KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET BR. 147, GOD. IX, BEOGRAD, UTORAK, 20. MAJ 2014.

Redakcija: Milo{ @ivanovi}, Sa{a ]iri}; Font Mechanical: Marko Milankovi}; E-mail: betonŸdanas.rs, redakcijaŸelektrobeton.net; www.elektrobeton.net; Slede}i broj izlazi 17. juna

MIXERPi{e: Roland Or~ik

KULT I KOZMETIKAMa|arski Hiperion Bele Hamva{a u kontekstu savremene ma|arske politike

Recepcija dela Bele Hamva{a jedna je od najkontroverznijijh po-java u ma|arskom intelektualnom ̀ ivotu. Dok je autor bio ̀ iv, ve-}ina rukopisa mu nije bila objavljena, u Hortijevo doba nije spa-dao u miljenike re`ima, a u vreme komunisti~ke diktature bio jezabranjen. Sve do promene sistema, Hamva{eva dela su kru`ilakao samizdati, to je naravno i doprinelo tada{njem, a i kasnijemstvaranju kulta autora. Me|utim, nakon sloma komunizma, Ham-va{evo delo nije dobilo svoje pravo mesto u kanonu ma|arskeknji`enosti. Nedostaje njegovo kriti~ko ~itanje, koje bi omogu}i-lo razna tuma~enja. U Srbiji primera radi Hamva{ ima mnogo {i-ru ~itala~ku publiku nego u Ma|arskoj, tu Hamva{a ili bezuslov-no obo`avaju, i u tom idolopoklonstvu se uvek ose}a opojni mi-ris tamjana, ili ga ignori{u, u ~emu se uvek ose}a prepotentnoiskazivanje neznanja. Oba primera su simptomi nelagodnosti uvezi s Hamve{evim delom. Po mom mi{ljenju, Hamva{ je dostaradio na tome da ga niko ne mo`eslediti, to dokazuju njegove ~estekontradiktorne re~enice. Upravozato je nemogu}no stvaranje kul-ta bezuslovnog obo`avanja auto-ra. U literarnim krugovima Ham-va{evo spominjanje ~esto ide uzismevanje, a ve}ina autora i kriti-~ara ~ak nije ni upoznata sa nje-govim stvarala{tvom, ili o njemuima veoma povr{ne informacije.Tome doprinosi i politi~ka neod-re|enost autora: kritikovao je go-tovo sve politi~ke pojave ma|ar-skog dru{tva do svog doba, nije~ak ni verovao da je ma|arskodru{tvo sposobno za pravu pro-menu. No ova kritika nije zausta-vila ekstremne politi~ke partijeda iskoriste Hamva{evo delo zasvoje ciljeve. Tim politi~kim parti-jama nije zapravo ~ak ni potrebnoautorovo delo, potreban im jenjegov kult. Adam Tabor je napi-sao odli~an ~lanak, gde dokazujeda Hamva{a po{tuju i konzerva-tivni fidesovci1, ekstremisti i libe-ralni levi~ari. Me|utim Tabor zaklju~uje da je Hamva{ zapravo bio„duh i ~ovek koji se dr`ao dalje od lo{eg dru{tva.“2

Najnoviji primer partijsko-politi~ke „upotrebe ~oveka“ u vezi saHamva{em mo`e se uo~iti kod ma|arske ekstremne desnice kojapostepeno ja~a. Fondacija partije Jobbik3 je 2013. godine pokre-nula ~asopis Ma|arski Hiperion (Magyar Hüperion) za afirmisanjei mobilisanje „intelektualne elite“ ma|arskih ekstremnih desni-~ara. Naslov ~asopisa je deformisano citiranje Hamva{evog delaA magyar Hüperion, izostavili su ~lan „a“, verovatno da bi i tim ~i-nom naglasili re~ „ma|arski“ naspram Helderlinovog Hiperiona.U prvom broju ~asopisa je ~ak i predsednik partije objavio ~lanak,i naravno mnogo drugih manje poznatih autora, ~ija su filosofskai istorijska izlaganja puna nekompetentnih izjava i op{tih mestao (ne)postoje}oj intelektualnoj eliti ma|arske ekstremne desnice.

Prema uvodnoj re~i glavnog urednika ~asopis ̀ eli da omogu}i ma-|arskim intelektualcima da javno izraze svoja desni~arska ube|e-nja i da defini{u osnove ma|arskog „duhovnog puta“. A sve toprema Hamva{evoj knjizi Ma|arski Hiperion, iako je u njoj autorpisao „pomalo nejasno i knji`evno“. A taj „duhovni put“ uzima uobzir i po{tuje „tradicije ma|arskog hri{}anstva i pre hri{}anstva,ali tako da se ne zatvara u njihove okvire.“4 Me|utim, u kontekstu nacionalne karakterologije Hamva{evogMa|arskog Hiperiona ~udno je da upravo ekstremna desnica nala-zi u tom delu svoj uzor. ^itaju}i taj „roman u pismima“ nalazimoda nakon {to se narator obra~unao sa svim iluzijama zajednice, nakraju kritikuje i pojam nacije i domovine i njihovo politi~ko iskori-{}avanje: „A u ovoj zemlji ̀ ivot re{ava to ko zaklanja ravnodu{nostkoja izvire iz nedostatka Ti, i ko je otkriva. Jer je domovina ona ve-lika i sveta la` koja sve zaklanja. Jeste, oni su veliki sinovi domovi-ne. Domovina je va`na samo tamo gde nema zajednice, nacija jezastava samo tamo gde je zaklonjena, pa o naciji ne mo`e biti re-~i, nema ni domovine, ni nacije, ni naroda. To je velika obmana, ukojoj treba sudelovati, ina~e bi postali svesni na{e osamljenosti. I{ta bi onda bilo? [ta bi bilo ako bi se probudili da smo bez domo-vine i bez naroda i bez nacije. Ono {to izgleda zajedni~ko, to je po-plava velikih fraza nastala iz poricanja nedostatka zajednice. Pre-mostiti je treba na taj na~in ako je ve} nema, neka bude bar njenprivid. Jedino se u zajednici mo`e `iveti, i ako je nema, iznad rav-nodu{nosti treba nalagati naciju i narod i domovinu. To je zna~e-nje duha ovde; knji`evnosti, umetnosti. Zbog toga postoji zna~ajdomovine, zajedni~ke obmane, u ~emu se svi sla`u da postoji, jerje nema. Zato je tako stra{no va`na ~ast nacije i ljubav prema do-

movini, s ~ime se uvek mo`e iza}i i recitovati, to je ono {to jo{ mo-`e da bude zaborav.“ (Prvi deo, Dvadesetdrugo pismo)5 Hamva{ udrugim svojim tekstovima ne pori~e tako radikalno pojam nacije,ali jedino onaj „nacionalni ose}aj“ smatra bitnim, koji sadr`i i po-{tovanje druge nacije (Mistika umesto politike). Uglavnom, u ve}i-ni slu~ajeva njegov prikaz o ma|arskoj kulturi je negativan. Ma-|arski Hiperion je pisan za vreme Hortijevog perioda, dakle u vre-menu kad se pojam nacije i domovine upotpunjuje u {ovinizmu (topranje mozga }e na kraju dovesti do neobuzdane brutalnosti Sa-la{ijevog perioda). Uvedena su, ta~nije u odnosu na dvadesete go-dine radikalizovana su ograni~enja osnovnih ljudskih prava: pro-goni Roma (do preuzimanja vlasti Sala{ija ne toliko organizovano)i jevrejski zakoni. Krivica Hortija, koji je odu{evljeno stupio u savezsa nacistima, nedvojbena je kada je re~ o ugro`avanju ljudskih pra-

va u Ma|arskoj, o masovnoj deportaciji Jevreja u Kamenec-Podol-skij, o ubistvima i mu~enjima jevrejskog, romskog i srpskog sta-novni{tva, odnosno ma|arskih komunista u Srbiji 1942. godine(nakon ~ega je usledila partizanska osveta nad Ma|arima i Nem-

cima u Vojvodini 1944-45. godine).Kasnije je Horti spasio vi{e ljudikad je na pritisak antifa{isti~kihsaveznika zaustavio vagone puneljudi, no ta ~injenica ne relativizu-je njegova prethodna zlodela. Sramotna manjinska politika Hor-tijevog perioda, zakoni protiv Ro-ma i Jevreja bili su orijentisaniupravo na isklju~ivanje drugog.Izme|u ostalog na tome se gradi-la konstrukcija nacije i domovinepost-trijanonske Ma|arske. Kriti-ka Ma|arske nacije u Ma|arskomHiperionu u vi{e navrata podse}ana osudu nacije Endre Adija, a mo-gu}ne su jo{ paralele u vezi sa me-sijanskom pozom kod obojice au-tora. Ipak Hamva{ u mnogim pita-njima kritikuje Adijevo stvarala-{tvo, li~nost, prvenstveno zato{to je svoje moralno propadanjeprikazao u pozitivnom svetlu. KodAdija je pokvarena li~nost istovet-na sa narodom. A kod Hamva{asudbinu naroda treba da odredinadli~ni dajmon, ta~nije otvoreni

odnos izme|u „ja i Ti“, a ne partikularna li~nost, i ako se to nerealizuje ni na kom nivou onda se i narod izgubio. Diskutabilnoje da li ova Hamva{eva osuda mo`e da se koristi i na estetskomplanu, ali svakako vredi obratiti pa`nju na njegovu kritiku istori-je knji`evnosti: kakve uzore nam postavlja istorija knji`evnosti,koja nije imuna na ideolo{ke manipulacije? Uzore u kojima kva-litet odnosa izme|u „ja“ i „Ti“ nije bitan, jer umesto toga va`ni-ja je (narodno)poslani~ka slu`ba nacionalne ili neke druge ideje,a svaku pozu genija prate nekriti~ke ovacije. Hamva{ u jednomsvom tekstu smatra da je ma|arska literatura – osim nekih izu-zetaka – partijsko politi~ka: „Knji`evne li~nosti i knji`evna delaodr`avali su samo politi~ka strujanja; dok je strujanje ̀ ivelo, do-tle je i delo delovalo; ~im bi strujanje palo, i delo se gubilo, iostajalo je puka zanimljivost doba. Knji`evno delo je imalo dru-

I

MIXER

Roland Or~ik: Kult i kozmetika

[TRAFTA

Aleksandar Novakovi}: Slike sa izlo`be

ARMATURA

Sa{a ]iri}: San o d`amahiriji

VREME SMRTI I RAZONODE

Elis Bekta{: Do{o {ejtan u Sarajvo

BLOK BR. V

Kosmoplovci: SF Graf

BETON BR. 147 DANAS, Utorak, 20. maj 2014.

Foto:

www

.ham

vasb

ela.hu

1 Fidesz - desni~arska partija, ~iji je naduveni „poglavica“ Viktor Orban. 2 Tábor Ádám: Hamvas – rossz társaságban, Népszabadság 2010. március 6.3 Ime partije je igra re~ima: „jobb“ zna~i ’desno’ i ’bolje’, a „jobbik“ zna~i

’bolji od’ ili ’desniji od’.4 http://www.tradicio.org/kvintesszencia/magyarhyperion1.html5 Bela Hamva{: Ma|arski Hiperion, Prevod i pogovor: Sava Babi}, Tardis, Be-

ograd, 2009, 60.6 Bela Hamva{: Mistika umesto politike, In: B. H.: Put predaka i put bogova,

Prevod i pogovor: Sava Babi}, Tardis, Beograd, 2009, 80.

IIIII BETON BR. 147 DANAS, Utorak, 20. maj 2014.

gi cilj, a ne da ka`e istinu. Slu`ilo je. Pravcu, partiji, princi-pu, politi~koj li~nosti.“6 Na Hamva{evu kritiku istorije knji-`evnosti niko nije reagovao u njegovo vreme. Na to }e do}ired tek nakon sloma komunizma, ali ~ak i do dan danas sa ne-dovoljnim rezultatima. I Hamva{eve ideje imaju svoja ogra-ni~enja zbog kojih on ne prihvata celo stvarala{tvo pomenu-tog Adija, pojednostavljuje ga i prilago|ava kriterijima svo-je zami{ljene etike. Ali to proizlazi iz toga {to Hamva{ nijehteo da padne pod uticaj estetike i genija: da umetni~ko de-lo tuma~imo nezavisno od pojedinca, odnosa unutar zajedni-ce. Iz tog ugla nije ~udo da je Hamva{ u~inio ono {to je u nje-govom dobu zbilja malo intelektualaca smelo. Za njega ge-nije nije zna~io mnogo ukoliko je i malo popustio opsceno-sti vlasti kako bi stekao knji`evnoistorijsko priznanje i kari-jeru. Me|utim, Hamva{ ~esto nije video nijanse: kod njega jesve crno ili belo. Da li cela `ivotna dela treba da smatramoneva`e}im zato {to se autor udvarao vlasti ili {to nije bio mo-ralni vitez? Mo`emo navesti mno{tvo autora, koji su u poli-ti~kom i u privatnom smislu bili prava ~udovi{ta (npr. Selin,Milorad Pavi}, De`e Kostolanji, Balint Bala{i, zatim i Hamva-{evi omiljeni stvaraoci poput Hajdegera i Knuta Hamsuna),ipak su pisali velika dela. Dobar stolar je svoje ume}e stekaobez obzira na svoja politi~ka uverenja, ili {to je lopov ili ̀ en-skaro{. I po{to je knji`evno stvaranje isto tako zanatsko maj-storstvo, i tu va`i taj princip. No pitanje je da li politi~ka ube-|enja autora zbilja ne uti~u na njegova dela? Problem po~i-nje onda, kada se prema delima automatski stvori i kult au-tora. Tako }e od pisca postati kurva partijsko politi~kih ma-kroa: ako mu plate, nudi}e i ekstra usluge. A kada ga pozovuna odgovornost, pisac se poziva na estetiku koja bazdi namokra}u izazvanu strahom. Estetika ne mo`e da prekrije tri-per prouzrokovan oralom, a moral ne mo`e u~initi privla~-nim lo{a partijska dela. No nijanse i razlike ipak postoje. Iuostalom, jedva ima ble|eg od higijenskog viteza vere. NiKjerkegor nije jeo slaninu u gumenim rukavicama. Hamva{eve izjave ne smatram bo`ijim zapovestima. Kod nje-ga se ne suprostavljaju „oni“ i „mi“, nego „oni“ i „ja“. Uop-{teno govore}i: Hamva{ev kanon je uslov samoisceljenjaHamva{a, njegovog razmi{ljanja, ukusa. Njegove osude ma-nje govore o ~esto preterano odba~enim autorima. Montenjna jednom mestu pi{e da ~ita samo one knjige od kojih se ose-}a dobro. Hamva{ u`iva u sli~noj mislila~koj autonomiji.[to se ti~e politi~kog iskori{}avanja Hamva{a, i ranije je biloprimera da Hamva{a `ele da vide u partijsko-politi~koj ko{u-ljici, a kako to nije i{lo, bili su zbunjeni. Jedan od takvih je iAndra{ Laslo, koji je preuzeo fa{isti~ki orijentisan tradiciona-lizam Julius Evole. Iz ovoga postaje jasno da se tradicionali-sti~ka duhovna {kola u Ma|arskoj manifestovala u dva osnov-na pravca: jedan je pravac koji se zaglibio u politi~ku dema-gogiju ultradesni~ara Andra{a Lasla, a drugi je Hamva{ev ko-ji je tradicionalizam primio sa kritikom. Ta kritika se pokazu-je i u Hamva{evim kontradiktornim izjavama. Hamva{evo `i-votno delo je usamljena zvezda svog doba. Sledbenika nema,jer i ne mo`e da ih ima. U Ma|arskom Hiperionu jasno mo`emo~itati o toj perspektivi: „Nalazim se potpuno izvan. Niko menikada ne}e sti}i. Zato ako bilo {ta bude, rat, revolucija, ta-kozvani preporod, na mene se ne}e mo}i pozivati. Nisam ni-kome nikakav smer, nema u meni lozinki, jer nema prevare“(Drugi deo, Dvadesetdrugo pismo, 133.) Zalud se opijaju Ham-va{evom retorikom – koja je poput kakvog otkrovenja koje netrpi protivljenje – ne mo`emo jednozna~no da tvrdimo da jeHamva{ bio sledbenik i izumitelj ove ili one ideologije. Auto-rova provokacija svakog sistema je zbunjuju}a. Upravo zbogtoga te{ki partijski ovisnici nikad ne bi umeli da napi{u re~e-nicu ovakve hamva{evske atmosfere: „Bio sam otmen poputosmeha.“ (Drugi deo, Tre}e pismo, 80.)Hamva{ se u Ma|arskom Hiperionu u vi{e navrata ruga naci-onalnim vo|ama. Ukoliko pustimo da politi~ki {arlatani is-koriste autorovu duhovnu ostav{tinu u sumnjive svrhe, on-da tim pasivnim „autsajderstvom“ napajamo strah od slo-bode izra`avanja, a tako postajemo cinkaro{i za ra~un eks-tremisti~kih pojava. Ne smemo dopustiti da sada{nji diskurso Hamva{u postane plen jedne politi~ke partije. Dokle }u-tati? Samo da ne bude prekasno, da ne postane zaista opa-sno bilo {ta re}i, a da mi budemo tek voajeri genocida ispredekrana koji savr{eno funkcioni{e – dok nam ne iskop~ajustruju

Redaktura: Marko ^udi}

BETON BR. 147 DANAS, Utorak, 20. maj 2014.

ARMATURAPi{e: Sa{a ]iri}

SAN O D@AMAHIRIJI

JESEN PATRIJARHAElementarna nepogoda koja je protekle nedelje u vidu obilnihki{a, poplava i izlivanja podzemnih voda zahvatila Srbiju, naj-vi{e njen zapadni, posavski deo, iznedrio je po`rtvovane spasi-oce, gra|ansku solidarnost i organizacionu smu{enost vlasti ukriznim situacijama, ali je pokazao da ima i onih koji vole da lo-ve u mutnom. Na prvom molebanu za prestanak ki{e koji je pro-{le srede odr`an u Sabornoj crkvi u Beogradu, patrijarh Srpskepravoslavne crkve Irinej izjavio je da nepogodu ne treba razu-meti kao Bo`ju kaznu ve} kao „opomenu da se sklonimo sa pu-ta poroka, zlobe i bezakonja“. Budu}i da u teolo{kom poretku

stvari ni{ta ne biva bez Bo`je volje, a da je Bog (jo{ uvek) izvori oli~enje beskrajne dobrote i milosti, ~ak i onda kada dozvolja-va (ako ve} ne inicira) prirodne katastrofe, udese i ratove, tu-ma~enje da nesre}u i patnju koja nas snalazi razumemo kaoopomenu i podstrek da se promenimo jeste teolo{ki logi~no i ve-kovima ustaljeno. U dodiru gre{nih i bezgre{nog bi}a, greh mo-`e stolovati samo kod bi}a dokazano sklonih grehu, i onda kadaga nisu svesni ili ga nisu pojedina~no po~inili (u crkvenom mo-ralu nema indivudualizacije krivice). No tuma~enje Patrijarha SPC bi ostalo u domenu o~ekivanog i civil-no prihvatljivog, da kao primer „velikog bezakonja i mrskog poro-ka“ nije naveo skup koji se priprema u Beogradu „kojim se ponosei isti~u svoje dostojanstvo i demokratiju, a sve protiv boga i zako-

na `ivljenja“. Po{to nije re~ o skupu podr{ke Vladi Republi-ke Srbije i njenom neustra{ivom premijeru koji gologlav pr-kosi ki{i, kao ranije sne`nim smetovima na auto-putu, ve}o Gej paradi koju su organizatori najavili za maj, prvi ~ovekSPC-a je za mini verziju potopa u Srbiji okrivio LGBT popula-ciju. Osuda je za patrijarha i SPC utoliko zaslu`nija {to or-ganizatori prajda i kolovo|e bezakonja ne `ele da ostanuunutar ~etiri zida i, eventualno, snimaju svoj home video,kao onomad umirovljeni vladika zvorni~ko-tuzlanski Ka~a-venda, ve} neodustajno insistiraju na tome da poka`u svo-je mrsko-poro~no lice na beogradskim ulicama. Dakle, ponovoj patrijarhovoj poslanici, gejevi su mutirane dodole ko-je prizivaju potop a posle Parade ponosa, ako gradona~elnikMali i bezbednosni uslovi dozvole (te{ko je na ki{i skupljatiose i str{ljene a pu`evima na gejeve ne ide), Beograd }e seozbiljno kandidovati za novu Sodomu i Gomoru.

CRKVENE PATROLEU Srbiji se odavno sa nelagodom i velikim oprezom kritikuju iz-jave i pona{anje crkve, dok, sa druge strane, visoka anketna re-ligioznost stanovni{tva ne popu{ta pa je automatsko dodiriva-nje ~ela, pupka i oba ramena u jednom zamahu u javnom pro-storu i gradskom prevozu poprimilo razmere galopiraju}e epi-demije. Sre}om pa se voza~i ne pridr`avaju striktno te nakane;nije im ni zgodno zbog mobilnog telefona. Paradoksalno, douspona dru{tvenog uticaja crkve do{lo je posle ru{enja Milo{e-

vi}a, naporedo sa oktroisanjem nacionalizma kao ideolo{kogetalona svih re`ima, naro~ito onih posle marta 2003. godine.Od uvo|enja veronauke u {kole do neizostavnih poseta Patrijar-{iji novoizabranih predsednika i premijera, obaveznog crkvenogmesta u RRA, {kolskih, op{tinskih i gradskih slava, procesa resti-tucije crkvene imovine i neupitnog izostavljanja celokupnog po-slovanja crkve iz sistema PDV-a, razli~itih donacija crkvi iz op-{tinskih i dr`avnog bud`eta, polo`aj SPC u srpskom dru{tvu bli-zak je narodnoj izreci o polo`aju „bubrega u loju“. Ovaj fenomen prikrivene ekleziokratije sadr`i dva nezgodna mo-menta. Prvi problem je taj {to naizgled ve}ina stanovni{tvasmatra ovakav polo`aj SPC u dru{tvu prihvatljivim i po`eljnim.Drugi problem se ti~e izjava i pona{anje same Srpske pravoslav-ne crkve, ~iji predstavnici, po~ev od patrijarha, otvoreno kr{eustav pozivaju}i na diskriminaciju protiv pripadnika LGBT po-pulacije ili zagovaraju re{enja koja su u suprotnosti sa zvani~-nom politikom Vlade, da ne pominjem opravdavanje i veli~anjekolaboracionista iz Drugog svetskog rata ili zalaganje za monar-hiju. Koliko je crkva bila protiv Briselskih sporazuma i prihvata-nja Vlade u Pri{tini kao legitimnih partnera za pregovore, toli-ko danas jedina uz politi~ke ekstremiste odbija da prizna da jesrpsko Kosovo „izgubljeno“ ili, poput patrijarha u intervjuu „Ne-

deljniku“, prihvata kao legitiman referendum o samostalnostiRepublike Srpske i njeno pripajanje Srbiji, kao neku vrstu kom-penzacije za „dve albanske dr`ave na Balkanu“. Dakle, polo`aj SPC u srpskom dru{tvu je nezaslu`eno i neupitnoprivilegovan, a njeno delovanje, nekad ja~e nekad slabije,usmereno je na podrivanje sekularnog poretka, republikanskogure|enja, prihvatanja evropskih vrednosti (priklju~enja Evrop-skoj uniji se toleri{e za sada) i politike regionalnog pribli`ava-nja, dometa savremene nauke i koncepta multikulturalizma. Mi-lenko Jovanov, predsednik pokrajinskog odbora sve`e vanpar-lamentarne DSS, nedavno je predlo`io formiranje „jezi~nih pa-trola“ koje bi ispitivale ko od nesrpskih zajednica po Vojvodinikoliko zna srpski i taj somnabulni fa{izam je nai{ao na opravda-nu osudu. Delovanje „crkvenih patrola“, koje se me{aju u politi-ku i bacaju anateme na pripadnike seksualnih manjina, malo koosu|uje (oglasila se tek LDP, tako|e sve`e vanparlamentarna).Eto kako deluje neprelazak cenzusa – svako poka`e svoje pravolice, DSS ono koje je godinama uspe{no skrivao, LDP ono na ko-je je uspe{no zaboravio.

SAVEZ ELITA: LOVACA NA VE[TICE I HULIGANAU trenutku kad je odbrana [apca od poplava delovala kriti~no,vlast je pozvala dobrovoljce kao ispomo} i mediji su ubrzo slavo-dobitno objavili da su se me|u prvima odazvali ujedinjeni Gro-bari i Delije. U isto vreme, dok je trajalo rvanje s vodenom stihi-jom, objavljena je vest da je ubijen jedan od tzv. vo|a navija~a,osu|ivan vi{e puta za poku{aj ubistva, dilovanje droge i nasil-ni~ko pona{anje, kao i za napad na predsednika LDP-a u Segedi-nu. Eto distopijskog formata budu}e (i sada{nje?) Srbije: SPC }eumesto sudova i izvr{nih vlasti dodeljivati pasport za grupni iz-lazak na ulicu, za{to da ne i atest za registraciju nevladinih or-ganizacija (mo`da i po ruskom modelu: sa oznakom „straneagenture“), a organizovani huligani i kriminalci kojima tepajukao navija~i }e umesto policije da zavode red na ulicama. Ne}evi{e ni morati da pi{u grafite po zidovima: ubij, zakolji... ili sm-rt pederima..., nego }e mo}i mirno i sa blagoslovom za{titinikajavnog morala u mantiji da pristupe stvaranju kazamata nebe-ske Srbije na zemlji. Razume se, kad se slavodobitno vrate sa an-tipotopskog fronta i po~nu da deratizuju po ku}ama

Pi{e: Aleksandar Novakovi}

SLIKE SA IZLO@BEO izlo`bi: U ime naroda – politi~ka represija u Srbiji 1944-1953

Koncipirana kao „prva multimedijalna izlo`ba o dugogodi{njimtabu temama: likvidaciji, su|enjima narodnim neprijateljima, Go-lom otoku i drugim logorima, prinudnom otkupu i kolektivizaciji“,izlo`ba U ime naroda! autora dr Sr|ana Cvetkovi}a je, ve} na sa-mom otvaranju, dobila burne reakcije. Naime, do{lo je do prote-sta mladih „skojevaca“ koji su, za vreme otvaranja, demonstrira-li ispred Istorijskog muzeja Srbije u kojem se izlo`ba odr`ava. Usle-dila je „poseta“ neidentifikovanih „momaka sa kapulja~ama“ (~i-taj: naci-buka~a) koji su napali ~lanove SKOJ, oteli im transparenti hitro pobegli pred policijom. Otvaranju su prisustvovali LjiljanaPeki}, udovica Borislava Peki}a, pisci Du{an Kova~evi} i DragoslavMihailovi} koji je otvorio izlo`bu, te reditelj Goran Markovi}, VukDra{kovi} i NJKV Jelisaveta Kara|or|evi}. Nije se sva medijska bu-ka oko incidenta ispred Istorijskog muzeja Srbije ni sti{ala a po-~eli su da plju{te komentari ~italaca u elektronskim izdanjimadnevnih novina. Najglasniji su bili, naravno, protivnici komunista,levi~ara uop{te, pobornici otkrivanja „velikih istina“ poput one dasu „Nedi}, Ljoti} i Mihailovi} {titili srpski narod“ ili da su komuni-sti „streljali trideset hiljada Beogra|ana“. Naravno, srpski desni-~ari su, a da nisu ni pogledali izlo`bu ili sakupili osnovne podatkeo njoj, prepoznali ceo projekat kao svoj. Za{to?

ISTRULE MI DUNJA U FIOCI...Iako politi~ka represija u poratnom periodu ve} dugo nije tabu-tema, ~injenica je da je ova izlo`ba prva te vrste u Srbiji i da }edruge koje }e verovatno uslediti, imati u njoj zanimljiv reper.Naime, naziv izlo`be je dovoljno uop{ten da mo`e da, politi~ki iideolo{ki, obuhvati sve i svakog, od krajnje levice do ekstrem-ne desnice. Na ogromnoj zastavi koja pokriva deo fasade Istorij-skog muzeja Srbije kao i na ulaznici za izlo`bu i dobrom delupropratnog materijala vide}ete lik na{eg knji`evnika BorislavaPeki}a koji je, kao ~lan opozicionog Saveza demokratske omla-

dine Jugoslavije bio 1948. godine uhap{en i osu|en prvo na de-set a potom na petnaest godina robije. Pomilovan je 1953. go-dine. Peki}evo bezrazlo`no tamnovanje u nehumanim uslovimajeste sna`an primer represije i odsustva demokratije u tada{njojJugoslaviji i, kad na materijal stavite njegovu fotografiju iz za-tvorskih dana, vi sugeri{ete da se izlo`ba bavi onima koji su bi-li nevini, proganjani zbog svojih uverenja. Ili jednostavno zato{to za vreme prinudnog otkupa nisu mogli da daju vlastima ono-liko poljoprivrednih proizvoda koliko se od njih o~ekivalo.U holu }e vas, na narodnom }ilimu karakteristi~nih {ara, sa~ekatidve glasa~ke kutije – „Titova lista“, s filcanim dnom i druga, „}ora-va“, opoziciona, s plehanim dnom koja, kad u nju stavite gumenulopticu, bubnja kao kamion koji istovaruje ugalj. Mali podsetnik na„transparentnost“ izbora od 1945. godine pa sve do sredine pede-setih. Tu su i artefakti iz vremena ra|anja DFJ, docnije FNRJ: plaka-ti, zastave, radio-aparati, primerci Politike i Demokratije. Deo izlo-`benog prostora predstavlja rekonstruisani narodni sud, po uzoruna one koji su funkcionisali u Srbiji 1944/5 godine. I, ~ini se na pr-vi pogled, prisustvova}emo autenti~noj rekonstrukciji tog perio-da. Tu su uniforme vojske i policije, ~ak i klupe iz pomenutih narod-nih sudova. Na zidovima su fotografije `rtava represije, uglednihseljaka, industrijalaca, intelektualaca koji su progonjeni zbog ide-olo{ke zaslepljenosti, zavisti, pohlepe pripadnika nove vlasti. Po-tresan je primer Dragoljuba Jovanovi}a, lidera Narodne selja~kestranke koja je pripadala levom centru i koji je, uprkos podr{ci ko-ju je pru`io partizanima, osu|en na devet godina robije. No, u is-toj prostoriji u kojoj su izlo`eni Jovanovi}evi predmeti, fotografijei kratka biografija, nalazi se deo posve}en „|eneralu“ Dra`i Mihai-lovi}u, kojem je, naravno, neregularno su|eno i koji, navodno, ni-je sara|ivao s nacistima. U toj istoj prostoriji je izlo`en i pi{tolj zlo-glasnog Nikole Kalabi}a, jo{ jedne „`rtve represije“. Nabacani sutako, na jednoj izlo`bi, i nadbiskup zagreba~ki/kardinal AlojzijeStepinac (?!) i Cazinska buna (pobuna seljaka i oficira Cazina, Veli-ke Kladu{e i Slunja 1950. godine, podignuta protiv nepravednogotkupa poljoprivrednih proizvoda), su|enja ~etni~kim vojvodama,prisilni otkup, kolektivizacija, IB-ovci...To je, zapravo, princip izlo`be – pored imena, fotografija i biogra-fija ljudi koji su streljani po kratkom postupku ili utamni~eni,zbog druge ideologije, ne~ijeg li~nog animoziteta, gre{ke u ad-ministraciji OZNE ili ispri~anog politi~kog vica nalaze se biogra-fije funkcionera Nedi}eve kolaboracionisti~ke vlade, ~lanova Mi-hailovi}eve JVuO (Jugoslovenske vojske u otad`bini), Srpske dr-`avne stra`e i drugih kvislin{kih formacija. Deluje sarkasti~no kadu istom muzejskom prostoru mo`ete videti, opisane kao `rtve,~etnike i one koji su par godina ranije, kao partizani, ratovali pro-tiv njih da bi 1948. godine zavr{ili na Golom otoku ili u nekoj dru-goj od kaznionica diljem tada{nje Jugoslavije. U delu izlo`be po-sve}enom hap{enjima i utamni~avanjima nakon Rezolucije IB-asu do detalja opisane i temeljno dokumentovane metode mu~enjalogora{a na Golom otoku i u tome nema ni~eg spornog. No, da lije isti princip primenjen i na analizu „istra`nih tehnika“ kvislingakoji su se na ovoj izlo`bi pro{vercovali kao „`rtve represije“? Mu-~enja u logoru na Banjici? Klanja u Vrani}u? Hap{enja Jevreja injihovo predavanje nema~kim vlastima?Da li prethodno navedeno zna~i da autor ~lanka opravdava prekesudove koji imaju samo dve presude: metak ili te{ka robija? Na-ravno da ne. U tome i jeste poenta: o ne~ijoj li~noj krivici ili nevi-nosti se mora govoriti na osnovu pojedina~nog slu~aja i ne smese presu|ivati samo na osnovu toga {to je ~lan neke naoru`aneformacije ili politi~ke grupe ili zbog toga {to je tamo svrstan. ^i-njenica je, tako|e, da je saradnja s okupatorom neposredno po-sle Drugog svetskog rata strogo ka`njavana i u zemljama sa mno-

[TRAFTA

go stabilnijim politi~kim i dru{tvenim sistemom od onog uratnoj i poratnoj Jugoslaviji. Tako je u Norve{koj vi{e hiljadaljudi osu|eno zbog saradnje s nacistima a 45 je, uklju~uju}i ilidera marionetskog re`ima, Vidkuna Kvislinga, streljano. UFrancuskoj je za vreme Drugog svetskog rata likvidirano {esthiljada ljudi koji su progla{eni za saradnike okupatora, a ne-posredno posle rata pogubljeno je preko sedam stotina. Brojonih koji su, zbog saradnje s nacistima, pogubljeni u Francu-skoj bez su|enja je, po ve}ini istori~ara, oko deset hiljada.Mar{al Peten, lider vi{ijevskog re`ima, osu|en je na do`ivot-nu robiju, a na razli~ite vremenske kazne ili gubitak gra|an-ske ~asti je osu|eno preko sto hiljada osoba.

SVAKO IMA SVOJ BOLKome odgovara ova izlo`ba? Primetio sam, u jednoj od pro-storija, ve}u grupu mladih ljudi koju je, govore}i pomalo po-vi{enim i `ovijalnim tonom, vodio sredove~ni gospodin,pretpostavljam kustos muzeja. Priklju~io sam se grupi i sa-znao neobi~no va`ne podatke: - Kraljevina Jugoslavija je propala jer su utamni~enim ko-munistima pru`ali humane uslove u Lepoglavi i drugde. Ta-ko su komunisti mogli da se nesmetano bave ~itanjem i pre-vo|enjem levi~arske literature- ^etni~ke formacije u Dalmaciji su sara|ivale s Musolinije-vim fa{istima ali su to radile u cilju o~uvanja srpskog naroda- Biti funkcioner u Nedi}evoj vladi je bilo normalno zanima-nje kao i svako drugo- Dra`i Mihailovi}u, ~istom kao suza, je su|eno u atmosfe-ri lin~aA srbska mlade` }uti i upija. Na delu je, po stoti put, revizija istorije. Lako je i popularno, uvremenu u kojem Srbija tek po~inje da se ozbiljno suo~ava s nje-nom ulogom u ratovima devedesetih, praviti faktografske pre-pravke i la`ne analogije. Mnogi istori~ari su zarad „vra}anja na-cionalnog ponosa/pomirenja“ pristali na to da ~etnike svrstajuu antifa{iste, a nedi}evce u „~uvare nacionalnog bi}a“. Bri{u seimena ulica nazvanih po narodnim herojima. Ali, ne brinite, do-bi}ete Ulicu ̀ rtava komunisti~kog terora ili \enerala Milana Ne-di}a (Aran|elovac), Venac Dimitrija Ljoti}a (predlaga{e u Sme-derevu), bulevar kneza Pavla Kara|or|evi}a, soka~e vladike Ni-kolaja Velimirovi}a i druge vesele topose. Za{to da ne, kad su ko-liko do ju~e, table u Bulevaru Dr Zorana \in|i}a bile prelepljeneplakati}ima na kojima je pisalo: Bulevar generala Ratka Mladi-}a? U zemlji u kojoj je potraga za kostima Dra`e Mihajlovi}a bi-la najve}i dr`avni arheolo{ki projekat, u kojoj je biv{i ministarParivodi} tra`io da se stoji u stavu mirno pred Nedi}evom sli-kom, veronauka predaje po dr`avnim {kolama (i ubedljivo vodiu odnosu na gra|ansko vaspitanje), serija Ravna gora isisavabud`et dr`avne televizije a ~etni~ki pokret rehabilitovan, nedo-staje jo{ samo jedan potez da se opi{e pun krug. Najperfidnijaod svega nije glorifikacija ubica, ve} te`nja da se progonitelji iprogonjeni, d`elati i `rtve, fa{isti i antifa{isti, stope u jednuamorfnu masu stradalnika. A ko je bio glavni i jedini krivac zato, osim klete srpske nesloge? Naravno, komunisti. Da nije bilo komunista (i famoznog britanskog InteligenceServicea) ne bi bilo „Bolje rat nego pakt“. I ne bi bilo naci-sti~ke okupacije, ni velikih `rtava, ni gra|anskog rata, ni„sto ubijenih Srba za jednog mrtvog Nemca“. Hitler bi naspustio na miru. Samo bi malo koristio na{u teritoriju da do-|e do Gr~ke. Ne bi bilo ni Jasenovca ni Banjice. I danas bibili razvijena zemlja i bilo bi nas deset puta vi{e. Naravno,

ovakvi konstrukti koji su {iroko ra{ireni, ma kako naivno de-lovali, ni najmanje nisu naivni. Oni slu`e samo jednom: pot-punom osloba|anju jedne strane (~etnici, nedi}evci, ljoti-}evci i drugi kolaboracionisti) od odgovornosti i prebaciva-nju odgovornosti za sve i svja na komuniste i druge antifa-{iste. Samim tim se minimalizuju partizanski pokret, u~e{}eJugoslavije u Drugom svetskom ratu na strani Saveznika ijugoslovenski/srpski antifa{izam, a od negacije antifa{izmado fa{izacije dru{tva i nije neka velika razdaljina.

Foto

graf

ije sa

izlo

`be;

Fot

o: Ta

nja

Vali~

/ Ta

njug

ETONJERKA MESECA

Po{to su gejevi izazvali potop u Srbiji, imenovali smo penzionisanog brata Ka~avendu za episkopa etiopskog i srednjeafri~kog.

Sveti artiljerijski Sinod SPC i Njegova meteorolo{ka svetost

B

*

do{o {ejtan u sarajvo, pa kreno u to~ak na ci-jed`enu pivu. kad je prolazio kraj one vatre {tovazda gori, ustavi se tu i stade puhat na vatru.prolazio tuda jedan evlija, pa kad je vidio {ta{ejtan radi, upita ga

- {to pu{e{ u tu vatru, jadan ne bio?- iz opreza, odvrati {ejtan. ko se na d`ehen-

nemsku vatru opeko, i na vje~nu pu{e

pa ti to sad shvati

*

do{o {ejtan u sarajvo, pa {eta obalom kon-templiraju~i. sreo ga jedan evlija, pa ga pita

- tebe bilesi nije strah hodat ovuda?- a {to bi me bilo strah, kad ovd`e vi{e nema

principa

pa ti to sad shvati

*

do{o {ejtan u mostar, pa ~uo neke {to pucaju

- {to to pucate, dina vam? upita ih {ejtan- idemo u brazil, reko{e ovi i dalje pucaju~i- pri{tedite malo, kaza im {ejtan, valja~e vam

se i vratit iz brazila

pa ti to sad shvati

*

do{o {ejtan u sarajvo, pa stao {etat ~ar{ijom.kad je stigo na onaj ~o{ak kod imareta, ustavi gajedan zaptija, pa mu re~e

- gospodine, molim vas, dvoli~nu kartu- nemam, kaza mu {ejtan- kako to da nemate osobni dokument? zapre-

pasti se zaptija- pa kako ~u imat dvoli~nu kartu, odvrati mu

{ejtan, kad ja nisam odavle- a imate li prijavu boravka- nemam ni to- a za{to je niste izvadili?- imam sklopljen bilateralni sporazum, strplji-

vo mu objasni {ejtan. ni ja vama ne tra`im tuprijavu kad dod`ete kod mene

pa ti to sad shvati

*

do{o {ejtan u sarajvo, pasreo jednog evliju i od-veo ga kod solde na cije-d`enu lozu. sjede takonjih dvojica, piju, pu{e i~ute, kadli ~e evlija

- mi ovaj rat nismo po~i-njali, ne moramo gavala mi ni zavr{avat

- jah, re~e {ejtan. vallahi~e{ me nad`ivjet, ja ta-man to isto htio kazat

pa ti to sad shvati

*

do{o {ejtan u sarajvo, pa se popeo na bistrik,da malo gleda panoramu ~ar{ije. kad gore je-dan, zalego kraj ceste, na njemu ofucan maskir-ni prsluk, a u rukama mu onaj plasti~ni kineskimitralje{~i~ {to ispaljuje one `ute kuglice

- {ta ti tu radi{, jadan i bolan ne bio? zapita gazbunjeni {ejtan

- dr`im liniju odbrane- pa {ta brani{, moj jad`o?- branim umjetnos od demokratije

pa ti to sad shvati

*

do{o {ejtan u sarajvo, pa vid`eo neke {to su imlica ozarena

- ~emu se to radujete? pita ih {ejtan- po~elo hapsit, kaza{e mu ovi ozareni- a hapsel redom? pita opet {ejtan- ne hapse

- pa onda se nemojte re-dom ni radovat, kaza im{ejtan i ode svojim pu-tem

pa ti to sad shvati

*

do{o {ejtan u sarajvo, pakreno kod solde na cije-d`enu lozu. usput sreojednog evliju koji ga upita

- kako si do{o u sarajvo?- kroz bara`, odgovori mu

{ejtan

pa ti to sad shvati

VREME SMRTI I RAZONODEPi{e: Elis Bekta{

DO[O [EJTAN U SARAJVO

BETON BR. 147 DANAS, Utorak, 20. maj 2014. IV

BLOK BR. V Autor: Kosmoplovci

SF GRAF