Vreme, 1997. október 11

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.

http://slidepdf.com/reader/full/vreme-1997-oktober-11 1/82

GGOODDIINNAA VVII II II BBRROOJJ 336644

CCEENNAA 1100 DDIINN

VREMEinternational

1111.. OOKKTTOOBBAARR 11999977..

Austria . . . . . . ATS 35

Netherlands . NLG 5.50

Germany . . . DEM 4.50

Switzerland . . CHF 4.80

Sweden . . . . . . SEK 32

Belgium . . . . . BEF 100

Denmark . . . . . DKK 19

Italy . . . . . . . LIT 5600

France . . . . . . FRF 17

Cyprus . . . . . DRH 940

Luxembourg . . LFR 100

Makedonija . . . DEN 70

Hrvatska . . . . . HRK 11

Slovenija . . . . . SIT 350

UUssppoonn rraaddiikkaalliizzmmaa

OODDOOÃÃEE

JJAAJJAA

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

design

ilustacije

postavljanje iorganizacija DTP,office i internetsistema

arhiviranjeelektronskih

dokumenatabaze podataka

Gra†åki

CentarVreme

i v a n s a ã a v e s n a v lad

[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.


VREME No 364PolitikaSrbija: Odoãe jaja 6Crna Gora: Za ãaku glasova 9

Afere: Kako ukrasti milion 12Obilaznica: Poæarevaåki Potemkin 18

Bosna: Radovane, doði u Hag 21Hrvatska: Praçe obraza 22Priãtina: Zakazana detonacija 24Kosovo: Tri decenije protesta (2) 25

SvetBalkan: Diplomatske diskrecije 30

Kina: Disident Vei Ðingãeng 33Slovenija: Princ Janãa i generali 34

Ãpanija: Ljubav, spektakl i politika 36

KulturaIntervju: Admir Kenoviñ 40

UKS: Sabornost nesabranih 43

Plakati: Nova ikonografija 45Film: Ocena repertoara 46

Kçige: Ideja dosijea 47Laureat: Radovan Markoviñ 49

ÆivotLila Radoçiñ: Pobeda burek lige 52Intervju: Olivera Miloã Todoroviñ 54Izbeglice: Paralelna istorija 56Intervju: Jasmina Teãanoviñ 57

Mafija: Opasne bañuãke 60

12 Duh Vremena17 Zona sumraka20 Dnevnik uvreda28 Ljudi i vreme33 O çima se govori39 Meridijani51 Scena62 Poãta66 Vreme uæivaça

Naslovna strana: Vojislav Ãeãeý

Fotografija: Mikica Petroviñ - DT

Kvadratura kruga: Izbori '97.U Srbiji sve iz poåetka: Ulazi li u igru i Milan Paniñ? Drama u Crnoj Gori: Ãakaglasova odrediñe pobednika

Afere: Kako ukrastimilion dinara

dnevnoÃta stoji iza optuæbi beogradskihfunkcionera o nemilosrdnom pot-kradaçu gradske kase. "Milion di-nara? To je malo, to je samo poladinara po glavi graðanina", kaæejedan od sagovornika "Vremena"

strana 14

"JA GLASALA PA ÃTA BUDE" Z O R A N

R A Ã

Ekskluzivno: DragiRadovane, doði u Hag Pismo Vilijema Stubnera, bivãeg is-traæiteýa Haãkog tribunala, u komepredlaæe Karadæiñu da se preda i bra-ni pred meðunarodnom javnoãñu,kako bi se znalo da se borio za svojauvereça i da nije bio kukavica. Anal-iza planova NATO-a govori da je Ra-dovanu boýe da se sam prijavi za Hag

strana 21

Intervju: Ademir Kenoviñ, reæiserPrvi intervju za srpsku publiku: o novom filmu "Savrãeni krug" i joã kojeåemuizmeðu Sarajeva i Beograda

strana 40

Mediji: Ubijaçe Studija BZa "Vreme" govore Lila Radoçiñ i OliveraTodoroviñ, dojuåeraãçe glavne urednicetelevizije i radija

strana 52

Ãpanija:Udala se naãa Kristina

Reporter "Vremena" na kraýevskom venåaçustrana 36

strana 6

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.


Kompletno “papirnato” izdanje sa originalnim prelomom,

kvalitetnim fotografijama, svim tekstovima i

originalnom naslovnom stranicom u koloru

Izdanje na engleskom jeziku saåinjeno

od najboljih tekstova najnovijeg broja “Vremena”

U kom obliku se isporuåuju elektronska izdanja “Vremena”? U Adobe Acrobat PDF-formatu, na disketama, ili CD-u.

Pretplatnici ñe najnovije brojeve moñi da skinu i sa WWW-a.

Kakav mi kompjuter treba?Najobiåniji PC sa MS Windows operativnim sistemom. Imate Mac? Odliåno!

A softver za åitanje tog... PDF formata?Dobiñete ga od nas, potpuno besplatno i sasvim legalno.

Kako ñe izgledati elektronsko “Vreme” na ekranu mog kompjutera?100% verno izdanju koje se moæe nañi na kioscima, sa dodatkom hiper-

tekstualnih veza koje ñe vam åitanje pretvoriti u joã veñe zadovoljstvo.

Mogu li da odãtampam odabrane stranice?Naravno, na ãtamapaåu koji veñ imate, i to vrlo kvalitetno.

Mogu li tekstove i slike da koristim u Word-u?Piece of cake: copy & paste.

Koje su prednosti elektronskih izdanja?Sve informacije su u vaãem kompjuteru. Nema viãe prekucavanja i ponovnog

skeniranja slika. Tekstovi se lako pretraæuju. Da biste okrenuli æeljenu

stranicu dovoljan je klik miãem. Na jedan CD staje viãe od 100 brojeva.

Hartija propada a PDF je veåan. Joã argumenata?

Kako da se pretplatim i koliko koãta to zadovoljstvo? Javite se u “Vreme” da vidimo ãta vam najviãe odgovara, telefone i e-mail

redakcije nañi ñete u impresu. Cena? Sitnica...

N o v o!Pretplatite se na naãa elektronska izdanja

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.


11. OKTOBAR 1997.■ VREME 5

NE OKREÑITE STRANUdok ne proåitate...

Ras banka – pratilac vaãe

buduñnosti

Jevrejska 24, Beograd, tel: 011/328-16-57, fax: 011/328-23-13 lok.111Rusko Amerikansko Srpska Banka a.d.

PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA

Beograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemýe(kurirom) (poãta) (povrãinska poãta) (avionska poãta)

6 meseci 250 din 235 din 110 DEM 190 DEM12 meseci 500 din 470 din 220 DEM 380 DEMUplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, æiro raåun: 40804-603-7-31530.Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miãarska 12-14, p.fah 257, 11000 Beograd. Uplata u zemlji zainostranstvo, po odobreçu NBJ, naplañuje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvu iz-vrãiti na raåun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valuta-ma preraåunava se po dnevnom kursu.Ãestomeseåna pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godiãça 52 broja. Uko-liko je uplañen veñi ili maçi iznos od navedenog, obraåunañe se duæina trajaça pretplate shodno uplati. Pretplataza evropske zemýe avionom jednaka je pretplati za vanevropske zemýe. Cenovnik vaæi od 5.4.1997. U sluåaju posk-upýeça lista u toku pretplatnog perioda, pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate.

Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od 10-16h: Beograd 3234-774, Beå 43 1 408 96 52.

Izdavaå : NP “VREME” d.o.o. Beograd, Miãarska 12-14 poãtanski fah 257UPRAVNI ODBOR: Stojan Ceroviñ (predsednik), Boris Popoviñ i Dragoljub ÆarkoviñV. D. DIREKTORA: Dragoljub Æarkoviñ FINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesiñ

NEDELJNIK “VREME” Beograd, Miãarska 12-14GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dragoljub ÆarkoviñKOMERCIJALNA SLUÆBA: Vojislav MiloãeviñSEKRETARIJAT: Elena Krstanoviñ (sekretar redakcije)

REDAKCIJA: Dejan Anastasijeviñ, Slobodanka Ast, Velizar Brajoviñ, Stojan Ceroviñ, Aleksandar Ñiriñ, SonjaÑiriñ, Draãko Gagoviñ, Zmagoslav Herman, Branka Kaljeviñ, Uroã Komlenoviñ, Predrag Koraksiñ, Vesna Kostiñ(ekonomija), Slobodan Kostiñ (kultura), Goranka Matiñ (urednik fotografije), Milan Miloãeviñ, Zoran B.Nikoliñ, Roksanda Ninåiñ, Teofil Panåiñ (æivot), Duãan Reljiñ, Ljiljana Smajloviñ, Seãka Stanojloviñ (svet),Nenad Stefanoviñ (politika), Hari Ãtajner, Filip Ãvarm, Dragan Todoroviñ, Tanja Topiñ, Miloã Vasiñ, SvetlanaVasoviñ - Mekina, Perica Vuåiniñ, Ljubomir Æivkov

DOKUMENTACIJA: Dragoslav Grujiñ, Jelena Mrða (foto)

GRAFIÅKI CENTAR: Boris Dimitrov, Ivan Hraãovec (urednik), Saãa Markoviñ, Vesna Srbinoviñ, VladimirStankovski, Slobodan Tasiñ; Daktilograf: Vera Mirkoviñ; Lektori: Stanislava Mijiñ, Ljiljana Simiñ; Korektori:Gabrijela Mariñ, Ivana Milanoviñ

VREME MARKETING: Goran Kosanoviñ (direktor), Marina Milovanoviñ, Milena ZdravkoviñNEWS DIGEST AGENCY: Duãka Anastasijeviñ, Zoran Stanojeviñ

PRODAJA I PRETPLATA: Nikola Ñulafiñ, Tatjana Jovanoviñ

RAÅUNOVODSTVO: Mirjana Jankoviñ

Rukopisi se ne vrañaju.

Telefoni: 3244-254, 3234-774, 3246-936, Telefaks: 3238-662E-mail: [email protected] WWW: http://www.beograd.com/vreme

"VREME INTERNATIONAL" Zeitschriftenverlags Ges.m.b.H., Neudeggergasse 1-3/22, 11080 Wien,Austria, USSIN: ATU 37757904 Manager: Vesna Vaviñ;Telefon: (431) 408-9652, Fax: (431) 407-5947 E-mail: [email protected] (Beå)

"VREME KNJIGE": Predrag Markoviñ (urednik)Gospodar Jovanova 34, Telefoni: 631-556, 631-646, Telefaks: 628-889,

PRIPREMA: Grafiåki centar "VREME";ÃTAMPA: PS GRMEÅ - PRIVREDNI PREGLED, Beograd, Marãala Birjuzova 3

OBRADA TIRAÆA: Data PressYU ISSN 0353-8028: List je miãljenjem Sekretarijata za informacije Srbije, broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifnibroj 8. stav 1. taåka 1. alineja 10. za åiji promet se plaña osnovni porez po stopi od 7 %.

VREME11. OKTOBAR 1997. broj 364

DrugiNa 36. strani ovog broja “Vre-

mena” åitalac ñe pronañi priåu ovenåaçu u ãpanskoj kraýevskojkuñi koja bi, da je pameti, moglabiti pouåna. Politiåki, naravno.Kad su me pitali zaãto mislim dataj dogaðaj ima takav znaåaj, prvomi je na um palo ovakvo pore-ðeçe: to bi bilo kao da se nekasrpska “princeza” udala za Al-banca sa Kosova, a da je cere-monija obavýena kod JoæefaKase u Subotici. Elem, ãpanskaprinceza Kristina udala se zaBaskijca, a venåaçe je obavýenou Kataloniji. Mi nemamo, istina,princezu, a i “ne udaje se naãaMarija”, ali je ovde vaæniji deopriåe ãto mi nismo Ãpanci pa dastvari srca i protokola nadjaåajustrasti. Koliko do proãlog brojaTeofil Panåiñ je polemisao sastavom domañeg istorika kome susumçivi “meãanci”, pa otpor to-

boæ zdravoj srpskoj politici tu-maåi nezdravim meãaçem krvi.Dakle, moæete li zamisliti zemýuSrbiju u kojoj se dogaða ono ãtose dogodilo u Ãpaniji? Moæete!Lepo... Ali, moæete li zamislitikada ñe to da se dogodi? Nemoæete! Naravno da ne moæete. Ai kako bi kad izgleda da svakimdanom sve viãe napredujemo upravcu otuðivaça od ostatka sve-ta i kad i trezvenim ýudima,

çima posebno, izgleda sasvim ra-zumna Ãeãeýeva opaska da suGelbard i Kinkel zakasnili s ocen-om çegove politike, jer da su navreme rekli to ãto su rekli, ovaj biveñ pobedio. Strah Srba oddrugog i drugaåijeg najæeãña jeposledica rata “u kome nismouåestvovali”. Putevi do Evropemogu se moæda izgraditi, kao ãtotvrde socijalisti, ali puteve doýudi s çima neñemo nañi. Ni sa

Ãeãeýem, naravno. D. Æ.

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.


6 VREME ■ 11. OKTOBAR 1997.

Drugi krug predsedniåkih izborau Srbiji opisivan je u stranimmedijima, a i u domañim, kaotrka marionete i straãila, kakose izrazio pariski "Figaro". Bi-

lo je i turobnijih saæimaça londonski "In-dipendent" je u tekstu pod naslovom "Tri- jumf åvrstorukaãa i faãista" oceçivao da ñeu drugom krugu predsedniåkih izbora 5. ok-tobra izbor za pristalice umerene demokrat-ske opozicije biti vrlo skuåen i depresivan, jer ñe se svesti na Zorana Liliña, marionet-skog kandidata Slobodana Miloãeviña, s

jedne, i agresivnog Vojislava Ãeãeýa, s dru-ge strane. Miloãeviñ jeste zadræao kontrolu,ali je oreol nepobedivosti nestao, zakýuåuje"Vol strit dæornal" u tekstu o izborima u Sr-biji.

Londonski "Tajms" je taåno prognoziraoda bi Ãeãeý, vrlo opasan åovek, mogao dadobije glasove onih biraåa koji po svakucenu æele da izaberu bilo koga umesto socijalista.

Stranci su, reklo bi se, viãe strepeli odrezultata srpskih izbora nego domañe javnomçeçe.

NEVAÆEÑI POBEDNIK: Biraåko te-

lo u Srbiji, ponavýajuñi zapaçujuñu lako-mislenost, nemar za vlastitu sudbinu i vese-lost u propadaçu, opet je donelo odluku

koja je pretila da ovu zemýu unazadi i naduæi rok udaýi od sveta u trenutku kada sepropast, beda i haos mogu izbeñi samo akose ta zemýa u svet ukýuåi i omoguñi mu da joj pomogne. Falilo je, kako izgleda, stoti-nak hiýada glasova pa da se u izolovanojSrbiji za narednog veka ustoliåi vlast jednogdesniåarskog nacionaliste izolacioniste.Pobednik drugog (zbog nedovoýnog izlaskabiraåa nevaæeñeg) kruga predsedniåkihizbora je kandidat Srpske radikalne stranke(SRS) dr Vojislav Ãeãeý, koji je sakupioneãto preko 1,7 miliona glasova, tri puta

viãe nego ãto je çegova stranka sakupila naizborima '93. i za ãesto hiýada glasova viãenego ãto je on sam sakupio petnaest danaranije u prvom krugu predsedniåkih izbora'97. S takvim rezultatom srpski radikali sutrijumfalistiåki ponavýali kako se talasradikalizma nezaustavýivo ãiri, dok je za-padna ãtampa pisala tim povodom da je Sr-bija po izbornim rezultatima opet na ivicikatastrofe i na ivici noñne more, dok su za-padni ministri spoýnih poslova veñali oloãim signalima iz Srbije i dok je Moskvaizraæavala svoju veliku zabrinutost.

Robert Gelbard ameriåki predstavnik za

Balkan i liånost vaæna za daýu sudbinu ovezemýe, koji ovde ne govori ãta mu padne napamet nego ono ãto ñe biti politika velike

sile, izjavio je u ponedeýak 6. oktobra, danpo okonåaçu izbora i neposredno po pristi-zaçu prvih rezultata koji su govorili ovoðstvu voðe srpskih radikala u drugomkrugu predsedniåkih izbora, kako ne mislida ñe ameriåka vlada moñi da radi sa g.Ãeãeýem koji je nedemokratiåan, za kogaon liåno misli da je faãista, da je nazadan, dapredstavýa pogorãaçe, polarizaciju i mrak.Pobednik drugog neuspeãnog kruga pred-sedniåkih izbora na to izjavýuje da bi semoglo desiti, kad ameriåka vlada popraviodnose sa srpskim radikalima, da taj Gel-

bard bude otpisan bez milosti, potezompera, i kako su Kinkel i Gelbard zakasnili, jer da su izjave dali ranije, on bi veñ biopredsednik.

NEÑE KLEÅATI: Ta reakcija ilustruje"fenomen Ãeãeý" u kome se na åudan iiskrivýen naåin spajaju nepodnoãýiva la-koña propadaça sa masovnom poniæe-noãñu u siromaãtvu i sa nekoliko fosilnihostataka srpske politiåke tradicije. Kakotaåno zapaæa Veýko Vujaåiñ u radu "Istor-ijsko nasleðe, nacionalistiåka mobilizacija ipolitiåki ishod u Rusiji i Srbiji", Srbi sustvorili o sebi sliku kao o muåenicima u

vlasti imperija i, za razliku od Rusa, videlisu sebe kao etniåke ærtve stranih imperija. Utom pogledu Ãeãeý ponavýa iste opãte

Izbori '97. u Srbiji

Odoãe jaja Biraåko telo u Srbiji, ponavýajuñi zapaçujuñu lakomislenost, nemar za vlastitu sudbinu i

veselost u propadaçu, opet je donelo odluku koja je pretila da ovu zemýu unazadi

Privremeni ishod

Izaãlo na izbore 3.531.033Vojislav Ãeãeý 1.753.859Zoran Liliñ 1.691.354

JAÅI NEGO IKAD:Vojislav Ãeãelj nabiraliãtu

N .

D E R E T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.


■VREME 711. OKTOBAR 1997.

çen primat. Jedini put za ograniåavaçeradikalizma morale bi biti brze, temeýne ibolne reforme sa kojima vladajuña strankaokleva.

Novinski hroniåari su do sada potroãili

mnogo mastila na opise politiåkih sposob-nosti dr Vojislava Ãeãeýa koji, kao, nije na-pravio nijednu greãku, dobro koristi medije,veãt je politiåar. To su naprosto preterivaça.Ãeãeý se u toku godine pojavio preko sto-tinu puta na malim i velikim televizijama ivrteo svoju ploåu. Sem ãto je neãto glasniji ibezobrazniji od ostalih i ãto laæe lakãe negodrugi, Ãeãeý zapravo nema nijednu pred-nost loã je govornik, logoreiåan i dosadansagovornik, neharizmatiåan, deæmekast ismeãan napada bespomoñne, ãto znaåi daignoriãe åojstvo, nudi laæna reãeça i objek-tivno deluje u korist opãte ãtete.

SPOLJNI SARADNICI: Neãto od taj-ne çegovog uspeha nalazi se u åiçenici dadobro proceçuje poteze svojih protivnika ida su, u krajçem ishodu, svi protivniciradili za çega, skoro kao spoýni saradniciSrpske radikalne stranke... Socijalisti su muduvali u jedra proãle zime kada su pro-glaãavali vlastite graðane za domañe izda- jnike. Albanske demonstracije na Kosovu, ufiniãu izbora, morale se da izazovu odgovorsrpskog nacionalizma.

Kriza, masovna poniæenost i besperspe-ktivnost i inaåe proizvodi åeæçu za "jakimåovekom". Svi su dopuãtali Ãeãeýu da se

takvim predstavi.Koalicija "Zajedno" se raspala pre nego

ãto je i poåela da vlada u velikim gradovi-ma, a i tu vladavinu obeleæile su novåane idruge afere, nepotizam, nekooperativnost islabo upravýaåko umeñe.

U finiãu kampaçe razgorela se svaðameðu koalicionim partnerima u Beograduuz optuæbe za novåane zloupotrebe poslekojih "smrdi". Na pitaçe novinara da li jeuklaçaçe Ðinðiña sa mesta gradonaåelnika"liåna osveta", Draãkoviñ je odgovorio:"Naravno! On je izdao koaliciju. Ja sam ga'stvorio', ja sam ga sad uklonio. Niãta loãenisam uåinio".

Ðinðiñev bojkot umaçio je ãanseDraãkoviña da Ãeãeýa eventualno eliminiãeu prvom krugu. Draãkoviñeva kandidatura,opet, umaçila je ãanse za uspeh bojkotaizbora. Izgubile su se ranije demarkacionelinije i pojavile se nove, a nastao prividnovih savezniãtava u bici svakog protiv sva-koga. Po zavrãetku prvog kruga predsed-niåkih izbora usledilo je Draãkoviñevo gru-bo otimaçe Studija B, uz pomoñ radikala isocijalista, i dovoðeçe ekipe koja je poka-zivala neskriveno zadovoýstvo ãto moæe

ugostiti Ãeãeýa u finiãu kampaçe.Taj sluåaj i åiçenica da je smeçen prviopozicioni gradonaåelnik Beograda moæda

floskule kao i Slobodan Miloãeviñ, koji je1992. vodio kampaçu pod parolom "Srbijase sagiçati neñe!". Vojislav Ãeãeý izjavio jekraj glasaåke kutije 5. oktobra 1997. da ñeçegovom pobedom "otpasti svaka mo-guñnost da Srbija kleåi na kolenima predbilo kojom zapadnom silom".

Izgleda da je Ãeãeý personifikacija no-vog resentimana i reakcija na nacionalniporaz koji je gura daýe u provaliju.

Tehniåki, fenomen ovih izbora moæe bitipredstavýen i ovako: åitav jedan vek u Sr-biji inæeçeri grade pruge u pravcu sever- jug, a nacionalni stratezi vode narod upravcu istok-zapad.

ALEKSANDER PLAC: I 1992, kadase Ãeãeý uz pomoñ socijalista pojavio nasceni kao velika snaga, politikolozi su s do-zom sarkazma pomiçali odnos Hindenbur-ga i Kancelara. I u tumaåeçu rezultata ovihizbora pojavile su se asocijacije (KostaÅavoãki) na izbore u Vajmarskoj Republicigodine 1932. Da li, zaista, Terazije liåe naberlinski Aleksander plac?

Asocijacija je neprijatna i treba je pona-výati, mada staçe ipak nije tako sliåno.Rast radikalizma ne moæe se, ipak, objasni-ti analogijama tipa ãest miliona komunis-ta, osam miliona socijaldemokrata, 11 mil-iona nacionalsocijalista, Francuzi u Ruru...Ako bismo bili ciniåni do kraja, mogli bis-mo uz slike bede, socijalne degradacije,neizvesnosti i poraza dodati i dve bitne raz-like. Jedna sliku åini gorom, a druga, kozna... U Vajmarskoj Republici su izmeðu1924. i 1929. bili u znaåajnoj ekspanziji ve-liki koncerni kao Krupp, IG Farbenindus-trie i Thyssen, a ovde toga nema, a s druge

strane, Hindenburg je sada zdrav.BAZA: Dr Vladimir Goati iz Institutadruãtvenih nauka smatra da su radikali soci-

jalno utemeýena partija çihova izbornabaza je sliåna socijalistiåkoj: radnici,uglavnom oni maçe plañeni, neãto maçeseýaka, starija populacija... Åiçenicu da sekao baza radikalizma pojavýuje VojvodinaGoati objaãçava time da je etniåki radikal-izam obiåno jaåi u etniåki heterogenim sre-dinama.

Ãeãeýevi simpatizeri nisu lumpenprole-teri, ali kad se okupe vidi se da su to uproseku stariji radnici u jaknama starimdeset godina i cipelama starim tri i po, æenesredçih godina i poneko od mlaðarije. Tekponeki besni privatnik u crvenom sakou.Njihova muzika, kojoj se smeju deca izboýih kuña, a koju peva Baja Mali Knindæa jeste: "Oj, Srbijo, majko, ote mi se krik,Vojo ñe ti Ãeãeý, biti predsjednik!". Os-tavýaju utisak ýudi koji nikad zapravo nisubili bogati, koji su nekada imali viãe, a sadnemaju gotovo niãta i ne znaju da li ñe neãtodobiti. To je svet koji ñe vam brzo reñi da jeu dræavi neka jednostavna greãka koju trebastruåno ispraviti, kao kad se zameni semer-

ing. Ili da nekog vaýa obesiti za primer.KRAJ ÅEKANJA: Vaã hroniåar je, in-aåe, skloniji da rast radikalizma objasniodozdo (socijalnim okolnostima, nemo-guñnoãñu ýudi da beskonaåno åekaju narazreãeçe krize), nego odozgo (sposob-noãñu voðe). Slobodan Miloãeviñ se pojavio1987. sa svojim populizmom sedam godinaposle eskaliraça kosovske krize Ãeãeýdoæivýava ekspanziju sedam godina poslepoåetka raspada dræave i verovatno je da ñeçegov uticaj rasti ako se agonija budeproduæavala.

Vladajuña stranka navikla na kohabit-

aciju sa srpskim radikalima moæda joã i neoseña potrebu da se s çima ozbiýno sukobi,åak ni u trenutku kada oni prete da ugroze

▲

PRVINEZVANIÅNI

PORAZ:Zoran Liliñ

sa suprugomglasa

D .

A N T O

N I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



su veñ jednom åinili. Ãeãeý istog dana izjav-ýuje da je to trenutni hir i da ñe portparolSPO biti uskoro demantovan. On govori ospremnosti radikala za razgovor o koaliciji.

Koalicija s radikalima Draãkoviñu ob-

jektivno ne bi mogla da odgovara, jer biçemu viãe nego Miloãeviñu bila potrebitazapadna legitimacija, a i lakãe je gubi;Draãkoviñ je, uostalom, svoj "zapadni re- jting" veñ ozbiýno ugrozio pokoravaçemStudija B i dovoðeçem za direktora åovekaod koga je ranije iz ove televizije pobeglostotinak ýudi.

NOVI START: Pre poåetka drugogkruga mogao se izvuñi zakýuåak da jeponavýaçe predsedniåkih izbora nemi-novno. Veñ se poåelo ãpekulisati da bi umeðuvremenu socijalisti morali da pro-mene zakon o izboru predsednika Repub-

like i da izbace klauzulu koja predviða dai u drugom krugu mora da izaðe 50 odstobiraåa.

Pokazalo se, kako je ovaj hroniåar iopomiçao, da je legalistiåka sklonost ve-likog dela srpskog biraåkog tela takva dañe tri i po miliona ýudi uvek izañi naizbore, pa makar birali nasumice. Goatipretpostavýa da Ãeãeý u drugom krugunije dobio glasove onih koji su bojkotova-li izbore rezervoar çegovih novih glas-ova oåito potiåe iz SPO-a, bez obzira na jasan, mada pri liåno mlak Draãkoviñevpoziv da biraåi ne idu u sledeñi krug (to je

legitimno radi se i u Francuskoj).Ãeãeý i Draãkoviñ su bili jednom

1990. nakratko zajedno, ali çihov sukob je bio dugotrajan, a u fin iãu kampaçeDraãkoviñ je Ãeãeýa nazivao faãistom.Kako objasniti to razmekãavaçe fronta?

Goati kaæe da treba imati u vidu da jeSPO u sukobu sa DS uãao u fazu retradi-cionalizacije i nacionalne retorike i da jenesvesno poslao signal svojim glasaåimao taktiåkom savezniãtvu. On podseña dasu socijalisti i radikali od 1992. pa do pos-ledçih parlamentarnih izbora, kako je to joã ranije zapazio ist raæivaå IDN ZoranSlavujeviñ, imali zajedno uvek neãtoizmeðu 2,2 i 2,5 miliona glasaåa. Linijureæim i opozicija do sada je bilo najteæepreñi. Sada radikali pokazuju iznenaðu- juñu sposobnost za ekspanziju i vidýivo jei u kom pravcu bi se mogli ãiriti. Predsed-niåki izbori su smatra Goati, neãto pril-iåno razliåito od finiãa predsedniåke trke, jer ovde se podrazumeva eliminacija svihostalih. U okolnostima kada je çegovvlastiti favorit ispao iz igre, graðanin gla-sa za svoj drugi ili åak za treñi izbor.

Ipak, kocka je baåena i moæda viãe

neñe biti isto kao ranije. Ãeãeý slavodo-bitno konstatuje da je za çega glasalopola miliona glasaåa SPO-a i da se oni

kristalizuje novi po-litiåki blok na åije seåelo postavýa Ði-nðiñ. "Od ponedeý-ka (6. oktobra) po-

åiçe borba za Srbi- ju kao åistu demokratsku zemýu, koja ñe seizvuñi iz korupcije, samovoýe, harizmatskihpolitiåara i çihovih supruga", rekao je Ði-nðiñ, na antiizbornom skupu 4. oktobra naAkademskom platou pred Filozofskimfakultetom u Beogradu. Ðinðiñ pokuãava daokupi åetvrtu snagu koja bi promenila nesamo vlast nego i naåin vladaça, a to znaåida je rascep na politiåkom centru dubok idugoroåan.

Eskalacija tog sukoba u jeku izborne ka-mpaçe donosi profit zasad samo Ãeãeýu.On je od jaja sa zimskih protesta umutio po-

bedniåku tortu.On je hladno unovåio tu svaðu, kao itaktiziraçe socijalista kojima su bile po-trebne radikalske usluge i koje su platilido granica propasti vlastitog kandidata.Bilo kako bilo, socijalisti su zbog CrneGore ili zbog niza drugih okolnosti pot-puno potcenili Ãeãeýa. Fokus çihoveizborne strategije bio je nekoliko meseciusmeren na Ðinðiña.

KOALICIJE: Ishod septembarskih iz-bora je takav da nema viãe dominantnepartije i da ñe, sticajem okolnosti, politiåkiakteri morati da idu u kompromise.

Politiåka snaga se neñe meriti samobrojem glasova nego i koalicionim potenci- jalom. Po zavrãetku parlamentarnih izborapojavilo se åak deset kombinacija za sastavnove vlade.

Postoje maçe ili viãe verovatne mo-guñnosti za tri "velike koalicije" sa dva part-nera (SPO-SPS, SPS-SRS, SRS-SPO); trimaçinske socijalistiåke koje bi podræaliradikali ili SPO, ili obe; jedna (koncentra-ciona) sa tri najveñe partije (SPS, SRS,SPO); jedna (vlada nacionalnog jedinstva)sa svim parlamentarnim partijama, jednavlada nacionalnog spasa (sa svim parlamen-tarnim partijama proãirena uticajnim struå-çacima ili nekim bojkotaãkim politiåari-ma); najzad, postoji moguñnost da se novavlada uopãte ne izabere nego da postojeñanastavi da radi kao "åinovniåka".

Goati pretpostavýa da socijalisti nemogu da idu s radikalima zbog "zapadnihaspiracija" vladajuñe stranke. On smatra da je SPO trenutno partija sa najviãe koalicion-og potencijala u datom kontekstu.

Portparol predsednika SPO objavýuje,meðutim, da SPO neñe iñi u koaliciju sa so-cijalistima i da ne sumça da ñe se socijalis-

ti i radikali lako dogovoriti oko izbora pred-sednika Skupãtine i da ñe radikali verovatnopodræati maçinsku socijalistiåku vladu, ãto

Vuku Draãkoviñu neñe vratiti. SPO priz-naje da je pola miliona çegovih glasaåa udrugom krugu otiãlo Ãeãeýu jer su æelelida glasaju protiv komunista. SPO se nadada ñe svoje glasaåe povratiti.

Ãta ñe se, zapravo, desiti ako se trkaponovi sa istim kandidatima?Dr Vladimir Goati smatra da bi zablu-

da bila verovati da bi rezultat bio isti.Zbog toga ãto glasaåi prolaze kroz tzv.proces socijalnog uåeça, veñ u prvomkrugu ponovýenih izbora glasovi bi sekoncentrisali oko prva dva kandidata, jerto je sad trka sa poznatim rejtingom, agraðanin ne voli da daje "izgubýeni glas".Moguñe je åak pretpostaviti da bi prvi izsadaãçeg drugog kruga åak odmah i pov-eñao prednost poãto glasaåi vole da na-graðuju pobednike.

Ako bi se u trci pojavili novi kandidatipartija koje su uåestvovale ili kandidatinovih blokova, ishod bi se izmenio uzavisnosti od toga ko uðe, da li neko ko jeu trci ranije uåestvovao ili neko sasvimnov i od toga kakva bi çegova kampaçamogla biti. Zoran Ðinðiñ najavio je danpo okonåaçu drugog kruga formiraçeãirokog demokratskog bloka koji bimogao da istakne svog kandidata naponovýenim predsedniåkim izborima uSrbiji. "U narednih dvadesetak dana izañiñemo pred javnost sa velikim brojem im-ena ýudi koji ñe da reprezentuju æeýu Sr-

bije da ne bude posmatrana kao posledçiautoritarni bastion", izjavio je Ðinðiñ, na-kon razgovora sa specijalnim ameriåkimizaslanikom za Balkan Robertom Gelbar-dom. Pomenuto je ime Milana Paniña. Pretoga Ðinðiñ je govorio o vladi u senci.Sliåne ideje dolaze i iz Graðanskog save-za Srbije (GSS), od Vesne Peãiñ i odlidera Studentskog politiåkog kluba Åe-domira Antiña. Umesto izbornih uslova,Ðinðiñ sada u prvi plan stavýa zahtev dase graðanima iznese istina o staçu u ze-mýi. Ðinðiñ demonstrira manevarskesposobnosti on je zapravo izvukaozakýuåak da bojkot nije uspeo i pokuãavada odigra po sistemu "proglasi pobedu ibeæi"...

Vuk Draãkoviñ je pre drugog kruganajavio da ñe nastaviti trku za koju sestrateãki priprema nemilosrdnim obraåu-nima u politiåkom okruæeçu.

Socijalisti su se uñutali, ãto znaåi daåekaju da se vidi ko ñe platiti çihov dosada najveñi izborni neuspeh u Srbiji i ãtada rade sa Ãeãeýem.

To je priåa za druge prilike. Sada smo uvremenu permanentnih predsedniåkih

izbora. Ovi nevaæeñi ostavili su teãko izbri-siv oæiýak na politiåkoj karti Srbije. ■

MILAN MILOÃEVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.


■ VREME 911. OKTOBAR 1997.

Bulatoviñ dobio je 2272 glasa više odglavnog protivkandidata premijera MilaÐukanoviña) doæivýen je meðu Bula-

toviñevim pristalicama i sponzorima kaoveliki uspeh, dok je u štabu Mila Ðu-kanoviña vest da ñe uopšte biti drugogkruga u prvi mah primýena kao katastro-fa. Mada u narednim danima – dodrugog izbornog kruga 19. oktobra – teksledi borba prsa u prsa kakva nije viðenau višestranaåkoj Jugoslaviji, veñ se sadmoæe naslutiti da politiåke deobe u CrnojGori neñe biti okonåane izborom pred-sednika, ma ko to na kraju bio. Naprotiv.Ovakva podeýenost Crne Gore lakomoæe da produæi krizu u toj republici dovanrednih parlamentarnih izbora pred-

viðenih za naredno proleñe i blizu jepameti da ñe se takvo staçe odraziti nai inaåe nestabilne politiåke prilike u Sa-

veznoj Republici Jugoslaviji.Izlazeñi iz zgrade Vlade Crne Gore u

kojoj je bio smešten premijerov izborništab oko åetiri ujutro 6. oktobra, proseå-ni pristalica Mila Ðukanoviña izgledao

je, otprilike, kao per olaki bokser poslesusreta sa Majkom Tajsonom. Oni kojisu istovremeno izlazili iz zgrade u kojoj

stoluje predsednik Republike poluglasnosu izraæavali zadovoýstvo “psihološkomprednošñu” koju je stekao Momir Bula-toviñ. To oåigledno pokazuje da je Bula-toviñevo okruæeçe bilo realnije od Ðu-kanoviñevog, jer niti je Bulatoviñ Tajson,a još maçe je Ðukanoviñ – perolak. Iobrnuto.

STVARANJE PSIHOZE: Iz ra-zloga koje je dosta teško dokuåiti, MiloÐukanoviñ je na predizbornim promoci-

jama nedeýama uporno ponavýao da suizbori 5. oktobra “puka formalnost” i dadrugog kruga neñe biti. Bulatoviñ je tu

bio znatno oprezniji. Da li zbog toga što je neko iz Ðukanoviñevog štaba pogreš-no procenio da pobedniåku propagandu

treba terati baš toliko daleko, ili zato što je sam Ðukanoviñ bio preterano samouv-eren teško je dokuåiti – ali uglavnomstvorena je psihoza da sadašçi predsed-nik vlade mora pobediti u prvom krugu.(Jedan od çegovih najuticajnijih pristal-ica tvrdio je pred izbore da Bulatoviñ nisluåajno ne moæe da dobije više od sto

hiýada glasova, a da “Milo ne moæe daizgubi i da hoñe”. Ðukanoviñ je, opet,dan pred izbore u štampi izjavio da ñeçegov protivnik ne samo izgubiti veñ dañe biti “pregaæen”).

Politiåki realisti su blagovremeno up-ozorovali na to da stvari ne stoje baštako, da Bulatoviñ ni izdaleka nije poli-tiåki mrtav, a da su to još maçe çegovimoñni sponzori iz Beograda. Ništa tonije vredelo, euforija je uprkos svim sig-nalima åvrsto zahvatila Ðukanoviña içegove pristalice, pa zato i nije åudnošto im je saznaçe da ñe drugog kruga

ipak biti pala, reklo bi se, skoro tolikoteško kao i da je izgubio u prvom kru-gu.Ujutro 6. oktobra je åak opravdano

Izbori '97. u Crnoj Gori

Za ãaku glasovaPristalice i Ðukanoviña i Bulatoviña veñ su tako åvrsto ukopane u svoje rovove

da je malo verovatno da ñe iz çih izañi posle 19. oktobra

▲

Bezmalo nerešen rezultat pr-vog kruga predsedniåkihiz-bora u Crnoj Gori (izašlo

je oko 311 hiýada biraåa, asadašçi predsednik Momir

MARATON: Podgorica 5. oktobar F O T O G R A F I J E : G O R A N K A

M A T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.


10 VREME ■ 11. 0KTOBAR 1997.

delovala bojazan da ñe Ðukanoviñev timiz grogiranosti preñi direktno u monu-mentalnu apatiju i meðusobno optu-æivaçe, da neñe smoñi snage – koje jepotrebno dosta – da prepoznaju greške,

uoåe rezerve, smesta zakýuåaju svojeuglancane BMW i mercedese i krenu databanaju Crnom Gorom da bi -kako nekoreåe – popili kafu sa svakom crnogor-skom snajkom i namakli svaki moguñiglas koji su ispustili u prvom krugu. No,veñ sledeñeg dana je ipak izgledalo da suse malo dozvali pameti, otreznili odviskija koji su prerano popili i da supoåeli da rade.

ALHEMIÅARI: I Bulatoviñevi i Ðu-kanoviñevi ýudi bave se i baviñe se do 19.oktobra numeriåkom alhemijom kakva seviða na retko kojim izborima u svetu.

Malo gde, kao u Crnoj Gori sad, sto glas-ova, deset glasova, pa i jedan jedini glasima takvu teæinu, dok je hiýadu izgubý-enih ili dobijenih biraåa veñ astralna cifra.U takvoj situaciji se, naravno, nikad nezna kakvo ñe zrno pretegnuti tas.

Pitaçe svih pitaça pred drugi krugpredsedniåkih izbora u Crnoj Gori je, dak-le, koliko još biraåa na glasaåka mestamoæe da izvede Bulatoviñ, a koliko Ðu-kanoviñ. U prvom krugu 5. oktobra, gla-salo je nekih 67 odsto upisanih biraåa. Zapobedu je bilo potrebno oko 155.000 glas-ova. Bulatoviñu je nedostajalo nešto maçe

od osam hiýada glasova, a Ðukanoviñunešto više od deset hiýada. Pod pret-postavkom da i u drugom krugu bude ot-prilike isti odziv biraåa, obojica se nadajuda bez veñih problema mogu da namaknunedostajuñe glasove. Momir Bulatoviñ sasigurnošåu moæe da raåuna na glasovedvojice svojih protivkandidata iz prvogkruga – kandidata otcepýenog krila Nar-odne stranke Novice Staniña i radikala Añi-ma Višçiña, što mu veñ obezbeðuje de-setak hiýada dodatnih glasova.

U štabu Mila Ðukanoviña se, me-ðutim, nadaju da bi mogli da dobiju åaktridesetak hiýada glasova više nego u pr-vom krugu, ãto zvuåi pomalo nerealno.Raåuna se na liberale Slavka Peroviña

koji su, prema potvrdi samog Peroviña,u dosta velikom broju apstinirali u pr-vom krugu – mada je ta stranka jedna odopozicionih partija koje su sa Ðu-kanoviñem potpisale poznati “istorijskisporazum”. Lider liberala je veñ pozvaosvoje ålanove i simpatizere da glasaju zapremijera, rekavãi da je svakako boýebiti u "druãtvu sa Klintonom i Jeýcinom,nego sa Bulatoviñem, Miloãeviñem iÃeãeýem." S obzirom da je Slavko Per-oviñ na predsedniåkim izborima krajem1992. godine dobio oko 55 hiýada glaso-va, raåuna se da bi od çih Ðukanoviñ

mogao dobiti moæda i celih dvadesetakhiýada glasova. Zanimýivo je da je Pe-roviñ pomogao Momiru Bulatoviñu dapobedi Branka Kostiña u drugom krugupredsedniåkih izbora odræanom poået-kom 1993. godine, pozvavši, otprilike,svoje biraåe da glasaju za maçe zlo,odnosno Bulatoviña. I nezavisni kandidatDragan Hajdukoviñ, koji je 5. oktobradobio oko dve hiýade glasova pozvao jesvoje biraåe da glasaju za Ðukanoviña.

SPISKOVI: Druga Ðukanoviñevavaæna rezerva je, po svemu sudeñi, meðumladima koji bi po prirodi stvari trebalo

da budu bliæi premijerovoj opciji, a kojiu znatnom broju nisu izašli na prvi krugizbora. Premijerovi ýudi veñ su izraåu-nali da åak oko 3000 mladih samo uPodgorici nije glasalo u prvom krugu,prevashodno zato što nisu bili upisani ubiraåke spiskove. Neaæurni biraåki spi-skovi su oåito bili veliki Ðukanoviñevpropust u prvom izbornom krugu. Nje-govom timu je nekako promaklo ne sa-mo da je Republiåka izborna komisijauglavnom sastavýena od Bulatoviñevih

ýudi, nego i da je to sluåaj i sa znatnimbrojem opštinskih komisija kojima, ra-zume se, nije bilo u interesu da u spisk-ove unose i one graðane za koje su mog-li sa dosta sigurnosti pretpostaviti da ñe

glasati za Ðukanoviña. Predsednik Cr-nogorskog Helsinškog komiteta Slo-bodan Franoviñ je dan posle izbora rekaoda veñi broj ýudi nije upisan u biraåkespiskove, a predstavnik posmatraåaOEBS-a, izjavio je da je “neophodno re-vidirati biraåke spiskove”. Prema nekimdosta pouzdanim procenama, Milo Ðu-kanoviñ je zbog biraåkih spiskova samou Podgorici izgubio izmeðu deset i petn-aest odsto glasova. U toj priåi je i dostabrojna studentska populacija koja bi tre-balo da glasa u mestima odakle potiåu –ako se do drugog kruga potrude da ih up-

išu u spiskove.Treña šansa za Ðukanoviña je da naglasaåka mesta u drugom krugu izvede ipreostale pristalice iz redova musliman-ske i albanske nacionalnosti. Posle svegašto su Momir Bulatoviñ i ostali Bula-toviñi izgovorili o te dve maçine uCrnoj Gori (vidi "Dnevnik uvreda" str.20.), ne bi trebalo da bude nikakve sum-çe da ñe crnogorski Albanci i Musli-mani glasati za Ðukanoviña. Proceçujese da je od tog biraåkog tela, koje brojinekih osamdesetak hiýada ýudi, u prvomkrugu glasalo moæda dve treñine – što

ostavýa još dosta prostora za poveñava-çe skora u drugom krugu. Rifat Vesko-viñ, sekretar Stranke demokratske akcije,veñ je direktno pozvao ålanove i simpa-tizere stranke da glasaju za Ðukanoviña,a Ferhat Binoša, lider Demokratske unijeAlbanaca, pozvao je Albance da izaðu nadrugi krug, mada nije poimence pomen-uo premijera. Kod muslimanske i al-banske maçine takoðe se pojavio prob-lem biraåkih spiskova, posebno u Bi-

jelom Poýu (dobio Bulatoviñ, sa 1601glasom viãe od Ðukanoviña), gde u Ðu-kanoviñevom štabu tvrde da su Musli-mane izbacivali sa biraåkih spiskova.

ODNOS SNAGA: Još jedna nevero-vatna pojava – ako su podaci ðukanovi-ñevaca taåni – jeste Nikšiñ. U tom graduse Milo rodio i kaæu da je u çega uloæiomnogo, pa i više od toga. Pobedio je Mo-mir – istina sa nešto maçe od 500 glaso-va viãka. Izgleda da je taj rezultat poseb-no pogodio Mila Ðukanoviña, jer je utom gradu i lokalna vlast bila “çegova”.Uglavnom, raåuna se da je baš zbog aý-kavosti Milovih ýudi u Nikšiñu izgubý-eno ništa maçe od 8000 glasova za Ðu-

kanoviña.Ukoliko se u drugom krugu iskoristiåak i jedan deo tih rezervi, Milo Ðu-AMALGAM: Podgorica 6. oktobra

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



kanoviñ bi 19. oktobra mogao postatipredsednik Crne Gore. Sam Ðukanoviñbi, meðutim, prethodno morao da uåininekoliko stvari. Prvo, morao bi da prih-vati da je realan odnos snaga izjednaåeni da politiåki misli u skladu sa tom real-nošñu. Trebalo bi da uvidi da je Ãešeýevuspon u Srbiji opasan i za Crnu Goru ine bi smeo da potceçuje tu opasnost. Åi-çenica je da su se dan posle prvog krugapredsedniåkih izbora kolone Bulatovi-ñevih pristalica buåno vozile kroz Pod-goricu mašuñi plavim radikalskim zasta-vama iz kola oblepýenih Ãešeýevim iMomirovim slikama i – zanimýivo –skandirajuñi “Slobo, Srbine”. To moæeda uplaši demokratski orijentisane gra-

ðane Crne Gore i da ih natera da izaðuna drugi krug – sa åim Ðukanoviñ i raåu-na – ali moæe i da svedoåi o stvarnoj po-

dršci koju radikalska opcija ima u toj Re-publici. U tom kontekstu treba pomenutiizjavu šefa Ãešeýevog izbornog štabaDragana Todoroviña 6. oktobra da “smomi politiåki protivnici Momira Bulatovi-ña, ali ga podræavamo jer verujemo da ñepobediti”. Bulatoviñ ñe, prema Todoro-viñu, pobediti zato što je za Jugoslaviju,dok Milo Ðukanoviñ “otvoreno podræavasecesiju”. Istoga dana oglasio se i IvanMarkoviñ, portparol Jugoslovenske levi-ce, izraæavajuñi zadovoýstvo zbog podr-ške koju je dobila “politika levice kojupodræava Momir Bulatoviñ”, kao i zbog“poraza desnice” oliåene u Milu Ðuka-noviñu. Još jedan beogradski “milofob”,portparol SPS Ivica Daåiñ, obznanio je

po ko zna koji put da “SPS nikad nijekrila da je nakloçena DPS-u Crne Goresa Momirom Bulatoviñem na åelu” i da

mu vladajuña partija æeli pobedu udrugom krugu. Daåiñ smatra da je tapobeda veoma vaæna za buduñnost Jugo-slavije.

PODRÃKE: Ðukanoviñ, ako æelipobedu, ne bi smeo da potceni moñ takvedirektne podrške iz autoritarne Srbije, aako nastavi da je potceçuje, uåiniñe tosamo na sopstvenu štetu. Za to vreme,Bulatoviñ uæiva u mirisnoj desniåarsko-leviåarskoj bašti SRS i SPS/ JUL, nedaje nikakve znake da mu smetaju Ãe-šeýev esktremizam i unitarizam, pona-výa da “ne postoji nijedan razlog za pro-menu odnosa sa SPS-om”, te tvrdi da je“zadovoýan poloæajem Crne Gore u fe-deraciji” i time, bez ikakve sumçe, potv-

rðuje da u Crnoj Gori samo upravýa ko-pýem koje je drugi zavitlao.Ðukanoviña je iz Srbije podræao Zo-

Samo sat vremena po zatvaraçu biraliãta u nedeýu 5. oktobrabilo je sasvim jasno da je za pobedu na predsedniåkim izbori-ma neophodno skupiti neãto viãe od 150.000 glasova. Jedan odmomaka koji je u Ðukanoviñevom ãtabu u to vreme (oko 21åas) pio veñ svoj drugi viski glasno je prokomentarisao ovuizbornu matematiku reåima – "Vala, ako ne moæemo da doba-cimo do tih 150 hiýada, da j... oca". Prvi pristigli rezultatinagoveãtavali su da "tih 150" neñe biti veñi problem. Sve do 23åasa vesti koje su uglavnom preko mobilnih telefona stizale uÐukanoviñev ãtab potvrðivale su çegovo voðstvo. Neãto predponoñ u zgradi Vlade (gde je ujedno i sediãte DPS-a) nalazilose, po slobodnoj proceni, oko dve hiýade ýudi. Ispred zgradestajalo je nekoliko stotina Milovih pristalica sa partijskimzastavama i çegovim posterima, a gradom su, trubeñi, kruæilekolone vozila naoruæane istim rekvizitima i posterima.

U prvim minutima posle ponoñi iz usijane kompjuterskesobe u sediãtu DPS-a poåele su da pristiæu i prve uznemirujuñevesti. Saznalo se da je sa minimalnom razlikom od ãezdesetakglasova Momir dobio Budvu, i da ubedýivije nego ãto seoåekivalo vodi u Herceg-Novom. Onda je stigla i vest dacrnogorski premijer gubi u Nikãiñu, gradu u kome je roðen, ukome je imao jednu od najuspelijih promocija i gradu bez kogase teãko moglo raåunati na onih 150.000 glasova neophodnihza pobedu u prvom krugu. Prema tvrðeçu onih koji se te noñiuspevali da se probiju do Ðukanoviña, Milu je ova vest priliånoteãko pala. Jedan od momaka koji je tokom kampaçe biozaduæen za lepýeçe plakata objaãçavao nam je kako ñe "Miluteæe pasti da izgubi Nikãiñ, no izbore u cijelu Crnu Goru".

Zebça koja se posle ovih loãih vesti uvukla u Ðukanoviñev

ãtab potrajala je sve do 45 minuta posle ponoñi, kada je iz ko-mpjuterske sobe DPS-a odjeknula eksplozija oduãevýeça.Koji sekund kasnije zgrada Vlade tresla se od povika "Milo,Milo", "Gotovo je, gotovo" i od pesme "Oj, presvijetla majskazoro, majko naãa Crna Gora". Viski se ponovo toåio, a tros-trukim ýubýeçem svih koji su se zatekli u ovoj zgradi, overa-vana je Milova pobeda. Samo pet minuta kasnije, iz kompjuter-ske sobe åulo se da joã niãta nije gotovo, a kad ñe, "ne zna se".U zgradi Vlade zavladao je gotovo muk. Svi su se ubrzo

Napregnuto iãåekivaçe

okrenuli osluãkivaçu rezultata glasaça iz Podgorice u kojoj jezapravo i leæao kýuå predsedniåkih izbora.

Sliåna atmosfera vladala je i u restoranu hotela "Crna Gora"koji nezvaniåno vaæi za "paralelni ãtab" crnogorskog prem-ijera, jer u çemu uglavnom sede ýudi bliski Ðukanoviñu (uPodgorici inaåe restoran ovog hotela zovu u æargonu "Kaza-blanka"). U trenucima velikog iãåekivaça kada novih vesti nijebilo i kada sa "mobilnih" nije stizalo niãta osim strepçi i neiz-

vesnosti, jedna od goãña ovog restorana obratila se Aci Ðu-kanoviñu, premijerovom bratu, koji se tamo zatekao, pitaçem:"Aco, imaã li ti koga da pozoveã da kaæe ãta se ovo zbiva?"

To napregnuto iãåekivaçe, kombinovano sa pritajenimstrepçama i nadama, vladalo je u oba tabora. U Bula-toviñevom, gde se probilo tek nekoliko novinara (domañini suse pravdali malim i tesnim prostorom kojim raspolaæu), povre-meno je takoðe bilo buånih izliva oduãevýeça kada su pristiza-li po çih povoýni rezultati. U neko doba noñi, gradom je poåe-la da kruæi i kolona vozila sa Momirovim posterima, ãto je do-datno uveñalo konfuziju i neizvesnost.

Sve neizvesnosti otkloçene su oko tri posle ponoñi. Tada jedefinitivno postalo jasno da pobednika neñe biti, i da Ðu-kanoviñ i Bulatoviñ moraju u drugi krug. Oni najuporniji u Ðu-

kanoviñevom ãtabu su, piýeñi u kompjuter i brojke predsobom, pokuãavali da odgonetnu gde su ispustili poneku hiý-adu glasova i pobedu u prvom krugu.

Oni koji nisu imali snage za ovu vrstu analize polako supoåeli da napuãtaju zgradu Vlade. Negde pred zoru ukloçenisu bina i ozvuåeçe, a nestao je i onaj kamion natovaren raket-ama za vatromet. Izbor predsednika sa kojim ñe Crna Gora u21. vek i "najriziånija noñ u crnogorskoj istoriji" odloæeni su zadve nedeýe. ■

▲

NEIZVESNOST: Izborni ãtab Mila Ðukanoviña

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.


12 VREME ■ 11. 0KTOBAR 1997.

ran Ðinðiñ koji polako zadobija mestolidera demokratske Srbije upraæçenoprelaskom Vuka Draškoviña na drugustranu (Draškoviñ je dosta neodreðenoizjavio da strahuje od graðanskog rata u

Crnoj Gori). Za premijera bi, meðutim,bilo dobro kad bi mogao da pokaæe daima još uglednih Srba koji se ne boje dañe on, Ðukanoviñ, odvojiti Crnu Goru odJugoslavije. U ratu je, naime, poznato da

je manevar koji na teren dovede savezni-ka jednako koristan kao onaj kojim sedobija velika bitka. Ðukanoviñ bi, tako-ðe, ispod sloja parazita koji su se prika-åili za çegovu kampaçu morao negdeda pronaðe one koji su ga, na primer,blagovremeno upozoravali da mu jemaçe vaæno da gleda šta radi MomirBulatoviñ, a da bi trebalo da vidi šta radi

Predrag Bulatoviñ , šef poslaniåkog klu-ba DPS u crnogorskom parlamentu, in-aåe jedan od najvaænijih Momirovih ig-raåa. Predrag Bulatoviñ, na primer, “dr-æi” veñinu direktora podgoriåkih predu-zeña, a iskustvo Srbije sasvim jasnopokazuje da onaj ko kontroliše direktore,uglavnom kontroliše i radnike i çihoveglasove.

Pitaçe koje ñe u velikoj meri uticatina rezultat drugog kruga predsedniåkihizbora u Crnoj Gori jeste da li je Ðuka-noviñ dovoýno politiåki zreo da uvidi da

je potceçivaçe protivnika u politici åes-

to fatalna greška, da mudri politiåari ni-kad ne pevaju pobedniåke pesme prepobede, da se otrese zatupýujuñe svitekojom se okruæio, i da se za dve nedeýeprestroji u hodu.

Ako se ispostavi da to nije sluåaj,Jugoslavija ñe se suoåiti sa osovinomSlobodan Miloševiñ/ Mira Markoviñ –Vojislav Ãeãeý – Momir Bulatoviñ, oso-vinom koja je, istina, labilna, ali zato nemaçe destruktivna. U Srbiji ñe se poli-tiåka kriza produbýivati bar do novihpredsedniåkih izbora, a Crna Gora ñe,ovako podeýena, biti u ne maçoj krizima ko pobedio u drugom krugu predsed-niåkih izbora. Pristalice i Ðukanoviña iBulatoviña veñ su tako åvrsto ukopane usvoje rovove da je malo verovatno da ñeiz çih izañi posle 19. oktobra, tim preãto je teãko pretpostaviti da ñe i udrugom krugu neko pobediti sa znatni-

jom veñinom. Njihov obraåun ñe, kakosad stvari izgledaju, trajati – a moguñe jei da ñe se produbýavati – do vanrednihparlamentarnih izbora na proleñe koji bitek mogli doneti Crnoj Gori neku stabil-nu vlast. ■

ROKSANDA NINÅIÑNENAD LJ. STEFANOVIÑ

VELIZAR BRAJOVIÑ

kandidat ne dopada mnogo, a ishod vaszabrine ili razoåara, onda to liåi na slo-bodne i fer izbore. Ovoga puta Srbija iCrna Gora su se gotovo savrãeno pre-polovile i uspele da izbegnu da izaberusvoje predsednike. Pritom se Srbija najprekolebala oko uåeãña, a zatim se onaj mal-ko maçi deo vrednijih glasaåa skoro rav-nopravno podelio izmeðu Ãeãeýa i Liliña.Ni Crna Gora nije se dovoýno jasno opre-delila izmeðu svoja dva glavna kandidata,ali ovde sliånost sa Srbijom prestaje.

Iz dva razloga, od kojih je svaki do-voýan, Crna Gora neminovno ñe dobitipredsednika posle drugog kruga. Razlozisu ãto tamo nema bojkota, niti ñe ga biti, anema ni obaveze da izaðe viãe od polov-ine biraåa. Srbija je uzela predah od dvameseca da jos malo razmisli, a lako je mo-guñe da se ni tada neñe odluåiti, jer ostacizdravog razuma upuñuju na poveñano ok-levaçe, a izborni zakon traæi poveñanuodluånost.

Na ovim izborima obe republike ima-le su da se opredele izmeðu kandidata in-ercije i zateåenog staça Liliña odnosnoBulatoviña, i nekog drugog. Najveña razli-ka sastojala se u tome drugom. U Crnoj

Gori to je bio kandidat liberalnih reformi,koji gleda ka Evropi i koga podræava celaopozicija i nacionalne maçine, a u Srbijialternativa nije bila ni nalik tome. Napro-tiv. Sve suprotno, obratno i naopako. Jed-nom reåi, Vojislav Ãeãeý.

Dakle, dvojici Miloãeviñevih kandida-ta suprotstavili su se kandidat nade i kan-didat straha. Ishod je bio da se Crna Goranije usudila da napravi korak napred, a Sr-bija je umalo naiskap popila åaãu åistogotrova. Tako su za trenutak obe ostale naistom, u delikatnoj ravnoteæi, koja ñe joãove jeseni sigurno biti poremeñena. Crna

Gora verovatno nema dovoýno vremenada iz rezultata parlamentarnih i predsed-niåkih izbora u Srbiji izvuåe logiåan

Duh vremena

Oæivelo straãilozakýuåak i u drugom krugu ipak izabereÐukanoviña, ako ne iz vere u çegove re-forme, onda da bi se malo izmakla od"radikalskog åuda" koje se vaýa Srbijom.

Momir Bulatoviñ dobio je neãto viãeglasova i bojim se da ñe tu prednost za-dræati i u drugom krugu, pre svega zatoãto Ðukanoviñ nije ubedio Crnogorce da

je Miloãeviñevo vreme proãlo. Mladi pre-mijer je suviãe oãtro i nestrpýivo napraviozaokret i pozvao narod da odbaci sve ãto

je znao i mislio godinama i decenijama.Tako je ispalo da je Miloãeviñ kriv za rat isankcije, da svet nije tajno zavereniåkodruãtvo, da Jugoslavije viãe nema, da semoæda zbiýa raspao i SSSR, da viãe nisuvaæni ni komunisti ni åetnici, da je svilaboýa od sukna, a gitara od gusala...

Pouka za Ðukanoviña bila bi u tome daCrnogorci nisu prosto poreski obveznici ida se tamo izbori ne dobijaju priåom o ka-matnim stopama, pa ni o platama i penzi-

jama. On naravno treba da radi sve to oåemu govori, ali kad govori, mora da znada çegov narod nikad nije bio tome viåani nije odjednom, u nekoliko posledçihmeseci, mogao nauåiti da rezonuje kaoÃvajcarci. To znaåi da kandidat ne sme iz-gledati mnogo boýe od naroda i da se sva-ka modernizacija izvodi na prevaru, uzlaskaça i zakliçaça u åuvaçe starih na-vika i tradicija. Jedino tiranin ne mora dase pretvara i sme da bude gori ili boýi od

veñine. U Crnoj Gori neñe biti sve izgub-ýeno ni ako Bulatoviñ ostane predsednik.Ðukanoviñ ima vladu, veñinu u parlamen-tu i sve dræavne institucije, ãto znaåi da bimogao raåunati na pobedu na parlamen-tarnim izborima kroz pola godine, a pred-sedniåka vlast tamo ionako nije velika.

Ako, dakle, Bulatoviñ i pobedi, çegovpoloæaj neñe biti prijatniji nego danas.Morañe da se oslaça na Beograd i po-kuãava da izazove krizu ili nerede. A Ðu-kanoviñ, i ako izgubi, moæe da se nada dañe tok dogaðaja u Srbiji ubrzo dati za pra-vo çegovoj orijentaciji na samostalnost i

zaãtitu sopstvenih interesa. Ako, naime, uSrbiji Ãeãeý nastavi da raste, to bi Crno-gorcima moglo pomoñi da shvate da ih

Proãle nedeýe imali smo prvezaista uzbudýive izbore s tes-nim rezultatima, ãto verovat-no nije dokaz veñe demok-ratije. Ali, kad vam se nijedan

Ako Ãeãeý nastavi da raste, to bi Crnogorcima moglo pomoñida shvate da ih Bulatoviñ vezuje uz vojvodu, a ne uz Miloãeviña

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



Bulatoviñ vezuje uz åetniåkog vojvodu, ane viãe uz Miloãeviña. Ovi izbori donelisu Srbiji nekoliko krupnih novosti. Na-

jveña je, naravno, da su socijalisti pretrpe-li najteæe gubitke do sada. Neñe moñi dasastave parlamentarnu veñinu i formirajuvladu, a ostali su i bez svog predsednika.To znaåi da bi morali da dele vlast, ãto ni-kad nisu radili, ne umeju, a ne znaju ni skim bi, ni ko bi hteo s çima. SPO izgledaneñe, a ako Miloãeviñ reãi da ipak uzmeÃeãeýa, ubrzo se neñe znati ko je kogauzeo. Ispada da ñe, najverovatnije, s pro-leña morati ponovo da se glasa za parla-ment. A ãto se tiåe predsednika, SPS stoji

joã gore, poãto je jedan kandidat oåigled-no potroãen, a boýih nema na vidiku.

Daýe, posle ovih izbora, svakome jeosim çemu samom postalo jasno da VukDraãkoviñ nikad neñe biti predsednik Sr-bije. Ne znam zaãto mu to tako teãko pa-da, ali vidim da nikako ne dolazi k sebi.Odbija, i verujem da ñe do kraja odbijatida postane prosto obiåan politiåar, koji sekreñe u zadatim okvirima i razloæno zas-tupa ono u ãta veruje. Njegov najuverý-iviji razlog za uåeãñe na proãlim izborimabio je spreåavaçe faãizacije Srbije.

Da je on sad u staçu da rezonuje poli-tiåki logiåno, razmiãýao bi o nagodbi sasocijalistima oko vlasti, i sigurno ne bi

uåestvovao na ponovýenim predsed-niåkim izborima. Ali, po svemu sudeñi onñe se joã dugo baviti viãe Ðinðiñem nego

Ãeãeýem, a ako zbiýa ponovo izaðe naizbore, rastuæiñe i svoje protivnike. Dobardeo çegovih glasaåa sigurno se trajno ok-renuo Ãeãeýu kad je video kako mu dobroide. Ljudi oko Draãkoviña su ionako naputu da od stranke naåine preduzeñe i po-litiåki kapital pretvore u neãto opipýivo.

Kad je u pitaçu Ãeãeý, mislim da nikoviãe ne bi smeo da gaji iluzije da je onsamo dobro kontrolisano Miloãeviñevostraãilo. Takoðe, neka se niko ne nada dabi Ãeãeý na vlasti znaåio samo nastavakistog, jer je deo sistema i jer bi ga vlastobavezala i uåinila odgovornijim. Najzad,vaýa znati da ovaj tip usijanog ekstrem-iste, mada je sposoban za sva moguñapretvaraça i taktiåke manevre, ne teæivlasti ni zbog çe same ni zbog novca,nego da bi zbiýa uradio ãto je naumio. To,dakako, smrdi na rat, teror, proterivaça,premlañivaça, zabraçivaça i lomýeçasvega ãto pruæa otpor.

Ako bi se on dokopao vlasti, izvesno jeda to ne bi trajalo dugo, ali bi bilo inten-zivno i okonåalo bi se velikim treskom.Ukupna cena sigurno ne bi bila mala, aliãta bi ko platio i koliko bi koga bolelo,sam bog zna. Ko, meðutim, sluãa ãtaÃeãeý ovih dana govori, lako moæe danasluti kako bi se provela Srbija. Pita ko

je taj Kinkel i pre ti Gelbardu da ñe od

Vaãingtona zahtevati çegovo smeçi-vaçe. To znaåi da bi, kao predsednik Sr-bije, u najmaçu ruku poruåio Klintonu da

mu izaðe na megdan, ili da mu plete gañei koãuýu.

Hoñu da kaæem da ovakvi ýudi ne-izostavno sebi doðu glave, ali ako vodedræavu, onda i çojzi. Ima joã naåina da seÃeãeý zaustavi, ali ne ako nije sasvim jas-no ãta on predstavýa i koliko je blizu ciýa.U Srbiji je gotovo sve spremno za çega.On prosto idealno oliåava sve u ãta nas jeubeðivala Miloãeviñeva dugogodiãçapropaganda laæi, mræçe i gluposti. Sadsvi igraju na çegovom terenu i çemuodgovara gotovo sve ãto se dogodi.

Najzad, poãto je veñina biraåa udrugom krugu ostala kod kuñe, blokstranaka koje su pozivale na bojkot imapovoda da proglasi sopstvenu pobedu, ãtozvuåi viãe lepo nego taåno. Niko sad nemoæe da kaæe koliko je zaista bojkotaãameðu tim apstinentima, naravno poãto seoduzmu Albanci. Meðutim, ko nijeuåestvovao, nije izgubio i u tome se sas-toji trenutno psiholoãko preimuñstvo tihstranaka u odnosu na SPO.

Ali, ni SPO ni Vuk Draãkoviñ viãenisu vaæni. Åak je i SPS maçe vaæan. Pi-taçe je samo ko moæe da zaustavi Ãeãeýa,a ni u krugovima bojkotaãa ne vidi se nikotakav. Osim toga, ni taj blok, åak i bezSPO-a, nije u staçu da saraðuje. U takvimokolnostima, s takvim demokratskim poli-

tiåarima, nijedan faãista i tiranin ne moraju mnogo da brinu za svoju buduñnost. ■STOJAN CEROVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.


14 VREME ■ 11. OKTOBAR 1997.S

vaka devojka u okolini Beograda,kaæu, kad se udaje kao deo mira-za, ako je u prilici, navodi i zakuptezge na nekoj od beogradskih

pijaca. I åuðeçu nema mesta.Prvo zato ãto je, kako za "Vreme" kaæe Zo-ran Dabetiñ, radnik pijaåne uprave na Zele-

nom vencu, oko 99 odsto tezgi u gradu izda-to tako da se prenosi s kolena na koleno, adrugo stoga ãto je meseåni zakup za poýo-privrednike 70 dinara, a dnevni za sluåajnog

namernika 30 dinara. Ako se isplati za 30dinara dnevno, kako li se tek isplati za 70meseåno!

A povod za ovu priåu o mirazu i zak-upu je nedavna izjava Zorana Ðinðiña,bivãeg beogradskog gradonaåelnika ilidera Demokratske stranke (DS), da se u

glavnom gradu dnevno moæe ukrastimilion dinara. Krenuvãi çenim tragom,"Vreme" je doãlo i do pijaåne uprave

Na Ðinðiñevu tvrdçu da se u Beogradu dnevno pokrade suma iz naslova ovogteksta jedan sagovornik "Vremena" kaæe: "Samo pola dinara po glavi, to je malo"

milion dinara

B O Æ I D A R

P E T R O V I Ñ

Beogradske afere

Kako ukrasti

NEÅIJI ELDORADO:Buvlja pijaca u Beogradu

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



Opãtinska globaAko æelite da prodate stan, åiji je opãtina,recimo, suvlasnik, najpre ga morate ponuditi

opãtini na kojoj se nalazi. Meðutim, kad odete u opãtinu,dobiñete odgovor: "Opãtina nema para i sigurno vam neñe kupi-ti stan, ali vi morate po zakonu o pravu preåe kupovine dapodnesete taj zahtev".

To nije sporno. Nevoýa je ãto su opãtine ove propise isko-ristile da preko taksi oglobe graðane. Neke su bile skromne, aneke su, bogami, dobro zacepile. Takse koje je propisalo Re-publiåko ministarstvo za finansije jedinstvene su za celu Srbi- ju (3 dinara po zahtevu), ali su opãtine naã le naå ina (prekouredbi) da dodatno prazne dæepove svojim "podanicima". Sva-ka od beogradskih opãtina ima svoju tarifu za pomenutu taksui tako, recimo, uz "republiåka" tri dinara, taksa u opãtini Ze-

mun iznosi 8 dinara. U radikalskoj opãtini su bili zaåuðeni dapostoje bilo kakve razlike u taksama, jer su mislili da su one

jednake za celu Srbiju. Ova çihova tvrdça vaæi samo u sluåa- ju da je ispravna matematiåka jednakost 8=25=40=50. Naime,sledeñe u ovom nizu su opãtine Rakovica, Voædovac i opãtinaÅukarica i kod çih je za ovu taksu potrebno izdvojiti 25 di-nara. U opãtini Åukarica na priznanici pod svrha doznakestoji: naknada za usluge, a ne pomiçe se pravo preåe kupo-vine, iako se taksa odnosi na to. Primalac je, naravno, SOÅukarica. U opãtini Rakovica su malo precizniji, tako da jesvrha doznake za pravo preåe kupovine, a primalac su opãtin-ski organi uprave. Opãtina Novi Beograd propisuje taksu od40 dinara, a najskupýe na ovoj listi su opãtine Savski venac iPalilula; oni su svoju taksu propisali na 50 dinara. Joã jednom

je iskoriãñena rupa u zakonu, i joã jednom na ãtetu graðana.B. R.

kao moguñeg æariãta nelegalnih prihoda.Goran Vesiñ, odbornik DS u skupãtini

grada, tvrdi, naime, da se u svakom poslu ukome se nekontrolisano obrñe gotov novacmoæe krasti. Pri tome, on za "Vreme" navo-

di gradske sluæbe kao ãto su pijaåna uprava,parking-servis i grobýa.Komentariãuñi navode o kraðama iz

ugla posla kojim se bavi (naplata i kontrolarada na tezgama), Zoran Dabetiñ nas uvera-va da je kontrola rada pijaånih uprava duplopojaåana od promene vlasti tako da je nem-oguñe raditi mimo utvrðenih propisa. "Naãposao je prizeman i realan, pa nemam ãta tuda uradim." Ãto se tiåe zbivaça "na viãemnivou", o tome niãta ne zna.

Na samoj pijaci "Vreme" je naãlo potvr-du i za jednu i za drugu tvrdçu. Ruæa Tapiñ(53), iz sela Slanci, veñ 17 godina prodaje

robu na istoj tezgi bez problema. Meðutim,samo nekoliko metara daýe jedan mladimomak, koji se plaãi da se predstavi, tvrdida ima problema sa zakupom, jer "kad sevlast promeni svako svoje ýude gura". I joãkaæe da nema klasiånog reketa, "ali postojedrugi naåini".

U svakom sluåaju, kako kaæe dr Miro-ýub Labus, nakon ãto je opozicija preuzelavlast u Niãu, ispostavilo se da su dnevni pri-hodi od pijaåne uprave sa 10.000 dinara,koliko su do tada registrovali socijalisti, na-glo skoåili na 50.000 dinara, koliko su regis-trovali opozicionari.

No, ako kraða u pijaånim poslovima iima, to je samo mali vrh ledenog brega uodnosu na moguñnosti koje pruæaju drugegradske delatnosti.

VELIKE PARE: Svi sagovornici"Vremena" (zanimýivo je da je u ovomsluåaju reå i o ålanovima DS i Srpskogpokreta obnove) saglasni su oko toga da se

najviãe para krade na formalno legalannaåin: U poslovima koji se sklapaju izmeðu javnih gradskih preduzeña i privatnih firmi.Suãtinu mehanizma åini naduvavaçe cena,ili u startu prilikom ugovaraça poslova ili

naknadno po dobijaçu posla u takozvanimnaknadnim radovima. Reå je o milionimadinara.

Evo i primera. Za sva beogradska ob-daniãta hrana se jedinstveno nabavýa nanivou grada. Lane se posao ugovarao "u åe-tiri oka" i utroãeno je 28 miliona dinara, aove godine je, posle raspisivaça javnogkonkursa, ceo posao obavýen za 19 milio-na dinara! Ili: nedavno je gradska vlada na-bavila farbu za naredne tri godine prekopreduzeña jednog od svojih aktuelnih ålano-va, a plañeno je 18 dinara po kilogramu;mada je, prema tvrdçi ålanova DS, farba

mogla da se pribavi i po ceni od 13 dinara zakilogram.Firma Intergradça kop, åiji vlasnik je

Boãko Antonoviñ, poznatiji kao suprugDuãanke Ðogo-Antonoviñ, ekskluzivno jedobijala poslove koji su se radili za Beo-gradski vodovod. Svojevremeno je ista fir-ma ugovorila renoviraçe potkrovýa za po-trebe Vodovoda po ceni od 150.000 dinara,da bi posao bio gotov tek kad je cena, nakon

"naknadnih radova", dostigla åitavih900.000 dinara. "Tu su se sakrila bar joã dvastana za nekoga", uvereni su sagovornici"Vremena".

U jednom poslu postavýaça dva kilo-

metra vodovodnih cevi navedeno je da sucevi obloæene cementom, ãto gradçu posk-upýuje pet puta. Kad su nove vlasti skoknu-le do tog gradiliãta da provere ãta se dogaða,ispostavilo se da od cementa nema ni tragani glasa. Cena je ostala.

FASADE: Ljuba Anðelkoviñ, zamenikdirektora "Eçuba" i ålan DS, kaæe da suposlovi izgradçe gradske infrastrukture(vodovod, kanalizacija, putevi) "najslaðepare" za privatna preduzeña. A çegovstranaåki kolega Zoran Nikoliñ navodi da je jedan od trenutno najunosnijih poslova ureðeçe gradskih fasada.

Istraæivaçe "Vremena" pokazalo je dase u Beogradu na raåun gradskih vlasti ure-ðuju tri fasade: u Knez-Mihailovoj 33, naSabornoj crkvi i kuñi kraýa Petra. Na jednojod ove tri lokacije, kako smo utvrdili, posao je proceçen na pet miliona dinara, ugo-voren je za 4,5 miliona, a struåçaci tvrde dase realno moæe zavrãiti za tri do 3,5 milionadinara. Eto lepe razlike u ceni, u koju sumnogi komotno mogli da se "ugrade"(kaæu

▲

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

MIRAZ: Parking kod "Tri lista

duvana" u Beogradu

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



Ex YU barometar

Septembarska korpaCene i plate: Beograd, Zagreb, Skoplje,Ljubljana i Sarajevo izraæeno u markama

Smenjuju se minimalna inflacija, pa onda naiðe red deflacije i nakraju pojavi se stagflacija. Inaåe, najveña inflacija ostvarena je u Hr-vatskoj, avgustovska je bila åak 0,8 odsto, sledi Makedonija sa 0,7odsto i Slovenija sa 0,3 odsto. SRJ beleæi deflaciju od 0,3 odsto. Akose inflacija meri stopom rasta cena na malo, uporeðujuñi dva avgus-ta, onda je prva na listi Hrvatska sa 3,5 odsto, sledi Makedonija sa 5,1odsto, Slovenija je u sredini sa 9,6 odsto, i na kraju, SRJ sa godiãnjimskokom cena od samo 12,4 odsto. Takoðe, za Sloveniju se moæe reñida je uãla u fazu stagflacije. Jer, slovenaåka privreda je dostigla svojmaksimum u proizvodnji, ali to ne prate nova træiãta.

Ipak, za prostor od izvora Save do Vardara karakteristiåno je dasu sve nacionalne valute precenjene, kako tvrde eminentni ekon-omski analitiåari. To dokazuju i poslednja deãavanja na deviznomtræiãtu. Naime, DEM je u porastu i u Ljubljani i u Beogradu. U tzv.BiH, u septembru najavljena nova valuta konvertibilna marka(KM) joã nije puãtena u opticaj. Operacija je prolongirana za krajgodine. Kuna i denar su i dalje stabilni.

Ako se uporede plate, slika je pribliæno sliåna kao i pre nekoli-ko meseci. Slovenci joã nisu uspeli da dosegnu prosek od 1000DEM, drugi su Hrvati sa 590 DEM, dok su Makedonci treñi sa 296DEM. U donjem delu tabele moæe se reñi da je prva B iH, iako jevelika razlika od kantona do kantona, a uteãno mesto pripada Srbijii Crnoj Gori. Ovde je neophodno naglasiti da su crnogorske plate, uavgustu mesecu, prvi put dodirnule magiånu cifru od 1000 dinara,

odnosno 245 DEM, dok su srpske "dogurale" do 237 DEM.Interesantno je primetiti da je razlika izmeðu najveñeg i naj-

da je to izraz koji je åak i meðu dæeparoãimazamenio reå "kraða"). "Nadleæni" se mogu"ugraditi" i prilikom izdavaça poslovnogprostora. Recimo, iznajmýivaçe kvadrat-nog metra poslovnog prostora u najuæem

centru grada koãta vas meseåno devet di-nara. Sagovornici "Vremena" proceçuju dase za izdavaçe saglasnosti za koriãñeçeprostora poput onoga u kome se nalazi, naprimer, "Aero klub" moæe "na ruke" dobitioko 100.000 maraka. Meseåno, dakako.

ZEMLJA I STANOVI: Posebnu pri-åu åini upravýaçe gradskim graðevin-skim zemýiãtem (davaçe saglasnosti zaindividualnu gradçu kuña) i stambenifond u nadleænosti grada ili opãtina. Gos-podin Anðelkoviñ navodi da je na sednicigradske vlade zatraæeno da se podaci osvim stanovima u vlasniãtvu grada unesu

u kompjuter, ali je Spasoje Kruniñ, pred-sednik vlade, taj zahtev odbio. Moguñnostmaterijalnih koristi u ovom sluåaju ogledase u iseýavaçu, useýavaçu i otkupu tihstanova za male pare. A kako su podaci,po tvrdçi g. Anðelkoviña, sada dostupni

samo jednom åoveku, ni "reket" za infor-maciju nije iskýuåen.

Ukoliko su taåni navodi sagovornika"Vremena" da je javno preduzeñe Parking-servis bez iåijeg znaça (pa i ålanova Up-

ravnog odbora istog preduzeña) otvorilonova parking mesta i bez kontrole sa çihubiralo prihode, ni ovu delatnost ne trebazanemariti pri popisu "zlatnih, a mutnih rud-nika". Tvrdi se, meðutim, da je u ovoj delat-nosti glavna para na terminalima gde se od-laæe i pretovara uvozna roba (takozvani ter-minusi, poput onoga kod motela "Nacio-nal"). U ovom sluåaju u igri su cigarete, naf-ta i sva druga lukrativna uvozna roba podograniåenom kontrolom. Pa ãta do træiãtabez carine proðe proãlo je uz lepu zaradu.

I cesije su posao gde se moæe "ugraditi"neki procenat za "odgovornog druga". Reå

je o trojnim ugovorima, gde jedna stranakoja duguje drugoj daje saglasnost da seraåun plati kako bi druga strana uåinila uslu-gu nekom treñem. Pojaãçavajuñi ovaj meh-anizam, Mihajlo Golicin, ålan DS-a, navodiprimer sa Beogradskim maãinskim gra-

fiåkim zavodom (BMG). Vodovod je, kaæeg. Golicin, dugovao novac BMG-u za cevi ipumpe. Onda su ålanovi gradske vladetraæili da se taj raåun ãto pre isplati, kako bi

BMG zavrãio predizborni posao za strankukojoj su ti ýudi pripadali. S obzirom na toda je reå o "slatkim poslovima" sa dræavnim javnim preduzeñima, ne iskýuåuje se mo-guñnost da su obavýeni po "dograðenim"cenama, pa onda ima mesta i za proviziju

BG ZG SK LJ SAbeli hleb (kg) 0,95 1,7 0,73 1,85 1,0braãno 1,1 1,3 1,12 0,87 1,2ãeñer 1,2 1,94 1,44 1,52 1,0mleko 0,7 1,0 0,89 0,92 1,5krompir 0,6 0,6 0,80 0,42 0,6crni luk 0,95 1,1 0,64 0,84 1,0paradajz 1,22 1,1 0,48 2,45 2,0paprika 1,70 1,5 1,12 2,45 1,0limun 2,44 2,0 1,92 2,32 3,0

jaje "S" 0,19 0,3 0,19 0,28 0,27 juneñe b.k 8,0* 15,3 8,95 12,2 9,0svinjsko b.k 7,5* 11,1 7,99 10,4 10,0hamburger 1,22 1,53 1,60 1,69 2,0big mek 2,44 3,6 2,87 3,17 3,5pileñe meso 4,5 5,5 5,75 6,2 5,0sardine 1,22 2,2 0,64 1,16 1,0pivo (0,5 l) 0,49 0,9 0,70 1,43 1,0benzin (S-98) 0,89 1,19 1,21 1,08 1,1bioskop 3,17 5,5 3,19 4,75 3,0marlboro 2,5 3,9 2,08 2,95 3,0kafa 13,4 22,8 14,70 13,6 9,0grad.saobrañaj 1,22 1,0 0,96 1,05 0,7dnevni list 0,49 0,97 0,48 0,95 0,5struja (Kwh) 0,08 - 0,10 0,16 -plata (jul) 206 590 296 995 250

*nestaãica

manjeg proseka plata smanjena: do juåe kretala se do pet puta, a uavgustu je smanjena na samo åetiri puta.

Ako se vratimo na cene, moæe se zakljuåiti da je ãirom naãebivãe sve u znaku kretanja DEM na deviznom træiãtu, a u pojedin-im sektorima, kao ãto je træiãte mesa, ima nagoveãtaja joã veñegskoka cena kada je u pitanju beogradsko træiãte, ukoliko se ne doz-voli uvoz. Takoðe, na beogradskoj pijaci voñe i povrñe su duplo

skuplji nego u istom perodu protekle godine. Sreñom, dobro jerodila pãenica, a i kukuruz. Z. H ERMAN

Za sva beogradska obdaniãta hrana se jedinstveno nabavýa na nivou grada. Lane se posao

ugovarao "u åetiri oka" iutroãeno je 28 miliona dinara,a ove godine je, posleraspisivaça javnog konkursa,ceo posao obavýen za 19miliona dinara!

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



P

Zona sumraka

Gori pol opuçenost poæarevaåkog æenskog zatvora i broj noñeça u çemu opali su tolikoda nadleænima nije bilo druge nego da na ovo zdaçe stave katanac (ako moæetako da se kaæe). Osuðenice koje joã nisu odsluæile svoje premeãtene su, na zado-

voýstvo tamoãçeg æivýa, u Zabelu, u muãki mardeý, ili u proslavýeni beogradski CZ gde ñe okajati svoje posrnuñe ukoliko ih za 29. novembar ne pomiluje predsednik Re-

publike. Predsednikova æena bi ih, kad bi samo mogla, pomilovala ovog momenta. Miru

Markoviñ je, i kao æenu i kao nauånika, zaprepaãñivala, boýe je reñi bolela pomisao daiza zidova zloslutnoga zdaça u centru grada åami toliko pripadnica çenog pola:"Uvek sam se pitala, dok sam prolazila pored te u Poæarevcu poznate zgrade, zar jemoguñe da tamo, iza zida, ima toliko æena koje su ubice i lopovi. Nekako su mi to bila

muãka zanimaça." U dnevniku ("Bazar" br. 846) piãe kako se çena sumça "pokaza-la opravdanom" æenski zatvor zvrjao je poluprazan, siromah je "jedva æivotario, takonenastaçen u potrebnoj meri".

Neki mladi preduzetnik bi na temeýima kazamata mogao otvorit i disko teku, do- juåeraãça apsana zgodna je i za radio stanicu (koja ñe od neblagodarnog stanovniãt-va jednog lepog dana moæda biti i gaðana jajima); novoosloboðeni prostor bi dobrodoãao i Haãkom tribunalu, za istureno odeýeçe, Poæarevac bi bio idealno mesto za ne-

pristrasno i poãteno suðeçe svim osumçiåenim Srb ima zaã to ne i pripadnicimadrugih naroda? koji usled straha od leteça i drugih strahova nisu radi da idu åak u

Hag. Neka se zgrada prometne u ãta god hoñe, æenskog zatvora viãe nema, a neñe ga ni

biti, nikada viãe: ionako zanemarýiv æenski kriminal ñe nakon otkriña M. M. pasti nanulu, moæda i niæe: profesorka, naime, tvrdi da su netom prekomandovane zatoåenicesigurno imale "endokrinoloãke tegobe, odnosno tegobe hormonalne prirode, one hor-

monalne prirode kad u æenskoj hormonalnoj strukturi postoji nedopustivo visok pro-cenat muãkih hormona".

Ako u svakom domu zdravýa budemo imali endokrinoloãku sluæbu, moæda i pa-tronaænu, æenski kriminal biñe ruæna proãlost, jedino ñe iznad ãanka buduñe dis-koteke biti metalna ploåa kao potresna svedodæba o stradaçu hormonalno raz-ravnoteæenih æena do kojeg je dolazilo sve do hormonskog otkroveça profesorke

Markoviñ.Slogan "hormonima protiv nasiýa" vaýao bi i u suzbijaçu muãkog kriminala, ko-

jeg nam je veñ svima preko glave; pripadnicima ovog prestupniåkog pola trebalo bi a to bi åinile supruge, sestre, majke, sekretarice, svastike, posestrime, snaje, konkubi-ne... u omiýeno piñe kriãom sipati åudotvorne kapi na bazi æenskih hormona. Tako bimnogi secikesa i pýaåkaã, umesto da zatuåe neku staricu ili da opýaåka ionako nesol-ventnu banku, pohitao u sirotiãte da tamo odnese koricu hleba i da besplatno potkreãe

æivu ogradu; mnogi bi graðanin koji ima maniju veliåine, i svoje i narodne, posle tihkapi obustavio radove na proãireçu Srbije i o svom vlastitom troãku otputovao u nekuvojnu bazu da ãto pre potpiãe mir...

Drugarica Mira (ne mogu viãe da je gospoðam!) åuvala se da ne uvredi robijaãice eto i reå nekako ne ãtima tezom da su sve one muãkobaçaste. Ona priznaje da imai "æena sa æenskom prirodom koje su izvrãile zloåin", ali dræi da takve zaista "nisuimale drugi izlaz". One su morale da se ogreãe o zakon uprkos tome ãto je, kako se

profesorka nauåno izrazila, "prag za bezizlaznost kod æena veoma visok, u svakomsluåaju viãi nego kod muãkaraca". Tu nije kraj: "Sposobnost æena da izdræe æivotnenevoýe veña je nego kod muãkaraca", baã kao ãto je veña i çihova "sposobnost datraæe reãeçe, a åesto i dar da ga naðu".

Muãkarci ñe povikati "ua, æenski ãovinizam!", ali ñe, ako se teorija prof. Markoviñ pokaæe taånom, a mora se pokazati, jer drukåi je ne biva, opet oni profitirati: pra-vosudni sistem ñe prema tim slabiñima sa uroðenim zloåinaåkim nagonom morati da

ispoýi izvesno milosrðe. ■

LJUBOMIR ÆIVKOV

prilikom naplate. G. Golicin navodi da jefirma BMG zbog ovakvih sumçi bila naspisku preduzeña sa kojima gradske vlastine bi trebalo da posluju, ali su, po çegovommiãýeçu, koalicioni partneri DS-a pred

izbore zanemarili taj dogovor.UZAJAMNE OPTUÆBE: Imajuñi uvidu sve ove finansijske rupe, moæda je g.Zoran Dabetiñ u pravu kad kaæe da je "mil-ion dinara dnevno malo, jer je to samo 50para po stanovniku Beograda".

U svakom sluåaju, izjava Zorana Ði-nðiña otvorila je Pandorinu kutiju, koja je dosada bila åvrsto zatvorena i skloçena dale-ko od oåiju javnosti. Åiçenica da je liderDS-a za kraðu optuæio svoje koalicionepartnere iz Srpskog pokreta obnove (SPO)nikoga ne oslobaða odgovornosti premagraðanima. Ne samo zato ãto, zamoýen da

prokomentariãe optuæbe da se u Beogradukrade milion dinara dnevno, Anðelko Trpk-oviñ, portparol Vuka Draãkoviña, za "Vre-me" kaæe: "Gospodin Ðinðiñ to o milion di-nara vaýda zna iz iskustva, pa mu je sad kri-vo ãto to viãe ne moæe da radi", veñ i zatoãto nema odgovora na pitaçe: zaãto je ondag. Ðinðiñ ñutao dok je bio gradonaåelnik?Osim toga, do juåe su predstavnici obe ovestranke za kraðe udruæeno optuæivali do- juåeraãçu vlast oliåenu u Socijalistiåkojpartiji Srbije.

Uostalom, vaýa na umu imati opasku g.Gorana Vesiña: "Ko bi odoleo tome. Prob-

lem je po meni sistemski". Graðani zato tre-ba da razmisle o reãeçima. G.Vesiñ smatrada çih treba traæiti u ukidaçu druãtvene/ dræavne imovine gde god je moguñe. "Gradsvojom imovinom treba da raspolaæe podkomercijalnim uslovima. Da se poslovi dajusamo preko javnih licitacija i da se ukinupozivni konkursi, jer su se pokazali kao loãi.Svi razvojni planovi grada treba javno da severifikuju. Mislim da sva javna preduzeñatreba pretvoriti u jedan holding sa jednomdirekcijom, treba omoguñiti da komunalnapreduzeña budu træiãna, pa da grad sklapa saçima komercijalne ugovore. Ako grad saçima nije zadovoýan, treba da ima mo-guñnost da sklopi ugovor sa nekim drugimpreduzeñem", kaæe za "Vreme" g. Vesiñ.

I joã vaýa razmisliti o obaveznom uvo-ðeçu komisija za ustupaçe radova u jav-nim preduzeñima (jer, kako se tvrdi, dok seupetýa viãe od troje ýudi stvar sa pod-miñivaçem se komplikuje). U svim situaci- jama u kojima se sumça u navedenu vred-nost poslova mogu se angaæovati nezavisniveãtaci. A javnost rada je po definicijiprepreka za sve muñke i kraðe.

Ovako ñe biti da se promena vlasti

svede samo na to da "psi laju, a karavaniprolaze" ■VESNA KOSTIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.


18 VREME ■ 11. 0KTOBAR 1997.

Putevi i politika

biåevo i Ðerdapske magistrale: narodspontano priveden sa svojih radnih mes-

ta i u radno vreme, medicinske radnice ubelom i pioniri koji su za tu priliku izgu-bili pokoji åas i kojima su nedostajalesamo pionirske marame. Paæçu jenaroåito privlaåio dæeleb "besnih" auto-mobila åiji su putnici vodili glavnu reå.Sa govornice je predsednik SkupãtineDragan Tomiñ podsetio na znaåaj obi-laznice naglasivãi da "Srbija krupnim ko-racima æeli da dostigne razvijeni svet".Niãta maçe nadahnut nije bio ni ministarsaobrañaja i veza Svetolik Kostadinoviñ:"Iza moñnih maãina ostaju neizbrisivitragovi, kilometri novosagraðenih i ob-novýenih puteva i mostova, puteva ulakãi, lepãi æivot dostojan åoveka".

Na sveåanosti je reå uzeo i predsed-nik opãtine Poæarevac dr Duãan Antiñ,bili su tu i potpredsednik vlade i ministarunutraãçih poslova Vlajko Stojiýkoviñ i

joã podosta sitnije "boranije": nekolikoministara drugog reda, te "glavoçe" izElektroprivrede, Direkcije za puteve...Svi su se radovali zbog toga ãto se Po-æarevac, izgradçom obilaznice dugaåke11 kilometara, oslobaða tranzita i ãto seiz centra varoãi proteruju teãki kamioni i

ãleperi koji su pretili da ga uguãe. Za raz-voj, napredak i prosperitet ne samoPoæarevca veñ i åitave Srbije, svoj mladi

æivot verovatno je poloæilo i pokoje pra-sence. Tako se sveåarilo u Poæarevcu 18.septembra, tri dana pred izbore.

Tri nedeýe kasnije, putnici koji æeleda se provozaju pomenutom obilaznicom

prvo ñe se suoåiti sa zbuçujuñim sao-brañajnim znacima, na primer, putoka-zom za Veliko Gradiãte precrtanim lep-ýivom trakom. Na skretaçu za sveåanootvoreni drum stoji znak zabraçenogprolaza, a one koji zaobiðu upozoreçe,na prvoj sledeñoj raskrsnici zaustaviñeradnik i prevesti im saobrañajni znak nasrpski: "Daýe neñeã moñi". Onda ñe ob-

jasniti da se tamo joã radi, asfaltira seput.

Zaista, na putu se radi sve u ãesnaest."Ostalo je joã maçe od kilometra", veliradnik Preduzeña za puteve Poæarevacdok ãpahtlom skida asfaltnu masu kojamu se prilepila za ðonove. "Pre dva-tridana dobili smo i dva finiãera, sa çimaide mnogo bræe. Biñe, vaýda, brzo goto-vo, do 15. oktobra, za Dan osloboðeçaPoæarevca."

Na pitaçe kako je moguñe da se sve-åano otvori obilaznica koja nije zavrãe-na, åovek sleæe ramenima. "Tako je tokod nas, politiåki", veli i dodaje da ñeobilaznica biti od velike koristi, jer Poæa-revac "jedva diãe". Svojom platom jezadovoýan i priznaje da su im, poãto

rade po uåinku, obeñali joã. Niåim poli-tiåkim se, naravno, ne bavi. To je posaoza nekog drugog, a on ñe da glasa za

Lepo je bilo sveåano otvaraçe obi-laznice oko Poæarevca, taånije"veznog puta" izmeðu petýe Lju-

Poæarevaåki PotemkiniKako je otvarana obilaznica i ko je prevario Dragana Tomiña?

F O T O G R A F I J E : D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

GRADILIÃTE: Dalje neñeã moñi

Majstori,

majstori...Neimari deonice "poluautoputa" Feketiñ-Subotica nisu mogli da dobiju znaåajnijikompliment. Na sveåanom otvaraçu de-la auto-puta u nedeýu 14. septembra ovegodine, sedam dana pred izbore, javno ih

je, pred nekoliko desetina hiýada ýudiorganizovano pokupýenih od Horgoãado Dragaãa, hvalio liåno predsednik SRJugoslavije Slobodan Miloãeviñ:

"Dozvolite mi, na samom poåetku, dase pre svega zahvalim, u vaãe i u svoje

ime, graditeýima auto-puta. Pa i ova kiãapodseña nas da je isto tako letos ometalagraditeýe koji su ovaj put zavrãili dvameseca pre roka. Verovatno bi ga za-vrãili i neãto bræe da ih ona nije ometala.Ali na kiãu ne treba da se ýutimo, jer jeoåigledno da je poýoprivreda, na drugojstrani, time veoma mnogo dobila."

Tako je predsednik joã jednom potvr-dio svoju reputaciju majstora zapronalaæeçe ponekog dobra u svakomzlu, a graðevinari su mogli privremenoda odahnu, nastavýajuñi polako rad na

istoj deonici auto-puta – do sledeñihizbora vaýa neãto sveåano otvoriti. A po-dosta posla je joã ostalo, mada je istu de-onicu samo Radoman Boæoviñ veñ dvaputa uz fanfare otvarao.

Gurajuñi u naslove na udarnimstranicama naslove tipa: "Otvoren auto-put", dræavne novine su po udaýenimñoãkovima diskretno skrivale ob-

jaãçeça ispisana sitnim slovcima: danije reå o auto-putu, veñ o "poluautopu-tu" (novokomponovani, nedavno sko-vani izraz, dosad nepoznat u struci),taånije: otvorene su samo tri trake, po

jedna u svakom pravcu i joã jednazaustavna, kao na "auto-putu" Beograd-Novi Sad, ili na nekim delovima Ibarskemagistrale, koju zbog toga joã nisu un-apredili u auto-put. Osim toga, ni zavrãe-na i asfaltirana saobrañajnica sa po tritrake u oba smera, joã se ne moæe zvatiauto-putem. Potrebna je izgradçaprateñih objekata, prelaza, prilaza, nad-voæçaka..., koji pokatkad odnesu novcakoliko i kolovozne trake. Poãto ovde tiradovi joã nisu okonåani, nije iskýuåenamraåna prognoza da ñe, kada seýaci

krenu da prevoze letinu, joã neko i dapogine. ■

U. K.

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



koga mu kaæu. Vreme nije bilo naklo-çeno graðevinarima: kiãurine koje su in-aåe celog leta natapale, potapale i preta-pale Srbiju, nisu zaobiãle ni ovo gradil-iãte. A zna se da je dovoýna jednodnevna

kiãa da obustavi radove na tri dana, dokse takozvani tampon ne ocedi.Tampon je u stvari viãeslojna podloga

koja se prilikom gradçe puteva postavýana utabanu i izravnatu zemýu. Prvo se"udara" kamen i ãýunak, sve se dobronabija, da bi na kraju doãla rizla. U za-visnosti od kategorije puta, debýina tam-ponskih slojeva iznosi od 40 do 80 centi-metara i tu se ugraðuju ogromne koliåinematerijala. Onda se razvlaåe asfaltnislojevi, pa zavrãni, habajuñi sloj od erup-tivnih materijala (trahit, dacit, pandezit).Tek tada je put gotov. Ukoliko se pod-

loga ne uradi dobro, odnosno ako je tam-pon nekvalitetan, a asfalt tanak, i akonema habajuñeg sloja, put se brzo de-formiãe.

Pomenuta obilaznica oko Poæarevcatrebalo je da bude korektno izvedena iradovi su – zbog kiãe i povremenihnestaãica materijala – napredovali sporo,ali normalno i propisno. A onda je stiglonareðeçe da sve mora da bude gotovodo izbora, u nerealno kratkom roku.Usledila je trka sa vremenom, radilo senavrat-nanos, iz Batoåine je dovezenanekvalitetna, "prýava" rizla i samo naba-

cana po nezavrãenim deonicama puta,bez pravilnog rasprostiraça i nabijaça.Preko çe je razvuåeno tek toliko asfaltada zamaæe oåi uglednim zvanicama kojese, uzgred, nisu baã mnogo osvrtale na"rezultate rada". Posledçi metri asfalti-rani su 18. septembra izjutra, nekolikosati pred dolazak Veoma Vaænih Osoba.

I åim su ugledni gosti okrenuli leða"zavrãenoj saobrañajnici", radnici supoåeli da skidaju asfalt (a ponegde i tam-pon) sa nekih deonica – anomalije na is-fuãerisanom drumu videle su se golimokom. Trasa je morala da bude iznovasreðena i asfaltirana. Zavrãni, habajuñisloj postavýen je na jednom delu puta, ana drugom ga moæda uopãte neñe biti, jer– materijala nema. O visini ãtete nanetegradçom ovog "Potemkinovog druma"kojim do trenutka pisaça ovog teksta

(utorak, 7. oktobar popodne) joã nikonije proãao, laik moæe samo da nagaða ida razmiãýa o utroãku nafte – veliki uto-varivaåi sråu od 30 do 50 litara gorivana sat, a kamo kamioni i druga oprema!Tu su joã i radniåke nadnice za dupliposao, ali s çima je problem najmaçi –to su dobri, strpýivi i duãevni ýudi,

saåekañe svoje novce dok marka neposkoåi.

Da bi se dobile istinite informacije,najboýe je obratiti se profesionalcima,koji, u ovom sluåaju, nisu baã raspoloæe-ni da govore: "Mi smo samo jedan od iz-voðaåa radova na ovoj obilaznici, tu su

joã i Mostogradça, Beograd-put, Vojvo-dina-put, Putogradça Stig, preduzeñe izZajeåara...", nabraja Zoran Stojanoviñ,direktor Preduzeña za puteve Poæarevac inovinare koji su mu neoåekivano zaseli

na kiåmu upuñuje da se za sve podatkeobrate investitoru – predsedniku Skupã-tine opãtine. Nareåeni, pak, nije imaovremena za "Vreme", mada mu je ispredkancelarije vladala pustoã, a lepuãkastasekretarica se dosaðivala. Uz obeñaçeda ñe razgovor moæda biti obavýen iduñenedeýe, radoznalci su upuñeni predsed-niku Izvrãnog odbora g. Bojanu Kekiñu,za koga se znalo da nije u zgradi.

Opreznost poæarevaåkih åelnika moæ-da se moæe objasniti åiçenicom da jedva-tri dana nakon "sveåanog zavrãetkaradova", na gradiliãtu koje je, umesto dase polako raãåiãñava, radilo punom pa-rom, viðen liåno predsednik JugoslavijeSlobodan Miloãeviñ. Predsednik se krat-ko zadræao, pogledao okolo i namrgoðense udaýio. Ako je verovati zlim jezicima,u Poæarevcu je, nakon toga, odræan nebaã prijatan sastanak braniåevskog okru-ga, a tema nije bila u vezi sa izborima.Moæda se neko setio da je, na primer, re-klama u medijima jeftinija i efikasnija odpropagande za koju se aråe hiýade rad-nih sati, tone goriva i materijala. Pogoto-vo ãto su glasaåi pokazali da ih je teãko

prevariti – u Poæarevcu je vladajuñastranka proãla loãije od oåekivaça. ■

UROÃ KOMLENOVIÑUSPEH: Biciklisti prolaze

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.


2 0 VREME ■ 11. OKTOBAR 1997.

nu, definitivno, piãe na- juzbudýivije trilere. Ko

bi, recimo, koliko do ju-åe, pomislio da ñe Pred-rag Bulatoviñ, predsed-nik podgoriåke podru-ænice Demokratske partije socijalista Bulatoviñe-vaca DPS(b) ikadanazivati Mila Ðukanovi-ña voðom?! Kad, nelezi vraæe: borac za jed-instvenu Jugoslaviju rav-nopravnih graðana upo-trebio je upravo taj ter-min opisujuñi sadaãçi

politiåki habitus crnogor-skog premijera; doduãe,on je çegovo voðstvoodmah smestio u preciz-ne etniåke koordinate, iz- javivãi da rezultati izborapokazuju kako je MiloÐukanoviñ sada postao "voða musliman-skog i albanskog nacionalnog biña uCrnoj Gori", dodavãi da svoju tvrdçu ba-zira na "procjeni da najmaçe polovinaÐukanoviñevih glasova pripada çi-ma"(izjava za "Dnevnik" Radija B92 uponedeýak, 6.10).

Predrag Bulatoviñ je tako na deludemonstrirao suptilno shvataçe graðan-skog druãtva i ýudskih prava i sloboda kojetradicionalno odlikuje çegove partijskedrugove. Setite se samo çihovog humanis-tiåkog kampovaça u okolini Dubrovnika1991, u sezoni kada su "ustaãe" intenzivno"palile gume", kako je çihove tadaãçe ak-tivnosti definisao jedan general, takoðesluåajno zateåen u tom kraju, sa sve ku-pañim gañama, zatamçenim ðozlucima igumenom pojas-patkicom za neplivaåe...Doduãe, bilo bi nepravedno optuæivati Bu-latoviñe toga i ostale za partijsku pris-trasnost ili ideoloãku zaslepýenost, poãtonareåena izjava tako neæno i divno kore-spondira s produhovýenom konstatacijomVojislava Ãeãeýa da je "Zoran Liliñ dobioviãe glasova Albanaca nego Fatos Nano uAlbaniji". To dokazuje da se patriote svihprovenijencija savrãeno dobro meðusobnorazumeju, uklapaju i dopuçavaju.

Kakve sve to veze ima sa izborima zapredsednika jedne dræave u kojoj, barsluæbeno, ne vaæe "rasni zakoni"? Ah, tkozna, krhko je ýudsko znaçe pred paradok-sima ovdaãçe politike i kreativno u(ne)-

reðenom zbrkom u glavama ovlaãñenih"prijateýa naroda". Biti "demokratskileviåar" i "evropski socijalista", a usput

diskvalifikovati politiå-kog suparnika naglaãa-vajuñi da etniåki i verskidrugaåiji graðani glasajuza çega (stvarno ili na-

vodno, vaæno li je?), a ta-koðe i sumçiåiti te "dru-gaåije" graðane zato ãtoglasaju za politiåkog su-parnika, moguñe je samotamo gde se ýudski mo-zak shvata kao obradivapovrãina. Brojeñi i raz-vrstavajuñi etnogenetskimaterijal "svojih" i "tu-ðih" glasaåa, Jedan OdBulatoviña obnarodovao je svoj program na naåinzbog kojeg bi mogao da

dobije oåinske kritikeåak i od pomenutog ze-munskog gradonaåelni-ka.

Åoveku koji bi se, uonim vremenima, zvao predsednik gradskog ko-

miteta omakla se, dakle, izjava kojapotvrðuje potencijalno "izdajniåku" ulogu(brzog) jezika, klasiåna "frojdovskaomaãka", koja dokazuje da je "miãýeçe"ponekad nedovoýno brzo da stigne us-aðene predrasude kakve izbijaju iz åove-ka u staçima poviãene nadraæenosti poli-

tiåkim erosom. Autocenzorska funkcija"politiåke korektnosti" lako je popustilapred æeýom da se protivnik omalovaæi, agde ñeã veñe uvrede za ukus poãtenognaroda od åiçenice da za çega glasajuSvi Oni Koji Nismo Mi?! U takvim sluåa- jevima, preostaj e samo da se Svi Miudruæimo i glasamo za Naãeg (a da jeNaã, dokaz je to ãto Oni ne glasaju zaçega), jer inaåe ñe Oni koji dobro znaju zaã to tako vole Onog.. . uze ti sveNaãe kao da je Njihovo, ãto ñe postepenodovesti do toga da Oni nadvladaju, pañemo Mi biti obespravýeni usred Naãezemýe... Komplikovano? Samo kad seopisuje mehanizam utemeýeça predra-sude. U praksi, svodi se na banalnu dis-kriminaciju.

Ãteta ãto Bulatoviñ nije predloæio kon-tramere za suzbijaçe etniåki nep-ouzdanih glasaåa. Recimo, kvote, ili de-onice: jedan glasaå Albanac vredi, reci-mo, 50 odsto glasaåa Srbina ili Crnogor-ca, Musliman vredi 65 odsto itd. Na tajnaåin, uvek bi pobeðivao Naã, posednikkontrolnog paketa etniåkih akcija. Neãtomi govori da ñemo, u sledeñoj fazi neza-

dræivog razvitka nacionalne evolucije kaniãtavilu, i to gledati. ■

TEOFIL PANÅIÑ

Dnevnik uvreda

Izdajniåki

jezik

Æivot moæda zaistapiãe romane, alipolitika na Balka-

Graåki

CentarVrememiãarska 12

beograd

cena 1.1din za 1cm filma vaæi za osvetljavanjeviãe od 1050cm, pri stabilnom kursu dinara i

plañanje u gotovini

telefoni

3244 254

3246 936

297mm

2540dpi

150lpi

1.1 dinfilmovanje

no vo!!!

S N I MA N J E

C D -a sa

MA C -a i

P C -a!

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.


■VREME 2 111. OKTOBAR 1997.

▲

, ragi doktore Karadæiñu, ve-rujem da me se señate zbognaãeg proãlogodiãçeg raz-govora, kao i zbog mojihredovnih susreta sa nekim

vaãim saradnicima da ne pomiçemomoju nedavnu posetu Palama, kada sampokuãavao da ubedim vaãe pravne saradni-ke da je doãlo vreme da se predate Meðu-narodnom kriviånom tribunalu u Hagu.Sada vam piãem da bih joã jednom izloæiosvoje argumente. Stekli su se svi moralni irazumni razlozi da se mirno i brzo predate,

pre nego ãto se desi neãto ãto bi, kako miizgleda, moglo da se zavrãi tragiåno pobosanske Srbe.

Ja viãe nisam u sluæbenoj vezi ni sa Vla-dom Sjediçenih Dræava, ni sa Haãkim tri-bunalom za ratne zloåine poåiçene u bivãojJugoslaviji. Sem toga, nemam nikakve pov-erýive informacije koje utiåu na mojezakýuåivaçe. Jednostavno sam åovek kojinikada nije lagao ni vas ni vaãe pristalice, ikoji æeli da izbegne daýa krvoproliña u Bos-ni i Hercegovini. Molim vas kao razumnogåoveka: uåinite pravu stvar pre nego ãtopostane prekasno i za vas i za one koji uvama vide svog lidera.

Postali ste izgovor za propast Dejton-

skog sporazuma, oåigledno je da ste visamo deo tog procesa. Sigurno je da vi liånoni na koji naåin ne snosite krivicu za ono ãto

se deãava u Jajcu, Mostaru, Bugojnu iStocu, ali ste u meðuvremenu postali po-godan i opãtepoznati simbol svake naciona-listiåke opstrukcije u Bosni. Ako je, kako mise åini, konaåno doãao åas za akciju, vi steprvi na udaru.

Do sada se NATO ponaãao priliåno pito-mo u sprovoðeçu Dejtonskog sporazuma.Zbog åega sam onda tako siguran da ñe sadaupotrebiti svoju zastraãujuñu maãineriju dabi vas uhapsio? Moje obrazloæeçe seuglavnom zasniva na unutraãçoj politiåkojsituaciji u Americi i Evropi. Kao ãto smo

videli tokom jugoslovenskih ratova, stranaintervencija retko je rezultat altruizma iæeýe da se pomogne lokalnom stanovniãt-

doði u Hag "Neka vaã unuk odraste znajuñi da se çegov deda borio za svoja uvereça i

da nije bio kukavica", kaæe u otvorenom pismu londonskom åasopisu"War Report", Vilijem Stubner, bivãi istraæiteý Haãkog tribunala

Otvoreno pismo Radovanu Karadæiñu

Dragi Radovane,

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



vu, a åeãñe liånih politiåkih potreba inos-tranih politiåara. Ako je moja analiza taåna,te potrebe sada nalaæu da vas NATOkonaåno uhapsi.

Staçe na ameriåkoj politiåkoj sceni na-

jviãe ñe doprineti vaãem hapãeçu. Predsed-nik Klinton mora da ispuni svoje dvaputponovýeno obeñaçe da ñe se ameriåke trupepovuñi iz Bosne u junu 1998. Tokom proãlihpredsedniåkih izbora ova stavka nije pred-stavýala problem, jer se çegov protivnikBob Dol u osnovi slagao da je neophodnoodræati ameriåko vojno prisustvo i nakon pr-vobitnog datuma povlaåeça u decembru1996, kako bi se izbeglo obnavýaçe sukoba.Ovoga puta neñe iñi tako glatko.

Klinton je sada usredsreðen na svojuistorijsku zaostavãtinu. Napustiñe poloæajkao relativno mlad åovek, i joã dugo ñe

morati da sluãa opravdane i neopravdanekritike na raåun svog predsednikovaça.Kad je o spoýnoj politici reå, nema baãbogzna åime da se pohvali. Dejtonski spo-razum, koji predstavýa jedan od retkih us-peha çegove administracije, ozbiýnozapiçe. Sem toga, Klinton mora da vodiraåuna i o izborima za Kongres u novemb-ru 1998, kada ñe doñi vreme da ili povuåetrupe, ili objasni Kongresu zaãto one moraju da ostanu u Bosni. On ñe ovoga putasvakako æeleti da ih povuåe, jer ñe ga u su-protnom republikanci napasti da "opet laæeameriåki narod". To bi ga moglo koãtati

mnogih sediãta u Kogresu, ãto bi mu paksmaçilo ãanse da tokom posledçih godinasvog mandata uåini bilo ãta znaåajno naunutraãçem ili diplomatskom planu.

S druge strane, ako povuåe trupe asituacija se pogorãa, ne samo ãto ñe Dej-tonski sporazum biti oceçen kao spoýno-

pred odlazak da su svi oni "åisti pred Bogom i pred hrvatskim naro-dom". Po dolasku u Hag, kaæe HTV, oni su "izolirani od znatiæeýni-ka i novinara"; drugim reåima odvedeni u zatvor.

Devetorica od çih su, inaåe, letos jedva izbegli prepad trupaSFOR-a na bar dve lokacije u dolini Laãve (neko ih je upozorio);deseti, åuveni Dario Kordiñ, viðan je redovno po Splitu i Zagrebu,dok je hrvatska vlada tvrdila da ne zna gde se nalazi. Haãka optuæni-ca (taånije dve optuænice) tereti ih za ratne zloåine poåiçene u doliniLaãve tokom 1993. i to: zloåine protiv åoveånosti, teãke prekrãajeÆenevske konvencije iz 1949, prekrãaje pravila i zakona ratovaça,ubistva, raçavaça, namerne napade na nenaoruæane civile, uniãteçeimovine, verskih i kulturnih objekata, pýaåku itd. Zlatko Kupreãkiñ, jedan od ýudi s poternice, prvobitno je pristao na izruåeçe, ali je danranije promenio miãýeçe i nestao, inaåe bi ih bilo jedanaest.

Nagovaraçe desetorice da se dobrovoýno predaju bio je bolan ineprijatan proces za Hrvatsku. Åak je teãko bolesni Gojko Ãuãak,ministar odbrane, morao da se iz bolnice obrati javnosti i objasni jojzaãto je to neophodno. Ovoga puta Ãuãak nije pomiçao "gutaçe æiveæabe" (kao prilikom potpisivaça Vaãingtonskog sporazuma o Fed-eraciji BiH), ali je gaðeçe bilo podjednako: stvar je objaãçena razlo-

zima domoýubnim, mada je cela Hrvatska dobro znala o åemu je reå.A reå je bila o sve nepodnoãýivijem pritisku velikih sila, pretçama

Tihi AmerikanacVilijam Stubner, bivãi pomoñnik ãefa misije OEBS-a u Bosni Roberta Frovika, a kas-

nije istraæiteý Haãkog tribunala, boravio je tokom ove i proãle godine u nekoliko veoma

diskretnih misija na Palama, pokuãavajuñi da nagovori Radovana Karadæiña da se preda.Posledçi put je tamo iãao krajem juna ove godine, za raåun ameriåke vlade, o åemu nije bioobaveãten ni ameriåki ambasador u Sarajevu. Tom prilikom, meðutim, nije uspeo da budeprimýen kod Karadæiña, a jedan od savetnika bivãeg predsednika RS saopãtio mu je da jeveñina ålanova Vlade RS odluåno protiv Karadæiñeve predaje. D.A.

politiåki promaãaj, veñ ñe i sam NATOdelovati kao tigar od papira, i to baã u tre-nutku kad Senat treba da odobri plan oçegovom p roãirivaçu. I na kraju, obra-tite paæçu na potpredsednika Ala Gora.On ñe se 2000. godine kandidovati zapredsednika, a moæete zamisliti kakve bimu bile ãanse u sluåaju katastrofe u Bosni

ili, joã gore, u sluåaju produæenogameriåkog vojnog prisustva.Åini mi se da unutraãça situacija u

Evropi takoðe teæi ka osiguraçu podrãkevaãem hapãeçu. Najvaænijim faktorima,poput Nemaåke i Holandije, vaæno je nesamo da sprovedu planove o povratku izbe-glica veñ i da spreåe obnavýaçe sukoba,koji bi sigurno dali nove talase imigranata.To predstavýa pravi politiåki otrov, naroåitoza kancelara Kola, pred kojim stoje i neiz-vesni izbori. Kad je o Engleskoj reå, do-voýno je da se prisetite onoga ãto sedogaðalo oko Prijedora 10. jula, pa da vam

bude jasno da je vlada Tonija Blera prestalada vrda oko bosanskog pitaça, a Britanci suizrazili snaænu podrãku Tribunalu. I najzad,Francuzi su tokom i posle rata u vaãoj ze-mýi izgubili viãe vojnika od svih drugih ze-maýa. Francuska vojska smatra pitaçemåasti da se te ærtve ne pokaæu uzaludnim. I

oni ñe se verovatno zaloæiti za vaãehapãeçe.

Ako pogledamo Republiku Srpsku, iz-gleda mi da vam vaã nedavni sukob sa Biý-anom Plavãiñ ne donosi podrãku u narodu.Vaãa pozicija je poåela da se kruni, ãto jedeo procesa demitologizacije vaãeg ugleda.To i odluka NATO-a da dobar deo vaãe

policije definiãe kao paravojsku åini vas joãraçivijim u sluåaju akcije hapãeça, asmaçuje ãanse za odmazdu od strane vaãihýudi. Ove okolnosti nisu izmakle paæçionih koji treba da narede takvu akciju.

Dakle, imajuñi sve ovo u vidu, zaãtone biste konaåno odluåili da se predate?Svaka upotreba oruæane sile nosi ozbiýanrizik po vaã æivot i zdravýe. Niko nesumça u vaãu liånu hrabrost i spremnostda se oduprete hapãeçu, ali ãta se timedobija. Kao ãto smo se sloæili proãle god-ine, nikakva zemaýska sila ne moæespreåiti NATO da izvrãi zadatak kada mu

se neãto jasno naredi. A ukoliko je, kaoãto pod podozrevam, takva odluka veñdoneta, ili samo ãto nije, mogu se desitisamo dve stvari: ili ñe vas poput nekogobiånog kriminalca odvuñi u Hag u lanci-ma, ili ñete i vi i mnogi oko vas poginutiodupiruñi se hapãeçu. Siguran sam da

Dobrovoýci u Hagu

Praçe hrvatskog obraza U ponedeýak 6. oktobra, deset bosanskih Hrvata za kojima je

poternica Haãkog tribunala raspisana skoro pre dve godine (10. no-vembra 1995) skupilo se na aerodromu u Splitu. U prisustvu ugled-nih posmatraåa, meðu kojima su bili i Robert Gelbard (ameriåkipregovaraå za Balkan) i Miroslav Tuðman (ãef hrvatske obaveãta- jne sluæbe HIS), osumçiåeni su se okupani, izbrijani i odeveni uelegantna odela skruãeno ukrcali u avion holandskog ratnogvazduhoplovstva i odleteli u Hag. Hrvatska televizija opisala ih je

kao vitezove koji dobrovoýno odlaze meåki na rupu ne bi li opraliobraz Hrvatske. Dario Kordiñ, najznaåajniji ålan grupe, izjavio je

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



niko u rukovodstvu NATO-a ne uæivaplanirajuñi te varijante. Oni verovatno neæele da koriste silu, ali ñe kao profesion-alni oficiri morati da ispune nareðeçe. Utom sluåaju, zavrãiñete u nekoj skuåenoj

ñeliji u Hagu, ili u grobu na Palama kaomuåenik za unapred izgubýenu stvar.Ne verujem da kao muåenik moæete

boýe sluæiti svom narodu nego ako svojsluåaj iznesete pred taj narod i svetsko jav-no mçeçe. U proãlosti ste se veñ dokaza-li kao dobar govornik. Ako joã verujete uono ãto ste åinili, imajte hrabrosti da to javno branite, umesto da se, kao sada,kreñete linijom maçeg otpora.

Ãta bi se postiglo opiraçem hapãeçu?Znate da ñe u sluåaju primene nasiýa ãirihrazmera najviãe stradati upravo oni pripad-nici vaãeg naroda koji su verovali u vas i

pratili vas verno u dugim godinama rata.Da li se spremate da im tu ýubav i vernostuzvratite tako ãto ñete izazvati opãtu trage-diju od koje ñe korist izvuñi samo vaãi ne-prijateýi? Kakve ñe ãanse imati vaã narodda se odbrani od svojih suseda nakon ãto

ga krvavi sukob sa NATO-om oslabi, a sviostaci simpatija Zapada nestanu? Ne zabo-ravite poniæavajuñi poraz koji je vaãa vojs-ka pretrpela tokom ograniåene intervencijeNATO-a pre dve godine. Molim vas da ne

dozvolite da nevini graðani RepublikeSrpske postanu ærtve joã jednog rata.Ubeðen sam da niko u Tribunalu ne

æeli da se ova situacija okonåa u krvi. Akose mirno predate, uåiniñete uslugu i sebiliåno i narodu Republike Srpske. Vaãomdobrovoýnom predajom bi se izvesno uk-lonila ozbiýna prepreka obnovi i razvojuRS, a nema sumçe da bi se to joãpospeãilo ukoliko i druge optuæenikeohrabrite da se predaju, i ukaæete javnostina to da je uloga NATO-a u vaãoj predajibila miroýubiva i konstruktivna.

Dobrovoýnim odlaskom u Hag mogli

biste da u odreðenoj meri utiåete navreme i okolnosti tog åina. Imali bistemoguñnosti da unapred snimite porukunarodu Republike Srpske, koja bi se emi-tovala na dan poåetka suðeça i pokrenuladalekoseænu raspravu. Otiãli biste åasno.

Diktirali biste uslove svoje predaje, paåak donekle i uslove svog smeãtaja dokåekate suðeçe. Publicitet i pojaåane mereobezbeðeça NATO-a svakako bi predu-predili eventualne planove ýudi iz vaãeg

okruæeça da vas eliminiãu a zatim svalekrivicu na NATO kako bi vas spreåili dasvedoåite i eventualno izazvali novi rat.

Znam da vas brine da li ñe suðeçe bitifer. Ubeðen sam da hoñe, ali åak i ako nebude, to suðeçe ñe se nañi pod lupomsvih pravnih struåçaka sveta, a prenosiñega svi svetski mediji, tako da nijedanugao neñe proñi bez analize.

Doktore Karadæiñu, iskreno verujemda vam je ostalo veoma malo vremena dase odluåite. Akcije bi mogla da se odigrasutra, iduñe nedeýe ili za tri meseca. Usvakom sluåaju, siguran sam da je takva

akcija neizbeæna i da neposredno pred-stoji. Dok god bude trajalo vaãe sadaãçestaçe, vi ste, u stvari, zatvorenik sa veo-ma suæenom slobodom kretaça i govora.Uz to, ugroæavate one oko sebe koji bimogli da postanu ærtve nasilnog hapãeça.Slika unuka usnulog u vaãem krilu, objav-ýena nakon nedavnog intervjua holan-dskim novinama, nagnala me je da vamnapiãem ovo pismo.

Molim vas da ne sluãate savetnike koji,moæda iz sopstvenih interesa, æele vaãunasilnu smrt. Mislite na svoj narod. Akomorate da nastavite borbu, borite se u

sudu, gde ñe vaãa inteligencija i govorniå-ka veãtina iñi u vaãu korist. Neka vaã unukodraste znajuñi da se çegov deda borio zasvoja uvereça i da nije bio kukavica. Stan-ite pred Tribunal, na pozornicu istorije. ■

Iskreno vaãVILIJEM STUBNER

ekonomskom izolacijom i sankcijama za koje se nagoveãtavalo da bimogle biti uporedive sa onima za SRJ iz 1992. Tako se desilo da drTuðman zaboravi na sve herojske domoýubne ispade, svoje i svojihsaradnika ("Hrvatska se sagiçati neñe", "Neñe tuða ruka upravýatiHrvatskom" i u tom pravcu...), da popusti pred pretçama i da narediprivoðeçe desetorice u Split. Joã koliko pre nedeýu dana hrvatska jevlada tvrdila da moæe bez stranih kredita, a HTV i "Vjesnik" tercira-li na temu "ne damo Hrvate za kredite"; onda su neki ministri prizna-li da bez kredita ne ide. Javno mçeçe, hraçeno godinama priåamada "hrvatski vojnik ne moæe poåiniti ratni zloåin, jer se bori u obram-benom ratu" (Milan Vukoviñ, predsednik Vrhovnog suda) i sliånimdomoýubnim tezama, moralo je da proguta ovu splitsku ekstradicijukako zna. Nacionalistiåka desnica u HDZ-u i oporbenim strankamavrisnula je o "izdaji" i poåela da kuka kako "viãe nitko nije siguran"

(ãto nam je odnekud poznato).Jedino olakãaçe je to ãto je reå o bosanskim Hrvatima, poãto cela

haãka priåa ima u Hrvatskoj i svoj drugiugao: on se zove Tomislav Meråep. Naime,priåa o Meråepu i çegovim podvizima uVukovaru, Pakracu i Gospiñu koja se prosu-la preko "Ferala" i reakcija na ispovest MireBajramoviña narasla je toliko da je çena

moralna teæina sada neizdræiva. U Hrvatskoj se sluti da je Meråepo-vo ime na jednoj od tajnih optuænica; istovremeno se dobro zna da biaktiviraçe dosijea Meråep u Hagu znaåilo pribliæavaçe samomFraçi Tuðmanu na kritiånu udaýenost, sliåno sluåaju Arkan. Pri tom je Tuðman u delikatnijem poloæaju od Miloãeviña: kao prvo, on je odpoåetka isticao da je komandant oruæanih snaga i policije, kao i da je60 odsto hrvatskih vojnika od 1991. do 1995. izginulo na teritorijiBiH; drugo, Tomislav Meråep bio je aktivno sluæbeno lice MUP RH,komandant posebne jedinice i pomoñnik ministra u vreme izvrãeçamasovnih zloåina za koje ga sumçiåe. Iz izvora bliskih meðunarod-noj zajednici mogu se åuti æalbe da "izvesna velika sila" pretiukidaçem finansijske pomoñi Haãkom tribunalu ako se ne okaniTomislava Meråepa (Arkan nije bio pomiçan).

Moæda je zato Luiz Arbur osetila potrebu da juåe izrazi nadu da

ñe SAD nastaviti da finansira Tribunal u dovoýnoj meri... ■M. V.

SEDMORICA OD DESETORICE: Dario Kordiñ, Mirjan Kupreãkiñ, Zoran Kupreãkiñ, Drago Josi-poviñ (gore); Vladimir Ãantiñ, Dragan Papiñ i Mario Åerkez (dole)

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



Kosovo u poluvremenu

Zakazana detonacija Demonstracije albanskih studenata odræane prvog oktobra u Priãtini

proãle su bez ozbiýnih incidenata i bez ærtava. Njihov nastavaknajavýen za 15. oktobar, meðutim, preti krvavim zapletom

pelujemo na politiåare i stra-nke kosovskih Albanaca da

prestanu sa takmiåeçem koñe glasnije da hvali uspeh stu-dentskih demonstracija", kaæe

se u saopãteçu koje je u ponedeýak izdalaNezavisna unija studenata nepriznatog al-banskog univerziteta u Priãtini. "Nedopus-tivo je praviti marketing preko leða stude-nata." Ovom packom je tamoãçem poli-tiåkom establiãmentu joã jednom stavýenodo znaça u åijim je rukama inicijativa. Pi-taçe je da li se novo odlagaçe protestamoæe oåekivati, åak i ako nastavak prego-vora o ulasku albanskih uåenika i studena-ta u ãkolske zgrade, zakazan za 9. oktobar

u Priãtini, da ikakve opipýive rezultate pre15. oktobra, kada treba da ponovo poånustudentske demonstracije. Jer, ne samo dase doskora jedini proklamovani ciý protes-ta opisuje novim reånikom kao "oslo-baðaçe okupiranih objekata", veñ se nago-

veãtavaju i novi, mno-go ãiri zahte-

vi. Bujar Dugoli, predsednik Unije stude-nata, u nedeýu 5. oktobra rekao je televiziji

Tirana da su demonstracije priãtinskih stu-denata odloæene do 15. oktobra, na sugesti- ju Kontakt grupe. "Obeñali su nam da ñedo tada uåiniti neãto za ispuçavaçe naãihzahteva i povratak u naãe ãkolske i uni-verzitetske objekte. Oåekujemo izjaãça-vaçe gospodina Ibrahima Rugove, koji jerekao da ñe, ukoliko do 15. oktobra zahtevstudenata ne bude sproveden, tada poåetiprotest za priznavaçe nezavisnosti Kosova."

STRANI FAKTOR: Iako je Ejup Sta-tovci, rektor paralelnog univerziteta, odla-gaçe protumaåio reåima: "Studenti æeleda daju priliku Kontakt grupi, a ne Rug-

ovi", ipak i dobrano uzdrmani Demokrats-ki savez Kosova u nastalom predahugråevito traæi ãansu. Iako je dva dana preddemonstracije insistirao da se one odloæe,Ibrahim Rugova, predsednik DSK, na re-dovnoj konferenciji za novinare ovestranke u petak , izgledao je kao da je odu-vek bio çihov najvatreniji zagovornik.Odao je priznaçe studentima na dobroj or-ganizaciji, a graðanima za mirno pona-

ãaçe. "Demonstracije ñe pozitivno

uticati na moju karijeru", rekao je. "Ja sami daýe predsednik Kosova." Savetovao je

studentima da se uzdræe dok se stvar nereãi, jer "moæe biti opasno". Hidajet Hise-ni, jedan od potpredsednika DSK (åovekkoji je zaduæen za vezu sa nepokornimpredsednikom kosovske vlade u egzilu Bu- jarem Bukoãijem i moæda prvi visoki funk-cioner vodeñe partije kosovskih Albanacakoji je uvideo ozbiýnost studentskihzahteva, pa im se pridruæio u veåerçimãetçama priãtinskim korzoom) zatraæio jeod meðunarodnih faktora da "ovo malovremena koje je preostalo" iskoriste dadiplomatski interveniãu na reãavaçu kos-ovskog pitaça.

Vidno zabrinuta, svetska diplomatija jeovih dana za smirivaçe krize upotrebilasva dostupna joj sredstva u åiju smo seefikasnost proteklih godina uverili. Upetak je iz Vaãingtona stiglo zajedniåkosaopãteçe SAD i EU kojim se osuðuje up-otreba sile protiv mirnih demonstranata, au ponedeýak 6. oktobra, na sastanku save-ta ministara EU odræanom u Luksembur-

gu, odluåeno je da Evropskaunija otvori biro u Priãtini.Nemaåki ministar inostranihposlova Klaus Kinkel, vodeñaliånost evropske inicijative,rekao je da je izraæena "velikazabrinutost zbog snaænog us-pona nacionalistiåkih snaga uSrbiji" i zatraæeno "hitno ot-varaçe istinskog dijaloga" isprovoðeçe sporazuma oãkolstvu. Energiånost i dubi-nu shvataça, situacije karak-tertistiånu za zapadnoevrop-sku diplomatiju, moæda je na- jboýe opisao Hans van derBruk: "Traæili smo, a sad åe-kamo odgovor".

Ameriåka diplomatija jepo obiåaju neãto aktivnija, pa je u Beograd doputovao Rob-

A "

4 - 7 6 - 4 5

PRIÃTINA:1. oktobar 1997.

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



▲

ert Gelbard, specijalni izaslanik SAD zabivãu Jugoslaviju. On je razgovarao saMiloãeviñem, predstavnicima partija kos-ovskih Albanaca i priãtinskim studentima.Razgovore je kao nesumçivo pozitivne

ocenio samo Aýbin Kurti, studentskiportparol, koji je rekao da su od Gelbardadobili podrãku u borbi za povratak uuniverzitetske zgrade. A ãta se drugo mog-lo oåekivati, da im Gelbard kaæe da trebada studiraju po podrumima i garaæama?Gelbard je najavio posetu Priãtini za 21. ili22. oktobar.

SRPSKI FAKTOR: Fehmi Agani,potpredsednik DSK i ålan meãovite srps-ko-albanske komisije koja bi trebalo dasprovede sporazum o normalizaciji ãkolst-va, izjavio je da je "za zastoj u pregovori-ma kriva srpska strana". Agani tvrdi da su

srpski pregovaraåi posle samo dva susretaiznenada prekinuli daýi kontakt. RatomirVico, ãef srpskog dela Komisije, meðutim,veñ je objasnio da je krivac za nespro-voðeçe dogovora "ãiptarska strana, koja idaýe istrajava u zahtevima za nekim samo-stalnim procesom, izvan prosvetnih insti-tucija Srbije". O "novom duhu kompro-misa" kod srpskih vlasti govori i izjava re-ktora zvaniånog Univerzitzeta u Priãtini,da je jedini smisao Sporazuma insistiraçena sporovoðeçu zakona i da se mimo za-kona ne moæe.

Srpska javnost uopãte ne pokazuje

znake promene stava u odnosu na kos-ovske probleme. I daýe joj je jedno oko

lizmu suåelio se drugi. Oba nacionalizma srpski i albanski hranili su jedan drugog, amoguñnost srpsko-albanskog dogovora oKosovu upala je u æivo blato nacionalizma.Ipak, neodræiv konflikt dva sukobýena na-

cionalizma koji ne odustaju od svojih mak-simalnih ciýeva ukazuje na to da je srpsko-albanski dogovor, uz puno uvaæavaçe legit-imnih strahova obe strane, ipak jedini naåinza prekidaçe zaåaranog kruga u kome seKosovo vrti.

U periodu izmeðu avgusta 1981. i av-gusta 1982, 10 novina i ilustrovanih åaso-pisa u Srbiji je objavilo 1685 ålanaka o Ko-sovu, a TV Beograd je emitovala 412 pro-grama posveñenih pokrajini. Publikacije uJugoslaviji, iskýuåujuñi Srbiju, objavile sudodatna 2253 ålanka posveñena Kosovu.Samo u toku 1982. odræano je 36 skupova

druãtveno-politiåkih organizacija na kojima je glavna tema bilo "zajedniãtvo". Mnogo sepriåalo i pisalo u medijima, raspravýalo nasastancima komunistiåkih komiteta, uPokrajini nikakav pomak na smirivaçusituacije nije napravýen.

OSUDE I HAPÃENJA: Zvaniånici suizveãtavali da je situacija na Kosovu podkontrolom. Meðutim, albanski studenti suobeleæavali godiãçice demonstracija. Joã suse pisali slogani sa istim zahtevom: Koso-vo-Republika. Univerzitet Kosova je bioglavna meta kritika. Staroj kvalifikaciji da je"tvrðava nacionalizma" pridruæile su se

nove. Profesorima i nastavnicima se preba-civalo ãto ne osuðuju svoje kolege. Najav-ýivala se borba protiv "oportunista, kar-ijerista i ñutologa". Nastavýena su hapãeçai suðeça kosovskim Albancima.

Ipak, iseýavaçe Srba i Crnogoracabivalo je sve intenzivnije. Samo 1982. god-ine iselilo se 5180 Srba i Crnogoraca, a uprva tri meseca 1983. dodatnih 1180. Njiho-vo negodovaçe bilo je sve glasnije. KodAlbanaca, sa druge strane, stvarao se utisakda se staçe vraña na "Rankoviñevo doba". Iu Srbima i u Albancima raslo je oseñaçenesigurnosti. Obe strane su poåele sebe dapoimaju kao ærtvu druge strane.

Albansko komunistiåko voðstvo spro-vodilo je "diferencijaciju" meðu Albancima.Åistke i otpor koji im je pruæan pretili su daizazovu veliku podelu u albanskoj zajednici.Åula su se i prva upozoreça funkcionera saKosova da su hapãeça i zatvaraça mladihýudi "kontraproduktivna na duæi rok".Umesto da podstiåu osudu, ona su podstica-la solidarisaçe. U sredini sa tradicionalnovelikim porodicama i razgranatim rodbin-skim vezama mere kaæçavaça preduzeteprotiv hiýada kosovskih Albanaca direktno

su pogodile veoma ãirok krug ýudi.Pitaçe albanskog iredentizma bilo jeuzeto zdravo za gotovo. Raslo je nep-

åvrsto zatvoreno, a drugo u strahu razro-gaåeno. Tako su predstavnici (dræavnog)saveza studenata beogradskog i priãtinskoguniverziteta na sastanku u Priãtini oãtro os-udili demonstrante i izjavu Åede Antiña,

sekretara Studentskog politiåkog kluba,koji podræava strogo studentske zahteve ioceçuje da moguñnost za dijalog postoji."Zar je moguñe da joã postoji neko ko nijeprozreo da se iza tih zahteva kriju sepa-ratistiåki zahtevi?", åude se oni. Da je pi-taçe koriãñeça univerzitetskih zgrada uPriãtini viãe politiåki nego socijalni iliobrazovni problem teãko je poreñi, ali joã je teæe shvat iti kako reæimski akademci iztoga izvlaåe zakýuåak da o çemu ne trebarazgovarati .

"Politika Ekspres" je u petak prenelaTaçugovu "vest" koja kaæe da je "sudeñi

po prekjuåeraãçoj odluånosti pripadnikaMUP-a i vlasti Srbije, izvesno da se viãeneñe moñi organizovati nikakve demon-stracije, niti ima indicija da ñe pripadnicialbanske maçine ponovo izañi na ulice".Kako ñe se ovakva procena situacije usag-lasiti sa izjavom Radivoja Papoviña koji,obrañajuñi se maçe-viãe istoj populaciji,citira neimenovanog Hitlerovog generala(?!) koji je Albance opisao kao "åudan nar-od, koji od jaåeg traæi, a od slabijeg otima"i za kakvu nas to "razumnu i opravdanu"intervenciju vlastodræci pripremaju, vaýdasamo Slobodan Miloãeviñ zna. ■

ZORAN B. NIKOLIÑDEJAN ANASTASIJEVIÑ

Tri decenije kosovskih demonstracija (2)

Zaåarani krug Jednom nacionalizmu suåelio se drugi. Oba nacionalizma srpski i albanski hranili su jedan drugog

Nsovu 1981. godine iz åitavog kompleksa ko-sovskog problema izdvojen je samo jedan:oseñaçe ugroæenosti srpskog stanovniãtvau Pokrajini. Ako je iãta bilo zajedniåko Srbi-ma i Albancima, pored teritorije koje su de-lili, bilo je to akutno oseñaçe nezadovoýst-va situacijom na Kosovu. Neefikasnim

pravnim sankcionisaçem meðuetniåkih in-cidenata, s jedne, i çihovim medijskimpreuveliåavaçem, sa druge strane, stvorena

epunih godinu dana posle smrti Josi-pa Broza Tita i burnog ispoýavaçaalbanskog nacionalnog bunta na Ko-

je psihoza u kojoj su obe strane poåele davide sebe kao ærtvu one druge. Upravo taåiçenica predstavýala je najozbiýnije nas-leðe ranih osamdesetih godina na Kosovu.Meðutim, paralelno sa usponom srpskognacionalizma pravo na ærtvu priznato jesamo jednoj strani: srpskoj. Pravo na ærtvunosilo je sobom i iskýuåivo pravo na kon-trolu nad teritorijom. Ukidaçem autonom-ije Kosova pod pokroviteýstvom srpskog

dræavnog vrha, unatoå protivýeçu kos-ovskih Albanaca, ogoýena je sræ kosovskogkonflikta u novoj svetlosti. Jednom naciona-

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



overeçe prema kosovskim Albancima.Zahtev da Kosovo postane republika nijebio shvañen kao korak u pravcu integrisaçaKosovara u jugoslovensku zajednicu, veñkao korak ka odvajaçu od SFRJ i mo-

guñem prisajediçeçu Albaniji. Ipak, izjavemladih kosovskih Albanaca iz tog periodasvedoåe da su bili svesni da je standard kojisu uæivali na Kosovu daleko premaãivaokvalitet æivota çihove sabrañe iz Albanije.Takoðe, nisu gubili iz vida ni otvorenostSFRJ prema Zapadu i moguñnost putovaçau inostranstvo kao graðana SFRJ.

S druge strane, Albanija je svesrdno po-dræavala kosovske Albance ali nije izrazilateritorijalne pretenzije prema SFRJ; napro-tiv, pored oãtrih osuda politike voðene naKosovu, istican je interes Albanije zaodræavaçe dobrosusedskih odnosa sa

SFRJ. Ekonomska saradça SFRJ i Albanijenije dovoðena u pitaçe. U jugoslovenskoj javnosti nikada nije pomenut legitiman strahAlbanije da bi u varijanti spajaça sa Koso-vom morala da raåuna i na uticaj ideologijesa kojom je bila u ratu. "Enverovski" oblikkomunizma u Albaniji bila je svetiça. Niujediçeçe sa Kosovom ne bi bilo vrednoukoliko bi cena bila skretaçe sa ideoloãkogputa velikog albanskog voðe.

DEFANZIVA: Veñ ranih osamdesetihgodina, u komentarima objavýenim u "Ril-indji", glasilu KP Kosova, koji je inaåe biona liniji politike SKJ i osude "kontrarevolu-

cije" Albanaca, pojavili su se ålanci izrazitodefanzivnog karaktera. Stidýivo ali ned-vosmisleno kritikovani su stavovi koji suproæimali tekstove i karikature u beograd-skoj ãtampi. Najartikulisaniji je bio otporidentifikaciji svih Albanaca sa iredentistima.Protestovalo se protiv karikatura u kojima jeglavni predmet podsmeha orao nacionalnisimbol Albanaca. Odbijale su se optuæbe da je åitav stadion na fudbalskoj utakmici Priã-tina-Partizan igranoj u Priãtini uzvikivao"Eho, eho", navodno skandirajuñi EnveruHodæi. Polako je raslo oseñaçe diskrimi-nacije Albanaca. Bilo je izazvano strogompolitikom u sferi obrazovaça, ali i cen-zurom i nedostatkom kçiga na albanskom.Poåiçao je proces albanske nacionalne ho-mogenizacije na Kosovu. Meðutim, na åelukosovskih Albanaca nalazilo se rukovodst-vo koje je joã åvrsto stajalo na pozicijamasaradçe sa srpskim i jugoslovenskim voðst-vom i suzbijaça onoga sto je oficijalno naz-vano "kontrarevolucija".

POLICIJA: Od polovine osamdesetihdogaðaji na Kosovu i u vezi sa Kosovompoåeli su da se ubrzavaju. Dvesta uglednihintelektualaca iz Srbije potpisalo je peticiju

upuñenu Skupãtinama SR Srbije i SFRJ ukojoj je osuðena "indiferentnost" premagenocidu srpskog naroda na Kosovu. Traæi-

la se promena ustava. Poåeli su da se orga-nizuju protestni skupovi Srba i Crnogoracana Kosovu. Ubrzo je usledio i çihov prvidolazak u Beograd. Kosovski Srbi i Crno-gorci traæili su direktnu zaãtitu od republiåkih

i federalnih organa. Krajem te godine u jav-nost je procurio Memorandum Srpske aka-demije nauka i umetnosti: akademici su sma-trali, izmeðu ostalog, da je na Kosovu joã od1981. godine zapoåeo totalni rat protiv Srba.U Udruæeçu kçiæevnika u Beogradu odræa-vale su se protestne veåeri u znak solidarnostii podrãke sa kosovskim Srbima i Crnogorci-ma. Srpska pravoslavna crkva uveliko je la-mentovala nad situacijom u "staroj Srbiji", alii zahtevala akciju od srpskog politiåkogvoðstva kojom bi se zaustavio odliv srpskogstanovniãtva sa Kosova.

U aprilu 1987. tadaãçi predsednik Pred-

sedniãtva SK Srbije Slobodan Miloãeviñ najavio je kraj neizvesnosti na Kosovu. Pro-testnom skupu Srba i Crnogoraca u KosovuPoýu je poruåio: "Niko ne sme da vas bije".Iako izreåena pred relativno malom grupomýudi, poruka se åula ãirom Srbije. "Stalnosmo na televiziji ponavýali Miloãeviñev go-vor. I to je ono ãto ga je lansiralo", rekao jeDuãan Miteviñ, tadaãçi zamenik direktoraTV Beograd. Bio je to uvod u "anti-birokratsku revoluciju" i instaliraçeMiloãeviña u nacionalnog voðu. Uvereçepruæeno u Kosovu Poýu zvuåalo je odbram-beno. Meðutim, upravo ono je postalo bor-

beni pokliå srpskog nacionalizma, koji jeæeleo da iz korena promeni ne samo situaciju na Kosovu veñ i u åitavoj Jugoslaviji,postavãi tako i glavni uzrok çenog raspada.

Erupcija srpskog nacionalizma imala jesvoju viãegodiãçu genezu joã od sredinesedamdesetih godina. Tada je srpsko ruko-vodstvo iniciralo "Plavu kçigu" u kojoj jeukazano na neodræiv ustavni poloæaj Srbije'zarobýene pokrajinama'. Smatralo se da supokrajine 'dræave u dræavi' jer su imale pra-vo veta u Srbiji ali i u Federaciji. Posebnoneodræivim smatralo se to ãto su pokrajineimale pravo glasa u Skupãtini Srbije, dokSrbija nije imala uticaj na odluke pokrajin-skih organa. Dok se u pokrajinama smatraloda je to nacionalistiåki stav, to isto rukovod-stvo je kasnije u Srbiji optuæivano za izdajunacionalnih interesa. Pojedinaåne provoka-cije kombinovane sa veoma primamýivimotkupnim cenama imovine Srba i Crnogo-raca cene zemýe i kuña na Kosovu bile sudva ili dva i po puta veña nego u centralnojSrbiji podstakle su mnoge srpske porodice

da krenu put centralne Srbije. Njihov od-lazak sa Kosova bio je nadiruñem srpskomnacionalizmu jedan od argumenata da jesrpski narod ugroæen i da je doãao posledçiåas za çegovu odbranu. Meðutim, da bi taj

argument bio ubedýiv bila je neophodna to-talna "demonizacija" Albanaca. Pre negosto ñe situaciju Srba na Kosovu u svoje rukepreuzeti tvrdo krilo srpskih komunista, anti-albanska atmosfera u Srbiji se podgrejavalado taåke kýuåaça.

SLUÅAJEVI: Sredinom 1985. godinesluåaj Martinoviñ potresao je srpsku jav-nost. Martinoviñ se pojavio u gçilanskojbolnici sa flaãom u rektumu i za svoje staçeoptuæio dva Albanca. Åiçenica da je ovajnapad predstavýen kao flagrantan primerugroæenosti Srba na Kosovu zasenila je is-tragu o ovom sluåaju. Srbi i Crnogoraci koji

su dolazili sa Kosova govorili su u Beo-gradu da im se imovina napada, pali letina,skrnave grobovi i kulturni spomenici, da imæene siluju Albanci. U tako zagrejanoj at-mosferi emocije su bile jaåe od åiçenica.Statistike pokazuju da je broj meðuetniåkihsilovaça na Kosovu bio znatno maçi negosluåajeva silovaça u okviru jedne etniåkegrupe, a i da je broj sluåajeva silovaçauopãte u Pokrajini bio niæi nego u Fed-eraciji. Srpska paranoja je dostigla vrhunacu septembru 1987. Vojnik albanske nacio-nalnosti Aziz Keýmendi ubio je pet vojnikau parañinskoj kasarni. Iako su ærtve bile

bezmalo svih jugoslovenskih nacionalnosti,od kojih je jedan bio Srbin, ovaj dogaðaj jeinterpretiran kao izriåito antisrpski akt.Prãtala su stakla albanskih lokala ãirom Sr-bije, ali i u Makedoniji i Crnoj Gori.

Srbija se pokrenula, "dogaðao se narod"na trgovima srpskih gradova. Slavilo seujediçeçe Srbije. Najavýivalo se oslo-baðaçe Kosova i isticao çegov srpski kar-akter: "Kosovo je srpska duãa", "Kosovo sveta srpska zemýa", "Ne damo Kosovo"...Albanski iredentizam i separatizam nisu seviãe postavýali kao tema za diskusiju. PitaçeKosova postavýalo se iskýuåivo kao pitaçesrpske kontrole nad teritorijom Kosova.

Iz åitavog kompleksa kosovskog proble-ma izolovan je samo jedan: oseñaçeugroæenosti kosovskih Srba i Crnogoraca.Meðutim, çemu suprotstavýeno bilo je os-eñaçe ugroæenosti kosovskih Albanaca.Ono je raslo srazmerno optuæbama upe-renih protiv Albanaca kao iskýuåivih kriva-ca za iseýavaçe nealbanskog stanovniãtvasa Kosova. Srpski nacionalizam nije

Autor Denisa Kostoviñ je doktorant na Univerzitetu u Kembridæu, Velika Britanija. U pre-gledu kosovskih deãavaça od 1968. do 1990. koriãñena je srpska ãtampa, albanska ãtampa saKosova i iz Albanije, izveãtaji analitiåkog odeýeça RFE/RL, kao i ni z struånih ålanaka objav-ýenih u svetskim akademskim æurnalima. Takoðe su koriãñeni monografi i autorske zbirke pos-veñeni problematici Kosova izdati kod nas i u svetu.

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



priznavao Albancima pravo na oseñaçeugroæenosti, a samim tim ni pravo nauåeãñe u odluåivaçu o statusu Kosova. Me-ðutim, novi talas demonstracija kosovskihAlbanaca nedvosmisleno je pokazao da ioni imaju ãta da kaæu.

STARI TRG: Za razliku od prethodnihdemonstracija kosovskih Albanaca na Koso-vu, protest su ovoga puta zapoåeli rudari. Unovembru 1988. godine dve hiýade rudara izStarog trga kraj Titove Mitrovice krenulo je umirovni marã dugaåak 55 kilometara.Prikýuåila im se omladina. Njihov ciý bilo jesediãte kosovskih komunista u Priãtini.Traæili su da se poniãti smena pokrajinskogpolitiåkog voðstva na åelu sa prvim åovekomkosovskih komunista Azemom Vlasijem.Protivýeçe ukidaçu autonomije bio je ra-

zlog çegovog smeçivaça.Bilo je to ono isto rukovodstvo koje jeradilo na suzbijaçu albanskog nacionaliz-ma, jer je znalo da bi potezaçe pitaça Kos-ova kao republike moglo da dovede doukidaça i same autonomije. Iz tog razloganastojalo se da se suzbije albanski nacional-izam. Meðutim, eksplozija srpskog nacio-nalizma koji je iskoristio oseñaçe ugro-æenosti Srba i Crnogoraca na Kosovu najav-ila je kraj autonomije. Protiv srpskog nacio-nalizma pokrajinsko partijsko voðstvo bilo je nemoñno. Upravo to rukovodstvo bilo je iposledça veza preko koje je dijalog o Kos-

ovu bio moguñ. I ona je pukla.U februaru sledeñe godine kosovski Al-banci su ponovo protestovali. Preko hiýadu

rudara iz Trepåestupilo je u osmod-nevni ãtrajk glaðuodbijajuñi da izaðuiz jama. Protestu su

se prikýuåili stude-nti i radnici. Koso-vom se ãirio gener-alni ãtrajk. Glavnizahtev bilo je neod-stupaçe od prinici-pa iz Ustava iz1974. i smena no-vog albanskog voð-stva koje je prihva-tilo ustavne prome-ne. Ålanstvo Ko-munistiåke partijeKosova poåelo je

da se rapidno osipa.Masovno su se vra-ñale ålanske kçiæi-ce u znak protesta.Bio je to poåetakkraja komunizmakosovskih Albana-ca i okupýaça okozajedniåkog ciýa

najpre odbrane autonomije, a zatim i neza-visnosti Kosova.

Proces ukidaça autonomije neumitnose nastavýao. U zgradi pokrajinske skupã-tine, okruæenoj tenkovima i policijskim je-

dinicama, usvojeni su amandmani na pro-menu srpskog Ustava. Pobornici autonomije bili su podvrgnuti "izolaciji", odvoðeni suna informativne razgovore, hapãeni iuklaçani iz javnog æivota. Na toj skupãtin-skoj sednici, kaæu, bilo je dosta "gostiju".Kosovska skupãtina je praktiåno glasala zasvoje raspuãtaçe. Ukidaçe autonomijepostalo je stvar procedure. Skupãtina SR Sr-bije usvojila je amandmane na Ustav Srbije.Na Kosovu su se protesti Albanaca protivustavnog brisaça autonomije pretvorili umasovne demonstracije. Savezno predsed-niãtvo poslalo je tenkove da smiri Kosovo.U sukobima su stradala 22 demonstranta idva pripadnika milicije. Srbija je ipak gran-diozno slavila ãeststogodiãçicu Kosovskebitke i svoje ujediçeçe, a Kosovo je sveviãe liåilo na bojno poýe. Situacija se rapid-no pogorãavala.

Prelaz iz 1989. u 1990. godinu protekao je u znaku protesta. Demonstriralo je 40.000Albanaca, traæeñi ukidaçe vanrednogstaça, demokratske reforme i slobodneizbore. Jedan od glavnih zahteva bio je ioslobaðaçe Azema Vlasija, koji je biouhapãen pod optuæbom da je organizovao

ãtrajk rudara. Kosovo je bilo na ivicigraðanskog rata. Izveãtavalo se da demon-stranti napadaju vozove, autobuse, automo-

bile... Policijske jedinice poslate da uguãeprotest bivaju kamenovane. Izgledalo je daAlbanci traze revanã za ukidaçe autonom-ije u trenutku maksimalne nacionalne is-frustriranosti. Okrãaj mnogo veñih razmera

visio je u vazduhu.PROMENA TAKTIKE: Meðutim,preko noñi, u proleñe 1990. taktika Albanacanaglo se promenila. Nasilna sredstva protestaali i nacionalne borbe bivaju odbaåena.Poåiçe period mirnog otpora kosovskih Al-banaca. Nezadovoýstvo ustavnim promena-ma nije nestalo. Meðutim, naåin çegovogizraæavaça je promeçen. Hiýade sveña jepaýeno u znak protesta, lupalo se ãerpama iloncima na poåetku policijskog åasa, fabriåkesirene se oglaãavale u odreðeno doba dobadana u åast mrtvih.

Promena sa nasilnog otpora na mirni

predstavýala je povratak na filozofiju mirnogotpora koji su inicirali albanski rudari. Direk-tni sukobi na Kosovu su prestali. Meðutim,konfrontacija dve nacionalne grupe postala jetotalna. Ukidaçe autonomije protiv voýe Al-banaca na Kosovu podstakla je erupciju al-banskog nacionalizma. Kao ãto su za Srbekosovski Albanci bili kýuåni za afirmacijusvog identiteta, tako je i otpor srpskoj vlastipostao kýuåna referentna taåka za identitet ihomogenizaciju Albanaca. Odluåili su da narepresiju odgovore nenasilnom borbom i raz-vojem paralelnih vlasti i druãtva: ãkolstva,zdravstva, kulture...

Otpor srpskoj vlasti na Kosovu sutokom osamdesetih pruæale razne ilegalnegrupe marksistiåko-leçinistiåke orijentacijekojima je moæda i ideja ujediçeça sa Al-banijom bila bliska. Od poåetka devedesetihotpor srpskoj vlasti je meðu Albancima naKosovu postao sveoubuhvatan. Posleukidaça autonomije i raspada SFRJ, ciýkoji uæiva punu podrãku albanskogstanovniãtva je nezavisno Kosovo. Me-ðutim, taj ciý ostaje i daýe nedohvatýiv,pogotovo poãto je meðunarodna zajednicaistupila sa jedinstvenim stavom da promenagranica nema. Posle proglaãavaça nezavis-nosti, kosovski Albanci smatraju Beogradglavnim gradom "strane" dræave. Ali, nes-maçena represija srpske policije nad Al-bancima pokazuje da je ta "strana" dræava ite kako prisutna na Kosovu. Srbija je posta-la cela, a Kosovo srpsko. Vlast na Kosovu je u srpskim rukama, ali Srbima i Crnogor-cima na Kosovu nije "svanulo". Naprotiv. Upeticiji, nedavno poslatoj SlobodanuMiloãeviñu, desetine hiýada Srba i Crnogo-raca sa Kosova su poruåile: "Niãta se nijepromenilo". Meðunarodna zajednica ned-vosmisleno istiåe da bez reãeça Kosova i

uvaæavaça prava Albanaca nema skidaça"spoýnog zida" sankcija. ■

DENISA KOSTOVIÑ

PRIÃTINA: Februar 1990.

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.


VREME ■ 11. OKTOBAR 1997.28

LJUDI I VREME

Izjava nedelje

”Naã predsedniåki kandidat je do-bio 210.000 glasova viãe nego u

prvom krugu, dok su za Ãeãeý aglasali simpatizeri svih opozicion-ih partija, a dobio je samo jedanodsto viãe!”

MARINA MLINARIÑ,zagrebaåka manekenka i jedna od zapaæenijih takmiåar-ki na Izboru kraýice Hrvatske, kraýicu svijeta itd.:”Jedva åekam da odem u inostranstvo i daleko od svihovdaãçih smicalica i podmetaça okuãam sreñu.

Kako se bliæi taj dan, moram priznati da me sve viãehvata strah od samoñe. Jedinica sam, priliånorazmaæena, i vrlo sam vezana za majku, pa ñu ovovrijeme u Zagrebu iskoristiti da se pripremim zasamostalan æivot, a moæda nauåim i kuhati."(“Globus”)

SINAN SAKIÑ,pevaå: ”Lakãe je zaraditi na koncertima umaçim gradovima, gde doðe maçe pub-like. Troãkovi su neuporedivo maçi.Umesto na ko zna koliko radio stanica, do-voýno je reklamirati se samo na dve. Izle-pi se desetak plakata i to je sve. Mnogo

viãe ostane od prodatih ulaznica nego uBeogradu.” (“Sabor”)

RAJKO MITIÑ,savezni fudbalski selektor: ”Santraå nezasluæuje kritike jer su mu bile vezane ruke.Morao je da sastavýa reprezentaciju od igraåa izinostranstva. Oni su neuporedivo boýi od ovih mladiña kojiigraju u zemýi. A inostrani klubovi diktiraju dolaæeçe pojedi-naca sa zakaãçeçem.

Moæe li neko da zamisli dræavni tim bez Saviñeviña, Stojk-oviña, Mijatoviña, Jugoviña, Mihailoviña i ostalih? Ne moæe! Pazar je onda selektor kriv ãto nismo pobedili Ãpance u Beogradu i

Slovake u Bratislavi?” (“Ilustrovana politika”)DRAGAN KOJADINOVIÑ,

kandidat za doæivotnog premda moæda nei permanentnog rukovodioca Studija B,rado se seña da je mnoge proslavýeneposlenike ove TV stanice svojevremeno “primio sa ulice”:”Draganu Miliñeviñ sam zaposlio. Ja sam joj potpisao reãeçe ozaposleçu. Maji Divac takoðe. Oýa Beñkoviñ je izgubila posaokao profesor glume u baletskoj ãkoli ‘Lujo Daviåo’. Doveli su

je ovde da proba da eventualno neãto radi u redakciji. Nikad senije bavila novinarstvom. Nikada! [...] Ja im nisam neprijateý,

jer su oni godinama odliåno radili pod mojim ureðivaåkimvoðstvom. Oni mene gledaju preko niãana, i ako se to nastavi,

mi ne moæemo da nastavimo zajedno. Ja im nudim da sednemoza isti sto i da razgovaramo otvoreno o svemu ãto nas spreåava da saraðujemo na najboýinaåin. Lila Radoçiñ kaæe: ’Ponovo te dovela Udba!’ Ja joj kaæem: ’Dobro, Lila, zar ti brezaista u to verujeã?’ Ona samo sagne glavu i ñuti.” (“Svedok”)

NOVICA UROÃEVIÑ,skladateý ovdaãçi,evocira u “Svetu"uspomenu na MiruKosovku: ”Moraosam da je prebijem ineka bude sreñna

ãto je nisam prebiodo kraja. Lakunoñ!”

ALEKSANDAR VULIN,druãtveno-politiåki radnik i ålan literarnesekcije JUL-a, po uzoru na proslavýenapera levice piãe o godiãçim dobima:”Proãli su joã jedni izbori, svake zimeeventualno jeseni joã po jedni. Nekada segovorilo: momci se æene u jesen kad doðuiz vojske, sada se kaæe: æeniñu se tu negdeoko izbora. Señam se da je jesen obiånopoåiçala zavrãetkom poýskih radova, a zima kiseýeçem kupusa.Sada jesen poåiçe kampaçom a zima drugim krugom.”

IVICA DAÅIÑ,portparol SPS-a, kome je malo falilo pada izjavi – u stilu sovjetske ãtampe –kako je Liliñ po broju glasova zauzeodrugo mesto, a Ãeãeý pretposledçe.

DRAGAN TODOROVIÑ,portparol Srpske radikalne stranke: ”IvicaDaåiñ je laæov, kao ãto je SPS laæov. Ja ih

javno pozivam da kaæu na osnovu kojihzapisnika iznose one podatke. Ja nesumçam da bi Ivica Daåiñ, ako je to po-trebno za SPS, izjavio i da je Napoleon.Razlika izmeðu çega i onih u ‘Lazi Laza-reviñu’ koji tvrde da su Napoleoni je samou tome ãto on u to ne veruje.” (“Blic”)

SLOBODAN VUÅETIÑ,sudija Ustavnog suda Srbije: ”U nas, me-ðutim, pravna dræava postoji uglavnom nanormativnom i deklarativnom nivou, a upraktiånom smislu i daýe je na delu dosko-raãça partijska dræava, bar kad je reå o te-

hnologiji vladavine. Ona umnogome imaåak i karakteristike partijsko-politiåkedræave, jer dræavni organi, naroåito MUP,nedopustivo åesto, i bez odgovornosti, krãeustav i zakone na ãtetu graðana, protivza-konito primeçujuñi silu sa elementimanasiýa i torture. Do ovakvih ugroæavaçanajvaænijih graðanskih sloboda i pravadolazi zato ãto se odluåujuña politiåka moñne nalazi u kýuånim ustavnim institucija-ma i organima veñ u uskim neformalnimcentrima moñi. Njih åine pripadnici najuæedræavno-partijske strukture, koji istovre-meno imaju monopol na najprofitnije

uvozno-izvozne poslove, a nikome neodgovaraju za svoje samovlaãñe i proti-vustavni monopol.” (“Onogoãt”)

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



TANJA TORBARINA,novinarka “Globusa”: “Zastupnici u Saboru zaduæeni su i za razliåita mjereça. Eto pred-sjednica Æupanijskog doma Katica Ivaniãeviñ ustanovila je da je novoimenovani zagre-baåki nadbiskup Josip Boæaniñ najveñi sin kojeg je dao otok Krk.Kako u ruci nije imalametar, ona je do toga doãla mjerkajuñi nadbiskupa. Jel u redu da se tako mjerka nadbisk-

upa. Dobro da Katica Ivaniãeviñ nije rekla da je nadbiskup najveñi sin naãeg naroda. Znase ko je bio najveñi sin naãih naroda. Mi imamo i oca domovine. Ako je nadbskup najviãisin, da li je on prerasto oca. I da li otac domovine raåuna normalnim da je ujedno i na-

jveñi sin naãeg naroda. Jer ako nisi veliki sin, ne moã biti velik otac. Prema tome, nemaãto viãe Katica Ivaniãeviñ iñ okolo i mjerkati biskupe. Nego uzet metar u ruke. I reñibiskup Boæaniñ je sin od 182 cm. Naã predsjednik je otac od 185 cm. A najveñega sinanaãih naroda sad bi bilo komplicirano izmjeriti. Jer ko leæi moæe li biti najveñi. Najveñiæivi sin naãeg naroda je Stojko Vrankoviñ, 212 cm. Taj najveñi hrvatski sin prodo se Pa-natanaikosu. Gråka. Naã najveñi æivi otac nikad se ne bi prodao. Iako je velik u svojimoåima, ipak zna da nikad od çega koãarkaã.”

LEPI BORA,trudbenik estrade: ”Najviãe od svega mrzim dijete, koje moram da dræim zbog zdravýa.

Doðe mi da puknem kad u Spirinom taçiru vidim dve porcije meãanog mesa, a ja posvom jurim dve virãle i dva kuvana jajeta.” (“Sabor”)

RATKO DMITROVIÑ,glavni urednik “Argumenta”: ”Moæda LilaRadoçiñ i jeste lepãa od tog Kojadinovaña,ali Kojadinoviñ nije uãao u Studio B rev-olucionarnim putem. Ako se ne varam,kada je posle poraza socijalista u BeograduLila Radoçiñ imala svoj prvi sastanak sazaposlenima, u Studiju B obratila im sereåima: 'Kolege, izgubili ste'. Taåno, ali zaã-to ta reåenica ne vaæi i u ovom sluåaju?”

U izveãtaju o viãestrukom, nedavno dolijalom

novosadskom silovatelju i pljaåkaãu "Dnevnitelegraf" nije preñutao mesto na kome sejedan od nemilih dogaðaja bio odigrao

SANDRA DEDIÑ – DOGHERTY,ameriåko-hrvatska dizajnerica, ne znakome bi se carstvu privolela: ”Ne mogu dazamislim da se vratim u L.A.. Kad sam seiz Hollywooda preselila na Beverly Hills,nedostajao mi je Holiwood. Sada mi ne-dostaju Zagreb i Hvar. Treba mi godinudana da se naðem, smirim, usporim i vidimkojim putem daýe. Æeýela bih neko vr-ijeme ostati na Hvaru i stvarati neãto u gli-ni. Kao mala, darovala sam tati mali brod uglini, a Matiji moje anðelåiñe i taj me jeporiv opet obuzeo. Makar morala biti naribi, blitvi i crtati. Nakon dvanaest godina

naãla sam se na prekretnici. Da li otiñi naneko vrijeme na Karibe? Tamo se moæe

jeftino æivjeti. Mogu raditi neãto od gline ito prodavati, daleko od buke, æurbe, od toghektiåkog naåina æivota koji mi je dosadio.Ili se skrasiti na Hvaru, otoku koji pamtimiz djetiçstva kad smo ga posjeñivali s dje-dovim brodom. Ne æelim viãe skupýati ka-meçe i ãkoýke i slagati ih po mojoj kupa-onici po Beverly Hillsu, nego æelim poçemu hodati, upijati snagu mora, mirisatizrak koji ñe me omamiti. Moæda mi je zatonajýepãa tatina [Arsen] pjesma 'Kuña poredmora', jer 'Vrañam se' u Americi ne smjemni pustiti na mom magnetofonu." (“Glo-ria”)

ZORAN ÐINÐIÑ,doskoraãçi gradonaåelnik Beograda i liderDS: ”Ona [Danica Draãkoviñ] je renesans-na liånost. Nema funkcije koju ona ne bipristala da obavýa.” (“Svedok”)

OLJA BEÑKOVIÑ,kolumnistica “Sveta": ”Ãef jugoslovenskediplomatije Milan Milutinoviñ pratiñezasedaçe Generalne skupãtine Ujediçenihnacija u Njujorku. Vest ima i dodatak da ñemu ‘prañeçe’ biti omoguñeno umesto uzvaniånoj, izsale za goste,putem moni-tora. Ne razu-mem se u pro-

tokol, a pret-postavýam dase radi o istojsali gde jepredviðen bo-ravak za su-pruge uåesni-ka Skupãtine.Ako je zbiýatako, onda jeodnos premaprvom åovekunaãe diploma-tije viãestruko uvredýiv. Ne samo da mu je

osporena dræava veñ i liånost. Njima, dak-le, nikakvu frku ne stvara da tog kraýa ãar-ma, elokvencije i duha ostave nasamo saæenama.”

MILAN PROTIÑ,istoriåar, na pitaçe "zaãto ýudi od ugledasvoju biografiju bacaju pod noge sum-çivom stvaralaåkom opusu predsednikovesupruge”: ”Inteligencija mora da sluæi vla-

darskoj eliti ako hoñeda bude inteligencija,i da uæiva u svomprivilegovanom po-loæaju. Istovremeno,ona mora da proizvo-di vlast u inteligenci-

ju, iako vlast, objek-tivno, bar u ovomsluåaju to nije.”

Upitan za estetkisud o delima MireMarkoviñ: ”Osim ne-

kih naslova, koji su bili patetiåni i prazni,istroãeni i frivolni, niãta drugo nisamgledao, niti sam imao snage da u to ulazim.

Moji literarni kriterijumi su vrlo strogi,tako da ovo apsolutno nije doãlo u obzir dase çime bavim.” (Svedok”)

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



Nova vetar na Balkanu

Diplomatske diskrecijePremijer Kostas Simitis planira odvojene sastanke sa svakim visokim gostom,meðu kojima i prvi put sa predsednikom Makedonije Kirom Gligorovim

vicama. Makedonija, na primer, nijeuåestvovala jer je insistirala da bude pred-stavýena pod ustavnim nazivom RepublikaMakedonija, a ne pod skrañenicom FY-ROM (Bivãa jugoslovenska republikaMakedonija), koju priznaje Gråka. Nije

bilo ni Hrvatske i Slovenije, koje sebe nevide kao deo balkanskog druãtva, ali suprisutne Gråka, Bugarska, Rumunija, SRJ,Bosna, Turska i Albanija potpisale Dek-laraciju o stabilnosti i bezbednosti kojomsu se obavezale na saradçu u mnogim sek-torima.

PROBA: Gråki ãef diplomatije Te-odoros Pangalos kasnije je nazvao sofijskukonferenciju samo "probom" za ono ãto jeusledilo juna ove godine u Solunu. Veñsama åiçenica da je naðena formula zauåeãñe i Makedonije, a da ni Skopýe niAtina nisu morali da popuste u vezi sa na-zivom, pokazuje da se prva ãtucaça preva-zilaze. Uz saglasnost ostalih uåesnica, svi

ãefovi diplomatija su nastupili samo podliånim imenom, åime je izbegnuto zaGråku nezgodno pomiçaçe reåi Make-donija. Slovenija i Hrvatska, ali i Bosna iHercegovina takoðe su naãle svoje mesto –meðu posmatraåima, zajedno sa Jermeni-

jom, Åeãkom, Maðarskom, Italijom, Mol-davijom, Slovaåkom, Ãvedskom, Ukrajin-om i predstavnicima Kontakt-grupe izSAD, Rusije, Nemaåke, Britanije i Fran-cuske.

Konferencija je odræana pod gråkimmotom stvaraça "zone politiåke i ekonom-ske stabilnosti", ali ne viãe na Balkanu,nego u regionu nazvanom JugoistoånaEvropa (JIE). Jer, kako su revnosno za-beleæili reporteri, i sama reå Balkan jezbog svojih negativnih konotacija bilaprognana åak i iz govora gostiju. Promenazvaniånog naziva skupa naglaãava i prib-liæavaçe Evropskoj uniji, orijentaciju ko-

joj su vrlo sklone zemýe regiona ne samo

kom novembra na Kritu treba da budekrunisan prvim sastankom ãefova dræavaili vlada zemaýa regiona. I ne samo to –namera inicijatora i domañina Gråke jesteda se, po ugledu na Evropsku uniju (EU),takvi sastanci na najviãem nivou ubuduñeodræavaju svakih ãest meseci, uz kontaktedelegacija, radne ruåkove lidera i punoprostora za korisne, diskretne bilateralnesusrete onih koji to inaåe nemaju obiåaj darade.

Poåeci te inicijative vode do Sofije jula

proãle godine, kada je odræana konferencija ministara spoýnih poslova balkanskihzemaýa, joã obeleæena meðusobnim trza-

ATINA

o sada najozbiýniji pokuãajuspostavýaça balkanskemultilateralne saradçe du-boko je zaãao u drugu god-inu, i daýe se razvija; poået-

D

IZA SVIH INICIJATIVA:Gråki premijer Kostas Simitis

SVET

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



iz emocionalnih, nego i izmaterijalnih razloga pove-zanih sa perspektivom daEU uåestvuje u finansiraçuznatnog dela infrastrukture

i pomogne ukýuåivaçe"zemaýa u tranziciji" uevropske i svetske privred-ne tokove.

Utoliko pre su na kon-ferenciji bili dobrodoãlipredstavnici Saveta Ev-rope, Evropske investicionebanke, ali i Riåarda Ãiftera inezvaniånog ãefa za ame-riåku inicijativu SECI zastimulisaçe privrednog ra-zvoja regiona. Ako su nekistari nesporazumi i prevazi-

ðeni u Solunu, gde je Pan-galos pozdravio "institucio-nalizaciju balkanske sa-radçe" i pozvao kolege da"sami Balkanci razgovarajuo politiåkim i ekonomskimproblemima Balkana", po-

javili su se novi. Oni seodnose upravo na to åiji sekiãobran, maçe ili viãe dis-kretno, nadvija nad tu "sa-mostalnu" balkansku sa-radçu. Jer, kao da nije bilodovoýno ãto je deo opo-zicije kritikovao vladu uAtini ãto organizuje "samo

joã jednu praznu paradu ministara" da bi sebavili pitaçima koja su veñ obuhvañenaRoajemonskom inicijativom EU o privred-noj i politiåkoj saradçi u jugoistoånojEvropi i ameriåkom SECI, posledçegdana konferencije doãao je i – za mnoge –grom iz vedra neba. Domañin Pangalos jesa zamenikom ministra inostranih poslovaRusije Nikolajem Afanasijevskim, bezkonsultacije sa "balkanskim" kolegama,objavio i – rusko-gråku inicijativu za jugo-istoånu Evropu koja je takoðe predviðalamultilateralne sastanke i konferencije naraznim nivoima, uz uåeãñe i zapadnih fak-tora.

NEÆELJENI POVRATAK: "Rusija je velika zemýa", jednostavno je objasnioPangalos, "a energija u naã region dolaziprvenstveno iz Rusije". I nema kon-tradikcije sa "zapadnim" inicijativama, re-kao je, jer "zvaniåna politika SAD je daukýuåimo Rusiju u meðunarodnu zajed-nicu". Nije pri tom imao u vidu osetýivostdrugih zemaýa regiona, od kojih su mnogetek nedavno videle leða Rusiji, i joã nisu

poæelele da se vrati vreme çenog "tradi-cionalnog prisustva na Balkanu".Ãef diplomatije Bugarske Nadeæda Mi-

hajlova nije se ustezala da izjavi da je"pomalo" zabrinuta zbog povratka Rusije, iobjasnila je da ne vidi "nikakvu potrebu zastarateýstvom nad inicijatovom za JIE",niti razlog za postojaçe dve politike odkojih je jedna "u pravcu evropskogujediçavaça", a druga "çena kopija åiji jeciý regionalna politika". Simptomatiåni subili i komentari gråkih medija, takoðezateåenih idejom sopstvene vlade: "Ot-varaçe Balkana za Moskvu", "Ruski fak-tor se vraña na Balkan", "Pokuãaj uvoðeçaruske konkurencije ameriåkoj", "Gråko-ruska inicijativa iritirala SAD", "Utolikoboýe, nije nimalo dostojanstveno da nekobude shvañen zdravo za gotovo"...

Na kraju je i sam Pangalos priznao da,"mada ostale zemýe nisu glatko odbacilegråko-rusku inicijativu, u ovoj fazi (u tojinicijativi) uåestvujemo samo mi i Rusi".Ako se taj incident ostavi po strani, zemýeuåesnice su potpisale joã jednu deklaracijuu kojoj su joã detaýnije i åvrãñe nego uSofiji utvrdili buduñu saradçu u politiåkoji ekonomskoj sferi, i izrazili privræenost

principima meðunarodne saradçe koji sunavedeni u Poveýi Ujediçenih nacija i uZavrãnom dokumentu iz Helsinkija. Post-

avýen je institucionalni okvir za buduñeredovne sastanke ministara inostranihposlova, odbrane, trgovine, unutraãçihposlova, i dogovorena priprema osnivaçaParlamentarne skupãtine balkanskih zem-aýa, i zakazan prvi samit. Åak i pre negoãto on uopãte poåne, gråka vlada moæe slo-bodno kao ispuçene "ãtriklirati" veñinutaåaka na projektu za balkansku saradçu,koji je saåinila oktobra proãle godine, akoji je nezvaniåno oceçen kao "vladin na-pad na prijateýstva prema susednim ze-mýama".

LIÅNI KONTAKTI: Taj plan se zas-niva na oceni da je Gråka priliåno zakasni-la u razvijaçu celovite balkanske politike,naroåito prema Albaniji, Bugarskoj iMakedoniji, i da to ãto pre treba ispravitida bi imala viãe manevarskog prostora usvom "stalnom sporu sa Turskom", s jednestrane, i da bi, na osnovu prednosti svogålanstva u NATO, EU i WEU (Zapadno-evropska unija) mogla da igra konstruk-tivnu ulogu politiåki i ekonomski vodeñegi stabilizirajuñeg faktora u regionu. Meðu

najznaåajnijim konkretnim taåkama zasprovoðeçe te politike jeste prihvataçegraniånog statusa quo i principa meðunar-

▲

DIPLOMATSKO SKROVIÃTE: Ostrvo Krit

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



preko sto incidenata), makedonskom ambasadoru u Tirani jenova albanska vlast uruåila veoma oãtru notu.

Potpuno "tvrdi" odnosi, kakvi su neprestano bili u posledçihpola vijeka, traju na relaciji Beograd – Tirana. Crnogorski pred-sjednik Momir Bulatoviñ bio je u zvaniånoj posjeti, ali se u nas-tavku niãta drugo pozitivno nije dogodilo. Razlog je, naravno,

Kosovo i podrãka bivãeg albanskog predsjednika "separatisti-ma". Ali, u tim kontroverzama zabiýeæeno je i to da je u vrijemeembarga, Albanija postala najveñi snabdjevaå razne robe, aposebno nafte (preko Crne Gore), ne samo SRJ nego i bosanskihSrba i çihovih tenkova. Takoðe, upravo u to vrijeme u Beograd

je doãla grupa albanskih intelektualaca, tada bliskih Beriãi, odkojih su neki sada na visokim funkcijamau novoj vlasti, kao ãto je Neritan Ceka,lider Demokratske alijanse i aktuelniministar unutraãçih poslova u vladi Fa-tosa Nanoa.

NAJAVA: Novi albanski pogled nasusjede, posebno na balkanske, najavio jenedavno i sam ãef socijalista i albanskevlade dr Nano. On posebno apostrofirasaradçu sa Gråkom, ali, sliåan stav ima ikada su u pitaçu drugi. Za gråke medije

je kazao i to da ñe se Albanija truditi da"zajedno evropeiziramo Balkan" i da ñepomoñi da se prevaziðu svi ãovinistiåki inacionalistiåki incidenti. Za skopsku"Novu Makedoniju" nedavno je izjavioisto, insistirajuñi i na zajedniåkom prib-liæavaçu Balkana EU, a globalnu poli-tiku svoje vlade prema susjedima ovako

je definisao: "Mi ñemo se dogovarati salegitimnim vlastima i nastojati da imamo

dobrosusjedske odnose". Za razliku od dr Beriãe, Nano, za sada,nije pokazao naroåito "razumijevaçe" za svoje sunarodnike naKosovu i u Makedoniji u pogledu eventualne secesije.

U istom tonu je niz izjava dao i novi ãef albanske diplomatijeugledni akademik Paskal Milo, posebno istiåuñi æeýu i namjeruda çegova vlada otvori dijalog sa Beogradom, objaãçavajuñi da

je "boýe razgovarati nego ostati u rovovima hladnog rata", te da je to "prva osovina" nove albanske politike na Balkanu. On je, dapodsjetimo, za osnovni problem na beogradsko-tiranskoj rel-aciji, a to je Kosovo, kazao kako ga ne vidi "ni kao problemeBeograda, ni Tirane, nego kao zajedniåko pitaçe koje se nerjeãava zatvorenim granicama, koji se ne moæe gledati zatvoren-im oåima i oåima ekstremista, veñ oåima buduñnosti i oåimaujediçene Evrope, a prije svega ujediçenog Balkana".

Naravno, neki dijelovi ove izjave æestoko su naýutili al-banske lidere na Kosovu, åak rezultirali i çihovim razoåaraçemu novu albansku vlast, ali i ohrabrile Beograd da krene direktnoka Tirani. ■

BRANKO JOKIÑ, "DELO"

Evropeizacija BalkanaNano: "Mi ñemo se dogovarati sa legitimnim vlastima i

nastojati da imamo dobrosusjedske odnose"U proteklim mjesecima haosa prema Albancima su se susje-di ponaãali potpuno razliåito; neki (kao SRJ i Makedonija)odmah su zatvorili granice, dok su drugi (Italija i Gråka) pokazaliodluånost da direktno pomognu da se teãko staçe prevaziðe.

Odnos susjeda svakako nije sluåajan i ne moæe se posmatratiizvan starih antagonizama, ali i albanskepolitike nakon odlaska Envera Hodæe ikomunista, na åije doba samoizolacije idaýe podsjeña nekoliko hiýada bunkera.Vlasti dr Salije Beriãe su, na primjer, na-

jprije sa susjednom Gråkom nastojale danormalizuju odnose. Uprkos åestimprogonima albanskih izbjeglica iz Gråke,te povremenog zapadaça meðudræavnihodnosa u duboku krizu, ipak su ostali nanivou uvaæavaça unutraãçih albanskihproblema. Gråko angaæovaçe nije se sve-lo samo na vojnu pomoñ u okviru "Zore"veñ su novoj vlasti ponuðene i znatne fin-ansijske içekcije. Meðutim, i tu se javýa-

ju izvjesne kontroverze. Po nekim atin-skim i tiranskim medijima, dr FatosNano, koji je, navodno, na proteklimizborima imao veliku podrãku gråih soci-

jalista (ima ãpekulacija da se uz çihovomedijatorstvo nedavno u Atini veñ i sas-

tao sa Slobodanom Miloãeviñem), odbio je pruæenu (finansijsku)ruku iz Atine. Zbog toga ãto je kredit, uz uobiåajene kamate irokove, bio uslovýen i proãirivaçem prava gråke maçine u Al-baniji.

Albanija je bila meðu prvim zemýama koje su priznaleMakedoniju, a u nekoliko navrata sreli su se Kiro Gligorov i SaliBeriãa. Ipak, ti odnosi su ubrzo zahladçeli, jer je zvaniåno Sko-pýe i daýe veoma ýuto ãto se, po çegovoj ocjeni, albanska(doskoraãça) vlast mijeãa u unutraãçe stvari Makedonije,odnosno ãto podræava "albanske esktremiste" i tovrsne politiåkestranke u Makedoniji. Posebno se uzajamno nepovjereçe uveña-lo nakon ãto makedonske vlasti nijesu dozvolile "ilegalni" al-banski univerzitet u Tetovu. Na nedavnom protestnom skupu al-banskih studenata u Tirani, kao reakcija na zbivaça u Tetovu i

Gostivaru kada je spaýena makedonska zastava, viðeni su i nekivrlo ugledni prestavnici novovladajuñih albanskih socijalista. Ineka druga zbivaça najavýuju da bi ti odnosi mogli biti joãzaoãtreniji. Nakon ãto su makedonski graniåari ubili dva albans-ka dræavýanina (na toj granici je u posledçih ãest mjeseci bilo

odnog prava, kao i uvoðeçe redovnih poli-tiåkih konsultacija na svim nivoima i umnogim sektorima, uz poseban naglasakna razvijaçe infrastrukture. Kao stimulanszemýama regiona, Gråka izraæava sprem-nost da podræi çihova stremýeça upravcu EU, ali i drugih meðunarodnih in-stitucija i organizacija i fondova, kao i da

im pomogne u reorganizaciji unutraãçestrukture u pravcu "demokratske modern-

izacije". Pripreme za Krit privode se kraju,ne bez teãkoña, ali sa odluånoãñu domañinada ne dopusti da znaåaj balkanskog sastan-ka na najviãem nivou bude iåim pomuñen,a naroåito ne ponovo zategnutom atmosf-erom u odnosima sa Turskom. PremijerKostas Simitis planira odvojene sastankesa svakim visokim gostom, meðu kojima i

prvi put sa predsednikom MakedonijeKirom Gligorovim. Sliåne istorijske sas-

tanke, kako se nezvaniåno saznaje, planira iza neke od gostiju kao ãto su predsednikSRJ Slobodan Miloãeviñ i premijer Al-banije Fatos Nano, a nije iskýuåeno ni da,umesto deklaracije, predloæi sklapaçe Spo-razuma o miru, bezbednosti i ekonomskojsaradçi. Joã jedna razlika u odnosu na sol-unski skup je ta ãto neñe biti posmatraåa, pa

tako ni – Rusije. ■SOÇA SEIZOVA

RUKA SARADNJE: Fatos Nano R E U T E R S

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



Svedoci smo joã jednog bliskoistoånog trilera ukojem je mnogo ãta poznato veñ na poåetku: Halid Meãal, politiåki lider Hamasa, palestinske organiza-cije koja se najåeãñe opisuje kao islamsko-fundamen-talistiåka, za dlaku je izbegao smrt kada su mu dva Izraelca, uz pomoñ jedne "egzotiåne naprave", usred jordanske prestonice, ubrizgali otrov; izvesno je da suovi Izraelci uhapãeni sa laænim kanadskim pasoãima,ãto potvrð uje sumçe da je reå o agentima tajne sluæbe Mosad; u znak protesta zbogzloupotrebe putnih isprava svoje zemý e, kanadski ambasador otiãao je iz Izraela "nakonsultacije" u Otavu; nekako istovremeno sa ovim neuspelim atentatom (iz Izraela u Aman je ubrzo stigla lekarka sa protivotrovom), iz izraelskog zatvora puãten je osniv-

aå i duhovni voð a militantne palestinske organizacije Hamas ãeik Ahmed Jasin. Kao na poåetku svakog dobrog trilera, mnogo ãta je nejasno: da li su ova dvadogað aja (atentat na Meãala i oslobað açe ãeika Jasina) u neposrednoj vezi; ako jesu – da li je to bio svojevrsni dil (Jasin za dvojicu izraelskih agenata); da li se lider Ha-masa iznenada naãao na slobodi na nagovor kraý a Huseina – kao znak spremnosti Izraela da ozbiý no pregovara sa Palestincima, odnosno zainteresovanosti jordanskogsuverena za oæivý avaçe mirovnog procesa na Bliskom istoku; da li je Jasin puãten izzatvora zato ãto su se çegovi tamniåari bojali da bi teæak invalid (oduzete i ruke inoge), uz to i ozbiý no oboleli Palestinac mogao i da umre u zatvoru, ãto bi nesumçivoizazvalo ogoråeçe çegovih zemý aka i, vrlo verovatno, novi talas teroristiåkih napada;da li je oslobað açe Jasina bio samo pokuãaj izraelskog premijera Netanijahua daublaæi gnev kraý a Huseina zbog vrã ý aça Mosada usred Amana; ili je Jasin puãten naslobodu u okviru uobiåajenih pomilovaça pred jevrejsku novu godinu...

Pitaça je, kao ãto i priliåi svakom dobrom trileru, viãe nego odgovora. Rasplet

moæda nagoveãtavaju sudbine dva glavna junaka – Meãal je preæiveo atentat (na velikubruku Mosada), ãeik Jasin, posle osam godina provedenih u jednom od najboý e åu-vanih izraelskih zatvora Ajalon, vratio se kuñi u Gazu. Ostaje da se vidi kakve ñe biti politiåke posledice oslobað aça 61-godiãçeg Jasina koji je, u invalidskim kolicima, jordanskim helikopterom noñu iz zatvora prebaåen u Aman, gde su ga doåekali i jor-danski kraý i voð Palestinaca Jaser Arafat.

Ako je verovati Abdelu Azizu Rantisiju, jednom od lidera Hamasa iz Gaze, "niãta seneñe promeniti, jer strategija Hamasa je jasna – naãa zemý a je joã pod okupacijom,naãi ý udi i daý e æive u logorima. Nas ne interesuje nikakav dil. Mi moramo da se bori-mo protiv cionistiåkih terorista svim sredstvima". To podrazumeva i samoubilaåke ter-oristiåke akcije – u posledçe dve poginulo je 20 Izraelaca.

Drugi palestinski lideri, kao Hasan Asfur, með utim, smatraju da je oslobað açe Ja-sina pozitivan korak koji bi mogao da dovede do puãtaça na slobodu svih pet hiý ada palestinskih zatvorenika. Hamas je, uostalom, åesto samoubilaåke teroristiåke akcije

opravdavao zatoåeniãtvom ãeika Jasina. Ima i ozbiý nih nagoveãtaja da je i sam tvorac Hamasa u zatvoru postepeno odustajao od ekstremnih stavova. Jasin je, prematvrð eçu onih koji su imali prilike da ga vide posledçih godina, pozivao svoje pristal-ice da odustanu od teroristiåkih napada na izraelske civile, a pomogao je i da se pronað e i vrati telo jednog izraelskog vojnika koga su ubili pripadnici Hamasa.

Prikovan za invalidska kolica, u posledçe vreme i sa drugim ozbiý nim zdravstven-im problemima, Jasin je i posle oslobað aça dao nekoliko pomirý ivih izjava. On je takorekao da su Palestinci "spremni na mirnu koegzistenciju" sa Izraelcima, pod uslovomda se poãtuju çihova prava. Nije, doduãe, precizirao o kakvim je pravima reå.

Svojevrsni apsurd ovog bliskoistoånog trilera jeste i u tome ãto mnogi od onih kojisu naizgled oduãevý eno doåekali i daý e veoma uticajnog lidera Hamasa (po nekimauk ý uåujuñi i Arafata) pomalo i strahuju za svoje sadaãçe pozicije. Puãtaçe na sloboduzatvorenika koga je 1989. izraelski vojni sud osudio na doæivotnu robiju moæe da iza-zove neprilike i onima koji su ga oslobodili – Netanijahua veñ optuæuju za neuspelu

akciju Mosada u Amanu, ali i za pomilovaçe Jasina. Konaåni rasplet ovog trilera tek predstoji. ■

HARI ÃTAJNER

O çima se govori:Ahmed Jasin

Povratak lidera

R E U T E R S

PEKING

DisidentKina je objavila da bi bilo "nezamislivo"dati Nobelovu nagradu za mir VeiuÐingãen-

gu, najåuvenijem protivniku reæima u Pekin-gu, koji sada izdræava dugogodiãçu zatvor-sku kaznu. Predstavnik kineskog ministarst-va spoýnih poslova izjavio je u utorak da jeVei kriminalac. "On je prekrãio kineske za-kone. Ne moæe se zamisliti da bi takvomåoveku mogla da se da Nobelova nagrada."Vei (47), koji je u oåima mnogih zaåetnikkineskog tanuãnog pokreta za demokratiju,osuðen je 1995 na 14 godina robije zbog za-vere za obaraçe vlade. Vei je prethodnoodleæao 14,5 od 15 godina zatvora, kojima je

kaæçen za subverziju. Bivãi elektriåar je ovegodine predloæen za Nobelovu nagradu zamir, po åetvrti uzastopni put. Oåekuje se dañe norveãki komitet koji dodeýuje nagraduza mir saopãtiti odluku o pobedniku do kra-

ja ove sedmice. Evropski parlament je proãlegodine nagradio Veija nagradom Saharovaza slobodu misli. Peking je gnevno reagovaooptuæujuñi Evropski parlament za "grubomeãaçe". Veruje se da je Vei, kome kaznaistiåe 2009, ovogodiãçi favorit za nagradu.Njegova porodica tvrdi da je Vei teãko obo-leo u zatvoru. Predstavnik ministarstva od-bio je da komentariãe navode da ñe disident

biti uslovno puãten ako mu se zdravýe daýepogorãa. U Pekingu kruæe nagaðaça da ñevlast osloboditi iz zatvora "bar jednog" disi-denta kao gest dobre voýe Vaãingtonu predodlazak ãefa vladajuñe komunistiåke partijeÐijanga Cemina u zvaniånu posetu SAD gdeñe se, krajem ovog meseca, sastati sa pred-sednikom Bilom Klintonom. Zvaniåni pred-stavnik kaæe da je Kina "uåinila veliki napre-dak u zaãtiti prava svojih graðana, otkako sukomunisti doãli na vlast 1949". Napredak jeposebno vidýiv u protekle dve decenije, ot-kako su pokrenute træiãne reforme, rekao jeon. Diplomati u Pekingu kaæu da je Kina

uñutkala gotovo sve svoje disidente, zatvor-skim kaznama, progonom iz zemýe ili zas-traãivaçem. ■

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



joã jedan gost kafane "Livada" graðaninMilan Ãercer. Nije bilo teãko opaziti Janãu& co. Slika je, nema sumçe, bila upeåatýi-va; u zabaåenoj, neuglednoj birtiji, u druãt-vu dva nacifrana oficira sede Janãa i Krk-

oviå, obojica oterani sa poloæaja u slove-naåkoj vojsci posle afere oko Depala Vasi,kada je vojna policija, odana Janãi (tadaministar odbrane) i Krkoviåu (tada ãef pomenutog Morisa), prebijen civil Smolni-kar.

Ãercer je reagovao instinktivno. Poæu-rio je nazad, do auta, po svoj foto-aparatkanon 1000. Radoznalost mu je podstakaoDanilo Slivnik, inaåe urednik desniåarskogmagazina "Mag" i privræenik Janeza Janãe.Ãercer je Slivnika zatekao na parkingukako razgovara preko mobitela. Kako jekasnije izjavio, bio je uveren da Slivnik

pazi na okupýene. Ukratko, Ãercer je, ni-malo se ne skrivajuñi, uspeo da napravinekoliko snimaka, a onda je izbila svaða,potom i tuåa. U 12.57 obaveãtena je polici-

ja i od tog momenta se verzije dogaðaja upotpunosti razlikuju.

PRETERIVANJA I DOTERIVAN-JA: Prema verziji Janeza Janãe i çegovihgostiju, prvak slovenaåkih socijaldemokra-ta oslovio je nepoznatog fotografa reåima:"Pa, åak i pas voli da bude miran dok jede."Onda je upozorio paparaca da prestane safotografisaçem. Poãto to nije pomoglo,prema fotografu se uputio Rade Klisariå, uuniformi generala; oficir je zatraæio film izapretio da ñe, u protivnom, pozvati polici-

ju. Prema ovom svedoåeçu, fotograf jepoåeo da preti oficiru i zgrabio ga za ruku,"otkinuvãi mu paråe koæe na ruci"; potom

je fotoaparatom oåeãao te odgurnuo Janãu,dok je Klisariå joã bio u defanzivi – samose povlaåio i branio. A kada viãe nije imaokud, ðeneral Klisariå je "upotrebio svesvoje znaçe i sruãio fotografa na pod",zatraæivãi da Janãa pozove policiju. Me-ðutim, nije samo hrabri general dræao fo-tografa, veñ je i fotograf ãåepao çega.Kako Klisariå nije mogao da se izvuåe izklinåa, u pomoñ mu je priskoåio bivãispecijalac Krkoviå. U tom trenutku je sre-doveåni Ãercer uspeo da se otrese ðeneralai skoåi na Krkoviåa, pri åemu je sve vremegråevito dræao svoj fotoaparat, kojim jeudario Klisariåa po bubrezima. Zanimýivo

je da je Ãercer svoje napadaåe sve vremeåastio soånim izrazima, najåeãñe ponavýa-

juñi: "Kurve ãvercerske, dok sam se ja bo-rio, vi ste ãvercovali!"

Rezultat tuåe: razbijen fotoaparat sa te-leobjektivom, ogrebotine i modrice. Nekood oficira je ostatke fotoaparata uspeo da

baci u Ljubýanicu, uz koju je kafanasmeãtena. Bez obzira na sve oteæavajuñeokolnosti a priteãçen paæçom javnosti,

Pokuãaj puåa ili samo – tuåa

Princ Janãa i generaliU obraåun kod kafane "Livada" upleten je civil, dva oficira i

jedan raæalovani komandir specijalnih jedinica i bivãi ministar– okupilo se o tvrdo jezgro organizatora"Manevarske strukture", nekadaãçe para-vojne formacije, koja je, po vlastitom hval-isaçu, pre poåetka rata juna 1991. godineharala po skladiãtima JNA kraduñi oruæje,uz pomoñ koga su organizovane prve je-dinice nove slovenaåke vojske.

Tako su se za stolom, pored ostalih,naãla i dva uniformisana lica – brigadir (uprevodu: general) slovenaåke vojske RadeKlisariå i pukovnik Boris Mikuã. Bio je tu

joã jedan general, istina u civilu, inaåe bivãiãef specijalne brigade Moris Tone Krkoviå.Kada je druãtvance veñ zaselo, naiãao je

ovdaãçi lider desnice i stranke domañihSocijaldemokrata Janez Janãa, te tri visokaoficira slovenaåke vojske. Sve je poåelo naruåku. Uz åorbu.

Popriãte dogaðaja bila je baãta kafane"Livada", u 11 sati do podne, 29. septem-bra ove godine. Janez Janãa je pozvao svo-

ja tri "kamarada" na kamerno slavýe. Ra-

zlog okupýaça bio je viãe-maçe formalan– obeleæavaçe Janãinog roðendana. Me-ðutim, zvanice su bile viãe nego formalne

Slovenaåka javnost se ovih dananaslaðuje pojedinostima najnovijegskandala u koji je, do lakata, umeãan

NASLAÐIVANJE SKANDALOM:Ljubljanska panorama

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



Tone Krkoviå (inaåe glavnisekretar socijaldemokrata)kasnije je izjavio da se Janãi-na klapa "samo branila" i da

je "po principu akcijareakci-

ja" sve poåelo onog trenutkakada je Ãercer fotoaparatomnasrnuo na Janãu. Daýi tokdogaðaja je Krkoviå oceniokao "veoma kulturan, na na-

jviãem kulturnom nivou"!Pristalice terorija zavere

odmah su se zapitale ãta sudva oficira na visokim polo-æajima u slovenaåkoj vojsciuopãte traæila, u to doba rad-nog dana, u druãtvu Janãe i Krkoviåa? Jan-ãa tvrdi kako se on i çegovi ratni drugoviredovno sastaju, jednom godiãçe, obiåno

prigodom çegovog roðendana. O.K.Roðendan je, doduãe, ionako proãao prenekoliko sedmica, ali postavýa se pitaçezaãto je upriliåen u uniformama, tako da jeza svakog sluåajnog namernika izgledaokao konspirativan sastanak ãefova opozi-cione politiåke partije sa predstavnicimaslovenaåke vojske? Janãa se vadi da su dvauniformisana gosta imala sluæbene dozv-ole, ãto ñe reñi opravdan izlazak, poãto jedva sata kasnije trebalo da uåestvuju na re-dovnoj sednici Saveza veterana slove-naåkog rata. Pri tom nije sporna åiçenicada su oba oficira dozvolu za izlazak, blagoreåeno, zloupotrebila, otiãavãi prvo nakontroverzni ruåak; povrh toga, generalKlisariå je, zahvaýujuñi pocepanoj uni-formi, morao da odustane od uåeãña nazakazanoj seansi veterana rata za Slo-veniju.

Priåa Milana Ãercera, inaåe direktorapreduzeña "Tisa", potpuno je drugaåija. Saznancem je svratio u "Livadu" gde je od-mah zapazio inkriminisano druãtvo: "To-kom rata sam, kao rezervni oficir, pozvanu vojsku i moæda je to bio razlog ãto samodluåio da ih fotografiãem. Viãe iz zezaçai bez ozbiýnih namera... Doãao sam doruba terase i opalio tri, åetiri snimka. Nji-hovom stolu se nisam pribliæio ni na petn-aest metara... Pristupio mi je Janãa i upitaoko sam, na ãta sam mu odgovorio. Janãa jeotiãao do stola, a onda su sa çim doãla svatrojica, od kojih su dvojica skoåila namene. Prvo me je napao Janãa, zatim Krk-oviå i Klisariå. Ãtitio sam fotoaparat, a onisu mi izvijali ruke i savijali prste kako bihispustio fotoaparat, koji su onda razbili nakomade. Dok sam leæao na podu, Janãa iKrkoviå su me ãutirali, tako da i sada os-eñam bolove. Pretili su mi da ñe me ubiti,

ukoliko fotke budu objavýene... Na krajusvega sam priãao Janãi i traæio da mi vratefotoaparat. Odgovorio mi je da nije bilo ni-

kakvog aparata i nikakvih oficira! To me jetako razbesnelo da sam ga pitao da li mu seisplati da laæe. Kasnije mi je sluæbenica

kafane rekla, da su fotoaparat bacili uLjubýanicu."Pretuåenog Ãercera je policija prevezla

do bolnice, gde mu je ukazana prva po-moñ; sanirano je uganuñe noge i drugelakãe povrede. Dva dana kasnije su dvojicapolicijskih ronilaca iz Ljubýanice izvadilateleobjektiv i film, koji je navodno uniãten.Kuñiãte fotoaparata nije pronaðeno.

VIÃAK KULTURE: Epilog opisane,posledçe Janãine æurke joã nije poznat.Policija je zbog "krãeça javnog reda imira" veñ uloæila prijave kod sudije zaprekrãaje protiv svih uåesnika, dok za"kaæçivo delo uniãtavaça tuðeg poseda inedozvoýenog snimaça" joã prikupýa po-datke...

Dan posle dogaðaja oglasio se i aktu-elni ministar odbrane Tit Turnãek izjavomda ne namerava da se upliñe u obiåne kaf-anske tuåe, ali da "mora svako, ko nosi uni-formu slovenaåke vojske da se ponaãa dos-tojno" i da ñe stoga oficiri umeãani u tuåu"disciplinski odgovarati". Janez Janãa jeuzvratio pretçom da ñe u parlamentuzatraæiti glasaçe o povereçu ministruodbrane, jer je odgovoran poãto je oficire

Klisariåa i Mikuæa "osudio joã pre okon-åaça postupka".Nekoliko dana kasnije Janãa je ponovo

sazvao pres – konferenciju na kojoj je, isam ýubiteý teorija zavere, medijima lan-sirao novu priåu. Niste zaboravili da ku-ñiãte fotoaparata nije pronaðeno? Elem,najnovija Janãina verzija glasi da Ãerceruopãte nije bio sluåajni gost kafane, veñagent na zadatku (nije precizirao koje, tj.åije slovenaåke tajne sluæbe). Navodno bikuñiãte aparata otkrilo serijski broj i pra-vog vlasnika razbijenog kanon 1000. Pre-ma tome, Ãercer je svesno isprovocirao in-

cident, a ne "iz zajebancije".Poznata je stvar da je napad najboýaodbrana, te se Janãa odvaæio i za dodatni

korak. Oslaçajuñi se naaktuelnu meðunarodnukampaçu protiv "papa-raca", nastalu posle smr-ti ledi Di, Janãa je

smatrao svoj primer in-dikativnim da u Slov-eniji otvori raspravu ogranicama izmeðu jav-nog i privatnog. Meðu-tim, sudeñi prema prvimreakcijama ovdaãçihmedija, Janãino pois-toveñivaçe sa prince-zom Dijanom nije done-lo æeýene plodove. Veñi-

na komentatora jedinstvena je u oceni da jesnimaçe poznatog politiåkog prvaka tenekadaãçeg ministra odbrane u zabaåen-

om bircuzu u druãtvu visokih oficira slov-enaåke vojske ipak neãto ãto ne sme pro-mañi javnosti, a joã maçe se moæe prikritinevinom argumentacijom da je bila posre-di privatna zabava. Fakat je da nezadovoý-ni a bivãi ministar odbrane nema ãta datraæi u druãtvu oficira u uniformi.

Naravno, ukoliko je uistinu bilo u pi-taçu tovariãtvo iskovano u desetodnevn-om "Ratu za Sloveniju", jasno je da danasrazoåarani oficiri i çihovi bivãi pret-postavýeni mogu, uz pivo, da ogovarajusvoje nove pretpostavýne, ali, zakýuåujekomentator "Dela" – to mogu da åine samo

posle sluæbe, i to bez uniformi. Zato çiho-va koleriåna reakcija na fotografisaçe(kao da su uhvañeni u nepristojnom aktu ane uz åorbu) i kasnije domislice o agenti-ma, tajnim sluæbama i provokacijama up-uñuju javnost na zakýuåak da najnovijavarijanta ýubýanske åetvorice nema åistusavest.

Nije trebalo dugo pa da se porode iprve spekulacije o moguñem odavaçuvojnih tajni nevladinim strankama, ili åak –i kovaçu puåa!

Ako svemu navedenom dodamo i reg-

istrovanu bruku povodom kondicije slove-naåke vojske uopãte, priåa je kompletna.Jer, neizbeæno je pitaçe kako to da dvamiãiñava oficira, u punoj snazi, te dvojicarezervista nisu uspela da savladaju de-beýuãkastog "drvoseåu", civila na pragupete decenije æivota, priznatog poslovnogåoveka Milana Ãercera? Plus da nisu imaliãta da mu odgovore na pomiçaçe "kurviãvercerskih"...

Nasilniåka reakcija Janãe i çegovihkolega poznatih po sliånim incidentima ni-malo ne ide u prilog tvrdçi da je koriãñenaargumentacija, kako je to lepo naglasio

ðeneral Krkoviå, bila na "visokom kulturn-om nivou". ■SVETLANA VASOVIÑ – MEKINA

NAPAD JE NAJBOLJA ODBRANA: Janez Janãa

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



Venåaçe koje je uzbudilo Ãpaniju

Ljubav, spektakl i politikaUdaja Infante (princeze) Kristine, mlaðe kñeri ãpanskog kraýa Huana Karlosa ikraýice Sofije, za rukometnog asa Barselone, inaåe poreklom Baskijca, Içaki

Urdangarina privukla je paæçu oko milijardu ýudi u åitavom svetu.

ovaça: britanska zbog nedavne tragiånesmrti princeze Dajane (31. avgusta u Pari-zu), a ãpanska zbog venåaça princezeKristine, mlaðe kñeri ãpanskog kraýevskogpara, sa rukometaãom Barselone Içaki Ur-dangarinom (proãle subote).

Britanska i ãpanska kruna, povezane idaýim roðaåkim vezama, nemaju gotovonikakvih sliånosti. Reå je o dva stila"vladaça": britanskom konzervativizmukoji gubi oseñaj za vreme, i ãpanskommodernizmu koji je inaugurisao kraý HuanKarlos i u tom duhu vaspitao svoje trojedece. Sve ono ãto ne radi engleski dvor –radi ãpanska kraýevska familija koja koris-ti svaku priliku da se "pribliæi narodu" i dastekne popularnost. Razlike verovatnoproizilaze iz istorijskih okolnosti jer je pi-taçe nasledstva engleskog prestola veñvekovima neãto prirodno, neãto ãto postoji,ali i neãto ãto se otuðilo od naroda, dok suBurboni, posle izgnanstva i æivota u emi-graciji, "vratili krunu" tek posle smrti dik-tatora Franka. Osim toga, u posledçe dve

decenije oni su odigrali, posebno kraýHuan Karlos, znaåajnu ulogu u mirnojtranziciji zemýe i krajçe primernomprelasku iz totalitarnog sistema u modernuparlamentarnu monarhiju sa svim pravili-ma zapadne demokratije.

POLITIKA: Kraý Huan Karlos jesvoj ãirok pogled na svet dokazao i timeãto troje çegove dece nemaju obavezu daizabranici (za kñeri Elenu i Kristinu) i izab-ranica (za princa Felipea) budu "plavekrvi". U sluåaju Elene, koja se udala u mar-tu 1995. u Seviýi, plemiñko poreklo mla-doæeçe Haime Narichalara nije, naravno,

bilo na odmet, a kada je dve godine mlaðaKristina (roðena 13. juna 1965) reãila da seuda, tata i mama nisu imali niãta protiv ãto

je izabranik srca çenog jedan rukometaã.Doduãe, ne bilo kakav. Ignacio-Içaki Ur-dangarin je, ãto se kaæe, vrhunski sportist,as, reprezentativac Ãpanije, dugogodiãçi

ålan Barselone sa kojom je osvojio sve ãtose osvojiti moglo, izmeðu ostalih trofeja: 8liga i 3 kupa ãampiona. Içaki je, osim

toga, izrazito zgodan momak, dve godinemlaði od Kristine, visok 1,97 cm, plav,plavook, markantan i elegantan. Po ocu jeBaskijac (majka mu je Belgijanka), ãto u

ãpanskim politiåkim i ostalim prilikamanije bez znaåaja. A da je tako potvrðuje iuvodnik "Fajnenãel tajmsa" koji je

BARSELONA

ritanska i ãpanska monarhijanajviãe pobuðuju radoznalost

javnosti i najviãe su u çojprisutne. U posledçe vremeponovo su u æiæi interes-

B

HEPIEND: Princeza Kristinai Ignacio Undargarin

R E U T E R S

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



venåaçe kraýeve kñeri u Barseloni za jed-nog Baskijca prokomentarisao rekavãi da

je, uz ýubav i sve ãto uz çu ide, reå i opolitiåkom åinu koji uåvrãñuje kraýev ug-led i povezuje dve ãpanske pokrajine kojetradicionalno imaju najmaçe simpatija zamonarhiju. Uostalom, kraý Huan Karlosverovatno nije mogao ni da pomisli u sep-tembru 1989, kada su mu katalonski nacio-nalisti i separatisti æestoko zviædali na ot-varaçu Olimpijskog stadiona, da ñe baã uovom gradu samo osam godina kasnijeudavati kñer... Åini se da je presudni mom-enat u "pomireçu" familije Burbon, kojase u proãlosti u Kataloniji doæivýavalauglavnom kao "osvajaåka", i tradicionalnorepublikanski nastrojenih Katalonaca bilaOlimpijada u Barseloni 1992, kada se kr-aýu nije zviædalo, a on se obratio sa neko-liko fraza na katalonskom i "kupio"domañine.

SPORT: U celoj priåi o venåaçu sport je imao, a imañe i ubuduñe, izuzetnoznaåajno mesto, ne samo zato ãto je mla-doæeça aktivni rukometaã koji æeli da igrado Olimpijade u Seulu 2000, veñ i zato ãto

ih je sport spojio i ãto je åitava kraýevskafamilija izuzetno vezana za sport. Verovat-no je nemoguñe nañi sliåan primer u istor-

iji olimpizma: kraýica Sofija bila jeuåesnik Olimpijskih igara u Rimu 1960,kao sudija u jedreçu, disciplini u kojoj jeçen brat Konstantin, tada kraý Gråke, os-vojio zlatnu medaýu. Njen muæ Huan Kar-los bio je ãpanski olimpijac u jedreçu naOlimpijadi u Minhenu 1972, a dvoje odçihovo troje dece takoðe su bili olimpijci.Kristina je u Seulu 1988. nosila ãpanskuzastavu na sveåanom otvaraçu igara i tak-miåila se u jedreçu, a çen brat princ Fe-lipe imao je istu ulogu na otvaraçuOlimpijade u Barseloni, i åak stigao doolimpijske poveýe poãto se u jedreçu pla-sirao u prvih ãest.

LAURA: Zet kraýevske familije Ur-dangarin takoðe nije bez olimpijskogiskustva – branio je boje Ãpanije u Atlanti1996. i ima bronzanu medaýu, a æeli joã

jednu iz Sidneja. Posle dvonedeýnog svad-benog puta, veñ 18. oktobra ukýuåuje se utreninge Barselone koju åeka odbrana svihmoguñih titula osvojenih proãle godine. Ontvrdi da se u çegovom æivotu niãta nemeça, osim ãto ne stanuje "na staroj adre-si". Naime, preñi ñe u stan koji je Kristina

dosad delila sa svojom roðakom Alisiomod Gråke, dok je Içaki svoj stan od 85kvadrata prodao Patriku Åavaru, hr-

vatskom reprezentativcu koji je ovog letapostao ålan Barselone.

I dok se o preðaãçem sentimentalnomæivotu princeze Kristine ne zna apsolutnoniãta, Içaki je bio vrlo omiýen meðu pri-padnicama suprotnog pola. Kaæu da je çe-gova veza sa izvesnom Laurom, za kojuoni koji su je videli kaæu da je izrazitozgodna, trajala priliåno dugo. Meðutim,susret u Atlanti sa Kristinom, koja je doãlada bodri ãpanske sportiste, promenio jeIçakijev æivot, mada su se formalno up-oznali i zbliæili tek kasnije u Barseloni, gdeoboje æive. Kristina je 1992. doãla uBarselonu "na ãest meseci", i ostala dodanas. Zaposlila se u katalonskoj bankar-skoj instituciji

"Kaãa", u odeýeçu za kulturu, sa pla-tom od 250.000 pezeta (maçe od 2000dolara). Zavrãila je, kao prva u kraýevskojfamiliji, fakultet (politiåke nauke), potomse usavrãavala na univerzitetu u Njujorku.Saraðivala je sa UNESKO-m u Parizu iBarseloni. Govori engleski, francuski i grå-ki i, naravno, veñ uveliko vlada i katalon-skim.

Urdangarin nije studirao, posvetio sesportu i godiãçe zaraðuje nekih 100.000dolara, plus i premije (brojne i visoke). Za-

▲

VISOKO DRUÃTVO: Kraljevske porodice Burboni i Vindzori

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



nimýivo je da se çegova bivãa devojkaLaura nije pojavila nikada i nigde, niti jebilo ãta rekla. Ne zna se da li je reå o nekojvrsti pakta koji su napravili sami pred-stavnici ãtampe jer je "rivalka" kraýeva

kñer, ili je moæda reå o nekom sporazumusamog Içakija i Laure. Uglavnom, ostavý-ena verenica "ne postoji" za javnost.

SPEKTAKL: Barselona je u subotu 4.oktobra, ali i danima pre venåaça, bila unekoj vrsti opsadnog staça i atmosfera je,na izvestan naåin, podsetila na olimpijskedane 1992. Grad je bio umiven, doteran,okiñen, a mere bezbednosti, zbog straha odmoguñeg atentata, pre svega ETA, bile suizuzetne. Oko 4500 policajaca brinulo je dasve proðe kako treba i kada se sve zavrãilo,svima je laknulo. Problema nije bilo.Barselona je sa oduãevýeçem pozdravila

mladence, oko 300.000 ýudi mahalo im jedok su se u otvorenom rols-rojsu vozili kaPalati Pedra Ibes, gde je serviran svadbeniruåak za oko 1500 zvanica. Pojedinaåni aktnezadovoýstva i protesta ãto se sve todeãava u Kataloniji, koje je ispoýila neko-licina ålanova katalonske separatistiåkePartije za nezavisnost, viãe su anegdotanego izraz stvarnih oseñaça ogromneveñine æiteýa Katalonije. Parola "Burboni,napoýe iz Katalonije", koja je bila okaåena45 minuta na vrhu "Sagrada Familije", ski-nuta je bez guæve i problema.

Ãpanski mediji posvetili su svadbi mak-simalnu paæçu. Televizija je u subotu, naåetiri kanala paralelno, direktno prenosilaceremoniju od 9:30 do 14:00 sati. Ãtampa jetome posvetila desetine i desetine stranica,nebrojene fotografije, a veñina listova od-luåila se za specijalne dodatke. Ãpanskadræavna TV je, pod reæijskom palicom PilarNiro, koja je isti posao radila i pre dve i pogodine u Seviýi, angaæovala 1103 osobe ioko 160 kamera, od kojih je 47 bilo unutarsame katedrale. Prenos je oceçen kaoodliåan, mada neki zameraju ãto nije bilo

"ãirokih kadrova" u kojima bi se videla licai reakcije poznatih, kojih je bilo na pretek.

"OLA": Sa posebnim interesovaçemoåekivao se izlazak "Ole", popularnognedeýnika koji se svake nedeýe u Ãpaniji isvetu proda u oko 600.000 primeraka, plus400.000 u engleskoj verziji "Helou". Ni st-ara dobra "Ola" nije razoåarala: pojavila sena kioscima veñ u ponedeýak u gala ruhu,na 380 (!) kolornih stranica, od kojih jetaåno 100 bilo posveñeno venåaçu. "Ola"

je postala zaãtitni znak ãpanskog i evrop-skog dæet-seta sa formulom koja je naiz-gled prosta: mnogo sjajnih slika, malo tek-sta i niãta ruæno. Nema kriminala, droge,skandala, traåeva... Sve mora da "ãýaãti",lepe i poznate æene i çihovi muæevi, ve-renici i prijateýi (nikada neñete nañi reå

"ýubavnik"), çihova deca, luksuzne vile,prijemi, kokteli, raskoãne haýine... I sve toza 250 pezeta (ukýuåujuñi i ovu sa 380strana), dok obiåne dnevne novine koãtaju125 pezeta (1,5 maraka). "Ola" je na svojih100 stranica uslikala "sve æivo", tako da

oni koji nemaju video-traku sa venåaçamogu da naðu "utehu" na stranicamaomiýenog åasopisa.

FELIPE: I posle svega, ostaje kýuånopitaçe: kada ñe se i kim oæeniti princ Fe-lipe, prestolonaslednik? Omiýen kao iotac, obrazovan (zavrãio fakultet uMadridu i postdiplomske studije u Vaãing-tonu), visok, lep i atraktivan, sa 30 godinaiduñeg januara, princ Felipe je najatrak-tivniji mladoæeça meðu evropskim isvetskim monarhijama. Prisustvo 40kraýevskih familija iz Evrope i sveta(sadaãçih, bivãih i moæda buduñih) bilo jepovod i prilika za mnoãtvo kombinacija,nagaðaça i pretpostavki. Viktoria odÃvedske i daýa roðaka porodice BurbonViktoria de Burbon dos Sicilias, kñervojvode i vojvotkiçe od Kalabrije, bile sunajåeãñe spomiçane i najviãe slikane, aliFelipe za sad ñuti. Jedine dve çegovepoznate veze bile su sa Ãpaçolkom IzabelSartorias i Amerikankom Ðiði Hauard zavreme studija u Vaãingtonu. Kad se onbude odluåio, spektakl prireðen istim pov-odom za çegove sestre Elenu i Kristinu iz-gledañe kao "lakãi trening", i za tatu –

kraýa i za åitavu Ãpaniju koja zaista volisvog monarha. ■VLADIMIR STANKOVIÑ

Interesantni detalji- Meðu prisutnim kraýevskim familijama bio je i princ Aleksandar, "prestolonasled-

nik od Jugoslavije".- Venåaçe je pratilo 4300 akreditovanih novinara iz 260 medija.- Radçe koje prodaju tehniåku robu saopãtile su da je posledçih dana porasla

prodaja videa jer su ýudi hteli da snime venåaçe.- Radçe koje iznajmýuju frakove napravile su veliki posao – pozajmica za jedan

dan koãtala je oko 15.000 pezeta (100 dolara).- Fernando Barbeito, rukometaã Barselone i jedan od svedoka na venåaçu, pao je

u nesvest jer je u katedrali bilo neizdræivo toplo. Ipak, oporavio se na vreme da se pot-piãe na dokument.

- Kristina nije zaboravila da, pre nego ãto kaæe "Da, æelim" ("Si, quiero"), pogle-

dom zatraæi dozvolu od oca, kako nalaæu ovdaãça pravila. Detaý je vaæan jer je çenasestra Elena u Seviýi zaboravila da "pita tatu".

NAÃA KRISTINA SE UDALA: Kralj Huan Karlos i kraljica Sofija

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



UJEDINJENE NACIJE

StrahDeca koja su preæivela surovi rat u Av-

ganistanu ærtve su teãkih trauma i mnoga

danas kaæu da oåekuju da ñe umreti prenego ãto odrastu, izvestio je Deåji fondUjediçenih nacija (UNICEF), u utorak uNjujorku. U studiji, prvoj koja je napravýe-na u glavnom avganistanskom gradu Kabu-lu, 90 odsto ispitane dece kaæu da su "ubeðe-ni da neñe joã dugo æiveti". Veñina navodida pati od stalnih noñnih koãmara i akutnogoseñaja ugroæenosti. "Svakodnevno smosvedoci fiziåkih oæiýaka koje je rat naneodeci, ali rezulati ovog ispitivaça suoåavajunas sa åiçenicom da su mentalne rane istotako duboke", izjavio je izvrãni direktorUnicefa Karol Belami. Studija, koju je fina-sirala Holandija, zasnovana je na ispitivaçuviãe od 300 deåaka i devojåica starih izmeðu8 i 18 godina, koje je u Kabulu sprovela Le- jla Gupta, specijalista Unicefa za mentalnozdravýe. Gupta kaæe da je 72 odsto decedoæivelo smrt bar jednog ålana porodiceizmeðu 1992. i 1996. godine u Kabulu,gradu koji je kao centar borbe za vlastzarañenih avganistanskih frakcija teãkostradao tokom 19 godina graðanskog rata.Gupta kaæe da psiholoãke posledice ratanisu kratkoroåne veñ hroniåne. "Nasiýe jebilo veoma jak åinilac u emotivnom razvoju

ove dece i dramatiåno je uticalo na çihovepoglede na sebe i svoju buduñnost". Gotovosva ispitana deca kaæu da se boje buduñnos-ti, kako za sebe liåno tako i za svoje porod-ice. Gotovo åetiri petine dece kaæe da nemaju povereçe u odrasle. Dve treñine ispitanih

su i daýe uplaãeni, dok polovina navodi da je strah çihovo najsnaænije oseñaçe, piãe ustudiji. Unicef je pokrenuo stvaraçe i obuku jezgra od 15 radnika za mentalno zdravýekoji ñe pomagati deci Kabula da se izbore sasvojim jadima. Grupa ñe obuåavati drugeradnike koji ñe pomagati deci da svoj bolizraze pisaçem, crtaçem i na druge naåine."Stvaraçe sigurne okoline za ovu decu, gdeñe ona moñi da se izraze uz podrãku odraslihkojima mogu da veruju, najvaænija je inter-vencija za ublaæavaçe trauma nasiýa", kaæeGupta.

KARTUM

BorciOko 63.000 sudanskih studenata iznena-

da se naãlo u kasarnama umesto na pre-davaçima, da bi proãli kroz vojnu obuku ibili poslati na jug zemýe da se tamo bore ugraðanskom ratu. Kartumski "Akbar al-Jom" piãe u utorak da su "studenti veñzavrãili prvi deo obuke". Slaçe na jugsmatra se "viãom obukom", izjavio je ãef sudanskog generalãtaba general Ibrahim

Suliman. Desetine æena su åetiri dana pro-testovale u Kartumu zbog regrutovaça çi-hovih sinova. One kaæu da su im deca pola-gala ispite da se upiãu na univerzitet, a ne dazavrãe u kasarnama. O sliånim protestimaãtampa izveãtava i iz drugih gradova na

severu Sudana. Vlada kaæe da je studentimareåeno da ñe morati da proðu kroz vojnuobuku i da se pripreme za odlazak u vojnecentre van Kartuma. Ministar odbrane gen-eral Hasan Abdel Rahman pojaviñe se predparlamentom da bi odgovarao na pitaça po-vodom regrutovaça studenata. Ministarkaæe "da borbe u nekim delovima zemýeåine neophodnim da se nastavi saobaveznim slaçem studenata u vojsku"."Bez çihovog uåeãña, ne bismo mogli dazaãtitimo naãu dræavu i veru", izjavio jeRahman. Graðanski rat razdire Sudan od1983. godine kada su pobuçenici, danas

svrstani u Sudansku narodnooslobodilaåkuarmiju, krenuli u prve gerilske akcije za au-tonomiju juga zemýe. Pobuçeni hriãñani ianimisti sa juga traæe veñu nezavisnost odislamskog severa. Od proãle godine,pobuçenici postiæu zapaæene vojne uspeheu kampaçama po istoånom i jugoistoånomSudanu. Vlada u Kartumu je odgovorilapozivom "mladim ýudima da se bore". Kar-tumski dnevnik piãe da je 140 studenata up-ravo sa juænog fronta vrañeno u glavni grad"zato ãto su bili suviãe mladi i nejaki da bi seborili, mada svi imaju bar po 18 godina".

Meridijani

RE

UT E

RS

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



Ademir Kenoviñ, rediteý

Harmonija kruga"Nastojao sam napraviti jedan avanturistiåki ýubavni film sa stalnim

osjeñaçem nade, najjednostavniju priåu o divýem srastaçu dva djeåaka jednog åovjeka i jednog psa i formiraçu nove familije u uslovima uæasa"

razgovor biti objavýen. Mediji koji se zraåeiz nekih centara moñi, iz Beograda na prim-er, bili su zadçih deset godina pogubni zaono ãto se ovde deãavalo. Nema naåina, nitisam imam æeýe i moguñnosti da se tomeozbiýno konfrontira neka druga ideja kojudefinitivno imam. Nisam, s druge strane,siguran da prebivaçe na margini tog global-nog medijskog ambijenta nije samo dopri-nos kvazidemokratiånosti tog prostora.Nisam, na kraju, siguran ni da li je moguñeneãto ozbiýno reñi ýudima koji su bili poduticajem tog uæasnog zraåeça laæi.

Ne mislim, naravno, na par svojih pri-

jateýa koji æive izvan vremena i prostora ikoji su zbog sebe mnogo viãe informisani odobiånih ýudi koji nemaju priliku da åuju,

ko...", zastao je sagovornik nakon jednog pi-taça i upitno pogledao.Ãta reñi? "Pa...ozbiýno...", i nadati se da

ñe uslediti nastavak odgovora.To je nametnuti kontekst ovog razgovo-

ra. Izabrani kontekst otvara se perspektivomnovog Kenoviñevog filma Savrãeni krugkoji je premijerno prikazan u Sarajevupoåetkom maja, mada ovaj razgovor poåiçeupravo rezervama i dilemama rediteýa pre-ma intervjuu koji daje za list iz Beograda.

"Ima ih viãe", kaæe Kenoviñ."Najjednostavnije govoreñi, mi æivimo u

potpuno razliåitim medijskim ambijentima.

Nisam siguran da li ñe to ãto kaæem biti sh-vañeno jasno i na pravi, jednostavan iotvoren naåin u ambijentu gdje ñe ovaj

Teãko je nekome ko dolazi sastrane da razgovora sa ýudimaiz Sarajeva. Nije mnogo lakãeni ako se oni koji stiæu odavdeposledçih godina nisu oba-

KULTURA

veãtavali u tzv. proreæimskih ili çima (posenzibilitetu) srodnim medijima. (Åini se dau tom sluåaju razgovor i ne bi bio moguñ; iz-gledalo bi da taj grad postoji u nekoj "dru-goj" realnosti). Zato izmeðu ove dve sre-dine, skoro dve godine nakon okonåaça rat-nih sukoba u BiH, nema nikakvog kontakta izato poznati sarajevski rediteýAdemir Ken-oviñ (filmovi Ovo malo duãe i Kuduz) nije

dugi niz godina dao intervju za neke novinekoje izlaze u Srbiji."Da li vi to mene ozbiýno pitate ili ona-

"Jedan æestoko organizovanitotalitarni sistem koji se ãirio

iz Beograda æelio je da namet-ne svoju voýu i vlast ýudimakoji na to nisu pristajali,nanoseñi uæasno zlo svojimýudima, pokrivajuñi se iza çi-hove maske, gurajuñi ih is-tovremeno u zloåin"

"Jedan æestoko organizovanitotalitarni sistem koji se ãirio

iz Beograda æelio je da namet-ne svoju voýu i vlast ýudimakoji na to nisu pristajali,nanoseñi uæasno zlo svojimýudima, pokrivajuñi se iza çi-hove maske, gurajuñi ih is-tovremeno u zloåin"

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



vide i da se uvjere u neãto drugo od onogaãto im milijarde istovetnih informacija zaku-cava u svijest."

"VREME": Åini se da vam je ta sre-dina izvan prioriteta za prikazivaçe

Savrãenog kruga?A. KENOVIÑ: Film sam snimio da biga gledao veliki broj ýudi. Moja idealnaæeýa je da svi gledaju film. Mi æivimo u jed-noj maloj sredini na malom prostoru. Sveovo ãto se oznaåava nekim ex ne åini viãe oddvadeset pet miliona ýudi, ãto je relativnomala grupa. Naæalost, u tolikoj konfuziji, saæestokim ranama i sa dubokim problemima,

jednostavno nije moguñe na normalan naåinuåestvovati u neåemu ãto se zove prika-zivaçe ovog filma.

Srbija mi nije prioritetna sfera, jer nevjerujem da ýudi koji se trenutno odluåuju

izmeðu loãeg i goreg i koji nemaju ãansu daokrenu u pozitivnom smeru svoje æivote isudbine imaju bilo kakvu motiviranost da sebave neåim ãto im veñ na startu djeluje kaoneãto strano i neprijateýsko.

Da li ñe film ipak biti prikazan u Beo-gradu u neko dogledno vreme?

Ne znam, stvarno se ne bavim time......Ãto se tiåe vas kao autora.Ãto se tiåe mene kao autora, bio sam

sreñan kada sam ga pokazao mnogim mojimkolegama iz Beograda. Kada je reå ooficijelnom prikazivaçu, neko mi je rekaoda postoje problemi izmeðu dræava koje

nisu formalno priznate. Kada se uspostavenormalni diplomatski odnosi i kada se budemoglo normalno komunicirati, kada proðustrahovi i rane, film ñe se prikazivati svugd-

je.Da li vas uopãte zanima reakcija te

sredine buduñi da Savrãeni krug nije rat-ni film, ali je jasno lociran u godine rata.

Pravo da vam kaæem, ja iz ovih stopaidem u Meksiko. Posle toga u Ãpaniju. Posleu Tokio. Posle Tokija, u London. Posle Lon-dona, u Ãvedsku. Nakon Ãvedske, u Ar-gentinu. Posle Argentine, u Ameriku i nem-am specijalnih æeýa niti mi pada na pamet

da nekome neãto objaãçavam i da doæivýa-vam neãto ãto nije prijatno. Dosta smo en-ergije uloæili praveñi ovaj film. Napraviosam film za sve ýude ovoga svijeta i ne vi-dim bilo kakav problem da ga vidi publika uVarni, Plovdivu, Bukureãtu, Danilovgradu,Beogradu ili bilo gdje drugde. Sva ta mjestasu za mene potpuno ista.

Da li ste tokom snimaça filma oseña-li neku vrstu pritiska potencijalne pub-like koja u neposrednom señaçu nosidoæivýenu tragediju?

U odnosu na åiçenicu da smo uspjelizavrãiti film oseñam se odliåno i zadovoýan

sam kakav je u, onoj komplikovanoj isloæenoj situaciji, film postao. S drugestrane, veoma sam zadovoýan ãto ýudi u Sa-

rajevu prepoznaju film kao dio svogsnaænog, individualnog iskustva, dok publi-ka u svijetu osjeña film kao jedan æestok isnaæan izraz smjeãten u ambijent kojim oniu principu nisu imali æeýe da se bave. Mis-

lim da smo uspjeli odræati vrlo teæak, komp-likovan balans i delikatnu ravnoteæu izmeðutoga ãto nam je bilo preblizu i ãto je pretiloda nas stavi u ulogu neobjektivnih,preuæarenih i pregrozniåavih svjedoka.

Kako ste izlazili na kraj sa odgovor-noãñu prema sopstvenoj artikulaciji toguæasnog iskustva æiteýa Sarajeva?

Osjeñao sam pritisak, ali ja sam prijesvega pravio film. Nisam pravio ratni film,dokument, svjedoåeçe, politiåki esej ilianalizu ideoloãku, strateãku, vojnu ili bilokakvu drugu. Pravio sam film, malu priåu onekoliko ýudi koji pokuãavaju da kroz, do

tada çima nepoznat pejsaæ, poånu putovati ikomunicirati. Nastojao sam napraviti jedanavanturistiåki ýubavni film sa stalnim os-

jeñaçem nade, najjednostavniju priåu o di-výem srastaçu dvadjeåaka jednog åovje-ka i jednog psa i for-miraçu nove familijeu uslovima uæasa. Tosam htio smjestiti uãto autentiåniji fonambijenta kakav smomi poznavali u Saraje-vu. Æelio san nañi bal-

ans izmeðu priåe iambijenta, izmeðu au-tentiånosti neåega ãtoprenosi ta priåa i togaãto "govori" sam am-bijent. Traæio sam rav-noteæu koja ñe stvoritipotpuno uvjerýiv os-

jeñaj da u filmskojpriåi prenosimo uvjer-ýivo i autentiånosjeñaçe na emocije. Pri tom je stalno izgled-alo kao da stojimo na samoj ivici, jer je uvekpostojala opasnost da se strovalimo u neãto

politizirano, presentimentalno ili melodra-matsko. To su sve stvari zbog kojih sam os- jeñao paniku, strah i æestoko osjeñaçe damoæda drugaåije ne moæe ni funkcionisati.Åesto åovjek tek na kraju vidi da neãto nijeni bilo moguñe.

S druge strane, ipak sam imao osjeñajæestoke odgovornosti prema prostoru idogaðajima koji su se odigravali oko mene.Imao sam uvjereçe da se sve u ãta je ta priåauroçena mora doimati kao apsolutno auten-tiåno. To se, inaåe, odnosi i na svaki drugifilm. Ovdje smo imali situaciju u kojoj jebilo teãko ocjeniti i shvatiti ãta je precizan

ambijent i ãta su precizna dogaðaça, zatoãto su milijarde informacija jednostavnopokuãavale da zamagle stvarnost i stvarne

dogaðaje, tako da su ýudi imali velike prob-leme da razumiju ãta se to zapravo deãava.

Mislite li da je postojalo tendencioznoiskrivýavaçe informacija o onome ãto sedeãavalo u Bosni, a pre svega u Saraje-

vu?Da li vi to mene ozbiýno pitate ili ona-ko....

Pa, ozbiýno...da li mislite da je postojalo plansko i osmiãýeno krivotvoreçeåiçenica koje se sprovodilo iz viãe cent-ara u ãta je bila umeãana i meðunarodnazajednica?

Apsolutno. Osjeñam se åudno u ovojpoziciji da objaãçavam neãto ãto je ordinar-na istina i oåiglednost. Prije svega i na svakinaåin, gotovo svi su htjeli da zamagle onoãto se ovde deãavalo. Centri medijske moñisu donedavno proglaãavali da ovde vlada

graðanski rat, a ovde se vodio rat protivgraðana. Jedan æestoko organizovani totali-tarni sistem koji se ãirio iz Beograda æelio jeda nametne svoju voýu i vlast ýudima koji

na to nisu pristajali,nanoseñi uæasno zlosvojim ýudima, po-krivajuñi se iza çi-hove maske, gura-

juñi ih istovremenou zloåin.

S druge strane,sada je vani balansdjelimiåno promje-

çen, zato ãto viãenisu aktivni odvratnipolitiåari tipa Me-

jdæora, Rifkina iHerda. Oåigledno jeda Miteranova poli-tika viãe nema vode-ñu ulogu, da je suz-dræanost i sporostVaãingtona nestala ida Rusija viãe nema

moñ stalnog koåeça neåega ãto je bilo neza-ustavýivo. Svi ti koje sam nabrojao a i mno-gi drugi, nastojali su da krivo prezentiraju

åiçenice, nazivajuñi rat konfliktom religija,dok su se Bosna i Sarajevo pretvarali u kon-centracioni logor. Konflikta religija nikadnije bilo. To je folklorna laæ kojom se sluæeoni koji æele da ostvare neke druge ci-ýeve...Moæda nisam zavrãio ali ne osjeñamni æeýu ni potrebu da ovo zavrãavam. Baãme briga. Koga to zanima neka åita najnor-malnije novine koje izlaze u svijetu. Za onekoji misle da nisam u pravu i da izmiãýam,opet me baã briga. Ne pada mi na pamet daobjaãçavam. Nisam siguran da li uopãteovakvi razgovori i imaju smisla, jer se uneko doba iznerviram i pomislim, ãta ja sada

uopãte radim.Kada je reå o odnosu meðunarodnezajednice prema ratu u Bosni, u jednoj

▲

OKVIR ZA EMOCIJE: Ademir Kenoviñ

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



od scena u filmu prikazano je raskoãnouskrãçe slavýe u jednoj stranoj ambasa-di, dok æiteýi Sarajeva u mraku tumara-

ju u potrazi za vodom. Kakve su bilereakcije strane publike na takve scene?

To je jedna od zgrada UN u kojoj se sti-caçem okolnosti nalazi francuski bataýon.U veñini zemaýa ýudi su uglavnom saoduãevýeçem gledali taj prizor koji je jedanod dalekih komentara na ponaãaçe meðun-arodne zajednice tokom opsade Sarajeva.Meðunarodna zajednica je na bestijalannaåin podræavala taj zloåin. Sada ta publikaosjeña duboku griæçu savjesti i æestokuæeýu da se çihovo djelovaçe opere.

Jednom prilikom ste ovaj film nazva-li dramatizacijom unutraãçeg romanakoji je preæiveo svaki æiteý Sarajeva.

Tokom snimaça filma zanimao me je

intimni pogled na ambijent u kojem se odi-grava priåa. Sve ãto se nalazi u filmu imaosam na neki naåin u neposrednom iskustvu,bilo svom, bilo nekoga vrlo bliskog. Mojeistraæivaçe prilikom stvaraça ovog filmabilo je duboko liåno istraæivaçe svega ãto sedeãavalo sa ýudima, ukýuåujuñi i çihovereakcije na dogaðaje unutar kojih su æivjeli.Pas koji je u naãem filmu pogoðen u noge ubilo kom drugom gradu na svijetu bio bi os-tavýen da umre, ili bi bio jednostavnoubijen, da se ne muåi. Jedino je u Sarajevumogao dobiti protezu i ostati æiv na jedandivýi naåin. I to je deo tog iskustva.

Koliko vam je bilo stalo do emotivnogplana koji je neodvojivi segment te vrsteiskustva?

Film se kreira od elemenata na veãtaåkinaåin. Åitav proces sklapaça filma na iz-vjestan naåin je stvar tehnike a ne eksploziv-ni izraz trenutne energije. Nisam polazio odpretpostavke da ñu u film staviti tolikoemocija ili da ñu se sluæiti emocijama.Åovjek jednostavno ispriåa neku priåu ona-ko kako je osjeña i kako uspjeva iskomunici-rati sa ostalim ýudima koji uåestvuju u pro-cesu pravýeça te priåe koja se opet, na nekinaåin, sama nametne.

Moæda je najjaåa stvar energija priåe,ambijenta ili relacija koje se uspostavýajumeðu liånostima jer je to ono ãto se nametnei ãto na svoj naåin kreira film. Film normal-no moæe da nastane i bez rediteýa, kojimoæe da se zamjeni, i bez glumca, ako mu seneãto desi, ali se ne moæe stvoriti bez priåebez energije koja povlaåi niti filma. Ta priåakoja sama sebe kreira i formira u najveñembroju sluåajeva iznenadi åak i one koji pravefilm.

Priåa u filmu deveta je verzija scenarijakoji smo napravili poåevãi od 1992. U prvojverziji od 250 stranica ona je bila saæeta u

nekoliko reåenica poput male slepe uliåice.U jednom trenutku vidio sam da nas ta priåapoåela vuñi i da se ona nametnula kao neãto

najsnaænije. Sve posle bilo je stvar tehniå-kog organizovaça onoga ãto se ispoýavalokao najjaåe zraåeçe jedne sitacije unutarkoje smo htjeli napraviti film.

Jesu li tu osnovnu priåu osnaæile

uloge dece koja nose u sebi neãto izvornoi neposredovano?Na neki naåin da. Jedan od dvojice deåa-

ka je na kraju snimaça æestoko plakao, jer jeza çega ta filmska priåa postala stvarnost.On je zaista poverovao da mu je MustafaNadareviñ otac i da ima tetku u Nemaåkoj.

Åini se da je ta deåja naivnost jakonaglasila neka mesta u filmu poput on-oga, kada jedan od deåaka kaæe: "A da lisu oni sada sretni ãto pucaju na ýude"?

Meni je stalo da ono ãto se kaæe u filmuvrlo jasno komunicira sa ýudima koji ñe togledati ne samo u ovom

ambijentu nego i u drugimsredinama. Htio sam daýudi u predgraðu Najrobi-

ja jasno shvate svaki dio,ãto je teãko postiñi, jer je-dan dio uvjek ostaje vanrazumevaça, zbog razli-åitih asocijativnih referen-ci za razne stvari.

Da li ga strana publi-ka percipira kao film oýubavi ili kao ratni film?

Oni ga upravo percipiraju kao film oýubavi i nadi u jednom uæasnom ambijentu,

zbog åega film i ima toliku gledanost svugd- je u svijetu. To je ono ãto me raduje. Jednadjevojåica u Francuskoj rekla je da je to di-van film o psu. Upravo su najinteresantnijata razliåita tumaåeça. Postoje razna åitaçaSavrãenog kruga, ali jedno sigurno ne pos-toji –da je to ratni film, ili da je to film o Sa-rajevu. Film je sniman u Bosni, ali to nijefilm o Bosni veñ o ýudima, ma gde oniæivjeli.

Da li ste imali dilema oko izboraglavnog glumca? Da li su postojale neketeãkoñe u prenoãeçu vaãih zamisli, sobzirom na to da Mustafa Nadareviñ nije

proãao tu vrstu iskustva?Ako bi se upravýali takvim razmiãýaçi-ma teãko biste, na primer, naãli lik za Ãek-spirove drame. Imao sam drugu vrstu dile-ma, jer je prva opcija za glavnog glumca bioAbdulah Sidran. Njega sam æelio kao glum-ca. Kada smo zavrãili pisaçe i kada sam gaposle dugo vremena konaåno ubijedio daigra glavnu ulogu, obojica smo shvatili koli-ko je to nemoguñe i neozbiýno. Onda je nor-malno bilo da se opredelim za åovjeka koji

je veliki i ozbiýan glumac i kome sam joãranije dao jednu verziju scenarija. Mogu reñida sam sretan ãto sam napravio taj izbor.

Åini se da jedna od replika iz vaãegfilma Ovo malo duãe (..."a i ovo maloduãe ãto ima dao mu je ãejtan da bi mu

bilo teæe"...) dolazi iz andriñevskog svetakoji opisuje bosanski usud. Taj momenatu ovom filmu dobija svoje razreãeçe?

Najjednostavnijim pogledom na naslove,"savrãeni krug" za mene znaåi "ovo malo

duãe". Naravno, åovek se za deset godinabitno promeni. Ipak neka vrsta mog odnosaprema æivotu, neka vrsta osjeñaja da izmeðuýudi postoji ýubav jednih prema drugima ilineka nostalgiåna nada, vezuje ova dva filma.

Savrãeni krug veñ u naslovu nosi jakusimboliku...

Sretan sam kada vidim da smo uåiniliispravnu stvar ãto smo ovaj naslov ostavilitako otvorenim i ãto svako ima potrebu imoguñnost da ga tumaåi na svoj naåin.Uvijek radije sluãam ono ãto drugi govore.Jedno od najlepãih tumaåeça koje sam åuo

jeste da savrãeni krug

predstavýa unutarçu har-moniju ýudi koji su us-pjeli da ostanu "emotivnopozitivni" i pored uæasa ukojima su bili prisiýeni daæive. Za neke savrãenikrug predstavýa stvaraçenove familije.

Cepaçe porodice jeipak bolno teæiãte filmakoje se na simboliåkom

planu kompenzuje stvaraçem nove (po-rodiåne) zajednice pesnika i dvojice de-åaka.

Ljudi su ovde æivili u zatvoru koji se bom-bardovalo neprekidno i potpuno je nepotreb-no opisivati kako je izgledalo kada su se de-lile porodice. To nije bio obiåan rastanak, veñrastanak sa osjeñajem da se viãe nikad neñevidjeti. Åiçenica da su ýudi ipak preæiveligovori o æilavom instintku samoodræaça.Stvaraçe nove familije, uslovno govoreñi,bila je jedna prirodna i vrlo obiåna stvar.

Åini se da publika u Sarajevu izlazinakon projekcija sa nekom vrstomolakãaça.

Mislim da se u samom gradu oseña nekavrsta olakãaça ãto je snimýen ovaj film.

Ljudi sa olakãaçem kaæu "evo tako je bilo",iako naravno nisu doæiveli priåu iz filma jer je ona fiktivna. O Sarajevu je zabeleæenomilijardu stvari, ali ýudi ne misle da su onetaåne. Åini mi se da ýudi koji su gledali filmoseñaju radost ãto konaåno mogu vidjetineãto ãto nisu znali kako da definiãu i ob-likuju. Njima je bilo teãko da "urame" svojenesreðeno sjeñaçe na tu uzburkanu, nejasnufazu æivota. Nisu znali kako da je izraze sebii drugima, posebno onima koji su ozraåeniraznoraznim medijskim laæima i koji bi na-

jradije æeleli da to ãto se desilo u Bosni nepostoji. Sada su konaåno sretni ãto su negde

saåuvana çihova sjeñaça na dogaðaje ona-ko kako su ih oni zapamtili. ■SLOBODAN KOSTIÑ

"Konflikta religijanikad nije bilo. To je folklorna laæ kojom se sluæe onikoji æele da ostvareneke druge ciýeve"

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



Udruæeçe kçiæevnika Srbije

Srbije, na kojoj je izabrana nova Upravaove cehovske organizacije pisaca; neko-liko dana kasnije, Uprava je za novog-starog predsednika UKS izabrala Slo-bodana Rakitiña, poverivãi tako ovompesniku joã jedan mandat za rukovoðeçe“Francuskom 7”. Zanimýivo je da je iz-bornoj skupãtini prisustvovalo tek de-setak odsto ålanova Udruæeça kçiæev-nika Srbije, tako da bi, da se “predsedniksrpskih pisaca” bira na isti naåin na koji ipredsednik Srbije, “izbori” bili proglaãe-ni nevaæeñim... To, ipak, nikako ne znaåida se ålanstvo UKS osipa, naprotiv: åakdevedeset i tri nova kçiæevnika “regru-tovana” su u redove srpske kçiæevnostina septembarskoj skupãtini...

VIÃE JE MANJE: Oåigledan je nes-razmer izmeðu broja ålanova Udruæeçakçiæevnika Srbije – samo u “osnovnom”udruæeçu ih sada ima oko 1100, uz oko600 pisaca iz pokrajinskih udruæeça (neraåunajuñi kosovske Albance, koji odav-no imaju svoje, “etniåko” udruæeçe!) i iz

Udruæeça pisaca Republike Srpske – iveoma malog odaziva kçiæevnika nagodiãçe i izborne skupãtine i druge ak-

tivnosti svog esnafskog udruæeça. Hro-niåari su, osim toga, primetili da se, po-red kvantiteta, konstantno osipa i kvalitetprisutnih: veoma je malo istaknutihkçiæevnih imena koja su joã prisutna iaktivna u UKS. Iako je sama ideja ce-hovskog, (para)sindikalistiåkog udru-æivaça svih koji piãu i objavýujukçiæevna dela bilo koje vrste u nekuruku prirodno “egalitaristiåka” – poãtosu i Mocart i Salijeri ýudi iz iste branãe!– ipak je zabriçavajuñe kada se ispostavida se aktivnosti jednog udruæeça koje jedo pre nekoliko godina nosilo (ne)zas-luæeni oreol “ostrva slobode misli i izra-æavaça” sve viãe marginalizuju. Tokomosamdesetih godina, pa i u ranim deve-desetim, bila je stvar prestiæa biti ålanuprave Udruæeça kçiæevnika Srbije;danas kao da nikome ko neãto znaåi usavremenoj srpskoj kçiæevnosti i kriticido toga viãe nije stalo. Åast izuzecima,razume se. Upada u oåi da su iz delatnos-ti UKS gotovo sasvim (samo)iskýuåenipredstavnici danas najaktivnijeg i na-

jagilnijeg naraãtaja “postmodernista”(ostavimo sada po strani to ãto je teãko

tako razliåite ýude i poetike strpati pod“kiãobran” jedne definicije, i ãto je pre-ma “izmima” inaåe zdravije gajiti krajçi

oprez), ali i to da mnoga åuvenaimena “tradicionalistiåke” ori-

jentacije (ako priruåno usvoji-mo terminologiju åuvene proã-logodiãçe polemiåke masovke)

viãe ne zalaze u Francusku 7.ÃPRICER-PATRIOTI-ZAM: Neãto se, dakle, dogodilood onih “slavnih, disidentskihvremena” za kojima mnogi idanas uzdiãu kao za dobom ro-mantiånih iluzija. Adresa ud-ruæeça kçiæevnika Srbije bila

je, “po zlu” åuvena u svim Cen-tralnim komitetima, Ideoloãkimkomisijama, Aktivima i sliånimpravovernim organizacijamanaãe bivãe domovine, a nepo-ñudni srpski kçiæevnici bili su

tretirani kao opasni diverzantikoji ñe uniãtiti komunizam, brat-stvo-jedinstvo, socijalistiåko

samoupravýaçe, vodeñu ulogu SFRJ uPokretu nesvrstanih i ostale svetiçe... To

je akterima – pa åak i posetiocima! – tri-bina u Francuskoj 7 pridavalo znaåaj koji

je daleko nadilazio realne moguñnostitako “ezoteriåne” stvari kakva je kçi-æevnost (u zemýi u kojoj bar polovinastanovniãtva ne åita ni tabloide, a kamoli“opasnu” esejistiku!) da stvarno utiåe nadruãtvena zbivaça. Bilo je to, ipak, lepooseñaçe, åinilo se da ñe iz silnog straha

pred piscima, filozofima i sliånim “ele-mentima” da se izrodi neãto veliko... Ne-voýe su poåele krajem osamdesetih, kadasu i åelnici UKS, zajedno s glavninomistaknutih srpskih intelektualaca, stali –ko posredno i stidýivo, ko neposredno,glasno i “navalentno” – uz narastajuñipopulistiåki pokret “buðeça srpskog nar-oda” i “vrañaça dostojanstva Srbiji”kojim je – vidi åuda! – rukovoðeno iz oneiste zgrade Centralnog komiteta... Onogtrenutka kad je “patriotski” iliti “dræavni”razlog nadvladao nad “formalnodemo-kratskim zakeraçima”, i Francuska 7 je,nuæno, poåela da gubi svoj oreol, utapa-

juñi se u mediokritetsku masu miloãe-viñevskog Narodnog Fronta. Zatim jekrenuo “rat za osloboðeçe i prisaje-diçeçe svih srpskih zemaýa” i sliåneoruæane delatnosti pogodne za pozadins-ko veæbaçe i terciraçe ãpriceraãkog pa-triotizma – koji je u celoj istoånoj Evropiomiýena duhovna aktivnost pisaca kaodemijurga koji “govore iz glave cijelanaroda...” – te su se i srpski pisci podelilina one koji su spremno pohrlili u (ver-balni) boj za narod svoj, i na one druge,

koji su imali izvesnih primedbi na celustvar, koliko etiåke, toliko i estetske pr-irode. Neko vreme se odræavala kakva-

▲

Srpski pisci dobili su novu Upravu i starog predsednika, kao i93 nova ålana; zaãto se onda, ipak, åini da ih je sve maçe

rajem septembra – taånije, u sub-otu 27.9 – odræana je izborna sk-upãtina Udruæeça kçiæevnikaK

Sabornost nesabranih

D R A Ã K

O

G A G O V I Ñ

PATRIOTSKE SNAGE: Francuska 7

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.


44 VREME ■ 11. 0KTOBAR 1997.

– koliko struåne toliko i laiåke. Ovdaãçiaktuelni dogaðaj vratio je u centar

medijske i masovne pozornosti sve zab-lude koje se upravo u ovakvim per-ifernim kulturnim oblastima ispoýavaju.Katkada latentno, katkada agresivno,liånosti iz praktiåno svih intelektualnih iprofesionalnih slojeva, marginalnih ilivodeñih druãtvenih grupa, javno tumaåesmisao i poruke koje se emituju sa dan-aãçih ikona – bilo da su one produktiozbiýnog stvaralaãtva, ili da su naåiçeneza jednokratnu i masovnu upotrebu, naprimer kao predizborni plakati i sl.

Nije neophodno otiñi u predalekuproãlost i naiñi na primere koji na plas-

tiåan naåin pokazuju temeýitost zabludanastalih zbog pogreãnih predstava kojese iz slika “iãåitavaju”. Ova pojava jesnaæno generisana iz potpuno razliåihideoloãkih matrica, a redovno rigidnihpolitiåkih grupa i levog i desnogpredznaka. Ãtaviãe, u ovakvim kontrast-nim kulturnim i civilizacijskim po-druåijima koja su iz razliåitih razloga(najåeãñe zbog vlastite æeýe) izvan mag-istralnih civilizacijskih tokova, koje su

joã, dakle, u “istorijskom periodu”, dola-zi do tolikog preplitaça uticaja da je pot-puno razumýivo ãto se oni ne mogu nitaåno ni potpuno raspoznati. Uåincitakvog staça mogu biti zaista zanimýivi– da istovremeno nisu porazni, destruk-tivni i opasni.

STRAH OD SLIKA: Logiåanpoåetak ovog malog pregleda nalazimotaåno pre deset godina (1987), uzbivaçima nastalim povodom famoznenaslovne stranice “Studenta”. Da se pod-setimo, na çoj je za broj kojim jeobeleæen Dan mladosti objavýena fo-tografija jednog lista koji je na sebi imaooãteñeçe u vidu zareza. Reakcija

tadaãçeg Gradskog komiteta SKJ u Beo-gradu (åiji je ãef u to vreme bio SlobodanMiloãeviñ), personalizovana je kroz na-

pis Duãana Miteviña koji je ovu sliku ra-zumeo kao politiåki napad, odnosno kaouvredu druga Tita. Odbrana çegovoglika i dela bila je tada toliko temeýita irazorna, toliko uåiçena u paniånom

strahu od moguñih promena da su sledilei kazne za aktere ovog dogaðaja. Svakasnija objaãçeça i tumaåeça, kojanisu doãla samo od redakcije “Studenta”veñ i od liberalne i demokratske javnostite uticajnih pojedinaca razliåitog poli-tiåkog i ideoloãkog spektra nisu stiãalastrasti. Meðutim, tumaåeça komunista,zapravo pripadnika SKJ, ostarelih rev-olucionara koji su se kao pripadnici Tito-vog partizanskog pokreta prepoznali kaometa napada i mladih juriãnika okupý-enih oko marksistiåkih centara i univerz-itetskog partijskog komiteta (åija ñe vr-

toglava politiåka karijera uskoro biti iz-vedena pod budnom paæçom çihovogideoloãkog mentora – prof. Mire Mark-oviñ) identifikovala su zapravo staru istalnu potrebu da se slikama pridodajusadræaji koji su najåeãñe ili sporedni ili ihnema. Strah od ikona se posle ikonoklaz-ma dubokog vizantijskog sredçeg vekaobnavýa i intenzivira sa komunistiåkomvladavinom (ne raåunajuñi turski periodkoji je po prirodi antiikoniåan i izvan jeevropskog civilizacijskog konteksta).

Potpuno je prirodno i razumýivo daova vrsta javne ideoloãke reakcije usledinakon åetrdeset godina neprikosnovenogvladaça komunizma u svim oblastimaæivota, od ekonomije i prava, do obra-zovaça i kulture gde je upravo na-

jrevnosnije spr ovoðena. Åinovnicima ibraniteýima Titovog poretka bila je veo-ma vaæna dominacija i u umetniåkomstvaralaãtvu. Oni su u toj oblasti dræalimonopol koji je proãao kroz nekolikofaza: od najrigidnije dogmatiånosti soci-

jalistiåkog realizma neposr edno nakonrevolucije, do mekãih ideoloãkih pro-

jekata poput nekih vidova kontrolisane

stvaralaåke slobode u vremenu koje sesmatralo socijalistiåkim i samoupravnim(“socijalistiåki estetizam”, na primer).

Nova ikonofobija

U tri slike"Iãåitavanja" naslovne strane "Studenta", izloæbe "Nova ikona"i antizbornog plakata, zatvaraju krug ideoloãkih tumaåenja

enomeni i znaåeça novih slika sakraja XX veka nesumçivo dazaokupýuju veliku paæçu javnostiF

takva ravnoteæa i snoãýivost dvaju senzi-biliteta u spisateýskom udruæeçu, alikako je vreme odmicalo, tako su “ne-dovoýno nacionalno svesni” sve viãe re-zignirali, zakýuåujuñi da imaju i pamet-

nijeg posla nego da se vrte po salonimaFrancuske 7 i objaãçavaju vazda pripi-tim domoýubima opãte prakse da ne pri-maju honorare od CIE i Vatikana. Tako jei ta “åasna adresa” (kako se jednom izvo-leo izraziti Pesnik) ãaptom pala i ostalaprepuãtena sumçivoj kompetenciji onihkoji su imali dovoýno vremena da sebave patriotskim udruæivaçima sasliånomiãýenicima, jer ionako nisumnogo vremena i energije troãili napisaçe i åitaçe...

NAPOKON SAMI: Nakon skoropune decenije intenzivne “brige za Nar-

od”, oni srpski pisci koji i daýe imajuvoýe da se okupýaju u Francuskoj 7 os-tali su (gotovo) sami, sreñni u svom idil-iånom svetu, usamýeni u otporu “Novomsvetskom poretku”; drugi su – dakle,veñina i, naroåito, “specifiåna teæina”kvaliteta i znaåaja – odbegli u PEN (ãto

je, vidi vraga, zapaçujuñe podudarnoprocesima u susednoj i do juåe onolikoneprijateýskoj Hrvatskoj...), ili su digliruke od cehovskog angaæmana posveñu-

juñi se iskýuåivo onome na ãta, verovat-no, jedino i vredi “trañiti” svoj kçiæev-niåki æivot: pisaçu i åitaçu kçiga... Na

mestu koje je nekada toliko znaåilo svi-ma koji su åeznuli za politiåkim slo-bodama i graðanskim dostojanstvom, os-tao je samo stameni i nepokolebýivi Slo-bodan Rakitiñ, da obznani svima koji joãhoñe da sluãaju kako “narod koji nemasvoju nacionalnu dræavu, kao ãto je Srbinemaju, ima pravo da nacionalizamneguje kao vrednost, a posebno da se sa-bira na kulturnom planu i uspostavýa sveoblike svog objediçavaça” (izreåeno naizbornoj skupãtini UKS, prema “NaãojBorbi” od 29.9.97). Od takvog “diskur-sa” se moæe i mora pobeñi glavom bezobzira, kako u graðanski otpor kolektiv-istiåkom duhu, tako i u “eskapistiåko”bavýeçe svojim zanatom po svetskim, ane “patriotskim” merilima i vrednostima,

jer se ta dva “posla” nikako meðusobnone iskýuåuju. Naprotiv, omoguñavajupiscu da se realizuje i kao graðanin i kaostvaralac.

Sve ostalo samo je jalovost kabi-netskog nacionalizma i sliånih aktivnostidokonih i raspevanih amaterskih vojsko-voða. Ko do sada nije shvatio, verovatnoda nikada i neñe razumeti da su se Srbi

veñ dovoýno i previãe sabirali: radi se,dakle, o tome da se napokon saberu... ■TEOFIL PANÅIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



Deset godina kasnije (mada i u meðu-vremenu nailazimo na maçe-viãe ubed-ýive primere pogotovo u ratnim podruå-

jima gde su se, uz zatiraçe stanovniãtva,uniãtavala i umetniåka dela) dogaða se

joã jedno drastiåno åitaçe slika i, istov-remeno, jedno identiåno, doduãe maçeopasno i destruktivno ali ne i maçe pog-reãno razumevaçe sadræaja neke vizuel-ne poruke. Najpre je reå o reagovaçu

mitropolita Amfilohija Radoviña na Ce-tiçsko bijenale, zatim o tumaåeçu arh.Spasoja Kruniña jedne poruke koja jeemitovana sa antiizbornog plakata De-mokratske stranke.

SATANSKE IKONE: Od svega ãto je mogao da vidi na Bijenalu, mitropolit je gnevno saopãtio jedino da je ono – sa-tansko. Poãto ovo nije estetska veñideoloãka ocena, moglo bi se razumeti da

ju je izrekao crkveni velikodostojan-stvenik samo ukoliko bi bila reå o reli-gioznom seminaru zatvorenog tipa. Ali,kako je u ovom sluåaju reå o umetniåkojizloæbi, bila bi prihvatýiva jedino reakci-

ja gospodina Radoviña, posetiocaizloæbe, koja ga je nekim svojim sadræa-

jem mogla izazvati da se burno oglasi.A ako se, ipak, gospodin Radoviñ os-

eña pozvanim da arbitrira o estetskim pi-taçima sa visokog mesta crkvenog dos-tojanstvenika, mora se primetiti kako jepropustio nedavnu priliku da se izjasni oskandaloznom odstraçivaçu naruåenih,od crkve prihvañenih i postavýenihmozaiåkih ikona u Æiåi akademika Mlad-ena Srbinoviña. Ovog svestranog mitro-

polita tada nimalo nije brinula zamenaistinskih umetniåkih dela ordinarnim,doduãe kanonizovanim i osveãtanim

kiåem koji se masovno proizvodi upravopod okriýem çegove, Srpske pravo-slavne crkve. Dakle, prozirno je kada seuporede ova dva primera da nikako nijeu pitaçu briga za umetniåke vrednosticrkvenog inventara veñ, za oåuvaçe ide-

jne, odnosno dogmatske åis tote slikakoje se na razliåite naåine bave religi-

jom. A tada je jasno i to da je krajçe neu-

mesna reakcija mitropolita Amfilohija nacetiçsku izloæbu.SAMOPREPOZNAVANJE: “Jedan

od najveñih srpskih intelektualaca”, kakoga je nazvao ãef vlastite partije, arh. Spa-soje Paja Kruniñ, istovremeno stranaåki igradski funkcioner, oåigledno izraæava-

juñi nezvaniåki stranaåki stav, veoma jezanimýivo reagovao na antiizborni pla-kat Demokratske stranke. Na çemu senalazi jedan junak crtanog stripa koji naglavi nosi kapu u obliku magareñih uãiju.Uz taj lik ispisan je tekst koji ironizujeuåestvovaçe na izborima. Kruniñ se na

neobjaãçiv naåin prepoznao na tomplakatu i pri tom tu projekciju preneo nasve koji su na izborima uåestvovali, bilokao kandidati ili kao biraåi. Poãto je,buduñi je arhitekta po obrazovaçu,proãao kroz neophodnu edukaciju, senzi-bilizovan je i na primaçe raznovrsnih vi-zuelnih poruka. Ta vrsta profesionalnespreme podrazumeva i teorijsku pod-logu, pa je stoga, pogotovo “najveñim in-telektualcima”, sasvim sigurno poznatmehanizam prenoãeça vizuelnih infor-macija. Otuda se reagovaçe ovog ar-hitekte pojavýuje u krajçe neobiånojsvetlosti.

Da ovo nije sluåajnost, pokazuje i is-tupaçe istog arhitekte kada su se ne-davno razmatrala pitaça oko izgradçe ipostavýaça spomenika Nikole Paãiña naistoimenom trgu u Beogradu. Sve ãto jeKruniñ tada rekao, a sada je u realnojpoziciji da kao predsednik gradske vladesprovede svoju zamisao, naopako je odelementarne logike (o åemu smo sa svimdetaýima veñ pisali u dva navrata u jekuove kampaçe), a svodi se na staru, pre-poznatýivu, komunistiåku potrebu za

smeãnom i nepotrebnom monumental-noãñu, za paradom neukusa i nedo-voýnog znaça da se u urbanim jezgrima

rade veliki zahvati koji ozbiýno meçajuizgled grada. Ispada da je potpunobeznaåajno da li se na ovim prostorimapodiæe spomenik revolucionarima iligraðanskim politiåarima kada taj posaorade ýudi praktiåno istog mentaliteta –bez obzira na verbalne manifestacije çi-hovih ideoloãkih razliåitosti.

BEZNADEÆNA NEPROMENLJI-VOST: Redosled je, dakle, ovakav: at-mosfera nastala u vremenu priprema zaOsmu sednicu stvorila je i posebnu vrstuiritiranosti partijskih ideologa nekim vi-zuelnim formama u koje se, dakako

pogreãno, vide dnevnopolitiåki sadræaji.Zatim, veliki zamah koji je, nakog teãkihgodina komunistiåke represije zahvatioSPC devedesetih godina, zahvatio je svevitalne i javne oblasti çenih interes-ovaça, pa tako i aktuelne problemelaiåke umetnosti u kojima se predstavni-ci Crkve teãko snalaze. Ona je u tom pro-cesu naãla za potrebno, da vrlo sliånommetodologijom i vrlo sliånim mehaniz-mom arbitrira i u pitaçima novih formi uumetnosti, çihovih vizuelnih sadræaja iporuka. Najzad, åak je i jedna razvikanaobnoviteýska partija pokazala da nije im-una od krajçe izvitoperenog tumaåeçavizuelnih poruka iskýuåivo prema potre-bama stranaåke dnevne politike.

Ovim primerima naåiçen je neobiåniluk åiji je raspon od ideoloãki rigidnihlevih ili desnih do crkvenih tumaåeçavaænih fenomena savremenog æivotakakva je i svakodnevna ikonosfera.

Da li je pogreãan zakýuåak da se naovim prostorima u suãtini niãta ne meçabez obzira na promenu ideoloãke matri-ce. Ili te promene zapravo nema? Iznetisluåajevi, naæalost, sugeriãu taånost joã

jedne beznadeæne nepromenýivosti kojase ovde ukorenila. ■

JOVAN DESPOTOVIÑ

ODBRANA LIKA I DELA: "Student", 1987

KO JE JUNAK: Antiizborni plakat

ANATEMA: Cetinjski bijenale

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



zborni apstinenti imali su priliku da umesecu kulture, oktobru, u hramovimaalternativne kulture, bioskopima, po-

gledaju reprezentativni izbor vi sokobudæe-tskih filmskih projekata, koji su iz mrakasala proterali one male i alternativne. Onikoji su u lelujavim slikama na platnu traæilizaborav uverili su se da, bar u Holivudu, jo ã ca ruje teori ja odraza, taåni je da kolikogod autori æeleli da pobegnu od stvarnosti,ona im se kao bumerang vraña.

TEORIJA ZAVERE SAD 1997.r: Riåard DonerUvidevãi da bi joã jedan nastavak

"Smrtonosnog oruæja" bio deplasiran,Riåard Doner preruãava Mela Gibsona iDe Nirovog taksistu devedesetih, para-noiånog pojedinca u sukobu sa pluto-kratiånom okolinom. U carstvu ameriå-kog Moloha, Gibson je i savest i polugamaãinerije, a çegov vokabular (zavera,mudæahedini, CIA, Vatikan) uåiniñe segledaocima kao eho onoga sa informa-tivnih programa nacionalne televizije.Oni duhovitiji (paranoiåniji?) lako bi u

sklop priåe filma mogli da ubace pos-ledçe srpske izbore, ãto vas dodatnoonemoguñava da se uãuãkate u bioskop-

skoj foteýi i prepustite iluziji. Iluzorno iz-gleda i ýubavna priåa vremeãnog Mela izvezdanog rekonvalescenta Dæulije Ro-berts, kojoj ne pomaæe ni sugestivna an-tologijska pesma "Suviãe dobro izgledaãda bi bila stvarna" sa refrenom "I loveyou baby", koji joã uvek najpre asocira na"Lovca na jelene", ali to je jedna sasvimdruga paranoja.

OCENA:4

LJUDI U CRNOM SAD 1997.r. Beri ZonenfeldVerovatno najveñi hit sezone ksenofo-

biåna je priåa bazirana na stripu Kolfilda"Ljudi u crnom", omiýenom meðu ame-riåkom visokoãkolskom populacijom.Momci (Vil Smit) i oni neãto stariji (TomiLi Dæons) reguliãu daleko od oåiju jav-nosti odnose zemýana i vanzemaýaca. Usferu duhovitih dostignuña filma upada idosetka o tome da je Zemýa (SAD) uto-åiãte svemirskih izbeglica, a da neki odçih (Silvester Stalone, Denis Rodman...)odavno æive meðu nama. Zonenfeld, kojise autorski opredelio za komediju ("Po-

rodica Adams", "Kratkih rukava"), podSpilbergovom producentskom palicomostaje u funkciji liferovaça velikog broja

I

specijalnih efekata. Åak i atomski seksu-alni potencijal Linde Fjorentino ovde ek-splodira tek kao petarda. Gde je tu para-noja? Pa, postoji jedna maãina kojablesne i sasvim izgubite señaçe, a onajsa bleskalicom ispriåa vam priåu vaãegæivota u koju verujete bez rezerve. Sas-vim je sigurno da ako vanzemaýci gle-daju noviju holivudsku produkciju, tipa"Dan nezavisnosti" ili "Ljudi u crnom",dugo im neñe pasti na pamet da sletepred Belu kuñu ili da odu u neki bioskop,osim ako se u çemu ne daje Bartonov"Mars napada".

OCENA:6

PETI ELEMENT FRA 1997.r: Lik BesonNajskupýi ev ropski film svih vremena

gotovo je neverovatna kompilacija Be-sonovih prethodnih filmova (Mila Jovoviñ,nova rediteýeva ýubav, u stvari je kombi-nacija An Parije, bivãe ý ubavi iz "Nikite", iNatali Portman iz "Profesionalca") i filmo-va na SF temu ("Zvezdana kapija" pira-mide, "Blejdraner" megalopolis i orga-nizacija druãtva...) Ov a smeãa, uz autorskupomoñ klasika Mebijusa i Alena Mezijera idodatni kostim dizajn Æana Pola Gotijea,odiãe integritetom totalne iluzije, a na para-noju totalitarne buduñnosti odgovaraýubavýu kao jedinim moguñim odgo-

vorom. Brus Vilis je pre novovekovnihriãñanin sa razumnom dozom skepse pre-ma veånom æivotu, negoli miãiñavi heroj u

Ova smeãa ("Peti element") odiãe integritetomtotalne iluzije, a na paranoju totalitarne buduñnosti

odgovara ýubavýu kao jedinim moguñim odgovorom

Reå kritike

FILM

Bumerang stvarnostiBumerang stvarnosti

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



oåima sve teåe kao svojevrsna pozoriãna pred-stava. Ta predstava odreðuje i ravan dogaðaja,dakle sam svet koji se doåarava, i ravan pripov-edaça, oblik romanesknog izv eãtaja o uæasu.Premda se trudi da pripovedaçe razudi, jasno

je da autor pre svega ima pred sobom æiv u viz-iju jednog niza dogaðaja, slika, pojava i susre-ta, dijaloga i ekstatiånih fraza, neku vrstu scenena kojoj se sve odvija. Pripovedaçe zatonapuãta sredstva proznog iskaza da bi se prib-liæilo dramskoj formi, pa je scenaristiåkim idramskim elementima ærtvovano postupno

razvijaçe karaktera. Karakter junaka se viã e podrazumeva u ul-ozi u kojoj ih zatiåemo no ãto serazvija, a çihovi odnosi unapredsu odreðeni sukobima neophod-nim da se stvori veña tenzija. Otudi nastojaçe da se iskoristi govorna

fraza, zbog åega u roman prodirulokalizmi i tuðice. Govor junaka ipripove daåa podreðen je zadatimstilskim funkcijama, a ukrãtaçerazliåitih perspektiva i vrsta tekstaåini da se one åesto sudaraju u is-tom poglavýu. Poãto su likovipotåiçeni dogaðajima, çihovaneobiåna imena ostaju trag

nedovrãene soc ijalne i individualne karakter-izacije i onoga ãto je od posmatraåa scene iliåitaoca delova dosijea skriveno. Povremenagrubost izraza utoliko je maçe potrebna,premda deluje kao signal obiånog, svakod-

nevnog, prepoznatýivog. Skokovite promeneprostora, kao i smeçivaçe razliåitih odlomakai poglavý a upotpuçuju uæurbani ritam " Æiga".Zagonetke koje se u çemu postavýaju treba daoæive åitaoåevu paæçu i pomognu "æi-gosanim" biñima da zadræe neku meru dostojanstva, k oja se u totalitarnom okruæeçu, paåak i u prostom fiziåkom nasiýu gubi.

DILEME: Bulajiñev roman je svojevrs-tan stav, oåigledan i sasvim jasan. Konstru-kcija romana pritom ima veñu ulogu negokçiæevna antropologija, slika je vrednijanego misao, a poigravaçe oblikom pripov-edaça je vaænije od razumevaça istorije. To

su i osnovne dileme sa kojima se suoåava" Æig". Neobiåan romaneskni pokuãaj J ovanaBulajiña svedoåi o tome da su ideoloãkapredstava o veku koj i ostavýamo za sobom ipoetiåka svest o pripovednom izrazu sa koji-ma doåekujemo naredni vek veñ utvrðeni.Vidi se to i po onom nizu dela u kojima se jav ýaju ideje enciklo pedije i sk ladiãta, re åni-ka i kataloga, napokon izveãtaja, pronaðenihtekstova, ev o i dosijea, kojima se prvi roman J ov ana Bul aj iña pridruæuje . Taj niz je pos -ledçih åetvrt veka privlaåio najveñu paæçuåitalaca i prouåavalaca savremene srpskeproze, ãto govori o opravdanosti pripov-

edaåkog izbora i tragaça za autentiånimkçiæevnim svetom. ■

ALEKSANDAR JERKOV

åijoj snazi leæi spas. Beson je moædapronaãao svoju (æivotnu) ýubav, a da li jepotpuno izgubio filmsku duãu pokazañebuduñnost.

OCENA:7 1/2

AUTSAJD ER Slovenija 1996.r: Andrej KoãakK o moæe da poveruje da su Saãa Loãiñ

i "Plavi orkestar" bili pankeri poverovañei ovom filmu. A gde je tu paranoja? Upra-

vo na naåin na koji "Autsajder" prepriåa-va dogaðaje iz neposredne proãlosti,umetnost u totalitarnim druãtvima sluæi zaãminkaçe istorije. Goodbye teens. Deco,ne verujte u sve ono ãto vidite na film-

skom platnu. OCENA:0 1/2

I konaåno, jedan stari vic. Ãta je epitaf na grobu paranoika? BIO SAM U PRA-VU ! ■

DINKO TUCAKOVIÑ

K ÇIGE

Ideja dosijea (Jovan Bulajiñ: Æig , Beograd, Dosije, 1997)

Konstrukcija romana pritom ima veñu ulogunego kçiæevna antropologija, slika je

vrednija nego misao, a poigravaçe oblikompripovedaça je vaænije od razumevaça istorije

e samo pogled na istoriju, kao ãto jeuverýivo pokazao Fuko, veñ je i ra-

zumevaçe sveta koji nas okruæuje

kome ne mogu izmañi. O çima se vodi svak-ovrsna evidencija, sastavýaju se zapisnici o

çihovom postojaçu i proãlosti, piãu se pro-tokoli i formiraju dosijei bez kojih je opstanaku savremenom druãtvu nemoguñ. Moæete daæivite, ali vas druãtvo priznaje kao svog ålanatek kada vas zavede u sv oju evidenciju. Ãta sedeãava ukoliko imate posla sa druãtvom kojene preza od toga da åovekovu sposobnost zazlo, spremnost da drugome uåini naæao, staviu sluæbu odræavaça vlasti i terora nad onomslabaãnom kreaturom koja je potkraj proãlogi poåetkom ovoga veka iz klasne i graðanskeanonimnosti izronila kao individua? To jesukob koji stoji u osnovi " Æiga".

Bulajiñ gradi roman sa jedne strane na

ideji dosijea, a, sa druge, na takvom totalitarn-om druãtvu. Iza sveobuhvatnog dosijea nestoji figura velikog arhivara, da se posluæimo joã jednom Fukoo vom sl ikom , neg o pol ici js-ko nasiýe i potåiçavaçe åov eka ideoloãkimpotrebama. Iako je Bulajiñeva priåa lociranau vreme koje joã nije iãåilelo iz naãeg pam-ñeça, çegova priåa ima mnoge elementenegativne utopije. Realno istorijsko iskustvologora i terora, pobune, isleðivaça i kaznetrebalo bi da preraste u svojevrstan simbol,neku v rstu patetiånog protesta protiv zloupo-trebe ýudskog æivota.

DRAMA OPSTANKA: Brzo prelazeñi

preko poetiåkog smisla oblika dosijea, kaomodela pripovednog teksta, Bulajiñ priåa odrami opstanka i pokuãava da pred åitaoåevim

izloæeno moñnom delovaçu principa koji sena prvi pogled ne vidi, iako umnogome odre-ðuje poredak stvari. Na çegovo delovaçepodseña organizacija modernog druãtva, asve åeãñe se u ogoýenom obliku pojavýuje ukçiæevnim delima. To je sluåaj i u romanu J ov ana Bul ajiña Æig, nedavno objavýenom uizdaçu "Dosijea", izdavaåa poznatog polepim i v elikim projektima kao ãto su sabranegråke tragedije i sabrana dela Vilijema Ãek-spira. K ako je g lavni oslonac Bulajiñevog pri-povedaça pronaðen u figuri dosijea, to su iz-davaå i tema romana u nesvakidaãçem i

pomalo intrigantnom odnosu.SKLADIÃTE: Princip o kome je reå na- jlakãe je opisati ako se uoåi da je sve t zakråenskladiãtima. Skladiãta hrane i robe, svak-ovrsnih proizvoda i usluga, materijala i znaça,stambena skladiãta, skladiãta rada... Nije, dak-le, samo istorija shvañena kao skladiãte iskazakoje v aýa iznova, iz nove perspektive razume-ti, nego je i svet izloæen nagomilavaçu u komevaý a uspostaviti red. Pravilan raspored stvari utekstu zato treba da se podudari sa æeýenimrasporedom stvari u svetu. Onaj ko vlada teks-tom naposletku postaje paradoksalni gospodarsveta, dok moñ upravýaça svetom obeleæava

iskaze i moæe se u çima pronañi.Sve bi se to joã nekako podnelo da i ýudinisu "uskladiãteni" u druãtvenom sistemu

N

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.


Prelamate svoju novinu, knjigu na raåunaru?Da, naravno...

Pravite postscript - fajlove koje posle ãaljete na osvetljivaå filma ili paus...Tako nekako...

Åuvate li prelom starih brojeva, odãtampanih knjiga?Prvo smo pokuãavali da åuvamo print fajlove, posle smo shvatili da oni

zauzimaju straãno mnogo mesta na serveru pa smo sa tim prestali...

Dakle, ako nekom zatrebaju stari brojevi vaãe novine - savetujetefotokopiranje papirnatog izdanja

Eh, kad bi fotokopir bio ispravan...

Kako radi vaã dokumentacioni centar, valjda ga imate?Da... imamo jednog momka koji slaæe nove brojeve jedan na drugi i po

potrebi ih pretura list po list ne bi li naãao ono ãto nam treba. Deåko

ima straãno pamñenje, samo je åesto odsutan...

Prekinite sa ovakvom praksom! Reãenje se zove

Portable Document Format

Nudimo vam najnoviju tehnologiju spasavanja starog, prelomljenog

grafiåkog materijala od zaborava. Sve ãto treba da uåinite je da nam

predate vaãe osvetljene PostScrip fajlove. Vratiñemo Vam knjigu ili

novinu u PDF-formatu koji se moæe komforno åitati, ãtampati i pre-

traæivati na bilo kom PC-ju ili Mac-u. PDF je internacionalan i hard-

verski potpuno nezavisan kompaktan grafiåki format, veoma popula-

ran na Internetu, koji u sebi åuva sve informacije originalnog

grafiåkog dizajna: tekst, fotografije, prelom i tipografiju. Na jedan

obiåan CD stañe viãe od 150 kompletno prelomljenih nedeljnih novina

ili proseånih knjiga, a da pri tome joã uvek budete u stanju da

zadavanjem kljuånih reåi i koriãñenjem hipertekstualnih veza za tren

oka pronað ete traæenu infomraciju. Ovakve kolekcije starih izdanja

imaju veliku vrednost za vas, vaãe kolege i potencijalne kupce. Zato,

pre nego ãto otkucate: del *.ps, poãaljite nam e-mail na adresu:

[email protected]@eunet.yu

N o v o!Saåuvajte svoje dokumente u elektronskoj formi

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



Radovan Markoviñ, dobitnik Andriñeve nagrade

Brujaçe jezika"Izbegavajuñi opãta mesta, svoj æivot sam punio citatima"

laå", "Ãvapska kosa", "Godine raspleta","Æivåana japija", "Stare priåe", "Setem-brini u Kolubari", u pripremi je "Lajko-vaåka pruga" – sledi staro pravilo da seliteratura piãe iz æivota, kao i da dobru li-

teraturu piãu neobiåne i nesvakidaãçeliånosti. Beli Markoviñ je u æivotu i kçi-æevnom delu, koji su se sudarali, bio "sop-stveni sluåaj". Kao takav, bio je "po straniod aktuelnih poetiåkih dominanti". No, ikritika je otkrila da je vreme da pisac odtakvog materijala "izaðe iz senke". Izraznovog vrednovaça çegove proze je iovogodiãça Andriñeva nagrada, koju jeBeli Markoviñ dobio za kçigu pripoveda-ka "Setembrini u Kolubari", objavýenu uizdaçu "Prosvete".

"VREME": Imate netipiånu bio-grafiju – rad na benzinskoj pumpi, ure-

dnikovaçe u kçiæevnom listu, funkcijapartijskog sekretara, novinarstvo...BELI MARKOVIÑ: Ako dozvolite,

reå je o samo jednom naåinu... Æiveo sam,naime, viãe zasebnih æivota. Radovan BeliMarkoviñ u poåetku bejaãe zajedniåki im-eniteý grupe ýudi åiji su se najodabranijipojedinci, jedan po jedan, polako, naprstima iãuçali iz doba, ne imajuñi utakozvanom æivotu sreñe. Ostavãi sam, iruãevne duãe, Radovan Beli Markoviñ se,neko vreme, veæbao u teatralnomispoýavaçu – retko navrañajuñi u sop-stveni æivot, preostali i jedini. I sad

pomenuti RBM postoji, samom sebi nateretu, sa takvom "akumulacijom kapi-tala"...

Andriñeva nagrada?Kçiæevno delo Ive Andriña obeleæilo

je XX vek na naãim prostorima. Ne mis-lim samo na srpsku kçiæevnost, veñ naduhovnu vertikalu ovog dela Balkana. Sapomeãanim oseñaçima ponosa i izvesneskruãenosti stojim pred tom åiçenicom dasam jedan od dobitnika ovog uglednogpriznaça nad kojim lebdi aura Andriñevegospodstvenosti i pripovedaåkog dela bezpremca u naãoj kçiæevnosti. Ta oseñaça

podvlaåi saznaçe da je prvi dobitnik tenagrade bio Dragoslav Mihailoviñ, pa Kiã,da daýe ne reðam, do Pavla Ugrinova. To

je viteãko druãtvo srpske pripovetke, zakoje je åast i pomisliti na çega, a kamolimu se prikýuåiti. To su sve odreda na-

jznaåajnij i pisci druge polovine ovogveka. A pripovetka je vazda bila, i ostala,dominantna prozna forma. Pripovedaçe

je veåno i , kako kaæe Filip David, nemakraja.

Iako ste u kçiæevnosti prisutni pre-ko 20 godina, kritika vas, åini se, iznovaotkriva, izraz åega je i ova nagrada.

Kritika je s paæçom pratila pojavusvih mojih kçiga, ali se broj mojih åitala-ca sporo poveñavao. Dugo sam, naime,liåno poznavao sve svoje åitaoce, a uboýim vremenima sam za çih prireðivaosedeýke u vaýevskom Grand hotelu, i ponekim prestoniåkim kavanama. Nikad mise nije åinilo da u tu svrhu izdajem pre-viãe novca, i rado se tih dana señam.Taman posla da sam bio nezadovoýan.Meðu pravim åitaocima se znalo ãta ra-

dim, a ja nisam bio neki tiraæni pisac uzkoga ide medijska slava, niti sebi predvið-am takvu sudbinu. Tako je to kod nas, pa

ja to ãto broj mojih åitalaca nije pre-maãivao broj liånih prijateýa uzimam zasreñnu okolnost, jer je prava sreña pozna-vati svoje åitaoce i imati neku komuni-kaciju sa çima.

Kritiåari kaæu da ste svesni da jekçiæevnost i supstitucija za stvarnost.Sami velite da ste "pisac stvarnih priåaiz izmiãýenog æivota". "Setembrini" jeu tom "kalupu"?

Radeñi neko vreme na sopstvenom

sluåaju, ustanovio sam da se u meni sve sasvaåim pomeãalo. Izbegavajuñi opãtamesta, svoj æivot sam punio citatima, atako i priåe. Ono ãto je iz takozvanogæivota bilo bi potpuno neåitko da nije os-enåeno lektirom, a i sam takozvani æivotse åesto uliva u neke matrice koje pod-meñe lektira – ãto od Servantesa naovamoi nije redak sluåaj, kako u kçiæevnosti,tako i u kliniåkoj praksi. Svet "Setembrin-ija", koji inaåe jeziåki korespondira sa id-iomom mojih ranijih kçiga, na tom je tra-gu. To je prepoznavaçe literarnih svetovau stvarnom æivotu i, obrnuto, smeãtaçe

stvarnog æivota u literarne svetove nekihpisaca, kao na primer Tomasa Mana.

Posebna vrednost vaãe proze je u

reåenici i çenom jeziku. Zanimýivo jeda ste aktivirali lokalizme i arhaizme,

da su poglavýa "Lajkovaåke pruge",koja treba da izaðe iz ãtampe, ispisanana kajkavskom i slovenskom.

Reåenica je svilena nit, staza, jedanizlaz iz pulsirajuñih moædanih labirinata.Ako je ta nit od prave svile, onda joj je iboja prava. Red zapoveda da ne nadove-zujem niãta o "åaroliji" i sliåno. Siguransam da joã nisam pronaãao svoju reåeni-cu, a veoma nesiguran da li sam joj uopãtena tragu, i vredi li nastaviti taj lov u tuðojãumi.

Piscu je, kao ãto kaæe Kiã, jedini za-viåaj u jeziku. Ja sam posleratno dete,

roðen u selu Ñelije izmeðu varoãica Laj-kovac i Lazarevac. Posle rata su kraj meneodrastale dve devojåice koje su bile ratnasiroåad, Katica i Milica. Jedna je bila Dal-matinka, druga sa slavonskih prostora. Uosnovnoj ãkoli sam uåio sa decom izbeg-lih Markosovih partizana, tu je bila malafabrika za proizvodçu graðevinskog ma-terijala, sa svetom sa raznih strana; kas-nije je bilo i Maðara na izgradçi pruge.Sluãao sam sve te jezike, ali to nije bilo"pomjatanije jazikov", veñ normalno bru-

jaçe tih jezika u kome sam se vazda lepooseñao. Pored toga, balade o Petrici Ker-

empuhu, kao i druge kajkavske straniceKrleæine, bile su upeåatýiv åitalaåkidoæivýaj kome se vrañam. U novom ro-manu imam poglavýa na kajkavskom islovenskom jer je to stvarnost Lajkovaåkepruge, stvarnost jedne male ãtacije kojom

je sve prolazilo. S druge strane, æivim ukraju u kome se lepo i åisto govori. To jekraj prote Mateje, Milovana Gliãiña,vladike Nikolaja, Miñe Danojliña... Nijeteãko u takvom kraju, pored takvih uåit-eýa, steñi pouzdano oseñaçe za jezik.

Moæe li se reñi da je krleæijanac do-bio Andriñevu nagradu?

To nikada nije bilo u suprotnosti, i nevidim zaãto bi sada bilo. ■

DRAGAN TODOROVIÑ

Radovan Beli Markoviñ (1947,Ñelije kod Lajkovca) "Palikuña iTereza milosti puna", "Crni ko-

KÇIÆEVNO DELOIVE ANDRIÑA

OBELEÆILO JEXX VEK NA NAÃIM

PROSTORIMA:Radovan Beli Markoviñ

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

design

ilustacije

postavljanje iorganizacija DTP,office i internetsistema

arhiviranjeelektronskih

dokumenatabaze podataka

Gra†åki

CentarVreme

i v a n s a ã a v e s n a v lad

[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



Art u AteýeuZa prvu premijeru ove sezone At-eýe 212 izabralo je komediju fran-cuske kçiæevnice Jasmine Reza Art , koja je od pre dve godine bilahit u pozoriãtima Evrope izmeðuostalih i u Beåu, pa je dogovorenoda predstava Ateýea gostuje u çi-hovoj scenografiji, a da zatim beå-ka trupa gostuje u Beogradu uovdaãçoj scenografiji. Priåa je

jednostavna: tri dugogodiãça pri- jateýa ne misle isto o jednoj slici ikreñe analiza çihovog prijateýst-va. Rediteý je Alisa Stojanoviñ,poznata po beogradskim hitovima Zapali me, Iza kulisa, Ovde i Mas-ter klas. Tri pr ijateýa glumeSvetozar Cvetkoviñ, TihomirStaniñ i Branislav Zeremski. Kos-time je uradila Zora Mojsiloviñ -Popoviñ, a scenografiju DarkoNedeýkoviñ. Prema izveãtaju sablagajne Ateýea , predstava je

odmah nakon premijere rasprodatado kraja meseca.S. Ñ.

SCENA

Novice iz Slovenije

29. Bemus: Nadahnuto i besprekornoA ko se posledçih godina u Beogradumogao sluãati poneki kamerni sastav ilisolista svetskog renomea, skoro su zabo-

ravýena vremena kada je u çemu gos-tovao neki vrhunski, a posebno zapadno-evropski orkestar i neka dirigentskazvezda. Zbog toga je veliko uzbudjeçeizazvao dolazak Francuskog nacionalnogorkestra i slavnog dirigenta Ãarla Ditua,åijim je nastupom poåeo ovogodiãçi 29.Bemus (Centar "Sava", 3.10).

Podrazumevajuñe osobine svih pr-voklasnih ansambala – pouzdanost, vir-tuoznost, savrãena uigranost, plemenit iujednaåen zvuk – odlikovale su i sviraçeFrancuskog nacionalnog orkestra, koji jeu eri opãte standardizacije delimiåno us-peo da saåuva osobenost i pr epoznatýi-vost. "Mi u Francuskom nacionalnomorkestru ponosni smo ãto joã uvek svira-mo na francuskim fagotima, ali mislimda smo posledçi koji to åine. Takvespecifiånosti su vaæne, ali polako nesta-

ju", rekao je na konferenciji za ãtampu,odræanoj u hotelu "Interkontinental",Ãarl Ditua, koji uzroke "internacional-izacije" vidi u teæçi diskografskih kuñada imaju svoj zvuk i u tom smislu usmer-avaju svoje umetnike i u proãireçu rep-ertoara ansambala i velikoj razmeni

muziåara ãirom sveta. "Danas, mnogoviãe nego pre 50 godina, teæimo tome da

sviramo sve. Nekada je u orkest-ru postojao jedan muziåki direk-tor, jedan dirigent i malo gostu-

juñih dirigenata. Svaki orkestar je bio kreacija dirigenta i ta veza je bila veoma vaæna.

0Ukus muziåkog direktoraodraæavao se na zvuk i stil sva-kog orkestra. Bila su to veliåanstvenavremena kada je svaki orkestar biodrugaåiji. Danas svi mnogo putuju, puno

je gostujuñih dir igenata. Zbog toga suorkestri postali fleksibilniji, ali su izgu-bili veliki deo osobenosti. Pokuãavam dase protiv toga borim, jer u åemu je razli-ka ako svi zvuåimo sliåno? Trudim se dasa ovim orkestrom saåuvam barem onajzvuk za koji je odredjeno delo pisano",dodao je Ditua åiji je orkestar svirao sa

jedinstvenom elegancijom, stilski jasno,bez ekstravagantnih orkestarskih egzi-bicija za kojima suviãe åesto poseæumnogi, pa i najboýi, savremeni ansamb-li.

Predvodjeni sigurnim i sugestivnimdirigentom,izuzetno suptilno i lako izve-li su sve taåke programa koji je, sam posebi, predstavýao poseban kvalitet. Bila

je to retka pri lika da se jedno od kapi-talnih dela 20. veka, izvodjaåki veoma

teãko "Posveñeçe proleña" Igora Stra-vinskog doæivi u vrhunskoj interpret-

aciji. Protumaåeno je ne samo nadahnutoi besprekorno, kao ãto se i oåekuje odumetnika sa visokim rejtingom i velikomprofesionalnom odgovornoãñu, nego saistom lakoñom sa kojom je na poåetkukoncerta efektno i nepretenciozno izve-dena i orkestarska transkripcija "Malesvite" Kloda Debisija. Delikatnost i pri-lagodýivost orkestar je ispoýio i u zajed-niåkom nastupu sa "najboýim francus-kim pijanistom od vremena Kortoa" Mi-ãelom Dalbertoom, u Koncertu za klaviri orkestar u a-mollu op. 54 Roberta Ãu-mana. Miãel Dalberto se u vrlo preciz-nom i zvuåno savrãeno izbalansiranomdijalogu sa orkestrom joã jednom beog-radskoj publici predstavio kao virtuoz ja-kog senzibiliteta i velike muzikalnosti.Snaænom ali nenametýivom izraæajnoãñui vrlo plemenitim tonom uspeo je, kao iorkestar, da premosti distancu koju ne-izbeæno uspostavýa loãa akustika sale

Centra "Sava". BOJANA ÆIÆIÑ

JOZEF NAÐPoznati svetski koreograf (roðen u Kaçiæi –Vojvodina) postavio je novu predstavu, "Habaåu-covi komentari", koja je uraðena po kçiæevnimmotivima J. L. Borhesa. Autor o predstavi kaæe:

"Danas jemoj izbor gradi-ti poetiåni svetuz pomoñ Bor-hesovih osobina(trenutak priro-dnosti, veånost,izvorna refleksi-

ja åovekovogidentiteta)."

UROÃ BELENTIÅPoznati slovenaåki modnikreator Uroã Belentiå svo-

jom posledçom revijompredstavio je novu modnukolekciju jesen-zima 1997/

1998. Dominiraju tamneboje.

BORIS KOBENa izloæbi u Mesnojgaleriji u Ljubýanipredstavýene suslike slovenaåkog

slikara i arhitekte Borisa Kobea (umro 1981. godine).

Period koji predstavýaju radovi odnosi se na 1950-1966.godinu. Postavku izloæbe uradio je AleksandarBassin.

▲

▲

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



D

Lila Radoçiñ, (NTV) Studio B

Pobeda burek-lige

an poãto se posle åetvorogodiãçegodsustva, na poziv koalicije "Za- jedno", vratila u Javno preduzeñe

TV Studio B, do 1996. poznato kao Neza-visna TV Studio B, Lila Radoçiñ je urazgovoru za "Vreme" objavila svoju i na-meru Zorana Ostojiña, te svih koji æele dase vrate Studiju B da naprave televizijukoja ñe biti otvorena mnogo viãe no ãtoneki misle da je mera otvorenosti.

Gotovo proroåanski, jer je proãle ned-eýe, jedva osam meseci posle telegramapodrãke i åestitki, bivãi ålan koalicije Srps-ki pokret obnove, u dogovoru sa socijalisti-ma i radikalima, zakýuåio da kompletnuureðivaåku ekipu i predstavnike Studija Bu Upravnom odboru vaýa pod hitno smen-iti. "Ja umem da odem", odgovorila je LilaRadoçiñ na naãe pitaçe u februaru; ceorazgovor koji sledi, voðen proãlog utorka,potvrðuje i te çene reåi. U meðuvremenu,Beograðani sa akcentom na graðani joãsu jednom izaãli na ulice i pred policijskependreke. Na veliko zadovoýstvo reæima,bivãi koalicioni partneri su se nekolikodana meðusobno optuæivali åija je policijasad prebijala duh grada u tim graðanima.Studio B, na åijem je åelu ponovo DraganKojadinoviñ, emituje otuæni spot "Vjeruj uýubav" i, po "novoj" koncepciji, emitujesva stranaåka saopãteça u celini.

A, kako kaæe sagovornica "Vremena"Lila Radoçiñ: "Kada smo pripremali spo-tove koji reklamiraju Studio B u kojimasu uglavnom snimýeni naturãåici koji ñas-kaju o programu ýudi iz ekipa koje su

trebale da ih osmisle traæili su od svih nasda najkrañe definiãemo naåin na koji Stu-dio B treba da se bavi politikom i svim os-

talim. Ja sam rekla da bih volela da naãvoditeý dnevnika posle nekog stranaåkogsaopãteça ili stava bilo kog politiåara ka-æe: ´Ma, keve ti!´. To je to. Sad, kada sesve ovo dogaða, ja vidim pokuãaj da seubije taj stav ´Ma, keve ti!´ koji je demon-strirao na ulicama Beograda. Pobedila jepolitika demagogije, brutalnosti, sirovosti iprimitivizma, burek-liga. U jednom od

svojih loãih periodaStudio B je imao bu-rek-ligu: svako jutro jedvadeset novinara jeloburek i, po grandioz-noj zamisli DraganaKojadinoviña, oceçi-valo ga, odluåujuñi koima najboýi burek uBeogradu. Pobedila jeta vrsta psihologije, ta-kvog novinarstva i takve funkcionalizacijemedija."

"VREME": U p oreðeçu sa priåomo urbanom radiju, åini se da su poroða-

jne muke televizije Studio B bile neupo-redivo teæe?

L. RADONJIÑ: Reå je o mediju kojiima frapantno veñu moñ od radija. Jed-nostavno, taj magiåni ekran publika i novi-nari doæivýavaju kao neãto sa åega nemadobrovoýnog povlaåeça. Uopãte, televiz-ija je mnogo moñnija i sa çom nema zeza-ça. Utoliko nije prirodno ãto nam je ko-alicija "Zajedno" "dala" Studio B.

Postavýaçe Dragana Kojadinoviña je, prema tome, mnogo "prirodnije" re-

ãeçe?Da, prirodnije je, jer sa stanoviãta poli-tiåkih stranaka televizija mora biti pod

ÆIVOT

Scena "oslobaðaça" Studija B od çegovih najpoznatijih novinara bila jeupeåatýiva: novi upravýaåi su uãetali na vrh "Beograðanke" kao par kaubo- ja u salun; to je pogodan trenutak za presabiraçe uåinka ýudi koji su setokom svoje karijere trudili da od Studija B uåine medijski simbol "beograd-skog duha" i stila, ãta god to bilo. Jedna vaæna etapa u istoriji ove stanice jezavrãena, ostalo je da se vidi koliko se od takvog duha "zapatilo" u posledçevreme, i koliko toga ñe preæiveti najnovije potrese u kuñi i oko çe. U svakomsluåaju, "sluåaj Studija B" nije okonåan, jer je ta stanica æilavija od svih koji

su çome (privremeno) upravýali. O svemu tome, i o liånim pogledima i ra-zlozima za odlazak sa Studija B ili ostanak u çemu, govore dosadaãçe prvedame ove kuñe Lila Radoçiñ (glavni i odgovorni urednik televizije) i Oliv-era Miloã Todoroviñ ("glodur" I programa radija).

kontrolom. Kada smo u februaru ponovouãli ovde, svima nam se åinilo da ñe nekoiznenada upasti i reñi: "Nasmeãite se, ovo je Skrivena kamera!" Bez obzira na to ãto je nama ovde mesto, ãto je ovo naãa kuña,od poåetka smo znali da neñemo dugo i dañe nas smeçivati. Ono ãto nismo znali jeste da ñe prit isci biti tako jaki , svakod-nevni i za svaku sitnicu. Svi su odmahpoåeli da broje "tue" i "svoje" sekunde. Tu

smo se nekako i snalazili. Meðutim, pritis-ci su iãli do toga ko ñe voditi dnevnik, koñe da bude gost u kojoj emisiji. To åak nijeni pritisak, veñ åisto ureðivaçe programaiz neke druge kancelarije.

Od kada ste åekali smeçivaçe?Pa, prvi pokuãaj je bio posle one åu-

vene izjave Milana Boæiña kako nas neñeplañati da bi radili neãto drugo od onogaãto oni æele. Tada za smeçivaçe nije bilopotrebne veñine, pa je zato napravýenacela ova pretumbacija, ilegalni i nelegalniizbor Upravnog odbora. Nelegalan, zatoãto po zakonu i statutu koji je Upravni od-

bor, sa MilanomBoæiñem na åelu,usvojio (ali nijepustio u skupãtin-sku proceduru) ãe-st ålanova iz kuñebira firma na naåinkoji sama utvrdi.Pet dana pred za-sedaçe skupãtineBeograda, direkto-

ru Studija B ãaýu pismo sa zahtevom dadostavi ãest imena za izbor u Upravni od-

bor. Ilegalno, jer se na sednici pojavýujelista sasvim drugih ãest imena, napravýenau nekoj ne znam kojoj partijskoj ñeliji.

U obraåunu sa dojuåeraãçom vode-ñom ekipom Studija B koriãñen je i ar-gument da program forsira Demokrat-sku stranku na raåun SPO-a...

To uopãte nije taåno. Odgovorno tvr-dim da meðu nama niko nije ni u jednojpartiji; obrnuto, svi ålanovi novoizabranogUpravnog odbora su i ålanovi partija i od-bornici. Ne biti u partiji, naravno, ne moraniãta da znaåi; meðutim, odbijam tu vrstuinsinuacija jer nekome takva optuæba od-

govara. Tako je planirano i sprovedeno is-tovremeno smeçivaçe gradonaåelnika ismena u Studiju B, da bi se napravila pred-

Srbija ñe postati zemýa ukojoj ñe svaki grad imatilokalnog ãerifa a on ñe vozeñi se na tenku, dæipu,kamionu ili biciklu, svejedno upravýati gradom

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



stava i stvorio utisak kako smo mi stanicaili ekipa jedne opcije, ãto je jeftin trik. Imaneãto ãto se prosto mora reñi: nezavisno odpolitiåkih uvereça, kao novinar se moraãopredeliti prema partijama koje primeçu-

ju jedan odavno poznat metod totalnogpritiska, demontrirajuñi svoju neutoýivuæeýu za potpunom kontrolom medija. Uprofesionalnom smislu, novi-nar to ne moæe da podræava,bez obzira na to o kome je reå.Demokrate su takoðe slalenekakve faksove, Ãeãeý, socijalisti i svi drugi, ali pros tomislim da jasno i otvorenomoramo reñi da je posao novi-nara i borba protiv onih koji suza dominaciju nad medijima.Ne u smislu çihovog pokuãaja

da te prevedu meðu svojepristalice, nego u smislu dakao partije potpuno preuzmuureðivaçe programa. Neãtosliåno se dogaðalo i kad smoodlazili 1993, kada su naoru-æani uniformisani likovi nor-malno ãetali gradom. Tada suna Studio B svom snagom gru-nuli Ãeãeý, Arkan, Karadæiñ,kapetan Dragan i sliåni. Hajdeda priåamo o çima sa stano-viãta urbanog i neurbanog...Tromeseåni protest gradova i

graana je, åini mi se, biouvreda za taj primitivni duh ion je morao da se osveti,æestoko.

Ranije su desetine novinara odlazileiz Studija B. Da li se neãto promenilo, sobzirom na vaãu prvu izjavu da ovogaputa niko neñe otiñi iz Studija B?

To je teãko reñi. Postoji raspoloæeçeda ostanemo ovde. S druge strane, pos-toji i oseñaçe da je moæda vreme da sestavi taåka na priåu zvanu Studio B. Mismo dva puta iz niåega stvorili televizijui program koji ima hiýadu i jednumanu, koji nije bio idealan ni od 1991.do 1993, ni za ovih osam meseci ali jebio program koji je gledan i koji jeobeñavao da se od çega moæe neãto na-praviti. To smo oba puta uåinili mi; nikodrugi ne moæe sebi da pripiãe nijedanplus za taj program. Potroãili smoogromnu energiju i, prosto, verujem damnogi oseñaju kako bi bilo potpuno ble-savo i treñi put prihvatiti neki angaæn-man, pojavýivati se, reñi: "Dobro veåe,ovo je Utisak nedeýe", ili: "Dobro veåe, ja sam Lila Radoçiñ, sad ñu ja neãto

oãtro da pitam moje goste..."Pitaçe imovinskog statusa TV Studi- ja B i obeñaça o çegovom vrañaçu de-

oniåarima, pretpostavýam, vaãom sme-nom odlaze u vetar?

Bili smo neposluãni u dve stvari: u pro-gramu i kad su pare u pitaçu. Mislili smokako treba sami da upravýamo novcem

koji zaradimo, prethodno smeçujuñi oneza koje je dokazano da su se bavili marifet-lucima, u kafani, u EPP programu i drug-

de. Ovde su se u kompenzacionimposlovima dobijale kuñe i stanovi. A takompenzacija znaåi: svi radimo, nekopusti reklamu, a jedan dobije stan. Stavilismo taåku na to, otkaåili SOS kanal, koji je bio fenomenalna prilika da se vrte nekepare itd. To je bilo popriliåno hrabro i to je, åini mi se, jaåi argument da te nekosmeçuje nego to da li ima dva ili tri red amaçe ili viãe u ovom ili onomsaopãteçu. Kojadinoviñev povratak znaåida ñe se takav obrt novca nastaviti; on jeåovek oko koga su tri partije morale dapostignu saglasnost na najviãem nivou, apretpostavýam da socijalisti, radikali iSPO ne bi mogli da se usaglase okomene. Tema imovinskog statusa Studija Bne moæe se javno i otvoreno raspravýatisve dok smo mi kao deoniåari tu, jer bi zarazne ambiciozne likove takva raspravamogla biti opasna ili bar neugodna.

Ãto se programa tiåe, promene suvidýive od prvog dana, poåev od vra-

ñaça starih oznaka Studija B i savrãenonedotupavnog, åini mi se, emitovaçaspota "Vjeruj u ýubav", preko grupnih

snimaka redakcije napravýenog ko znakada

Prvih dana pokazana su i nova lica naekranu, ãto je trebalo da bude znak ýudima ukuñi ko je ekipa na koju se raåuna, koji su

"naãi", a onda su se "naãi" lako meðusobnoprepoznali. Ãto se spota tiåe, reå je o jeftinomãtosu koji bi trebalo da opere deo Kojadi-noviñeve biografije, da ga vrati na 1990. iizbriãe period od 1993, kada je iz Studija Boterao viãe od stotinu ýudi, do 1996, kada jekao predsednik Upravnog odbora praktiånopredao Studio B Nebojãi Åoviñu i tako gaposle 27 godina samostalnog rada pretvorio u javno preduzeñe. Moæda je naãa greãka ãto,odlazeñi 1993. godine, nismo sve do krajaobjasnili, verujuñi da treba åuvati Studio B, ane sebe. Sada smo, meutim, priliåno svesnida smo Studio B mi, i da zbog toga treba da

govorimo o uýezima koji ga prisvajaju.Preti li nam opasnost od pojave nekogdrugog Studija B, ukoliko iz ovoga odete?

Preti vam ta opasnost, jer cenim da ñenam uskoro biti ne samo potreban negoneophodan Studio B. Ovu ekipu dræi naokupu to ãto smo ýudi grada i urbanogmentaliteta, a ne ideoloãki istomiãýenici.

Ekipe koje su se u meuvremenuoprobale na Studiju B ne umeju da fun-kcioniãu bez politiåke podrãke?

Naravno da ne umeju; dokaz je noviglavni uredniåki nalog: sva stranaåka saop-ãteça emituju se kompletno. To nije novi-

narstvo, veñ pretvaraçe programa u bilten.Tako se mogu "ureivati" sve novine i svetelevizije, da ne pomiçem ãto ñe takva"ureðivaåka politika" proizvesti gola saop-ãteça, svesti program na miãýeçe partijaa ne aktera zbivaça, pomeriti fokus sa sveove bede, uæasa i jada u kome se nalazimona opis svega toga, svejedno kakav opis....I stvarati privid "demokratiånosti" i "urav-noteæenog pristupa". To se veñ vidi u pro-gramu. Ako pobeda burek-lige bude trajna,sudbina Studija B i nezavisnih medija za-visiñe od parlamentarnih dogovora poli-tiåara koji su do sada pokazali samo svojubahatost i neosvrtaçe na dugoroånu ãtetukoju prave. Srbija ñe postati zemýa u kojojñe svaki grad imati lokalnog ãerifa a on ñe vozeñi se na tenku, dæipu, kamionu ilibiciklu, svejedno upravýati gradom. Niãñe, na primer, dræati Ãeãeý, Åaåak SPO, aBeograd Zoran Kundak, nije bitno. Nekekabadahije ñe sve dræati pod svojom ãa-pom i to ñe se zvati medijsko ãarenilo. Ko-liko god bile pesimistiåke prognoze, ostajeåiçenica da svako zatvaraçe deset otvori jednu novu moguñnost. Utoliko ñe postojati i Studio B. Stvar je poåela da se kruni i

nadam se da ñe taj dah urbane slobode op-stati. To je Studio B. ■

ALEKSANDAR ÑIRIÑ

E M I L Å O N K I Ñ

OSTAJE NA VRHU"BEOGRAÐANKE":Lila Radonjiñ

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



Åovek radija: Olivera Miloã Todoroviñ

Promena frekvencije"Kada sam odlazila sa Studija B, neki su plakali. Mislim da je tobila iskrena reakcija"

doñi, veñ çihova svest o tome ãta rade, ko-liko vrede i koliko je vredno ono åime sebave. Ono ãto je potrebno jeste upravo tasvest ýudi, i o tome ja stalno govorim. Tusvest vaýa meçati, mada se to veoma teã-

ko odvija.Ocena da ste ih "napalili" jeste jednavrsta komplimenta. Da li ste na mestuurednika Prvog programa Studija B uproteklih ãest meseci uspeli neãto dapomerite i promenite?

Mislim da jesam. Dosta sam zahtevnaprema sebi, pa tako i od drugih mnogooåekujem. Trudila sam se da ne zapos-tavim svoj rad, da budem dosledna ustavovima i principima. Ne moæe ãef daradi jedno, a od svojih ýudi da traæi neãtosasvim drugo. Mnogi u redakciji su meiznenadili kada su mi rekli da najlepãe ãto

se desilo u proteklih pet-ãest meseci jestezbliæavaçe meðu ýudima. Oni koji poznaju atmosferu na Studiju B znañe da to zais-ta jeste neãto najlepãe. Poåeli su da veruju jedni drugima. To je mnogo znaåajnije odtoga da li ñe neka emisija ostati posle mogodlaska ili ñe doñi neko drugi sa novomkoncepcijom. Shvatili su da su ekipa, pa jetako nebitan onaj ko ñe doñi na åelo, ako seoni dræe zajedno. To je ono sjajno u Lilin-om sluåaju, ãto su svi zajedno. Ne znamåime su ýudi na radiju Studio B svih ovih

mojih trinaest godina bilimotivisani. Ovako ne

æive ni bubaãvabe. Os-novni problem je stavkuñe prema radiju koji jenapravio televiziju Stu-dio B. U posledçih petmeseci Gorica Neãoviñ i ja smo uloæile prijateý-ske veze i æeýu redakcijeza promenom u ovakavimidæ radija.

Skoro pola vaãegradnog veka u toj kuñi Studio B ima iteleviziju. Tu se niste mnogo angaæovali,mada se ne moæe reñi da niste zainteres-ovani za televizijsku i video produkciju.

Mislim da nisam "potroãna faca". Niono ãto radim nije za svakodnevnu upo-trebu. S druge strane, uslovi rada su dostaiscrpýujuñi: dosta se daje, a mene liåno nezadovoýava pojavýivaçe na ekranu, ul-oga "åitaåice" vesti. Svojevremeno samza "Nivo 23" radila neke priloge iz kul-ture. Jednom prilikom sam sa TijanomMandiñ radila prilog o çenoj kçizi"Meçati se, ostati isti ". Kako je ona psi-hoterapeut, predstavila sam çenu kçigutako ãto sam legla na "onaj" krevet i bila

çen "sluåaj". U to vreme Kojadinoviñ jebio direktor i kada me je video, prvo ga jeudarila kap, a onda mi je stavio veto na

Olivera Miloã Todoroviñ, autor kult-ne emisije "Fras u ãupi" i jedan odosebujnih glasova beogradskog et-

ra, prelazi sa Studija B na Radio B92. Urazgovoru za "Vreme", govori o tome zaã-to je bila na Studiju B i zaãto viãe ne æeli da

uåestvuje u "novoj inkarnaciji" te stanice."VREME": Trinaest godina ste bili

na radiju Studio B i postali ste najpre-poznatýiviji glas i spiritus movens testanice. Da li se danas osvrñete u gnevuna proteklih trinaest godina?

OLIVERA TODOROVIÑ: Ne, alinemam ni neko specijalno oseñaçe. Takavsam åovek da sam jednom godiãçe uvekbila u nekoj vrsti krize, napuãtaça svega,ali nikada nisam to konkretizovala, ni de-lom ni odlukom tipa "svega mi je dosta,odlazim". Mislim da su emocije glavni ra-zlog kako mog dosadaãçeg ostanka tako imog odlaska. Ono ãto mi je davalo snagubile su upravo te emocije, a sada mi se toolupalo o glavu.To je ono sa åime ne moguda se izborim. Åini mi se da odlaskom udrugu sredinu, neñu reñi drugaåiju, izlazimu susret svojoj potrebi za promenom. Tapromena poåiçe na slovo B. Moæda jedoãlo vreme da poånem sebe malo viãe davolim, jer mislim da Studio B nikada nijeumeo da saåuva svoje najvrednije ýude.Radija B92 moæda nikada ne bi ni bilo(mislim na one ýude koji su tu doãli saStudija B) da nije bilo nebrige ýudi u

Studiju B za one koji su sada i te kakopokazali ko su i ãta su.Zanimýivo je da su se ýudi koji su

napuãtali Studio B, osim onih koji suzavrãili na B92, kasnije vrañali u istukuñu. Da li trenutno moæete da zamisliteokolnosti pod kojima biste pristali napovratak u Studio B?

O tome uopãte ne razmiãýam. Upravospomenut fenomen odlaska i povratka nijetipiåan za radio, veñ pre za TV lica. Onikoji su i odlazili sa radija nisu imali gdenego na B92, jer im je bila uskrañena mo-guñnost kvalitetnog izbora. B92 je bio jedi-

na vaýana alternativa.Ãta oåekujete od radija B92 i ãtaoåekujete od sebe u novom okruæeçu?

Ko hoda taj stigne negde, a ja ne åekamboýe vreme, nego hoñu odmah i sve. Neæelim da budem "glavna u kasarni, zaduæe-na da gasim i palim svetlo". Ambicioznasam na kreativnost, ne na funkciju. Moædañu ovaj put krenuti tako da niãta ne

oåekujem. Ne mislim da treba da spustimkriterijum ili svoj sistem vrednosti, aliverujem da je reãeçe u uvereçu da nemaidealnog. Sa uredniãtvom radija B92 nijebilo razgovora o visini mog liånog dohod-ka ni o tome ãta ñu raditi. Zanima metelevizijska produkcija, a volela bih i daradim jednu radijsku emisiju.

Ãta ñe biti sa emisijom "Fras u ãupi"?Naziv emisije je potekao od Davida Al-

baharija, a preuzeo ga je Studio B. Ja bihna B92 volela da imam emisiju "Fras seãiri", kako bih dokazala dase zaista ãiri i da su mesto

i emisije neãto zamenýi-vo, ali ne i sami ýudi kojina tim mestima i te emi-sije rade. Svoju koncepci- ju nosim sa sobom, a toplobih preporuåila i veomabih volela da "Fras u ãupi"nastavi da radi neko odzaposlenih u Studiju B. Tosam åak i rekla svojoj re-dakciji. Da li ñe oni to pri-hvatiti , to je veñ drugo pitaçe. Svako,naime, daje svoj peåat onome ãto radi, aime je najmaçe vaæno.

Kako su ýudi iz neposredne okolinereagovali na vaã odlazak?

Neki su plakali, ãto me je raæalostilo.Mislim da je to bila iskrena reakcija. Moæ-da sam idealista, ali nikada u æivotu, naposlu prvenstveno, nisam traæila da meneko voli, veñ da poãtuje i ceni ono ãtoradim. Ako kaæete ono ãto mislite, lako sezamerite nekome. Ja sam se tako ponaãalaprema ýudima sa kojima radim i uopãte minije æao zbog toga. Neki su mi åak zamerilida sam ih "napalila" koncepcijom kojusmo napravili za vreme Lile Radoçiñ i

Zorana Ostojiña, a da sada odlazim. Takvetvrdçe, meðutim, nisu istinite utoliko ãtotu nisam bitna ja ili neki urednik koji ñe

U posledçih godinudana imam fobiju od visine. Ne peçem sena 23. sprat bezobezbeðeça.Podloga je, åini mise, klimava

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



dam sve od sebe, da probam i vidim kakoto izgleda. Ekipa ýudi oko mene mi jeodgovarala i ukazala mi povereçe. Akosada nisam mogla da do kraja iskoristim tukreativnost, onda nema smisla da bilo ãtadaýe pokuãavam u Studiju B i za çega.

Studio B je uvek pratio urbanadeãavaça, a na tome se dodatno insisti-ralo dok ste vi bili urednik. Kako bistenazvali ono ãto je danas proprañeno veñizlizanim epitetom "urbano"?

Radio Studija B oduvek je bio "ur-ban", a tu urbanost åinile su prevashodnoliånosti na samom radiju, za razliku od

likova na televiziji koji su dolazili, prola-zili, odlazili, a neki, na nesreñu, i ostajali.Bitne su te liånosti, a ne izbor tema. Moæe

se priåati i o ratarstvu i o privredi, ali usvemu tome su pre svega vaæni kulturagovora, prilaz temi, åovek koji o tome go-vori. To su komponente koje ostavýajunepogreãiv i neizbrisiv peåat onoga ãto

zovemo "urbanost", ili kako veñ da mu jeime. Mislim da je urbanost stvar men-taliteta.

Odlazite na radio koji nema prob-lem identiteta kada su te stvari u pi-taçu, i koji je postao vaæan simbolduha ovog grada. Da li se plaãitekonku rencije i da li mislite da ñete moñida se uklopite meðu "navalentnim tal-entovanim klincima"?

Ne pada mi na pamet da se uklapam,poãto mislim da veñ imam svoje mesto.Po ciýevima, imam razloga da seidentifikujem sa grupom, ali tu potrebu

nemam kao individualac. Ãto se tiåe tal-entovanih klinaca, mislim da ih Studio B ite kako ima. Upravo smo primili dvojicuveoma talentovanih, i drago mi je da se todogodilo pred moj odlazak. Mislim daB92 nije boýa, veñ samo drugaåija soluci- ja. Reå je o tome da je meni potrebnapromena.

Da li imate neke konkretne planoveza nastavak rada u televizijskoj i videoprodukciji, buduñi da B92 nema TVprogram?

Trenutno radim video "Vampasan" uprodukciji B92, za koji je Fond za

otvoreno druãtvo dao novac pre dve go-dine. Priåa je radijska i ýubavna.

Kako ñete bez 23. sprata?Vrlo lako, zato ãto u posledçih god-

inu dana imam fobiju od visine. Nepeçem se na 23. sprat bez obezbeðeça.Podloga je, åini mi se, klimava. Ja to ob- jaãçavam polit iåkom situacijom i raznimdrugim stvarima koje se deãavaju. Moæda je sve to iz domena moje fantaz ije , aliipak sam dosta razmiãýala o tome.Spustiñu se nekoliko spratova niæe, alinadam se da ñu ostati na visini.

Radijske liånosti kod nas ne uæivajutoliku popularnost kao çihove kolegesa televizije. Buduñi da ste åovek radija,da li vam to smeta?

Apsolutno ne. Ne nedostaje mi popu-larnost. Ja sam pre za mistifikaciju isistem asocijacija. Viãe mi se sviða dadrugima ostavim prostor za razmiãýaçe,nego da ih ja "udarim u glavu" svojom cr-venom kosom, åiju boju neñu meçati niiz ideoloãkih razloga. Nemam komplekstelevizije, jer imam i neke druge kvaliteteosim izgleda, mada åesto glas ne oprav-dava stas. Ali, to nije moj sluåaj, pa nisam

uspaniåena. ■TEOFIL PANÅIÑJASMINA STOJANOVIÑ

pojavýivaçe na televiziji. Verovatnonisam odgovarala nekim merilima. Nakraju krajeva, svaki direktor ima pravo dauvede neki svoj sistem.

U Studiju B treba prevaziñi sistemnegativne selekcije. Pet-ãest mesecistraãno je kratko vreme da se sve suãtins-ki promeni. Pogled na veñinu onih koji sesada vrañaju nimalo me ne ohrabruje.Ljudima koji sa çima budu radili neñebiti lako i ja im æelim mnogo sreñe.

Bila je oåigledna i izvesna inertnost"ãefova sektora" u proteklom periodu. Svisu se ãtedeli. Niko se nije do kraja dao.

Kada mi je prvi put poverena uloga uredni-ka, samim tim i iluzija da mogu neãtosuãtinski da promenim, odluåila sam da

ZAUVEK SILAZISA 23. SPRATA?:Olivera MiloãTodoroviñ

G O R A N K A

M A T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



S

Kofer glasovi izbeglica iz Bosne i Hrvatske

Paralelna istorija Izbeglice nisu samo zabraðene æene i starci koji kunu, nego i urbana,

kosmopolitska populacija

vet je na malim ekranima iz dana u dan gledao granati-raçe Sarajeva, mesecima su se smeçivale vesti ostraãnoj i nestvarnoj brzini kojom se bivãa Jugoslavija

pretvarala u ropotarnicu, televizijske kamere su beleæilemonstruozni lov snajperista na civile, çihova stradaça ipokuãaje da izvuku æivu glavu. Svet je video i najduæu kolonu izbeglicana ovim prostorima od vremenaDrugog svetskog rata. Kako je pri-metio jedan ugledni pravnik, rat naprostorima bivãe Jugoslavije vero-vatno je jedan od ratova u ovomeveku o kojem ima najviãe dokume-nata. Ali, do sada se nije åuo glasizbeglica. Konaåno se u izdaçuHelsinãkog odbora za ýudska pravau Srbiji i B-92 pojavila kçiga Pu-

caçe duãe, ispovesti deset izbegli-ca koje je zapisala Jaça Beå , a ilus-trovao Emir Draguý. Kçiga jeodãtampana u Ljubýani, ali je åud-nom koincidencijom joã nema ubeogradskim kçiæarama. Da li sliå-na sudbina oåekuje i kçigu Kofer glasovi izbeglica iz Bosne i Hr-vatske koja se nedavno pojavila uAmerici (izdavaå je University of California Press)?

Kofer ne pretenduje da budesocioloãka studija, ni zbirka doku-menata za sud na kome bi odgo-varali ratni zloåinci, on je jed-nostavno paralelna istorija: zbirkapriåa, ispovesti, zapisa, pisama, ese- ja, pesama izbeglica razliåitih nacio-nalnosti sa prostora bivãe Jugo-slavije. Prilozi za kçigu skupýanisu u Sloveniji, Srbiji, Hrvatskoj,Bosni i Hercegovini, u Madjarskoj,Englerskoj, Åeãkoj, Italiji,Nemaåkoj, Austriji, Turskoj, Pakistanu, Americi, Izraelu...gde god je bilo centara, kampova ili logora , ali i voýe da se izbeglice pri-hvate. Patça i stradaçe ne poznaju etniåke granice. Nisu izbeg-lice, kako bi se to po mnogim foto-dokumentima moglo zakýuåi-ti, samo deca, zabradjene æene i starci koji kunu: Dabogda teUNPROFOR branio i UNHCR hranio.... U sabirnim centrima zaizbeglice naãla se i mlada kosmoplitska generacija, izbegla ili ,etniåki oåiãñena iz gradova, koji su do juåe izgledali evropski.

Ljudi koji su imali fakultetske diplome, iãli na skijaça, sviraliklavir i sluãali CD najednom su postali apatridi, izbeglice, home-less, nomadi na kraju XX veka. U Pakistanu su bili ãokirani kada

su im stigle muslimanke u ãorcevima. Ãok je bio dvosmeran.Kako to kaæe Amerikanka Iv Ensler, dramski pisac, da bismo sh-vatili dramu izbeglica, potrebno bibilo da svako od nas, ako niãtadrugo, bude izbeglica samo jedan jedini dan. Da oset imo ãta znaåigubitak, razumevaçe, zajedniãt-vo. U izbegliåkom logoru joã stedeo neke zajednice. Napoýu viste izgubýeni u svetu koga nijebriga za vas.

I onda poåiçe ono gorko sri-caçe novog alfabeta , ...abecedeegzila u kojoj je prvo slovo N: N

kao Niko. Paæýivo su me pregled-ali u zemýi krvnih grupa, izbrojalisu svako moje krvno zrnce i sve tozapisali. A prije sam bila Svako:Hrvatica, Slovenka, Bosanka, Sr-pkiça, Makedonka, Albanka,Crnogorka... Sad sam Niko. Odbi- jam da budem bilo ãta drugo... ,piãe u svom lucidnom prilogu zaKofer Dubravka Ugreãiñ.

Priredjivaåi kçige naglaãavajuda nisu ispitivali izbeglice.Suãtinsko pitaçe je bilo kakoste, kako æivite kao izbeglica,

æelite li o tome da priåate? DæuliMertus, advokat za ýudska prava,i Jasmina Teãanoviñ, pisac i publi-cista, koje su najzasluænije ãto jeKofer spakovan i poslat u svet,naglaãavaju da one nisu tretiraleizbeglice kao objekat, veñ kao

subjekat: saåuvana je autentiånost çihovih iskaza, a sav prihod odkçige, za koju vlada veliko interesovaçe u Americi, ide izbegli-cama preko humanitarne organizacije Oxfam.

Na sakupýaçu priloga za Kofer radilo je, pored uredniåkogtima Dæuli Mertus (Njujork) i Jasmina Teãanoviñ (Beograd) ,koordinatora Habibe Metikoã ( Vinipeg) i Rade Boriñ (Zagreb), istotinak humanitarnih i pravnih asocijacija, æenskih centara, fem-inistiåkih udruæeça, dobrotvornih i verskih fondacija, ali i pojedi-naca. ■

Ilustracije Emira Draguljaiz knjige Janje Beå

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



Jasmina Teãanoviñ:

Svi smo miizbeglice...

VREME: Kako je nastala ova jedin-stvena kçiga, alternativna priåa o ratu?

JASMINA TEÃANOVIÑ: Ovaj uæa-sni rat u kome Jugoslavija nije uåestvo-vala kod nas je bio prikriven, nevidýiv.

Ali, poåeli su da mobiliãu decu koju zna-mo, ta deca su poåela da ginu, poåele suda stiæu kolone izbeglica. Novine ne åi-tam, televizije ne gledam, jer im neverujem. Skupýaçe ovih izbegliåkihispovesti za mene je bio naåin da saznamãta se stvarno deãava, ali i da ne uåest-vujem u ovom ratu. Bio je to tipiåno æens-ki naåin: 70 odsto mirovnih grupa i pokre-ta na ovim prostorima pokrenule su æene.Preko humanitarnih organizacija i æenskihgrupa odræavale smo vezu sa drugim re-publikama i znale smo ãta se deãava. U tovreme niko se nije bavio ýudskim dimen-zijama ovog rata, svi su se bavili ideologi- jom.

Dæuli Mertus je advokat, bavi se ýud-skim pravima i ovde je godinu dana bilana stipendiji, skupýala je graðu. Ja sampisac, skupýala sam priåe izbeglica: srelesmo se u Beogradu na feministiåkom sku-pu Ãta moæemo da uradimo same zasebe i shvatile smo da radimo na istojkçizi; odluåile smo da saraðujemo. Rezu-ltat je zbirka izbegliåkih priåa Kofer,koja se sasvim razlikuje od mnogih kçigakoje su se pojavile i na naãem i na stranim

jezicima: to je paralelna istorija ovog rata.To nije klasiåna his-story, to je her-story: usvakom ratu æene i deca åine 80 odstoizbegliåke populacije, u ovom naãem tajprocenat je joã veñi 90 odsto. Iz çihovihispovesti saznajemo o ýudskim dimenzija-ma ovog rata, ali i ãta se zapravo desilo:dok su muãkarci ideologizirani, priåaju ãta je rekao Tuðman, ãta je rekao Miloãeviñ,æene prvo poåiçu nostalgiånom priåomkako se nekad æivelo, a onda vam ispriåa- ju ko je uãao u selo, ãta je uradio, ko jeubijen, da li su to bili susedi, poznanici, ilineka vojska i onda se dobija jasna slikakoja je to vrsta rata bila... U jednom izbeg-liåkom logoru u Maðarskoj upoznala samveliku muslimansku porodicu, negde izokoline Bijeýine: najstarija je bila baba,imala je viãe od sedamdeset godina ispomenicu na grudima, a najmlaði ål-anovi ove izbegliåke porodice bile subebe... Oni su na brzinu prodali ogromnoimaçe i pobegli glavom bez obzira prednekakvim bandama s beretkama koje sekunu u nekakvog Arkana. Ovde se ondao tome joã niãta nije znalo.

U to vreme, jedna Amerikanka i jed-

na Srpkiça nisu bile baã najpodobnijitandem za kçigu o ratu u Jugoslaviji...Ljudi koji su uæasno stradali, koji su ot-

▲ G O R A N K

A

M A T I Ñ

OBELODANJIVANJE TRAGEDIJE: Jasmina Teãanoviñ

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



erani u izbegliãtvo åesto su Jugoslaviju iSrbiju doæivýavali kao agresora. Me-ðutim, ja sam imala i najviãe teãkoña, ali inajviãe olakãica: imala sam uæasnih prob-lema i sa dobijaçem viza i sa ulaskom u te

izbegliåke centre (bila sam u desetak zem-aýa), ali onog trenutka kada bih uãla uizbegliåki kamp, centar, a ponekad i kuñu,viãe nije bilo nikakvih barijera. Ljudimase, imam utisak, åinilo i zanimýivije i svr-sishodnije da nekome ko dolazi sa drugestrane ispriåaju svoju priåu. Imali su po-trebu da priåaju na svom jeziku nekomeko ih razume, ko shvata tragediju koja ih je zadesila i ko im veruje. Bilo je i suza ipoziva da opet doðem. Joã mi piãu...

Nasluãali ste se straãnih ispovesti...Ãta je bilo najteæe?

U Sent Luisu sam sluãala ispovest silo-

vane mlade devojke, koja priåa bezmræçe i saça da se vrati u Bosnu, jer su"svi prije tako lijepo æivjeli... A si-lovaçe? Pa bio je rat, kaæe ona. PosleOluje provela sam tri besana dana nagranici: videla sam autobus sa tek roðenimbebama u kutijama za cipele, izmrcvarenestarce kako na traktoru ili volovskojzapregi nose sve ãto im je ostalo nasvetu... Kad je posle Oluje sve bilo goto-vo, doæivela sam neku vrstu nervnog slo-ma... Ipak, najteæe mi je pala nemoñ dabilo ãta uradim. Mi smo na kraju dobile

velikog svetskog izdavaåa, ali joã nema-mo sredstava da kçigu objavimo u Jugo-slaviji.

Da li je to izbegavaçe da se istini po-gleda u oåi, da se suoåimo sa tom gom-ilom nesreñe, stradaça, tragedije inaãeg sveopãteg srama? Moæda ovakvekçige joã nisu træiãno prihvatýive?

Pa, nisam sigurna. Suãtina je daneñemo da damo kçigu velikim iz-davaåkim kuñama koje su za vremerata ili ñutale, ili objavýivale ratno-huãkaåke kçige, ili pare zgrtale naonim kçigama Srbija-ovamo-Srbija-onamo, a sad bi da se operu. Tek sad mipostaje jasno da moæda zapravo nikadneñemo ni nañi izdavaåe: propadaju svinaãi napori da se kçiga ispovesti izbe-glica distribuira na prostorima bivãeJugoslavije, dakle tamo gde je i nastala.Nema raspoloæeça, a ni zakonskih mo-guñnosti da se kçiga pojavi u Bosni, a

pogotovo ne u Hrvatskoj. Ni kod nas uSrbiji nema interesovaça, postoji nekapreñutna zabrana. Moæda i zato ãto jekçiga åak nostalgiåna: svi govore,vratiñemo se kad se zavrãi rat, tako smolepo ranije svi zajedno æiveli... I kokaæe da nema pobednika u ovom ratu?Formirane su tri nacionalistiåkedræave, vode ih ýudi koji su nas odveliu rat. U meðuvremenu, i mi smo posta-li izbeglice ovo nije ista zemýa, ovoviãe nije isti grad.

Jedna od priåa u Koferu je i vaãeizbegliåko iskustvo. Moæe li se pobeñiod uæasa? Ili je i tamo, u tom paralel-nom svetu, uæas stalno prisutan, a

strah veñi: za porodicu, prijateýe,emocionalnu imovinu?

U leto 92. pobegla sam sa ñerkom uBeå. Na brzinu sam spakovala kofer,zaboravila sam da ponesem i diplomu (

ãto bi mi pomoglo da dobijem adekva-tan posao), i permesso di sogiorno, ãtopokazuje da sam u Italiji æivela duæe oddeset godina (ova dozvola rada i borav-ka moæe se obnavýati), i ñerkin izvod izmatiåne kçige roðenih, ãto bi potvrdiloda je moje dete (imamo razliåita prezi-mena). Ponela sam Prusta, I Chingkçigu i joã neke sasvim nevaæne stvari.I druge izbeglice koje sam sretala imalesu sliåno iskustvo: æene su trpale u torbei kofere fotografije, neki kamen ispredkuñe, a zaboravýale su da spakuju topluodeñu, cipele ili lekove.

Zaãto ste odluåili da se vratite?Gledala sam vesti, a ni reå nisam ra-zumela, videla sam rat i haos, nemire usvom gradu. Videla sam da mladi sedeu parku pred Skupãtinom i protestujuprotiv mobilizacije. Nisam viãe moglada izdræim u izbegliãtvu: oseñala samkrivicu, nemoñ i stid zbog onog ãto sedeãavalo u naãoj zemýi. Ako svi miodemo, ãta ñe biti sa naãim gradom akoga prepustimo onima koji su nas otera-li? Ne bih imala mira da sam ostala.Opet sam spakovala kofer i vratila se

kuñi: osnovale smo feministiåku iz-davaåku kuñu 94, pridruæila sam seudruæeçu æena pr otiv rata, radile smo s

bradom, onom prvom: Dobro, neñemo je zaklati. Podariñemo jojsmrt trovaçem. I izvuåe nekakvu dugaåku iglu i zabode mi je u jezik. U snu, ja sva sreñna ãto nisam zaklana neg otrovana. I ondase probudih i shvatih da sam na ploåniku, samo saçam. Joã samsreñnija ãto sam uopãte æiva.

Ovo je priåa 54-godiãçe Kniçanke koja je sa konvojem izbe-glica posle Oluje, avgusta 1995, stigla na Beogradsko sa- jmiãte. Kost i koæa, bosonoga, ãñuñurena u jednom ñoãku na ul-asku Sajma, glavne taåke za daýi transport novopristiglih izbeg-lica. Ona i çen muæ odbijali su i novac i hranu. Priãla im je jed-na Beograðanka, raspitujuñi se za svoje roðake. Æene su se pre-

poznale i briznule u plaå bile su stare ãkolske drugarice. Boso-noga æena odbila je da ode u stan prijateýice. Ne, mora da åekasina. Neko ih je ponudio cigaretama, oboje sa zahvalnoãu uzeãe

po cigaretu.

Svi ýudi su isti...

San na ploånikuok smo putovali, moj mlaði sin se izgubio neðe u konvo- ju. On je sve ãto imamo. Drugi sin mi je umro prije rata. ID

evo mene i mog muæa ovdje, i neñemo se maknut' s naãegmjesta na ploåniku jer ovde dolaze sve izbjeglice... I moj sinmora tu doñ '. Ako ga sada izgubim, plaãim se da se nikada viãeneñemo susresti. Pokuãavaju da me ubace u autobus, da menekud odvezu, ja se neñu ni pomañi. Åekañu vala joã stotinudana dok ne naðem sina.

Mnogo sam umorna. Ne mogu noñu da spavam, al' medaçu ophrva san. Åuj ãta sam saçala prije samo nekoliko sati:ko, idem ja s jednom mojom prijateýicom u Knin. I neãto mevuåe mojoj kuñi. Moja prijateýica kaæe neñe ona daýe samnom jer se plaãi hrvatskih vojnika. Ona ko ostaje podaýe,bliæe rijeci. Ja se jako pribliæim svojoj kuñi: unutra, upaýenasvjetla. Nemam kýuåa. Odluåujem da nasilu uðem, hoñu da

uzmem fotografije mog mrtvog sina. U onoj guævi i trci zabo-ravila sam da ih uzmem. I onda, ugledam da je sva stoka zakla-na: moja maåka, moj pas, moje kokoãi, moja krava. Uto, zgra-bi me nekakav åovjek s leða i stavi mi noæ pod grlo. Ja mu ve-lim: Nemoj me zaklati. Nemam ja niãta ni sa kakvomvojskom, ni naãom, ni vaãom. Nijedan åovjek iz moje porodicenije se borio u ovom ratu. Na to ñe drugi åovjek, s dugaåkom

bi bjeæali u podrum: nikad se nismo svaðali i vrijeðali. Kad suArkan i Ãeãeý doãli na Grbavicu, Srbi su jako bili uplaãeni, imoja komãinica Srpkiça mi je rekla da moram da bjeæim.

ene je moja susjetka, Srpkiça, izvela iz grada... Svi ýudisu isti. Mi smo svi bili ko jedno u naãoj zgradi. ZajednoM

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



izbeglicama, predavale na Beograd-skim æenskim studijama... Mi koje smoostale pokuãale smo da ovde branimocivilizaciju.

U Kofer je stalo sedamdesetak

ispovesti. Kaæete da je to tek deo onogaãto ste sakupili...Neke od najstraãnijih priåa nisu u

kçizi. Ærtve nisu htele da to ostane za-beleæeno. Neke su neposredno, joã podstresom, priåale i priåale, a posle su molileda to ne objavýujemo. I za vreme i posleovog rata roðena je gomila dece... Traumaæena koje su rodile posle silovaça je neopi-siva. Jedna od najdramatiånijih priåa, kojenema u ovoj zbirci, jeste ispovest mlade si-lovane devojke koja rodila dete. Ona prvodete odbija, ima straãnu griæu savesti, ali gaposle prihvata. Meðutim, kako dete raste

ona u liku deteta koje voli najviãe na svetunazire lice osobe koju mrzi najviãe na svetui pokuãava da ubije i dete i sebe... To supriåe koje sada treba beleæiti. Kako æivetiposle svega? Kako æiveti sa pobednicima uåijim dræavama ove istinite priåe ne smejuda se priåaju? Mi smo bolesno druãtvo, mismo svi zreli za terapiju.

U Hagu ñe se prvi put u istoriji sudi-ti i zbog nasiýa nad æenama?

Zahvaýujuñi velikom angaæmanumnogobrojnih feministiåkih organizacijabrojni zloåini neñe biti zataãkani i sudiñe

se zbog silovaça kao genocida, kao zloåi-na protiv åoveåanstva, a ako je pojedi-naåno, silovaça kao torture. Veliki broj

æena pretrpeo je najsurovije nasiýe, ali otome niti smeju, niti æele da govore zatoãto to çihova najbliæa okolina ne moæe daprihvati. Kod ovih æena je veoma poveza-no oseñaçe odgovornosti sa oseñaçem

krivice: imaju potrebu da obelodane svojutragediju, da se zloåin ne zataãka, da kriv-ci odgovaraju, ali da one ne budu zloupo-trebýene.

Vi kaæete, svi smo izbeglice... Mnogidele to vaãe oseñaçe: iãåezla je åitava

jedna zemýa i zameçena je novom;iãåezla je åitava jedna mitologija, samosu vlastodrãci presvukli uniforme...

Moj problem viãe nije Miloãeviñ; on jeuradio ãto je uradio. Ãta je on menikonkretno uradio? On je kriv ãto imamodecu koja su mali nacionalisti. Kada sudanaãçi osnovci polazili u ãkolu poåeo je

rat, sa çima su u razredu bila deca iz Vuk-ovara. Naãa deca su rasla u atmosferi kse-nofobije, çima su u glavu utuvýivali da susvi protiv Srba. Mnoga deca nisu htela dauåe strane jezike, sluãaju Dæeja i Cecu.Danaãçi osnovci su prva ærtvovana gen-eracija. I studenti koje su neki optuæivalida su nacionalisti jesu ærtvovana generacija. Oni nemaju identitet bivãe Jugoslavije,mnogi nikada nisu ni videli Dubrovnik,oni samo znaju da su bili obeleæeni kaonajgora nacija na svetu. Njih su noñu mo-bilisali. Oni su ideoloãki pometeni. S

druge strane, imaju moralni zahtev da seoperu mislim da je åist bezobrazlukçima suditi da su nacionalisti, kao ãto su

to onako nadmeno uåinili neki naãi intele-ktualci. Ja stvarno ustajem u çihovuodbranu. Oni imaju mnogo dramatiånijidoæivýaj ovih godina rata u kome Jugo-slavija nije uåestvovala nego starije gen-

eracije. Oni imaju traume koje mi maçeili viãe moæemo da razumemo: çih sumobilisali, çih su vodili na front, oni suginuli...To je istorijski jaz generacija.

U Americi ste za Kofer dobiliodliåne kritike, jedna priåa je dramati-zovana i prikazivana je na Brodveju...

Jeste, Iv Ensler je napravila dramu omladoj æeni koju juri kroz ãumu grupavojnika. Ona u naruåju dræi bebu i u jedn-om ttrenutku shvata da je ispustila dete.Drama se odigrava u kampu za izbeglice:dolazi Amerikanka, terapeut, da pomogneizbeglicama iz Bosne. Na kraju, ta Ameri-

kanka skrene s uma; Bosanke su od çe jaåe, pametnije, izdræýivi je.

Da li bi ta drama mogla da se kodnas igra?

Sumçam. To nije naã fazon, to sa psiho-terapijom... Ja sam napisala dramu inspir-isanu ispovestima nekoliko izbeglica. Treba-lo je da to bude monodrama, ali, eto, ispalo jeda sam napisala drametinu. Dala sam je nanekoliko mesta na åitaçe. Prepreka ima itamo gde ih åovek ne bi oåekivao: i ýudi kojisu politiåki OK kaæu: Rat je proãao,neñemo viãe o tom ratu... Ajde neãto ve-

selije! Videñemo ãta ñe biti... Ovde kao da je glavno da se rat zaboravi!? ■

SLOBODANKA AST

Moj muæ je odmah sutradan otião iz grada. Ja sam sve ostavi-la u kuñi, uzela sam samo praznu torbu, da ne vide da bjeæim.Svaki od tih vojnika, to su bili Åetnici, bio je pijan. Mi smo sepravili da nit' koga vidimo , nit' ãta åujemo. Ja sam ko iãla dakupim mlijeko. Preãla sam preko mosta i ostala u jednosobn-

om stanu mog sina.U Ameriku sam doãla posle muæevýeve smrti. Loãe se os- jeñam u Americi: fal i m i Bosna, nemamo para, ne znamo jez -ik, stari smo. Pomaæu nam, ali mi æivotarimo, nije to æivot. Mismo prelijepo æivjeli. Mi viãe nikad neñemo biti ono ãto smobili. Odmah bi se vratila, samo da prestane rat. Djeli nas samomost u Sarajevu a, ãto rekoh, ýudi su isti.

Åekam ja tako jednom na bosanskoj strani mosta da midoðu gosti s Grbavice (to su onda Srbi dræali), i vidim jednanepoznata æena, Srpkiça, pokuãava da preðe na naãu stranu.Trese se od straha, mora da je åula straãne priåe o tome ãta sedeãava na naãoj strani i iznenada stade nasred mosta. Ispade joj sve iz ruku i poåe straãno da se trese. Poãla sam ka çoj. Dabi vidjela kñeri, morala je da preðe most. Åula je da su ih ubi li.Nije se usudila da ide daýe. Onda joj ja kaæem hajde da pozo-vemo kñerke. Pozvah ih telefonom i tek onda se usudila dapreðe most.

Ljudi su uvjek isti. U mom soliteru bilo nas je 150 stanara svihnacionalnosti. Svi smo pekli hýeb u peñi jedne Muslimanke i dije-lili ga svaki dan... (Subhija Ãaliñ, 60-godiãça Sarajka). ■

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.


60 VREME ■ 11. 0KTOBAR 1997.

"crne sezone", kada je registrovano 450izvrãenih ili pokuãanih ubistava javnihliånosti, javýaju izveãtaåi.

Ærtve nisu samo ruski graðani. Ne-davno je pod misterioznim okolnostimaubijen i jedan ameriåki biznismen, zbognavodne zavade sa gradskim vlastima.Ali moñni Jurij Luãkov, gradonaåelnikMoskve, demantuje glasine. U çegovomse okruæeçu posledçih nedeýa oseña at-mosfera vaænosti.

Moskva je upravo proslavila 850.roðendan. Odbacivãi komunistiåko siviloruska prestonica se uputila u trku sa ve-likim zapadnim metropolama, javýa "Fi-garo". Prema pisaçu pariskog glasila,slavýe je koãtalo 60 miliona dolara, ali je

grad platio samo 30 odsto. Ostatak supokrili moñni sponzori – mahom naftni.Luåano Pavaroti zapevao je na Crvenomtrgu zahvaýujuñi banci "Menatep", avodeñe ruske firme preuzele su rekon-strukciju hrama Hrista Spasiteýa, popra-vak ulica i restauraciju fasada. Na pro-

Ruska mafija i svet

Opasne bañuãkeNajistaknutiji profiter latinoameriåke narko scene kolumbijskikartel Keli posluje sa ruskom gangsterskom elitom

slavi jubileja okupila se åitava Moskva.Meðutim, za veñinu Moskovýana

grad je samo "narko jazbina", centarkriminala i supermarket bede. Premavladinim istraæivaçima na "gorçemspratu" æivi izmeðu 1,5 i 2,5 miliona

Rusa, dok se ostali "klate na dnu". Anal-itiåari "Okruglog stola Rusije" bogatimsmatraju sreñnike koji zaraðuju meseånoizmeðu 500 i 10.000 USD. Osam proce-nata Moskovýana pliva u izobiýu, a åakdve treñine æali za vremenima magiånemeãavine anarhije i ýubavi, tvrde vladiniizvori.

UPOZORENJA: Francuska glasilaveliåaju Moskvu kao "zvezdu zapadnihpreduzimaåa" – ãto je i logiåno s obzi-rom na to da u gradu posluje 450 galskihfirmi. Prema pisaçu britanske ãtampe, urusku privredu je za protekle åetiri god-

ine investirano 1,65 milijardi USD iz 26investicionih fondova, a obim kapitaliza-cije aktive dostigao je do septembra 100milijardi ameriåkih dolara.

Meðutim, Svetska banka je uputilaoãtar prekor Rusiji. U svom dvadesetomgodiãçem izveãtaju ona je poruåila svetu

da ne veruje u "lopovski kapitalizam", anaroåito u model "ruske otimaåine"."Bogatstvo koje nastaje pod tim okolnos-tima je sakriveno, kanalisano ili se troãedaleko od privrede u kojoj je stvarano",navodi se u izveãtaju.

Ali, zvaniånu Moskvu muåe mnogo

ozbiýniji problemi od uobiåajenih pos-lovnih ciklusa. Posledçe istraæivaçe In-stituta za primeçenu politiku govorida åak 25 od ukupno 40 odsto ispitanika(mahom poslovnih ýudi) odræava tesnuvezu sa podzemýem. Ovo je nedavnopotvrdio i Centar za strateãke i meðunar-odne studije "Dæon Hopkins". Obimnastudija ukazuje na opasnost koju ruskiorganizovani kriminal predstavýa nameðunarodnoj sceni. Ukoliko se krimi-nalna mreæa nezakonitih poslova neobuzda na vreme, Rusiji preti opasnostod pretvaraça u "kriminalno-sindikalis-tiåku dræavu", u naciju kontrolisanu odtrojki gangstera, korumpiranih vladinihfunkcionera i potplañenih biznismena.

NUKLEARNA OPASNOST: Nakon80 godina na "putu za nigde", "drugovi"su konaåno stigli na ciý: pravo u rene-sansni dekor Harijeve kråme. Preko puta

je Volstrit – otvoren prozor na ameriåkufinansijsku scenu. "Rusi rade isto ãto idrugi, sede i piju", tvrdi vlasnik bara. ADæeri Kapeåi, hroniåar podzemýa, plaãinaciju pitaçem: "Ali, ãta ako se jednogdana otrezne i shvate gde se nalaze..."

("Dejli çus")"Problem je stvarno ogroman",saopãtava Luj Friks, ãef FBI. Na ne-

UMoskvi vlada panika! Nivo kri-

minala pokazuje stopu rasta za 7odsto veñu od proãlogodiãçe

STROGO PREMA "SITNOJ RIBI": Hapãenje u Petrogradu

MOSKVA: Nove navike i novo træiãte

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



davnoj sednici Komiteta za meðunar-odne odnose Predstavniåkog doma on je

prvi put javno upozorio na opasnost kojuruski organizovani kriminal predstavýaza nacionalnu bezbednost SjediçenihDræava i ceo slobodan svet. Izlaæuñiproblem pred zabrinutim kongresmeni-ma, Frika je poãao od åiçenice da ruskamafija "ima jedinstvenu, opasnu sposob-nost da nabavi i prodaje nuklearni mater-ijal". A Dæim Mudi, koga smatraju ek-spertom za ruski organizovani kriminal,istakao je da na tlu SAD "trenutno

P o æ u r i te! Ne d o z v o l i te d

a v aãe z n a çe


a v aãe z n a çe


a v aãe z n a çe


a v aãe z n a çe


a v aãe z n a çe

b ude o g r a n iåe n o k a o t i r a

æ o ve k ç i ge!


æ o ve k ç i ge!


æ o ve k ç i ge!


æ o ve k ç i ge!


æ o ve k ç i ge!

D a li biste voleli da imate

TRI BLAGE VEZE SA

INTERNETOM

...priruånik za...priruånik za...priruånik za...priruånik za...priruånik zaboý eboý eboý eboý eboý erazumevaçerazumevaçerazumevaçerazumevaçerazumevaçe fenomena o fenomena o fenomena o fenomena o fenomena okome svikome svikome svikome svikome svi priåaju, priåaju, priåaju, priåaju, priåaju,

a malo koa malo koa malo koa malo koa malo kostvarno neãtostvarno neãtostvarno neãtostvarno neãtostvarno neãto zna. zna. zna. zna. zna.

Na 100 stra-na nañi ñete inte-gralnu verzijufeýtona o Inter-netu (autor Zo-ran Stanojeviñ) objavýivanog u "Vremenu" tokom ovogproleña, plus joã dva nova poglavýa, plus istorijat Inter-neta i, povrh svega, Internet reånik sa svim pojmovima

bez kojih uskoro neñete moñi da komunicirate.

I sve to za samo 20 dinara moæete kupiti kodkolportera ili u marketingu lista "Vreme"

jih peru velike koliåine novca. Gangsterisu vlasnici i razgranatog bankarskog

sistema lociranog na Karibima. Banke naostrvima Arubi i Antigvi povezane su sabankama u Rusiji i pod stalnom su kon-trolom organizovanog kriminala, navodeagenti.

Najistaknutiji profiter latinoameriåkenarko scene kolumbijski kartel Keliposluje sa ruskom gangsterskom elitombez sumçe u ishod. Blindiranim helikop-terima, specijalno opremýenim za brziprelazak granice, roba vredna nekolikomiliona dolara prebacuje se na teritorijuSjediçenih Dræava, a potom tajnim ka-nalima plovi put istoånog træiãta: do oba-

la "novog narko sveta". Zemýe bivãegSovjetskog Saveza otvorile su se za pro-daju narkotika u pravo vreme – kada jepotroãça na tlu Sjediçenih Dræava poåe-la da pada, priznaje Bari Makafri, direk-tor za kontrolu droge u Klintonovoj ad-ministraciji.

Moñni ãefovi iz Kelija pristaju natrampu. Roba se plaña konvencionalnimoruæjem, raketama, helikopterima, ali ipodmornicama nameçenim za transportvelikih koliåina droge, koje se prodajuzajedno sa "proverenom posadom".

Za Dæordæa Teneta, novoizabranog di-rektora CIA, ruska mafija je nepoznatprotivnik. Ameriåka centralna obaveãtaj-na sluæba (CIA), koja prazni federalnukasu za 30 milijardi dolara godiãçe i za-poãýava preko 100.000 ýudi u razliåitimmisijama ãirom sveta, morañe da traæinove savetnike za borbu protiv opasnogneprijateýa, piãu listovi sa Istoåne obale.Pretpostavýa se da ñe to biti Jurij Droz-dov, bivãi general KGB sluæbe. Drozdovradi za konkurentsku ãpijunsku firmuParvus i "pomaæe zapadnim firmama dase snaðu u bespuñu ruske birokratije".

Drozdov je sjajan analitiåar i vrhunskiekspert za rusko podruåje. ■

ZORAN VUJIÅIÑ

operiãe viãe od trideset ruskih krimi-nalnih organizacija" koje kontroliãu tr-

govinu narkoticima, prostituciju i re-ciklaæu novca.FBI u svom opãirnom izlagaçu

navodi da "ruski ilegalni sindikati spro-vode najsofisticiranije kriminalne oper-acije ikad viðene u Sjediçenim Dræava-ma", koristeñi pri tom "najsavremenijukompjutersku opremu i ãifrovanu tehni-ku".

Na pitaçe da li je opasnost odnuklearne eksplozije danas realnija nego

u vreme hladnograta, Frika je odgo-vorio: "Ukoliko

opiãete tu eksploz-iju kao delo krimi-nalaca ili terorista,odgovor bi bio –da!"

"Suoåavamo ses ýudima koji ima-

ju titule doktoratehnoloãkih nauka,sa nekadaãçim vi-sokim oficirimaKGB-a, sa inæeçe-rima, vojnim struå-çacima, bankars-kim ekspertima zapraçe novca, sanemilosrdnim ubi-cama", istakao jeFeliks Himenez,struåçak iz Agen-cije za borbu pro-tiv droge (DEA).

PUTEVI DRO-GE: Agenti DEApotvrdili su da rus-ka mafija posedujelanac noñnih klu-

bova i striptiz ba-rova na obalamaFloride preko ko-

ATOMSKA OPASNOST: Ãverc nuklearnog oruæja

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



POÃTAPoziv na saradçu

"JUL u septembru"; "Vreme" br. 361

Povodom formiraça Univerzitetskog

komiteta JUL-a, beogradski odborUdruæeça univerzitetskih profesora inauånika Srbije iznosi svoj stav.

Iako je proklamovan vanstranaåki kar-akter Univerziteta Beogradski odbor (BO)pozdravýa osnivaçe Univerzitetskog ko-miteta JUL-a (UKJUL). BO smatra da jebaã Univerzitet pravo mesto zasuåeýavaçe miãýeça, stavova i razliåitihideologija.

BO je ubeðen da se kroz diskusije irasprave mogu nañi zajedniåki stavovi ireãiti mnogi problemi. Zbog toga ñe od

strane BO biti pozdravýeno i osnivaçeUniverzitetskih komiteta svih stranakakoje misle da imaju ãta na Univerzitetu dakaæu ili urade.

O programu UKJUL-a obaveãtenismo iz ãtampe ("Politika" i "Naãa Borba"od 21. avgusta 97. i "Vreme" br. 357) imoæemo samo izraziti zadovoýstvo onimãto je u programu napisano. Za pohvalu iuæivaçe je paæça koju JUL posveñuje

dobrim studentima, a æeýa da se mladiãkolovaniýudi zadræe u zemýi poklapa sei sa naãim æeýama. Prijatno smoiznenaðeni ãto se u programu posveñuje iznaåajna paæça druãtvenom i zabavnom

æivotu, kao ãto su, na primer, organizo-vani odlasci u diskoteku "Madona", kaonagrada za dobro uåeçe.

BO je apsolutno saglasan sa stavomUKJUL-a da je obrazovaçe institucija odnacionalnog znaåaja. Mi se slaæemo da seneprijateýi ovoga naroda i strani plañenicibeskompromisno gone i uåiniñemo sve dase oni identifikuju imenom i prezimenom.Takoðe se slaæemo da bi se strani uticaji, anaroåito uticaj zapadne civilizacije, treba-li svesti na najmaçu moguñu meru. Utom smislu BO daje sledeñe konkretne

predloge:1. Da se strani jezici viãe ne uåe u

ãkolama, osim u sluåaju odreðenogmaçeg broja povlaãñenih pojedinaca – zapotrebe dræavne administracije.

2. Zna se da Ministarstvo za naukuima kriterijume za vrednovaçe nauånograda u kome se radovi u stranim åasopisi-ma vrednuju 3 do 5 puta viãe nego udomañim. Ako bi se taj odnos obrnuo,

odnosno domañi åasopisi vrednovali 3 do5 puta viãe od stranih, onda bi naãinauånici publikovali radove samo udomañim åasopisima, a strani nauånici bikonaåno morali da nauåe srpski da bimogli da koriste znaåajna ostvareça naãenauka.

BO je opredeýen da i daýe ostane van-stranaåki, odnosno apsolutno staleãka in-stitucija. Ali BO smatra i da je odstaleãkog interesa saradça sa svim os-novnim UK, kao i sa UK koji ñe se tekosnovati. U vezi sa tim imamo i sledeñikonkretan predlog:

3. Svaka partija bi trebalo da podræiinicijativu JUL-a i da ima svoje talentov-ane studente. To bi stvorilo zdravu

konkurenciju i razvilo kreativni takmiåar-ski duh partijskih genija. Ovo bi se mogloprimeniti i na sportsko – rekreativni æivot– svaka partija bi trebalo da ima svoj klub,a moæda i svoju reprezentaciju.

BO poziva ovim putem UKJUL-a nasaradçu, obzirom na to da su nam intere-si zajedniåki – svi radimo za dobrobitstudenata i Univerziteta kao institucije.

Prof. dr Srbijanka TurajliñZa Beogradski UUPNS

Izdavaåko preduzeñe

"ALBAGREKA"raspisuje konkurs za distributere

u Jugoslaviji za plasmanpersonalizovanih kçiga za decu

Uslovi:- posedovaçe kompjutera i ãtampaåa- investicija od minimum 2000 DEM, kojim

buduñi distributer postaje vlasnikprogramskog paketa i paketa kçiga, uvrednosti koja je u direktnoj zavisnosti odinvesticije

- komunikativnost

Napomena: Projekat personalizovanih kçiga za

decu moæe se raditi i u sopstvenom stanu/kuñi.

Konkurs je otvoren do 1. novembra 1997. godine.

Svaki kupac licence imañe ekskluzivno pravo da trimeseca bude jedini distributer za grad u kojem æivi i

koji predstavýa.

Za sve dodatne informacije zainteresovani se mogu javiti telefonom: 063 22 42 20

Zastupnik "Albagreke", MAGNA d.o.o.,Ul. G.Delåeva 11, 11000 Beograd

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.


6311. OKTOBAR 1997. ■ VREME

"Potiskivaçe povjesti""Azra je simbol", "Vreme" br. 361

Objaãçavajuñi podlogu na kojoj je

nastala çegova drama "Zmijski svlak",Slobodan Ãnajder je rekao i sledeñe:

"U decembru 1992. sve novine itelevizije bile su zgroæene nad vijestima osrpskim dobrovoýcima i onome ãto supoåinili muslimanskim æenama, curica-ma, bakama... U Hrvatskoj je to bila temadana. Mi brinemo za to ãto se zbiva timæenama. Veñina tih æena je dovoðena uZagreb. Kad je proãao hrvatsko-bosans-ko-muslimanski sukob, od tog momenta,te su æene nestale iz javnog æivota zemýekao da ih nikad nije bilo. Pomislio sam:gledaj kako to brzo ide – potiskivaçepovjesti".

U ovom izlagaçu ima netaånosti inedoreåenosti kojima je neophodan barsledeñi komentar:

- Velika kampaça o silovanim Musli-mankama (u Hrvatskoj: i Hrvaticama)poåela je veñ oktobra 1992. (primer:"Globus", Zagreb, 02.10.92), da bi se dokraja godine brzinom stepskog poæararaãirila po svetu. Udarni naslovi: 50.000,

uskoro potom i 100.000 silovanih Musli-manki, od kojih je "30.000 veñ u drugomstaçu". Kao krunski svedok za "30.000trudnih" citiran je mitropolit dabrobosan-ski Nikolaj, ãto je, meðutim, bila infamna"nameãtaýka" (Poåiniteýi su bili, naravno,Srbi, i to ne samo "dobrovoýci").

- U Hrvatskoj je kampaçu podræaosvojim autoritetom Æivko Kostiñ, teolog inovinar, bivãi glavni urednik "Glasa kon-cila". U Nemaåkoj i Ãvajcarskoj je nekoli-ko ålanaka objavila Aleksandra Stiglma-

jer, nemaåka novinarka roðena u Splitu, akoja je u to vreme æivela u Zagrebu.

- "Veñina tih æena je dovedena uZagreb", kaæe Ãnajder. U jeku kampaçe

je objavýeno da su ærtve silovaça

smeãtene na Petrovarskoj klinici u Zagre-bu, da je ova klinika puna trudnih æena,izbeglica i iz logora, da je klinika tolikopreoptereñena da ne stiæe da ukaæe odgo-varajuñu medicinsku pomoñ... Tu se,navodno, radilo i na statistiåkoj dokumen-taciji masovne tragedije silovanih æena.Nemaåki novinar Martin Letmajer borav-io je u Zagrebu decembra 1992, razgo-varao sa lekarima i predstavnicima raznihinstitucija – niko od çih nije znao neãtokonkretno o tim silovaçima. Na Petro-

varskoj klinici ni traga od "opsadnogstaça" a doktor Ivan Kujaåiñ je rekao dasu za posledçih sedam meseci leåene triæene koje su bile ærtve silovaça.

- "Azra je simbol" i, pretpostavýam,noseña liånost Ãnajderove drame. U nem-aåkim medijima je jedna od liånosti "sanaslovne strane" bila Aziza, Muslimankasilovana u Maçaåi na stadionu, pred1.500 gledalaca. Nikome, izgleda, nijesmetalo ãto u Maçaåi – nema stadiona.

- Jedna komisija Ujediçenih nacija jeu januaru 1993. obiãla æenske klinike uZagrebu, Sarajevu, Tuzli, Zenici i Beo-gradu i pri tom registrovala 119 sluåajevatrudnoñe (35 u Zagrebu), posledice si-lovaça. Mnoæeñi taj nalaz sa 100, doãlo

se do pretpostavke o 12.000 silovanihæena, i to – svih nacionalnosti (jedna trud-nica na 100 silovanih. Da li bi, po tojraåunici, "30.000 veñ u drugom staçu"Muslimanki trebalo da je posledica trimiliona silovanih?)

- Dinamika propagande nije mogla dase nastavi, besmislena eskalacija brojevanije podnosila bilans: ãta je sa 30.000"trudnica" kojim tempom se nastavýajusilovaça, gde su dokazi... "Potiskivaçepovjesti" (Ãnajder) nastalo je poãto je "cr-

fabris apostoli

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



tiåkoj Srbiji, i to na "daýinski".Mi ne priåamo o lojalnosti, g. Petro-

viñu, vaãa deca nisu dobijala pozive daidu da ratuju, veñ su odrastali ãetajuñi se

po Ãenbrunu i Prateru.Bruno Zgaga, Bela Crkva

Nije åudno"Izjava nedeýe", "Vreme" br. 362.

Moæda, tj. sigurno se funkcioneri SPO(i SPS) åude ãto su çihove stranke dobilemalo glasova, pa je SPS sada druga parti-

ja u Srbiji po broju poslanika u repub-liåkom parlamentu – SPS ima 17 poslani-ka maçe od SRS (tj. 110 – 30 poslanika

JUL-a = 80 – 15 poslanika Novedemokratije = 65)Narod se sigurno ne åudi, jer je narod i

glasao za radikale. Zaãto je tako, jasno jesvakom objektivnom. Opozicija je svo-

jom neslogom "umrtvila" veliki deo svogbiraåkog tela.

Dragan Jankoviñ, Beograd

IzviçeçeU "Vremenu" br. 363 od 2. oktobra

1997. omaãkom je u tekstu "Sotona naCetiçu" objavýeno da je citat likovne

kritike preuzet iz lista "Blic", umestoiz lista "Danas". Izviçavamo se re-dakciji dnevnog lista "Danas" i åitao-cima.

nac svoje odigrao" – teæiãte propagandepreãlo je na druge sektore, a æene, ærtvesilovaça, prepuãtene su svojoj sudbini.

Jovan Nenadov, Lozana (Ãvajcarska)

Patriotizam na daýinskiDosta mi je Zgage, "Vreme" br. 363

Javýam se poãto mi se ime spomiçe unaslovu pisma Dragoslava Petroviña izBeåa, koji ne moæe da se odupre istini, ar-gumentima i primerima, pa se dovija nanaåin iz 1964. godine, kada je bio urednik"Zemunskih novina". Za utehu, danaãçe"Zemunske novine" uopãte se ne razlikujukoncepcijski od one vaãe iz 1964. godine.

G. Petroviña nisam nazivao skriboma-nom, nisam ga vreðao, ali takav naåin ver-balnog kontaktiraça svojstven je ýudimakoji su primali direktive i pisali parole. Ja

ne napadam Srbe, kako iznosi g. Petroviñ,veñ iznosim primere i åiçenice da sestanovnici Vojvodine mentalno, istorijskii etniåki bitno razlikuju od Srbijanaca.Åiçenica je da u Vojvodini nema "solu-naca", jer su se naãi dedovi borili u aus-trougarskoj vojsci negde u Galiciji i naPijavi.

G. Petroviñ åini osnovnu greãku kadapotencira svoj patriotizam na socijalis-tiåku Srbiju, gde komunisti vladaju preko50 godina. Zaãto je g. Petroviñ napustiotakvu Srbiju i Jugoslaviju, nego iz soci-

jalnih razloga. Otiãao je u Beå da bi sebe iporodicu materijalno obezbedio. Dobioåovek ãansu da ode u Beå da tamo radi izaradi "ãilingere", kako belocrkvanskicigani koji rade u Beåu nazivaju austr-ijsku valutu.

Ovakvo staçe u Srbiji kakvo je danas,po svoj prilici, neñe se skoro promeniti.Kako iznosi åeãki dnevnik "Mlada frontadnes" o srbijanskoj opoziciji, oni su "prenacionalisti nego demokrate".

Vama g. Petroviñu niko ne dira u tak-vu nacionalnost. Ali patriotizam ka Srbi-

jancima nije isto ãto i ýubav ka socijalis-

Takav nam ne treba!"Duh Vremena"; "Vreme", br. 360

"Nezavisni" nedeýnik "Vreme", izpera svog salonskog komentatora S.Ceroviña, oåito iz slike krivog ogledalaposmatra sadaãça politiåka zbivaça u"gradu çegove mladosti".

Prije svega treba imati u vidu da sutrenutno na politiåkoj sceni dvije suprot-stavýene grupacije (frakcije) DPS-a, åiji

je iskýuåivi ciý oåuvaçe steåenih pozicija. Za nas upuñenije u ova zbivaça, svakadruga kvalifikacija bila bi neubjedýiva,åak i neozbiýna.

Pa vaýda, da je bilo ozbiýnih namjeraza uvoðeçe politiåkih i ekonomskih re-formi u Crnoj Gori, premijer MIlo Ðu-kanoviñ veñ odavno bi imao tim sastavý-en od uglednih, nauånih i struånih kadro-va iz te oblasti. Trenutno, on takvih nemaåak ni u Vladi na åijem je åelu, a koja jesastavýena od kadrova koji ne uæivajubogzna koliko povjereçe javnosti. Poza-dina ovih dogaðaça je neãto drugo. Nateritoriji sadaãçe Jugoslavije slijediraspodijela vlasti. SR Jugoslavija, trenut-no, nema ureðene dræavne pravne odnose

unutar sebe.Sadaãçi predsjednik SR Jugoslavije

Grafiåki

CentarVreme miãarska 12

beograd

------*protivvrednost u dinarima, naravno

dogovor na

telefone

3244 254 ili

3234 774

Ãtampanje u

boji na Epson

Stylus Color

ãtampaåu -

cena 5DEM

za A4 stranu

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.


6511. OKTOBAR 1997. ■ VREME

Mi teæimo da vas informiãemo onako kako svog åitaoca informiãu çujorãki "Tajm"(Time, Vreme), hamburãki "Cajt" (die Zeit, Vreme), moskovsko "Novoje vremja"... Onaãoj reputaciji govori i podatak da smo proãle godine bili citirani u oko 400 svetskihlistova. Ime naãeg lista je dobro prihvañeno u svetskoj novinarskoj, politiåkoj iprivrednoj eliti. Ciý nam je da odræimo i unapredimo profesionalni standard i da vampruæimo informacije koje ñe vam pomoñi da se orijentiãete, da se upoznate sa uzro-cima zbivaça i da se, usput, i zabavite.

Svesni smo da je u danaãçe vreme ãtampa skupa i zato ñemo odovog broja nuditi åitaocima da se pridruæe klubu naãih pretplatni-

ka. U ovom broju obrañamo se privatnicima, vlasnicima preduzeñai radçi, i nudimo im da uz punu cenu polugodiãçe ili godiãçepretplate dobiju sledeñe:

- Besplatan oglas na åetvrtini crno-bele strane (polugodiãçapretplata), ili polovini strane (godiãça pretplata);

- Popust od 15 odsto za svaki naredni oglas;

- Neograniåen broj potpuno besplatnog oglaãavaça potrebaza novim radnim mestima

Ãta je potrebno da uradite? Da ispunite opãte uslove pret-plate koji se nalaze na dnu ove strane i da popunite ovajkupon i poãaýete nam ga poãtom ili faksom na adresu"Vreme", Miãarska 12, Beograd, p.fah 257

Kada nam ovaj kupon stigne, naãa marketing sluæba kontaktirañesa vama i dogovoriti se oko saradçe. Dobro doãli u klub!

PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI...

Pretplatite se

da biste zaradili

Ime i prezime (molimo da popunite ãtampanim slovima)

Naziv vaãeg preduzeña

Adresa telefon

Grad dræava

Pretplañujem se nao pola godine (26 brojeva)o godinu dana (52 broja)

Privatnici, ålanovi marketing kluba "Vremena" ✁

PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA

Beograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemýe(kurirom) (poãta) (povrãinska poãta) (avionska poãta)

6 meseci 250 din 235 din 110 DEM 190 DEM12 meseci 500 din 470 din 220 DEM 380 DEM

Uplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, æiro raåun:40804-603-7-31530. Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miãarska 12-14, p.fah 257, 11000 Beograd. Uplatau zemýi za inostranstvo, po odobreçu NBJ, naplañuje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvu iz-vrãiti na raåun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valutama pre-raåunava se po dnevnom kursu.Ãestomeseåna pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godiãça 52 broja. Ukoliko je uplañen veñiili maçi iznos od navedenog, obraåunañe se duæina trajaça pretplate shodno uplati. Pretplata za evropske zemýe avionom jed-naka je pretplati za vanevropske zemýe. Cenovnik vaæi od 5.4.1997. U sluåaju poskupýeça lista u toku pretplatnog perioda,pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate. Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od 10 do 16h:Beograd 3234-774 / Beå 43 1 408 96 52.

S. Miloãeviñ treba kao veliki vlastoýubacda preuzme uticaj na åitavoj teritorijidvije republike, åime bi za duæi periodugrozio kontrolu M. Ðukanoviña nad

svim i svaåim u Crnoj Gori, koju trenutnoima. Time bi se Ðukanoviñ naãao u riz-iånoj situaciji. Svjestan toga, Ðukanoviñpribjegava joã jednoj obmani naroda i jav-nosti i sebe proglaãava nekakvim reform-istom, u ãto niko ozbiýno ne vjeruje, jertakav program i ne postoji.

Poznato je da sadaãçe rukovodstvo uCrnoj Gori ustoliåeno podrãkom S.Miloãeviña puåem iz 1989. godine i podsloganom: "Godine poåiçu januarom"praktiåno uvelo vanredno staçe, koje sepreko rata, sankcija i sadaãçim sukobimaodræava i danas. Za uzvrat klan Bulatoviñ– Ðukanoviñ, koji snosi svu odgovornostza sve nevoýe koje su preæivýene i koje idaýe traju u Crnoj Gori, uåvrãñavao jeMiloãeviña u Srbiji i na saveznom nivou.Pa vaýda se ne moæe zaboraviti çihovazajedniåka podrãka uklaçaçu Ñosiña,Paniña i Avramoviña sa funkcija. Sve tooåito, Ðukanoviñu bi sada odgovaralo dase zaboravi.

Najnoviji sukobi u DPS-u otkrili suÐukanoviñeve planove za privatizaciju

dræave. Veñ se to uspjelo u policiji, sudst-vu i medijima. Postavýaçem neobrazo-vanih i nestruånih kadrova na åelo RTV i"Pobjede" to samo potvrðuje. Pseudoin-telektualna elita okupýena oko Ðu-kanoviña, materijalizujuñi svoj status,sluæi samo kao dimna zavjesa za iz-voðeçe tih operacija, åemu bi javnost,navodno, povjerovala viãe. Kao da je nep-oznato da porodica Ðukanoviña ima istukontrolu nad svakakvim ãvercom i ãpeku-lacijama kao i Miloãeviñeva u Srbiji.

Znaåi, "reformski" su jednako opredijeý-ene.

Do skoro je u susjednoj Albaniji bilana vlasti Demokratska partija sa Beriãomna åelu. Imala je veliku podrãku zademokratizaciju zemýe iz åitavog svijeta.Graðena na rovitim ekonomskim temeýi-ma (devizna ãtedça i siva ekonomija),sliåno kao i u Crnoj Gori, dræava Albanija

je pala za 2 – 3 dana, na sreñu çenihgraðana, i Beriãa siãao sa vlasti. Tek kadanaãe "beriãe" poðu u zaborav, moæemo se

nadati nekom napretku, do tada: "Milo,takav nam ne treba".Vojin Ðuroviñ, dipl. inæ. Podgorica

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.


uæivanjaVREME


"Navrãilo se 11 meseci od kako smo, bez komplikacija i idiliåno, poåeli gerilu; oko12:30 jedna starica, koja je

åuvala koze, uãla je u kaçon gde smo se biliulogorili i morali smo da je

zadræimo. Ova æena nije dala nikakav verodostojan

podatak o vojnicima i na sva naãa pitaça

odgovarala je da ne zna niãta i da veñ dugo vremena nije odlazila nikud odavde.

Jedino nas je obavestila o stazama. Poonome ãto nam je starica rekla, izgleda da

se nalazimo otprilike na miýu od Igerasa iisto toliko od Jagueja, i oko dve miýe odPukare. U 17:30 Inti, Iniseto i Pablito poãlisu kod starice u kuñu; starica ima jednugrbavu i polupatuýastu ñerku; dato joj je 50pesosa i reåeno da nikome ne kaæe ni reåio nama, mada ima malo nade da ñe odræatidato obeñaçe."

Ova beleãka datirana je 7. oktobra1967. godine. Dva dana kasnije çen autor,Ernesto Gevara de la Serna – poznat podnadimkom Ñe ili, kako se ovde odomañi-lo, Åe – bio je mrtav. Isto kao i veñina odçegovih pedesetak saboraca, sa kojima je

otpoåeo gerilsku borbu u Boliviji pod dik-tatorskim reæimom generala Barijentosa, saidejom da bi çen uspeh bio kapisla konti-nentalne, juænoameriåke revolucije. Danas,taåno trideset godina kasnije, marksistiå-ko-leçinistiåke ideje o nasilnom usreñi-vaçu sveta ubrzano se sele u istoriju, up-rkos teorijskim naporima dr Mirjane Mark-oviñ i Jugoslovenskoj levici, Fidelu Kas-tru i joã nekolikim figurama iz globalnogmuzeja voãtanih figura.

U prvi mah, legenda zvana Åe buknula je svetom. Toga su bile svesne i ubice – onikoji su ga zarobili u borbi kod Kebrade delJuro da ga, veñ raçenog, sutradan ubiju pu-cajuñi mu u stomak i noge (kako bi fo-tografije kao dokaz hvataça bile "åiste") –

jer se neko odmah dosetio da leãu odseåeãake da bi ih kasnije, bez materijalne na-grade (isticano je), kao moãti prebacio naKubu. (Ove godine, povodom obeleæavaçaÅeovog roðendana – 14. juna 1928, Rozar-io, Argentina – za ãakama je stigao i ostatakskeleta iz Bolivije, sveåano doåekan u Ha-vani.) Na isti naåin, pre trideset godina,objavýen je Åeov bolivijski dnevnik, åija jeposledça beleãka ovde citirana. Ona je, åini

se, dobar primer çegovog stila: jednos-tavno, jasno, brzo i, makar samo literarno,

plañaçe najviãe cene, æivotom dakle, uåinio je da Amerikanci budu, bar ãto se objavýi-vaça tiåe, najåvrãñi pobornici legende;uostalom, nedavno ãtampani Åeovi dnevni-ci sa mladiñkih putovaça po Amerikama

visoko se kotiraju na listi bestselera u SAD,a tri najåeãña postera u sobama ameriåkihtinejdæera (i çihovih roditeýa) su MerilinMonro (onaj sa ventilatorom u haýini),Dæejms Din i – Ernesto Gevara.

Iz danaãçe perspektive åak i neposred-nim svedocima izgleda gotovo neverovat-no åiçenica da su beogradske novine,ukýuåujuñi i "Politiku", krajem 1967. inarednih nekoliko meseci rasprodavalesvoje tiraæe samo ãtampajuñi Åeove pos-tere. Tom izazovu træiãta odolelo se, po veñnekoj direktivi, åim su slike izaãle na uliceBeograda, i to sasvim ravnopravno: na

zvaniånim mitinzima podrãke najrazno-vrsnijim oslobodilaåkim pokretima u svetuisto kao i na demonstracijama tzv. ekstrem-ne levice, kada je narodna milicija na Knez-Mihailovoj ulici uveæbavala jahaçe a va-trogasci vodene topove. Njegov "Bolivijskidnevnik" i "Uspomene na kubansku revolu-ciju" objavýene su u Beogradu odmah,1968. i 1969. godine. Vojnoizdavaåki za-vod JNA naãao je za shodno da u biblioteci"Savremena vojna misao" umesto naslova("Partizansko ratovaçe i revolucija") i uzpukovniåki uvod o teorijskim zabludamaautora na omot kçige izvuåe samo "ÅeGevara", kao ãto je i "Radniåka ãtampa",iste te 1974. godine, svoj izbor Gevarinihtekstova naslovila sa "Socijalizam i åovek".Da bi bilo jasnije: u to vreme Leonid IýiåBreæçev veñ je objavio ulazak SSSR-a uprvu fazu komunizma, Henri Kisindæer jeu Kini obavýao posao "holbrukovaça" podfirmom istorijskog susreta SAD i Kine aAmerikanci su se, ozbiýnije no socijalistiå-ki svet, shvativãi Åeovo "Stvoriti dva, tri...mnogo Vijetnama, to je parola!", veñ "åas-no" povukli iz prvog.

Lep, lekar koji znalaåki i sa uæivaçem

puãi havane uprkos teãkoj astmi od koje jebolovao celog æivota, åovek revolucionarneakcije (kako god to kome danas zvuåalo,sve primedbe su dobrodoãle), sam je defi-nisao svoju misiju u oproãtajnom pismuroditeýima: "Dragi moji, joã jednom os-eñam u petama miãiñe Rosinante; joã jed-nom jezdim drumom sa ãtitom u ruci". Istokao ãto je, odgovarajuñi na pitaçe Maro-kanke Marije Rosario Gevara, da li sumoæda istog porekla, odgovorio: "Smatramda vi i ja nismo bliski roðaci, ali ako ste ustaçu da zadrhtite od ýutine svaki put kadvidite nepravdu u svetu, onda smo mi dru-

govi, a to je mnogo vaænije". Toliko. ■ALEKSANDAR ÑIRIÑ

zavodýivo miãýeçe. Ukratko, ono ãto ga je uåinilo legendom, bitno drugaåijim odsvih ondaãçih voða socijalizma kao svet-skog pokreta, kremaýskih propovednika,papirnih teoretiåara i vidovçaka koji suprebrojavali preðene faze na putu u komu-nizam. Ono ãto misli, on je radio. To jest,

jedva pet godina poãto se Fidel Kastro1959. uãetao u Havanu, Ernesto Gevaraodrekao se udobnog ministrovaça i ek-sploatacije pobede revolucionarne borbezapoåete na Sijera Maestri tri godine ranije(kao jedini Argentinac u celoj armiji, koja

je brojala svih 12 boraca), napisao dvaoproãtajna pisma i – nestao. Razne sluæbe– ukýuåujuñi i mnoãtvo novinara – godina-ma su ga pronalazile u svim ñoãkovimaplanete, uglavnom gde se dogaðala nekaborba. Do Bolivije.

Otud nije åudno ãto su, umesto parola,Åeove slike noãene i na demonstracijama

pristalica Crnih pantera u SjediçenimDræavama (a zbog mutne slike ovdaãçihRR-televizora nije bilo jasno da li Åikagozaista onoliko gori), pariskom Maju 1968,ili lipaçskim gibaçima u Beogradu, i ãtosu se na Åeove priruånike za gerilsko ra-tovaçe – u odnosu na ostatak çegovogpisanog opusa izuzetno dosadno ãtivo, kaoi sva sliåna – kasnije pozivale japanskaCrvena armija, çena nemaåka frakcija(Bader-Majnhof), italijanske Crvene bri-gade, kao i åitav niz latinoameriåkih geri-la, sve do joã aktivnih i uspeãnih meksiåkihIndijanaca. Ukratko, romantika u najboýem

smislu te reåi, ma koliko bio neoboriv çenpridev: krvava. Podrazumevan pristanak na

Che

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.


V U K

M A R K O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.


2 Osrednje ãkole u Srbiji

Ovaj dodatak objavljujemo uz pomoñ Fonda za otvoreno druãtvo

Dodatak pripremila Branka Kaljeviñ

OBRAZOVAÇE

Bajata ãkolaIstraæivaåi upozoravaju na to da se posledçih godina poveñava broj mladih kojiponavýaju neki od razreda ili nikada ne doðu do diplome sredçe ãkole ili velike

mature: gradivo je sve obimnije, razredi sve puniji, ãkole sve dotrajalije i sve

siromaãnije, a profesori rade taåno onoliko koliko su plañeni

ma je kao nikad dosad omoguñeno dase u drugom roku upiãu u æeýenuãkolu. Sve u svemu, u izbornoj jesenidræava je odreãila kesu, a Ministarstvoprosvete olabavilo propisane kvote za

upis, pa su nameraåenu ãkolu upisalisvi uåenici koji to nisu uspeli u junu.Pojedine sredçe ãkole zvrje prazne, agimnazije su prebukirane.

Nekako pred poåetak ãkolske god-ine udarnu vest je saopãtio ministarprosvete profesor Jovo Todoroviñ: jun-ska odluka o uvoðeçu i plañaçuãkolarine u sredçim ãkolama u sep-

tembru viãe ne vaæi, a svima koji suãkolarinu uplatili novac ñe biti vrañen.

Opãta besparica i masovni viãe-meseåni protesti prosvetnih radnikaprinudili su Ministarstvo prosvete nasaniraçe profesorskih plata iz po-rodiånih budæeta. Krenulo se od poje-dinih beogradskih gimnazija u kojimasu za posebne æeýe pri upisu roditeýi

Prvog septembra profesori iuåenici sredçih ãkola bili suuglavnom namireni: prvima sustigle avgustovske plate, drugi-

Z O R A N R

A Ã

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.


Osrednje ãkole u Srbiji 3

morali za ãkolovaçe dece da up-late u proseku 2300 dinara.Plañaçe, naravno, nije podra-zumevalo i boýi standard nas-tave i uslova ãkolovaça. Nov-

cem se samo plañalo mesto uionako prebukiranim razredima.Ko nije mogao da plati, saåekao

je avgustovski upisni rok. Tada je usledio potpuni upisni haos, inezabeleæena navala na gimna-zije. U pojedinim uåionicamaðaci bukvalno nemaju gde dasede. U odeýima se u prosekuãkoluje po viãe od 40 uåenika(zakon propisuje po 32 uåenikau svakom odeýeçu). Izuzev unekoliko ãkola, poput matem-atiåke i filoloãke gimnazije i poje-dinih struånih ãkola, ãkolovaçe

je, dakle, opet besplatno. DokMinistarstvo ne propiãe dru-gaåije.

Gotovo 100 hiýada svrãenihosnovaca svakoga leta konkuriãe zaupis u neku od sredçih ãkola. Is-traæivaåi upozoravaju da se pos-ledçih godina poveñava broj mladihkoji ponavýaju neki od razreda ili ni-kada ne doðu do diplome sredçeãkole ili velike mature. Gradivo je sveobimnije, razredi sve puniji, ãkole sve

dotrajalije i sve siromaãnije, a profe-sori rade taåno onoliko koliko suplañeni.

BUBAÅENJE: Prema istraæivaçuLjubomira Kociña sa Filozofskog fa-kulteta, objavýenom u najnovijemZborniku beogradskog instituta zapedagoãka istraæivaça, uåenici sred-çih ãkola su veoma optereñeni slo-æenim i obimnim gradivom, fondomåasova i neracionalnom organizaci-

jom nastave. Viãe od 70 posto uåenika(ispitano ukupno 4200 uåenika i 1000nastavnika sredçih ãkola u Srbiji)smatra da su preoptereñeni ãkolom,odnosno obavezama koje ona

nameñe. Tek jedna åetvrtina smatraobaveze prihvatýivim, dok samo 4,06posto uåenika kaæe da im ãkola nepredstavýa optereñeçe.

Uåeniåku sliku o ãkoli koja "guãi"potvrðuju i nastavnici: çih viãe od 90odsto smatra da su uåenici optereñeniviãe nego ãto bi trebalo, dok o umer-

enom i normalnom optereñeçu go-vori tek svaki deseti nastavnik.Ljubomir Kociñ upozorava na alar-

mantnost nastavniåkih procena: "Akose ima u vidu da su ovakve procenedali nastavnici koji dobro poznajuprogramske zahteve koji se postavýa-

ju pred uåenike, kao i ostale obavezekoje uåenici imaju u vezi sa ãkolom, apoznate su im takoðe i psihofiziåkemoguñnosti sredçoãkolaca, onda je

jasno da se ovakva upozoreça morajuozbiýno uzeti u obzir..."

Na rang-listi optereñeça prvo mes-to po ocenama i uåenika i nastavnikazauzima fond åasova, zatim slediobim gradiva i sloæenost zahteva kojeprogram sredçoãkolskog obrazo-vaça postavýa. Zanimýivo je, takoðe,da su u ãkoli viãe optereñeni uåenicineproizvodnih zanimaça od onihkoji se ãkoluju za posao u proizvodçi.

Posle ukidaça famozne "Ãuva-reve" reforme, koja je i bukvalnoobogaýila nekoliko generacija sred-çoãkolaca obuåenih navodno zaodreðena zanimaça i eventualni od-

lazak na sudije, u obrazovaçe Srbijena velika vrata su ponovo uvedenegimnazije. Od te 1989. godine, u

ãkolovaçu sredçoãkolaca apsolutnose niãta nije promenilo, osim poje-dinih autora udæbenika i prilago-ðavaça nastavnih programa iz poje-dinih predmeta skrañenoj dræavi. Os-novci prolaze joã tragiånije i oni sutema za sebe. Osnovno obrazovaçezaostaje za svetom viãe od 30 godina.

Taånije, danaãça osnovna ãkola jeutemeýena pre 31 godine, ako seizuzme muçevito reagovaçe uudæbenicima istorije i geografije, kako

bi se deci utuvilo u glavu ono ãto sedogaðalo u ovoj zemýi posledçihdeset godina. Sadaãça generacijamaturanata imala je "åast" da joj seudæbenik iz istorije za osmi razredzavrãava Osmom sednicom SK SKS.

EVROPSKO ISKUSTVO: JovanRatkoviñ, naã momak na studijama uinostranstvu /vidi tekst/ nazvao jenaãe maturante i studente koji æive po

belom svetu "hodajuñim enciklopedi- jama", spremnim da uåe i po deset satidnevno, ãto je, kako on kaæe, za za-padçake nezamislivo.

Iskustvo evropskih dræava, aposebno onih udruæenih u EU, govorida se obrazovaçe ne planira po iner-ciji, veñ na osnovu promena u privre-di, ekonomiji, tehnologiji, nauci, kul-turi. Joã 1991. godine Evropski savetse opredelio za "potpuno obrazo-vaçe".

Ãkola, dakle, treba da pruæi dobro

opãte obrazovaçe. Liånom razvojumladih posveñuje se isto tolika paæçakao i prenoãeçu znaça. U pomenu-

ÃkolePrema podacima za ãkolsku

1996/97, u Srbiji je bilo 515 sredçihãkola:123 gimnazije, 331 struåna

ãkola, 29 umetniåkih ãkola, 32 ãkoleza decu ometenu u razvoju.

U 10.741 odeýeça nastavu je po-haðalo 331.477 uåenika. U sredçimãkolama je zaposleno 24.546 nas-tavnika.

▲

NEIZVESNA BUDUÑNOST: Kuda na studije B O Æ I D A R P

E T R O

V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



PismenostGotovo åetvrtina stanovniãtva Srbije (24 odsto) starijeg od 15 godina (ili

1.569.769 ýudi) nema zavrãenu ni osnovnu ãkolu. Po zakonu pohaðaçe os-novne ãkole je obavezno.

Bez ãkolske spreme (åitaj nepismeno ili obuåeno da se potpiãe) je 10 ods-to stanovniãtva (625.095 ýudi). Meðu æiteýima Beograda u kome je skoncen-trisano srpsko ãkolstvo, takvih je viãe od 50 hiýada.

Taåno åetvrtina stanovniãtva starijeg od 15 godina, (1.617.127), uspela jeda zavrãi samo osnovnu ãkolu.

Neãto viãe od dva miliona ýudi, statistiåki posmatrane æivotne dobi,zavrãilo je sredçu ãkolu. U procentima, sredçe obrazovaçe ima 31 odstostanovnika od 15 godina starosti pa naviãe.

U ukupnom broju stanovniãtva 9 odsto otpada na ýude sa diplomamaviãih ãkola i fakulteta.

(Podaci datiraju iz popisa 1991 i ne obuhvataju albansku populaciju koja je bojkotovala popis stanovniãtva)

tom programu insistira se na obaveziãkole da kod uåenika razvija sposob-nost istraæivaça i kritiåke analize,sposobnost pravog i uspeãnog izbora

buduñeg poziva, prihvataçe kul-turnih, religijskih i jeziåkih razlika udruãtvu. U sredçim struånim ãkola-ma poveñano je uåeãñe opãteg obra-zovaça, a u gimnazije uvedeni pro-grami za sticaçe struånih znaça.

U zemýama koje dræe do ãkolstva,za svaku krupniju promenu u obra-zovnom sistemu formiraju se nacio-nalne komisije, u koje ulaze struåçacii ýudi od ugleda.

Kod nas stvari stoje drugaåije.Ãkolstvo se pomiçe samo u vremeupisa i ãtrajka. Sve ostalo ide po iner-ciji. Ne postoji sistemsko prañeçe ost-varivaça planova i programa. Razlogsu, naravno, finansijska sredstva. Us-peãnost ili neuspeãnost utvrðuju seiskýuåivo na osnovu izveãtaja ãkola iliãkolskih nadzornika. Ni preduzeñaviãe nisu zainteresovana za kvalitetkadrova koji izlazi iz ãkola.

Ministar Todoroviñ je ove jeseni,

onako usput, najavio reformu ãkol-stva,ne precizirajuñi pritom ãta dræavanamerava da uradi.

Ovdaãçi struåçaci tvrde da odtoga nema niãta. Ne zato ãto neko neæeli reformu, veñ iz prostog razlogaãto je najjeftinije ne meçati niãta. Posvemu sudeñi, ðaci ñe i ubuduñeotaýavati gomilu bespotrebnog gradi-va u neopremýenim kabinetima,uåitikompjutersku tehniku, bez komp-

jutera, ili çih 45 na jednu maãinu.Danas u ãkolama bukvalno nemaniåega osim dotrajalih geografskihkarti, izanðalih atlasnih slika i ãema izkojih se uåi biologija, fizika ili hemija.

Ipak, u åetvorogodiãçim ili tro-godiãçim struånim ãkolama uåenicimoraju savladati 1142 predmeta, desetrazliåitih programa matematike, posedam modela fizike ili hemije. Sve toiskýuåivo bubajuñi na pamet.

UÅENICI O NASTAVNICIMA:Nezadovoýni sopstvenim poloæajem(platom i druãtvenim statusom),ovdaãçi profesori sredçih ãkola sveåeãñe otaýavaju posao. Obimnostgradiva i prepuna odeýeça zapravoim i ne pruæaju ãansu da i odista prov-ere i znaçe i interesovaçe uåenika.Do boýih ocena se stiæe najåeãñe do-datnim privatnim åasovima; oni kojito sebi ne mogu da priuãte, gledajukako da "protråe" kroz ãkolu. Decasve viãe izostaju iz ãkole(kao glavnirazlog navodi se dosada na åasovi-

Sredçoãkolski debatni programSredçoãkolski debatni program Fonda za otvoreno druãtvo zapoåeo je sa

radom 1994. godine, u Beogradu i Novom Sadu. Danas se odvija u pet De- batnih klubova, u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Podgorici i Priãtini, a

zbog velikog interesovaça mladih ýudi za ovaj program planirano je da ot-poåne i u Niãu, Nikãiñu, Vrãcu, Somboru, Zreçaninu...Osnovna ideja ovog programa je da kod mladih ýudi razvija kulturu go-

vora, veãtinu debatovaça i retorike, analitiåko i logiåko miãýeçe, kao i da ihupoznaje sa osnovama psihologije komunikacije. Program je organizovan uvidu multi-disciplinarnog sistema koji obuhvata kreativne, psiholoãke, logiå-ko-psiholoãke i debatne radionice, kao i lingvistiåke (retorika i teorija citi-raça). Sve discipline obraðuju se u funkciji razvijaça veãtine debatovaça,razvijaça argumentacije, kritiåkog miãýeça i samostalnog odluåivaça. Ra-dionice vode obuåeni struåçaci iz pomenutih disciplina.

Javna debata na dogovorenu temu odræava se jedanput nedeýno. Afirma-tivni i negativni tim (po tri ålana u svakom) suåeýavaju svoje argumente kojeoceçuju “sudije” i proglaãavaju pobedniåki tim.

Za sada se ovaj program izvodi samo u Debatnim klubovima. U veñini

zemaýa Zapadne Evrope, a posebno u SAD, debatni programi su sastavnideo obrazovnog sistema.

ma), dajuñi tako sami sebi statusstudenata: sediã kod kuñe, nauåiã,doðeã u ãkolu i odgovaraã.

Uåenici åetiri beogradske ãkole(Druge i Dvanaeste beogradske

gimnazije,Tehniåke ãkole "NikolaTesla" i Brodarske ãkole) misle da suçihovi nastavnici obrazovani, alidosadni, uobraæeni... U proãlogo-diãçem istraæivaçu Vere Spasen-oviñ, objavýenom u åasopisu zapedagoãku teoriju i praksu, 78,4 ods-to uåenika treñih razreda pomenutihãkola smatra da uåenike boýe ra-zumeju nastavnici koji imaju svojudecu, çih 76,3 odsto misli da mlaðinastavnici viãe u nastavi koriste novemetode. Dve treñine çih oceçuje

nastavnike kao obrazovane i struåne,neãto viãe od jedne treåine uåenikanastavnike vidi kao uvaæene i ug-ledne graðane, ali rasejane i zaborav-ne. Samo 3,4 odsto misli da su nas-tavnici humani i dobri ýudi. Po strog-osti, prednost daju nastavnicama uporeðeçu sa nastavnicima (23,7 ods-to).

U srpskim ãkolama danas radisamo ko mora. Diplomirani profesorisu i prodavci po buticima i na buvý-acima, taksisti, sluæbenici, biznisme-

ni, siromaãni penzioneri. Oni koji os-taju u prosveti sve maçe imaju mo-guñnosti da rade kako treba. Nastavau sredçim ãkolama se jednostavnoodraðuje. Vaspitaçe i pedagogijuniko viãe i ne pomiçe.

B.K.

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



generaciju ãkola je poåela stresovima,strahom od upada policije, viãe-meseånim prekidima nas-tave, etniåkom podelomãkolskih objekata, "na-vikavaçem" na diskrimi-nisani status da, recimo,samo srpska deca moguda koriste fiskulturnu salui kabinete ili, ãto je bilo joãdrastiånije, da se zimi ãko-la greje samo pre podne za

çihove vrãçake Srbe, doksu popodne albanska decanastavu sluãala u prostori-

jama koje su postajale svehladnije, tako da su naposledçim åasovima cvo-kotali od zime i, najåeãñe,prekidali rad. Te prvezime, studen koja se sk-upýala u çihovim duãa-ma, to poniæeçe – Ago-novi vrãçaci, kojih je tada

bilo oko 310.000, a i sadaih ima toliko, nikada neñezaboraviti.

Ipak, negde od jeseni1993. godine, ãkolovaçe je

bar za osnovce, postalo donekle nor-malnije. Srpske ãkole zadræale suprivilegovani status, ali je omoguñenasvojevrsna simbioza poãto je preñutnolegalizovana saradça izmeðu para-lelnih uprava ãkola. U zajedniåkimobjektima mogle su biti izbegnutesituacije da se ãkole greju samo prepodne za srpske uåenike. Uslov za sa-radçu bio je, pored dobre voýe nadre-

ðenih i neuporedivo moñnijih srpskihupraviteýa ãkola, da Albanci urednoplañaju sve troãkove za struju, grejaçe

OBRAZOVAÇE NA K OSOVU

Ãkola rezistencijeProteklih sedam godina bile su godine velikih finansijskih iorganizacionih iskuãeça za paralelni albanski ãkolski sistem,ali se on pokazao dosta æilavim. Ãtaviãe, postao je najveñisamoorganizovani entitet tzv. paralelne vlasti na Kosovu.

i odræavaçe objekata. Albanski deoãkolskog sistema se, naime, od 1991.godine kompletno "samofinansira".

Srbija, koja je 1990. godine nasilnouguãila svaku politiåku, kulturnu iprosvetnu autonomiju Kosova, nije

odvojila nijedan dinar za albanskiãkolski sistem, iako je u meðuvre-menu od Albanaca uredno ubirala sveporeze i takse, ukýuåujuñi i procentekoji su nameçeni finansiraçu obra-zovaça.

Kada je reå o albanskim sred-çoãkolcima, ovog septembra je åetvr-ti razred upisala druga generacija kojañe kompletno sredçe ãkolovaçe

zavrãiti u nenormalnim uslovima,van ãkolskih objekata. Na Kosovuradi 65 albanskih sredçih ãkola sa

oko 60 hiýada uåenika. Uslovi u koji-ma ove ãkole rade uglavnom su loãi, stim ãto ima i od loãeg – gore. Samonekoliko sredçih ãkola, naroåito u åis-to albanskim naseýima, nastavu izvo-

di u svojim starim objektima. Srpskevlasti toleriãu rad ovih ãkola i u nekimmeãovitim sredinama, kao ãto je tosluåaj sa gimnazijom "Dæevdet Doda"u Priãtini. Iako se ovaj objekat nalazi ucentru Priãtine, on je relativno mali,dosta ruiniran i predviðen za ruãeçe.Ipak, u najveñem broju sredçih ãkolanastava se izvodi u neprikladnim us-lovima. U boýim sluåajevima one ko-riste objekte osnovnih ãkola (koje suionako steãçene), a kada za to nemauslova, nastava se izvodi po privat-nim kuñama i u raznim adaptiranimobjektima (garaæe, magacini i sl.).

Sliåna je situacija i sa albanskimuniverzitetom, koji åine 20 fakulteta i

viãih ãkola sa oko 15.000 studenata.Da bi se dobila kompletna slika oparalelnom albanskom ãkolskomsistemu, treba dodati da je na çemuangaæovano preko 20.000 uåiteýa,nastavnika, profesora i pomoñnog ad-ministrativnog i tehniåkog osobýa,kao i da deo ovog sistema åine i pros-vetne i pedagoãke insititucije, kao ãtosu Pedagoãki institut i Zavod za iz-

davaçe udæbenika Kosova. Åitavo to brojno osobýe dobija plate (relativnoredovno) iz nacionalnog fonda.

▲

M

oj sin Agon, koji je u septemb-ru upisao osmi razred, nijeimao ni dana normalnogãkolovaça. Za çega i çegovu

PRIÃTINA: Ãkola i paraãkola D R A Ã K

O G

A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



Prosek zarada kreñe se neãto ispod200 DEM. Proteklih sedam godina

bile su godine velikih finansijskih i or-ganizacionih iskuãeça za paralelni al-

banski ãkolski sistem, ali se on poka-

zao dosta æilavim. Ãtaviãe, postao jenajveñi samoorganizovani entitet tzv.paralelne vlasti na Kosovu. Pitaçeãkola i edukacije ne tiåe se neposred-no samo uåenika, studenata i nas-tavnika, veñ zadire u vitalne intereseskoro svake porodice. Drugim reåima,na çegovom odræavaçu angaæovano

je praktiåno celokupno aktivno albansko stanovniãtvo. Za opstajaçe"paralelnog" ãkolskog sistema potreb-na su relativno velika sredstva, oko 40miliona DEM godiãçe. Paralelna al-

banska vlast uspela je da izgradisistem za prikupýaçe sredstava, ali

joã ima problema sa çihovim re-dovnim prilivom i distribucijom.Sredstva se osiguravaju doprinosima,pre svega porezom koji se "razrezuje"po nekoliko osnova; u prvu kategorijuulaze svi zaposleni, u drugu domañin-stva, treñu åine vlasnici firmi i duñana.U ovaj tzv. nacionalni fond slivaju se idobrovoýni prilozi, koje uglavnomdaju Albanci koji æive i rade na Za-padu.

Meðutim, poãto potrebe uvek pre-

maãuju raspoloæivi fond, uvek imatenzija izmeðu finansijske i politiåke birokratije, s jedne, i korisnika fondo-va, s druge strane. U posledçe vreme

bilo je nekoliko afera u vezi sa zloupo-trebama i sumçama da je u nekimsegmentima (fondovi ãkola i fakulte-ta, fondovi za izdavaçe kçiga i ãkol-ske dokumentacije) proneveren rela-tivno veliki novac, ãto je posredno de-stimulisalo prikupýaçe sredstava, aliparalelni finansijski sistem u globalu

nije doveden u pitaçe, i kao ni voýa iodluånost Albanaca da odræe svojunezavisnu ãkolu.

U poåetku niko, pa ni Albanci nisuraåunali da ñe kriza potrajati tako

dugo. Sada je ovaj paralelni orga-nizam postao tako veliki i odluåan da je teãko zamisliti moguñnost odstu-paça. Ãkola rezistencije postaje velikaãkola nezavisnosti i samoorgani-zovaça. U izvesnom smislu ona jepostala nezavisna i od samog poli-tiåkog centra odluåivaça. Prvo je al-

banski univerzitet sa rektorom i sena-tom dosta odluåno odbio uplitaçepolitiåkog faktora u pitaça univerz-iteta i çegovog statusa, ãto je iãlo doneprihvataça kompromisnih solucijau politiåkim pregovorima 1993. god-ine (sa vladom Milana Paniña), ili onihproãlogodiãçih, u kojima je posredov-ala vatikanska humanitarna organiza-cija Sant Eðidio, za åije su solucije bilispremni da pregovaraju neki od al-

banskih politiåkih lidera. Sliåan stavzauzeli su i ostali prosvetni organi, aodskora i studentski lideri, koji su na-

javili organizovaçe protesta i demon-stracija za oslobaðaçe albanske ãkoleu celini, a ne nikako za nekakvo parci-

jalno reãeçe ili delimiåno sprovoðeçeproãlogodiãçeg sporazuma izmeðu

Rugove i Miloãeviña, korak po korak,kako je predlagala srpska strana.Neostvarivaça sporazuma Rugo-

va-Miloãeviñ postaje glavni fokus zadinamizaciju kosovske krize i relativnopasiviziranog albanskog pokreta. Poja-va autonomnog studentskog pokreta,na åijem su åelu stasali polaznici ãkolerezistencije, moglo bi da ima mnogosnaænije implikacije åak i od misteri-ozne serije teroristiåkih napada napolicijske stanice, za koju je odgovor-

Kompjuterski kursevi za sredçoãkolceFond za otvoreno druãtvo, koji ima filijalu u Priãtini, proãle godine jezapoåeo specijalni program pomoñi za uåenike sredçih i osnovnih ãkola uokviru kojeg je organizovana mreæa radionica sa 160 najsavremenijih komp-

jutera i prateñe opreme (printeri, skeneri). U radionicama se odræavaju be-splatni baziåni kursevi kompjutera (DOS, Windows, Internet...), kao i speci-

jalizovani kursevi i seminari o primeni raåunara u nastavi. Proãle godine ko-mpjuterske radionice su instalirane u veñim gradovima (Priãtina, Prizren,Peñ, Kosovska Mitrovica, Djakovica, Gçilane, Uroãevac), a ove godine se ot-varaju radionice i u drugim maçim mestima (ukupno ñe biti oko 20 radioni-ca). Ove kurseve, za koje organizaciju, instruktore i softvere osiguravapriãtinska firma Comtrade, do sada je proãlo oko 10.000 uåenika sredçih ãko-la. Do kraja godine broj bi trebalo da bude udvostruåen. Tokom leta, na Br-ezovici je organizovan letçi kamp (Otvorena ãkola kompjutera), koji je imaoi takmiåarski karakter. Najboýi su bili kursisti iz Peñi.

nost preuzela tzv. Oslobodilaåka armija Kosova. Kao ãto su 1981. godine stu-dentske demonstracije bile uvod u ot-varaçe kosovske i jugoslovenskekrize, sada bi one mogle da postanu

uvod u proces razreãeça krize.Mesec septembar prolazi u znakukontradiktornih najava: jedne govoreo raskidu ugovora, protestu i oãtromodgovoru srpskih vlasti, ãto bi mogloveoma da zaoãtri situaciju i izazoveotvoren konflikt; druge kaæu da je reåo prolaznoj pojavi uslovýenoj izbori-ma i retoriåkom zaoãtravaçu u dis-kursima pozicije i opozicije u Srbiji, ada ñe nakon izbora verovatno poåetida se realizuje sporazum o ãkolama,zato ãto je pojaåan pritisak stranih fak-tora upravo o tom pitaçu. Teãko jereñi ko je viãe u pravu. Moguñnostivelikog zaoãtravaça, po svoj prilici,uglavnom su ograniåene, ne samozato ãto su obe strane nespremne zakonflikt veñih razmera, veñ i zbogtoga ãto je region pod prismotrom, pai direktnom kontrolom stranih inter-vencionistiåkih snaga. Legalizacija al-

banske ãkole, odnosno vrañaçe objekata, ionako ne predstavýa neki veli-ki ustupak srpske administracije, poã-to je ona bitku izgubila veñ samomåiçenicom da je bila prinuðena da tol-

eriãe postojaçe paralelnog albanskogãkolskog sistema. Posredi je relativnomali "ustupak" u odnosu na koristikoje Srbija moæe imati u traæeçuputeva za ponovnu integraciju usvetsku zajednicu.

No, ne treba zanemariti ni koliåinuiracionalnosti nataloæene u kosovskojzbiýi, kao ni nemoguñnosti da se podpunu kontrolu stavi kako srpski tako ialbanski radikalizam.

U svakom sluåaju, albanska ãkola je dobila najveñu bitku time ãto jeizgradila åitavu infrastrukturu samo-odræaça. Ima miãýeça da je ta ãkolazbog loãih uslova rada bila uglavnomslaba, da je puno ærtvovala nakvalitetu. Ipak, ako je stara albanskaãkola, kao i sve socijalistiåke ãkole bilaoptereñena znaçem i kvantitetom,oåiti gubitak kvantiteta bio je ko-mpenzovan onim ãto stara ãkola nijeimala – voýom za ãkolovaçem i fak-torom rezistencije kao svojevrsnomãkolom æivota. U nekim bitnim aspek-tima, albanska ãkola na Kosovu se,paradoksalno, pokazala kao dobra

ãkola.Samo, nije sve u ãkoli.ÃKEÝZEN MALIÑI (AIM)

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



SINDIKAT

Rat protiv prosveteSadaãçi loã ekonomski poloæaj i pad druãtvenog ugledauåenosti imañe i daýe kao posledicu da se za prosvetne radnikeopredeýuje mali broj nadarenih za ovaj poziv

uåiteýa, ðaka i ãkole – savesni radnicisu izloæeni natåoveåanskom naporuda savladaju veoma obimne pro-grame, ðaci isto tako, a veliki brojonih koji su leçi da rade i uåe, uz po-

moñ i pod pritiskom roditeýa, sniæa-vaju kriterijume oceçivaça zbogneredovnih uslova rada i opet jedobar ðak oãteñen a uåenost obezvre-ðena.

To su neki od razloga zbog kojihugled ãkole, ãkolovanih ýudi i uåenos-ti u naãem druãtvu opada.

Za prosvetnu struku, koja nije niplañena ni poãtovana, opredeýuje sedanas sve viãe ýudi sa intelektualnemargine. Znaåi, negativna selekcijakadra ñe i daýe postojati, a treba iñi ukorak sa razvojem nauke i civilizacije.

BEDA:U opãtoj teæçi da se zaradii dosad neåuvenoj bedi naãeg ãkolst-va, odluåeno je da i ãkole izdaju tzv.

slobodan prostor. Poåelo je izdava-çem fiskulturnih sala i terena, bivãihradionica za ukinuti predmet OTP,ðaåkih kuhiça, delova holova, dvor-iãta...

Ministarstvo prosvete je pro-glaãeno vlasnikom ãkolskih zgrada,koji i odobrava izdavaçe i ubire no-vac od zakupa, a u praksi åesto direk-tor ãkole zna gde ide novac od iz-datog ãkolskog prostora. U zabriça-vajuñem broju ãkola u Srbiji direktori i

çihovi prijateýi stvorili su od iz-davaça ãkolskog prostora pristojan

zbirke zadataka iz ispitnih predmetamoraju da kupe svi uåenici osmograzreda svih osnovnih ãkola u Srbiji.(Naã sindikat je svojevremeno re-agovao na ovu pojavu, ali javnost, tj.roditeýi i graðani, nije izvrãila pritisakna vlast i nije pomogla ovu akcijunaãeg sindikata protiv naåina pripre-ma za prijemni ispit.) Iza toga sledi

sam ispit, koji je poniæeçe i rugaçeznaçu, duhu i pameti – koji åine veñpoznati zadatci i odgovori koje je i loãuåenik i onaj bez prirodnih sposob-nosti za ãkolovaçe mogao da nauåinapamet. Zatim se odabere odreðeni

broj, pa je konaåno svejedno da li jeneko dete godinama samopregorno ivredno savladavalo ozbiýne, sadræa-

jne i teãke programe za odliånu ili do-voýnu ocenu.

Zakon o ãtrajku (odredba da je

minimum rada åas od trideset minu-ta) takoðe je jedan oblik rata protiv

Srbiji vlast i Ministarstvo prosvete– vode rat protiv prosvete. Toåine pre svega neredovnim is-platama delova plata, tako da

åesto izmeðu dve isplate proðe tri-deset do åetrdeset dana, pa je dug-ovaçe zaposlenima najmaçe dvemeseåne zarade. Cena rada, koja je os-nova za obraåun u prosveti, nije semeçala od 1996.godine iiznosi 220 dinara. Sem ãtose ovo ne moæe niåim niopravdati ni obrazloæiti –

budæetom za 1997. bilo jeplanirano da se cena radaod 1. aprila 1997. poveña –posledica je da najveña pla-ta u prosveti, koju primaprofesor pred penzijom,

iznosi samo jednu treñinuod cene potroãaåke korpe.U toj korpi, da se podseti-mo, nisu uraåunate cenestanarine, elektriåne en-ergije, odeñe, zdravstvenih,rekreativnih i kulturnih po-treba. Ekonomisti tvrde da

bi cenu potroãaåke korpepokrila zarada profesorapred penzijom tek ako bicena rada bila oko 600 di-nara.

Ministarstvo prosvetepreñutno podræava i tzv.

beli ãtrajk. Bitno je da se upiãu u ãkol-ski dnevnik metodske jedinice i dadirektor ãkole poãaýe izveãtaj da ãkolaradi, a da li je åasova stvarno bilo i dali ðaci znaju nastavnu graðu nikozaista ne proverava niti je koga brigaza to.

ÃTRAJKOVI: Zato se i za upis usredçe ãkole polaæu prijemni ispiti,na kojima Ministarstvo zaraðuje, aline zna se ni gde ni na ãta taj novac od-lazi. Ãtampaju se sveske sa zadacima,

zatim sa odgovorima, i napravi sepromet u milionskim iznosima, jer te▲

D R A Ã K O G

A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



izvor liåne zarade. Ministarstvo ñuti jer su im takvi direktori najåeãñe lo- jalni.

Materijalni poloæaj ãkola toliko jeteæak da je åudo kako se zgrade same

po sebi ne uruãavaju. Opravki iodræavaça ãkola gotovo da i nema.Veliki broj ãkola u Srbiji nema pijañuvodu niti savremene higijenske sani-tarne åvorove. Prozori, podovi i vrataodavno su dotrajali, krovovi prokiã-çavaju. Po bibliotekama ili nema do-voýno kçiga ili izgledaju kao kupu-siãta. Kabineti za fiziku i hemijuuglavnom se ne upotrebýavaju jer ne-ma novca za materijale za izvoðeçeogleda. Fiskulturne sale i oprema su u

jadnom staçu, a veliki broj ãkola ihuopãte i nema. Ni krede nema uvekdovoýno, a klupe u sredçim ãkolamane odgovaraju uzrastu uåenika koji uçih ne mogu da se smeste. U ãkolamase radi pomoñu ãtapa i kanapa.

Ministarstvo u upisnoj politici neprati brojnost generacije, pa se ove go-dine dogodilo da u odeýeçima imapo åetrdeset i viãe uåenika.

To su uslovi u kojima danas radeãkole u Srbiji.

ZAHTEVI: Sindikat prosvetnihradnika Srbije "Nezavisnost" traæi odvlasti i Ministarstva prosvete sledeñe:

- pristojne uslove rada- odræavaçe ãkolskih zgrada u op-

timalnim higijenskim uslovima- opremaçe kabineta i biblioteka

prema zahtevima programa- zakonom propisan broj uåenika u

odeýeçima (32)

Program za profesore engleskogCiý ovog programa je da, u saradçi sa prosvetnim institucijama,

doprinese opãtem podizaçu kvaliteta nastave engleskog jezika, prvenstvenou osnovnim i sredçim ãkolama, u gradovima ãirom Jugoslavije. Program je

prvenstveno nameçen nastavnicima i profesorima engleskog jezika. Pred-viðeno je organizovaçe predavaça, radionica, seminara i meðunarodnopriznatih kurseva za çihovo struåno usavrãavaçe, u saradçi sa domañim istranim obrazovnim institucijama.

Fond za otvoreno druãtvo je u 1997. godini organizovao dva vikend-sem-inara u svojim Otvorenim klubovima u Novom Sadu i Niãu. Takoðe, u sa-radçi sa Britanskim Savetom, organizovan je tronedeýni seminar sa pre-davaåima iz Velike Britanije u Priãtini, a proteklog leta na Brezovici i u Niãu(u saradçi sa Filozofskim fakultetom). Polaznici su bili profesori osnovnih isredçih ãkola. Savremene teorijske i praktiåne osnove metodike nastave,uvoðeçe komunikoloãkog pristupa u nastavu, nove tehnike za efikasnijekoriãñeçe postojeñih udæbenika...bile su glavne oblasti rada na ovim kurse-vima.

Ove inicijative iz oblasti obrazovaça Fond ñe nastojati da proãiri semina-

rima i kursevima za nastavnike i profesore sredçih ãkola i u drugim gra-dovima Jugoslavije.

- autonomiju nastavnika – sloboduda odaberu udæbenik i literaturu pre-ma svom naåinu rada predviðenogprograma

- struåne preglede i ocene nastave

u redovnom radnom postupku, uzsavetodavan rad nadzornika, a ne kaokaznene ekspedicije protiv nastavnogosobýa koje je prinuðeno da obust-avýa rad zbog viãemeseånog kaãçe-ça plata

- pregovore sa Ministarstvom iVladom Srbije o prihvatýivoj ekonom-skoj ceni rada

- vrednovaçe kvalifikacione struk-ture zaposlenih u prosveti

- sudelovaçe predstavnika sin-dikata u svim poslovima i pokuãajimareforme ãkolstva i programa

- redovnost isplata plata i javnostpodataka o prilivu sredstava u pros-vetni budæet, kao i o çihovoj upotrebi

- poãtovaçe svih radnih prava,posebno, na neometano sindikalnoorganizovaçe i delovaçe.

Sadaãçi loã ekonomski poloæaj ipad druãtvenog ugleda uåenostiimañe i daýe kao posledicu da se zaprosvetne radnike opredeýuje mali

broj nadarenih za ovaj poziv. Ako uprosveti ne preovladaju takvi struå-çaci i ako uslovi rada ne budu takvi

da oni mogu pristojno da æive i rade,naãa ñe prosveta i nacija propasti, maãta vlasti zapisivale u zvaniånu statis-tiku.

PROFESOR JELENA HRISTODULO

(Autor je predsednik sindikata

prosvete "Nezavisnost")

IZUÅAVAÇE DRUÃTVA

Ceo æivotza godinu

danaKako sredçoãkolcidoæivýavaju predmetsociologije, o åemu polemiãu,ãta su im uzori, interesovaça,znaju li ãta je demokratija,koliko su ispolitizovani,tolerantni i zainteresovani zaono ãto se oko çih zbiva,kako razmiãýaju o buduñnosti

marksizma i agresivne ideologije kojom se i preko uåeça u proteklim de-cenijama branio komunistiåki sistem.Sredçoãkolci i danas u poåetku sazazorom prilaze ovom predmetu. U

çemu vide tumaåa ovdaãçih aktu-elnih politiåkih zbivaça. U konkuren-ciji sa srpskim jezikom, matematikom,fizikom, hemijom, smatraju gasporednim predmetom.

Sagovornik "Vremena" je Vera Vu- joãeviñ, profesor sociologije bez stal-nog zaposleça. Status privremenogzaposleça dao joj je moguñnost da so-ciologiju predaje u razliåitim sredçimstruånim ãkolama i gimnazijama.To jeza sada i jedina prednost, ako seuopãte tako moæe nazvati. Kaæe da suãanse za zapoãýavaçe diplomiranih

studenata sa katedre za sociologijuFilozofskog fakulteta gotovo nikave:

Tek posledçih nekoliko godina, uzavrãnom razredu sredçih ãko-la, predaje se sociologija – pravanauka o druãtvu, bez dominacije

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



"Na posao se åeka godinama. Mnogiod nas nikada ne poånemo da radimou svojoj struci kao profesori so-

ciologije, iako smo jedino mi osposo- býeni za program koji se danas predaje u sredçim ãkolama. Nastavu åestodræe predavaåi kojima je sociologijana studijama bila samo fakultativnipredmet".

Naãu sagovornicu smo pitali kakodanas deca gledaju na sociologiju, oåemu polemiãu, ãta su im uzori, in-teresovaça, znaju li ãta je demokratija,koliko su ispolitizovani, tolerantni izainteresovani za ono ãto se oko çihzbiva, kako razmiãýaju o buduñnosti.

PRVI SUSRET: "Mladi su najprezbuçeni i nepoverýivi, misleñi da je tonauka koja tumaåi aktuelna politiåkazbivaça. Gradivo koje se mora upoåetku savladati dosadno je i suvo-parno, ali ne i nepotrebno: bez toga sene moæe daýe. Mora se uloæiti velikitrud da bi se uåenici zainteresovali zanauku o druãtvu. Ukoliko se materijane poznaje dovoýno, nastaju problemiu izlagaçu gradiva, ãto, naravno,uåenici dobro oseñaju, pa se odbojnostprema novom predmetu poveñava.

U poåetku im sociologija izgleda

apstraktna, bez neke veze sa æivot-om, ali kasnije shvataju da nije tako.Imaju i predznaçe iz psihologije koju

uåe na drugoj godini, logike iz treñegodine. Na kraju sredçoãkolskogobrazovaça dobijaju sociologiju i

filozofiju. Tokom åitavog ãkolovaçauåe i opãtu istoriju koja je i te kakoznaåajna da bi se razumela sociologi-

ja. Novi predmet im je na startu bal-ast, gledaju ga kao neku politi-kantsku nauku. Åiçenica je, me-ðutim, da veñ posle prvog tromeseåjaimaju æeýu da diskutuju o svemu ãtose deãava oko çih.

Iako postoji udæbenik, prvih mese-ci ãkolske godine prinuðena sam daim diktiram lekcije. Åinim to iz dvarazloga: zbog teæine gradiva i nemo-guñnosti uåenika da zbog oskudicekupe udæbenik. Tako se ne gubivreme i lakãe je savladati program koji

je propisalo Ministarstvo prosvete Sr- bije. Nisam sigurna da uåenici tokomprvih pola godine uopãte shvatajuznaåaj sociologije. Imam utisak danekada viãe veruju meni da to çimazaista treba u æivotu".

UDÆBENIK: "Napisali su ga pro-fesori Filozofskog fakulteta i mislimda su uspeli da prezentuju sociologijui kao teorijsku i kao primeçenunauku. Uåi se teorijski deo, taånije, ãta

izuåava sociologija kao nauka o druãt-vu, zatim koje sve nauke pomaæu so-ciologiji u izuåavaçu druãtva. Veñ u

imenu vidimo da uåenici uåe so-ciologiju koja se kao predmet predajeu åitavom svetu. Marksizma u dan-

aãçoj sociologiji nema. Osnovni prin-cip udæbenika je objektivnost i pred-stavýaçe nauke koja moæe da se pri-meni u svakom druãtvu".

STAV: "U sredçim struånim ãkola-ma na sociologiju uvek gledaju kao nasporedan predmet. To se oseña i na pr-irodnom smeru u gimnazijama. Uåe-nici druãtvenog smera u gimnazijamaizuåavaçe sociologije shvataju kaomoraçe. Rezultati u savlaðivaçugradiva su paradoksalni: uåenici pr-irodnog smera pokazuju posle izes-nog vremena mnogo veñu zaintereso-vanost za predmet sociologije i poka-zuju boýe rezultate. Uåenici dru-ãtvenog smera moæda bræe prihvatajupredmet, ali ga smatraju kao obave-zan i tako ga i uåe. Naravno, i tu imaizuzetaka.

Gradivo je obimno za jednu ãkol-sku godinu. Teãkoñe da se predmetprihvati nastaju usled neposedovaçama i elementarnih znaça iz politiåkeekonomije, bez koje se druãtvene po-

jave ne mogu tumaåiti.INTERESOVANJA: "Dominira re-

ligija. Za çu su najzainteresovanijiuåenici sredçih ãkola. Gimnazijalci seviãe interesuju za kulturne obrasce

▲

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



druãtva i naãeg, i ostalih. U pitaçu jezavrãna godina gimnazije, i ta vrstainteresovaça je normalna. Pre dve-trigodine, religija je u naãoj sredini bilaveoma u modi, pa otuda i interes-

ovaçe za çu kao modni trend.Postoji u udæbeniku deo koji se

bavi svakom od åetiri osnovne re-ligije i ðaci mogu da nauåe osnovnepostavke svake od çih. U reagovaçi-ma pokazuju netrpeýivost premadrugoj religiji. Najviãe prema islamu.Uåenici o islamu malo znaju i ono ãtoznaju, uglavnom su negativnaiskustva koja su vezana za pojave na-cionalizma na naãim prostorima.Ipak im je jasno da moraju da nauåeda budu i verski tolerantni premadrugima. Koliko uspevam u tome, neznam, iz prostog razloga ãto ih jauåim samo jednu godinu, a posletoga ne znam ãta se sa najveñim

brojem çih deãava.Isto tako, od pre nekoliko godina

uåenici su poåeli veoma da se intere-suju za politiåke partije, i bili suspremni, a neki su i insistirali da naåasovima diskutujemo o radu poli-tiåkih partija. Reagovala sam tako ãtosam im objasnila na kojim principimasu zasnovane stranke i kakav je çihovmetod rada, ne ulazeñi dubýe u pro-

grame stranaka. Smatram da bi ãireçerasprave moglo da dovede do poli-tiåareça na åasovima sociologije, ãto

je Ustavom zabraçeno."DEMOKRATIJA: "I sami uåenici

su za demokratiju veoma zaintereso-vani. Doduãe, rekla bih, da je samonasluñuju. Oni razumeju put do de-mokratskog druãtva, pa pretpos-tavýam da otuda potiåe i toliko in-teresovaçe za rad stranaka. I sama so-ciologija kao nauka daje pravac kakoýudska druãtva treba i mogu dastignu do demokratije. O çoj prak-tiåno razgovaramo na svakom åasuobraðujuñi nastavne jedinice.

I na åasovima se razvije polemika.Ima suåeýavaça miãýeça, oãtrijihtonova i opet je politiåka situacija uæiæi interesovaça. Bez obzira na to ko-liko se predavaåi trude da izbegnupolitiåke teme, one su ipak vrloprisutne meðu uåenicima. To su mla-di ýudi i normalno je da su zaintereso-vani. Reaguju dosta podeýeno. Svi suslovom za promene, i to na boýe, svisu sigurno za boýi æivot koji bi trebalo

da im omoguñi posao, viãe novca, za- bave i viãe slobodnog vremena. Meðuuåenicima ima i pripadnika razliåitih

politiåkih stranaka; çihova se miã-ýeça povremeno suåeýavaju, åakzapodevaju i svaðe, ali åas sociologijenije ring za stranaåke rasprave."

BUDUÑNOST: "Najviãe razgovo-

ra ide u pravcu poboýãaça materijal-nog staça i naåina na koji to moæe dase uradi. Mnogi od çih smatraju da

je u ovoj ekonomskoj situaciji jediniizlaz u bavýeçu nekim alternativnimzanimaçima, ali odreðeni broj uåeni-ka ipak u zavrãetku ãkole i promocijikroz obrazovaçe, zvaçe, smatra damoæe da ostvari te svoje teæçe. In-teresuju se åak i za studije sociologije.O tome svedoåe i guæve pri upisu naove studije. Interesantno je da samåeãñe po sredçim struånim ãkolamasretala uåenike, koji su se veñ oprede-lili za struku, da su poæeleli dastudiraju sociologiju, nego u gimna-zijama. Uåenici su verovatno nadruãtvenom smeru u gimnazijamazasiñeni druãtvenim predmetima, a u

osnovi toga je gledaçe i saznaçeuåenika na druãtvene nauke kao naneãto ãto ne donosi profit. Jedan brojuåenika i daýe misli da svoju sreñumoæe da naðe odlaskom u inostran-

stvo."PREDLOG ZA PROMENE: "Mo-

æda bi neke oblasti, taånije nastavne jedinice u predmetu sociologija treba-lo proãiriti saznaçima iz politiåkeekonomije, bez koje se zaista najveñi

broj druãtvenih pojava ne moæe razu-meti, ali to bi zahtevalo dvogodiãçeizuåavaçe sociologije. To bi verovat-no znaåilo i dodatno optereñeçe zasredçoãkolce koji su iovako optereñe-ni gradivom åije savlaðivaçe iziskujemnogo rada i napora. Meðutim, us-lovi u kojima æivimo åesto ne idu naruku dugotrajnom i velikom radu. Neznam s kakvim predznaçem zavrãeniuåenici sredçih ãkola i gimnazijadolaze na studije".

B. K.

Treñi milenijumOsnovni razlog za formiraçe ovog programa jeste konstatacija da obrazovni

sistem u naãoj zemýi na svim nivoima organizovaça, od predãkolskog obra-zovaça do poslediplomskih studija, ima veoma nizak nivo zastupýenosti raåu-narske tehnologije kao osnovnog ili pomoñnog sredstva u nastavnim ili vannas-tavnim aktivnostima.

Ciý programa “Treñi milenijum” – Raåunarske uåionice je osavremeçavaçenastavnog procesa i uslova uåeça u obrazovnim institucijama u Jugoslaviji.

Poåetak ostvarivaça ovog ciýa je poåetak akcije u kojoj ñe Fond jednom brojusredçih ãkola u Jugoslaviji pokloniti savremene raåunarske uåionice – proizvodnajuglednije svetske kompanije IBM, koje se sastoje od osam personalnih raåunara/Pentijum/ i jednog servera, visokih karakteristika povezanih u mreæu sakvalitetnim prateñim softverom i sa moguñnoãñu rada sa CD-ROM medijima,izlaskom na Internet i sl., a realizacija ñe biti podeýena u dve etape.

Programom je predviðena i moguñnost da se, na osnovu iskazanih potrebaãkole, organizuje besplatna obuka za nastavnike i uåenike koji bi rukovodili ovomraåunarskom uåionicom, kao i pomoñ u nabavci novog softvera, inoviraçe teh-niåkih moguñnosti u buduñnosti i sl.

U ovoj akciji Fonda u maju i aprilu mesecu o.g. distribuirano je devet raåunar-skih uåionica gimnazijama åiji uåenici postiæu najznaåajnije rezultate na tak-

miåeçima iz oblasti informatike i drugih prirodnih nauka. To su gimnazije iz sle-deñih gradova: Subotica, Sombor, Baåki Petrovac, Kragujevac, SmederevskaPalanka, Kraýevo, Sjenica, Niã i Pirot. Fond je uputio poziv skupãtinama opãtinaovih gradova da pomognu ovu akciju i dobio pozitivne odgovore, a konkretnapomoñ od strane opãtina je pruæena svim gimnazijama.

Na “otvaraçima uåionica” u svim gradovima prisustvovali su predstavnicigimnazije, Fonda, Skupãtine opãtine, sredstava javnog informisaça, uåenici, kao ipredstavnici privrednih i kulturnih organizacija u tim gradovima.

Tom prilikom je otpoåela realizacija joã jedne ugovorne obaveze Fonda, inovi-raçe softvera, poklonom dva CD.

Planirani kursevi, sa ciýem inoviraça informatiåkog znaça profesora i najboý-ih uåenika, realizovañe se u Istraæivaåkoj stanici Petnica u naredne 2 godine i pred-stavýaju sastavni deo poklona Fonda gimnazijama.

Do kraja kalendarske godine planira se nastavak ovog programa nabavkom 10

raåunarskih uåionica, istih karakteristika kao i u prethodnoj fazi realizacije progra-ma. Poklon ñe takoðe sadræati i besplatnu obuku u Istraæivaåkoj stanici Petnica,kao i inoviraçe softvera u naredne 2 godine.

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



standardima nastave koji su se "pri-

mili" kod uåenika, svakako jedna odnajuglednijih sredçoãkolskih ustano-va u nas. Dok se ranije prestiæ ãkole"branio" imenima bivãih ðaka – filoz-of Brana Petronijeviñ, Vladika NikolajVelimiroviñ, Desanka Maksimoviñ,slikar Ljuba Popoviñ, Matija Beñk-oviñ, Dejan Mijaå, novinar SlavoýubÐukiñ – posledçih godina cele gen-eracije su ponos ãkole, çeni uåenicisu, iako je to klasiåna gimnazija, re-dovno pobednici saveznih takmi-åeça iz fizike i matematike, nosioci

prvih nagrada na kçiæevnim konkur-sima, iz çe izlaze reprezentativci urukometu i ãahu...

O raznolikosti uspeha govori i toãto je gimnazijska predstava "Druãtvomrtvih pesnika", u reæiji MiroslavaTrifunoviña, ovogodiãçi pobednik re-publiåke smotre pozoriãnog amater-skog stvaralaãtva, a potencijal ãkolepokazuje to da preko 90 odsto çenihmaturanata upisuje æeýeni fakultet, ida ga zavrãava, da pored pravnika,ekonomista i elektroinæeçera, svakageneracija da nekoliko buduñih slika-

ra, glumaca i akademskih muziåara...VIÃAK DO VIÃKA: Organizova-

ni "pohod na nagrade", u svim nas-tavnim i vannastavnim disciplinama,poåeo je u vreme direktorovaçaVojislava Andriña (do kraja 92). Gim-nazija je u çegovo vreme bilasvojevrsna uåionica u kojoj se otvo-reno debatovalo i reagovalo (u jesen91. u çoj je gostovala i redakcija "Vre-mena", i direktor Andriñ bio jeuåesnik i prvog antiratnog mitingaodræanog u Vaýevu 9. novembra 91).

Takav direktor nije odgovaraodræavi koja je u to vreme "pisala" na-cionalni program, pa je Andriñ bio je-dini direktor kome ministar Danilo Æ.Markoviñ nije potpisao reizbor. Daåa

je "potpisivao" reãeçe sedam meseci.Kada ga je poåetkom 93. godine pot-pisao, Andriñ se zahvalio i otiãao namesto potpredsednika Skupãtine Sr-

bije, kao ålan Nove demokratije. Satog mesta imao je puno "razume-vaça" za teãkoñe svoje bivãe pro-fesije, a u vreme ãtrajka prosvetnihradnika dosledno je sprovodiodræavnu politiku. Njegova bivãa ãko-la je i u vreme ãtrajka, za razliku od

V A ÝEVSKA GIMNAZIJA

Ãkola za pobedePreko 90 odsto uåenika ove ãkole upiãe æeýeni fakultet. Zaãto?Zato ãto je ãkola podreðena ðacima

Vaýevska gimnazija (osnovana1870) nije meðu najstarijima uSrbiji, ali je zahvaýujuñi onimakoji su u çoj uåili, kao i visokim

▲

M I R O S

L A V J E R E M I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



çega, ostala na visinisvog ugleda. Ãtrajkovalisu dva meseca. DirektorGoran Bojiåiñ je u maju,zbog nemoguñnosti da

normalizuje nastavu uuslovima nepoãtovaçadinamike isplate zarada,podneo ostavku. Iz Mini-starstva prosvete joã nijeodgovoreno. Bojåiñ se, zasvaki sluåaj, prihvatiorazrednog stareãinstva idræaça nastave. Sindikatãkole je u godiãçem iz-veãtaju zapisao da je ãtra-

jk bio izraz nepristajaçada se æivi u druãtvu u

kome potpis, obeñaçe ireåi nadleænih ministarane obavezuju.

I pored poniæenostiprofesije, profesori su od-govorno "izgurali" pre-thodnu ãkolsku godinu.Maturanti su na fakulta-tivnoj nastavi pripremaniza prijemne ispite. Ãkola

je uspela da odræi tempouspeha zahvaýujuñi spo-nzorima i donatorima. Iztih izvora su obezbeðena

sredstva za opremu, paGimnazija ima, u pore-ðeçu sa normativima,viãak u tehniåkoj nastaviopremýenosti. "Viãak" jeostvaren i u proseånomuspehu, i u procentu up-isa maturanata na fakultete.

Naravno, za ovakve domete zas-luæni su profesori i nepropisane me-tode nastave. Jedan od, i zapisanih,postulata je da se teæi daýem inovi-raçu obrazovnog procesa. Direktor

Bojiåiñ kaæe da su programi, iako supojedini predmeti (kao istorija igeografija) racionalisani – i daýeobimni, te da su oba smera, druãtvenii prirodni, optereñeni nepotrebnimpredmetima. Ambicija ãkole je da po-red postojeñeg matematiåkog ode-ýeça, koje postoji u sva åetiri razreda,otvori i filoloãko. U perspektivi,umetniåko i sportsko. U oboga-ñivaçu standardnih metoda nastavekoriste se iskustva Istraæivaåke stan-ice Petnica, neretko uåenicima pre-davaça dræe profesori Univerziteta,rade brojne radionice i debatni klubo-vi, ãkola je za ðake otvorena viken-

dom, åak i noñu. Prilagoðava se in-teresovaçu uåenika, a ne oni çoj.

PROFESORI I "PROFESORI":

Kakva su iskustva onih koji su za-vrãili ovu ãkolu? Aleksandar Ðukiñ,student åetvrte godine FPN, jedan od

lidera Studentskog protesta, kaæe dapriåa o sumçivom provincijskomobrazovaçu ne vaæi za Vaýevskugimnaziju. U to se uverio kad je, ipored brojne konkurencije, "ladno"proãao prijemni na fakultetu. Pred-nost gimnazije vidi u tome ãto, iako je

bio na prirodnom smeru, nije bio usk-rañen za znaça iz predmeta koji nisu

bili u prvom planu. Smatra i da jeizborom Vaýevske gimnazije "pogo-dio", jer mu se fakultetske obavezenaslaçaju na osnove koje je izgradio

u ovoj gimnaziji.Novoupisani student italijanskog jezika Tamara Æeravåiñ kaæe da gim-

nazija koju je zavrãilanije ispunila sva çenaoåekivaça "jer je nereal-no i nepravedno traæitiod ãkole i profesora, u

vremenu u kome smo jemi zavrãili, da ispunisva naãa oåekivaça". Agde je to ãkola izneveri-la: "Moæda je moglo da

bude viãe drugarstva.Verovatno bi ga i biloda od poåetka nismo

bili optereñeni sazna-çem da ñe nam uspeh

biti presudan za daýeãkolovaçe, pa smo jed-ni druge doæivýavali

kao konkurenciju". Igde joã? "U vremenukroz koje smo prolaziliprofesori su, izgleda,

bili viãe zbuçeni negomi. U trenucima ugro-æenosti imali su oseñajsamo za sopstveni in-teres i egzistenciju, pasu zaboravýali da smo imi tu. Nije im bilovaæno ãto u prazno pro-lazi vreme koje je treba-lo da nam popune

znaçem, previðali suda mi nismo krivi ãtoovo druãtvo predugoraåuna na çihov entuz-ijazam i etiku i zloupo-trebýava ih. Kao i svimðacima, nama je bilo

milo da izgubimo åas, ali bilo jeuvredýivo kako su nas pri tom pot-puno ignorisali, iako smo bili na çi-hovoj strani."

A gde je ãkola nije izneverila?"Uvek ñu se señati velikog i temeýnog

znaça koje nam je omoguñila profe-sorka engleskog, privlaånosti koju suza nas druãtveçake, zahvaýujuñi pro-fesoru, imali åasovi matematike. Pa-mtiñu, iako se time nikada neñu bavi-ti, biologiju koju smo uåili kao danam je svima æivotno opredeýeçe,

bez strepçe ñu poñi na studije italijanskog zahvaýujuñi osnovama latin-skog jezika koje nosim iz gimnazije,ali verovatno nikada neñu imati ra-zumevaça za to ãto je dobar deo pro-fesora dræao åasove bez æeýe da za-volimo nauku koju predaju, iako smoimali utisak da je ni oni ne vole."

DRAGAN TODOROVIÑ

M I R O S L A V J E R E M I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



N AÃI STUDENTI U SVETU

Hodajuñe enciklopedijeKako se uåi i studira na Zapadu: kreatorima je jasno da student nije

maãina za primaçe informacija

se señam svojim gimnazijskih dana uBeogradu. Voýom nekih "nezame-nýivih" ýudi u Ministarstvu prosvete iSANU, sredça ãkola veñ godinama

treba da dobije novi tip mature koja jesve samo ne "kruna znaça". Matura –kako je zamiãýeno da se polaæe –predstavýala bi samo rekapitulaciju umalom, izuåavanog gradiva, tj. "papa-gajsko" ponavýaçe åiçenica od kojihproseåan uåenik (po åijoj meri bisredça ãkola i trebalo da bude napra-výena) neñe imati mnogo koristi uæivotu. Ovakva matura u svakom po-gledu "visi" u sadaãçem obrazovnomsistemu Srbije, pogotovo s obzirom na

svojih mana – od tehniåkih (prenatr-pana odeýeça, tehniåka neopremý-enost), do sistemskih (obiýe bespo-trebnih informacija, prevaziðenihstatistiåkih podataka, pisci udæbenikase ne meçaju åak i po nekoliko de-cenija, itd.), ali bih kao najveñu manuizdvojio mali ili gotovo nikakav radna razvijaçu logiåkog razmiãýaça.Sredçe ãkole su, ipak, koliko-tolikozdrava sredina za normalan razvoj iodrastaçe mlade liånosti i s ponosom

to da postoje prijemni ispiti zafakultete, koji se, takoðe, svode naproveru znaça iz sredçe ãkole iz dvapredmeta. Maturanti su svojim pro-

testima i argumentima dva puta uspe-vali da "odgovore" Ministarstvo pros-vete od pomenute odluke, ali u Mini-starstvu oåigledno sede veoma uporniýudi koji su ubeðeni da je ono ãto onirade liãeno bilo kakvog izgleda nagreãku.

Odlazak takvih ýudi je neraskidivoskopåan sa moguñnoãñu da se naãobrazovni sistem reorganizuje, doåega mora doñi ãto pre. Ova reorga-nizacija bi obuhvatila raspisivaçe

Naã sredçoãkolski sistem obra-zovaça daje ãiroku i dobru os-novu za daýe usavrãavaçe. Ra-zume se, i ovaj sistem ima

▲

N E N A D S

T O J A N I V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



ozbiýnog (!) programa povratka jed-nog broja naãih diplomaca iz inostran-stva, koji bi, uz omoguñavaçeneophodnih sredstava iz dræavnekase, mogli da pokrenu istraæivaåki i

da reformiãu pedagoãki rad na naãimuniverzitetima. Veliki problem uovom planu je taj ãto se sadaãça srps-ka vlada nalazi u takvoj poziciji da je

bilo kakvo odvajaçe novih sredstavaza ovako ozbiýan plan jednostavnonemoguñe, a takva moguñnost se åininerealnom i u sledeñih nekoliko godi-na. Do tada ñe joã nekoliko generacijamorati da dobro razmisli da li ñe kre-nuti stopama desetina hiýada svojihkolega i emigrirati, ili ñe ostati i za tepromene pokuãati da se izbore sami.

Kada se uporede najvaænije os-obine anglosaksonskog i srpskogsistema visokog obrazovaça, naprimer, jasno se uoåavaju neke pred-nosti onog prvog:

1) Moguñnost studiraça uskospecijalizovane oblasti i uopãte velikaraznovrsnost oblasti studiraça (npr.meðunarodni odnosi, marketing,pablik rilejãn itd. su zasebne oblastistudiraça a ne kao u naãoj dræavisamo smerovi na politiåkim nauka-ma, ekonomiji itd.).

Ova åiçenica omoguñava posto-

jaçe multidisciplinarnih oblastistudiraça, kao ãto je, recimo, environ-mental sciences (nauke o æivotnoj sredi-ni) – oblast koju ja studiram i u kojojsu podjednako zastupýene prirodne idruãtvene nauke.

2) Moguñnost biraça predmeta –student sam bira veliki deo predmetana fakultetu iz posebnog katalogapredmeta. Izabrani predmeti morajuda åine kompaktnu celinu. Pri krajusvake ãkolske godine profesori pred-stavýaju studentima zainteresovanimda studiraju taj predmet naredne ãkol-ske godine predmet koji predaju,naåin predavaça, oceçivaça itd.Ukoliko student u prvih nekolikonedeýa nastave uvidi da je iz odre-ðenih razloga pogreãio u izboru pred-meta, moæe da se prebaci na drugipredmet. Sve ovo, zajedno sa prvompomenutom stavkom, doprinosi dastudent ima moguñnost da studiraono ãto ga zaista interesuje.

3) Mentorski sistem – iz redovaprofesora (ovde mislim na sve pre-davaåe – titulu profesora u anglosak-

sonskim dræavama dobija samo neko-liko najeminentnijih predavaåa) birase mentor za grupu od nekoliko

studenata. Mentor pomaæe studentuindividualno i praktiåno igra uloguçegovog liånog savetnika za sva aka-demska i druga pitaça (zdravstveniproblemi, depresija, predispitni stresitd.). Ukoliko student nije zadovoýansaradçom s mentorom, on veoma

brzo dobija novog kad ispuni jed-nostavni formular.

4) Odnos profesor – student zasno-van je na meðusobnom poãtovaçu irazumevaçu. Ma koliko to iz perspe-ktive domañih studenata izgledaloneverovatno, profesori uglavnom sh-vataju da su oni tu zbog studenata, ane studenti zbog çih. Ispiti se obiånopolaæu iskýuåivo pismeno, pod ãifrom(u atmosferi umnogome sliånoj onojsa prijemnih ispita za naãe univerz-

itete), tako da je zaãtiñenost studenataod profesorske samovoýe zagaranto-vana. U takvoj situaciji najveña (na-

jåeãñe i jedina) prepreka s kojom sestudent suoåava ("bauk") viãe nije pro-fesor, veñ sam ispit. Na Zapadu profe-sor je osoba koja ñe vam rado razjasni-ti gradivo izvan redovnih åasova i psi-holoãki vas pripremiti i podræati zaispit. Naravno, u situaciji kada u "bor-

bi" sa ispitom dobijete tako moñnog (aåini se i iskrenog) saveznika kao ãto jevaã sopstveni profesor, uspeh teãko dañe izostati. Kvalitet rada svakog profe-sora (tj. predavaåa kako ih zovu naZapadu) – istraæivaåkog i pre-davaåkog podjednako – podloæan jeneprestanoj kontroli i zvaniåno se pro-ceçuje svakih nekoliko godina (ovajperiod varira od dræave do dræave). Uoceçivaçu çegovog rada uåestvuje isvaki çegov student – ispuçavaçem

anonimnih formulara na kraju svakeãkolske godine ili semestra i dodatnihkritika i sugestija koje student

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.



dostavýa dekanu. Profesor je dakle zameçiv (ako se u Srbiji ova reå i daýekoristi). Prelazak profesora sa jednoguniverziteta na drugi uobiåajena jepojava. Koliko se liåna sujeta profeso-

ra dræi pod kontrolom, najboýe govoriåiçenica da u tzv. listu za åitaçe(reading list – obuhvata nekoliko na-

jboýih svetskih udæbenika iz dateoblasti bez obzira na to ko je autor igde predaje) ulaze kçige mojih profe-sora samo ukoliko su oni svetska kla-sa!

Pored onoga ãto je veñ reåeno oispitima, vaæno je napomenuti da seoni vrednuju najåeãñe samo kao 67procenata konaåne ocene, dok 33 pro-centa konaåne ocene åine ocenedobijene na raznovrsnim kolokvi-

jumima. Ispit oceçuju dva profesoraodvojeno – ukoliko se çihova proce-na meðusobno razlikuje za viãe odpola ocene, oceçivaçe se prepuãtadrugom paru profesora, a ukoliko se itaj pokuãaj na isti naåin izjalovi, ocenuzakýuåuje komisija sastavýena od svaåetiri profesora kojom predsedava de-kan. Student ima pravo æalbe nasvaku dobijenu ocenu i taj zahtev nemora da obrazloæi. Prvobitna ocena seu tom sluåaju odmah poniãtava i dru-gi par profesora ponovo oceçuje stu-

denta. Ovu drugu ocenu studentmora da prihvati åak i ako je ona niæaod prvobitne.

Kada se govori o obrazovnomsistemu zemaýa na Zapadu, vaæno jenapomenuti to da upotreba savre-menih tehnoloãkih uåila predstavýapotpuno obiånu stvar koja znatnodoprinosi boýem razumevaçu i

bræem usvajaçu preðenog gradiva.Kreatorima obrazovnog sistema na

Zapadu potpuno je jasno da studentnije maãina za primaçe informacija,veñ mlado ýudsko biñe sa svim svojimpotrebama. Univerzitet stoga podstiåestudente na to da se bave sportom,uåe strane jezike i kompjuterski seopismeçuju i za to im ostavýa do-voýno vremena. Kulturni i sportskiæivot studenata je koncentrisan na ka-mpu – podruåje koje obuhvata rektor-at, fakultetske zgrade, amfiteatre, bib-lioteku, kompjuterski centar, kuñe istanove za studente, studentsku po-likliniku, menze, sportske terene i saleitd. Studenti prve godine obiåno æivena kampu, a na viãim godinama se

sele u iznajmýene privatne kuñe ilistanove. Uporeðivati opremýenost"studentskih domova", ako se ta

zdaça tako uopãte mogu nazvati, saonima u Srbiji potpuno je nemoguñno,pogotovo imajuñi u vidu naã trenutnistandard.

U isto to vreme, u Srbiji je sistem

prenoãeça znaça gotovo neprome-çen veñ nekoliko decenija – narativ-na, suvoparna predavaça koja traju ipo nekoliko sati, uåeçe iz skripata ili,u najboýem sluåaju, udæbenikadomañih profesora koji retko kada(åast sjajnim izuzecima) prate savre-mena svetska dostignuña. Dosta jeprimera preãtampavaça autorskihgreãaka u viãe izdaça çihovihudæbenika, jer niko nema hrabrosti daautoritetu pokuãa da ukaæe na tegreãke. I tu dolazimo do nekolikokýuånih problema naãeg obrazovnogsistema. Prvi je svakako da osiromaãe-ni univerzitet u osiromaãenoj Srbijisve viãe postaje socijalna ustanovakoja, po direktivi, nere-zonski prima i po nekoli-ko stotina studenata go-diãçe viãe na svim fakul-tetima i tako prividnoåuva krhki socijalni mir uSrbiji. Odavno je jasno dai sa zavrãenim fakultetommlada osoba ima, naj-

blaæe reåeno, nesigurnu

perspektivu (zamislitesamo da se nalazite ukoæi apsolventa filozofijeili, recimo, istorije umet-nosti), a da ne govorimoo onima koji su zavrãilisamo osnovnu ili sredçuãkolu. Studiraçe je zato postalo na-suãna potreba i naåin da se odloæisuoåavaçe sa neizvesnom buduñnoã-ñu ("åekaonica za boýa vremena"). Ne-dostatak planskog upisa, nesigurnaperspektiva åine studiraçe psiholoãkiveoma zahtevnim i teãko izdræivim poslom, a ne zadovoýstvom. Tomedoprinosi i nehumani reæim stu-diraça koji zarad memorisaça åiçen-ica uglavnom za jednokratnu (ispit-nu) upotrebu zahteva od studenata daærtvuju normalan æivot koji mladiýudi na Zapadu imaju. Porazgovara-

jte s bilo kojim studentom npr. teh-niåkih ili medicinskih nauka u Srbiji ivideñete da veñina çih zavrãetakstudiraça æeýno priæeýkuje kaonekakav "kraj" jednog teãkog periodaæivota, a ne kao sreñan uvod u dug-

aåak radni vek visokoobrazovanogstruåçaka. Ovako sumornom stavustudenata doprinosi i ponaãaçe znat-

nog broja profesora koji za pedagoãkirad oåigledno nemaju puno smisla.Sistem u kome vas usmeno oceçujesamo jedan profesor plodno je tlepojedini profesori leåe sopstvene frus-

tracije i iæivýavaju se nad studentima.Po nekoliko takvih "struåçaka"poznato je na svim fakultetima u Sr-

biji. Naæalost, izgleda da profesor uSrbiji nije zameçiv, valorizacija radaprofesora uglavnom je åista formal-nost tako da mladi struåçaci morajuda åekaju odlazak profesora u penzijuda bi preuzeli çegovu katedru, bezobzira na svoje kvalitete. Ove åiçen-ice doprinose sve veñoj otuðenostiprofesora od studenata – studenti seotvoreno æale da su za profesore koji usvojoj klasi imaju po nekoliko stotinastudenata oni samo "broj indeksa kojiprolazi ili pada".

Nakon svega reåenog (probleme snedostatkom straneliterature i tehniå-kom neopremýe-noãñu sam namer-no izbegao uzima-

juñi u obzir teãkuekonomsku situaci-

ju u kojoj se Srbijanalazi, kao i åiçen-icu da se na obra-

zovaçe ne odvajani upola onolikokoliko bi realno bilopotrebno), jasno jezaãto sve viãe naãihmladih ýudi boýeobrazovaçe i izgle-

dnu perspektivu traæi na inostranimuniverzitetima, dok se za to vremeproseåan period studiraça na naãimuniverzitetima sve viãe produæava.

Ãto se tiåe åiçenice da se naãi stu-denti visoko kotiraju u inostranstvu,

objaãçeçe je maçe-viãe jednostavno,mada sasvim razliåito od ustaýenogmita: za svoje kolege – strance, stu-denti iz Srbije predstavýaju "hodajuñeenciklopedije" navikle da uåe prekocele godine i to viãe od deset åasovadnevno, ãto je na Zapadu sasvim neu-obiåajeno. Zato je za nas zapadçaåkiobrazovni sistem pravi raj gdemoæemo da razvijemo i iskaæemosvoje neosporno visoke potencijalekako na univerzitetima koje studira-mo, tako i izvan çih.

JOVAN RATKOVIÑ

(Autor teksta studira u Engleskoj ikoordinator je Organizacije srpskih

studenata u inostranstvu – OSSI)

Kreatorima obra-zovnog sistema naZapadu potpuno je

jasno da studentnije maãina za pri-

maçe informacija, veñ mlado ýudskobiñe sa svim svojimpotrebama

7/29/2019 Vreme, 1997. október 11.


Documents

Vreme, 1997. október 11