33.ta je fiziki, a ta logiki prikljuak na mreu? ta je MAC adresa?Fiziki prikljuak PC Adapter mrena kartica modem za prenoenje digitalnih podataka preko analogne mree Logicki prikljucak skup pravila i konvencija koja opisuju kako urenaji komuniciraju u mrei TCP/IP grupa protokola Transmission Control Protocol / Internet Protocol ugraneni u operativni sistem Svaki Ethernet mreni kontroler ima jedinstveni 48-bitni serijski broj koje se zove MAC (Media Access Control) adresa koje je smetena u read-only memoriji na kartici.

34.ta je protokol i koji su slojevi TCP/IP protokola? Koje su prednosti slojnog modela?Komunikacioni protokol je sistem koji definie format poruka i pravila za razmenu tih poruka izmenu raunarskih i telekomunikacionh sistema. Protokoli su definisani kao otvoreni sistemi. Koncept otvorenog sistema je nastao iz potrebe standardizacije TCP/IP

U sloju mrenog interfejsa se koriste samo MAC (Media Access Control) adrese za adresiranje. U internet sloju IP adrese mapiraju fizike MAC adrese (i IP adrese su jedinstvene). Svi protokoli koji se koriste u transportnom sloju i internet sloju su sastavni deo operativnog sistema. Svi protokoli i softver koji se koriste u aplikacionom sloju su karakteristini za samu aplikaciju. Protokol koji se nalazi ispod se moe zameniti i aplikacije e nastaviti nesmetano da rade. Slojni model Funkcije rada mree se dele na jednostavnije elemente. Omoguuju proizvonaima da se bave razvojem odrenenih segmenata. Obezbenuje da se slojevi ne menjaju ukoliko se neki drugi mreni sloj izmeni. Obezbenuje okruenje za mreni razvoj.

Dele kompleksnost mree na lako shvatljive podskupove mrenih funkcija

35.Koje su tri osnovne funkcije Internet sloja TCP/IP protokola?Prua tri osnovne funkcije: adresiranje, pakovanje i rutiranje. -*/ Internet Protocol (IP) je deo ovog sloja. Omoguuje isporuku bezkonekcionog tipa i ne izvrava provere IP dodaje zaglavlje koje sadri: Izvornu IP adresu Odredinu IP adresu Transportni protokol (TCP ili UDP) Kontrolni zbir (checksum) Vreme postojanja (Time to live - TTL) oduzima se 1 pri svakom prolasku kroz ruter

36. ta je funkcija transportnog sloja TCP/IP protokola i koja su dva osnovna protokola tog sloja?Obezbeuje krajnju komunikaciju izmenu raunara koristei portove. Koristi dva protokola: TCP Transmission Control Protocol, konekcionog tipa, uspostavlja se sesija UDP User Datagram Protocol, bezkonekcionog tipa (za streaming) Izbor protokola je odreen na viim nivoima. Npr, FTP zahteva TCP protokol.

37.Klase IP adresa, koliko bitova je odreneno za mreu u svakoj klasi? Mrena maska

Klasa A Koristi 8 bitova za mreni deo adrese i 24 bita za host. Koriste se za mree sa velikim brojem hostova. Prvi oktet ima vrednosti od 1 do 126 raspoloivo 7 bitova za formiranje ID mree 128 adrese 0 i 127 (sve jedinice) se ne mogu koristiti Ovim se moe obezbediti 126 razliitih mrea sa 16 774 214 hosta po mrei. 224 = 16 777 216 broj hosta ne moe biti 0 i 255 (sve jedinice) Klasa D D klase nemaju mreni deo Rezervisane su za multicast adrese Multicast adresa je adresa po kojoj se paketi alju grupi korisnika Adresa u klasi D poinje bitima 1110 U decimalnoj notaciji prvi oktet D klase je iz intervala 224 239 (11100000 11101111) Mrezne maske Odrenuju bitove IP adrese koji ukazuju na mreni deo adrese A klasa: 255.0.0.0 B klasa: 255.255.0.0 C klasa: 255.255.255.0

38. ta je DHCP? Koje su prednosti dinamikog dodeljivanja IP adresa? ta je dinamiki DNS?IP adrese se mogu dodeljivati statiki i dinamiki. Pri statikom dodeljivanu adresa, hostu se daje fiksna adresa koju moe promeniti samo korisnik. Ovaj nain se primenjuje kada adresa hosta ne sme da se menja tokom nekog perioda Primeri: Web i FTP serveri i tampai Protokol DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol) omoguava da hostovi prilikom inicijalizacije automatski dobijaju IP adrese. Host menja adresu svaki put kad se startuje. Dinamiko dodeljivanje adresa omoguava efikasniju raspodelu adresnog opsega. DHCP dobija na raspolaganje opseg adresa i dodeljuje ih po sistemu First Come First Served (FCFS). Mogue umreavanje veeg broja raunara s manjim brojem IP adresa. Smanjuje verovatnou da dva raunara dobiju istu IP adresu. Jo jedna prednost nije potrebno konfigurisati svaki klijent pojedinano, to bi bilo teko u velikim mreama i u mreama koje se esto menjaju.

39.Navesti 4 koraka u procesu dinamikog iznajmljivanja adrese od DHCP servera.Protokol DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol) omoguava da hostovi prilikom inicijalizacije automatski dobijaju IP adrese. Host menja adresu svaki put kad se startuje. Dinamiko dodeljivanje adresa omoguava efikasniju raspodelu adresnog opsega. DHCP dobija na raspolaganje opseg adresa i dodeljuje ih po sistemu First Come First Served (FCFS). Mogue umreavanje veeg broja raunara s manjim brojem IP adresa. Smanjuje verovatnou da dva raunara dobiju istu IP adresu. Jo jedna prednost nije potrebno konfigurisati svaki klijent pojedinano, to bi bilo teko u velikim mreama i u mreama koje se esto menjaju.

40.ta su proizvoake/korisnike klase u DHCP kontekstu?Proizvonake klase omoguuju da se definie skup DHCP svojstava za opremu odrenenog proizvonaa. Ta svojstva se primenjuju na sve hostove koji pripadaju toj klasi. Korisnike klase omoguavaju isto za skup vorova grupisanih prema nekom drugom kriterijumu. Na primer: laptopovima dodeliti krae trajanje najma, jer se esto iskljuuju iz mree.

41.Kako funkcionie autorizovanje DHCP servera? ta znai rezervacija IP adresa?Neautorizovani DHCP server moe da izazove probleme da dodeli pogrene konfiguracione parametre klijentima da dvaput dodeli istu IP adresu U Aktivnom direktorijumu uva se spisak autorizovanih DHCP servera. Kada se u domenu pokrene DHCP server, on prvo proveri da li je naveden u AD. Ako se ne pronane na listi ili ne moe da pristupi AD-u, smatrae da je neautorizovan i nee prihvatati DHCP zahteve. Rezervacijom se MAC adresi dodeljuje odrenena IP adresa. Time se obezbenuje da DHCP server odrenenoj mrenoj kartici uvek dodeljuje istu adresu i spreava se iznajmljivanje adrese drugoj kartici. Rezervacija omoguava da mrena kartica ima uvek istu adresu, ali da se ostala svojstva mogu menjati dinamiki. Napomena: Rezervacija se odnosi samo na MAC adresu kartice, a ne na ime raunara (od znaaja kod raunara sa vie mrenih kartica).

42. ta sadri baza podataka DHCP servera? Navesti tri mehanizma za izradu rezervnih kopija DHCP baze podataka.Valjane parametre TCP/IP konfiguracije za sve klijente u mrei. Valjane IP adrese u grupi kako bi bile dodeljene klijentima, kao i rezervisane adrese za runo dodeljivanje. Trajanje iznajmljivanja koje nudi server - vreme u kojem IP adresa moe da se koristi pre nego to treba da se obnovi iznajmljivanje. Da bi se obezbedila tolerancija na ruenje sistema (fault tolerance), vano je uraditi backup DHCP baze podataka. Postoje tri mehanizma za izradu rezervnih kopija: sinhrona izrada rezervnih kopija: automatski pravi kopiju svakog sata i snima je u zadati direktorijum,

asinhrona izrada rezervnih kopija: runo sa konzole usluni programi: .NET backup ili programi drugih proizvonaa Direktorijum srezervnim kopijama trebalo bi prebaciti na drugi server.

43.ta je DNS? ta je delegiranje i koje su njegove prednosti?Skup usluga DNS ostvaruje razreavanje imena (name resolution) iz imena domena u IP adresu. Delegiranje je primarni mehanizam koji omoguuje da DNS bude distribuirani imenski prostor. Omoguuje serverima da delegiraju neke ili sve svoje domene drugim DNS serverima. Server koji delegira postaje mreni prolaz za delegirane domene. Prednosti: smanjuje potencijalno optereenje datog servera omoguava da decentralizovano administriranje

44. ta je zona? Koliko domena moe da pokriva? Autoritativni server za zonu. Primarna i sekundarna zona.Zona je neprekidan deo DNS prostora imena za koje je nadlean jedan server. Zona moe sadrati informacije za jedan ili vie domena za vie domena samo ako su domeni susedni, tj. imaju direktnu vezu u stablu Za server koji ima sve podatke o datoj zoni kae se da je autoritativan (ovlaen) ili da ima autoritet nad zonom.Zona sadri niz zapisa koji se uvaju na DNS serveru. Svaka zona je vezana za odreneni vor domena. Zone nisu domeni, ali se mogu preklopiti (kada se ceo domen nalazi na jednom serveru imena).Koristei zonu, DNS server odgovara na upite o raunarima iz svoje zone i nadlean je za tu zonu to je autoritativan (ovlaeni) server za tu zonu. Primarna zona je primerak zone koji se aurira, dok je sekundarna zona kopija zone koja se replicira sa glavnog servera. Za svaku zonu moramo da imamo primarni server (primarni master). Osim toga, za svaku zonu bi trebalo da imamo bar jedan sekundarni server, inae niko nee moi da razreava imena u toj zoni ukoliko primarni server otkae.

45.ta je datoteka zona? Napisati primer jednog zapisa u datoteci zone.Datoteke zona su datoteke koje sadre zapise resursa (hostove i druge elemente) za zone za

koje je server nadlean. U veini implementacija DNS-a, zone su realizovane kao tekstualne datoteke. Podrazumevano ime je .dns example.com. A 192.0.2.1 ; IPv4 address for example.com AAAA 2001:db8:10::1 ; IPv6 address for example.com ns A 192.0.2.2 ; IPv4 address for ns.example.com AAAA 2001:db8:10::2 ; IPv6 address for ns.example.com www CNAME example.com. ; www.example.com is an alias for example.com

46.ta je DNS server? Kako on funkcionie?To su raunari na kojima se izvravaju programi DNS servera koji sadre informacije DNS baze podataka o strukturi stabla DNS domena. DNS serveri pokuavaju da razree upite klijenata. Kao odgovor na upit, DNS serveri mogu da: prue traenu informaciju, prue pokaziva na drugi server koji moe da pomogne u razreavanju upita odgovore da ne poseduju traenu informaciju odgovore da takva informacija ne postoji. Kada DNS server primi DNS upit, on pokuava da pronane zahtevanu informaciju uzimajui podatke iz svojih lokalnih zona. Ako to ne uspe, zato to server nije nadlean za zahtevani DNS domen i zato nema podatke o zahtevanom domenu, server moe da: proveri svoj ke, povee se sa drugim DNS serverima da bi razreio upit ili da uputi klijenta na drugi DNS server koji bi mogao imati odgovor.

47. ta je direktno, a ta obrnuto pretraivanje domena i IP adrese. Opisati proces direktnog pretraivanja u DNS-u. Nacrtati sliku.

Ovo je direktno.Obrnuto pretraivanje preslikava IP adresu u ime. Nije praktino vriti direktno pretraivanje (kao kada biste u telefonskom imeniku traili ime korisnika po broju). Postoji domen in-addr.arpa kao korenski domen za pretraivanje. Svaki oktet u IP adresi je poddomen za inaddr. arpa.

48.ta je DNS keiranje i zbog ega se ono realizuje?Broj upita koji stiu do popularnih domena na Internetu moe da optereti DNS server. Keiranjem se smanjuju optereenje i intenzitet mrenog saobraaja. Svaki server keira uspene i neuspene upite u definisanom vremenskom periodu. Kad primi upit, server prvo proverava ke. Server imena moe da radi i samo kao ke server. ne moraju da vode datoteke zona ili da budu autoritativni za neki domen

49.ta je prosleniva (u DNS kontekstu)? ta je ekskluzivno, a ta neekskluzivnoServeri imena obino pokuavaju da razree ime u svom keu i datotekama zona, a ako ih nema, proslenuju drugim serverima. Ponekad nam nee odgovarati da svi DNS serveri komuniciraju sa spoljanjim svetom npr. imamo nekoliko servera preko skuplje veze i jedan preko jeftinije veze Umesto toga, sav saobraaj e se proslenivati

kroz jedan server imena prosleniva. Serveri imena mogu s proslenivaima da komuniciraju ekskluzivno ili neekskluzivno. Neekskluzivno: server prvo pokuava da razrei upite u svom keu i datotekama zona, ako ne uspe, zahtev se alje proslenivau ako ni on ne uspe, obraa se drugim serverima imena Ekskluzivno: moramo da ga konfiguriemo kao podreeni server i onda ne alje sam upite spoljnim serverima, ve vraa izvetaj o neuspehu

50.

ta je sistem datoteka? Koji sistemi datoteka postoje?

Sistem datoteka je struktura u kojoj su datoteke smetene, imenovane i organizovane. Windows server podrava sledee sisteme datoteka: FAT16, FAT32 i NTFS. Moe se koristiti bilo koja kombinacija tih fajl sistema na hard disku, ali svaki volumen moe koristiti samo jedan fajl sistem. Windows Server 2003 podrazumevano koristi NTFS sistem.

51.

Elementi strukture diska. Nacrtati sliku.

Kruna putanja koju glava prelazi dok nepokretno stoji iznad ploe diska koji se okree naziva se staza (track). Staze su tokom procesa formatiranja diska magnetnim putem ubeleene na disk - definiu fiziku strukturu prostora za skladitenje podataka na disku. Staze koje se nalaze na istom mestu na svakoj ploi, formiraju cilindar (cylinder). Svaka staza podeljena je na sektore (sector), a njihov broj zavisi od vrste diska i mesta na disku na kome se staza nalazi. Sektori predstavljaju najmanju fiziku jedinicu smetajnog kapaciteta diska. Grupisani su u klastere (cluster) koji su najmanja logika jedinica smetajnog kapaciteta diska. Svaki klaster sadri odreneni broj sektora koji zavisi od vrste diska,veliine particije i sistema datoteka. Kada operativni sistem pamti datoteku, lokacija za smetanje se ne odrenuje sektorom ve klasterom.

52. ta su particije? Kakve particije postoje na osnovnom disku? Koji sistem datoteka moe da koristi particija?Osnovni diskovi u Windows Serveru 2003 imaju jednu ili vie particija koje se sastoje od nizova klastera. Particija ima poetni i krajnji sektor, a broj sektora izmenu njih odrenuje kapacitet particije. Svaka particija koristi odreneni sistem datoteka (FAT16, FAT32, NTFS itd). Svaki osnovni disk moe imati najvie etiri particije od kojih su sve primarne ili tri primarne i jednu proirenu particiju (extended partition). Svaka primarna particija predstavlja samostalan disk sa zasebnom oznakom. Proirena particija moe imati vie logikih diskova. Svaki logiki disk moe imati sopstvenu oznaku, iako nisu neophodne. Pojam volumen emo koristiti za jedinicu logikog diska, kao to su diskovi definisani primarnim particijama ili pojedinani logiki diskovi u proirenoj particiji.

53. Osnovni i dinamiki diskovi. Kakva je razlika izmenu njih?Dinamiki diskovi prevazilaze ogranienje od etiri particije osnovnih diskova, jer oni nemaju particije. Umesto toga, imaju dinamike volumene koji lie na logike diskove u okviru proirene particije po tome to disk moe sadrati vie volumena i to se svaki javlja kao zaseban objekat. Na dinamikom disku mogue je napraviti neogranien broj volumena, to zavisi samo od kapaciteta diska. Kao i u sluaju particija osnovnog diska, svaki dinamiki volumen ima sopstveni sistem datoteka (FAT16, FAT32 ili NTFS).

54. ta je glavni startni zapis (MBR, Master Boot Record) i emu

slui? ta je particiona tabela?Glavni startni zapis, MBR je najvanija struktura na disku i kreira se kada se stvaraju particije. On sadri mali izvrni kod, tzv. master boot kod, potpis diska i particionu tabelu za disk. Potpis diska je jedinstven broj pomou kojeg operativni sistem identifikuje disk. MBR se koristi se za podizanje sistema tako to na poetku nane aktivnu particiju i uita kod za podizanje sistema. Particiona tabela je 64-bitna struktura podataka koja se koristi za identifikaciju tipa, veliine i lokacije particija na disku. Ima standardan format nezavisan od operativnog sistema. Postoje 4 stavke u tabeli (po jedna za svaku particiju). Svaka stavka sadri pokaziva na particiju na disku. Prvo polje u particionoj tabeli definie da li je particija aktivna ili ne (00 nije, 80 - jeste) Samo osnovni diskovi koriste particionu tabelu. Dinamiki diskovi koriste bazu podataka za upravljanje diskom (Disk Management DB) koja se nalazi na kraju diska.

55.

ta je GUID particiona tabela (GPT)?

GPT (GUID Partition Table) je novi vid particija koji je uveden na 64bitnim verzijama Windowsa 2003 sa Itaniumom. GUID Global Unique Identifier slino SID-u (Security ID), samo toje jedinstven ne samo u okviru kompanije, nego u svetu

Nije kompatibilan sa prethodnim verzijama, ukljuujui i 32-bitne verzije Windowsa 2003. Bez obzira na znaajne razlike izmenu MBR i GPT diskova, njihove karakteristike su sline, s tim to je max GPT volumen znatno vei. Obe vrste se mogu konfigurisati kao osnovni ili dinamiki diskovi. Obe vrste mogu da sadre iste volumene. Izuzetak su logiki volumeni na proirenim particijama, koje podrava samo MBR.

56.

ta je FAT tabela? Kako se ita datoteka u FAT sistemu?

FAT (File Allocation Table) - tabela raspodele prostora. Oznaava strukturu FAT volumena koja pamti podatke o lokacijama na disku. Sistem datoteka FAT potie iz DOS-a i podravaju ga DOS, sve verzije Wlndowsa, Windows NT, Windows Server 2003, Unix, Linux i OS/2.

Zbog tako iroke podrke, on prua najveu kompatibilnost menu platformama to predstavlja jednu od njegovih najveih prednosti. Kada aplikacija pozove operaciju itanja datoteke, operativni sistem ita FAT tabelu kako bi locirao poetni klaster datoteke. On zatim koristi FAT tabelu kao mapu pomou koje pronalazi druge klastere datoteke i odrenuje koje klastere da uitava i kojim redosledom da ponovo sastavlja datoteku.

57. ta je NTFS? Prednosti i nedostaci NTFS sistema u odnosu na FAT.NTFS (NT File System) je trei sistem datoteka koji podrava Windows 2003. Prednosti: Obnovljivost: ukoliko nastanu greke koje utiu na NTFS volumen, Windows Server 2003 automatski rekonstruie taj volumen prilikom ponovnog pokretanja sistema. Kompresija: Windows 2003 podrava kompresiju podataka na nivou pojedinane datoteke za NTFS volumene (FAT sistemi nemaju mogunost ugranene kompresije) Bezbednost: prava pristupa na finijem nivou nego kod FAT16 i FAT32 Veliina volumena je do 2TB (FAT32 max 32 GB). Nedostaci NTFS-a NTFS volumeni nisu dostupni za MS-DOS, Windows 95 i Windows 98. Kada veoma mali volumeni uglavnom sadre male fajlove, performanse padaju u odnosu na FAT usled prevelikog upravljanja.

58. ta je glavna tabela datoteka (MFT, Master File Table), u kojem sistemu se koristi?NTFS koristi relacionu bazu podataka koja se zove glavna tabela datoteka (masterfile table, MFT) za upravljanje sadrajem volumena. MFT u sistemu NTFS ima istu ulogu kao i FAT tabela u sistemu FAT. MFT pravi po jedan zapis za svaku datoteku i direktorijum, ukljuujui i samu MFT bazu. Svaki zapis ima ime, bezbednosnu odrednicu i druge atribute. MFT je tabela podataka u kojoj redovi predstavljaju zapise datoteka, a kolone predstavljaju polja sa atributima za svaki zapis.

Kakva je struktura MFT zapisa? ta su rezidentni, a ta nerezidentni atributi?Veliina svakog MFT zapisa je konstantna i odrenena prillkom formatiranja volumena i moe iznositi 1KB, 2 KB ili 4 KB, to zavisi od veliine diska. U polje Data svakog zapisa upisuju se podaci iz datoteke. U veoma malim datotekama svi podaci se nalaze u polju Data jednog MFT zapisa. Kada svi atributi datoteke - ukljuujui i njene podatke - staju u jedan MFT

zapis, nazivaju se rezidentni atributi ako ne staju u jedan zapis, prave se nastavci zapisa. Poveavanje datoteke ili njeno fragmentiranje moe zahtevati vie zapisa za smetaj njenih podataka. Primarni zapis u MFT bazi za datoteku koja zauzima vie zapisa zove se osnovni zapis datoteke. Osnovni zapis datoteke slui kao polazno mesto za lanac podataka datoteke. NTFS formira dodatne oblasti na disku koje se zovu nastavci zapisa (runs) i u njih se smetaju dodatni podaci iz datoteke.

59.

ta su disk kvote i emu slue?

Disk kvote (disk quotas) nam omoguavaju da ograniimo koliinu prostora na disku koju odreneni nalog moe da koristi. Zahvaljujui kvotama, efikasnije raspolaemo prostorom na disku, poto ga moemo deliti po potrebi. One takone navode korisnike da racionalno upotrebljavaju dobijeni prostor na disku. Kvote se dodeljuju na nivou volumena to znai da ceo volumen ima ista svojstva kvota. Veliine kvota moemo dodeliti i na nivou korisnika, to znai da, ako je to potrebno, svaki korisnik moe imati razliitu veliinu kvote. Korienjem grupnih polisa, kvote moemo primenjivati i na nivou grupe (ali ne bezbednosne grupe).

60. ta su kontrolne take i kako funkcioniu? Navesti primere funkcija koje su realizovane pomou kontrolnih taaka.Datoteka ili direktorijum mogu sadrati kontrolne taku (reparse point), koja predstavlja skup podataka koje je definisao korisnik. Aplikacija razume format tih podataka, kao i sistemski filter, koji se

instalira radi interpretacije podataka i obrade datoteke. Kada aplikacija postavi kontrolnu taku, ona smeta podatke i tag, koji na jedinstven nain identifikuje podatke. Kada fajl sistem otvori datoteku s kontrolnom takom, on pokuava da nane sistemski filter koji odgovara tagu. Ako ga nane, filter obranuje datoteku na osnovu dobijenih informacija. Kontrolne take omoguavaju Windows Serveru 2003 da primenjuje vie drugih funkcija. Kombinacija kontrolnih taaka i dodatnih filtara omoguava da i Microsoft i nezavisni proizvodai dodaju sistemu datoteka osobine i funkcije, a da se ne menja izgled ili struktura sistema datoteka. Kada sistem naine na tag (oznaku), on se proslenuje filtrima koji ga analiziraju i na osnovu nega odrenuju kakva vrsta obrade je potrebna.

61. ta je fragmentacija? Zato je potrebna defragmentacija i koji usluni program vri tu funkciju?Windows Server 2003, kad god je mogue, adresira prostor za skladitenje u neprekinutom nizu klastera. Time se poboljavaju ulazno/izlazne performanse datoteke, poto glave diska ne moraju da se pomeraju prilikom uitavanja ili popunjavanja datoteka. Prilikom dodavanja ili menjanja datoteka menja se koliina raspoloivog prostora i datoteke se fragmentiraju, odnosno, smetaju se u nesusedne sektore. to je volumen vie fragmentiran, to su slabije performanse, poto glave diskova moraju da se pomeraju kako bi uitale delove datoteke. Windows Server 2003 ima usluni program Disk Defragmenter, koji se koristiza defragmentaciju volumena. Program Disk Defragmenter analizira fragmentaciju diska i moe da ih defragmentie. Pored toga, on daje i detaljan izvetaj o fragmentaciji. Desni klik na drajv Properties Tools

62. ta je komprimovanje diskova, emu slui i kako funkcionie?Jo jedan nain optimizacije sistema za skladitenje podataka NTFS volumena jeste komprimovanje podataka. Kada otvorite komprimovan fajl, Windows ga automatski dekomprimuje i obrnuto moe da dovede do pada performansi. Moete aktivirati komprimovanje celog NTFS volumena ili izabrati pojedinane direktorijume i datoteke koje hoete da komprimujete. Komprimovanje nije podrano na volumenima s klasterima veim od 4 KB poto odnos izmenu kapaciteta za skladitenje i pada performansi nije znaajan. Dobitak kapaciteta zavisi od vrste datoteka koje se komprimuju. Komprimovanje celog volumena, direktorijuma ili pojedinane datoteke moete ukljuiti prilikom formatiranja volumena ili u bilo kom trenutku tokom rada. Takode je mogue ukljuiti ili iskljuiti komprimovanje ve formatiranih volumena.

63. ta je hijerarhijska stuktura za skladitenje podataka (HSM)? Preko kojeg servisa se realizuje i objasniti kako funkcionie.Hijerarhijska struktura za skladitenje podataka (Hierarchical Storage Management, HSM) je osobina Windows Servera 2003 koju su donele kontrolne take. HSM omoguava da se neke ili sve datoteke skladite na udaljenim lokacijama ili sporijim medijumima (trake). Na disku se uvaju samo neki metapodaci o fajlu, kao to je veliina datoteke i vreme poslednjeg korienja, a sami podaci su na traci. Kada fajl sistem pristupi datoteci, on nailazi na tag i podatke o tome gde su smeteni podaci, tako da moe da uita podatke sa trake. Ovo se realizuje pomou kontrolnih taaka, tj. kontrolne take uvaju lokacije udaljenih podataka i omoguavaju da NTFS pozove te podatke kada je potrebno.

64. Objasniti pojam vlasnitva nad objektom. Kako se vlasnitvo dodeljuje drugom korisniku?Svaki objekat na NTFS volumenu ili Aktivnom direktorijumu ima vlasnika.

Vlasnik kontrolie kako su postavljene dozvole za objekat i kome se dodeljuju. Napomena: Administrator koji hoe da promeni dozvole mora zapoeti taj proces uzimanjem vlasnitva nad fajlom. Vlasnitvo (ownership) ne spada u parametre koji se podeavaju tokom konfiguracije u Registru ili AD-u. Ono potie iz bezbednosnih usluga NTFS-a i bezbednosnog sistema Windowsa. Kad god proces napravi objekat (datoteku ili direktorijum) tom procesu se dodeljuje pravo vlasnitva i daje mu se klju. Samo korisnik koji je formirao objekat i proces koji se izvrava u njegovom bezbednosnom kontekstu mogu da pristupaju objektu. Pravo vlasnitva, tj. klju se uglavnom ne daje drugim korisnicima. Kada se formira deljeni resurs, drugi korisnici stiu neka prava pristupa, ali ne dobijaju klju. Korisnik moe dozvoliti drugom korisniku da uzme vlasnitvo. Vlasnitvo se moe dodeliti samo ako je primalac voljan da ga primi

65. Koje vrste dozvola postoje za deljene resurse? Objasniti ta svaka dozvola znai. Kakve su rezultantne dozvole ako korisnik pripada dvema grupama s razliitim pravima pristupa? Ko ima vii prioritet po pitanju dozvola: pristup deljenom direktorijumu ili pristup datoteci?Vrste dozvola za deljene resurse Read (itanje) Korisnik moe da vidi celo stablo deljenog direktorijuma Moe da vidi i sve datoteke i da ih otvori za itanje Change (izmene) Obuhvata sva prava koja daje dozvola Read i pored toga omoguava korisniku da menja direktorijume i podatke. moe da promeni atribute datoteke, da kopira, premeta, brie datoteke i direktorijume Full Control (puna kontrola) Omoguava korisniku da preuzme vlasnitvo nad datotekama i direktorijumima. Obuhvata sve dozvole za Read i Change Akumulacije i nivo dozvola za pristup Dozvole za pristup se akumuliraju.

Ako je korisnik istovremeno lan grupe koja ima dozvolu Read i grupe sa dozvolom Change, onda ima zbirnu dozvola za Read i Change. Dozvole za deljeni pristup su prvi filter za pristup datotekama, i to je najvii nivo dozvoljenog pristupa. Na primer, ako imate samo pravo na itanje na nivou deljenja direktorijuma, a puna prava (full rights) za fajl rezultujue pravo pristupa je samo za itanje.

66. ta se deava sa svojstvom deljenja kada se objekat kopira ili premesti? Kakva su pravila za deljenje izmenu razliitih domena? Kako se deljeni resursi mogu sakriti (tako da se ne vide prilikom pretraivanja)?Kada se direktorijum premeta, brie se svojstvo deljenja. Na novoj lokaciji direktorijum vie nije deljen. Ako se direktorijum kopira, nova kopija nije deljena, ali izvorni direktorijum ostaje deljen. Mogunost skrivanja deljenih resursa reava problem vidljivosti. Deljeni resursi se mogu sakriti dodavanjem znaka dolar na kraj imena. Ako imate pristup tom resursu moete se povezati, ali se sam resurs ne pojavljuje u listi resursa prilikom pretraivanja. Postoji i mogunost skrivanja celog raunara: net config server/hidden:yes

67. ta znai pristup deljenom resursu u iskljuenom reimu (offline access)? Opcije. Sinhronizacija.

Pristup u iskljuenom reimu (offline access) znai da se sadraj direktorijuma prebacuje (keira) na lokalni raunar. Datoteka se moe koristiti i kad ne postoji veza. Pri tome se mogu definisati opcije: korisnik bira koje e datoteke biti raspoloive u offline reimu sve datoteke i programi su automatski raspoloivi offline datoteke i programi nisu raspoloivi u offline reimu

singronizacija Kada se raunar prvi put povee s deljenim resurom, sve

datoteke koje su obeleene za keiranje kopiraju se na disk klijenta. Kada se raunar ponovo povee s deljenim resursima mree, sve datoteke koje su bile aurirane na raunaru klijenta kopiraju se na server. Kada se korisnik odjavi s mree, server i klijent automatski sinhronizuju datoteke. Mogue je sinhronizaciju izvriti i runo.

68. Struktura NTFS dozvola za direktorijum. Prioritet dozvola kada su u pitanju dozvole za direktorijum i datoteke. Naslenivanje dozvola. Kopiranje i premetanje kod NTFS dozvola. 69. Sistem za ifrovanje datoteka (EFS, Encrypting File Sistem). Na kom nivou se vri ovo ifrovanje? Objasniti proces ifrovanja.ifrovani sistem datoteka (Encrypting File System, EFS) osobina je koju su omoguile kontrolne take u Windows Serveru 2003. EFS je korisna osobina za obezbedivanje datoteka na svim sistemima, ali posebno dolazi do izraaja na sistemima koje je lako ukrasti, kao to su prenosivi raunari. EFS je integrisan u NTFS i zbog toga se moe primenjivati samo na datoteke na NTFS volumenima. ifrovati se mogu datoteke i direktorijumi.

70. ta je visoka raspoloivost i koje tehnologije se koriste za visoku raspoloivost? Ukratko objasniti svaku od njih.Raspoloivost sistema se meri procentom neaktivnosti za dati vremenski period i obino se meri brojem devetki npr. est devetki znai da je raspoloivost 99.999% (32 sec neaktivnosti godinje). Vreme neaktivnosti je suma trajanja svih perioda kada sistem nije radio. Granica izmenu sistema otpornih na otkaze i visoko

raspoloivih sistema je pet devetki (5.3 min godinje) sve to je ispod pet devetki je visoko raspoloivi sistem, inae je sistem otporan na otkaze Raspoloive tehnologije: RAID-1 (preslikani) volumeni otporni na otkaze RAID-5 volumeni otporni na otkaze Klasteri servera Dva ili vie servera obino dele zajedniki prostor za uvanje podataka i imaju automatsku mogunost premoavanja otkaza (failover). Server s vruom rezervom (hot standby server): To je server, sinhronizovan s primarnim izvorom podataka pomou mehanizma replikacije. Samo se povremeno ukljuuju radi replikacije, ali su iskljueni dok sistem radi kako treba

.

71. Objasniti proste volumene i volumene s nadovezanim diskovima.Osnovni volumeni su oblasti diska koje se mogu nezavisno formatirati. Proces formatiranja dodeljuje volumenu neki sistem datoteka (FAT, FAT32 ili NTFS), to je neophodno da bi se datoteke mogle upisivati na disk. Osnovni volumen se moe nalaziti na primarnoj ili proirenoj particiji. U prvom sluaju, jedan volumen zauzima celu particiju; u drugom sluaju se moe napraviti jedan ili vie volumena.

72. Objasniti ta su i kako rade volumeni sa segmentiranim diskovima.I ovi volumeni se sastoje od oblasti slobodnog prostora s vie diskova. Umesto sekvencijalnog pristupa koji se primenjuje u nadovezanim diskovima, podaci se dele u segmente i upisuju na sve diskove volumena. Na primer, ako je duina segmenta 64 KB i imamo tri diska, onda se fajl upisuje tako da prva 64KB idu na prvi disk, druga 64KB na drugi, trea 64 KB na trei, etvrta 64 KB na prvi itd. Prednost je poboljanje performansi, jer se U/I operacije na diskovima mogu paralelno izvravati. Medutim, osetljivost podataka je poveana (kao i kod volumena s nadovezanim diskovima). Zato se ovi volumeni koriste za uvanje podataka koji se ne menjaju i lako se mogu povratiti. Volumen sa segmentiranim diskovima se sastoji od najvie 32 dinamika diska.

Skupovi volumena sa segmentiranim diskovima su poznati pod nazivom RAID-0 konfiguracija.

73.

Objasniti ta su i kako rade volumeni RAID-1.

Volumeni RAID-1 (preslikavanje - mirroring) je softverski realizovana konfiguracija diskova otpornih na greke. Volumen s preslikanim diskovima sadri dve identine kopije prostog volumena koje se nalaze na dva odvojena dinamika diska. Oba volumena su iste veliine. Ako jedan disk otkae, moete nastaviti da radite s drugim diskom dok ne nabavite novi na koji ete preslikati podatke i ponovo dobiti par diskova sa identinim sadrajem. Volumen sa preslikanim diskovima je jedno od standardnih reenja za zatitu od otkaza. Omoguava preslikavanje bilo kog dinamikog volumena, ukljuujui i one koji sadre sistemske datoteke ili datoteke za inicijalizaciju. Pri preslikavanju moete poeti od prostog volumena i slobodne oblasti na drugom dinamikom disku ili od dve slobodne oblasti na dva dinamika diska. U prvom sluaju e se podaci sa postojeeg prostog volumena kopirati na drugi disk tokom poetnog procesa ponovne sinhronizacije. U drugom sluaju, delovi e se volumena ravnomerno popunjavati od prve operacije upisivanja. Osnovni nedostatak preslikavanja je nivo iskorienosti prostora, koji je uvek polovian - jednak 50 procenata. Redundantnost na nivou diskova ne moe da sprei nastanak perioda neaktivnosti ako su oba preslikana dinamika diska prikljuena na isti kontroler diskova. Dupliranje kontrolera proiruje koncept preslikavanja jer se primenjuju posebni kontroleri diskova, pri emu je svaki povezan s jednim od preslikanih diskova.

74.

Objasniti ta su i kako rade volumeni RAID 5.

RAID-5 volumeni su segmentirani nizovi otporni na greke. Ovo je drugi tip softverski realizovane konfiguracije diskova otpornih na greke.

Kao i u sluaju volumena sa segmentiranim diskovima, podaci se upisuju na sve jedinice u delovima veliine segmenta. Razlika je u tome to operativni sistem, za svaki od ovih delova, dodaje informaciju o paritetu jednom od diskova u volumenu. Paritet se koristi za rekonstrukciju podataka ako neki disk iz niza otkae. RAID-5 rezervie prostor koji je ekvivalentan prostoru jednog diska, ali su paritetne informacije distribuirane na sve diskove. Za RAID-5 volumen su potrebna bar tri dinamika diska. Dve osnovne prednosti RAID-5 volumena su: otpornost na greke i efikasno korienje prostora. Sve segmentirane zone, na svim diskovima, moraju biti iste veliine. Na primer, ako imate jedan dinamiki disk s 9 GB slobodnog prostora i druga dva diska s 13 GB, najvea RAID-5 konfiguracija koju moete napraviti imae 18 GB raspoloivog prostora: tri diska sa po 9 GB dae 27 GB, jedna treina tog prostora se koristi za parnost, pa vam preostaje samo 18 GB. Redundantni podaci e zauzeti najvie n-ti deo ukupnog prostora, gde je n broj segmentiranih diskova. to je vei broj diskova, vei je procenat iskorienja. Konfiguracija RAID-5 moe da sadri izmedu 3 i 32 dinamika diska. RAID-5 je sporija od ostalih konfiguracija diskova, s obzirom na dodatne operacije koje se moraju izvriti da bi se izraunale i upisale informacije o parnosti. Performanse se mogu poboljati korienjem breg i monijeg hardvera. Znaajno poboljanje se postie ako se koriste jedinice istog tipa i brzine, kao i brzi kontroleri s velikom koliinom ke memorije. Najbri i najskuplji disk u nizu dobar samo onoliko koliko je dobar najsporiji i najjeftiniji disk u nizu. Nije moguce proirivati volumene sa segmentiranim diskovima, RAID-1, ni RAID-5 volumene ako planirate da ih koristite, unapred procenite koliko e vam prostora biti potrebno.

75. ta je rezervna kopija i koji su razlozi za njeno pravljenje? Koji tipovi podataka se snimaju na rezervnu kopiju? ta je bit arhiviranja?Generalno postoje dva razloga za izradu rezervnih kopija: uvanje podataka radi evidencije (npr. rezervne kopije koje se prave svakog meseca, a uvaju se godinu dana) Oporavak od otkaza sistema (Disaster Recovery, DR) ili

oporavak sistema Potrebno je odrediti kada svaka datoteka prestaje da bude znaajna za oporavak sistema. to vreme varira od jedne do vie nedelje, od jednog do nekoliko meseci, do nekoliko godina Posle toga se arhivira. Najprostija strategija je da se naprave kopije svih datoteka na maini ili mrei. Bolje je podeliti datoteke u dve grupe: sistemske i datoteke podataka. Sistemske datoteke menjaju se samo kada se promeni verzija neke aplikacije ili OS-a. Datoteke podataka menjaju se svakog dana (baze podataka, tekstualne datoteke itd.) Rezervna kopija je identina kopija datoteke snimljena na medijum za uvanje podataka koja se uva na sigurnom mestu. Podaci u rezervnoj kopiji su obino u komprimovanom obliku. Za rezervnu kopiju treba voditi i dokumentaciju. Dokumentacija je vidu oznaka i identifikacionih podataka koji se stavljaju na sam medijum, na kutiju, ili u registre za evidenciju. Bit arhiviranja je indikator (flag) koji ukazuje na to da je datoteka modifikovana. ima vrednost 0 ili 1 ako je bit postavljen na 1 posle poslednje izrade kopije, to znai da je datoteka modifikovana posle toga

76.

Navesti i objasniti tipove rezervnih kopija.

Redovna rezervna kopija (Normal Backup) kompletna kopija svih datoteka postavlja se na poetku primene bilo koje eme za izradu rezervnih kopija kompletna kopija i njena dokumentacija i istorija su preduslov za inkrementalne eme postavlja bit arhiviranja na nulu Inkrementalna izrada rezervnih kopija izrada rezervnih kopija svih datoteka koje su se menjale posle poslednje kompletne ili inkrementalne izrade kopija (tj. kod kojih je bit arhiviranja 1) postavlja bit arhiviranja na nulu Diferencijalna izrada rezervnih kopija ne menja bit arhiviranja pravi rezervne kopije datoteka koje su se promenile od poslednjeg pravljenja kompletne rezervne kopije (ne i od poslednje diferencijalne izrade ) najbolje je praviti ih jednom nedeljno jednostavnija restauracija od inkrementalne kopije dovoljno je vratiti jednu diferencijalnu kopiju posle poslednjeg normalnog bekapa, kod inkrementalne

kopije, moramo sve inkrementalne kopije redom da vratimo, jednu po jednu

77. ta je rotaciona ema? Objasniti rotacionu emu "deda-otac-sin".Rotaciona ema je plan ili sistem po kojem se rotiraju medijumi koji se koriste za izradu rezervnih kopija. Prva opcija je da rotirate medijum svakog drugog dana, tj. rezervna kopija se pravi na jednoj traci, dok je druga na sigurnom mestu. Nedostatak ove eme je habanje medija zbog estog korienja Najee koriena rotaciona ema je dedaotacsin (ili mesec-nedelja-dan). Ova ema koristi dnevne, nedeljne i mesene rezervne komplete (backup sets). Medijum je obeleen danom u nedelji kada se radi rezervna kopija. Dnevni medijumi su obeleeni sa ponedeljak, utorak, ..., petak. svakog ponedeljka se na medijum smetaju podaci preko zapisa od prolog ponedeljka Nedeljni medijumi su obeleeni sa nedelja1, nedelja2, ..., nedelja5 ovi medijumi se koriste jednom meseno Slino vai i za mesene medijume. moemo npr. da koristimo tri medijuma na svaka tri meseca (kvartalni bekap) Obino se za dnevne medijume koristi inkrementalni bekap, a za druge kompletan bekap.