Za Postizanje Visokih i Stabilnih Prinosa Gajenih Biljaka

8/18/2019 Za Postizanje Visokih i Stabilnih Prinosa Gajenih Biljaka

http://slidepdf.com/reader/full/za-postizanje-visokih-i-stabilnih-prinosa-gajenih-biljaka 1/14

Za postizanje visokih i stabilnih prinosa gajenih biljaka, osim genetskog potencijala,klimatskih uslova,agrotehnike,jako je bitno bogatstvo i plodnostzemljišta.Zato se skreće pažnja našim poljoprivrednim proizvođačima da radeagrohemijske analize zemljišta jer samo tako mogu znati koliko su njihova zemljišta plodna i bogata i šta treba preduzeti u tom pravcu.

Ukupan sadržaj biljnih asimilativa u zemljištu predstavlja bogatstvo zemljišta.ogatstvozemljišta u biljnim asimilativima je različito kod različitih zemljišta.ogatstvo azota uzemljištu zavisi od sadržaja humusa,u !os!oru od sadržaja organske materije,u kalijumuod mehaničkog sastava.

"adržaj biljnih asimilativa u pristupačnom obliku predstavlja plodnost zemljišta.Za biljku su pristupačni biljni asimilativi koji se u zemljištu nalaze u rastvorljivom obliku uvodi,slabim kiselinama i u adsorbovanom obliku.#obilizacija biljnih asimilativatj.njihovo prevođenje iz teško rastvorljivih i nerastvorljivih oblika u pristupačne oblikeodvija se usled rada mikro!lore zemljišta i odvijanje !izičko $ hemijskih i hemijskih

procesa.

%lan &'()egistrovan*a+ "re#aj - /--0,-1/2am3dgovora 4'

Agrohemijska analiza zemljišta predstavlja sliku trenutnoghemijskog stanja zemljišta. 5o znači da urađena analiza pokazujekoliko ima mineralnih materija u zemljištu. 6ajpre, uzorci zemljišta se uzimaju sa parcela sa kojih je skinut postojeći usev *pšenica ili kukuruz ili bilo koja druga kultura+,nikako dok je usev na parceli. "a jedne parcele veličine 7ha,uzima se prosečan uzorak od /-$/( pojedinačnih uzoraka kojise uzimaju po principu cik$cak uzorkovanja. Uzorci se moguuzimati agropedološkom sondom ili ašovom.3vakav uzorak seuzima za ratarske i povrtarske useve do dubine od '- cm.Za

voćarske kulture se uzimaju dva prosečna uzorka,pri čemu je jedan uzorak do dubine od '- cm,a drugi do dubine od -cm.5ako donet uzorak u laboratoriju,se najpre obeležava i zavodiu glavnu knjigu gde dobija svoj identi!ikacioni broj,zatim sesuši,melje,meri i priprema za analizu.Svrha uzimanja uzoraka: 3vakvim postupkom se nakonanalize dobija trenutna,odnosno prava slika stanja makroelemenata 6, 8 i 9 koji su neophodni u mineralnoj ishrani biljaka.6a osnovu toga se pravi proračun mineralnih i organskihđubriva koji su potrebni za narednu kulturu koja se zasniva,kao iodnos 689 hraniva i njihova količina.3sim ovih parametara,

*689+ radi se 6$min metoda,ukupan azot,kalcijum karbonati.6aosnovu svih ovih parametara,može se zaključiti o kakvom jezemljištu reč i da li je ono sposobno da postigne željeni prinos ikvalitet naredne kulture koju sejemo ili sadimo.U tom cilju poljoprivrednici mogu imati veliku korist i uštedu pri odabiru ikoličini hraniva koju treba da unesu za sledeću kulturu.Značaj: Značaj agrohemijske analize zemljišta se ogleda u pravilnom unošenju organskih i mineralnih materija čija je



količina i odnos hraniva u direktnoj proporciji sa prinosom kojinaravno prati i kvalitet."amim tim, ne dolazi do prekomernog inekontrolisanog unošenja nutrijenata koji izazivaju niz štetnih posledica po gajene biljke, a naročito velike štete na zagađenjezemljišta, podzemnih voda pa samim tim i rečnih vodotokova, a

najveće štete se odražavaju na ljudsko zdravlje.:majući u vidu korisne i štetne posledice unošenja nutrijenata uzemljište, #inistarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je sa obnovom registracije poljoprivrednih domaćinstava za/-7-. godinu, uvelo jednu pozitivnu meru kontrole plodnostizemljišta *kao i popravku$kalci!ikaciju+,kao obaveznu meru unarednih pet godina, čime će podstaći poljoprivrednike da provere stanje svog zemljišta, jer u protivnom domaćinstvo može preći u pasivni status."amim tim pozivam poljoprivredne proizvođače da se obrate najbližim 8oljoprivrednim "tručnim"lužbama i izvrše kontrolu plodnosti.

;<"5:=>?:36> @<;:6:?> 6alazimo se u vremenskom period sprovođenja analizezemljišta po Uredbi Alade )" i 9onkursu, #inistarstva poljoprivrede šumarstva ivodoprivrede, kao i ostalih laboratorijskih ispitivanja vina, rakija, hrane za životinje,sirća, brašna, sokova idr. Za obezbbeđenje kompetentnosti i osvedočenje rada lboratorijeza ispitivanje, pored ljudskih resursa neophodni su i tehnički resursi B oprema. 3vom prilikom nešto ću reći o destilacionoj jedinici, koja pored digestivne jedinice,spektro!otometra, plamenog !otometra idr aparata, čini okosnicu instrumenatalaboratorije za ispitivanje. "a ovim instrumentom B destilacionom jedinicom smo dobilina podizanju kvaliteta radaC tačnosti rezultataC brzini ispitivanjaC povećanju obima poslaCizbegli nepouzdane aparature sa nastavcima, crevima, balonima, hladnjacima....na njemuobavljamo elegantno i pouzdano sve vrste destilacija, određivanje azota u zemljištu, proteine u stočnoj hrani, isparljive kiseline u vinimu, azot u mineralnom đubrivu i dr.Z6>%>@ ":"5<#>5"9< 9365)3=< 8=3;63"5: Z<#=@:D5> UZ>D5:E<6:# 8)3"53):#>

#oderatori >dministrator, dr ;ragan )ahovic, dr"lavica ?olic, dr @anja 9uzevski, mr 6ataša5olimir, mr Fordana @ovanović, >na 9ovacevic,Aerica "avić, 6ikola =jiljanic

>utor 3dgovorPSSS Zajecar "re Geb 7- /-7-, 7770am

%lan &'4)egistrovan*a+"re #aj -/--0, -1/am3dgovora 17(

9ako se u svetu sve više nastoji proizvesti ekološki visoko vrednahrana veoma je značajno praćenje svih delova procesa proizvodnje,a posebno osnovnog medija u kojem se ostvaruje povrtarska proizvodnja tj. zemljište. "vako zemljište predstavlja složenu prirodnoBistorijsku sredinu dinamičkog karaktera čija je najvažnijaosobina proizvodna sposobnost. U toku korišćenja čovek brojnimagrotehničkim merama menja ekološke uslove u određenomzemljištu, što se svakako odražava na njegovu proizvodnu

http://www.psss.rs/user.php?id.37

http://www.psss.rs/e107_plugins/forum/forum_viewtopic.php?1090.post

http://www.psss.rs/user.php?id.37



sposobnost i na taj način utiče ne samo na kvalitet već i na kvantitetdobijenog proizvoda.8roizvodnja povrća je vrlo intenzivna grana biljne proizvodnje,zahteva veća ulaganja, a daje visoke i kvalitetne prinose ukoliko seizvodi uz strogo poštovanje naučnih principa i ekoloških načela.

Zaštićeni prostor čine različiti objekti *topli bank, tople humke ikućice, kao i tople leje, plastenici i staklenici+ izgrađeni sa ciljem daomoguće gajenje biljaka kada one zbog nepovoljnih klimatskihuslova ne mogu da uspevaju na njivi ili u bašti.9ako je vremenski period od setve *sadnje+ do berbe povrćarelativno kratak , otuda je bitno da za sve vreme rasta i razvića povrtarske biljke imaju na raspolaganju dovoljno hraniva u pristupačnom obliku u zemljištu ili supstratu kako bi se ostvarilavisoka i kvalitetna proizvodnja.Uslov za uspešnu povrtarsku proizvodnju u zaštićenom prostoru je poštovanje "istema kontrole plodnosti zemljišta i upotrebe đubriva

koji obuhvata kontrolu svih !aktora koji određuju plodnost zemljištai dejstvo đubriva, odnosno preko ishrane utiču na rast , razviće i prinose biljaka, kao i mere kojima se ovi usmeravaju u ciljuostvarenja visoke i stabilne proizvodnje uz primenu ekonomičnosti izaštite bios!ere. 8roizvodnja povrća u zaštićenom prostoruomogućava kontrolosanje većine !aktora koji određuju visinu prinosa i kvalitet proizvoda.@edno od najvažnijih hemijskih svojstava zemljišta je njegovareakcija*pH+. )eakcija zemljišta bitno utiče na oslobađanje biljnihhraniva, njihovu rastvorljivost i transport do korenovog sistema.Zavisno od pH sredine može se predvideti nedostatak ili suvišak

nekog hranljivog elementa u zemljištu. Ukoliko je nepovoljna pH$vrednost u zemljištu, što se odražava na smanjenu pristupačnosthraniva može se delovati radi promene pH , ili unošenjem đubrivaotkloniti njihov nedostatak. 8romena pH u zemljišnom rastvoruutiče na usvajanje katjona i anjona. 3ptimalna pH sredina zamobilnost makroelemenata je u intervalu pH $4,( dok je zausvajanje mikroelemenata povoljnija kiselija sredina pH od 2,($(,(izuzev molibdena koji je pristupačniji u neutralnoj i alkalnoj sredini.8ovrtarske biljne vrste imaju različite zahteve prema reakcijizemljišta, ali pH$vrednost između i ,( je optimalna za većinu povrtarskih biljaka. 3dnosno,ukoliko je zemljište slabo alkalno ,kakva je većina zemljišta u zaštićenom prostotu a većina povrtarskih biljaka zahteva blago kiselu i neutralnu reakcijuzemljišta potrebno je sniziti pH$ vrednost. 3vo se može postićiupotrebom !iziološki kiselih đubriva kao što je npr. urea, amonijum Bnitrat, amonijum$sul!at, kalijum$sul!at.9arbonati u znatnoj meri utiču na !izičko$hemijska svojstvazemljišta, a time na njihovu produktivnost. 8risustvo karbonata uzemljištu posebno je značajno za dinamiku hranljivih elemenata,



kao i za izbor elemenata u mineralnim đubrivima. "adržaj karbonatase sporo menja u zemljištu i nema potrebe za njegovim čestimutvrđivanjem. 3dređuje se jednom u četiri godine koliko traje iIturnusJ za bilansiranje hranljivih elemenata u "istemu kontrole plodnosti zemljišta u cilju racionalne upotrebe đubriva. U poređenju

sa drugim elementima, koncentracija ?a/K

u zemljišnom rastvoru jeznatno veća od ostalih jona. "matra se da je po količini i važnostikalcijum preovlađujući jon u zemljištu, dok je po količini u biljci tokalijum jon. )astvorljivi oblik u vodi , i adsorbovani predstavljajumobilni ?a/K koji je lako pristupačan biljkama. ezkarbonatnazemljišta sadrže L7M?a?3'Cslabokarbonatna 7$'MC srednjeobezbeđena'$(M, dok između ( i 7- M ?a?3' imaju jakokarbonatna zemljišta. Zemljišta sa visokim sadržajem ?a?3' N7(Mnisu pogodna za proizvodnju povrća. "adržaj slobodnog ?a?3' uzemljištu je u direktnoj pozitivnoj korelaciji sa pH vrednošćuzemljišta.

:shrana povrća, posebno azotom ,mora se strogo kontrolisati jernepravilna primena 6$đubriva može dovesti do akumulacije nitratau zemljištu , a samim tim i u proizvodu *hrani+. 6agomilavanjenitrata u biljkama dovodi do smanjenja njihove otpornosti na poleganje i bolesti, do sukulentnosti biljnih tkiva čime se pogoršavakvalitet i smanjuje upotrebna i hranljiva vrednost proizvoda.;a su humusne materije veoma značajan !aktor plodnosti zemljištaod davnina je poznato poljoprivrednim proizvođačima. Zemljišta bogata humusom sadrže velike zalihe biogenih elemenata *?,6,8,"+koje čuva od ispiranja i po mineralizaciji stavlja biljkama naraspolaganje . :sto tako humusne materije u znatnoj količini putem

adsorpcije vezuju katjone ?a

/K

, #g

/K

, 9

K

Ki 6H2

K

, tako i katjonemikroelemenata ?u/K, Zn/K, #n/K idr., čuva ih od ispiranja izzemljišta, a u obliku koji je lakopristupačan biljkama. :ntenzivna poljoprivredna proizvodnja u zaštićenom prostoru uslovljena jeredovnim i povećanim đubrenjem organskim đubrivima , što utičena višu vrednost sadržaja humusa u odnosu na onu sa otvorenenjivske proizvodnje.Humus predstavlja pu!erni sistem za ublažavanje negativnihuticaja na zemljište , te je stoga prosečna vrednost od ',1/Mhumusa niska za zemljište u zaštićenom prostoru i trebalo bi nivosadržaja humusa povećati intenzivnim đubrenjem organskimđubrivima. #eđutim, unošenjem većih količina organskog đubrivau zemljište u zaštićenim prostorima gde je intenzivnonavodnjavanje i povoljna je temperatura jača je mineralizacija i nemože se kontrolisati stvaranje nitrata, te se mora biti veomaoprezan. U uslovima proizvodnje u zaštićenom prostoru *staklenici, plastenici i dr.+ granične vrednosti snabdevenosti zemljišta uhumusu su znatno više u odnosu na njivsku proizvodnju povrća,jerse pri takvoj proizvodnji ostvaruju daleko veći prinosi povrća, pa je



i razumljivo da su veće potrebe biljaka za hranivima. Za intenzivnu proizvodnju povrća u zaštićenim prostorima optimalan sadržajhumusa je između ( i 4M.Oubrenje azotom izvodi se prema potrebama gajenih biljaka tj.uzima se količina iznetih hraniva uvećana za jednu sigurnosnu dozu

od /($'-M. 8ri utvrđivanju potrebne doze 6$đubriva neophodno jedovesti u sklad prinos i sadržaj nitrata u proizvodu. 6iske doze 6$đubriva mogu dovesti ne samo do smanjenja nitrata u povrću, već ido drastičnog smanjenja prinosa. Aisoke doze 6$đubriva ne samoda povećavaju prinos,već dolazi do povećanog nakupljanja nitrata u proizvodu.3ptimalno đubrenje povrća 6$đubrivima u plasteničkoj proizvodnji treba bazirati na praćenju dinamike nitrata u zemljištu i primene 6$đubriva tkom cele vegetacije. 6a taj način povrće ćetokom cele vegetacije biti optimalno obezbeđeno azotom, a što će seodraziti na kvalitet i visinu prinosa.Oubrenje u zaštićenom prostoru bez predhodne analize zemljišta,

kakvo je bilo najčešće u proteklom periodu, može dovesti donepovoljnog stanja sadržaja !os!ora čiji previsok sadržaj može biti itoksičan . Aisok i toksičan sadržaj !os!ora dovodi do imobilizacijeusvajanja i transporta jona pojedinih biogenih elemenata *Ge, Zn,#n, ?u, i +. 8ored toga višak 8 smanjuje nutritivni i tehnološkikvalitet povrtarskih proizvoda.8ovrće zahteva velike količine kalijuma i iznosi prinosom oko pet puta više kalijuma od !os!ora. ;obro obezbeđena zemljišta nakojima se gaji povrće treba da sadrže između 2-$(- mg 9 /3P 7--g.8ri primeni 9$đubriva važan je oblik kalijuma biljke osetljive nahloride treba đubriti samo kalijum$sul!atom *krompir,luk,

paradajz,dinje+.)edovnom kontrolom plodnosti zemljišta , kao preduslov primene preporuka i standarda za proizvodnju , na tržištu se ne može pojaviti proizvod koji nema serti!ikat kojim se to potvrđujeda su toku proizvodnje ispoštovani svi tehnološki procesi po evropskimstandardima za proizvodnju Izdrave hraneJ. :z svega ovog predhodnog navedenog može se zaključiti da je za visoku i stabilnu proizvodnju kvalitetnih i zdravih poljoprivrednih proizvoda kao iočuvanje zemljišnih potencijala i očuvanja životne okoline,neophodna sistematska kontrola plodnosti zemljišta.

ZnaCaj kontrole plodnosti zemljista.$QRSTTVWX Y[\X]Y^X_X ` XVT RY XfTR[X

` TV f\R Q\^T ^R[WT \X[X, fTR[WT f\TVT ^RWX. RRY [Y Y[\X]Y^X_XfT[X^RY ` ` fRSTTVWY X^TSYX fTTf\Y^\RSY Y V`X\WY XW`[R[X YfRSTTVWY TSRYX fTTf\Y^\RSY Y[Y[`[X, WTY ` TT^XY YR` S^X^R[WX \X[X *YYfT^WY Y Y\Y, 70'+.q[RY^YY \XS X WT[\TY fTST[Y RYV[X fTY_R RSXSRR[Y TSYX,WXSX Y fTR[XW \X\XSR Y[RX WT[\TR fTST[Y RYV[X Y `fT[\RR `\Y^X.Y[R WT[\TR fTST[Y RYV[X X X`T XfRW[X XT^X R 701-. TSYR,R`[Y _RT^X XWTWX f\YRX fTRX R [RW 701(. TSYR.



RYYX_R X`R TT^R Y T\XYXYR Y[RX WT[\TR fTST[Y RYV[XY fTSRR fTT^X R` `RYYX ` \RXYXYY Y `WYTYX_` Y[RX `fR\YTS` 701-P0-.TSYR, ST^TSY ST XXT fT\X[X \TX XXYY\XY `T\XWX,TSTT RW[X\X f\TY^TSY fT^\VYX *XTT^Y, 7010+.Y[R T`^X[X WT[\T` ^Y XW[T\X WTY TS\R`` fTST[ RYV[X Y

SR[^T `\Y^X, TSTT f\RWT Y\XR `[Y` X \X[, \X^YR Y f\YTR YXWX,WXT Y R\R WTYX R T^Y `R\X^X` ` Y` T[^X\R_X ^YTWR Y [XYRf\TY^TS_R ` f\YR` RWTTYT[Y, WXT Y XV[Y[` YTR\R. Y[R R fTWXXT^\T ST\R \R`[X[R, fTT[T^T X TSXV_R S\`V[^RT fTTf\Y^\RST RW[T\`*XTT^Y, 701+. [TW` f\T[RWY 7( TSYX T RWTTWR W\YR Y \X[Y \XX\X_X Y[RWT[\TR fTST[Y RYV[X YR f\T^TR ` ST^TT R\Y ` fTTf\Y^\RSTf\XWY. RS [RVWY `T^X f\Y^\RY^X_X STVT R ST X_R_X Y YT[X^X_X`\R_X WXT X\T[RYWR R\R, V[T R TfR[ ST^RT ST fXSX f\Y\TSR fTST[YRYV[X. wXYTXT f\YRT ^\[X Y T\`XYX `\Y^X f\RX [X_`fTST[Y RYV[X Y fRYYY fT[\RXX fTRSYR YR ^\[R, f\Y^X[Y

RW[T\ f\RS[X^X \RXX Y^T\ fT^RX_X f\YTX YXWX ` XWYX`RWTTYT[ Y XV[Y[` YTR\R *xXY, /--2+.

fTRS_R ^\RR ^RSTY T RWY RfT^TY Y RfT]RY fTX^X `fTTf\Y^\RST f\TY^TS_Y. qXWT [R fTX^R R [\RX f\R`^RYX^X[Y, YfXW RfT[\RT X _Y `WXX[Y, WXWT Y R TR f\RS`R[Y XSRW^X[R R\R SX R TRT[WTR, [XT SR Y YX, YY SX R f\RR, WXWT Y R TT`YT RR[X \X^TfTTf\Y^\RSR f\TY^TS_R. yRWR TS [Y fTX^X ` RSRR$ T]RYY f\Y[`fY ^RXY X Y[RY^YR WT\YVR_R RYV[X ` Rf\RWYS`f\TY^TS_` T\XWR X[R\YRC$ [RfR YWT\YVX^X_X RYVT TSX YR XST^TX^X`Y, WXWT ` fTRS`WT\YVR_X, [XWT Y Y[RY^T[Y WT\YVR_X \XfTT]Y^Y fT^\VYXC$ TX[Y f\TY^TS_R Y `fT[\RR YR\XY `\Y^X, fT[TRX Y[`XYX YXT YR XST^TX^X`X, fX ST^TSY Y ST X\Y`[T[Y T fTRSYX WTR YX XfTTf\Y^\RS` f\TY^TS_`. QT[\TV_X YR\XY `\Y^X Y TSYR ` TSY`[XT TfXSX X T _YT^T \XYTXT fT[\TV_Y R [\RX Y T^T\Y[Y*X^Y YX\.,7000+.X[\XT SX R ` T^T [\R`[W` T]Y^X^X_R XW[Y^T[Y ^RXY X`WYTYX_R Y[RX WT[\TR fTST[Y RYV[X Y `fT[\RR `\Y^X TSfTRR ^X]T[Y. wXTY X [T ` ` Y_RYY SX R `\R_R fTTf\Y^\RSYW`[`\X ` f\R[TST fR\YTS` ^RSRT X YY`. XYT `Y_RT `f\T^TR_` TS\RSY Y[RX WT[\TR fTST[Y RYV[X Y YX_R[\R`[T [X_X ` T^T TX[Y, STYRT f\X^YR R\YR X `WX_X_R `TRYRST[X[XWX.XY \X^T Y[RX Y TXT \R`[T^X[Y fT^RX_R Y [XYYT^X_R ^YYR YW^XY[R[X f\YTX XRY YXWX, ` XWYX` f\TY[XYT[ f\TY^TS_R YT`^X_X TTYX RYV[X *X^Y Y X\., 700+.ЗНАА! "З#$%&'А ("()&*А)(+& +$Н),$-& .-$/Н$()"

З&*0"1)А fRVX YX f\TY^TS_X YR T`X R `^TR_X X^\RRYf\Y[`fX Y X`T$[\`Y R[TSX ` fXY\X_` Y fT[YX_` ^YTWY Y [XYY



f\YTX. {RSX TS ^RTX XXY fTS`^X[X X [T fX` R ^XWXWT ̀ ^TR_RY[RX WT[\TR fTST[Y RYV[X, WXT X`R TT^R X \XYTXTf\YR_Y^X_R YR\XY `\Y^X, f\RX X[R^YX fTRSYY W`[`\X Y [^X\T[X_` fTST[Y X TS\RRY [YfT^YX RYV[X. |^X RSY[^R Y WTfR[YY[R T`^X[X WT[\T` fTRT X ^XW` fX\R` RSRY RRRX[X $

XS\]X \XY^Y X[R\YX ` RYV[` Y TTYR RYV[X *^\VY R XXYX`T\XWX RYV[X WTY R f\YW`fX` XX_R ^XWR fR[R TSYR+C $ TVR_R\XY^Y X[R\YX ` RYV[R *YR\XY Y T\XWY `\Y^X Y T\X^X_R^RR[X[Y^Y SRT^X Y T[fXSXWX YTXR+C $ Q\XR_R Y[X^R \`fR XW[T\X WTY` ^RXY X fT\X[ Y \X^T YXWX *R[RT\TTVWYC RTTVWYC TR[Y,V[R[TYX Y WT\T^X+, R\R RR Y XV[Y[R, XY T\XSR RYV[XC $QT^RX_R f\YTX XRY W`[`\X, XWT ^Y f\RS`R[Y R\X ` Y[R`.

Сврха увођења контроле плодности земљишта

YR\XX `\Y^X ` [\`W[`\Y RR WTV[X_X \X[X\WY Y ^TX\WY W`[`\X YRX[` [X^W .̀ wXYTXT f\YRT T` R T[^X\Y[Y XXY RWTTWY

RRW[Y. wXYTXYXYX f\YRR `\Y^X T`X R `[^\Y^X_R Y^TX \XY^X `RYV[ .̀ [TW` Y[RX[WT \XSX X WT[\TY fTST[Y RYV[X, T[W\Y^X`R RRR[Y WTY R XXR ` RST^TT WTR[\XYY X XR_R YXWX YY `TYW` WTY YR f\Y[`fXX X YWR. TVR_R T^Y WTYYX [Y RRRX[X,[XT ]RRT TYWX, Y\XX YWR ST^TSY R X fT^TYY YXYWY \R`[X[. |T^X X \XYTX` f\YR` `\Y^X ` fTSXY T TRRRT[YRYV[X \XY^Y RRR[YX Y `T^Y WTY Tf\RSR`` _YT^` SYXYW`.QTSXY T [TR STYX` R X\TRYWY XXYXX. QR\YTSYX YfY[Y^X_X SX`X fTSX[WR T Y^T` \XY^X ` RYV[` Y _YT^T SYXYY, X^YT TSf\YR_RY `\Y^X, T[^X\RY f\YTX Y T[XY SRT^X_X X RYV[R

Zemljište koje se koristi u poljoprivrednoj proizvodnji izloženo je različitim promenama."adržaj hraniva u zemljištu se smanjuje$8rinosom$:spiranjem u dubljeslojeve$<rozijom$Fasovitim putem ;a bi gajene kulture mogle normalno da rastu ida se razvijaju, da bi dale visTke i stabilne prinose i ne samo to već i ti prinosi da bududobrog kvaliteta neophodno je da na rasoplaganju imaju dovoljnu količinu hranljivihmaterija.Fajene biljke,za svoj rast i razviće iz zemljišta koriste mineralne materije, koje predstavljaju njihovu hranu. 6eophodni elementi za normalan rast i razvoj jesu azot,!os!or i kalijum. 6edostatak hranljivih materija u zemljištu nadoknađuje seđubrenjem. Uzorkovanjem i analizom zemljišta dobija se in!ormacija o količini ivremenu primene kako organskih tako i mineralnih đubriva, što u krajnjoj meri vodi karacionalnoj upotrebi đubriva.Uzimanje uzoraka zemljišta predstavlja jednu od

najznačajnijih mera u sistemu kontrole plodnosti zemljišta i upotrebe đubriva. 3dtoga,kako je uzet uzorak zemljišta, pravilno ili nepravilno, u velikoj meri zavisi pouzdanost rezultata analize, te prema tome i ispravnost zaključaka i mera koje se predlažu. @edan uzorak zemljišta uzima se sa parcele površine '$( ha. Ukoliko je površina parcele veća od ( ha, parcela se deli na više delova sa kojih se uzima uzorakzemljišta.8rosečan uzorak se uzima sa istog preduseva ili useva, sa istog tipa zemljišta, saujednačene kon!iguracije terena. )aspored mesta kod uzimanja uzoraka na parceli može biti dijagonalan , šahovski ili pak uzimanje uzoraka primenom F8"$a !iksiranjem



pozicione tačke na tipičnom mestu parcele. 8rosečan uzorak se sastoji od /-$/( pojedinačnih uzoraka zemljišta. Za potrebe povrtarske i ratarske proizvodnje uzorcise uzimaju sa dubine od -$ '- cm.8o pravilu uzorak treba uzeti posle žetve$berbe. Uzorcise mogu uzeti i u toku vegetaciju, ali u tom slučaju potrbno je voditi računa da je prošlonajmanje ' meseca od poslednjeg đubrenja !os!orom i kalijumom.8ojedinačan uzorak se

uzima sondom ili ašovom. >šovom se izvadi grumen zemlje, a onda se uz ivicurupe * / cm. + ponovo zabode ašov.Zemljište se pažljivo izvadi, i pedološkim nožem pravise ,,kaiš}. Zemljište levo i desno od ,,kaiša} odbacuje se, a ,,kaiš} zemljišta širine '$(cm. ubacuje u čistu ko!u. 8ostupak uzimanja pojedinačnog uzorka zemljišta ponavlja se/-$/( puta na celoj površini parcele. 8ojedinačni uzorci zemljišta u ko!i dobro seizmešaju, vece grudve se usitne i odstrane se biljni ostaci i kamenje. Zbirni uzorakzemljišta iz ko!e svesti na masu od oko 7 kg. zemljišta * prosečan uzorak +, i ovaj uzorakstaviti u polietilensku vrećicu. 8ri uzimanju uzoraka zemljišta obavezno se vodi zapisniku koji treba uneti sledeće podatke $:me i prezime $@#F $>dresa itele!on $8F * broj poljoprivrednog gazdinstva + $roj računa i banka $5ipzemljišta $;ubina uzimanja uzorka i datum $ 8ovršina $9lasa $roj

kataskarske parcele $9atastarska opština i 3pština $8lanirane biljne vrste unaredne četiri godine 8re uzimanje uzoraka zemljišta za analizu treba konsultovatistručna lica, savetodavce poljoprivrednih stručnih službi "rbije.

)<;3A6> 9365)3=> 8=3;63"5: Z<#=@:D5>

9ako se u svetu sve više nastoji proizvesti ekološki visoko vredna hrana veoma jeznačajno praćenje svih delova procesa proizvodnje, a posebno osnovnog medija u kojemse ostvaruje ratarsko, povrtarska kao i voćarsko$vinogradarska proizvodnja, tj. zemljište."vako zemljište predstavlja složenu prirodno$ istorijsku sredinu dinamičkog karakteračija je najvažnija osobina proizvodna sposobnost. U toku korišćenja čovek brojnimagrotehničkim merama menja ekološke uslove u određenom zemljištu, što se svakakoodražava na njegovu proizvodnu sposobnost i na taj način utiče ne samo na kvalitet već ina kvantitet dobijenog proizvoda. U beogradskom regionu karakteristično je da sekontrola plodnosti zemljišta, kao osnovni medij na kome se vrši ratarsko, povrtarsko ivoćarsko$vinogradarska proizvodnja, obavlja na zanemarljivim površinama i običnosamo onda kada se pojavi problem u toku proizvodnje ili plasmana proizvoda koji nezadovoljavaju propisane norme i standarde kvaliteta. 5ada je gotovo nemoguće u kratkomvremenu izvršiti popravku već načinjene štete. :zmenjena plodnost zemljišta može biti prouzrokovana bilo promenom neadekvatnih melioracionih radova, neblagovremenom ilinekvalitetnom obradom zemljišta, primenom đubriva ili pesticida, pogrešnim izborom biljne vrste i sorte i drugim merama koje proizvođači koriste u nastojanju da na tržišteiznesu konkurentnu robu. Zbog veoma česte neracionalne upotrebe đubriva, dugog boravka jedne biljne vrste na istom zemljištu neophodna je kontrola plodnosti zemljištasvake četvrte godine, pa i češće * u voćarsko$vinogradarskoj proizvodnji +, kako bi seadekvatno koristio proizvodni potencijal zemljišta, eventualno popravio, odnosno održaona određenom nivou. ?ilj redovne kontrole plodnosti zemljišta je prvenstvenoobezbeđivanje većih i stabilnijih prinosa uz postizanje maksimalno mogućeg kvaliteta proizvoda koji treba da bude roba sa označenim kvalitetom i poreklom. 8ored toga ovotreba da obezbedi ocenu stanja proizvodnih sposobnosti zemljišta sa zadatkom da usaradnji sa zainteresovanim strankama * proizvođači, tržište + i uz preporuke stručnjaka



očuvaju ili po mogućnosti poprave proizvodni potencijal zemljišta. ;a bi se sve ovonapred navedeno ostvarilo, neophodno je da se za sistematsku kontrolu plodnostizemljišta obezbedi redovna hemijska analiza zemljišta na makro i mikro hemijskeelemente, bilo putem terenske ili stacionarne laboratorije. 8rimenom hemijskelaboratorije i analiza zemljišta, na osnovu prikupljenih podataka o proizvodnim

sposobnostima zemljišta moguće je, zavisno od planirane proizvodnje određene biljnevrste i prinosa, dati preporuke po pitanju kako vrste tako i količine đubriva, zatim preporuku o neophodnim merama radi zaštite postojećeg i daljeg poboljšanja potencijalazemljišta. "amo ovim merama moguće je prosečno povećanje prinosa i preko /- M, i to uuslovima bez navodnjavanja. Uz primenu navodnjavanja ove mere dale bi e!ekat povećanja prinosa i preko 4- M. 3ve mere kao krajnji cilj realizacije primene đubrivaosim zaštite proizvodnog potencijala zemljišta i zaštite životne okoline obezbeđuje iekonomičniju poljoprivrednu proizvodnju. 5akođe, praćenjem i ocenom proizvodnihsposobnosti zemljišta, moguće je izvršiti reonizaciju proizvodnje. 3dnosno, u zavisnostiod zemljišta, klimatskih, tržišnih i drugih uslova, moguće je na većoj površini usmeriti proizvodnju u jednom pravcu, što bi omogućilo ekonomičniju proizvodnju uz

sprečavanje IsvaštarenjaJ koje je posebno izraženo kod individualih proizvođača. 6a tajnačin polako bi se proizvođači uvodili i navikavali na kvotnu proizvodnji. )edovnomkontrolom plodnosti zemljišta, kao preduslov primene preporuka i standarda za proizvodnju, na tržištu se ne može pojaviti proizvod koji nema serti!ikat kojim se potvrđuje da su u toku proizvodnje ispoštovani svi tehnološki procesi po evropskimstandardima za proizvodnju I zdrave hrane J. :z svega ovog predhodno navedenog možese zaključiti da je za visoku i stabilnu proizvodnju kvalitetnih i zdravih poljoprivrednih proizvoda kao i očuvanje zemljišnih potencijala i očuvanja životne okoline, neophodnasistematska kontrola plodnosti zemljišta.Zlatko Aampovac, dipl. ing.

2čuvanje plodnosti zemljišta i mere popravke Zemljište predstavlja nezamenljiv i teško obnovljiv prirodni resurs i posebnu pažnju

treba posvetiti očuvanju plodnosti zemljišta.6a poljoprivrednim površinama treba primeniti odgovarajuću agrotehniku i redovnu kontrolu plodnosti zemljišta da bi sesačuvala plodnost zemljišta.Zemljišta se mogu podeliti u dve grupe7.Zemljišta kojima treba sačuvati proizvodnu sposobnost/.Zemljišta kojima trebaju mere popravke 9ulturne biljke kao visoko produktivne imajuvelike zahteve za hranljivim elementima i očuvanje plodnosti se svodi na vraćanjeiznetih elemenata i u skladu sa potrebama biljaka i radi očuvanja obaveznih rezervi zanjihovo gajenje ."tvaranje humusa je dugotrajan proces i zavisi od više !aktora kao što sugeološki supstrat ,klima i vegetacija.>grotehničkim merama smanjuje se organskamaterija zemljišta. 3državanje humusa na određenom nivou predstavlja kompleksan problem. @edan od načina održavanja nivoa humusa u zemljištu je gajenje određenihkultura kao što su trave koje dovode do povećanja organske materije, zatim unošenježetvenih ostataka u kombinaciji sa azotnim mineralnim đubrivima.8lodoredom takođese može povećati procenat organske materije. 9ombinacija đubrenja stajnjakom ikalcizacijom takođe povećava nivo organske materije .3sim toga i kombinacija unošenjastajnjaka i žetvenih ostataka takođe povećava nivo organske materije zemljišta.



8romena reakcije zemljišta pod uticajem čoveka može da uslovi opadanje plodnosti.#ere koje se preduzimaju radi održavanja reakcije zemljišta su unošenje!iziološki neutralnih ili baznih mineralnih đubriva, đubrenje stajnjakom i zaoravanje biljnih ostataka.3snovna mera je kalcizacija kojom se održava nivo 8h vrednostizemljišta.9alcizacija je mera kojom se unošenje kalcijum karbonata povećava sadržaj

?a/K

jona i smanjuje se kiselost usled prisustva baza.8rimena većih normi kreča od predviđene može usloviti čitav niz nepovoljnih posledica ,kao što su poremećaj uusvajanju magnezijuma , nedostatak gvožđa i do manje rastvorljivosti nekihmikroelemenata* #n,Zn,?u,+Zbog toga popravku nivoa 8h vrednosti zemljišta trebavršiti duži period i manje količine kreča postepeno unositi. 3sim toka neophodno jezajedno sa krečom unositi i stajnjak koji sadrži neophodne mikroelemente i pospešujedejstvo kreča.

Zemljište je jedan od najvažnijih prirodnih resursa. 3no je teško obnovljivo prirodno bogastvo i od neprocenjive koristi za čovečanstvo. "luži za obezbeđenje hrane i prečišćavanje vode, na njemu se čuvaju genetski resursi svih oblika života na planeti iobezbeđuje neophodan životni prostor. 8oljoprivreda postaje sve intenzivnija, pa se sve

više gube !izičke karakteristike zemljišta. Zemljišta su sve manje plodna i gube svojustrukturu. U modernom sistemu đubrenja, brine se o očuvanju !izičkih karakteristikazemljišta, koja će omogućiti pravilan rast korenovog sistema i kretanje vode i vazduhakroz zemljište. 5ehnološka poboljšanja koja imaju za cilj da zemljište dovedu do nivoa boljeg iskorišćavanja vode, obično dovedu i do gubitka !izičkih osobina zemljišta.9ombinacija korišćenja teških mašina u polju i intenzivno navodnjavanje, može dovestido ozbiljnih problema u degradaciji zemljišta.

)azlikujemo dva osnovna tipa degradacije zemljišta7. ;egradacija odnošenjem zemljišta *erozija vetrom i vodom+ /. ;egradacijazemljišta oštećenjima unutar pro!ila

3egradacija odnošenjem zemljišta 4erozija vetrom i vodom5 ;egradacija zemljištausled erozije vodom ili vetrom nastaje usled gubitka površinskih delova zemljišta,njegovog razaranja, premeštanja i odnošenja. ;ejstvom vode ili vetra promene relje!a su česte zbog stvaranja različitih erozionih oblika,brazde, jaruge, odnosno peščane dine.Zbog erozionih procesa mnoge plodne površine su trajno nestale, a neke su postale pogodne samo za ekstenzivno stočarstvo.3egradacija zemljišta ošte6enjima unutar pro7ila 8ostoji čitav niz različitih !aktorakoji uslovljavaju pogoršanje !izičkih, hemijskih i bioloških osobina u samom pro!iluzemljišta.

@edna od najznačajnijih agrotehničkih mera je primena mineralnih 8u9riva.8osmatrajući na godišnjem nivou promene zemljišta su neznatne ali gledajući duži period kumulirani e!ekti njihove dugogodišnje primene može biti vrlo značajan.8ravilnom upotrebom mineralnih đubriva reguliše se ishrana biljaka uz održavanje ili popravljanje plodnosti zemljišta. U praksi vrlo često dolazi do povećenog zakišeljavanjazemljišta usled upotrebe čistih mineralnih đubriva bez komponenti ?a ili #g jer se putem biljnih ostataka sa površine površina ovi katjoni redovno odnose ali se primenomtakvih đubriva ne nadoknađuju.



Unošenje organskih 8u9riva u vidu kiselog treseta može dovesti do promena sastavahumusa, odnosno !ulvo i huminskih kiselina, što utiče na zakišeljavanja zemljišta, dok primena velike količine stajnjaka i osoke može prouzrokovati prekomerno povećenjesadržaja nitrata i !os!ata u podzemnim vodama, a često dovodi i do zaslanjivanjazemljišta.

6a smanjenje plodnosti zemljišta značajno utiče i upotreba hemijskih materija."agorevanjem !osilnih i organskih goriva i komunalnog otpada i otpuštanjem uatmos!eru raznih gasova i čestica *iz !abričkih dimnjaka, toplana, topionica metala,motornih vozila drumskog, vodenog ili vazdušnog saobraćaja+.

3sim toga, tretiranjem štetnih oraganizama sa pesticidima i her9icidima čija senekontrolisana upotreba održava na zdravlje ljudi, biljaka i životinja. 8osle upotrebe pesticidi dospevaju u zemljište i njihova razgradnja zavisi od njihovih hemijski osobina, primenjene doze, !izičko hemijskih osobina zemljišta, obrade, temperature, vlažnosti.

avodnjavanje može dovesti do akumuliranja teških metala , opasnih materija,organskih jedinjenja ukoliko se koristi voda neodgovarajućeg kvaliteta.

8ogoršavanje !izičkih svojstava zemljišta uzrokovano je i primenom teške mehanizacije.@er se tokom rada zemljišta koja su teška i sa nedostatkom organske materije lakosabijaju.

Agrotehničke mere za čuvanje plodnosti zemljišta i menad;ment hraniva

U vreme stalnog poskupljenja mineralnog djubriva pa i drugih cena repromaterijala poljoprivrednici bi trebali početi primenjivati mere kojima će sačuvati te popraviti plodnost zemljištu, kako bi zadržali prinose, a eventualno uštedeli prilikom kupovinerepromaterijala. 8re svega moramo poznavati kakvo je stanje hraniva u zemljištu nakon

što zasejana kultura napusti površinu. 5o će nam reći analiza zemljišta koju ćemo obavitiu ovlaštenoj laboratoriji. 3d agrotehničkih mera koje treba sprovoditi su prskanjestrništa, obavezno zaoravanje, a nikako spaljivanje žetvenih ostataka, zatim setva usevaza zeleno djubrenje i mera kalcizacije.

8rskanjem strništa možemo smanjiti}populaciju} korova jer ćemo time izazvati semenkekorova da niknu iz plitkog površinskog dela zemljišta, a kasnije obradom, niknuti korovzaorati. 6a taj način smanjujemo njegovu brojnost,a zaštita herbicidima iduće godine biće uspešnija. 8rekidanjem sistema kapilara u zemljištu sprečavamo gubitak vlageevaporacijom, a i mikrobiološka aktivnost u zemljištu se nastavlja. "lamu koja ostajenakon žetve treba usitniti i zajedno sa dodanim azotom koji može biti iz organskih

djubriva ili ure odmah zaorati. 6ajgora odluka je spaljivanje slame jer osim što prekidamo krug kruženja materije u prirodi uništavamo korisnu !aunu u zemljištu. 3simtoga postoji mogućnost širenja vatre na susedne parcele ili čak zgrade.

Zeleno djubrenje B sideracija jedan je od naje!ikasnijih načina delovanja na povećanje plodnosti zemljišta ,unošenjem u zemljište zelene mase biljaka koje se seju za tu namenu.9ulture za zeleno djubrenje imaju povoljan uticaj na teškim zemljištima jer dubokorazvijen koren ovih vrsta i razgranata korenova mreža omogućava popravljanje strukture



zemljišta, vodnog režima u tlu i stvaranje organskih materija. 5radicinalne kulture koje seseju za tu namjenu su razne vrste leguminoza,uljane repice, uljane rotkve... 3bično seseju kao naknadni usev nakon skidanja žitarica i zaoravaju se u jesen ili u rano proleće,zavisno od naredne kulture.6a težim zemljištima obično se zaoravaju u jesen, a na lakšimu proljeće.9ojom brzinom će teći razgradnja zavisi će od toga kolliko duboko ih

zaoravamo, vrsti i starosti biljaka,vlazi u zemljištu. 8reporučuje se dublje zaoravanjemase jer se usled sporije razgradnje obogaćuje zemljište sa organskom materijom.

8osledica povećane kiselosti je nedostatak kalcijuma u zemljištu. 5o je elemenat kojiutiče na !ormiranje stabilne, mrvičaste strukture što znači i plodnosti zemljišta. 9adimamo dovoljno kalcijuma u zemljištu povoljan je uticaj na stvaranje kvalitetnog i zreloghumusa koji je značajan za plodnost zemljišta.

Zemljišta kisele reakcije imaju nestabilnu strukturu i pokazuju sklonost ka !ormiranju pokorice posle svake jače kiše.8okorica za biljke u nicanju ima vrlo negativan uticaj. :ovog proleća je bilo problema sa nicanjem kukuruza zbog stvorene pokorice.U takvim

zemljištima neka hranjiva postaju manje pristupačna biljci, pogotovo !os!or jer dolazi do!iksacije !os!ora. 8rimenjene količine !os!ora samo se delomično iskoriste u zemljištu.

:z gore navedenog vidimo da je korekcija pH vrednosti zemljišta prva mera kojom povećavamo plodnost i sposobnost primanja hranjiva iz zemljišta. ;a bi znali kakvo jestanje u zemljištu neophodna je >6>=:Z> Z<#=@:D5> koja će nam reći s čimeraspolažemo te racionalizovati svoju proizvodnju i ne djubriti na pamet. >ko smanjimokoličinu djubriva izgubićemo na prinosu, a onda nemamo dovoljno hrane.

8lan managementa hranivima za speci!ične lokacije je nov termin koji asocira namangement organskim djubrivima, a primjenjuje se s ciljem minimiziranja neželjenihe!ekata djubrenja na okolinu, optimizacije produkcije i povećanja pro!ita jednog poljoprivrednog gazdinstva ili čitave regije.

#anagement hraniva označava kontrolu nad djubrenjem useva *ali i drugim poljoprivrednim proizvodnjama+ uz zaštitu okoline, posebno podzemnih voda i može sede!inisati kao upravljanje količinom, izvorima, mestom primene, oblikom i vremenom

aplikacije biljnih hraniva i promenama u zemljištu.

:zvor hraniva u zemljištu a+ ;jubriva*mineralna i organska+,

b + )ezidue od prethodnog djubrenja, c+ iološka !iksacija 6 prethodnim usevom leguminoza,

d+ #ineralizacija organskih rezervi zemljišta *sveža org. materija, humus, org.djubrivo+,

e+ Aoda za navodnjavanje i dr.

;obar management omogućava provođenje principa održivostia+ usevi su bez simptoma de!icita i su!icita hranjivih elemenata,

b+ povećana je e!ikasnost prirodnog ciklusa hraniva,



c+ smanjen je gubitak hraniva ispiranjem *delotvornije je upravljanjenavodnjavanjem i bolja je kontrola erozije+, d+ 6adomeštavaju se samo hraniva koja su iznešena *odnešena+ žetvom, isprana iliizgubljena erozijom, !iksacijom, denitri!ikacijom ili volatizacijom.

~ agrohemijske analize<eličina parcele sa koje se uzima uzorak zavisi od homogenosti terena i iznosi najčešćeoko / ha. Prosečan uzorak je sastavljen iz više pojedinačnih uzoraka *prilikomuzimanja pojedinačnih uzoraka izbegavati blizinu puteva, zgrada, mesta gde je stajalagomila stajskog, mineralnog djubriva ili materijal za kalci!ikaciju+. =inimalna površinaparcela sa kojih se uzima uzorak iznosi za ratarske kulture -,(- ha, za koštičavo i jabučasto voće -,(- ha, za jagodasto voće -,7( ha. <reme uzimanja uzoraka$8re setve, ili posle žetveC$8re zasnivanja voćnih zasada, a za podignute u periodu mirovanja vegetacijeU pogledu vlažnosti zemljišta, najpodesnije je da se uzorci uzimaju kada je zemljište

vlažno, da je podesno za oranje *ne lepi se, niti se rasipa i praši+.Uzorci se uzimaju meseci posle djubrenja stajnjakom ili !os!ornim i kalijumovimdjubrivima, a / meseca posle primene azotnih djubriva.3u9ina sa koje se uzima uzorak zavisi od načina iskorišćavanja zemljišta$za ratarske kulture iznosi - $ /-cm$za livade i pašnjake do 7- cm$ za jagodasto voće - $ /( cm$ za koštičavo i jabučasto voće -/- i /- $ 2- cmUzorci se uzimaju sondom ili ašovom. >ko se uzorci uzimaju ašovom najpre se napravirupa veličine '- • 2-cm, a dubine do koje se uzima uzorak, pa se tada vertikalno zaseče jedna strana. Zatim se ašovom iseca vertikalno sloj debljine ' $ ( cm. 3d tog sloja se

iseca po sredini prizma širine ' $ (cm, a delovi sa strane odbacuju. 5ako dobijena prizma predstavlja pojedinačan uzorak. 8ojedinačni uzorci se stavljaju u ko!u ili kesu. "adržaj sedobro izmeša i predstavlja srednji, prosečan uzorak. 3n se smanji do veličine -,( kg.8odaci koje je potrebno dostaviti uz uzorak zemljišta$ :me i prezime vlasnika parcele$ #atični broj vlasnika parcele,$ 5ačnu adresu i broj tele!ona$ Ukupnu površinu zemljišta koju gazdinstvo poseduje$ 8 o t e s$ 9at. br., površinu i klasu parcele *od : $ A kat. klase, odnosno za brdsko B planinska područja od :

B A: kat. klase+$roj poljoprivrednog gazdinstva$roj žiro $ računa banke

"istematska kontrola plodnosti zemljišta

$ U okviru sistematske kontrole plodnosti zemljišta utvrđuju se osnovni parametri plodnosti *pH$ vrednost, sadržaj kreča, humusa, ukupnog azota, pristupačnih oblika



!os!ora i kalijuma+.$ 8ored osnovnih parametara plodnosti, u zemljištu se mogu analizirati i sadržaji drugihelemenata, kao što su ?a, #g, Ge, #n, ?u, Zn, , ".$ 6a osnovu dobijenih rezultata agrohemijskih analiza, u zavisnosti od tipa zemljišta igajenih kultura *voćarske, ratarske i povrtarske+ daju se odgovarajuće preporuke za

količinu i !ormulaciju đubriva.$ 6edostatak bilo kog od hranljivih elemenata predstavlja limitirajući !aktor biljne proizvodnje.$ Usled nesprovođenja kontrole plodnosti zemljišta u praksi je čest slučaj nekontolisane i prekomerne upotrebe pojedinih mineralnih đubriva, koja dovodi do zakišeljavanja idegradacije njegove plodnosti, što vodi smanjenju kvaliteta i visine prinosa.

8rosečan uzorak se uzima sa parcele površine do ( ha, a ako je parcela veća ona setada deli na više delova, gde svaki deo ne sme biti veći od ( ha. 9rećući se po parcelidijagonalno ili po šahovskom rasporedu, sa dubine - B '- cm za ratarske i povrtarskekulture, odnosno sa dubine - B '- cm i '- B - cm za voćarsko$vinogradarske kulture, sa

/- B '- mesta se uzima pojedinačni uzorak zemljišta i stavlja uko!u. Uzorak se uzimasondom ili ašovom. 9ada se uzmu svi pojedinačni uzorci tada se zemljište u ko!i usitni idobro izmeša. 3ko 7,- kg zemljišta se stavi u vrećicu *kutiju+. 6ajbolje je da se uzorcizemljišta uzimaju kada je zemljište slobodno, tj.posle žetve pa do pripreme zemljišta zasledeći usev. #eđutim, mogu se uzimati i u drugo vreme, pazeći pri tome da se neuzimaju sa parcela koje su pre nekoliko meseci đubrene. Dto se tiče vlažnosti zemljištanajbolje je da se uzorci uzimaju onda kada je zemljište toliko vlažno da je podesno zaoranje, jer se tada ne lepi za oruđe, niti se rasipa i praši.

6a osnovu urađene analize dobija se jasna slika stanja hraniva u zemljištu, i na osnovutoga daje preporuka za unošenje mineralnih đubriva *689+, kao i potrebna prihrana.

9orisnik ovakve analize dobija

$ tačnu količinu *689+ koju treba uneti,

$ tačan odnos *689+ hraniva

$ vreme i način unošenja u zemlište,kao i određena uputstva o prihrani useva.

Documents

Za Postizanje Visokih i Stabilnih Prinosa Gajenih Biljaka