema maloletnikuvodi ukoiko organ starateljstva smatra da je to necelishodno.

Postupak prema maloletniku vode sudija za maloletnike i veeza maloletnike iji se lanovi biraju, pre svega, iz redova pedagoga, profesora, vaspitaa idrugih lica koja imaju iskustva u vaspitavanju maloletnika.

Na glavnom pretresu obavezno se iskljuuje javnost, aobavetavanje javnosti o toku postupka mora se posebno odobriti, uz zabranu objavljivanjapunog imena maloletnika.

Za presudu koja se izrie maloletniku vai sve ono to jepredvieno za presudu u redovnom postupku.

U albenom postupku, takoe, primenjuju se opta pravila

ZKP.

15. IZVRENJE KAZNI I USLOVNI OTPUST

1. IZVRENJE KAZNI

Izvrenju sankcije pristupa se kad postane pravosnanaodluka kojom je sankcija izreena i kad za izvrenje sankcije nema zakonskih smetnji.

Uprava za izvrenje zavodskih sankcija je organ kojiorganizuje, sprovodi i nadzire izvrenje kazne zatvora, maloletnikog zatvora, merabezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi i obaveznogleenja alkoholicara i narkomana, kao i vaspitne mere upuivanja u vaspitno-popravni dom.


34/82

Za upuivanje osuenog na izdravanje kazne zatvoranadlean je optinski sud prema prebivalitu, odnosno boravitu osudjenog u vreme kada jeodluka kojom je kazna izreena postala pravosnana.

Nadleni sud pismeno nalae osuenom da se odreenogdana javi na izdravanje kazne zatvora.

Iz opravdanih razloga izvrenje kazne zatvora moe se odloiti.Na molbu osuenog ili predlog upravnika zavoda, direktor

Uprave moe odobriti prekid izvrenja kazne zatvora ako nastanu razlozi zbog kojih bi senjeno izvrenje moglo odloiti.

Upravnik zavoda moe osuenog koji je izdrao najmanje etiripetine kazne zatvora uslovno otpustiti najranije tri meseca pre isteka kazne, ako se osueniprimerno vlada i zalae na radu.

2. USLOVNI OTPUST

Pod uslovnim otpustom podrazumeva se otputanje sa

izdravanja kazne lica osuenog na kaznu zatvora pre isteka vremena na koje je osu

eno,pod uslovom da do isteka tog vremena ne uini novo krivino delo.

Uslovni otpust moe se dozvoliti osueniku koji je izdraopolovinu kazne, izuzetno jednu treinu, a koji se u toku izdravanja kazne tako popravio dase sa osnovom moe oekivati da e se na slobodi dobro vladati i da nee vriti krivinadela.

Uslovni otpust se obavezno opoziva ukoiko osueni na slobodiuini krivino delo za koje mu je izreena kazna zatvora preko jedne godine, a moe seopozvati ako uini jedno ili vie dela za koje mu je izreena kazna zatvora manja od jednegodine.


35/82

PREKRAJNI POSTUPAK______________________

PREKRAJNI POSTUPAK (prema Zakonu o prekrajima kojimase povreuju savezni propisi i Zakonu o prekrajima Republike Srbije) je postupak u kojemse na osnovu zakonom utvrenih optih uslova odgovornosti i na osnovu sistema sankcijapropisanog optim aktima utvruje odgovornost i kanjavaju uinioci prekraja.

Prekraji su povrede javnog poretka utvrene zakonom ilidrugim propisima za koje su propisane prekrajne kazne i zatitne mere.

Zakon o prekrajima kojima se povreuju savezni propisi jestesavezni propis po kojem prekrajni postupak vode u prvom stepenu savezni organi uprave, au drugom Savezno vee za prekraje, a primenjuje se iskljuivo za devizne,spoljnotrgovinske, carinske i prekraje iz oblasti bezbednosti vazdune plovidbe.

Republiki zakon o prekrajima primenjivae se u drugimoblastima.

Izlaganje je podeljeno na sledee oblasti:

1. ORGANI PREKRAJNOG POSTUPKA,2. STRANKE U PREKRAJNOM POSTUPKU,3. POKRETANJE I TOK PREKRAJNOG

POSTUPKA,4. REENJE O PREKRAJU,5. PRAVNI LEKOVI U PREKRAJNOM POSTUPKU,6. PREKRAJNE SANKCIJE.

1. ORGANI PREKRAJNOG POSTUPKA

Organi za voenje prekrajnog postupka su:

- optinske sudije za prekraje (u prvom stepenu) i- vea za prekraje (u drugom stepenu).

Optinski organi za prekraje organizuju se za teritoriju jedne ilivie optina, dok je odlukom Vlade Srbije organizovano jedanaest durgostepenih vea zaprekraje.

Vee za prekraje odluuje u trolanom sastavu.

Mesna nadlenost organa za prekraje odreuje se prema

podruju na kojem je prekraj uinjen, a ako se na taj nain ne moe utvrditi mesnanadlenost, pomoni kriterijumi su prebivalite, odnosno boravite okrivljenog ili seditepravnog lica.

Izuzee sudije za prekraje moe se traiti ukoliko postojerazlozi identini onima koji vae za izuzee sudije u krivinom postupku.

2. STRANKE U PREKRAJNOM POSTUPKU

Iako smo prilikom izlaganja o krivinom postupku iskazaliodreene rezerve u pogledu nazivanja uesnika kaznenih postupaka strankama, prateilogiku izlaganja ZKP, ije se odredbe shodno primenjuju i na prekrajni postupak, moemorazlikovati sledee stranke u prekrajnom postupku:


36/82

- okrivljeni,- oteeni i- ovlaeni podnosioci zahteva za pokretanje prekrajnog

postupka.

Okrivljeni je lice protiv kojeg se vodi prekrajni postupak.Okrivljeni moe biti fiziko ili pravno lice.Oteenije lice ije je neko lino ili imovinsko pravo prekrajem

povreeno ili ugroeno.Ovlaeni organi za podnoenje zahteva za pokretanje

prekrajnog postupka jesu organi uprave (MUP pre svih), dravni tuilac, ovlaeniinspektori i drugi organi.

Oteeni, svakako, kao i drugi graani, ak i ako nisu oteeniprekrajem, imaju pravo da podnesu zahtev za pokretanje prekrajnog postupka.

3. POKRETANJE I TOK PREKRAJNOG POSTUPKAPrekrajni postupak, kao to je reeno, pokree se zahtevom

ovlaenog organa ili lica.Ako sudija za prekraje zahtev oceni urednim i doputenim,

donee zakljuak o pokretanju prekrajnog postupka.Cilj svakog, pa i prekrajnog postupka jeste da organ koji vodi

postupak utvrdi sve relevantne injenice, da tako utvreno injenino stanje upodobiodreenoj pravnoj normi i donese zakonitu odluku.

O dokazivanju i dokaznim sredstvima govorilli smo prilikomizlaganja o krivinom postupku, pa kako je svrha izvoenja dokaza ista i u krivinom i uprekrajnom postupku, na ovom mestu samo navodimo dokazna sredstva u prekrajnom

postupku. Dokazna sredstva u prekrajnom postupku jesu:

- sasluanje okrivljenog,- sasluanje svedoka,- uviaj,- vetaenje,- isprave.

MERE ZA OBEZBEENJE PRISUSTVA OKRIVLJENOG

Ra

Documents

Vodic Kroz Sudske Postupke