Ro land Verner

Zašto VeRoVati u

isusa HRista?Deset dobrih razloga

HRIŠĆANSKA KNJIGABeograd, 2017

Na slov ori ginala:Ro land Wer ner ZEHN GU TE GRÜNDE, CHRIST ZU SE IN

Copyright © 1990 Aus sa at Ver lag, Ne ukir chen – Vluyn, Ne mačka

Copyright © za Srbiju 2000 Hriš ćan ski evan ge li za ci oni centar Ko la ro va 17, 21470 Bački Petrovac Sva pra va pridržana.

Izda vač: „Hrišćanska knjiga“, Izdavačka delatnost Hrišćanske baptističke crkve Beograd, Slobodanke Danke Savić-33, 11050 Beograd.

Za izdavača: Dane Vidović

Pre vod s ne mačkog: dr Rut Lehotski Re cen zi ja: prof. dr Alek san dar Bir viš Lek tu ra i korektura: Mila PantelićTe hnička pri pre ma: Soteria d.o.oKontakt:EUS SrbijaStudentska 4/8, 11000 Beogradt: 011/40 58 939e: info@eus.rsw: www.eus.rsEUS je nevladina, neprofitabilna, interdenominacionalna hrišćanska studentska organizacija, registrovana 1991. godine u Beogradu koja promoviše Biblijske vrednosti akademskim građanima u Srbiji. EUS je članica međunarodnog studentskog hrišćanskog pokreta IFES (www.ifesworld.org) iz Oksforda, Velika Britanija, koja ima članice u preko 150 zemalja.

Sadržaj

Umes to predgovora. ...............................................................5 Obra zloženje .........................................................................7

1. Čovek je stvo ren za nešto više .............................................9 2. Svet je pri lično uništen. ......................................................19 3. Isus je bio više ne go čovek. ...............................................29 4. Bi bli ja je ipak u pravu. .......................................................39 5. Isus zna šta znači umreti ....................................................52 6. Isus je stvar no vaskrsao .....................................................63 7. Sa Isu som, život pos taje nov ..............................................75 8. Ni ko ne mo ra da os tane sam ..............................................82 9. Smrću ni je sve završeno .....................................................8910. Ima mno go posla ................................................................94

Tri ko ra ka pre ma Isusu .....................................................101

5

Umes to predgovoraNa klu pi, ne da le ko od spo me ni ka čika-Jo vi Zma ju u No vom

Sa du, se de dve de voj ke s tor ba ma i knjiga ma, očigle dno stu-dentkinje.

– Bi la sam ma lo pre u Ma tičnoj bi bli ote ci – kaže je d na od njih, pu načka pla vuša s mrko-crve nom be ret kom na gla vi – i, za mi sli, kog sam ta mo videla?

– Ko ga? – upi ta dru ga, ma la, su vonjava, riđa i go lo glava.– Kažunjka, onog visokog.– Ma ne moj mi reći. Ot kud on? Ni sam ga vi de la od ka ko je

tre ba lo da se po ja vi na maturi.– To sam ga i ja pitala.– I? Šta kaže?– Is priča mi je dnu neverovatnu priču i no vi početak.– Ka ko? Čekaj! – riđa za drma gla vom u znak nedoumice

– Ni je mi ja sno: prvo priča pa po sle početak?!– Ta ko is pa da. Kad je bio s na ma, priča je bi la na sre di ni, ali

društvo ni je zna lo … – pla vuša ma lo zas ta de – A on da … on da je Kažunjko počeo no vi život.

– Šta to ni smo znali?– Ni smo zna li da su Kažunjka ne ki man gu pi iz Pod ba re na-

vu kli na dro gu. Za to ni je ni izišao s na ma na ma tu ru. To li ko se predozirao da su dok to ri mi sli li: „Go to vo. Ri knuo mo mak.”

– Kad je to bilo?– Ta, na dva da na pred prvi ispit.– Auh! – sažaljivo uzda hnu riđa.– Ne ka ko su ga pre ba ci li za Be o grad. On mi je objašnjavao

gde je sve bio i šta su ra di li s njim, ali ja ne po zna jem ni Be o grad ni te ljude. Pra vo da ti kažem: to li ko sam bi la užasnu ta njego-vom pričom da su mi izma kle po je dinosti.

– I šta sa da radi?

6

– Stu di ra fi zi ku. Izgle da sa svim pris toj no. Šte ta, pro pa le su mu tri godine.

– Ka ko je us peo da se izvuče?– E, to je naj ne verovatniji deo priče.– Zašto? Šta mu se do godilo?– Kaže da su ga u Be o gra du slučaj no sre la dva mom ka iz

No vog Sa da, us tva ri sa Te le pa. Oni su ga po sećiva li, pra vi li mu društvo i mo li li se Bo gu s njim i za njega.

– Haj de, ne moj me za sme ja va ti. Mo li li se. Ko je to još vi-deo? Odra sli ljudi, pa ve ru ju u ta ko nešto …

– Ta ko on kaže. I ja ne mo gu da dođem k se bi. Međutim, on mi je pos ta vio ne ugo dno pitanje.

– Šta ima da ti bu de ne ugo dno? Ni si se ti dro gi ra la, nego on.

– Kaže: „Ka kva si ti to hriš ćan ka kad ne ve ru ješ u si lu mo li-tve i ne ve ru ješ da Hris tos menja po je din ce?”

– Pa šta si mu od go vorila?– Ništa. Za mi sli la sam se. Da li sam ja uopšte hriš ćan ka? Ako

je sam, zašto ne ve ru jem u sve moć Božiju? Ako ni sam, zašto ni-sam? Šta to ni je u re du sa mnom? Tre ba li da pos ta nem hriš ćan ka ili tre ba da se za gli bim u dro gu i kri mi nal, pa da tražim Hrista?

Zaćutaše. Riđa po gla di svo ju ko su, pla vuša popravi svoju odeću. Us ta doše i odšetaše Du nav skom ulicom.

Pi tanja su os ta la u va zdu hu. Od go vo re na njih možete otkriti u ovoj knjizi.

A. Bir viš

7

Obra­zloženjeČovek je dva da čini nešto bez ra zlo ga. Do bro je da je ta ko.

Vi čita te ovaj predgovor da bis te pro ce ni li is pla ti li se čita ti ovu knjigu, a ja je pišem da bih vas pri do bio za nešto naj ve ličan stve-ni je i na ju zbudljivi je na sve tu, da postanete vernik.

Ov de želim da vam izložim de set ra zlo ga. Sva ka ko, ima ih mno go više. Naj važni ji i nav re dni ji ra zlog jes te sam Isus Hris-tos. Ko ga je za is ta upo znao, ne tre ba da traži ni ka kve dru ge razloge.

Sva ka ko, pos to je i ra zlo zi zašto da ne vernik, jer bi ti hriš-ćanin ni je uvek nešto na ju go dni je i naj lakše na sve tu. Mno go to ga što je hriš ćanin ra ni je sma trao nečim što se po dra zu me va, više ne može da čini ola ko i bez ra zmišljanja. Za svo je pos tup ke sa da od go va ra Isu su Hris tu. Više ne može da živi svoj život sa-mos tal no, ne za vi sno, kao da ne ma Bo ga, koji nam je po ka za o svo ju volju. Sa da je Hris tov iza bra nik. Bi ti hriš ćanin znači bi ti Hris tov, bi ti čovek čiji je živo tni smi sao da sle di Isu sa Hris ta.

Isus ni je bio običan čovek. Gde god da se po ja vio, oko njega bi se odmah sja ti li ljudi. Hte li su da ga vi de. Hte li su da čuju šta ima da kaže. A imao je puno to ga da kaže. Mno go to ga ljudi su ra zu me li odmah. O dru gim stva ri ma su mo ra li prvo da ra zmi sle. Suština onoga o čemu je Isus govorio, može uglav nom da se sve de na sle deće: Pro­me­ni­te­svoj­život!­Pos­ta­ni­te­no­vi­ljudi­ta­ko­što­ćete­pre­tvo­ri­ti­u­de­lo­ono­što­vam­go­vo­rim.­Vaš­život­može­da­do­bi­je­no­vi­smer,­no­vu­dubinu..­A­to­je­po­tre­bno,­jer­će­inače­vaš­život­krenuti­stranputicom.­Po­tre­ban­vam­je­čvrst­­te­melj!

Isus je uvek izno va u svojim propovedima navodio dras tične pri me re. Sam ih je smišljao, pa je njima izne nađivao svo je slu-šaoce, prija telje a i kri tičare. Sledi jedna od njegovih priča:

Ne ki čovek je sa gra dio pre le pu kuću na peščanoj oba li po-kraj sa me re ke. Drveće, ko je je svo je ko renje pušta lo sve do pod-

8

zem nih vo da, pružalo je ugo dnu hla do vi nu. Kuća je bila sjajna. Nije se moralo ići daleko po vodu. Vo da je bila pred vra ti ma. A go re, iznad rečne do li ne, dru gi čovek je sa gra dio svo ju kuću na ste ni. Po ložaj baš ni je bio naj pri kla dni ji. Pris tup mu ko trpan. Ra di sva ke sit nice tre ba lo se penjati uz ste nu ili spušta ti niz nju. Uopšte ni je mo gla da se upo re di sa onom kućom u pristupačnoj rav ni ci. Međutim – nas ta vio je Isus svo ju priču – došla je kišna se zo na. Odje dnom, na kon du gog vre me na, su va ko ri ta su se pre-tvo ri la u bu ji ce ko je su se pla nin skim po to ci ma sli va le u re ku. Kuća sa građena na peščanoj oba li ni je izdržala ni go di nu da na. Te melj ni je bio do voljno čvrst.

Ovim šokan tnim pri me rom Isus je završio svo ju čuve nu Pro-po ved na go ri. U toj pro po ve di je obja snio ljudi ma šta je ne op ho-dno da bi bi li njego vi učeni ci (Ma tej 5-7).

Na ma je ta kođe po tre ban te melj, do bra po dlo ga, ko ja će nas držati. To na ročito važi on da ka da se ra di o nečem što je veće i od sa me po ro dične kuće. Sud bo no sno je ka da se ra di o životu.

Za to ću ov de izložiti de set ra zlo ga zbog ko jih se is pla ti da postanemo verni. Po zi vam vas da se otvo re no i bez pre dra su da po za ba vi te ovim ra zlo zi ma. Da li ćete se upustiti u tu avanturu?

9

1.­Čovek­je­stvo­ren­za­nešto­višeGo­di­ne­naše­kao­uzda­si­pro­la­ze.­Da­na­go­di­na­naših­ima­do­se­dam­de­set­go­di­na,­a­u­jačega­do­osam­de­set­godina.

Psa lam 90,9-10

Još­se­ni­je­po­ka­za­lo­šta­ćemo­biti.1. Jo va no va 3,2.

„Do kle god živi, čovek za nečim teži!“ Vo deći ne mački pe-snik Ge te (Go et he) je kao ret ko ko po go dio is ti nu ovom rečeni-com. Čovek teži nečem višem.

Čovek­je­na­putuMa lo de te čezne da sa mos tal no sto ji na svo jim no ga ma. De te

sa šest-se dam go di na želi da pođe u ško lu. Mla di žele da ima ju mo tor, skej tbord, odeću po naj no vi joj mo di i prvu ve li ku ljubav. Mla da žena sanja o savršenoj kom bi na ci ji ka ri je re i po ro di ce. Šef odeljenja sanja da pos ta ne di rek tor pre du zeća. Svešte nik bi želeo da pos ta ne ar hi je rej ski na me snik, a po tom i vladika.

Čove ko va težnja za uti ca jem i znanjem može da po pri ma mno ge obli ke. Na uka, te hni ka, is traživanja i obra zo vanje žive od čove ko ve težnje da se dalje razvija. Po ti caj za na pret kom usađen je u čovečanstvo.

Pi tanje je ku da vo de ta težnja i taj ra zvoj. Mno ge zna čaj ne ras pra ve ba ve se pi tanjem da li mo gu ili mo ra ju da pos to je gra ni-ce ras ta; da li ra zvoj no vih te hničkih mo gućnos ti uopšte ima svo-jih gra ni ca? Da li je do zvoljeno da se ura di sve što je mo guće? Da li su mo ral no ne u tral ni svi pu te vi, no va spo zna ja i sti canje veće moći?

10

Pi tanje za pi tanjem. Ipak, po u zda no je - čovek pu tu je. Stal no je u po tra zi. Želi da proširi svo je gra ni ce, da ot kri je no vi život. Vuče ga ne ka ne o bjašnjiva težnja.

Smer te težnje ra zli ku je se od mes ta do mes ta, od vre me na do vre me na. Sva ka ge ne ra ci ja ima svo je sop stve ne ide ale. Ne ki od njih su ve ličan stve ni i mis tični, kao što je sve ti gral za ko jim su tra ga li srednjeve kov ni vi te zo vi. Možda je to pla vi cvet u po-kre tu mla dih. Je dna pe sma kaže da mo raš bi ti pti ca se li ca ako želiš da ga pro nađeš.

Po sle dru gog svet skog ra ta, naše želje, u Ne mačkoj, su bi-le skrom ni je: sop stve na kuća, obe zbeđeno ra dno mes to, srećna po ro di ca sa ta tom, ma mom i dvo je de ce (po mo gućnos ti sa de-vojčicom i dečakom). U vre me hi pi ja bio je to zdrav svet de ce cveća: Vo di te ljubav a ne rat! (Ma ke lo ve, not war!) Sno bo vi osam de se tih go di na bi li su već kon kre tni ji. Počeli su da gle da ju svet kroz sim bo le bla gos tanja – La Cos te i Ro lex. Tek tre ba da vi di mo šta će doći sle dećih de set godina.

U­po­tra­zi­za­boljim­svetomČovek stre mi. Ret ko se za do voljava onim što mu je na do-

hvat ru ke. Bez ob zi ra na to da li gle da nos tal gično za prošlim vre-me ni ma ili sa čežnjom očeku je bu duća, on ipak živi sa željom da dos pe u dru gi, bolji svet. I ve oma čes to tu čežnju za nečim većim is ka zu je ver skim rečni kom.

Odav no su prošla vre me na ka da re li gi ja ni je bi la u mo di. Ljudi su po no vo re li gi o zni. Ne ki mu dar čovek je re kao da je čovek be zna dežno re li gi o zno biće. Uvek se ne ko me ili ne čemu mo li. To je is ti na. Re li gi ja naj ja sni je po ka zu je čove ko vu težnju da se vi ne iznad vidljive stvar nos ti! On želi više. U se bi ne ka ko zna da je po zvan za nešto više.

To po ka zu ju i naj sta ri je ar he ološke is ko pi ne iz ra nog ra-zdoblja čovečan stva. To su žrtve ni ci ili gro bo vi sa opre mom za

11

po koj ni ka ko ja tre ba da ga pra ti i da mu služi na pu tu u je dan svet u ko me će nas ta vi ti da živi. Odu vek je pos to ja la slutnja da pos to ji nešto više od ovog živo ta, da je čovek po zvan na nešto više od ma lo broj nih go di na na por nog živo ta na ovoj zemlji.

Ret ko ko za is ta ozbiljno ve ru je u tvrđenje mo der ne na uke da je sa smrću sve završeno. Ipak, ta tvrdnja nam go di, jer nas oslo bađa od go vor nos ti za sop stve ne pos tup ke. Ako se smrću sve završava, on da ima mo sa mo ovaj svet. Sem ljudi sa ko ji ma živi-mo ne pos to ji ništa više, ni ka kav sud na ko me tre ba da od go-va ra mo za svo je pos tup ke. Ako je ta ko, Hi tler je bio u pra vu u svom po kušaju da zav la da ovim sve tom i da ga ure di po svo jim se bičnim željama i lu dim za mi sli ma, pa, kad mu je san pro pao, sa mo ubis tvom se po vu kao iz sve ga. Znači, lud je onaj ko po kuša da živi mo ral no, od go vor no i da se za uzi ma za stva ri ko je mu neće ko ris ti ti ne po sre dno ov de i danas.

Po­sle­di­ce­našeg­po­gle­da­na­svetOd svo je prve do po slednje stra ne Bi bli ja tvrdi da je čovek

stvo ren za nešto više. On je više od ne kog slu čaj nog pro i zvo da, od ap sur da na ivi ci pra znog sve mi ra, jer al ter na ti va za to jes te ap sur dan čovek. Ap sur dan, za to što se be sma tra nečim ta ko oz-biljnim i važnim, a za pra vo je sa svim ne važan i su višan, smešan pro i zvod evo lu ci je, slučaj nost ko ja u svom po no su za mišlja da je cen tar sve ta, a ne vre di više od mra va, bak te ri je ili šljun ka. U du bi ni svo je duše ni je dan čovek u to ne ve ru je. Vi di te, svi se be sma tra ju ne obično važnim. Ipak to je lo gična po sle di ca ma te ri-ja lis tičkog, be zbožnog po gle da na svet. Ret ko ko do sle dno i do kra ja ra zmišlja šta za čovečan stvo za pra vo znači ako je čovek tek sa mo pro i zvod poigravanja evolucije.

Mno gi ma je upra vo ovo stvar ni pro blem te ze ko ja gla si: čovek je stvo ren za nešto više. Na času bi olo gi je učili su nas dru gačije. Čovek, za pra vo, ni je stvo ren, ne go se iz pra ma te ri je

12

ra zvi jao to kom mi li ona go di na. Sa matematičkog stanovišta ne-ve ro va tno, dogodilo se da se neočekivano iz pra nečega ra zvi je neživa ma te ri ja, a iz nje, ne kako spontano živa ma te ri ja, iz ko je se ra zvi lo ne pre gle dno bo gat stvo biljnog i živo tinjskog sve ta, pa na kra ju i čovek, kao sa svim slučajan pro i zvod, ko ji je u stanju da o svim tim pro ce si ma ra zmišlja i piše naučne knjige. Bog nam ne tre ba. Stva ranje sveta je ne po tre bno. U čita vom tom pro-ce su ne pos to ji ni smi sao ni cilj.

Na kra ju kra je va, sam život je be smi slen. Te za eg zis ten ci-ja lis ta sre di nom XX ve ka gla si la je: ljudska egzistencija je be-smi sle na; čovek nema životni smisao i kreće se ka ništavilu. Krajnja tačka tog često mizernog pos to janja je su grob ili va tra, ras pa danje te le sne struk tu re. Sve je be smi sle no: jurnjava, po sao, stres, sa osećanje pre ma dru gi ma (pa i oni su pro la zni), bor ba za mir, bri ga za su trašnjicu, eko loška svest.

Smi­sao­ili­be­smisao?Svet bez Bo ga je svet bez smi sla, bez cilja, čak i bez traj ne

ra dos ti. Za nežne duše život se pre tva ra u ap surd i čini ga ne-podnošljivim. Ta da je najčešći izlaz sa mo ubis tvo, njime se za-vršava bitisanje, ko je ni je bi lo ni željeno ni traženo. Što dalje od ilu zi je da ipak neg de pos to ji ne ki srećan kraj. Kraj svih sno va o ne kom ra ju, o ne kom živo tu na kon smrti.

Pošto je Bog mrtav, ka ko je tvrdio Niče (Ni et zsche), mrtav je i čovek. Znači ne ma više ilu zi je da je čovek nešto posebno. Budući da ne predstavlja ništa posebno, do zvoljeno mu je sve: ma ni pu la ci ja ge ni ma, euta na zi ja manje vre dnog živo ta, ma sov-no uništa vanje ne poželjnih ra sa, silovanja, izrabljivanje i poro-bljavanje ljudi. Nema razlikovanja između dobra i zla, niti po-stoji neka viša instanca, koja će donositi sud o nama. Ma lo je ljudi ko ji stvar no veruju u to.Al dus Hak sli (Al do us Huxley) je,

13

međutim, bio je dan od onih ko ji su se odlučili na ta kav po gled na svet.

U svo joj knjizi Ciljevi i sred stva (Ends and Me ans) na pi sao je je dan odlo mak ko ji je zav re dio našu pažnju:

„Svo je mo ti ve sam usme rio na želju da svet ne ma smi sla, shodno to me sam i pri hva tio da svet ne ma smi sla i bez problema sam pronašao za do voljava juće ra zlo ge za ovu pretpostavku. Fi lo-zof, ko ji ot kri va da svet ne ma smi sla, ne ba vi se isključivo ne kim pro ble mima iz čis te me ta fi zi ke. Njemu je sta lo da ovim do kaže da ne pos to ji ni ka kav održivi ra zlog zbog čega on ne bi tre ba lo da čini ono što mu je volja ili zbog čega njego vi pri ja telji ne bi pri gra bi li po li tičku moć i po moću nje – po njiho vom na hođenju – vla da li na se bi naj ko ri sni ji način. Što se me ne lično tiče, fi lo zo-fi ja be smi sla mi je u sušti ni bi la sred stvo za oslo bođenje u sek su-al nom i po li tičkom po gle du”. (Ends and Me ans, od 270. str.)

Pos to ji sa mo ma li broj mi sli la ca ko ji su ta ko otvo re no izložili svo je mo ti ve za pri hva tanje be zbožnog po gle da na svet.

Čovek­–­slučaj­nost­ili­stvaranjeMi slim da na kra ju pos to je sa mo dve mo gućnos ti: ili Bog

pos to ji – svet ima svrhu, čove ka je stvo rio Bog, pa je čove kov život važan i ima smi sla; ili Bog ne pos to ji – svet je slučaj nost be zličnog ra zvo ja, čovek je u osno vi be značajan oblik živo ta ko ji uz svu nesreću i dokolicu i može da sa gle da va sop stve ni besmisao i absurdnost.

Prva sentenca hriš ćan skog simbola vere je u su pro tnosti sa ovim pe si mis tičkim po gle dom i na čove ka i na svet. Ona kaže: „Ve ru jem u Bo ga, Stvo ri telja ne ba i zemlje.”

Ni je mi na me ra da se za lažem ni za ni ti pro tiv evo lu ci je. I među hriš ćani ma pos to je ra zličita mišljenja o to me ka ko se mogu ra zu me ti i tu mačiti uvodna po glavlja Bi bli je. Da li su ona

14

ne ki vid pe sničke me ta fo re, no vin skog izveštaja, ili naučne ra-sprave?

Ja lično ne ve ru jem da prva po glavlja Bi bli je tre ba da sadrže naučni opis stva ranja. Međutim, mo je mišljenje ov de ni je me ro-dav no, jer će nam svi ma za uvek os ta ti taj na ka ko se stva ranje za is ta odigralo.

Za pra vo, pra vo pi tanje i ni je ka ko je svet nas tao (odje dnom ili u ogrom nim vremenskim razmacima), ne go ko sto ji iza njega; da li je sve mir pra zan, crn, be zdan iznad ko jeg ne ma ničega, ili je taj svet, a za je dno s njim i čovek, pro izašao iz volje je dnog ličnog Bo ga, „Stvo ri telja ne ba i zemlje”?

Za oba mišljenja po tre bna je ve ra: stva ranje iz Božije ru ke ili slučajan ra zvoj ko ji teče sam po se bi. Za nas ljude obe te ze su u pot pu nos ti ne do ka zi ve ka da mi sli mo na sred stva ko ji ma ras po-lažemo, jer uhvaćeni smo u vre me nu i pros to ru, pa ni je dno od naših fi lo zo fskih ra z mišljanja, naučnih me ri la ili is traživačkih me to da ne može da pruži po u zda nu in for ma ci ju o pređašnjem i bu dućem pos to janju ta mo neg de, s one stra ne. Isto tako ne mo-guće je naučno do ka za ti ve ru u Bo ga a i po ri ca ti ga. Bog je veći od sve ga na ma shvatljivog. A ipak, bli zu je svi ma nama.

Čovek­–­Božiji­sa­govornikČovek je stvo ren za nešto uzvišeni je. Ne tre ba da se za do-

volji dru go ra zre dnim ciljevi ma. Njegov život ne tre ba da se is-crpi u trci za nov cem, us pe hom, sop stve nim do mom, ugle dnim društve nim po ložajem. Po zvan je da bude blizak Bogu, da bu de njegov sa go vor nik.

Bi­bli­ja­ima­re­vo­lu­ci­onar­nu­po­ru­ku:­„I­Bog­stvo­ri­čove­ka­po­svom­obličju;­po­obličju­Božijem­stvo­ri­ga;­stvo­ri­čove­ka­i­ženu” (Pos ta nak 1,17). Bi blij ski iz veštaj o stva ranju opi su je po se bno mes to čove ka unu tar stva ranja. S je dne stra ne, uzet je iz pra ha, obli ko van od zemlje, iz beživo tne ma te ri je kao i os ta la živa bića.

15

Sto ji upo re do sa njima. Međutim s dru ge stra ne, Bog mu je uda-hnuo dah živo ta. Izdvo jio ga je iz mnoštva živih bića da bi mu bio bližnji.

Čovek ima dvo ja ki po ložaj. U pot pu nos ti pri pa da mo gru pi os ta lih živih bića. Mno ge oso bi ne našeg živo ta pro na la zi mo i kod živo tinja. Ipak, pri pa da mo i Božijoj stra ni i to ne za to što smo mi ljudi nešto po se bno, ne go što je Bog nas, žene i muškar-ce, Evu i Ada ma, oslo vio i po zvao da pos ta ne mo njego vi par tne-ri. Bog želi da komunicira. Želi sa na ma da po de li svo je za dat ke i ov lašćenja. Želi da na nas pre ne se od go vor nost za svet. Adam i Eva bi svoju zemlju trebalo da obrađuju i čuva ju (Pos ta nak 2,15). Pre ma bi blij i, čovek je stvo ren za nešto više. Na izvestan način, to je ljudi ma i po zna to i on da kad njiho va lična živo tna fi lo zo fi ja isključuje ve ru u Bo ga. Oni ta kođe zastupaju određene vre dnos ti, ide ale, mo ral ne odlu ke. Ni oni ne mo gu da se oslo bo-de činjeni ce da su bića s višim ciljevima.

Stvo­re­ni­za­za­je­dništvo­sa­BogomPre ne go što je pos tao hriš ćanin, crkve ni otac Av gus tin je

na ra zličite načine po kušavao da osmi sli svoj život. Tra gao je za znanjem, uživanjima, us pe hom i sla vom. Ko načno je shva-tio da je naj veći deo njegovih živo tnih pu te va za pra vo vodio u ć orsokak. U ka sni jim go di na ma je kao hriš ćanin na pi sao svo ju du hov nu auto bi o gra fi ju – us tva ri je dnu od prvih pra vih auto bi-o gra fi ja u svet skoj li te ra tu ri. U Is­po­ves­ti­ma on za počinje svo ju živo tnu priču po zna tim rečima: „Stvo­rio­si­nas­za­se­be.­I­ne­mir­no­je­naše­srce­dok­se­ne­smi­ri­u­te­bi.”

To je prvi ra zlog zašto bi tre ba lo da postanete vernik: stvo-re ni smo za za je dništvo sa Bo gom. Stvo re ni smo i pozvani da živi mo u po ve za nos ti sa Stvo riteljem.

16

Po­zva­ni­na­život­u­po­ve­zanostiČitav svet se sas to ji od odno sa. Čovek koji ne neguje odnose

sa drugima propada. Bi bli ja nam go vo ri da smo po ve za ni mno-gos tru kim vezama.

Prvo, po ve za ni smo sa spoljašnjim sve tom, svetom objeka-ta i predmeta: univerzumom, zemljom, živo tinjama, biljka ma, neživim predmetima itd.

Za tim, po ve za ni smo sa dru gim ljudi ma. Po tre bni su nam dru-gi kao što smo i mi po tre bni njima. Život pos ta je ne izdrživ bez ra zgo vo ra, pri ja teljstva i par tner stva. De te ko je se ne oslovljava, pred ko je se ne pos tavljaju iza zo vi i ne pri hva ta se s ljubavlju, du hov no ve ne. U po tre snim sli ka ma iz do mo va za nezbrinutu decu može se ja sno vi de ti do kle može da do ve de ova kvo za ne-marivanje.

Treći vid odnosa, jeste odnos koji gajimo prema na ma sa mi-ma. Sva ki čovek je sves tan se be. Može da posmatra samog sebe, da ispravlja i koriguje svoje reakcije. Kod mno gih ljudi, ovaj odnos pre ma sa mo me se bi je pri lično na rušen zbog ne ga tiv nih doživljaja iz de tinjs tva.Mno gi ljudi su otuđeni od sa mih se be.

Na kon pa da u greh to do ne kle važi i za sve nas. Na rušen je naš odnos pre ma pre dme tima u spoljnjem sve tu, pre ma dru gim ljudi ma i pre ma na ma sa mi ma. Ali to pre sve ga važi za naš od-nos prema Bogu.

Mnogi pokušavaju da svoje ispunjenje pronađu u izgradnji tri vida odnosa unutarnjeg sveta. Teže ka tome da poseduju pred-metni svet, da ovladaju njime. Žele da što više saznaju, vide, steknu. Ne libe se manipulacije, kako bi ovladali svetom. Žele da postanu neograničeni vladari svetom.

Drugi traže sa mo is punjenje u međuljud skim odno si ma. Ra-zmišljaju: „Ka da bih imao sa mo tu je dnu oso bu, moj život bi imao smisla!” Međutim, ka da se par tne ri ras ta nu ili ka da je dan

17

od njih um re, ruši im se ce li svet. Čovek je živeo sa mo u po ve za-nos ti s dru gom osobom.

Ne ki dru gi opet traže is punjenje isključivo u se bi. U sa mo os-tva ri vanju, u proširi vanju sves ti, u činjenju sa mo ono ga što im do no si uživanje, bez ob zi ra na gubitke.

Isus­po­ka­zu­je­šta­znači­bi­ti­čovekIpak, svoju puninu ostvarujemo, tek kada se iznova povežemo

sa Bogom. To je prvi ra zlog zašto bi tre ba lo da postaneš vernik. Jer naš odnos sa Bogom može biti isceljen i obnovljen jedino ukoliko lično poznajemo Isusa Hrista. Isus nam po ka zu je za šta su ljudi stvo re ni. U Isu so vom živo tu vi di mo savršenu sli ku ono-ga ka kvi bi tre ba lo da budemo.

Naši živo tni postulati su previše ograničeni. Ni su traj ni. Us-peh, zdravlje, ka ri je ra, sop stve ni dom, srećan po ro dični život, sve su to do bre vre dnos ti. Međutim, one su pro la zne, a čovek je stvo ren za ne pro la znost. Smrću ni je sve završeno. Stvo re ni smo za više.

Iza čežnje za zdra vim sve tom, skla dom, traj nom ra došću i is-punjenjem kri je se du bo ka spo zna ja da sve ovo stvar no pos to ji, ali da je za nas ne dos tižno ako nam sam Bog ne po kaže put. Za to je Isus Hris tos došao. I već zbog to ga, is pla ti se da postanemo vernici.

Po­nu­da­važi­i­daljeOstvarivanje i negovanje zajedništva sa Bogom nije nešto

što Bog od nas neminovno zahteva. To zajedništvo vredi mno-go više, predstavlja Božji dar. Prva za po vest to ve oma otvo re-no is ka zu je: „Ja sam Gos pod, Bog tvoj!” (Izla zak 20,2). Bog, to večno JA, otva ra se pre ma na ma. Po zi va nas: Te bi go vo rim! Želim da bu dem tvoj Bog. Po zi vam te u isključivo za je dništvo

18

sa so bom: „Ne moj ima ti dru gih bo go va osim me ne!” (Izla zak 20,2-3).

Ne tre ba ništa da vla da nad to bom. Ništa uzvišeno i ništa nis ko, ništa ma te ri jal no i ništa idej no. Čoveče, stvo ren si za zajedništvo ko je je mnogo više od klanjanja pre dme ti ma, ide-ja ma, mi sli ma ili se bi slični ma. Želim da te uzdi gnem na svoj ni vo. Tre ba da mi bu deš bližnji. Isus je pre mos tio jaz ko ji je pos-to ja o između te be i me ne. Sa da je otvo ren put da po no vo bu deš po ve zan sa mnom.

Činjeni ca da Bog pos to ji, da je On Stvo ri telj sve ta i da nas je stvo rio na svo ju sli ku jes te više nego dovoljno da postaneš vernik. „Jer­ko­želi­da­pris­tu­pa­Bo­gu,­tre­ba­da­ve­ru­je­da­Bog­pos­to­ji­i­da­na­građuje­one­ko­ji­ga­traže” (Jev re ji ma 11,6).

19

2.­Svet­je­pri­lično­uništenMi­zna­mo­da­…­je­ceo­svet­u­vlas­ti­Zloga.

1. Jo va no va 5,19

Ho­mo­ho­mi­ni­lu­pus.­(Čovek­je­čove­ku­vuk.)Rim ska izreka

Ve ro va tno nema potrebe da ras pravljamo o ovim is ka zi ma. Sko ro svi ljudi pri zna ju i žale se ko li ko je to ga u sve tu unište-no. Pišem ovo u Ka iru, je dnom od prenaseljenih velgrada trećeg sve ta. I prem da se vi di mno go bo gat stva (u vla sništvu manjine, de set hiljada ljudi na vrhu društve ne les tvi ce), barem još toliko ljudi živi u potpunoj bedi.

Unište­ni­svetPre ne ko li ko sa ti, na uli ci sam vi deo obogaljenog mladića.

No ge su mu bi le ne po kre tne, ve ro va tno, usled dečije pa ra li ze. Pu zao je na ru ka ma dok je pre la zio ve oma pro me tnu uli cu. Pod ko le na je ve zao ne ki kar ton da bi ih bar ma lo zašti tio. Pro la zni ci su be zob zir no pro la zi li kraj njega. Nig de ni Crve nog krsta, a ni Crve nog po lu me se ca da mu po mo gne. Svet je pri lično uniš ten.

U sve tu ko ji bi va sve bo ga ti ji, broj izra zi to si ro mašnih lju-di ras te. A više ne go ika da ra ni je taj svet ras po laže sa sve više te hno loških mo gućnos ti. Zašto ne us pe va pra ve dna ras po de la do ba ra? Zašto je ta ko ve lik broj onih ko ji ima ju sve, a sve su nezadovoljniji i siti života.

Pun avi on le ti za Taj land. Ta mo je sve je fti ni je. De vojčicu ili dečaka možete ku pi ti za ne ko li ko do la ra. De ca su srećna ako mo gu nešto da za ra de. A, zar nam ni je po tre ban i odmor po sle to li kog stre sa u našoj sva ko dne vi ci? Pa i njima je to za bav no,

20

inače zašto bi to ra di li ti dečaci i de vojčice od desetak godina to radili u Ban gko ku ili na ne kom dru gom mes tu. Ili …?

Svet je pri lično uništen.Juče sam u ne kom časo pi su čitao da je pre ne ko li ko se dmi ca

u Li be ri ji ubi jen sta ri ji bračni par. Žive li su ta mo 25 go di na i radli na prevodu Biblije. Njiho vo za je dničko živo tno de lo je pre-vod No vog za ve ta na tri afrička je zi ka. Za hvaljujući njiho vom na po ru, više od 600 000 ljudi može da čita No vi za vet na ma-ternjem je zi ku. Ovaj mi si onar ski bračni par je već priželjki vao odlazak u penziju po sle dva des tpe to go dišnjeg na por nog ra da. Ko načno će ima ti vre me na je dno za dru go. Ko načno će ima ti vre me na da ra de ono za šta inače ni ka da ni je bi lo vre me na, jer ih je po sao pros to gu tao. Ipak, bi li su ubi je ni. Bez ne kog mo ti va. Tek ta ko. Zašto?

Svet je pri lično uništen.Ljudi tlače dru ge ljude. La ko je pro naći ne ko oprav danje:

dru ga bo ja kože, ra zličiti sta vo vi pre ma živo tu. Ili se tvrdi da dru-gi ne ma ju duše. Ni su spo so bni da do no se sop stve ne odluke.

Ne ki si ro mah se di pred vra ti ma kuće gla dan. A u kući se ras-košno sla vi. Sve sa me po slas ti ce. Sve naj bolje od naj boljega. Na gozbi su prisutni i psi. Ljudi se za bavljaju ta ko što im do ba-cu ju uku sne za lo ga je. Na rav no, za branjeno im je da skaču na sto. Ako budu strpljivo čekali, dobiće ostatke hrane. Kao i Lazar pred vratima. Na kra ju kra je va, ni smo mi ne ki neljudi. Društve-no smo sve sna bića. Svet je za is ta pri lično uništen.

Nečije mišljenje se ra zli ku je od jav nog sta va vlas ti. Politički je neistomišljenik. Za mi sli te, on još i ve ru je u Bo ga! To je u našoj modernoj, prosvećenoj, ateističkoj državi gotovo opasno po zajednicu! Svo jim lu dim ide ja ma bi mo gao da za ra zi i dru ge, re ci mo, de cu. Tre ba lo bi da se odmah smes ti u ne ku za tvo re nu us ta no vu. Naj bolje u ne ku psi hi ja trij sku bol ni cu. Ta mo više ni ko-me neće moći da naško di. Osim to ga, do biće naj stručni ju negu.

21

Iona ko ne bi mo gle da se izbe gnu teškoće ko je na taj način nas ta ju za njegovu ženu i de cu. Ve ro va tno ni ona sa ma ni je baš sa svim ne dužna u vezi sa kon tra re vo lu ci onar nim sta vom svo-ga muža. Ne ka bu de srećna što i nju ni su odmah zadržali, a de-cu odve li u ne ko si ro tište. Ta mo bi ko načno bi li pošteđeni od njiho vog uticaja, a bi li bi vas pi ta ni u du hu sav re me ne države. Ko načno, sve tre ba da do pri ne se na pret ku! Čovek je pri lično uništen.

Vre me go dišnjih odmo ra. Do ve li ne kog pa ci jen ta u ur gen tni cen tar. Već je u godinama. Do ve zla ga rod bi na. De ko, ne bri ni, sve će bi ti u re du! Okre nu li se i otišli. „A šta vam se to do go-di lo?” – upi ta li ga le ka ri. Ni sam nije znao. „Sta jao sam pred šupom i tražio lo pa tu. Sti gla su de ca i re kla: ‘Mo raš hi tno u bol-ni cu’. A ja se uopšte ne osećam bolesnim!”

Is pi ti vanja ni su da la ni ka kve re zul ta te. Sle dećeg da na je bilo izvesno da je pacijent spreman za otpust. Na zvali su de cu da dođu po de du. Međutim, nikoga nije bilo kod kuće. Ot pu to va li su na tro ne deljni odmor. Pa, de da je do bro zbri nut. I ova is ti ni ta priča po ka zu je da je naš svet pri lično uništen.

Ja­sam­uništenLa ko je upe ri ti prstom u dru ge. Mno go je teže pri zna ti sa-

mo me se bi i dru go me: uništen sam. Ni sam ona kav ka kav bih trebalo da bu dem. Po tre bna mi je po moć, obnovljenje, no va sna-ga. Sva ka ko, znam šta bi valjalo činiti. Ipak, čes to činim upra vo ono što ne želim.

Isus je ovo činjenično stanje is ka zao gotovo šaljivim, po-ređenjem. „Zašto­gle­daš­trun­u­oku­svo­ga­bra­ta,­a­ne­pri­mećuješ­brvno­u­svo­me­oku.­Ka­ko­možeš­da­kažeš­svo­me­bra­tu:­‘Daj­da­ti­izva­dim­trun­iz­oka’,­kad­je­u­tvom­oku­brvno?” (Ma tej 7,3-4). Upra vo je u to me naša rak rana.

22

U an glo sak son skim zemljama se pročuo sle deći do gađaj. Je-dne ugle dne bri tan ske no vi ne su po zva le svo je čita oce da od go-vo re na sle deće pi tanje: Šta ni je u re du sa ovim sve tom? (What is wrong with the world?) Na pi sa ni su du gi član ci, izvršene stručne i laičke ana li ze. Or ga ni zo va ne ve li ke dis ku si je. Međutim, je dan do pis no vi na ma je pos tao sla van. U no vin sku kuću je sti gla raz-glednica, a na njoj je pi sa lo: Šta s ovim sve tom ni je u re du? JA. Is kre no vaš Dž. K. Čes ter ton. (What is wrong with the world? I am. Yours truly G.K. Ches ter ton.) Ovaj čovek je stvar no ra zu-meo ono što je Isus re kao. Šta u ovo me sve tu ni je ona ko ka ko bi tre ba lo da bu de? To sam ja.

Le­kar­sa­mo­za­bolesneVi di te, to je ra zlog zašto bi trebalo da postanemo vernici. Na-

ime, sa mi, bez Isu so ve po moći i sna ge, ne možemo se promeniti. Sa mo onaj, ko je to suštinski shva tio, može da ra zu me zašto je Isus došao kao Izba vi telj „ko­ji­ će­ svoj­ na­rod­ spas­ti­ od­ gre­ha­njiho­vih” (Ma tej 1,21). Sa mo je bo le sni ci ma po tre ban le kar. Me-đutim, po nuđenu po moć od bi ja oso ba ko ja se sma tra zdra vom.

Imao sam za do voljstvo da ste knem svo je obra zo vanje u hu-ma nis tičkoj gim na zi ji. Gimnazije za mušku i žen sku de cu su ta-da bi le odvo je ne. De vet go di na la tin ski, pet go di na grčki, pet go di na en gles ki, dve go di ne he brej ski, koji je bio fakultativan.

Rim sko-grčku is to ri ju smo prešli ne ko li ko pu ta. Na bu ba li smo ve oma ra no kla sične ide ale, kao da su naj veće mu dros ti sve-ta. Tre ba lo je da pos ta nu cilj i te melj našeg živo ta: grčki ide al „do bro ga i le po ga” ka­los­k’agat­hos. Sti gli su na red i Rimljani: „ Zdrav duh u zdra vom te lu” mens­sa­na­in­cor­po­re­sano.

Ver gi li je, Ovi di je, Ho mer, Sa lust, Pla ton, So krat i ta ko re-dom; ka sni je su na red došli Ge te (Go et he) i dru gi na ma pro-storno bliži mislioci. A iza svih njih kri la se na da: obra zo vanjem

23

čovek pos ta je ple me nit, hu man i do bar. Svet bi se spa sao, sa mo ka da bi se sva kom čove ku omo gućio ovaj vid obra zovanja.

Nažalost, ovaj ide al se izja lo vio ka da je u jednom matur-skom odeljenju došlo do ve li ke svađe između učenika i pro fe so-ra. Svo obra zo vanje koje smo stekli ni je nas naučilo da za je dno živi mo u mi ru, da dru go ga is tin ski ce ni mo, poštu je mo i vo li mo. Ban krot naše škol ske fi lo zo fi je je svi ma, ko ji su bi li voljni da to vi de, bio očigledan.

Za pra vo i učeni ci i pro fe so ri su već odavno trebalo da uvide, da osnov ni pro blem sve ta ni je manjka vo obra zo vanje, ma koliko obra zo vanje bi lo i važno i do bro, ne go ono što Bi bli ja na zi va grehom.

Osnov­ni­pro­blem:­grehGreh, to je strašna is ti na da smo mi ljudi, iako po zna jemo

do bro, sklo ni zlu. A pro tiv te činjenice ne po maže ni ka kvo obra-zo vanje. Upra vo je ne mačka na ci ja, na ci ja mi sli la ca i pe sni ka bi la za ve de na ma sov nom ma ni pu la ci jom sa mo zva nog, zlim du-ho vi ma gonjenog, „fi re ra spa si telja” i za ve oma krat ko vre me se pre tvo ri la u na rod džela ta i su di ja. Obra zo vanje ni je uopšte po mo glo, ili je u služilo tome da masovno ludilo poprimi još savršeniji oblik. Naj fa tal ni ja obma na jes te mišljenje da ma lo do bre volje, ma lo obra zo vanja i sa mo ma lo sa radnje mo gu da spa su svet. Pro blem je mno go dublji. Isus je to izgo vo rio ve oma ja sno, ma da se to mno gi ma ni je do pa lo: Zlo­izla­zi­iz­čovečijeg­srca (Mar ko 7,21).

Uvek­su­dru­gi­kriviOdav no je mo der no da se kri vi ca za sve pre ba ci na društvo.

Jer čovek ne može da po dne se da ga ne ko po zo ve na od go vor-nost, uvek želi da se ne ka ko izvuče iz problematične situacije.

24

Kao da je pre ba ci vanje kri vi ce na dru go ga naj lakši put da se oslo bo di mo krivice.

To je već Ada mu u ra ju pa lo na pa met: Žena­ko­ju­si­po­red­me­ne­pos­ta­vio­da­de­mi­s­drve­ta,­te­je­doh (Pos ta nak 3,12). Dru gim rečima: ni sam kriv ja, ako je neko kriv, onda je to mo ja žena Eva. Na kra ju kra je va i ti, Bože, jer si je ti pos ta vio po red mene.

Međutim, upra vo je to deo tog unište nog sve ta. Ni ko ne želi da pre u zme od go vor nost. Reči: po grešio sam, žao mi je, mo-lim te, opros ti mi! spa da ju među naj slo ženi je na sve tu. Ipak, za hvaljujući to me, mo gli bi da se izleče slomljeni bra ko vi, u ko ji ma je sva ki ra zgo vor zam ro već odav no; odno si među ne ka-dašnjim pri ja teljima ko ji su se po svađali, suživot ra zličitih na ro-da i ra sa. Svet je uništen u sa mom ko re nu, slomljen je. Gre hom smo izbačeni iz koloseka.

U Bi bli ji se čes to go vo ri o ovoj ne ugo dnoj te mi. Na ime, do is-tin skog izlečenja može da dođe sa mo po sle pos tavljanja pra ve di-ja gno ze. U Bi bli ji se ra zličitim poj mo vi ma opi su je šta je greh.

Greh­je­prestupTo se ja sno vi di iz izvešta ja o prvom čove ko vom gre hu. Bog

je ob da rio čove ka od go vor nošću, slo bo dom i svim po tre bnim stva ri ma. Dao mu je mno ge pu no moći: tre ba lo je da zas tu pnički, umes to Njega, vla da živo tinjama, biljka ma i svi me što na sve-tu pos to ji. Kao Božiji opu no moćenik, trebalo je da od go vor no upravlja sve tom. Međutim, on ni je bio sve mo guć. Bog je ogra-ničio njego vo polje delovanja.

A upravo tome se ljudi suprostavljaju. Žele­li­ su­ da­ bu­du­poput­Boga. Ni su žele li da pri zna ju ni ka kve gra ni ce. Pa su ta ko svo je voljno pre ko račili gra ni cu koju im je Bog bio postavio.

To je pra greh nas ljudi. Živi mo u lu di lu ve ličine. Pre mes ti li smo Bo ga iz sre dišta i na Njego vo mes to pos ta vi li se be. Po sle di-ce ovog sa mo pre cenjivanja su svuda vidljive.

25

Greh­znači­pro­mašiti­ciljTo je još je dan izraz ko ji se u No vom za ve tu ko ris ti za greh.

Javlja se prvi put kod Ho me ra a znači stre lom pro mašiti me tu. Ona ima me tu ali do nje ne stiže. Tik po red ipak znači da je cilj promašen.

Greh je kad ne stižemo do cilja što nam ga je Bog pos ta vio. Na ložio nam je da ga vo li mo svim srcem, svom dušom i svom svo jom sna gom, a svo ga bližnjega kao sa mo ga se be. I prem da to svo jim umom potvrđuje mo, mi taj nalog ne spro vo di mo u de lo. Pro mašuje mo Božiji cilj za naš život. Uglav nom ne pos-tižemo čak ni svo je ciljeve. Ako sebe pošte no pro ce ni mo me ri-li ma ko ji ma me ri mo dru ge ljude, pri me tićemo ko li ko za njima za os ta je mo. Pro mašen cilj postaje merilo mnogih stvari u našim životima.

Greh­je­ras­kid­za­je­dništvaBog svo ju po ve za nost s na ma gra di na ver nos ti. Po klo nio

nam je život, po ve rio nam je zemlju. Opre mio nas je mno gim da ro vi ma i spo so bnos ti ma. Sta vio je u naša srca mi sli o večnos-ti. Po moću sa ves ti na slućuje mo da pos to ji do bro i zlo, is prav no i po grešno.

Zna mo i to da nas Bog želi pri vući se bi. Ipak, okrećemo se od Njega. Pos ta li smo mu ne ver ni. U Sta rom za ve tu pro ro ci izra-el skog na ro da greh čes to upo ređuju sa preljubom. Bog je bio iza brao izrailjski na rod između svih dru gih na ro da. Dao im je svo je za po ves ti. Oni su mu se oba ve za li i stu pi li u sa vez s Njim. Ipak, on da bi se uvek izno va okre ta li dru gim bo go vi ma. Počeli su da obožava ju Va ale, bogove plodnosti. Počini li su du hov ni blud. Ras ki nu li su za je dništvo sa Bogom.

26

Greh­je­od­bi­janje­Bo­gom­da­nog­svetlaAli većina nas nismo Jev re ji. Sto ga možemo reći da nas se

sve to ne tiče, jer Bog ni je dao za kon na ma, ni ti nas je po zvao da sklo pi mo sa vez s njim.

Međutim, nećemo se tako lako izvući. Bi bli ja go vo ri da ovo ni je bio sa mo pro blem Jev re ja. Bog je sva kom čove ku dao određeni uvid u svo ju volju. Zna mo, bar na određenim mes ti ma, šta je pra vo a šta po grešno. Vi di mo Božije sve tlo, ma kar sa mo sla bi od sjaj. Pa i čovek ko ji ni ka da ni je čitao Bi bli ju zna da ni-je ispravno ubi ja ti ili čini ti preljubu. U svim na ro di ma pre va ra i podlost se osuđuju (barem sa mo pre ma pri pa dni ci ma sop stve-nog plemena).

I ma da je po ne kad pri lično mračno, ipak nešto od Božijeg sve tla pro di re u život sva ko ga čove ka. Sva ko može da upo zna nešto od Božije volje. Međutim, naš greh se sas to ji u to me što ne obraćamo pažnju na Bo gom da no sve tlo: Jer,­iako­su­upo­zna­li­Bo­ga,­ni­su­ga­kao­Bo­ga­sla­vi­li­ni­za­hvaljiva­li­mu,­ne­go­su­im­mi­sli­pos­ta­le­ja­lo­ve,­a­ne­ra­zum­no­srce­im­se­pom­račilo.­Postali­su­ludi­govoreći­da­su­mudri. (Rimljani ma 1,21-22). To ni su ni-ma lo ugo dne reči, ali su is ti ni te. Na rav no, bu ni mo se pro tiv reči greh. Ipak, greh je činjeni ca u našem sop stve nom živo tu, a i u ovom sve tu. Čovek ni je iz te melja do bar. Onaj ko ji u to još želi da ve ru je, na kon svih onih stra ho ta ko je su se u našem veku do-go di le Jev re ji ma, svojevoljno je odabrao da bude slep uprkos činjenicama.

Greh­po­tiče­od­Božijeg­pro­tivnikaOvo je naj dublja di men zi ja gre ha. U Bi bli ji se objašnjava da

pos to ji si la zla, prin cip ne ga tiv nog, otelovljena volja ko ja želi da uništi sve što je do bro. Oz na čava se ra zličitim ime ni ma: di­

27

abo los (onaj ko ji sve is pre meće) od ko je do la zi naša reč „đavo”, so to na, opa dač i dru ge reči.

On ni je izje dnačen s Bo gom. Bi bli ja ne naučava ne ki du ali-zam u ko me su do bro i zlo u večitoj međuso bnoj bor bi. Ona, na pro tiv, po zna je večnu Božiju po be du nad svim zlom. Ipak, u međuv re me nu, đavo je još uvek jak. Njego va si la se kri je u gre hu. Ko god čini greh, auto mat ski stu pa na te ri to ri ju Božijeg ne pri ja telja. Za pra vo, on je od sa mog počet ka bio umešan u po-bu nu čove ka pro tiv Bo ga. I još uvek ak ti van u ovom sve tu. Hriš-ćani ne ve ru ju u đavo la. Oni ve ru ju u Isu sa ko ji je đavo lu odu zeo vlast. Đavo ni je pre dmet ve ro vanja. On se i ne spo minje u apos-tol skom simbolu vere. Ali zna mo da on pos to ji i da po kušava da do ve de svet u pro tivljenje Bo gu. U No vom za ve tu čita mo: đavo,­kao­lav­ko­ji­riče­ide­una­oko­lo­tražeći­ko­ga­da­proždre (1. Pe tro va 5,8).

Je dva da se nešto u Bi bli ji u to li koj me ri izvrglo ru glu i sum-nji kao is ka zi o đavo lu. Međutim, ljudi su zapra vo od vaj ka da imali pred sobom sa mo njego vu ka ri ka tu ru. Na jkasnije u našem veku sva ko me bi tre ba lo da bu de ja sno da se ne ke gro zo te ko je ljudi čine ne mo gu obja sni ti bez đavolske odnosno demonske dimenzije. On je taj ko ji želi da uništi svet.

Šta­određuje­naš­život?Pi tanje koje bi se bi mo ra li da pos ta vi mo glasi: na ko joj stra ni

želimo da budemo? Mar tin Lu ter je re kao da na čove ku jaše ili Bog ili đavo. Mi smo slo bo dni da sa mi odlučimo.

Ka da su u prvom ve ku ljudi pos ta li hriš ćani, krštenjem su se odre kli đavo la i gre ha. Ovo odri canje od đavo la, re­nun­ti­atio­di abo li i svih njego vih ra za ra jućih de la u sop stve nom živo-tu i u sve tu i da nas bi tre ba lo da po no vo pos ta ne sastavni deo obraćenja Isu su Hristu.

28

Za me ne je to glav ni ra zlog da pos ta nem vernik: svet je uništen. Ja snosim deo krivice. Sam ne mo gu da se pro me nim. Po tre bna mi je si la Isu sa Hris ta ko ji će izaći na kraj sa mo jim gre hom. A on će obno vi ti ovaj svet.

29

3.­Isus­je­bio­više­ne­go­čovekOvaj­čovek­je­za­is­ta­bio­sin­Božiji!

Rim ski ka pe tan – Mar ko 15,39

Došao­sam­da­na­zemlju­ba­cim­oganj,­i­ta­ko­bih­želeo­da­je­već­upaljen!

Lu ka 12,49

Oso ba Isu sa iz Na za re ta je odu vek opčinjava la ljude. O nje-mu je na pi sa no be zbroj knjiga. Pesme su pisane u njegovu čast, kao i na hiljade himni na skoro svim svetskim jezicima. Glavna tema brojnih remek dela va jar stva, mu zi ke i mno gih dru gih pra-va ca ume tnos ti Isus. Fascinantano je, koliko je Isus aktraktivan i u današnje vreme. Upra vo u po slednje vre me objavljene su ne-ke no ve knjige o Isu su ko je su u naj kraćem ro ku pos ta le pra vi bestseleri.

Isus­fascinira Isu sa iz Na za re ta iz se ver no jev rej ske pro vin ci je Ga li le je fas-

ci ni ra. To začuđuje ako uzmemo u obzir činjenicu da Isus ni ka da ni je na pi sao ni je dnu knjigu, da je jav no de lo vao naj više tri go-di ne i da ni ka da ni je kre nuo na ne ko veće pu to vanje izvan svo je domovine.

Isus i njegov uti caj na is to ri ju čovečan stva pred stavljaju pra-vi fe no men. U nastavku knjige želim podrobnije da se posvetim ovom fenomenu.

Šta­zna­mo­o­Isusu?Za pra vo, pri lično mno go. Krat ko vre me po sle Njego ve smrti

ne ki od Njego vih naj bližih pri ja telja su o Njemu na pi sa li krat ke bi o gra fi je. Ma tej je bio je dan od njih. Bio je uti ca jan, do bros to-

30

jeći službe nik. Sa rađivao je sa rim skim oku pa ci onim vlas tima, ko je su izrabljiva le i tlačile njego ve zemljake. Na taj način je ste kao mno ge ne pri ja telje, ali i za ra dio i mno go nov ca. Za Ma te-ja, zva nog Le vi, no vac je bio najveći prioritet. Sve dok nije sreo Isusa. Tada je pos tao je dan od njego vih naj bližih pri ja telja i nje-gov učenik. Ka sni je je napisao i jednu od bi o gra fi ja ko ja opi su je Isu sov život. Tačni je rečeno: Njegov život i umiranje.

No­va­li­te­rar­na­vrstaPrikaz Isusovog života, odnosno njegove biografije, koje su

sastavili Matej i drugi Isusovi učenici predstavljaju novu literar-nu vrstu u is to ri ji književ nos ti. U književnosti do tada nikada nije prikazan život nekog junaka tako da je glav no težište na do gađaji ma u ve zi sa umi ranjem glav ne ličnos ti. Za ovu no vu li te rar nu vrstu odmah je osmišljen ter min – je vanđelje.

Na grčkom reč euan­ge­li­on znači: važna, do bra, po zi tiv na vest. Rim ski carevi su s vre me na na vre me po svim kra je vi ma car stva davali da se obja vi „je vanđelje”. Bi le su to uglav nom ves ti o po be da ma rim ske voj ske, ves ti o smanjenju po re za (to je stvar no bila do bra vest!), o rođenjima među pripadnicima carske porodice i to me slično. Isu so vi bi o gra fi su pre uze li ovaj na ziv i upo tre bi li ga za svo je pri ka zi vanje događaja. Na taj način smo za pra vo, ve oma do bro oba vešte ni o Isu su, sva ka ko mno go bolje ne go o mno gim značaj nim ličnos ti ma sta ro ga ve ka čija se imena i danas nalaze u našim udžbe ni ci ma istorije.

Isu so vim pri ja teljima i sled be ni ci ma se ono što je Isus go vo-rio učini lo to li ko važnim da su to svu da pre no si li. U naj kraćem ro ku Isus ni je bio po znat sa mo u Palestini, gra ničnoj pro vin ci ji na is to ku Rim skog car stva, već i u ve li kim gra do vi ma: u An ti ohi-ji, Ati ni, Alek san dri ji, Efe su, Tar su, Ko rin tu i ne i na po slednjem mes tu, u Rimu.

31

Već u pe toj de ce ni ji prvog ve ka (po Isu so vom ro đenju!), znači neg de oko dva de set go di na na kon Isu so ve smrti, u Ri mu je pos to ja la za je dni ca hriš ćana, dakle grupa ljudi, ko ja se mo li la Isu su kao Bo gu i ko ja je čak bi la sprem na da položi svoj život za novostečeno verovanje.

64 go di ne n.e rim ski im pe ra tor Neron, je da bi sa se be oda-gnao sumnju za požar u Ri mu, na redio da se na jednoj baštenskoj proslavi hrišćani zapale kao žive baklje. O to me izvešta va rim-ski is to ričar Ta cit, pa nas tavlja: „Ime ‘hriš ćanin’ je izve de no od ime na Hris tos, ko ji je pogubljen za vre me pro ku ra to ra Pon ti ja Pi la ta, a šte tna sek ta, ko ja je izve sno vre me bi la po ti snu ta, po no-vo se po ja vi la i raširi la ne sa mo u Ju de ji, žarištu ove bo les ti, već i u sa mom Ri mu, gde se skupljaju i na la ze svoj dom sve užasne i šte tne stva ri sve ta” (Ana li 15.44).

Ovaj nezavisni očevidac svedoči o tome da je već ra nih šezde se tih go di na prvo ga ve ka bi lo to li ko hriš ćana u Ri mu da je za njih znao car Neron i ko ris tio ih kao gro mo bran za na ro dni bes. Uos ta lom, u ovom Ta ci to vom ci ta tu na la zi mo je di ni do kaz, izvan spi sa No vo ga za ve ta, da je Pon ti je Pi lat bio pro ku ra tor u Ju de ji i da je on dao na log za Isu so vo ras peće. Ni ko ne može da kaže da je Ta ci t sim pa ti sao hriš ćane. A ipak, pos tao je sve dok autentičnosti do gađaja u vezi sa nas tan kom hriš ćanstva.

Isus­se­svu­da­obožavaPriv lačna moć to ga Isu sa bi la je to li ko ve li ka da je u ro ku od

svega ne ko li ko go di na u čita vom Rim skom car stvu pos to ja lo na hiljade ljudi ko ji su žele li da žive hrišćanskim načinom živo ta, a ko ji su is tov re me no bi li sprem ni da po dno se ne ugo dnos ti, kao i da polože svoj život, ako to bude bilo potrebno. Čita va po dručja su, u to ku ne ko li ko de ce ni ja, sa mnogoboštva, prešla na ve ru u Hrista.

32

Pli ni je Mlađi je bio na me snik pro vin ci je Vi ti ni je u da našnjoj se ver noj Tur skoj. On je 112. go di ne na pi sao pi smo ca ru Tra ja nu u ko me izvešta va o brzom š irenju hriš ćan skog po kre ta u svojoj provinciji. Taj po kret je pos tao je dan od glav nih društve nih pro-ble ma. Ne zna bo žački hra mo vi su mo ra li da se za tvore, jer je je dva ko u njih za la zio. Ve li ke svečanos ti žrtvo vanja se više ni su organizovale, a žrtve ne živo tinje ni su kupovane.

Pli ni je više ni je znao šta da ra di. Šta je tre ba lo da pre du zme kao na me snik u ova kvoj si tu aci ji? Iako ni je bio si gu ran u čemu se tačno sas to ji njihov zločin, pre dao je džela ti ma ne ko li ko hriš-ćana, to li ko jo gu nas tih da se ni su hte li odreći svo je ve re u Hris-ta. Na njiho vim sku po vi ma se ni je do gađalo ništa nečuve no (kao što su to kle ve tni ci čes to tvrdi li). Njiho va je di na kri vi ca je bi la u to me da se ni su hte li klanjati ca re vom ki pu i sli ka ma bo go va. Osim to ga, ima li su na vi ku da se okupljaju određenog da na, u ne delju pred zo ru, da pe va ju pe smu Hris tu kao Bo gu. Pli ni je takođe izveštava da su se za ve to va li da neće čini ti ni ka kvo zlo-delo.

Njihov život bio je bes pre ko ran. Među njima nije bilo prelju-ba, pre va ra, ne poštenja ni ti krađa. Pri njiho vim za je dničkim obe-di ma je li su „običnu hra nu” (znači, ne ljud sko me so, za šta su ih op tuživali ne ki njiho vi pro tiv ni ci, ko ji su ve ro va tno po grešno ra zu me li značenje„ uzimanja Isu so vog te la” pri večeri Gos-podnjoj). Sve ovo je Pli ni ju bi lo ma lo ne ja sno, pa je upi tao ca ra šta da ra di (Pli ni je, Pi sma 10.96). Dakle, u an tičkom druš tvu, hriš ćan stvo postaje je din stve na no va si la, koje je čitav život iz-menila iz temelja.

Iz ovih ci ta ta se ja sno vi di da je život tog Isu sa iz Na za re ta imao to li ki uticaj, da su u roku od svega nekoliko de se ti na go di-na naj viši kru go vi rim ske vlas ti, suočeni sa sve većim širenjem Isu so vog po kre ta, morali da se pozabave pitanjem, kako da rea-guju po ovom pitanju.

33

Isus­je­bio­izu­ze­tan­čovekI iz prvih ve ko va do nas stižu i ne ke van bi blij ske ves ti o Isu-

so vom živo tu, o njego voj smrti i o nje govom vas krsenju. Ne ka to ipak za sad, os ta ne na do sad re če nom. Na ime, naj bolja i naj-tačni ja pre danja o Isu so vom živo tu na la zi mo u knjiga ma i pi smi-ma sa kupljenim u No vom za ve tu. Ko god čita ove izvešta je bez pre dra su da i bu dno ga uma biće iznenađen, fasciniran i uveren u postojanje Isu sa iz Na za re ta. Sva ka ko, ve oma je la ko ide ali zo va-ti ne ku oso bu ako je ne poznajemo dovoljno. Ipak, što je bliže upo zna je mo, uto li ko više upo zna je mo i njene sla bos ti i ma ne, te ćemo sto ga manje bi ti sklo ni da je ne o gra ničeno hva li mo. Kod Isu sa je to sa svim dru gačije. Ljudi su bi li opčinjeni njme već pri prvom su sre tu. Njego vi is ka zi, način na ko ji je poučavao, Njego-va na klo nost pre ma sva ko me, pa i oni ma na koji su od bačeneni od društva i marginalizovani, os tavljala je ljude bez daha.

Ta kođe i Njego vi učeni ci, Njego vi naj bliži pri ja telji ko ji su u to ku ne ko li ko go di na prošli čita vu Pa les ti nu, ni su bi li ni ra-zočara ni ni ti pre va re ni. Na pro tiv, što su ga duže po zna va li, tim su se više uve ra va li da je Isus više od običnog čove ka. Isus ih je je dnom upi tao, šta misle, ko je on zapravo. A to je još i da nas suštinsko pitanje.

Odlučujuće­pi­tanje­–­ko­je­Isus?Ko je taj Isus? Sve za vi si od od go vo ra na ovo pi tanje. Da li

je bio pro rok, osni vač re li gi je kao ne ki dru gi pre njega, ili po sle Njega? Da li je bio sa mo ne ki uzor an čovek? Da li je bio pre va-rant, čarobnjak, kao što to tvrde ne ki jev rej ski spi si? Da li je i sam bio bio žrtva obma ne koji je umišljao da je Božiji sin, pa je na krstu mo rao shva ti ti da ga je njegov ne bes ki otac sram no na pus tio? Da li je bio revolucionar, narodni junak, da li je po-

34

dstrekavao narod na pobunu? Ko je u stva ri bio taj Isus? Ka ko da to otkrijemo?

U stva ri, bilo bi najprikladnije da čita mo evanđelja i da ste-knemo lični utisak. Ni ko ne bi tre ba lo da pos ta ne vernik bez ličnog uve renja da je Isus više od običnog čove ka. Do ovog su uve renja došli prvi hriš ćani, oni ko ji su ga lično po zna va li, a zatim su to uverenje prenosili i drugima.

Uve­renje­njego­vih­naj­bližih­prijateljaJe dan od njego vih naj bližih pri ja telja, očevi dac Isu so vog

živo ta i umi ranja, Jo van, za pi sao je svo ja is kus tva sa Isu som: Ono­što­je­bi­lo­od­počet­ka,­što­smo­čuli,­što­smo­svo­jim­očima­vi­de­li,­što­smo­po­sma­tra­li­ i­što­smo­svo­jim­ru­ka­ma­opi­pa­li,­ to­objavljuje­mo­o­Reči­živo­ta.­Život­se­po­ja­vio,­i­mi­smo­ga­vi­de­li,­i­sve­dočimo­za­njega,­i­objavljuje­mo­vam­večni­život­(1. Jo va no-va 1,1-3).

Znači, za Jo va na, Isus je život. Pro te klo je ne ko li ko de ce ni ja od da na ka da se kao mla dić su sreo sa Isu som, pa sve do onog da na ka da je na pi sao ove reči. Ipak, os tao je po dje dna ko uve ren, kao i onog prvog da na, da je Isus stvar no Me si ja, Bo žji poslanik, Božija reč ko ja do no si život, da je sam Isus taj život. Začuđujući is kaz za je dnog blis kog prijatelja!

Pe tar, dru gi Isusov učenik, koji je bio uz njega od sa mog počet ka njegovog delovanja, sažeo je svo je uve renje na Isu so vo pi tanje na sle deći način: Ti­si­Hris­tos,­sin­Bo­ga­živo­ga!­(Ma tej 16,16). Ti me je izre kao ono što su dru gi učeni ci mislili.

Šta je Jo va na, Pe tra i dru ge apostole, do ve lo do ova kvog ubeđenja? Zbog čega je Isu s bio tako poseban i šta ih je to po ta-klo da o je dnoj ličnos ti da ju ova kve izjave?

35

Život­bez­premcaTu je naj pre Njegov život. Nije dan čovek ni pre ni po sle

Njega ni je živeo ta kav život. To li ko is pra van, to li ko ja san, to li-ko čist, to li ko is ti nit. Kod Isu sa ni ka da ni je došlo do ras ko ra ka između reči i dela.

Bio je naklonjen svima. Prihvatao je sve, bez razlike i bo ga te i si ro mašne, zdra ve i bolesne, po božne i ne vernike.

Na rav no, mno go to ga što je re kao bi lo je ne ugo dno. Međutim, ni ka da ni je mo ra li sao, ni ka da go vo rio sa vi si ne, ni ka da dvo smi-sle no ni ti ne pošte no. Isus je u potpunosti bio autentičan. A to je bi la činjeni ca ko ju su pri zna va li ka ko pri ja telji ta ko i ne pri ja telji. Ni ko ni je mo gao da prebaci da je učio bilo šta loše. Pa i ka da su hte li da ga sklo ne s pu ta, mo ra li su da pri ba ve lažne sve do ke ko ji su mu stavili na teret nešto što nije bilo tačno.

Ipak, bilo je isuviše teško da se protiv njega osmisli suvisla optužba. Isus je bio beskrajno pošten, u njemu nije bilo ni tra-ga li ce mer ja, ili po dmu klos ti. Bio je u potpunosti lišen uticaja mišljenja drugih ljudi. Bio je slo bo dan prema samom sebi, slo-bo dan da vrši Božiju volju ma kar to ko načno značilo i patnju i okru tnu smrt na krstu.

Kra­tak­por­tret­Isu­so­vog­životaKra tak o pis Isu so vog živo ta nalazimo u Petrovom govoru,

koga je održao u kući rim skog ofi ci ra Kor ni li ja. Kornilije je za-mo lio Pe tra da iz Jo pe dođe u Ćesa ri ju – oba gra da su na Sre do-zem nom mo ru – i da njemu, njego voj po ro di ci i njego vim pri ja-teljima i na mešte ni ci ma obja sni u čemu se sas to ji Božija po ru ka. Lu ka je u bi tnim crta ma pre neo Pe trov go vor: Bog­ je­ po­slao­Reč­Izrailjci­ma,­objavljujući­je­vanđelje­o­mi­ru­kroz­Isu­sa­Hris­ta­–­ko­ji­je­Gos­pod­svi­ma.­Vi­zna­te­šta­se­do­gađalo­po­ce­loj­Ju­de­ji,­a­počelo­je­u­Ga­li­le­ji­po­sle­krštenja­ko­je­je­pro­po­ve­dao­Jo­van­

36

–­ka­ko­je­Bog­Sve­tim­Duhom­i­si­lom­po­ma­zao­Isu­sa­iz­Na­za­re­ta,­i­ka­ko­je­on­svu­da­išao,­čineći­do­bro­i­is­celjujući­sve­ko­ji­su­bi­li­pod­vlašću­đavo­la,­jer­je­Bog­bio­s­njim.­Mi­smo­sve­do­ci­sve­ga­što­je­učinio (De la apos tol ska 10,36-39).

U ovom krat kom sažet ku Isu so vog de lo vanja, jasno je sle-deće:

Bog je po slao Isu sa. Isus ni je sam se be ime no vao za Božijeg glasnika. Bog ga je na oružao svo jim Du hom. Činio je do bro gde god da je odlazio. Ljudi su ozdravljali, po tište ni su se ohra-brivali, sva ko ko je došao u do dir s Njim, doživeo je nešto od Božije si le i Njego vog mira.

Neočeki­va­ni­sve­dok:­Jo­sif­FlavijeKod Jo si fa Fla vi ja, ve li kog jev rej skog is to ričara, na la zi mo

je dan opis Isu so vog de lo vanja ko ji je ve oma sličan sažet ku hriš-ćan skog is to ričara Lu ke, pis ca De la apos tol skih.

Čes ti su po kušaji da se ovaj tekst od ba ci kao neistinit – bez ne kog na ročitog us pe ha, jer je taj tekst sadržan i u svim očuvanim rukopisima Josifa Flavija. U njego vim ve li kim de-lima, Ju­dej­ski­rat i Ju­dej­ske­sta­ri­ne, susrećemo mno ge ličnos ti ko je već po zna je mo iz No vog za ve ta: Pi la ta, Fe lik sa, Fes ta, one ra zličite muškar ce pod ime nom Irod, prvo svešte ni ke Ka ja fu i Anu i mno ge druge.

Jo sif izvešta va o Jo va nu Krsti telju i o Ja ko vu, bra tu „Isu sa ko ji se zo ve još i Hris tos”. Međutim, naj više čudi ono što kaže o sa mom Isu su. Začuđuje, za to što po tiče iz pe ra nevernika: „U to vre me (mi sli na vre me pod Pi la tom, 26-36 n.e), po ja vio se Isus, mu dar čovek, ako je is prav no na zva ti ga čove kom, jer je činio začuđujuća de la i bio je učitelj onih ko ji su rado pri hva ti li is ti nu. Pri do bio je mno ge Jev re je a i mno ge Grke. Bio je Hris tos. I ka da ga je Pi lat osu dio na smrt na krstu, na osno vu na go vo ra naših vođa, ni su ga na pus ti li oni ko ji su ga vo le li od sa mog počet ka.

37

Jer im se trećeg da na po no vo po ja vio živ, ka ko su to bi li pro re kli sve ti pro ro ci ko ji su izgo vo ri li za njega još mno ge dru ge neve-rovatne stva ri. A rod hriš ćana, ko ji se ta ko na zi va ju po Njemu, ni je izum ro sve do da na da našnjeg” (Sta ri ne 16.3.3). Ovaj tekst u mno go me iznenađuje. I prem da je Jo sif ne ke stva ri možda is-ka zi vao iro ni čno, ili je preuzeo u vidu ci tata neke iskaze, koji su hriš ćani koristili da opišu Isu sov život (u to vre me ni su pos-to ja li zna ci na vo da za na vođenje ci ta ta), pa čak i ako je neki deo, npr. rečeni cu o vas krsenju, umetnuo neki potonji hrišćanski prepisivač, što je ne mo guće do ka za ti, os ta je još uvek dos ta to ga vre dnog divljenja. Kod Jo si fa se ta kođe po javljuje čovek ko ji izla zi iz okvi ra onog običnog. Isus je bio mu dar, činio je čude sna de la, šta više, čovek je mo rao da se zapi ta da li je on stvar no bio sa mo čovek.

Isus­je­GospodHriš ćan ska crkva je od sa mog počet ka ima la sle deći od go-

vor na to: Da, Isus je više od čove ka. On je is tin ski čovek i is-tin ski Bog. On je Gos pod pred ko jim će mo ra ti da se pokloni sva ko ko le no (i ca re vo) i sva ki je zik će priznati (čak i oni koji su se rugali) da je On Gos pod (ta ko to is ka zu je Pav le u pi smu Fi lipljani ma 2,11).

Međutim, to ni su tvrdi li sa mo hriš ćani. Sam Isus je za se be tvrdio da je više od čove ka. Upra vo ovaj is kaz ga je ko načno i odveo na krst. Po božni Jev re ji i ver ske vođe njego vog vre me na su vrlo do bro ra zu me li ovaj iskaz.

Na mno gim mes ti ma u Njego vom živo tu ovo se ja sno po ka-zu je. Kad god je opraštao gre he (Lu ka 5:20-21), odmah bi usle-deo pri go vor po zna va la ca Pi sma: ko može da opros ti gre he osim Bo ga? Ka da je pri hva tio obožavanje (Lu ka 5,8-11), ka da je sam za se be go vo rio da je Sin čovečiji ko me je Bog pre dao sva ku

38

vlast (Lu ka 22,67-71). I na dru gim mes ti ma Isus je obja snio da i on sam polaže pravo na to da bu de više od čoveka.

Znači, ni je tačno da ga je tek za je dni ca u svom obo žavanju uzdi gla u Božiju sfe ru. Isus je sam za se be za hte vao pra vo da bu de Božiji sin. Da li je bio gran do man? Međutim, gran do ma ni ne leče bo le sne, ne naučava ju mu dro i autoritativno kao što je to činio Isus. Da li je sve sno bio lažov i pre va rant? Ali, da li bi to bilo u skladu sa njego vim ka rak te rom, njego vim op hođenjem prema ljudi ma? Da li je va rao sa mo ga se be? Ili je autentičan?

Ko je Isus? Jev rej ske vođe su ga zbog njego vog od go vo ra na ovo pi tanje predale egzekutorima: „Ta­da­ ga­ prvo­svešte­nik­upi­ta:­‘Je­si­li­ti­Hris­tos,­Sin­Bla­go­slo­ve­no­ga?’­‘Ja­sam’,­od­go­vo­ri­Isus.­‘I­vi­dećete­Si­na­čovečije­ga­ka­ko­se­di­Sil­no­me­s­de­sne­i­do­la­zi­sa­ne­bes­kim­obla­ci­ma’” (kao su di ja svih ljudi; Mar ko 14,61-62).

Isus­po­ka­zu­je­ka­kav­je­BogIsus je više od čove ka. On je Bo gom pos tavljeni Gos pod nad

svima. U svom živo tu je po ka zao ka kav je Bog: pun ljuba vi, is-ti ne i pra ve dnos ti. Činio je do bro, obja vio mir. Otvo rio je vra ta u Božiju realnost. I za to što je više od čove ka, nas ljude može po no vo da po veže sa Bogom.

Isus je naj snažni ji ra zlog zbog koga treba da postanemo ver-nici. Ni kada ni ko ni je živeo kao On. Ni ko ni je naučavao kao On. Ko iskreno želi da sta ne pred stvar nog Isu sa, ra do će postati vernik. Za to što je Isus put, is ti na i život (Jo van 14,6).

39

4.­Bi­bli­ja­je­ipak­u­pravuPom­no­proučava­te­Pi­sma­…­i­ona­sve­doče­za­mene.

Jo van 5,39

Bez bri ge, u ovom po glavlju ne želim da kon ku rišem de lu Ver ne ra Ke le ra „Bi bli ja je u pra vu!” Ne bih želeo ni da pokre-nem složenu teološku ras pra vu u vezi sa pi tanjima tu mačenja ne kog tek sta na osno vu opšte pri hvaćenog te ološkog uve renja i osnov nih pre tpostavki. Ne želim ni da načnem sveobuhvatnu temu odnosa biblije i nauke. Sve ovo bi da le ko pre va zišlo okvi re od ne ko li ko stranica.

Na pro tiv, želim da ura dim nešto ve oma je dnos tav no. Želim da po mo gnem da se, u po gle du na Bi bli ju, od stra ne mno gi nes po-ra zu mi, pre dra su de i be zbroj po grešnih in for ma ci ja koje imaju naši sav remenici.

Bi­bli­ja­–­knjiga­koja­se­ne­čita?Razgovarajući u današnje vreme sa ljudima koji nemaju te-

ološko obrazovanje, uočio sam dve stvari.Prvo, mali je broj onih koji ozbiljno čitaju Bi bli ju poslednjih

godina. A dru go, sko ro svi ima ju pred sta vu da se Bi bli ja iona ko sas to ji od sa mih baj ki i da je naj veći deo biblijskog teksta ne ka-ko fal si fi ko van ili ne po u zdan. Prvo me se čudim. Šta više i ka da čovek ne ve ru je da Bog go vo ri pre ko Bi bli je, ona je ipak je dna od naj važni jih knjiga svet ske is to ri je. Bi bli ja je pre ve de na na više je zi ka od bi lo ko je dru ge knjige. Ne ras po lažem tačnim broj-ka ma, pošto se pos to jećim pre vo di ma ne pre ki dno pri družuju no-vi. U sva kom slučaju Bi bli ja je pre ve de na na više sto ti na je zi ka; osim to ga pos to ji više od hiljadu pre vo da No vo ga za ve ta i po red to ga ve li ki broj pre vo da po je di nih knjiga Bi bli je.

40

Is to ta ko, Bi bli ja je naj više štam pa na i najčita ni ja knjiga. U ne kim zemljama u ko ji ma je teško do bi ti Bi bli ju, ljudi su sprem-ni da pla te čita vo bo gat stvo za je dan jedini primerak.

Ne mo guće je ra zu me ti našu kul tu ru bez Bi bli je. Ume tnost, književnost, ar hi tek tu ra, mu zi ka, pa čak i pra vo naših za pa dnih, a i mno gih dru gih ze malja su nastala pod uticajem Bi blije. Čovek bi za pra vo tre ba lo da očeku je da sva ki iole obra zo van čovek za-pa dne Ev ro pe s vre me na na vre me čita Bi bli ju. Šta se dogodilo da to ne bude tako?

Da­li­je­Bi­bli­ja­dosadna?Ne želim nikoga da uvredim, ipak, pret pos tavljam da su

mno ga is kus tva sa crkva ma (u ko je naši su građani s vre me na na vre me za la ze) ili s ve ro na ukom uticala na stav da je Bi bli ja do sa-dna, ne ra zumljiva i da ne ma ni ka kve ve ze sa stvar nim životom.

Ali to je daleko od istine. S dru ge stra ne, na ila zi mo na fe no-men da Bi bli ja ume da iza zo ve ogrom no in te re so vanje. Fil mo vi o De set za po ves ti ili o živo tu Isu sa Hris ta, npr. uživa ju naj veću gle da nost. Neg de se kri je crv sumnje – ako s je dne stra ne pos to ji ta kvo ve li ko in te re so vanje za Bi bli ju, zašto s dru ge stra ne pos to-ji neko ne o dređeno osećanje da Bi bli ja ni je za čitanje?

Da­li­je­Bi­bli­ja­ne­ra­zumljiva?To nas do vo di i do sledećeg razmatranja: mno gi mi sle da

Bi bli ja sadrži sa me baj ke, da su ne po u zda ne i da se na kra ju kra-je va mo gu ra zu me ti sa mo uz po moć stručnjaka.

Nikako to nisam uspevao da razumem. S je dne stra ne doživ-ljavam ka ko u zemljama trećega sve ta po lu pi sme ni ljudi sa ti ma po kušava ju da protumače Bi bli ju i da su oduš evljeni onim što čita ju (očito, ra zu me vajući!). S dru ge stra ne čujem ka ko se u na-šim za pa dnim zemljama učesni ci diskusija, iz stra ha da bi mo gli

41

nešto po grešno da ra zu me ju, ne usuđuju da čita ju Bi bli ju ako se među njima ne na la zi ne ki teolog.

U srednjem ve ku zva nična crkva je čes to za branjiva la pre-vođenje i širenje Bi bli je na na ro dnom je zi ku (jer mo glo bi se de si ti da će na osno vu Bi bli je je dnos tav ni ljudi početi da pro ve-ra va ju učitelje i auto ri tet crkve!), a u naše vreme se na fin i sup ti-lan način uš unjala kon tro la nad Bi bli jom kroz mišljenje da sa mo stručnjaci mo gu stvar no da ra zu me ju prvobitni smisao Biblije uz po moć mno gih do da ta ka, izme na i krivotvorenih tekstova. Međutim, smatra se, da je taj pro ces toliko složen, da je najbolje i neupuštati se u njega.

I ova kve pre dra su de su veoma udaljene od is ti ne. Hva la Bo-gu da i u našim ev rop skim zemljama ima na sto ti ne hiljada ljudi ko ji ni su do zvo li li da se Bi bli ja ocrni. Oni je re dov no čita ju i osećaju ka ko im Bog go vo ri kroz nju.

Mos­to­vi­pre­ma­BiblijiŽelja mi je da izgra dim mos to ve no vog po ve renja pre ma Bi-

bli ji. Na rav no, pri to me ne tvrdim da ću u tome us pe ti u pot pu-nos ti i bez greške. Sta lo mi je sa mo do to ga da raskrčim sta ze kroz džun glu pre dra su da, nerazumevanja i po lu is ti na, ka ko bi Bi bli ja po no vo pos ta la knjiga ko ja se čita.

Želeo bih da se ogra ničim na dva po dručja: ve ro dos toj nost No vog za ve ta i po u zda nost pre nošenja ru kopisa.

Možda će vam je dno ili dru go zvučati previše stručno i slo-ženo. Ipak, to je put koji moramo proći, kako bismo došli do cilja. Po zi vam vas da mi se pri družite.

Ve­ro­dos­toj­nost­No­vog­zaveta Da li možemo pretpostaviti da je tekst No vog za ve ta u ver-

ziji koja nam je danas dostupna, is to ve tan sa onim što su pis ci prvo bi tno na pi sa li? I da li je pouzdan?

42

I No vi za vet kao uostalom i Sta ri ne predstavlja jednu po-vezanu knjigu. Pre bi se moglo reći da je u pitanju zbir ka 27 po je di načnih spi sa ra zli čitih auto ra. Vre me nas ta janja ve zu je se za pe ri od između četrde se tih i de ve de se tih go di na prvo ga ve ka nove ere.

Nas­ta­nak­je­vanđelja­po­JovanuU ne kim stručnim kru go vi ma du go je vre me na pos to ja lo

mišljenje, čak i do gma, da je vanđelje po Jo va nu uopšte nije u skladu sa istorijskim činjenicama. Pret pos tavljalo se da Jo van, Isu sov učenik, ni u kom slučaju ni je mo gao da bu de njegov au-tor. Sa takvim tumačenjem sam se sreo i tokom studija. Ne ki su nas ta nak ovog jevanđelja smes ti li čak u sre di nu dru go ga ve ka nove ere (znači neg de oko 150 godine n.e.).

Ipak, i ovaj da tum je mo rao da se re vi di ra, ka da su pre ne ko-li ko go di na u Egip tu pro nađeni fra gmen ti je vanđelja po Jovanu, za koga su stručnjaci smatrali da je nastalo 125.godine n.e. To on-da znači da je jevanđelje nas talo pre 100. go di ne n.e (Je vanđelje po Jo va nu je ve ro va tno na pi sa no u Ma loj Azi ji i mo ra se pret pos-ta vi ti da je pro te klo određeno vre me dok ni je pos ta lo po zna to i u Egip tu. Fra gme nat ve ro va tno ne po tiče od ori gi nal nog ru ko pi sa ko ga je ne ko po neo sa so bom u Egipat.)

U no vi je vre me je an gli kan ski stučnjak za Novi zavet, bis-kup Džon Ro bin son, ko ji se ni u kom slučaju ne računa u kon zer-va tiv ce, iza zvao pažnju jav nos ti ka da je izneo mišljenje da su svi spi si No vo ga za ve ta nastali u prvim de ce ni jama na kon Isu so ve smrti i vas krsenja. Mno gi su mu na ročito za me ra li što je smatrao da je Jo va n, Isu sov učeni k, auto r je vanđelja po Jovanu i što je izneo stav da su sva jevanđelja nastala pre 70. go di ne n.e, ka da je Je ru sa lim razoren.

Vi di mo da kle, da još uvek ni je zaključena naučna dis ku si-ja, ali da se može na zre ti ja san trend u prav cu ranijeg nas tan ka

43

jevanđelja (i ti me do naj veće vre men ske bli zi ne izvešta va nim do gađajima).

Banja­VitezdaEvo još je dnog pri me ra. U pe tom po glavlju svog je vanđelja

Jo van izvešta va da je Isus izlečio ne kog bolesnog kraj banje Vi-te zde u Je ru sa li mu. Po Jo va no vom izvešta ju oko je ze ra je bi lo pet tre mo va. Međutim, ta banja nikada nije pronađena, niti se je ikada bila pomenuta u jev rej skoj li te ra tu ri. Do voljan ra zlog da profesori Novog zaveta i na osnovu ovog detalja smatraju da Jevanđelje po Jovanu nije u skladu sa istorijskim činjenicama. Šta više, bilo je tumačenja da onih pet tre mo va možda sim bo-lično predstavljaju pet de lo va jev rej skog za ko na, odnosno pet Moj si je vih knjiga u ko ji ma, opet u pre ne se nom smi slu, ne može da se pro na đe ni ka kvo isceljenje!

Međutim, si tu aci ja se iznenada izme ni la ka da je pre ne ko li-ko go di na, pri li kom is ko pa vanja u Je ru sa li mu, pro nađena banja Vi te zda. Upra vo kao što je Jo van izveš ta vao, ta mo pos to ji pet tre mo va ko ji su začuđu juće do bro očuva ni! Na ziv banje na la zi-mo i u jednom od spi sa pro nađenim u Kum ra nu. Jo van koji se naizgled nije pridržavao istorijskih činjenica ipak bio u pravu!

Ga­va­ta,­mes­to­gde­je­Pi­lat­sa­slušavao­IsusaSlična situacija se dogodila i u vezi sa is ka zom da je Pi lat

sa slušavao Isu sa na mes tu po ime nu Ga va ta, u pre vo du kal drma (Jo van 19,13). I na ovu po je di nost is traživači Bi bli je du go vre-me na su gle da li kao na Jo va no vo izmišljeno ukra šavanje, za to što se ovaj naziv nije pojavljivao u dru gim je vanđeljima. Ovo mes to ni kada nije mo glo da se pro nađe u Jerusalimu.

Ipak, tri de se tih go di na prošloga veka, fran cus ki ar he olog Pjer Ven san (Pi er re Vin cent) je is ko pao upra vo ovu kal drmu! Očigledno je da su ta mo bi li sta ci oni ra ni rim ski voj ni ci, u ne-

44

posrednoj blizini hra ma, ka ko bi, u slučaju ne kih ne mi ra, mo gli odmah da dej stvu ju. Pri li kom ra za ranja Je ru sa li ma 70. go di ne n.e, ova kal drma je za trpa na ru ševi na ma i tek je u naše doba je po no vo ugle da la sve tlost dana.

Jo van, pi sac koji navodno nije vodio računa o istorijskim či-njenicama pišući jevanđelje, ipak je bio u pravu.

Lu­ka­i­apos­tol­ska­delaBolje ni je prošao ni Lu ka, pi sac Je vanđelja i De la apo s tol-

skih. Pošto se ne ki da tu mi u De li ma apos tol skim ni su mo gli vre-men ski uklo pi ti u Pav lo ve poslanice, du go vre me na se sma tra lo da je Lu ka sa svim ne po u zdan. On izvešta va o mno gim po je di-nos ti ma Pav lo ve mi sij ske de la tnos ti, jer je često u dužim vre men-skim intervalima bio njegov pratilac na misijskim putovanjima. Međutim, mno gi is traži vači mu to ni su ve ro va li sma tra jući ga pri po ve dačem baj ki. Princip koji je važio jeste, da bi mu se ve-rovalo, tek kada bi izvesne pojedinosti bile potvrđene još na ne-kom mestu.

Pro­kon­zul­GalionKla sičan pri mer za ovu sumnju pro tiv Lu ke jes te slučaj Ga li-

ja. U De li ma Apostolskim 18,12 Lu ka izvešta va da je Ga li on bio pro kon zul Aha je (Grčka) za vre me Pav lo ve mi sij ske ak tiv nos ti u Korintu.

O živo tu Ga li ona ras po lažemo približno tačnim po da ci ma, pošto je bio brat Se ne ke, rim skog fi lo zo fa pod ca rem Ne ro nom. Se ne ka, Ta cit i dru gi izvešta va ju o mno gim de taljima iz Ga li ono-vog živo ta. Međutim, oni ne izvešta va ju da je u ne kom vre me nu bio pro kon zul Aha je. Znači, Lu ka mo ra da se pre va rio ili je sve je dnos tav no izmislio.

O ovom pi tanju i o ne po u zda nos ti Lu ke kao is to ričara, dis-kutovali su brojni stučnjaci, sve dok ni je pro nađen nat pis ko ji

45

ne sa mo što potvrđuje da je Ga li on stvar no bio pro kon zul Aha je, ne go na vo di i go di nu, naime 51.godinu n.e. Ono što je do tada važilo kao Lu ki n plod mašte, odje dnom je pos tao odlučujući ključ za da ti ranje No vo g zaveta.

Po­li­tička­or­ga­ni­za­ci­ja­Rim­skog­carstvaLu ka je u svojstvu is to ričara verodostojan, budući da do naj-

sitnijih detalja spo minje ra zličite čino ve rim skih službe ni ka u ra znim gra do vi ma i pro vin ci ja ma carstva.

Re ci mo, on izvešta va da je u So lu nu pos to jao „grad ski po-gla var” (De la Apostolska 17,6 po­li­tar­ches u našem pre vo du „po gla var”), na Mal ti „po gla var” (28,7 pro­tos), u Fi li pi ma dva „po gla va ra” (16,20 stra te goi), a u Efe su „grad ski pi sar” (19,35 gram­ma­te­us). Svi ovi ra zličiti na zi vi potvrđe ni su na osno vu za-pi sa u tim mestima.

Dakle, Lu ka u svom is to rij skom de lu da je ve oma preciznu sli ku po li tičkih pri li ka. Pa to i ni je mo glo da bu de dru gačije. I njego vi čita oci su žive li u sve tu koji on opi su je. Da je te za, po ko joj je on izmi slio mno ge stva ri, bi la tačna, ni je dan čita lac ne bi ozbiljno shva tio njego vo de lo. Lu ka je ipak bio verodostojan. Njemu je bilo izuzetno važno da precizno izveštava.

Lu­ki­na­nameraLu ka je ovu na me ru, tj. tačan is to rij ski opis, is ka zao u pred-

go vo ru svog je vanđelja: „Mno­gi­su­pre­du­ze­li­da­opišu­do­gađaje­ko­ji­su­se­odi­gra­li­među­na­ma­ona­ko­ka­ko­su­nam­ih­pre­ne­li­oni­ko­ji­su­od­počet­ka­bi­li­očevi­ci­i­slu­ge­Reči,­pa­sam­i­ja,­uvaženi­Te­ofi­le,­pošto­sam­od­počet­ka­sve­pažljivo­is­pi­tao,­na­umio­da­ti­na­pišem­sve­po­re­du,­da­uvi­diš­ve­ro­dos­toj­nost­ono­ga­o­čemu­si­poučen (Lu ka 1,1-4).

Teško da se može bolje izra zi ti na me ra da se tačno i brižljivo is tražuje i izvešta va. Lu kino delo se ponovo poštuje. Is to ričari

46

sta rog ve ka ko ji se ba ve izučavanjem prvo g ve ka, ce ne ga kao is-to rij ski krajnje po u zda nog. Kla sični ar he olog, ser Viljem Rem zi (Sir Wil li am Ram say) odao je Lu ki na ročito priznanje. Za počeo je pret pos tav kom da je ne mo guće ve ro va ti i je dnoj Lu ki noj reči ako mimo njega ne pos to ji još ne ki do kaz za određenu činjeni-cu.

Međutim, što se više ba vio istorijskim prikazima Lukinog jevanđelja , sve mu je bilo jasnije da je Lu ka u svim bi tnim tačka-ma krajnje po u zdan. Čak je hva lio Lu ku kao naj boljeg is to ričara od vre me na Tu ki di di sa (upor. njego ve knjige „Pav le pu tnik i rim-ski građanin” i „Do pri no si ne dav nih ot krića ve ro dos toj nos ti No-vo ga za ve ta” = „Pa ul the Tra vel ler and Ro man Ci ti zen” i „The Be aring of Re cent Dis co very on the Trustwor thi ness of the New Tes ta ment”).

Može da se na ve de još čitav niz dru gih pri me ra. Na ročito, is ko pa vanja u Ko rin tu potvrdila su osporavane novozavetne po-datke.

Možemo­ve­ro­va­ti­No­vom­zavetuNa osno vu ovih ne ko li ko pri me ra ja sno je da su spi si No vo-

ga za ve ta u opi si vanju spoljnjih do gađanja u Rim skom car stvu prvo ga ve ka uglav nom tačni ji ne go što se du go vre me na pret pos-tavljalo u na uci i kao što to i danas mi sle mno gi sav remenici.

Sva ka ko, ja sno je da po u zda nost i tačnost u spoljaš njim stva-ri ma ne mo ra auto mat ski značiti da je is ti na ono što se is ka zu je o Isu so vom božan stvu, čudi ma, nje go vom vas krsenju i o dru gim važnim biblijskim temama. Isu so vu tvrdnju da je Božiji sin ni-je mo guće na učno i is to rij ski ni do ka za ti ni ti opovrgnuti. Ipak, trebalo bi da budemo fer i da Novom zavetu poklonimo pažnju, zna jući da je pouzdan u svim aspektima, gde je moguće izvršiti proveru.

47

Da­li­naša­izdanja­Bi­bli­je­od­go­va­ra­ju ori­gi­nal­nom­tekstu?

Dru go pi tanje oko ko jeg vla da ve li ka zbunjenost od no si se na po u zda nost ru ko pi sa No vog zaveta.

Mno gi mi sle da se iona ko ne može po u zda no znati da li ono što da nas piše u Bi bli ji stvar no od go va ra ori gi nal nom tek stu. Krat ko i ja sno, ova kav stav je ipak po grešan. Činjeni ca je da se knjige No vo ga za ve ta svrstavaju u antičke spise, koji su preneti na najautentičniji način.(Za pra vo, slično važi i za Sta ri za vet, ka ko je to pos ta lo ja sno sre di nom našeg ve ka, na kon pronalaska Kum ran skih rukopisa kraj Mrtvog mora.)

U cilju poređenja: vre men ski pe ri od između za pi sa „Is to ri je” Tu ki di di sa i naj ra ni jih ru ko pi sa ko je po se du je mo, izno si ni ma-nje ni više ne go 1500 go di na. U ve zi sa Ta ci to vim ru ko pi som taj pe ri od izno si oko 800 go di na. Isto važi i za sve klasične pisce. Međutim, to nam uopšte ne sme ta i mi nor mal no po la zi mo od ve ro dos toj nos ti pre nošenja ru kopisa.

To zapravo znači da ve ru je mo da ono što da nas čita mo kao „Is to ri ju” Tu ki di di sa, uglav nom stvar no od go va ra ono me što je on na pi sao. Je di no kod spi sa No vo ga za ve ta mno gi sumnjaju u tačnost pre nošenja ru ko pi sa. Zbog čega?

Na rav no, ova kva sumnja je ra zumljiva, jer uko li ko že li mo da bu de mo is kre ni, is ka zi No vo ga za ve ta to li ko su brit ki da do vo de u pi tanje čitav naš život. A ugo dan način da se izvučemo iz ovog iza zo va jeste ako je dnos tav no dovedemo u pitanje u ve ro dos toj-nost No vo ga zave ta.

Obilje­tek­stu­al­nih­svedočanstavaMeđutim, ni je sve ta ko je dnos tav no. Na su prot svim dru gim

spi si ma sta rog ve ka od koji su očuvani je dan ili najviše dva ru-ko pi sa, u slučaju biblije očuvano je na sto ti ne, ta ko zva nih tek-

48

stualnih svedočanstava. Među njima se na la zi čitav niz ve oma ra nih pre vo da na dru ge je zi ke sta rog sve ta (No vi za vet je pi san na grčkom jeziku).

Pret pos ta vi mo da je 250. go di ne n.e ne ko došao na ide ju da izme ni ne ke reči u je vanđelju po Jovanu. Kakve izgle de na us-peh bi imao da to sprovede širom sve ta? Prak tično ni ka kve. Da bi izvršio izme ne, mo rao bi ili da pređe hiljade ki lo me ta ra po čita vom ta dašnjem Rim skom car stvu i da izme ni ili uništi sva ki po je di ni pri me rak je vanđelja po Jo va nu koji se nalazio u pri va-tnim kućama. Na rav no, to je ne mo guće. Ne bi mu to us pe lo ni sto ili sto pe de set go di na ra ni je. Jer spi si No vo ga za ve ta su se odmah pre pi si va li i po no vo pre pi si va li i po no vo pre pisivali.

Pri ovom pre pi si vanju pot kra le su se greške ko je se da nas mo-gu naći u fusnotama naučnih izdanja No vo ga za ve ta. Međutim, one su u pot pu nos ti ogra ničene na gra ma tičke greške, na izos-tavljanje je dnog reda (usled površnos ti ili pre mo re nos ti pri pre pi-si vanju) ili to me slično. Cen tral na učenja Bi bli je ni su ni okrnje-na nijednom od verzija rukopisa.

Stručnjaci su vremenom ra zvi li odlična po moćna sred stva ko-ji ma se može re kon stru isa ti ve ro va tni origi nal ni tekst. Do voljno je, na pri mer, je dnos tav no upo ređivanje sa dru gim ru ko pi si ma da bi se us ta no vi lo gde se potkrala greška u pre pisivanju.

Te va ri jan te (u stručnom je zi ku nazvane „ra zli čiti vidovi čitanja”) ni u kom slučaju ne do vo de u pi tanje ve ro dos toj nost prenošenja No vo ga za ve ta. Na pro tiv, upra vo njiho vo pos to janje po ka zu je ko li ko su stra ho pošto vanja ima li pre pi si vači Bi bli je. Čes to su na mer no os tavljali očite greške u pre pi si vanju onih pre njih, je dnos tav no za to, jer ni su žele li da menjaju tekst. To uos ta-lom važi i za Sta ri zavet.

Mu sli ma ni ma je u tom po gle du mno go je dnos tav ni je. Na kon Mu ha me do ve smrti, četvrti Ka lif je dao da se sa be ru i upo re de svi pre pi si in spi ri sa nih Mu ha me do vih is ka za (tj. Kur’an). Ta ko

49

je od ra zličitih ver zi ja sas ta vio pri zna ti tekst. Os ta tak je je dnos-tav no dao da se spa li. Na taj način je rešio problem postojanja više verzija rukopisa.

No­vi­za­vet­kao­autoritetAli vra ti mo se No vom za ve tu. Ka ko stvar no izgle da si tu aci ja

sa ru ko pisima?Ima mo kompletne pre pi se četi ri je vanđelja na pa pi ru su, na-

činjenih pre 200. go di ne n.e, znači oko sto go di na po sle njiho-vog prvo bi tnog nastanka. Po se du je mo fra gme nat je vanđelja po Jovanu iz Egip ta ko ji je nas tao neg de oko 125. go di ne n.e. Po se-du je mo spi se iz prve de ce ni je dru gog ve ka ko ji detaljno ci ti ra ju knjige No vo ga zaveta.

Je dan spis, pro nađen u ovom ve ku, pod na slo vom „Ne po zna-to je vanđelje” na pi sa no pre 150.n.e go di ne, is crpno ci ti ra sva četi ri je vanđelja. Je re tik Va len tin, čije je „Je vanđelje is ti ne” ne-dav no pro nađeno, a na pi sa no neg de oko 130. go di ne n.e, ci ti ra spi se No vo ga za ve ta kako bi pri do bio pris ta li ce za svo je učenje. Znači, već ta da su se jevanđelja ci ti ra la kao oba ve zni, auto ri ta tiv-ni do ka z za određeno učenje!

I u spi si ma ta ko zva nih apos tol skih ota ca (svi između oko 95. i 150. go di ne n.e.) Po li kar pa iz Smir ne, Ignjati ja iz An ti ohi je, Kli men ta iz Ri ma i dru gih ko ji su još ra ni je pi sa li, ci ti ran je No vi za vet kao već opšte važeća Božija reč.

Da kle, mo gli bi smo reći da su već 100. go di ne n.e svi hri-šćani prihvatili tek sto ve No vo ga za ve ta kao oba vezujuće spi si-ma novog Saveza (sa izu zet kom Ot kri venja, za ko je je još du go bi lo spor no da li da se pri mi u spi sak oba ve zu jućih spi sa ili da se pri hva ti kao do bro šti vo za čitanje, ka ko je to na pri mer bi lo sa ra nim hriš ćan skim spi si ma „Pas ti ra Jer mi nog” i „Var na vi ne po sla ni ce”).

50

Da kle, mi sli ti da je No vi za vet fal si fi ko van ili da su ko je ka-kvi ljudi nehotično uneli svo je pri va tne po gle de na svet pred-stavlja mit. Ni je tačno ni to da je ka non No vo ga za ve ta, odnosno uku pan broj pri zna tih spi sa, bio os po ra van sto ti na ma go di na i da ga je onda zva nično priznao crkveni sinod. Činjeni ca je da, kada je u pitanju pre nošenje No vo ga za ve ta sto ji mo na čvrstom te melju, koji je pouzdaniji od temelja bi lo kog dru gog an tičkog spisa.

Čuve ni bi blij ski ar he olog, pro fe sor ka Ke tlin Kenjon (Kat hle-en Kenyon) došla je do sle dećeg zaključka: „Vre men ski in ter val između ori gi nal nog za pi sa i naj ra ni jeg… do ka znog ma te ri ja la je to li ko ne zna tan, i u pot pu nos ti spo re dan, te je sa da od stranjen i po slednji ra zlog za bi lo ka kvu sumnju u to da su ori gi nal ni spi si u svo joj bi ti sti gli do nas ona ko ka ko su bi li na pi sa ni” (Bi bli ja i ar he olo gi ja, The Bi ble and Ar che ology, str. 288).

Bi­bli­ja­želi­da­nam­po­kaže­IsusaBi bli ja je ipak u pra vu. Međutim, ja sno je da do kaz da su

stihovi No vog za ve ta precizni, kao i da su verodostojno preneti, ne uslovljava da se automatski veru u Boga, o čemu i Biblija govori. Jer ve ra predstavlja ce lo vit, lični odnos, a nas ta je tek pri ličnom susretu sa Bogom.

U ovom po glavlju sam na ne ko liko pri me ra po kušao da po-kažem da pre dra su de koje naši savremenici imaju prema Bi bli ji, počiva ju na nes po ra zu mi ma i po grešnim in for ma ci ja ma. Na dam se da će se po ko ji čita lac la ti ti No vo ga za ve ta s no vom otvo re-nošću (naj bolje u ne kom no vom pre vo du) i da će se po za ba vi ti Isu som Hris tom, osobom ko ja se na la zi u njego vom sre dištu i da će spo zna ti da je Bi bli ja u pra vu ne sa mo u spoljašnjim stva-ri ma kao što su na zi vi za rim ske činov ni ke, već i u suštinskom ot kri venju Božije ljuba vi u Isu su Hris tu. Sve ovo tre ba da nam da no vo po ve renje u Isu sa s ko jim ćemo, po red otvo re ne Bi bli je,

51

ra do ra zgo va ra ti. Bi bli ja, na ime, ne želi sa mo da bu de u pra vu, već želi da nas po veže sa Isu som ko ji jes te Božija reč, reč ljuba-vi, is ti ne i nade.

Naj­ra­ni­ji­hriš­ćan­ski­grobNe mo gu da završim ovo po glavlje bez završne napomene o

još je dnom ar he ološkom ot kriću.Go di ne 1945. izraelski pro fe sor Su ke nik je u Tal pi otu, ne po-

sre dno pred ka pi ja ma Je ru sa li ma pro našao za pečaćen grob. Obi-jači gro bo va ga ni ka da ni su otvo ri li, pa je njego va unu trašnjost os ta la ne taknuta.

U gro bni ci su se na la zi lo pet osu ari ja – ka me nih ur ni za kos-ti. Stil i ukra si, kao i ta mo pro nađene novčani ce, po ka za li su da je gro bni ca za tvo re na neg de oko 50. go di ne n.r. Na dve ma ur nama za kos ti pojavljuje se ime Isus. Na je dnoj je na grčkom je zi ku napisano: Iesou­iou (Isu se, po mo zi!?), a na dru goj na ara-mej skom: Yes­hu’­Aloth (Isu se, daj da vas krsne/va zne se!?). Na obe ma ka me nim ur na ma na la zi mo i krst.

Na rav no, tumačenje pro fe so ra Su ke ni ka da je ovde reč o hriš-ćan skim gro bo vi ma ni je prošlo bez osporavanja. Međutim, nje-gova interpretacija ipak izgle da naj ve ro va tni ja. Ako je is prav na, on da ov de ima mo do kaz za hriš ćan sko ve ro vanje u Isu so vu moć da vas krsa va mrtve, od čega nam zas ta je dah. I to manje od 20 go di na po sle Isu so vog ras peća i vaskr senja!

Ljudi ko ji su sa hranjiva ni u ove gro bni ce i ljudi ko ji su ove mo li tve na pi sa li na ka me ne ur ne verovatno su lično po zna va li Isu sa. Može li da pos to ji još neka ja sni ja in di ci ja za žar ku ve ru prvih hriš ćana u si lu vas krslog Isu sa da pro bu di mrtve?

Bi bli ja je ipak u pra vu. To je ta kođe dru gi ra zlog za ozbiljno ra zmišljanje o to me da (p)os ta neš vernik.

52

5.­Isus­zna­šta­znači­umretiIdem­u­ni­štavilo,­uvek­u­ni­štavilo,­i­uvek­po­no­vo­u­ništavilo.

Fri drih Niče (Fri e drich Ni et zsche)

Čim­je­uzeo­sirće,­Isus­reče:­svršeno­je!­Pa­spus­ti­gla­vu­i­izdahnu.

Jo van 19,30

Smrt je na ji zve sni ji do gađaj našega živo ta. Od sa mog da na rođenja izve sno je da ćemo um re ti. Za ovu za ko ni tost ne pos to ji izu ze tak. Ipak mno gi ljudi je dva ili uopšte ne mi sle na smrt.

Smrt­se­po­tiskujeSmrt spa da u je dan od naj većih ta bua našega društva. Dok

je ra ni je u vik to ri jan skom do bu u otme ni jim kru go vi ma sek su-al nost bi la za branjena te ma ra zgo vo ra, da nas to važi za re li gi ju i smrt. I sa mo umi ranje je pro te ra no iz to plog i po zna tog po ro-dičnog kru ga u be zličnu atmos fe ru bol ničke sobe osvetljene ne-onskim svetlom. Smrt se izbe ga va gde god je to mo guće. Ipak, ne možemo da se je se rešimo. Re zul tat našeg po tis ki vanja je to da nas ona po gađa još žešće.

Oni ko ji su bi li sve do ci umi ranja blis kih pri ja telja ili čla no va po ro di ce zna ju ko li ko je smrt okru tna. Smrt ni je ne ka ugo dna stvar. I ni ka ko ne bi tre ba lo da je ulepš avamo.

To ne čini ni Bi bli ja. Pav le sa svim re al no go vo ri o „žal cu smrti” (1. Ko rinćani ma 15,56). Smrt je nešto ko načno. Tu ne ma šta da se dis ku tu je. Ona je po put gra ni ce ko joj se pri bližava mo, a ni ko ne zna šta se iza nje nalazi.

53

Smrt­ot­kri­va­šta­je­trajnoSmrt ne sa mo da je gra ni ca živo ta, ona je uje dno i probni

kamen za naš život. Ov de se po ka zu je šta je od traj ne vre dnos ti, a šta ni je. Gle da no iz per spek ti ve smrti, mno ge stva ri pos ta ju dru go ra zre dne i re la tiv ne.

Ljudi srednjega ve ka su bili svesni da je merilo smrti melilo našeg života. Zna li su da žive svoj život iz per spek ti ve večnos ti (sub­spe­cie­aeter­ni­ta­tis). A srednjove kov ni pro po ve dni-ci pro la zi li su se la i gra do ve no seći po ru ku: „Me­men­to­mo­ri!” - Se ti se da mo raš umreti!

Pre dve go di ne sam se i sam uve rio ka kav pro cep može da stvo ri smrt. Na ime mo ja supruga El ke bila je na pra gu smrti, ali je u međuv re me nu ozdra vi la. Mno go smo za to za hval ni Bo-gu. Ipak, u tim tre nu ci ma, sa ti ma i da ni ma obo je smo se bi pos-tavljali pi tanje: Šta je od traj ne vre dnos ti? Šta stvar no os ta je od sve ga ono ga što smo ura di li? Sa čim ćemo sta ti pred Gos po da? Pa on da još i ono dru go pi tanje: Šta je to što ostaje? Pri ja teljstva, imanje, dos ti gnuća koja smo ostvarili? Sve to mo ra mo ostaviti za sobom.

Isus­nam­je­bli­zu­i­u­smrtnom­časuIpak, dožive li smo da je dno os ta je i da nam ni ko to ne može

odu ze ti. Upra vo u onim teškim časo vi ma pos ta lo nam je ja sno ko li ko je Isus bli zu. On ni je ne ki mit, ni je pro i zvod naše mašte, ne go je zaista pri su tan. On nas no si, teši i po maže. A to je mo-guće za to što Isus živi. (O to me u sle dećem po glavlju.) Ali, mo-guće je i za to što je i Isus lično oku sio smrt. Po zna vao je umi-ranje iz ličnog is kus tva. Jer on je ras pe ti i vas krsli Isus.

54

Isu­sov­krst­–­skandalIsu sov krst za uzi ma sre dišnje mes to u hriš ćan skom ve ro-

vanju. Bolje rečeno, Isu so va smrt na krstu je sre dište, jer se Isus upra vo tu ra zli ku je od svih dru gih osni vača re li gi ja. I upra vo ov de se odlučuje sud bi na nas ljudi.

Pas tor Ul rih Par ca ni (Ul rich Par zany) iz Ka se la iz veš ta va o je dnom su sre tu za vre me svo je pri prav ničke službe u Je ru sa li-mu. Ne ka bo ga ta mu sli mans ka po ro di ca ga je pozvala u goste i za vre me je la do maćica ga je upitala: „Ka ko vi hriš ćani možete da ve ru je te u je dnog raspe tog pro ro ka? Svu da po vašim crkva ma na la ze se krs to vi. Zar to ni su spra ve za mučenje! Ka ko možete ve ro va ti da je ne ki Božiji po sla nik umro?”

Ova Arap kinja je shva ti la ka men spo ti canja ko ji predstavlja Isu so va smrt na krstu. Mi smo se na Za pa du na vi kli na to za-hvaljujući ve ko vi ma hriš ćan skih pro po ve di. No si mo zla tne ili sre brne krstiće oko vra ta i više ne shva ta mo ko li ko je smrt na krstu bi la krva va i okru tna. Ne, ni je to bi lo ništa ljup ko. Šta više, bi lo je od boj no i go vo ri ti o ta kvom prljavom po slu poput raza-pinjanja na krstu.

Međutim, još više je sa blažnjava lo ve ro va ti u ras pe tog Bo-ga. Među gra fi ti ma po zi do vi ma Ri ma prvo ga ve ka na la zi mo pred stavljanje ne kog ras pe tog sa ma ga rećom gla vom. Pred njim kleči ne ki čovek rašire nih ru ku, znači u mo li tve nom sta vu sta rog ve ka, a is pod to ga na la zi mo reči: Alek sa me nos se mo li svom Bogu.

Znači, ov de se ne ko na ru gao ne po zna tom hriš ćani nu po ime-nu Alek sa me nos, možda ro bu na car skom dvo ru, jer je obožavao Bo ga ras pe tog na krstu. To je delovalo toliko apsurdno, kao da ne ko sla vi ras pe tog magarca.

Pav le, ve li ki ve snik hriš ćan skog ve ro vanja, znao je ko li ko je ta ko nešto bi lo ap sur dno nor mal nom čove ku. I on sam je ra ni je

55

od bi jao da prihvati svedočanstvo o ras pe tom i vas krslom Isu su, sve dok se lično ni je su sreo sa njim. On piše: „Mi pro po ve da-mo ras pe tog Hris ta, za Ju de je sa bla zan, za pa ga ne lu dost” (1. Ko rinćani ma 1, 23). Ta ko je u ono vre me osećao sva ki ra zu man čovek. Pa, da pred sta vi mo se bi šta je ras peće za is ta značilo.

Smrt za roboveOvaj stra vični me tod smrtne ka zne Rimljani su pre uze li od

Kar ta ginjana, ko je su po be di li u tri ve li ka pun ska ra ta. Po be dni-ci su od po beđenih pre uze li ovaj okrutni način ubijanja. I sa mi Rimljani su shvatali ko li ko je užasna bila smrt na krstu. Zbog to ga su ga re zer vi sa li sa mo za strance i ro bo ve. Rimljani nu, ko-ji bi po za ko nu za služio smrt, gla vu bi odru bi li mačem. Zbog to ga je i Pav le, pre ma pre danju, kao rim ski građanin pre trpeo smrt mačem, dok je pre ma pre danju Pe tar, budući da nije bio Rimljanin, bio ra za pet na krstu. Doduše, ta kođe pre ma pre danju, s gla vom na do le, pošto se ni je sma trao dos toj nim da um re po put svog učitelja Isusa.

To kom go di na, Rimljani su pos ta li pra vi eksperti za ra za-pinjanje. U svom de lu „Ju dej ski rat” Jo zefus izvešta va da je u me se ci ma rim ske op sa de Je ru sa li ma po di za no na hiljade krsto va na brežuljci ma ko ji su okruživa li grad. Ko god bi po kušao da pobegne iz op se dnu tog gra da, u ko me su ha ra li glad i užas, a uhva ti li ga Rimljani, bio je ra za pet na krst u cilju zas traš ivanja stanovištva.

Pošto rim ski voj ni ci uopšte ni su ski da li leš sa krsta, to bi pri-vu klo čita va ja ta pti ca lešina ra i dru ge divlje živo tinje. Mo ra da je to bio užasan, zas trašujući pri zor. Gde god bi čovek po gle dao, vi deo bi na hiljade krstova.

Da kle, Rimljani su zna li ka ko se obavlja razapinjanje na krstu. Uglav nom su spe ci jal ne je di ni ce mo ra le da izvrše ovaj

56

prljavi po sao. Ima li su pra vo da među so bom po de le ono što je žrtva posedovala.

Je vanđelja izvešta va ju o tome da su voj ni ci među so bom po-de li li Isu so ve haljine. Je di no ni su hte li da ra se ku gornju haljinu, is tka nu iz je dnog ko ma da, koja je očigledno bila nešto vre dni ja, već su bacali kocku za nju. I u ovom de talju se po ka zu je is to rij-ska po u zda nost izvešta ja u je vanđe ljima.

Be­dno­umiranjeSmrt na krstu spa da među nešto naj bol ni je što čovek mo že

da za mi sli. Osuđenik je mo rao da no si po prečni bal van krsta na svo jim leđima ili da ga vuče za so bom sve do mes ta izvršenja ka zne. Ta mo su se već na la zi li us prav ni bal va ni čvrsto uko pa ni u zemlju. Po prečni bal va ni bi se po ložili na zemlju i za njega bi se pri ku cao ručni zglob žrtve. Po ne kad su ih ve zi va li užadima.

Na srednjove kov nim sli ka ma koje prikazuju scenu ra speća čes to vi di mo da su dla no vi osuđeni ka pro bo de ni ek se ri ma. Međutim, to ne od go va ra rim skoj prak si, jer je ek ser la ko mo gao is ki da ti tki vo dla na. Oni su ek ser za bi ja li u ko re nu dla na i ru ke. On da bi po prečni bal van za je dno sa čove kom na njemu, po vu kli uz us prav ni stub, do je dnog ma log udubljenja u ko je je tre ba lo da ule gne. No ge bi sta vi li je dnu preko dru ge i kroz njih za bi li du gačak klin. Osim to ga, no ge su počiva le na je dnom ma lom drve nom pos tolju. Na njega bi ra za pe ti mo gao s vre me na na vre-me da se oslo ni i us pra vi da bi uda hnuo va zduh. Na ime, stal no se gušio, jer se gru dni koš sti skao usled težine te la ko je su ru ke vu kle pre ma go re. Gušenje bi bi lo najčešći uzrok smrti.

Samrtna bor ba se po ne kad ote za la i na ne ko li ko da na, već pre ma to me ko li ko bi ra za pe ti imao sna ge da se us pravlja i po-no vo uda hne va zduh. Međutim, mno gi su umi ra li i ra ni je usled gu bit ka krvi ili pres tan ka ra da srca. U ne kim slučaje vi ma, voj ni-

57

ci bi ras pe ti ma lomili no ge ka ko bi ubrza li smrt. Ta da, više ne bi mo gli da se us pra ve i ugušili bi se u ro ku od ne ko li ko minuta.

U sva kom slučaju, stenjanje i pri zor dok se te lo u bol noj ago-ni ji di za lo i spušta lo su bi li užasni.

Ni­ko­ni­je­preživeo­krstRim ski spe ci jal ci su bi li maj sto ri za ra za pinjanje. Zna li su i

ka da je ne ko mrtav, a ka da to ni je. Uko li ko bi do pus ti li da ne ko preživi, mo ra li su i sa mi da računa ju sa smrtnom ka znom. Zbog to ga, te za ko ja kaže da je Isus bio sa mo na oko mrtav, obam ro ka da su ga ski nu li sa krsta, jes te smešna. Ova pret pos tav ka se prvi put po ja vi la za vre me je re si gnos ti ka. U po slednje vre me, na Za pa du se širi mu sli man ski po kret Ahme di ja (po kret ko jeg je or to dok sni islam izopštio kao ne i slam ski). Nažalost, i ne ke no ve knjige o Isu su priključile su se ovoj te zi. Ipak, ni ova po navljana hi po te za o obar mlos ti ne čini je ni is ti ni ti jom ni ti verodostojni-jom.

Isus je stvar no bio mrtav, to li ko mrtav ko li ko i sva ki dru gi čovek usled gu bit ka krvi (više ni je bio u stanju ni da po ne se po-prečni bal van krsta bez po moći sa stra ne) i rim skog ra za pinjanja. Za nimljiva je po je di nost što je na la zi mo u je vanđelju po Jo va nu ko ji ovu činjeni cu snažno potvrđuje. Ta mo ne ki očevi dac kaže: „I­voj­ni­ci­dođoše­i­po­lo­miše­no­ge­prvom­i­dru­gom­čove­ku­ko­ji­su­s­Isu­som­bi­li­ras­pe­ti.­A­kad­su­došli­do­Isu­sa,­vi­deše­da­je­već­um­ro­pa­mu­ne­po­lo­miše­no­ge,­ne­go­mu­je­dan­voj­nik­kopljem­pro­bo­de­re­bra.­I­odmah­po­te­koše­krv­i­vo­da.­Za­ovo­sve­doči­onaj­ko­ji­je­to­vi­deo” (Jovan 19, 32-35).

U ovom krat kom izvešta ju na la zi mo dva ja sna do ka za za činjenično stanje Isu so ve smrti na krstu. Prvo, rim ski voj ni ci, na mol bu jev rej skih vođa, tre ba lo je da po lo me no ge svoj tro ji-ci osuđeni ka da bi brzo um rli i bi li sa hranjeni pre ve li ke jev rej-ske svečanos ti, jer, inače, Jev re ji bi pos ta li nečis ti za nju (Jo van

58

19,31). Međutim, to u Isu so vom slučaju više ni je bi lo po tre bno. Bio je već mrtav.

Dru gi de talj, ka da su Isu su kopljem pro bo li re bra, po te kle su dve vrste tečnos ti: „krv” i „vo da”. Da je Isu so vo srce još ra di lo, iz ar te ri je bi u ve li kom lu ku š ikljala crve na krv. Međutim, se rum i ugrušci krvi su se već bi li ra zde li li, ja san i ne dvo smi slen me di-cin ski na laz. Isus je bio mrtav.

Svemogući­Alah­ili­raspeti­Isus?Zašto to na glašavam na ovaj način? Je dnos tav no za to što se

činjeni ca Isu so ve smrti va zda i po no vo os po ra va, kao na pri mer od isla ma, ko me ipak pri pa da je dna se dmi na čovečan stva.

U četvrtoj su ri čita mo: „A oni ga ni su ubi li ni ti obe si li ne go im se to pričini lo … Bog je si lan i mu dar” (Kur’an, su ra 4, 156-158)

Ni je ov de mes to da se opšir ni je po za ba vi mo ovim sti ho vi ma iz Kur’ana. Učinio sam to na dru gom mes tu (R. Ger hard/R. Ver-ner: Hiljadu i je dna priča). Ov de ćemo navesti neke napomene. Mu ha med kao i mno gi mu sli ma ni ne mo gu ni da za mi sle ka ko to Bog može da pro gu ta ova kav po raz da se ra za pinje njegov po sla-nik (Isu sa pri zna ju za ta kvo ga). Bi lo bi to nešto pro tiv njego ve čas ti. Ne, on je si lan i mu dar i u stanju je da zašti ti svog glas-nika.

Znači, Kur’an, sas tavljen 600 go di na na kon Isu so ve smrti, po riče Isu so vu smrt na krstu i to ne na osno vu no vi jih is to rij-skih saznanja, već da bi spa sio Božiju čast. Jer pre ma islam skom shva tanju, Bog ne može se bi do zvo li ti da bu de slab, gu bi tnik. Ne, on je sve moguć i ni ka da ne bi do zvo lio ova kav po raz kao što je ra za pinjanje svo ga glasnika.

59

Do­bra­vest­–­Bog­pos­ta­je­slabUpra vo sa ova kve po za di ne pos ta je ja sno ko li ko je dru gačija,

re vo lu ci onar ni ja poruka No vo ga za ve ta: Bog­je­u­Hris­tu­(na­kr­stu)­po­mi­rio­svet­sa­so­bom (2. Ko rinćani ma 5,19.) Upra vo se na krstu, u krajnjoj sla bos ti do go di lo na dvla da vanje, po be da nad smrću, gre hom i đavolom.

Isus je to i pro re kao: Sin­ čovečiji­ će­ bi­ti­ pre­dat­ ljudi­ma­u­ru­ke,­i­oni­će­ga­ubi­ti,­ali­on­će­trećeg­da­na­vas­krsnu­ti.­A­oni­(učeni­ci)­se­ve­oma­ražalos­tiše (Ma tej 17,22-23).

Ni Isu so vi učeni ci ni su mo gli da shvate da bi Bog oda brao ova kav put. Na da li su se, po put isla ma da nas, Božijoj po li tičkoj vla da vi ni. Oni su očekivali da će mesija pro te ra ti Rimljane, lič-no ses ti na pres to svo ga pra oca Da vi da te na taj način do ne ti Božije car stvo na ovu zemlju.

Međutim, Isus je re kao nešto sa svim dru go. On je pot pu no sve sno ko račao u su sret smrti. Bio je spre man da um re. Isus je znao da su Božije mi sli dru gačije, uzvi šeni je od naših mi sli. Znao je da Božije car stvo ne dola zi u spoljašnjoj si li, već da se rađa pu tem po sluš nos ti, trpljenja i umi ranja: Ako­pšenično­zrno­ne­pa­dne­na­zemlju­i­ne­um­re,­os­ta­je­sa­mo.­A­ako­um­re,­do­no­si­obi lan rod (Jo van 12,24). Sli kom pšeničnog zrna je opi sao sa mo-ga se be. Jer on sam je taj Hleb života.

Isus­je­Božiji­slu­ga­ko­ji­patiIsus se po is to ve tio sa ta jan stve nim Božijim slu gom ko jeg je

pro re kao pro rok Isa ija. U ne ko li ko pro ročan sta va je go vo rio o ne ko me ko ji će doći da uzme na se be patnje na ro da. Isa ija je ovog Božijeg slu gu opi sao na sle deći način:

Biće blag, neće vi ka ti ni ti gla sa po di za ti, ali će na ro di ma do-ne ti Božiju prav du. Na pu klu trsku neće slo mi ti, ni ti uga si ti fi tilj ko ji još sa mo tinja. On sam, ma da u opa snos ti, neće se uga si ti

60

ni ti se slo mi ti, već će Božiju reč po ne ti na na ju daljeni ja os trva (Isa ija 42,1-4).

Božiji slu ga je mi slio da se uza lud tru dio i da je uza lud i na pra zno po trošio svo ju si lu. Ali Bog ga je učinio sve tlom na ro di-ma da do ne se spa senje do kra ja sve ta (Isa ija 49,4-7).

Izložio je svo ja leđa oni ma ko ji su ga tukli. Ni je sa kri vao li ca svo je ga od sra mo te i pljuvačke. Ali Bog mu po može pa se neće osra mo ti ti (Isa ija 50,4-8).

Ko je taj Božiji slu ga? Jev rej ski tu mači Pi sma još ni da nas ni su načis to s tim. Tu mače da se to odno si na sa mog Isa iju, na Izrailj kao na rod, na sve ti os ta tak na ro da ili na ne kog ne po zna-tog pro ro ka. Međutim, sva ova tu mačenja ne ma ju svo ju težinu. Očito, reč je o opu no moćenom slu gi ko ga je sam Bog na ročito iza brao, jer on će sve na ro de sve ta do ves ti Bogu.

Ipak, život mu je izložen opa snos ti, tu ku ga, pljuju. U opa-snos ti je da se pot pu no slo mi i osra mo ti. Ko je to? Jev rej ska si na go ga ne ras po laže za do voljava jućim od go vo rom. Za to izbe-ga va to pi tanje. To im još teže us pe va u četvrtoj pe smi o Božijem slu gi. Uka zi vanja na Isu sa su to li ko ja sna da su mno gi Jev re ji kroz sve ve ko ve pri čitanju ovog pro ročan stva počeli da veruju u Isu sa Hrista. Ve ro va tno je to ra zlog zašto se ovo po glavlje, Isa ija 53, pres kače pri re dov nom čitanju u mno gim si na go ga ma počev od prvog ve ka n.e., jer se smatra “preopasnim.”

U sva kom slučaju, Isus ga je pri me nio na se be. U go vo ru o sa mo me se bi, ko ga čak i naj kri tični ji is traživači uglav nom pri-zna ju da je auten tičan i da po tiče od njega, Isus se po zi va na ovaj za da tak Božijeg slu ge ko ji pa ti, te tu reč po ve zu je sa za dat-kom su di je nad čita vim sve tom, pos tavljenog od Bo ga, ko jeg je pro re kao Da ni lo: Jer­ni­sin­čovečiji­ni­je­došao­da­mu­služe,­ne­go­da­služi­i­da­svoj­život­da­kao­ot­ku­pni­nu­za­mno­ge (Mar ko 10,45). Dodirne tačke sa stihovima iz Isaje 53,10-12 ne mogu se predvideti).

61

Za­divljujuće­pro­ročanstvoPošto je ovo po glavlje, ma da na pi sa no mno go sto ti na go di na

pre Isu sa, igra lo to li ku ulo gu za sa mo ga Isu sa i za prve hriš ćane (spa da u one odeljke Sta ro ga za ve ta ko ji se u No vom za ve tu najčešće na vo de), želim da ga ov de do slov no ci ti ram. Između os ta log, prvi su hriš ćani na osno vu ovog pro ročan stva mo gli da shva te zašto je Hris tos mo rao da trpi i da um re, zašto njego va smrt ni je bio ne srećni slučaj, već sre dište Božijeg pla na za iz-bavljenje sveta:

Gle­slu­ga­će­moj­na­pre­do­va­ti,­po­di­gnuće­se,­uzvi­siće­se,­vi­so­ko­će­se­us­pe­ti.­Kao­što­je­za­mno­ge­čudo­bio­–­to­li­ko­je­nagrđe­no­bi­lo­li­ce­njego­vo,­to­li­ko­se­izdva­jao­izgled­njegov­od­si­no­va­čovečijih­–­ta­ko­da­će­opet­mno­ge­na­ro­de­udi­vi­ti­(tj.­do­neće­im­spa­senje).­Kraljevi­će­pred­njim­us­ta­svo­ja­za­ti­snu­ti,­jer­će­vi­de­ti­što­im­ni­je­ka­zi­va­no­i­naučiti­što­pre­ni­su­znali.­…

U­njega­ne­beše­ni­obličja­ni­le­po­te­da­bi­ga­gle­da­li.­Izgled­njegov­ni­je­bio­ništa­da­bi­nam­se­do­pao.­Pre­zren­beše­i­od­bačen­od­ljudi,­čovek­vičan­patnji­ i­bo­lu,­kao­ne­ko­od­kog­li­ce­svo­je­sva­ko­za­klanja,­pre­zren,­da­ga­ni­za­što­ne­uze­smo.­Ipak­nam­on­patnje­naše­no­si­i­bo­lo­ve­naše­na­se­be­uze;­a­mi­ga­za­kažnjenog­po­sma­tra­smo,­uniženog­i­od­Bo­ga­po­gođenog.

Al’­je­on­za­naše­gre­he­ranjen­i­za­naše­be­za­konje­slomljen;­ka­zna­ko­ja­mir­nam­da­je­na­njega­pa­de­i­ra­nom­njego­vom­mi­se­is­ce­li­smo.­Svi­smo­mi­kao­ov­ce­zašli­bi­li,­sva­ki­od­nas­svo­jim­pu­tem­pođe,­a­na­nj­Gos­pod­pus­ti­kri­vi­cu­svih­nas.­Mučen­bi­i­zlos­tavljen,­ali­us­ta­svo­jih­ne­otvo­ri,­kao­jagnje­ko­je­se­na­klanje­vo­di,­kao­ov­ca­ne­ma­pred­onim­ko­ji­je­striže­us­ta­svo­jih­ne otvori.

Mu­ka­i­ka­zna­oteše­ga,­i­od­ko­le­na­njego­va­ko­je­ve­ro­vao­da­se­iz­zemlje­živih­on­istrže­i­da­je­po­gođen­za­pres­tu­pe­na­ro­da­mo­ga?­Grob­je­njegov­među­zločin­ci­ma,­gro­bni­ca­mu­s­bo­ga­ti­

62

ma,­a­da­on­ne­počini­na­silja­ni­ti­se­pre­va­ra­nađe­u­us­ti­ma­njego­vim.­Gos­pod­hte­de­da­ga­mu­kom­slomi.

I­pošto­on­za­greh­život­svoj­žrtvo­va,­vi­deće­po­tom­stvo­svo­je,­i­de­lo­Gos­podnje­cve­taće­u­ru­ka­ma­njego­vim.­S­mu­ke­duše­svo­je­na­si­tiće­oči­svo­je,­ i­po­znanjem­svo­jim­oprav­daće­mno­ge­slu­ga­moj­pra­ve­dni,­a­sam­će­na­se­bi­no­si­ti­ne­prav­du­njiho­vu…­On­će­sa­sil­ni­ma­de­li­ti­plen,­jer­je­on­sam­se­be­smrti­pre­dao,­i­među­zločin­ce­je­me­tnut,­jer­je­greh­od­mno­gih­na­se­bi­no­sio,­i­za­grešni­ke­se­mo­lio. (Isa ija 52,13-53,12.)

Za divljujuće pro ročan stvo ko je se u Isu so vom umi ranju is-pu ni lo do naj manje po je di nos ti! Za je dno sa Psal mom 22 ono krajnje tačno osli ka va Isu so vu smrt na krstu. Oba tek sta su na pi-sa na ne ko li ko sto ti na go di na pre Isu so vog do las ka. Za je dno sa mno gim dru gim pro ročan stvi ma u Sta rom za ve tu otva ra ju nam ra zu me vanje za ono što se dogodilo na krstu.

Ipak, ja ni sam vernik na osno vu začuđujućeg is punjenja ovog (i mno go dru gih) sta ro za ve tnog pred ska zanja o Isu so vom umi ranju. Na pro tiv, vernik sam za to što sam spo znao da se ov de, u Isu so voj smrti na krstu, Bog is tin ski objavljuje.

Isus­zna­šta­znači­umretiBog u ko ga ja ve ru jem ni je ne ki da le ki Bog ko me je ne mo-

guće pri bližiti se. On je Bog ko ji je u Isu su lično pos tao čovek, živeo, pa tio i um ro kao i mi. To je Isus ko­ji­je­u­sve­mu­pos­tao­sličan­braći (Jev re ji ma 2,17) ko ji is to ta ko zna šta znači um re ti. Ko ji je svo jom smrću odu zeo vlast mo joj smrti (ko ja mi još pred-sto ji), ko ji je svo jim umi ranjem sve mo je gre he po neo u grob, ta ko da mo gu dožive ti sve obu hva tno oproštenje. On je na krstu po be dio svu si lu ta me (Ko lošani ma 2,13-15). Za to sam vernik, a to i os ta jem. Da li je ovaj ra zlog do voljan i za tebe?

63

6.­Isus­je­stvar­no­vaskrsaoAko­ne­vi­dim­ožiljke­od­kli­no­va­na­njego­vim­ru­ka­ma­i­ne­sta­vim­svoj­prst­na­mes­to­gde­su­bi­li­kli­no­vi,­i­ne­sta­vim­ru­ku­u­njego­va­re­bra­neću­ve­rovati!

Jo van 20,25

Vas krsenje je sre dišnja po ru ka No vo ga za ve ta. Uz nju sve opstaje ili pa da u vodu. Ako je vas krsenje činjeni ca, on da ne predstavlja nikakav problem da poverujemo i u sva ostala čuda koja je Isus činio. Ako je Isus vas krsnuo, on da to do ka zu je da je stvar no došao od Boga.

On da ne mo ra mo dalje da tra ga mo. Onda su prihvatljiva sva čuda, o ko jima je vanđelja izvešta va ju, a ko ja mno gim sav re me-ni ci ma pred stavljaju pro blem. Njego vim vas krsenjem ona su pos ta la ve ro va tna. To znači da su i dru gi is ka zi No vo ga za ve ta is ti ni ti, naime da je Isus Božiji sin, da je na krstu uzeo na se be gre he sve ta, da će se vra ti ti i do ne ti no vi Božiji svet u ko me će vla da ti mir i pravda.

Isu­so­vo­vas­krsenje­–­sre­dište­hriš­ćan­skog­verovanja

Međutim, ako Isus ni je vas krsnuo, čita vo hriš ćan sko ve ro-vanje će se srušiti kao ku la od ka ra ta. On da No vi za vet ni je ništa dru go osim pra ve prav ca te obma ne. Is ti na, i ta da ćemo naći u njemu ne ke praktične, ohra bru juće reči i priče, ali ništa više od toga. On da, su u krajnjoj li ni ji i hriš ćani pre va re ni, jer su svo-je na danje položili u ne kog mrtvog Me si ju za ko ga su pret pos-tavljali da živi.

Pav le je to shva tio i ve oma ja sno for mu li sao: „Ako­Hris­tos­ni­je­ vas­krsao,­ uza­lu­dno­ je­ naše­ pro­po­ve­danje,­ uza­lu­dna­ je­ i­vaša­ve­ra.­Uz­to,­po­ka­zu­je­mo­se­i­kao­lažni­Božiji­sve­do­ci,­za­to­

64

što­smo­sve­dočili­pro­tiv­Bo­ga­da­je­vas­krsao­Hris­ta­ko­ga­ni­je­vas­krsao.­…A­ako­Hris­tos­ni­je­vas­krsao,­vaša­ve­ra­je­uza­lu­dna­–­Još­ste­u­svo­jim­gre­si­ma.­…Ako­se­sa­mo­u­ovom­živo­tu­uzda­mo­u­Hris­ta,­naj­be­dni­ji­smo­od­svih­ljudi” (1. Ko rinćani ma 15,14-19).

Za Pav la je pos to ja lo sa mo jedno suštinsko pi tanje: Ili je tačno da je Isus vas krsao ili ni je. Ne pos to ji ni ka kva dru ga al-ter nativa.

Bio je uve ren da je Isus stvar no vas krsao. Inače ne bi svoj život be zu slov no ve zao za Isu sov, čije je sled be ni ke ra ni je to li-ko stras tve no pro ganjao. Zbog to ga je u poslanici Ko rinćani ma napisao: Ali­Hris­tos­jes­te­vas­krsao­iz­mrtvih!­(stih 20).

To je bi la srž pro po ve danja prvih hriš ćana: Isu sa Hris ta, ko ga su jev rej ske vođe od ba ci le, a Rimljani ra za pe li, Bog je po di gao iz mrtvih i ta ko ga pro gla sio gos po da rem nad svima (upor. De la apos tol ska 2,31-36). Pe tar je u svojoj prvoj jav noj pro po ve di na dan Du ho va rekao: Ne­ka­sto­ga­ceo­Izrailj­po­u­zda­no­zna­da­je­ovog­Isu­sa,­ko­ga­ste­vi­ras­pe­li,­Bog­učinio­i­Gos­po­dom­i­Hris­tom!­I­to­ta­ko­što­ga­je­vas­krsao­iz­mrtvih (stih 36).

Sjaj­na­izvesnostZa prve hriš ćane je ka rak te ris tična izve snost vas krsenja ko ja

od zvanja u Pe tro vim rečima. Ka da je Pav le na svom dru gom mi sij skom pu to vanju sti gao u Ati nu, go vo rio je s ta kvim oduš-evljenjem o Isu so vom vas krsenju (Ieso­us­kai­anas­ta­sis), da su njego vi grčki slušaoci u prvi mah po mi sli li da im pred stavlja no vi bračni par božanstava, ka kve su već po zna va li iz svo je mi-to lo gi je (De la apos tol ska 17,18).

Na su prot tome, u mno gim da našnjim hriš ćan skim crk va ma se re la tiv no ma lo čuje o vas krsenju. I prem da se vaskrsenje oba-vezno spo minje sva ke ne delje u ve ro is po ve danju, kao da ipak

65

mno gi ima ju problem sa njim. Je dva da se čuje ne ka ja sna reč o vas krsenju.

Sumnja se u is to ričnost Isu so vog vas krsenja. Zar sav re me ni čovek može uopšte da nas da ve ru je? Da li u tom slučaju mo ra da odustane od racionalnog razmišljanja? Je dnos ta van hriš ćanin ne do bi ja ne ku na ročitu po moć od stručnjaka i te olo ga. Na pro tiv, po ne kad se čini da upra vo esnaf te olo ga podriva po u zda nos t vas-krsenja. Ne dav no sam u ne kom islam skom pro pa gan dnom časo-pi su proči tao po be do sni čla nak u ko me se, uz na vođenje ime na i pre zi me na, da je ci tat ne mačkih evan ge ličkih te olo ga ko ji ne ve ru ju u Isu so vo vas krsenje. Islamski časopis zaključuje: „Mi smo to odu vek go vo ri li. Šta više, i hriš ćani pri zna ju da je Bi bli ja fal si fi ko va na.”

Ka ko je to tra gično! I ne po tre bno! Jer ve ro va ti u Isu so vo vas krsenje u sušti ni uopšte ne predstavlja skok u ne i zve snost, ni ti znači prihvatanje nenaučnog stava. Na pro tiv, pos to je mno-gi ra zlo zi, ko ji sa velikom izve snošću potvrđuju da se Isu so vo vas krsenje do go di lo upra vo ona ko ka ko je za pi sa no u No vom zavetu.

Evo ne ko li ko napomena u ve zi s tim. Na rav no ni ko ga ne možemo ni ti tre ba da pri si li mo da veruje u Hrista. Međutim, možemo da da mo za do voljava juću in te lek tu al nu po za di nu za ve ro vanje u vas krslog Isu sa. U sva kom slučaju, ve ra kao takva nas ta je tek ličnim su sre tom s njim.

Ka­ko­se­utvrđuje­verodostojnost­istorijskih­činjenica?

Po ne kad se tvrdi da ni je mo guće do ka za ti vas krsenje. To je tačno, ako težite da vaskrsenje dokažete naučnim metodama koje se koriste u prirodnim naukama. U pri ro dnim na uka ma se smatra da je dokazano ono, što se može ponoviti. Ek spe ri me nat mora uvek iznova da us pe, inače izneta tvrdnja nije tačna.

66

Međutim, na taj način ni je mo guće do ka za ti istorijske do-gađaje. Ne po novljivi su i uvek je din stve ni. Ar gu me nt da Isus ni je mo gao da vas krsne iz mrtvih pošto se od onog vre me na ni je po no vi lo ni je dno dru go vas krsenje je krajnje neuverljiv. Sva ki is to rij ski do gađaj je je din stven i ne po novljiv. Zbog to ga se stro-gim pri ro dno naučnim me to da ma istorijski događaji nikada ne mogu ni dokazati.

Ne možemo naučno do ka za ti ni da je Ha ni bal sta jao pred ka pi ja ma Ri ma, da je Ce zar pre šao preko Ru bi kona i da se Kle-opa tra zaljubi la u Mar ka An to ni ja. Ni ko od nas ni je bio pri su tan. Zašto on da ipak ve ru je mo u to? Na osno vu napomena i in di ci ja is to rij skih do gađaja, ipak se može pri hvatiti da nešto što se stvar-no do godilo.

Ka ko izgle da ova kav do kaz na osno vu in di ci ja? U prvom re du pos to je očevi ci, ko ji o nečemu izvešta va ju. Možda lažu, ali mo gu is to ta ko da go vo re is ti nu. Sa mo je važno da pro ce ni mo njihov in te res. Ako im ne ki određeni is kaz do no si ko rist, pre po-ručuje se oprez.

Dru go, su di mo na osno vu posledica ne kog do gađaja. Ka da se Ha ni bal našao pred ka pi ja ma Ri ma, slo no vi su prvi put prešli Al pe i mno gi sta nov ni ci Ape nin skog po lu os trva su prvi put u svom živo tu vi de li slo no ve ko je su Kar ta ginjani dre si ra li u ra tne svrhe. Možemo da kle za mi sli ti da je ne ki ita li jan ski zemljora-dnik naslikao ovaj do gađaj, a da je prilikom arheoloških iskopa-vanja pronađenja seljačka kuća, na čijim se zidovima raspoznaju crteži slonova. To bi bila jedna od posledica Ha ni ba lo vog do las-ka pred ka pi je Ri ma koja predstavlja značajnu indiciju.

Na rav no, ne možemo isključiti ni pret pos tav ku da je taj zemljora dnik ili dru gi član po ro di ce pu to vao po se ver noj Afri-ci i ta mo vi deo slo no ve ko je je po pov rat ku na sli kao na zi do-vima svo je kuće. On da ti slo no vi ne bi bi li do kaz za Ha ni ba la. Međutim, ne bi dokazivali ni suprotno, jer je zemljora dnik mo-

67

gao da bu de u se ver noj Afri ci, dok su Ha ni bal i slo no vi pro la zi li is pred njego ve kuće. Ovo poređenje bi trebalo da posluži sa mo kao pri mer kva li te ta is to rij skih pro suđivanja. U krajnjoj li ni ji ni-je mo guće do ka za ti ni je dan is to rij ski do gađaj. Ipak, možemo da sa slušamo is ka ze sve do ka i da za tim sakupljamo do da tne in di-ci je. Na taj način možemo stvo ri ti re la tiv no po u zda nu pro ce nu. Na ovaj način ne rade sa mo is traživači is to ri je ne go i su do vi. I na kra ju kra je va, to čini mo svi mi kad želi mo da prikupimo što pouzdanije informacije o do gađaju iz prošlos ti ko jem ni smo pri-sustvovali.

Od­ka­kvog­je­to­značaja­za­vas­krsenje?Ka ko sam već izneo u prethodnom izlaganju, tek stovi No-

vog za ve ta, kojima da nas ras po lažemo, u 99% su identični sa prvobitnom verzijom. Znači, ras po lažemo pri mar nim izvo ri ma, ko je su na pi sa li ra zličiti ljudi, ne za vi sno je dni od dru gih u ra-zličitim vre me nskim periodima na ra zličitim mes ti ma. Ipak, svi oni izvešta va ju ili bar po la ze od činjeni ce da je Isus vas krsao. Zar su se svi oni pre va ri li? Ili su svi la ga li? Ka kav bi im bio interes?

Ovde se nećemo detaljnije baviti in di cij skim do ka zima vas-krsenja. Želim sa mo da dam ne ke napomene i da vas uputim na literaturu koja sadrži više detalja.

Pra zan grobNi ko ne sumnja u to da je Isus um ro na krstu. Ni ti da je u Je ru-

sa li mu po ložen u pra zan grob. Is to ta ko je nes por no da je trećeg da na grob bio pra zan. O to me izvešta va ju sva je vanđelja. To su mo ra li da pri zna ju i Isu so vi pro tiv ni ci. Ra zli ko vala su se sa mo tumačenja zbog čega je grob prazan.

Principijelno, postoje tri alternative: 1. Isus je vas krsao. 2. Ne ko je ukrao njegovo telo. 3. Isus uopšte ni je bio mrtav, skonio

68

je ka men sa ulaza u grob, u plašio stražare, a za tim se po ja vio učeni ci ma, pri čemu je uti sak ko ji je na njih os ta vio, bio to li ko uverljiv da su oni ota da žive li sa mo za to da po ce lom sve tu pri-čaju da je Isus po bedio smrt.

O trećoj mo gućnos ti ne tre ba ni dis ku to va ti. Ka ko sam već ra-ni je uka zao, Rimljani ni su do puštali da iko preživi ra za pinjanje. Da je Isus, ka ko to ne ki tvrde, bio privremeno mrtav i da je u svežini gro bni ce po no vo došao k se bi, još uvek je diskutabilno ka ko bi mo gao da pomeri gro bni ka men iznu tra. Gro bo vi su u ono vre me kon stru isa ni ta ko, da se ka men za za tva ranje gu rao u je dno pri premljeno udubljenje sa spoljne stra ne, u koje ga je moglo postaviti sa mo nekoliko muškaraca zajedno. Otu da se ra zu me pi tanje žena: Ko­će­da­nam­odvalja­ka­men­sa­gro­ba?­(Mar ko 16,3). Ako to ni je pošlo za rukom ne ko li ci ni ljudi spo-lja, on da to sva ka ko ne bi us pe lo ni sa unutrašnje strane Isu su, ko ga su prethodno bičeva li i ra za pe li. Ne, ova kva mo gućnost ne do lazi u obzir.

Znači, pre os ta ju nam još dve mo gućnos ti. Pret pos ta vi mo da je ne ko ukrao Isusovo te lo. Pi tanje je ko je to učinio i ka ko je onda telo iznešeno pored straže pred gro bom, pos tavljene za tu po se bnu svrhu?

Osim to ga, ko me bi bi lo u in te re su da ukra de mrt vog Isu sa? Rimljane možemo odmah da isključimo. Hte li su sa mo svoj mir i uopšte ne bi imali mo tiv. Znači, preos ta ju sa mo jev rej ske na-ro dne vođe i Isusovi učeni ci. Ni Jev re ji ne bi ima li ne ki stvar ni mo tiv. Upra vo su oni hte li da se ko načno reše tog Isu sa i da sva ko me u na ro du pos ta ne ja sno da on ni je Me si ja. Mis te ri o zni nes ta nak njego vog te la bi mo gao da vo di sa mo no vim na da ma u Isu sa. Da su ima li Isusovo telo, pri nas tan ku hriš ćan skih prvih crkava ne ko li ko ne delja ka sni je tre ba lo je sa mo da pri kažu te lo mrtvog Isu sa u ne koj jav noj pro ce si ji na uli ca ma, pa da je dnom za uvek okončaju propovedi u vezi sa Isusovim vaskrsenjem.

69

To ni su ura di li sa mo iz je dnog ra zlo ga: ni su ima li te lo mrtvog Isusa.

Os ta ju nam, da kle, još sa mo učeni ci. Ka kav mo tiv bi oni mo-gli da ima ju? Mo gli su možda da izgra de sop stve nu gro bni cu na ne kom ne po zna tom mes tu, gde bi ne ome ta ni od Rimljana i jev-rej skih vođa, mo gli da ga je svo ja sećanja pre ma Isu su. Međutim, učeni ci ni su ima li ništa od to ga na umu. Hte li su sa mo još je dno – da se reše se ilu zi ja. Da se vra te tamo oda kle su došli, da po no-vo za počnu svo je za ni manje, da za bo ra ve Isu sa, odu iz Je ru sa li-ma gde su se do go di le sve ove strahote.

Ne za mi sli vo je da su ra zočara ni i potreseni učeni ci bili u stanju da se do go vo re da ukra du Isu so vo te lo (sa svim ri zi ci ma ko je bi ova kva odlu ka do ne la sa so bom), pa on da da pođu u svet sa po ru kom da je Isus vas krsao i da će se vra ti ti kao Gos pod i car, a pri tom da tačno zna ju na kom taj nom mes tu su ga sa hra ni li i da On sa da ta mo po la ko tru ne. Pa sve da su i je dno određeno vre me mo gli da izdrže u tom pretvaranju, ipak je ne za mi sli vo da su svi bi li sprem ni da ra do sno idu u su sret smrti zbog po ru ke za ko ju su tačno zna li da je laž.

Za mi sli va bi bi la još i po slednja mo gućnost, da je ne ko pot-puno nepoznat, ukrao je Isu so vo mrtvo te lo. Ipak, i ta da os ta je otvo re no pi tanje mo ti va, kao i pi tanje da li je ta ko nešto uopšte bi lo mo guće, ka da po mi sli mo na rim sku stražu, ili ka ko on da obja sni ti javljanje Vas krslo ga učenicima.

Is to ta ko slab je ar gu me nt da žene, ko je su ra no otišle na grob, ni su pro našle pra vi grob, jer ni su za vre me sa hra ne mo gle tačno da vi de gde se grob nalazi, bu dući da su mnogo pla ka le. I za tim da je ka sni je, na kon ne ko li ko ne delja, ne ki rim ski voj nik ili ne ki sa osećaj ni prvo svešte nik zbunjenim učeni ci ma po ka zao pra vi grob. Ne, pra zan grob os ta je ne o bjašnjiv ako Isus stvar no ni je vaskrsao.

70

Isu­so­vo­javljanjePo red izvešta ja u je vanđeljima, u ko ji ma se vas krsli Isus po-

ka zao svo jim učeni ci ma, na la zi mo sve dočan stvo o Isu so vom vas-krsenju koje zavređuje pažnju i u Pav lo voj po sla ni ci upućenoj crkvi u Ko rin tu: Pre­sve­ga,­pre­dao­sam­vam­ono­što­sam­i­pri­mio:­da­je­Hris­tos­um­ro­za­naše­gre­he­u­skla­du­sa­Pi­smi­ma,­da­je­sa­hranjen,­da­je­vas­krsao­trećeg­da­na­u­skla­du­sa­Pi­smi­ma,­i­da­se­po­ka­zao­Ki­fi­pa­Dva­na­es­to­ri­ci.­Za­tim­se­po­ka­zao­braći,­ko­jih­je­bi­lo­više­od­pet­sto­ti­na­odje­dnom­–­većina­ih­je­još­živa,­a­ne­ki­su­um­rli.­Za­tim­se­po­ka­zao­Ja­ko­vu­pa­svim­apos­to­li­ma.­A­po­sle­svih,­po­ka­zao­se­me­ni,­kao­ne­do­noščetu (1. Ko rinćani ma 15, 3-8).

Pav le piše Ko rinćani ma 53.(56.?) go di ne. Ne ko li ko go di-na ra ni je do neo im je radosnu vest o Isu su. Pod sećao ih je na nešto što im je pre dao kao tra di ci ju (ta ko do slov no), što je i sam pri li kom svog obraćenja pre uzeo kao već utvrđenu tra di ci ju za učenje na pa met (to je odlučujuće). A to se do go di lo neg de oko tri go di ne po sle Isu so vog vas krsenja!

Međutim, Pav le ni je pos tao hriš ćanin pre uzi manjem ove tra-di ci je, ni ti ga je ona uve ri la u činjeni cu vas krsenja. Ne, lično je vi deo Hris ta kao vas krslog. Sam Hris tos ga je uve rio u to. A ipak je, kao i svi ta dašnji hriš ćani, naučio na pa met spi sak svih onih ko ji su se pre njega lično su sre li sa Vas krslim.

No vi ja is traživanja su po ka za la da je ta kva vrsta pre danja stvo re na po ugle du na ra bin sku me to du i da je i u mla dom hriš-ćan skom po kre tu igra la važnu ulo gu. Ta ko je Pav le pre dao Ko-rinćani ma spi sak očevi da ca, ko ji je i sam naučio na pamet u svo joj ličnoj ka te he zi (po uci) u hriš ćan skom ve ro vanju. A ovaj spi sak ime na je stvar no im po zantan!!!

Ipak, ono na ju zbudljivi je u sve mu to me jes te da se uje dno sa spis kom pre neo i po ziv da se ti ljudi lično is pi tu ju. Is ti na, pe-

71

de se tih go di na Pav le je već mo rao da su zi ovaj krug, jer ne ki su već um rli, ali po ziv na lično is pi ti vanje je os tao na sna zi. Pav lu i dru gim hriš ćani ma očito je bi lo sta lo da se za be leži i do kaže is-to rij ska stvar nost Isu so vog vas krsenja. Da li su sva ova Isusova pojavljivanja bila plod ha lu ci na ci je? To je bilo malo verovatno.

Ha lu ci na ci je najčešće nas ta ju pod određenim okol nos ti ma. Mo ra da pos to ji psi hička sprem nost. Učeni ci više ni su bi li sprem-ni da ih ne ko pre va ri, te da im crno pos ta ne be lo. Ja kov, Isu sov brat i os ta li čla no vi Isu so ve ze maljske po ro di ce do tad još i ni su bi li učeni ci. Mo ra mo pret pos ta vi ti da su bar Ja kov, kao i Pav le, pos ta li hriš ćani tek za hvaljujući su sre tu sa vas krslim Isusom.

Ha lu ci na ci je su najčešće ve za ne za neko određeno mes to. Na su prot to me, javljanje Vas krslog do gađalo se na svim mo-gućim mes ti ma: u zaključanoj gornjoj so bi, na pu tu za Ema us, kraj gro ba, kraj Ga li lej skog mo ra, na Ma slin skoj go ri, na pu tu za Damask.

Ha lu ci na ci je se uglav nom po navljaju. Međutim, Isu so va po-javljivanja su se do gađala u tačno ogra ničenom vre men skom pe-ri odu od 40 da na (sa izu zet kom javljanja, koje je Pav le doživeo ne ko li ko go di na ka sni je na pu tu za Da mask). Inače, ha lu ci na ci je ne ma ju ova kvo po zi tiv no dej stvo, kao što je to bio slučaj pri pojavljivanjima Vaskrs log.

Pro­me­na­učenikaOv de smo sti gli do tačke ko ju bi mo rao da uoči sva ki pažljivi

čita lac Bi bli je. Učeni ci su pos ta li pot pu no pro menjeni ne ko li ko da na po sle Isu so vog ras peća.

Dok su ra ni je bi li pot pu no zbunjeni, sa da se u njiho vom de-lo vanju na zi ra la svrha njiho vog de lo vanja. Ra ni je su se plašlji-vo sas ta ja li iza zaključanih vra ta. Izne na da sto je na sred uli ce i pro po ve da ju ve li koj gru pi ljudi da je Isus, ra za pet kao zločinac, Božiji sin. Ne ko li ko da na ra ni je hte li su da se vra te u svo ju ga li-

72

lej sku do mo vi nu i ta mo za bo ra ve sve što je ima lo ika kvu ve zu sa Isu som, a sa da su sprem ni da sav svoj život sta ve u službu za dat ka pre nošenja ves ti o Isu su sve do kraja sveta.

Od ožalošćenih i očaj nih pre tvo ri li su se u ljude pu ne na de i ra dos ti. Šta je pro i zve lo ova kvu te meljitu i traj nu pro me nu? Sigurno ne ne ka ma sov na ha lu ci na ci ja. Ni ti želja za čudom. Ne, ra zlog za to bi la je činjeni ca da su se lično sre li sa vas krslim Isu-som, da im je po da rio mir i usmerio u novom smeru.

Doživljaj­hriš­ćanaOvo is kus tvo ni je os ta lo ogra ničeno sa mo na prve učeni ke.

Ota da je na sto ti ne hiljada, pa i mi li ona ljudi dožive lo da je Isus živ. Njiho ve mo li tve su uslišene. Is ti na, većina njih ni je vi de la Isu sa svo jim očima, ali su bili ubeđeni u njegovo postojanje. Njiho va srca je is pu nio mir, koji je mogao da im podari samo Isus. Os ta li su oda ni Isu su uprkos mno gim teškoćama i pro-gonstvima.

Da li je sve sa mo plod mašte? Teško da je tako nešto mogu-će. Sa mo pos to janje hriš ćan ske crkve jes te uverljiv dokaz da je Isu so vo vas krsenje istina. Dogodilo se nešto od izuzetne važno-sti. Isus je stvar no vas krsao. Možemo ga sres ti i danas.

NedeljaI nedelja je indicija za činjeni cu vas krsenja i to ve oma jaka.

Čes to za bo ravljamo da su prvi hriš ćani sko ro bez izu zet ka bi li Ju dej ci. Za njih je Moj si jev za kon važio bez ika kvih ogra ničenja – pa i za po vest da svet ku ju su bo tu. To je za pra vo bi la ve oma važna za po vest, jer je bi la po ve za na sa Božijim stva ranjem. Bog se odma rao se dmo ga da na i za to je tre ba lo da se i po božni Ju-dej ci odma ra ju sedmoga dana. Svet ko vanje su bo te se shva ta lo krajnje ozbiljno.

73

A sa da se do gađa nešto ve oma ne obično. Ju dej ski hriš ćani, ko ji su os ta li Ju dej ci, počeli su da svet ku ju dru gi dan i da pre-mešta ju svo ja bo go služenja na ne deljno ju tro, dan na kon subo-te.

Ova pro me na je us ta novljena već u No vom za ve tu. To je bio pre o kret ne za mi sli vih di men zi ja. Mo ra da se do go di lo nešto veoma bitno, što bi oprav da lo ta ko ve li ki ras kid sa tra di ci jom. Inače ni je dan po božni Ju de jac ne bi ni ka da odus tao od š abata.

Da, do go di lo se nešto od krucijalne važnosti. Bog je u Isu so-vom vas krsenju za počeo no vu tvo re vi nu. Su bo ta je bi la sim bol dovršet ka prve tvo re vi ne. Ne delja je pos ta la sim bol počet ka no-ve, dru ge tvo re vi ne, jer je to bio dan ka da je Isus vas krsao. On je, ka ko je to Pav le je dnom obja snio, prvo rođeni od mrtvih, ini ci-jal na ka pi sla no ve tvo re vi ne (upor. Ko lošani ma 1,18-20).

Ne delja, pra znik ra nih hriš ćana, je snažan znak onoga što se do go di lo u ne delju – Isu so vo vas krsenje iz mrtvih.

Isus­živiČinjeni ca da je Isus Hris tos vas krsao iz mrtvih – ne po put

ne ke utvare ili ide je, već fi zički/te le sno (so­ma­ti­kos), pred stavlja ka men te meljac hrišćanskog života. Od mrtvog Isusa nema ni-kakve koristi. Međutim živi Isus želi da ima prioritet u našim životima.

Naveo sam izvesne napomene u vezi sa verodostojnošću Isu-so vog vas krsenja. Mo gao sam da spo me nem čitav niz do da tnih stva ri. Na pri mer, u je vanđeljima na la zi mo začuđujući pre se dan, izveštaj po ko jem su žene prve vi de le Vas krslog. Međutim, žene ni su ima le pra vo davanja iskaza pred su dom u sta rom Izrailju. Njiho vo sve dočenje se dotada nije uvažavalo. Jev re ji (a i ne mali broj pripadnika drugih naroda ) ne bi da li ni pet para za sve-dočenje žene.

74

Da su sve ove priče izmišljene, ni ko ne bi ova kvu sla bu tač-ku ugra dio u ar gu men ta ci ju. Je di ni mo gući ra zlog zbog koga se o ovom događaju izveštava, jeste da se ta ko nešto zaista i do go-di lo. Prvi sve do ci vas krsenja bi le su žene i o tome se izveštava u Bibliji, iako je za Jevreje takvo svedočanstvo bilo neprihvat-ljivo.

No oba cen tral na sim bo la hriš ćan stva, krštenje i večera Gospodnja, sadrže snažne su ges ti je za ne op ho dnost i stvar nost Isu so vog ras peća i vas krsenja. Ta ko bar to tumači No vi za vet. U krštenju se hriš ćanin za je dno sa Hris tom sa hranjuje, a iz krštenja izla zi u no vi život (Rimljani ma 6,3-10). U večeri Gos podnjoj prvi hriš ćani su objavljiva li Isu so vu smrt dok On po no vo ne dođe (1. Ko rinćani ma 11,23-26). To može sa mo je dan vas krsli Isus. Očeki vanje Hris to vog pov rat ka, ko je se prov lači kroz čitav No vi za vet, pret pos tavlja vas krsenje kao činjeni cu. Da kle, kršte-nje, večera Gos podnja i očeki vanje Isu so vog pov rat ka se te melje na vas krsenju.

Možemo­da­sre­tne­mo­VaskrslogMo gao bih da na ve dem još mno go dru gih zna ko va. Ipak, oni

ne mo gu ni ko ga da pri si le da poveruju u Isu sa. Pouzdanost se stiče tek ka da se lično za Njega otvo ri mo. Ni je mo guće da se sa Isu som op ho dimo kao sa ka kvim pre dme tom. Put pre ma Njemu je ličan, potpun.

Želeo bih da vas za mo lim da se lično po za ba vi te pi tanjem da li je Isus vas krsao. Pročitaj te pažljivo izvešta je No vo ga za ve ta o Isu so vom ras peću i vas krsenju (Ma tej 26-28; Mar ko 14-16; Lu ka 22-24; Jo van 18-21; De la apos tol ska 1) i pro ve ri te da li možete ve ro va ti očevi ci ma da su stvar no vi de li Vas krslog. Ako bi od go vor bio po tvrdan, on da izvedite zaključak. A zaključak može da znači sa mo: pos ta ti vernik i sle di ti Isu sa za to što je za is-ta vas krsao i živi (2. Ko rinćani ma 5,17).

75

7.­Sa­Isu­som,­život­pos­taje­novČudno­je­po­ma­gli­pu­tovati.Žive­ti­znači­bi­ti­usamljen.Ni­kog­ne­vidi­onog­dru­go­g.Sva­ko­je­za­se­be­sam,­usamljen.

Her man He se (Her mann Hes se)

Ja­sam­sve­tlost­sve­ta.­Ko­ide­za­mnom,­neće­ho­da­ti­u­ta­mi,­ne­go­će­ima­ti­sve­tlost­života.

Jo van 8,12

Ka kve ve ze ima sve ovo sa mnom? Ako je Isus stvar no Božiji sin, ako je za is ta um ro i vas krsao, šta to on da znači za me ne? Pa svi ovi do gađaji su se de si li dav no pre mog rođenja!

Ne ki ljudi pos tavljaju se bi ova kva pi tanja. Is ti na, oni in te lek-tu al no pri zna ju izvešta je iz Bi bli je. Ipak ne zna ju ka kve ve ze to može da ima sa njiho vim ličnim životom.

Međutim, sve pos ta je uzbudljivo upra vo ov de. U No vom za-ve tu se na glašava da sve što je Isus doživeo i učinio ima ne po sre-dan uti caj na nas. Ni ko od ljudi, izu zev Isu sa, ni je u pot pu nos ti izvršio Božiju volju. On je bio je di ni is tin ski pravednik.

Njego va pra ve dnost se sa da uračuna va u našu ko rist. Ko u Isu sa ve ru je, u njega se uvuče (ta ko se pre vo di reč „ve ro va ti” na je dan od bra zil sko-in di jan skih je zi ka), učestvuje u Isu so vom živo tu. Ko pos ta je hriš ćanin, taj je sa da „u Isu su”. I za to sve ono što važi za Isu sa, važi i za njega.

Isus je um ro na krstu za naše gre he. I za to smo i mi sa Hris­tom­um­rli (Rimljani ma 6,3). I za to što je Isus vas krsao i mi smo vas­krsli­s­njim (Rimljani ma 6,4), te tre ba da živi mo svoj život kao no vi ljudi.

76

To može da pos ta ne naš sva ko dnev ni život. Bog nam u Isu su da ru je ve ličan stve ne po klo ne. Tre ba samo da ih otvorimo.

Naj­veći­po­klon­–­oproštenje­grehaMno gi ljudi pa te od osećanja da su gu bi tni ci. Od sve ga u

živo tu, naj više čeznu za tim da im se sa mo još je dnom pruži pri-li ka da počnu is počet ka i da po pra ve sve što su upro pas ti li. Ili ni su u stanju da sa mi se bi opros te ne ko de lo. U njima se uvek izno va javlja sećanje.

Sva ka ko, kada su u pitanju događaji iz prošlosti, nije mogu-će da vratimo sat u nazad. Ni je mo guće da opo zo ve mo zlu reč koju smo izgovorili. Po moć ko ju smo pro pus ti li da pružimo, ne možemo više da nadoknadimo. Međutim, možemo da pri hva ti-mo Božije oproš tenje koje nam Isus nu di. A na osno vu činjeni-ce da nam je Isu so vom smrću na krstu sve oprošte no, možemo da počne mo iz počet ka bez ob zi ra na to ko li ko je to de lo bi lo stra vično i strašno. Ta mo gde je to mo guće, možemo da is pra vi-mo greške. Možemo mo li ti za oproštaj one ko ji ma smo učini li nepravdu.

Ipak, osno va za sve ovo jes te izve snost da nam je sve oprošte-no. Pav le piše u po sla ni ci Kološanima ko li ko je sve obu hva tno oproštenje i izmi renje sa Bo gom ko je nam je Isus omo gućio svo-jom smrću na krstu: Opros­tio­vam­je­sve­gre­he­i­pres­tu­pe­ta­ko­što­je­izbri­sao­obve­zni­cu­ko­ja­je­svo­jim­odred­ba­ma (za po ves ti-ma ko je ni smo is pu ni li) bi­la­pro­tiv­nas (a is prečila se između nas i Bo ga) i­uklo­nio­je­pri­ko­vavši­je­na­krst (Ko lošani ma 2,14).

Božije oproštenje je sve obu hva tno. Njime se obnavlja čitav naš život. Ono me ko je to doživeo, čini se kao da mu je ski nut težak te ret. A ta da se u njego vom živo tu uvećava ljubav, ljubav pre ma Bo gu i pre ma ljudi ma. Ži vot može da počne iz počet ka ako imamo oslonac u Božjem oproštenju.

77

Život­sa­svrhomTo je dru gi dar ko ji nam po klanja vas krsli Isus. Ne tre ba više

da živi mo bez svrhe i smi sla. Život više ni je „lutanje po ma gli” (Her man He se). Na pro tiv, to je sves tan život u sve tlu činjeni-ce da kao hriš ćani pri pa da mo ono me ko ji je gos po dar živo ta i smrti.

Za to što Isus po vas krsenju se di Bo gu s de sne stra ne i vla da, pošto mu je da ta sva ka vlast i na ne bu i na zemlji, On nas is to ta ko os po sobljava da vla da mo u živo­tu­po­sred­stvom­je­dnog­čove­ka,­Isu­sa­Hris­ta! (Rimljani ma 5,17). Mi smo sa da ne ras ki di vo s njim po ve za ni po sred stvom Sve to ga Duha, ko ga je Isus obećao i po slao svo jim sled be ni ci ma. Njego va si la i ljubav, ra dost i mu-drost se sva ko dnev no slivaju sa njegovog trona na nas. Hriš ćani su pos ta li de­ca­sve­tlos­ti (Efežani ma 5,9) ko ja više ne mo ra ju da pi pa ju po mra ku ili po lum ra ku svo je sop stve ne mu dros ti, već ih vo di sve tlost života.

To važi za sva ko ga bez ika kve pret ho dne za slu ge. Isus nam da je svrhu. U ovom sve tu tre ba da živi mo kao njego vi sve do ci. Tre ba da se za lažemo za izgradnju njego vog car stva. Sme mo da živi mo u iščeki vanju Njego vog pov rat ka. Naš cilj je no vi Božiji svet. To nam da je pod strek u svim teškoćama, jer zna mo da naš trud ni je uza lu dan. Isus će dovršiti ono u čemu smo mi sa mo de li mično us pe li. Is ti na je da je ipak mo guće da život počne iz počet ka ako u svoj život pus ti mo živog Isusa.

Si­la­da­pos­ta­ne­mo­novi­ljudiOsnov no pi tanje živo ta je pi tanje si le i sna ge. Oda kle nam

snaga da čini mo ono što smo spoznali kao is prav no? Ne tre ba uopšte ni da počne mo me ri li ma Bi bli je. Ono što sa mi sma tra mo is prav nim i me ri la ko ji ma pro cenjuje mo dru ge ljude, već nam ukazuju na jaz između volje i de lo vanja. Pav le je ovo is kus tvo

78

izra zio na sle deći način: Hte­ti,­to­u­me­ni­pos­to­ji,­ali­čini­ti­do­bro­ne.­Jer,­ja­ne­činim­do­bro,­ko­je­hoću,­ne­go­činim­zlo,­ko­je­neću (Rimljani ma 7,18-19).

To je ona ljud ska di le ma ne sa mo u živo tu po je din ca, već i po kre ta, or ga ni za ci ja, država i na ro da. Ne op ho dna nam je ne ka snaga ko ja nam po maže da ura di mo ono što je ispravno.

Ve li ki grčki is to ričar He ro dot došao je do zaključ ka: „Je dno od naj većih za la među smrtni ci ma jeste, da iako po kušava mo mnogo to ga što je do bro, ipak nam to ne us pe va.” A Ovi di je, rim ski pe snik, ova ko je sažeo is to is kus tvo: „Vi dim bolji put i smatram da je is pra van, ali sle dim onaj lošiji.”

Naš stvar ni pro blem ni je ne dos ta tak obra zo vanja, uviđav nos-ti ili volje, već ne dos ta tak si le da uradimo ono što je dobro. A upravo u vezi sa tim su srećemo se sa Isu so vom po nu dom. On želi da nam da svo ju si lu. Njegov Sve ti Duh želi da is pu ni naša srca ljubavlju (Rimljani ma 5,5). Želi da nas ojača i os po so bi za ono što ni ka da ne bi smo bi li u stanju da učini mo sop stve nim sna ga ma. Božija ljubav izli ve na u naša srca Sve tim Duhom je od go vor na problem sile.

Naš život može da počne iz počet ka za to što nas Božije opro-štenje oslobađa, za to što je Isus pos ta vio ja san cilj pred nama, za to što nam svo jim Du hom da je si lu da živi mo kao no vi ljudi.

Sme­mo­da­uvežba­va­mo­no­vi­životKa ko izgleda praktikovanje tog novog života, Isus nam po ka-

zu je svojim naučavanjima, na pri mer, u Pro po ve di na go ri (Ma-tej 5-7). Mno ge no vo za ve tne po sla ni ce se ba ve ovom te mom: po sla ni ca Fi lipljani ma, po sla ni ca Efes ciima, po sla ni ca Ko lošani-ma i dru ge. Lično sam po kušao da to obja snim u svo jim knjiga-ma „Sle di ti Isu sa” i „Isus znači slo bo du”.

79

Mo guće je početi iz počet ka. To sam doživeo lično i mno gi mo ji pri ja telji za je dno sa mnom. Ne ke od njih sam za mo lio da na pišu svo ja is kus tva. Grit izveštava:

„Odra sla sam pod srpom i čekićem. Sa 15 go di na sam doš-la na Za pad. Ubrzo su se raspršile sve ilu zi je i sno vi o be zgra-ničnoj slo bo di. Pot pu na re zi gna ci ja me sav la dala u 19. go di ni. Ni pu to vanje na je dno os trvo na At lanti ku ni je mo glo da is pu ni mo ju čežnju. Sa 20 sam ne na mer no os ta la u dru gom stanju i u po slednjem tre nut ku sam odlučila da zadržim dete.

U to vre me sam došla u blis ki do dir sa hriš ćani ma. Tra ja lo je to još izve sno vre me dok ni sam prihvatila Isusa u svoj život . Da nas znam da mi je Isus po mo gao u svim važnim odlu ka ma, ka da su za ta ji li moj ra zum ili sa veti dru gih ljudi.

Ne bih više ni ka da žele la da bu dem bez njego ve bli zi ne ne sa mo za to što znam da ne bih bi la u stanju da bez njega po ne-sem od go vor nost za sebe i Saru. Iz da na u dan Bog mi po klanja sve ono za čim sam to li ko du go tra ga la: ljubav, zašti tu, ra dost… Tokom svog krštenja pos ta la sam sve sna da sam do bi la na po-klon no vi život, život u sve tlos ti, u kome mogu da rastem i da se razvijam poput no vo rođenog de teta.”

Navešću vam iskustvo još je dnog svog pri ja telja, sveštenika ko ji kao pen zi oner živi bli zu nas. On piše: „U izja vi dr Mar ti na Lu te ra u trećem čla nu ve ro is po ve danja čitam: ‘Ve ru jem da uz pomoć sop stve nog ra zu ma ili si le ne mo gu ve ro va ti u Isu sa Hris-ta kao svo ga Gos po da, ni ti doći k Njemu, već me je Sve ti Duh pu tem je vanđelja po zvao, pro sve tlio svo jim da ro vi ma i održao me po svećenim u pra voj ve ri.’

U svo joj ra noj mla dos ti i tokom studija doživeo sam snažne utis ke o Bo gu. Ipak, tek u prvim go di na ma svo je pas tor ske službe, u periodu Trećeg rajha, Bog je upo tre bio je dnu međuna-ro dnu kon fe ren ci ju u Švaj car skoj da bi u moj život uneo ja sno sve tlo Njego ve mi los ti. Ta ko sam, obavljajući svoju pastorsku

80

službu u gra du i na se lu, među za robljeni ma i slo bo dni ma, iza bodljika vih žica i lo gor skih zidova mogao da na mnoge prene-sem ovu svetlost, koja je obnovila moj život.

Ovo sve tlo mi je do ne lo dvos tru ko bo gat stvo: oproš tenje gre-ha i obno vi teljsku si lu Sve to ga Duha. Ta ko se do go di lo da je Pav lo va reč iz 2. Poslanice Ko rinćani ma 4,6, naišla na divan odjek u mom srcu: ‘Ne­ka­sve­tlost­za­sve­tli­iz­ta­me’,­za­sve­tleo­je­u­našim­srci­ma­da­osve­tli­spo­zna­ju­Božije­sla­ve­na­Hris­to­vom­li­cu.” To li ko o živo tnom bi lan su je dnog sveštenika ko ji je prešao se damdesetu.

Pre ne ko li ko go di na sam došao u kon takt sa Fran kom. U međuv re me nu mi je pos tao do bar pri ja telj. Pred nama je njegova priča o tome kako je susreo Isusa:

„U tra ganju za svo jim sve tlom, zaslepljen lažju koji nudi „droga“, dospeo sam u začarane i mračne krugove. Dro ga se nu di, le po do te ra na i primamljiva. Učini lo mi se da je ona re-šenje za ozle de mo je duše, po ti snu ta osećanja i ne i zgo vo re ne reči. Po krio me je mrak nar ko ma ni je, usamljenos ti, de pre si je i slomljenog srca.

Te noći ni sam bio u stanju da vi dim ni se be ni svo ju oko li nu. Ta ko sam izgu bio po ve za nost sa svo jim bližnjima, okol nim sve-tom i sa sa mim so bom. Kao ne ko za lu ta lo de te ko je sa da se di u mra ku, a čezne za snažnom ru kom ko ja će po moći, se zao sam za sva kom po nu dom ko ja je obećava la po moć. Ipak, i po sle te ra pi-je sve je du bo ko u me ni os ta lo mračno. Ni sam mo gao do zvo li ti da iko od ljudi upire svoj po gled u taj po nor .

Go di na ma sam patio zbog sa mo g se be, svojih mi sli, svojih osećanja, svog načina doživljavanja si tu aci ja. Pa tio sam sve dok Bog ni je ba cio svo je sve tlo na sve te stva ri. U prvi mah ni sam želeo to sve tlo za to što je to bi lo to li ko bol no. Međutim, po sle is kus tva da to sve tlo po klanja isceljenje, ipak sam se otvo rio za Bo ga i Njego vu reč. Ta reč je pro drla du bo ko u moj život. A ta

81

reč glasi: Isus. Bog šalje svo je sve tlo ta mo gde ka pi tu li ra mo u stanju mraka.”

Sa Isu som, život počinje ispočetka. Za to što on sam do la zi i svo jim Du hom pre bi va u na ma. Isus želi da obno vi naš život iznu tra. On stiže i do onih po dručja do ko jih ne može da do pre ni ko dru gi, a ko je ni mi sa mi ne možemo da pro me ni mo. On zaista može da nas učini no vim ljudi ma. To je is kus tvo koje su hrišćani stekli: Ako­je,­da­kle,­ne­ko­u­Hris­tu,­no­vo­je­stvo­renje;­sta­ro­je­prošlo,­no­vo­je­nas­ta­lo (2. Ko rinćani ma 5,17). To je pak više ne go do voljan ra zlog da ne ko pos ta ne vernik.

82

8.­Ni­ko­ne­mo­ra­da­os­tane­samPa­kao,­to­su­drugi.

Žan Pol Sartr (Je an Pa ul Sar tre)

Jer,­gde­su­dvo­je­ili­tro­je­okupljeni­u­mo­je­ime,­on­de­sam­i­ja­među­njima.

Ma tej 18,20

Usamljenost je je dan od naj većih pro ble ma Za pa da. Sto ti ne i hiljade ljudi žive u ogrom nim stam be nim blo ko vi ma je dni po red dru gih. Po gra do vi ma na hiljade ljudi svakodnevno prolaze jedni mi mo dru gih. Ano nim ne ma se. Okruženi smo dru gim ljudi ma. A ipak, mno gi su u bi ti pot pu no sa mi. Mno gi se danas nalaze u istoj situaciji, kao i čove k kraj banje Vi te zde, koji je rekao: Ne­mam­čove­ka! (Jovan 5,7).

Bog nas je stvo rio za po ve za nost s dru gi ma. Za po ve za nost s Njim, našim Stvo ri teljem i za po ve za nost s dru gim ljudi ma ko ji su stvo re ni za je dno s na ma. Po zva ni smo da živi mo u za je-dništvu. Ukoliko smo sami, pro padamo psi hički.

Za­je­dništvo­ni­je­lakoA ipak, za mno ge je upra vo život u za je dništvu ve li ki pro-

blem. Ni je la ko uvek izno va ostvarit bliži kon takt sa ljudi ma. Oni ima ju svo je određene pred sta ve ko je su čes to u suprotno-sti našima. Ima ju svo je oso be nos ti ko je da ju obe ležje njiho vu živo tu i otežava ju za je dnički život s njima. Pri pa da ti za je dništvu znači bi ti spreman na prilagođavanje, menjati se i pri hva ta ti dru-go ga ona kvog kakav je.

Bi bli ja ovu vrli nu na zi va po ni znost. Sa mo po ni znost omo-gućava da sa dru gi ma živi mo traj no u za je dništvu. Po ni znost je rod Sve to ga Duha, ko ji može da ras te u našem živo tu uko li ko to

83

želi mo (Ga laćani ma 5,22). Po ni znost je bi la i oso bi na Isu so vog bića. Mo gao je da kaže o se bi: Ja­sam­krot­kog­i­po­ni­znog­srca! (Ma tej 11,29).

Od Isu sa možemo da naučimo ka ko da se os po so bi mo za za-je dništvo. To ne znači odus ta ti od sop stve ne ličnos ti. Ali znači naučiti da dru ge ce ni mo po put se be, smatrajući da nas opleme-njuju, a ne da predstavljaju konkurenciju ili nužno zlo.

Grčka reč za za je dništvo je ko­ino­nia, a spa da u osnov ne reči No vo ga za ve ta. I upra vo za to što je nes po so bnost čove ka za za-je dništvo to li ko ve li ka, Isus po zi va u za je dništvo. Tu možemo učiti da sav la da mo svo je gra ni ce i da učini mo ko rak pre ma dru-go me. Ni ko ne mo ra da os ta je sam. Svi smo po zva ni u no vo za je dništvo ko je je osno vao Isus.

Šta­ra­za­ra­za­je­dništvoMeđutim, mno gi to ne žele. En gles ki književni kri tičar, C.S.

Lu is (C. S. Lewis) u svo joj knjizi „Ve li ki ra zlaz” opi su je sli ku pa kla. Pred so bom vi di ogro man, si vi grad. Pun je zgrada. Širi se na sve stra ne dokle god pogled može da dopre.

Pri po ve dač se čudi ovom ve li kom si vom gra du. Ne ko mu objašnjava da se ljudi u ovom gra du sve više udaljavaju je dni od dru gih. Čim se po svađaju sa svo jim komšija ma, je dnos tav-no sa gra de se bi no vu kuću, udaljenu od dru go ga. To je sa svim je dnos tav no, jer kuće se mo gu izgra di ti ta ko što ih je dnos tav no izmisle.

I ta ko se grad sve dalje širi sa mo za to što su se di ne mo gu da izađu na kraj je dni sa dru gi ma. Uje dno se sve više udaljava ju od onog je di nog mes ta oda kle je moguće izaći iz grada.

C.S. Lu is u svo joj pri či ne ocrta va sa mo sli ku pa kla. On po-ka zu je i ka kav je svet u ko me živi mo. Greh, se bičnost, te ra ju čove ka u sa moću. Ne možemo da po dne se mo dru go ga ako se ra-zli ku je od nas, ako je us pešni ji od nas, ako je srećni ji od nas.

84

Ka in je bio prvi ko ji je ras ki nuo za je dništvo. Pos tao je bra to-ubi ca, jer ni je mo gao po dne ti da Avelj ima is tin sko za je dništvo s Bo gom. Ras kid za je dništva, ubis tvo iz za vis ti. U osno vi, sva ki greh je ras kid za jednštva s Bo gom ili s bližnjim. Činjenica da je čovek usamljen, deo je našeg sveta, u kome je uvrežen greh.

Isu­sov­po­klon­je­za­je­dništvoGde god bi Isus došao, us pos tavljao je za je dništvo. Okupljao

je oko se be učeni ce i učeni ke ko ji su žive li u za je dništvu sa njim i među so bom. Osno vao je za jed niš tvo oko sto la. Oda zvao se Za he je vom, ca ri ni ko vom, po zi vu i pri do bio ga za Božije car-stvo. Za hej je mo gao da pos ta ne no vi čovek za to što ga je Isus pri hva tio u svo je za je dništvo. Prvo što je ura dio po sle su sre ta sa Isu som bi lo je da po klanja za je dništvo. Počeo je da de li sa si ro-mašni ma i da im vraća ne pra ve dno stečeni no vac. To je sre dišnji as pekt za je dništva. U za je dništvu može da živi sa mo onaj ko ji ume da de li sa drugima.

Božiji­Duh­pro­bi­ja­granicePrvi hriš ćani su na Dan du ho va dožive li da ih je Sve ti Duh

pre pla vio i is pu nio (upor. De la apos tol ska 2), što je ima lo da le-ko sežne po sledice.

Rođeno je no vo za je dništvo Du ha. Sve gra ni ce su nestajale. Prva barijera, koja je nestala, bi la je gra ni ca između je zi ka i na ci-ja. Izne na da, ka da je okupljena za je dni ca no vim je zi ci ma sla vi la Bo ga, ona ko ka ko ih je Sveti Duh nadahnuo, ljudi iz ra zličitih na ci ja su mogli da čuju da se Bog slavi na njihovom maternjem je zi ku. Nas ta lo je za je dništvo. Ni ko ni je bio isključen. Sva ko je mo gao da ra zu me. Bog se sa svim pri bližio.

Dru ga gra ni ca ko ja je nestala, bi la je gra ni ca između pri ja-telja i ne pri ja telja, između Isu so vih pris ta li ca i njegovih pro tiv ni-ka. Bez ob zi ra na to što se do go di lo pre vas krsenja, sa da je sva ko

85

bio po zvan da uđe u za je dništvo Isu so vog du ha. Pa i ne pri ja telji ko ji su ga ra za pe li. Ta, zar se Isus ni je mo lio: Oče,­opros­ti­im,­jer­ne­zna­ju­šta­čine! (Lu ka 23, 34) Sa da su svi obraćenjem, ve-ro m i krš tenjem mo gli da ima ju za je dništvo u Sve to me Duhu, u Du hu za je dništva.

Treća gra ni ca ko ja je nestala, jeste granica između društve-nih i fi nansijskih ra zli ka. Više ni ko ni je imao po tre bu da se hva li svo jim sta tu som ni ti da pred dru gi ma čuva svo je imanje.

Izveštaj o za je dništvu prvih hriš ćana po ka zu je da je ono uglav nom bi lo re zul tat is punjavanja Sve tim Duhom: Ta da se krstiše­oni­ko­ji­su­pri­hva­ti­li­njego­ve­reči.­Ta­ko­im­je­tog­da­na­bi­lo­pri­do­da­to­oko­tri­hiljade­duša.­Oni­se­po­sve­tiše­apos­tol­skom­učenju,­za­je­dništvu,­lomljenju­hle­ba­i­mo­li­tva­ma.­…A­svi­ko­ji­su­po­ve­ro­va­li­bi­li­su­za­je­dno­i­ima­li­su­sve­za­je­dničko.­Pro­da­va­li­su­svo­ja­do­bra­i­imo­vi­nu,­i­de­li­li­svi­ma,­ka­ko­je­ko­me­bi­lo­po­tre­bno.­Sva­kog­da­na­su­se­is­traj­no­i­je­dno­dušno­okupljali­u­Hra­mu.­Po­kućama­su­ lo­mi­li­hleb­ i­ za­je­dno­ je­li­ ra­do­snog­ i­ is­kre­nog­ srca (De la apos tol ska 2, 41-46).

Tamo gde je ojačalo zajedništvo u Svetom Duhu gube se granice između sopstvene i tuđe imovine i razlike u socijalnom statusu.

Za­je­dništvo­je­mo­gućeMa da se u mno gim hriš ćan skim za je dni ca ma da nas više ne

doživljava ova kva di men zi ja za je dništva, ipak svu da pos to je ohra bru jući zna ci obno ve. Mno gi hriš ćani tra ga ju za al ter na tiv-nim obli ci ma živo ta, za pre no som is kus tva prvih hriš ćana u Je ru-sa li mu u naše vreme.

A is kus ta va za je dništva pos to je na svim nivoima u raznim formama: kućne grupe, ra dne gru pe, brat stva i ses trin stva, život u ko mu ni i mi sij ska zajed ništva. Svu da pos ta je očigledno delo-

86

vanje si le Sve to ga Duha ko ji omo gućava za je dništvo ljudi, ko ji inače teško da bi provodili vreme jedni s drugima.

Za­je­dništvo­oko­Isu­so­vog­stolaSre dište ce lo ku pnog hriš ćan skog za je dništva jes te za je-

dništvo oko sto la Gos podnjeg. Isus nas po zi va da sa njim sedi-mo za stolom u no vom Božijem car stvu. Ovo večno za je dništvo oko sto la obu hva tiće ljude iz svih na ro da, je zi ka, na ci ja i ra sa: A­ljudi­će­do­la­zi­ti­sa­is­to­ka­i­za­pa­da,­sa­se­ve­ra­i­ju­ga,­i­leći­će­za­trpe­zu­u­Božijem­car­stvu (Lu ka 13,29). Ta da ko načno više ni ko neće bi ti sam.

Za je dništvo oko Isu so vog sto la uz lomljenje hle ba i vi no, jes te pre du kus ono ga što će doći u no vom Božijem sve tu. Ov de je sve sa mo delimično, pa i za je dništvo među hriš ćani ma. Ta mo ćemo vi de ti dovršenje zajedništva svetih, koje smo ov de dožive-li sa mo u nagoveštajima. Ono što smo imali prilike da doživimo, podstiče nas da ispunjeni čežnjom tragamo dalje. Za je dništvo ko je nam po klanja Isus je još je dan od ra zlo ga da pos ta ne mo hriš ćani.

Izvesno je da ni u hriš ćan skim crkvama mno go to ga ni je ona-ko ka ko bi tre ba lo da bu de. Ipak u njima hriš ćani doživljava ju zaštić enost i to pli nu ko ju inače nig de ne na la ze. I to bi tako tre-balo da bude. U Božijem car stvu ima mes ta za sva ko ga. Ni ko ne mo ra da bude sam.

Po­zva­ni­u­za­je­dništvoIsus vas po zi va u za je dništvo s Njim i is tov re me no i u za-

je dništvo Božije po ro di ce. Tu će se naći braća i ses tre, ljudi sa sla bos ti ma i ne dos ta ci ma, sa svim nor mal ni ljudi – ali ljudi ko ji žive u za je dništvu sa Isu som Hris tom i ko ji po Sve to me Duhu zna ju za je dnu di men zi ju življenja ko ja pro dubljuje i obasjava njihov život.

87

Po zva ni smo u za je dništvo hriš ćana. Ne mo ra mo da ide mo tim pu tem sa mi. Tu su i dru gi ko ji su pred na ma, sa na ma i za na ma na pu tu u ve li ki Božiji grad gde pre bi va pra vednost.

Božiju­ljubav­pri­ma­ti­i­pre­da­ti­drugimaNi ko ne mo ra da bude sam. Međutim, is kus tvo za je dništva

ni je dar ko ji sa mo pri ma mo. Ne tre ba da bu de mo krajnja sta-ni ca Božije ljuba vi, već ka nal ko ji je pre da je dru gi ma. Isus u jednom od svojih najpoznatijih poređenja objašnjava ko li ko je važno da bližnjem, koji je usamljen po darimo dar za je dništva (Lu ka 10,29-37).

Ni ko ni je bio usamljeni ji od čove ka na pu tu za Je ri hon. Ra-zboj ni ci su ga bru tal no pre tu kli. Os ta vi li ga da leži na užare nom sun cu opljačka nog i po lum rtvog. Ra ne su bile izuzetno bolne. U njih su se ugne zdi le mu ve. Bio je i suviše slab da se us pra vi ili barem otpu že po zemlji jedan metar. Ležao je tu na pušten i usamljen.

Pored njega je prošao svešte nik. Čovek ko ga je Bog izdvo jio za za je dništvo s Njim. Nije se zaustavio. Ni je imao vre me na, bio je na pu tu u hram gde ga čekao veliki broj vernika, koji su došli na bogosluženje. Bez njega ništa nije moglo da počne u hra mu. Na rav no, ni je mo gao da dopusti da mno gi čeka ju, da bi se po bri-nuo samo za je dnog čoveka! Stoga je nastavio svojim putem.

Čovek je sad bio još usamljeni ji. Srce mu se steglo od razočaranja. Nije se zaustavio ni levit, sluga u hramu, koji je imao brojne obaveze tokom bogosluženja. U hramu je trebalo da proslavlja Boga svirajući. Takođe je trebalo obaviti mnoštvo praktičnih stvari u hramu. Ni on nije imao vremena za ranjenika na putu.

A ipak je Isu so va volja da ni ko ne os ta ne sam. I to je je dan od ra zlo ga zbog koga bi trebalo da pos ta ne mo vernici: da u Isu so vo ime pos ta ne mo bližnji ono me ko ji ne ma ni ko ga, da u si li njego-

88

vog Du ha previjemo ra ne i s dru gi ma po de li mo njego vu ljubav. Ni ko ne mo ra da bu de sam. Bog nas po zi va na svo je slavlje, svo-ju svečanost, a sa so bom sme mo da po ve de mo i druge.

89

9.­Smrću­ni­je­sve­završenoVra­ne­grakću­i­le­te­us­pla­hi­re­no­put­grada.Us­ko­ro­će­sneg.­Teško­ono­me­ko­ji­do­mo­vi­ne­nema!Evo,­sa­da­i­ti­sto­jiš,­osuđen­na­zim­sko­pu­tovanje,Po­put­di­ma,­ko­ji­ne­pre­ki­dno­tra­ga­za­višim­pros­tran­stvima.

Fri drih Niče

Ja­sam­Prvi­i­Po­slednji­i­Živi.­Bio­sam­mrtav,­a­sad­sam,­evo,­do­ve­ka­živ­i­imam­ključeve­smrti­i­podzemlja.

Ot kri venje 1,17-18

Smrću ni je sve završeno. Doduše, nekima bi to odgovara-lo. Žive ti po sopstvenom nahođenju, ne osvrćući se na gu bit ke, osećanja i pra va dru gih ljudi. A za tim je dnos tav no dolazi kraj. Jednostavno se silazi sa po zor ni ce zbi vanja, sa apla uzom ili bez njega. Sve se završava. I zaboravlja. Počiva se u miru.

Međutim, to je var ka i naše srce to zna. Ljudi su oduvek po-kušava li da izvrše pri pre me za život po sle smrti. To do ka zu ju da ro vi po kraj po koj ni ka i složeni po gre bni običaji. Zna mo da naš život po se du je određeni kva li tet ko ji seže iza smrti.

Smrt­je­otvo­re­no­pitanjeSve je dno, smrt je pre kri ve na taj nom. Skri ve no nam je šta do-

la zi iza nje. Smrt je slična mračnoj pros to ri ji u ko ju mo ra mo da za ko račimo pre ili kasnije.

Ta ko, ba rem, život oseća onaj ko ji ne po zna je Bo ga. Za njega je smrt ona ve li ka ne po zna ni ca, ko načno otvo re no pi tanje. Ne be-zbe dna pros to ri ja, hla dna, od ko je nas po di la ze žmar ci. Osećanja ne zna božaca suočenih sa stvar nošću smrti je su osećanja ne i zve-snos ti, to tal nog očaja ili be sa pro tiv sudbine.

90

Čovek ni je be zbe dan ni u živo tu ni u smrti. U knjizi „Is to ri ja en gles ke crkve i na ci je” na la zi mo izveštaj u ko joj je sko ro na kla sičan način izraženo pi tanje živo ta i smrti.

Mo nah i crkve ni is to ričar Be da opi su je u toj knjizi ka ko je 627. go di ne na dvo ru kralja Edvi na od Nor tum bri je održano sa-ve to vanje ple mića, gde je trebalo da se odluči da li kralj i čitav na rod tre ba da pređu u hriš ćan stvo. Ne ki ka luđer, Pa uli nus, bio je sti gao na dvor i obja snio je kralju Edvi nu radosnu vest o Isusu Hristu. Edvin je bio spre man da pos ta ne hriš ćanin, ali je pre to-ga još želeo da sa zna mišljenje svo jih pri ja telja i važnih ljudi u cars tvu.

Pošto je izve sni Ko ifi, do ta dašnji prvo svešte nik pa gan skog sve tišta, izja vio ka ko je spre man da služi hriš ćan skom Bo gu, pošto su sta ri bo go vi ne moćni (a on kao prvo svešte nik bi to naj-bolje tre ba lo da zna), za reč se ja vio je dan dru gi vi so ko dos toj-nik: „ Kralju, ako sa dašnji život čove ka na zemlji upo re di mo sa vre me nom o ko me ništa ne zna mo (vre me nakon smrti), on da je on nalik brzom le tu je dnog je di nog vrap ca kroz ovu sveča-nu dvo ra nu u ko me ti i tvo ji sa ve tni ci ručate za stolom tokom zime. U sre di ni se na la zi ugo dna va tra ko ja gre je sa lu, a na polju je nevreme, besne zim ske kiše ili sneg. Ovaj vra bac uleće brzo kroz vra ta u sa lu i izleće kroz dru ga vra ta na polje. Do kle god je unu tra, be zbe dan je od zim skih olu ja, ali sa mo po sle ne ko li ko tre nu ta ka ugo dne to plo te, on po no vo nes ta je u zim ski svet iz ko je ga je došao.

Is to ta ko čovek boravi kratko na zemlji, ali o ono me što je bi lo pre njego vog živo ta ili šta sle di posle njega, mi ništa ne zna-mo. Da kle, ako će ovo no vo učenje da nam do ne se po u zda nu spo zna ju, on da je is prav no da ga sle di mo” (Be da, His tory of the En glish church and Peo ple II. 13).

Za Edvi na i njegov do ta da ne zna božački na rod, ovaj go vor je pos tao odlučujući po vod da pos ta nu hriš ćani. Za njih je pi-

91

tanje smrti bi lo važno. Spo zna li su da vas krsli Hris tos ras po laže od go vo ri ma ko je ni su pro našli u svo joj re li gi ji. Jer ta mo su čak i bo go vi bi li smrtni.

Isus­ima­od­go­vor­na­pi­tanje­smrtiKa ko sam već uka zao u pe tom po glavlju, smrt je gra ni ca

pre ma ko joj se svi krećemo. Međutim, ot ka ko je Isus vas krsao, smrt možemo posmatrati iz druge perspektive. Smrt nije više sinonom za užas. Žaoka smrti je slomljena. Na gra ni ci smrti nas više ne očeku je hla dna i mračna zim ska noć, već živi Isus ko ji će nas vo di ti u svo ju večnu svečanu dvo ra nu. Ovo is kus tvo je uglav nom još sa kri ve no za nas, ko ji još ni smo sti gli do gra ni ce smrti. Sa mo po ne kad, za ve sa se po ma lo otva ra, te do bi ja mo do-zvo lu da po gle da mo u stvar nost no vog Božijeg sve ta. Naša pri-ja teljica, Di ja na Komp, specijalista dečje onkologije na Jel skom uni ver zi te tu u Ko nek ti ka tu (Yale,­Con­ne­cti­cut) opi su je u svo joj no voj knjizi „Pro zo ri u ne bo” ta kva is kus tva de ce na sam rti, ko ji-ma je bi lo do zvoljeno da ba ce po gled pre ko granice smrti.

Između os ta log, piše i o šes to go dišnjoj Me ri Bet za ko ju je bilo utvrđeno da bo lu je od ra ka. Zbog njenog dečjeg uzrasta i u skladu sa željom ro di telja, ona ni je sa zna la kakvo je njeno real-no stanje i da terapija nije uspela. Njena omiljena me di cin ska ses tra joj je za Božić ku pi la crve nu so mot sku haljinu, ali ona je od bi ja la da je nosi. Ni je hte la da govori o tome, zbog čega to odbija.

Međutim, Me ri Bet je svojoj majci is pričala sledeći san. U snu joj je prišao Isus sa je dnim od njenih de da ko ji je um ro još pre njenog rođenja. Za je dno su joj pričali o njenoj pred sto jećoj smrti i re kli joj da se ne plašiti. Pro bu di la se sa osećanjem mi ra i izve snošću da će us ko ro bi ti kod Isu sa i svo ga de de. Di ja na Komp dalje piše da je Me ri, obučena u svo ju crve nu so mot sku

92

haljinu, um rla kod kuće na Badnje veče, ka da je njen kra tak život po slednji put sta jao u sre dištu je dne svečanosti.

Iako nam ta kvi i mno gi dru gi doživljaji, o ko ji ma piše Di ja na Komp, ne da ju ko načno oba veštenje o živo tu po sle smrti, oni su ipak u skla du sa is ka zi ma Bi bli je. Isus sto ji na dru goj stra ni gra-ni ce smrti. To je is to to li ko izvesno, kao i vas krsenje. Isus je bio mrtav i po no vo je živ. Smrt mu više ne može na udi ti. Ne, On je gos po dar i nad car stvom smrti. On u svo joj ru ci drži ključeve.

I zbog to ga zna mo da smrću ni je sve završeno. Ne, pra vi ži-vot tek počinje. A ključna ličnost je Isus. Ni ko ne može da prođe mi mo Njega. Isus je su di ja živi ma i mrtvima.

Isus­je­gos­po­dar­nad­živi­ma­i­mrtvimaIsus je to sam obja snio u priči o su du nad ce lim sve tom: Kad­

Sin­čovečiji­dođe­u­svo­joj­sla­vi,­a­s­njim­svi­njego­vi­anđeli,­sešće­na­pres­to­svo­je­sla­ve.­Pred­njim­će­bi­ti­okupljeni­svi­na­ro­di,­a­on­će­ ra­zdvo­ji­ti­ je­dne­od­dru­gih­ kao­ što­pas­tir­ ra­zdva­ja­ov­ce­od­ ja­ra­ca (Ma tej 25,31-46) Ovde je Biblija vrlo ozbiljna i to ne smem da prećutim. Smrću ni je sve završeno. Međutim, ne očeku je nas ne ki večiti krug nanovnih rođenja. Ne. Ljudi­ma­je­određeno­ je­dnom­da­um­ru,­a­po­sle­ to­ga­sud (Jev re ji ma 9,27). To da je pra vu vre dnost, pra vi značaj našem živo tu, našim de li-ma, rečima, mi sli ma, našem de lo vanju i pro pus ti ma. Bog nas shva ta to li ko ozbiljno da će nas po zva ti da damo od go vor i na od go vor nost. Ovo je On pre neo na Isu sa, Si na čovečije ga (Da ni-lo 7,13-14-27).

Ipak, Isus ni je ne ka kav hla dan, ne pra ve dan su di ja. Na pro tiv. Na krstu je na se be preuzeo kri vi cu za naše propuste. Jer­Sin­čovečiji­ni­je­došao­da­mu­služe,­ne­go­da­služi­i­da­svoj­život­da­kao­ot­ku­pni­nu­za­mno­ge (Mar ko 10,45). Isus je učinio sve da nam opros ti i da nas izmi ri s Bo gom. Smrću ni je sve završeno. Isus čeka na nas. Ne želi da iko ga isključi iz svo je svečane dvo ra-

93

ne. Među tim, On ni ko ga ne pri siljava. Ni pre smrti, ni po sle nje. On poštu je našu slobodu.

Smrću se ne završava sve. I ovo je ra zlog da pos ta nem ver-nik. I iako danas razgovor o smrti ili o krajnjem su du nije po pu la-ran i sma tra se ne ugo dnim, rečeni ca u Sim bo lu ve re je ipak is ti ni-ta: „I ko ji će po no vo doći da sa sla vom su di živi ma i mrtvi ma.”. Ne vi dim nijedan razlog da vam prećutim ova kav važan ra zlog da pos ta ne te vernik.

94

10. Ima mno go poslaPro­našla­sam­pa­ra­doks:­Ako­vo­lim­sve­do­bo­la,­ta­da­bo­la­više­ne­ma;­već­sa­mo­još­više­ljuba­vi.­Ka­da­sam­držala­ko­ma­dić­živo­ta­i­hra­ni­la­od­bačenu­be­bu,­dok­držah­ru­ku­čove­ka­ko­ji­je­umi­rao­od­ra­ka­i­osećala­njego­vo­po­u­zdanje­i­za­hval­nost,­ta­da­spa­zih,­osetih­i­opi­pah­Božiju­ljubav­ko­ja­je­pos­to­ja­la­od­početka.­

Maj ka Tereza

Kad­god­ste­učini­li­nešto­za­je­dnog­od­ove­mo­je­naj­manje­braće,­za­me­ne­ste­učinili.

Ma tej 25,40

Svet bi mogao biti mnogo bolji. Iako u njemu ima mno go to-ga le po ga, da le ko više je onog što je ne ga tiv no. Za gađenje čove-čije okoline, mržnja i rat među na ro di ma, ne po mirljivost među ne ka dašnjim pri ja teljima, ra zvo di, glad, za vi snost od dro ga i mno gi dru gi pro ble mi po ka zu ju ko li ko je svet us tva ri propao.

Tre­ba­da­bu­de­mo­Božiji­sa­radniciKa da ne ko pos ta ne hriš ćanin, is tog tre nut ka tre ba da stu pi u

četu Božijih po ma gača. Trebalo bi i drugima da dozvolimo da osete pomoć koju smo dobili od Boga. Izmi renje s Bo gom tre-ba da se is ka zu je u našim odno si ma pre ma dru gim ljudi ma. Na ovom sve tu za is ta ima mno go posla.

Traže se ljudi ko ji su oslo bođeni od sa mih se be i ko ji se sma-tra ju to li ko voljenima, da mo gu dru gi ma da pre nesu tu ljubav, a da ne pi ta ju za ne ku na gra du; ko ji su ose ti li to li ku zaštić enost da mo gu dru gi ma da je pre ne su.

U sušti ni, pro blem u našem sve tu se ne sas to ji u ne dos tat-ku pro je ka ta i ini ci ja ti va za po moć. Na pro tiv, pro blem je sam čovek.

95

U zemljama trećega sve ta uvek sam izno va doživljavao ka ko po moć ko ja je došla u zemlju uopšte ni je sti za la do onih ko ji su umi ra li od gla di, sa mo za to što je ca rin ski službe ni ci ni su pro-pus ti li zbog du gog čekanja na is pla tu ogrom ne su me za mi to. U međuv re me nu, ljudi su um rli od gla di, iako je po moć bi la to li ko bli zu. Ra zbi la se o hri di ne po hle pe ne ko li ci ne onih, koji su za sebe ima li dovoljno.

Ljudima­je­potrebna­pomoć­drugih­ljudiMeđutim, ne tre ba ni da po gle da mo u treći svet ka ko bi smo

vi de li gde je po moć ne op ho dna. I kod nas ljudi žive na uli ci bez krova nad glavom. I kod nas se žene oda ju pros ti tu ci ji da bi bar ma lo za ra di le. I kod nas ljudi umi ru usamljeni.

Je dan od mo jih naj boljih pri ja telja bio je le kar na odeljenju za bolesnike od AIDS-a. Pričao mi je ka ko je imao mno ge pa ci-jen te ko ji su već pre kli ničke doživeli socijalnu smrt. Ni ko od čla no va po ro di ce ih više ni je po sećivao. Niko od pri ja telja ili po zna nika. Sa ra dni ci u bol ni ci su bi li je di ni ljudi sa ko ji ma su još bili u kontaktu.

Isus­traži­ljude­ko­ji­zna­ju­da­služePosla ima puno. Tre ba sa mo da otvo ri mo oči da bi smo ih

ot kri li. Za da ci su to li ko ve li ki i ra zno li ki da se čovek pod nji-ma može slo mi ti ili pas ti u očaj, jer je ih pros to ne mo guće sav-ladati.

Isus traži ljude ko ji do zvoljava ju da ih on pošalje u žarišta sve ta i ko ji će de lo va ti ta mo gde je to po tre bno. Na rav no, ne može sva ko da ra di sve. Ogra ničeni smo našim vre me nom, našom sna gom, našim spo so bnos ti ma. Uos ta lom, ne mo ra sva-ko da ura di sve. Ali ljudi nas tre ba ju. A Bog ima je dno mes to za sva ko ga, ko ji sa mo on može da is pu ni. Hriš ćanin je po sla nik. Isus nas je izmi rio s Bo gom, opros tio nam je našu kri vi cu, te nas

96

is pu nio svo jim Du hom da bi smo u Njego vo ime pošli u svet i propovedali njegovu reč. Hriš ćani su pred stav ni ci Isu sa Hris ta. U ovom sve tu tre ba da širi mo Božiju vla da vi nu kao što je Hris-tos činio.

Ka da se Vas krsli ja vio svo jim učeni ci ma, odmah im je dao na-log: Mir­va­ma.­Kao­što­je­Otac­po­slao­me­ne,­ta­ko­i­ja­šaljem­vas!­(Jo van 20,21). Isus sa sobom donosi mi r, oproštenje za prošlost i daje na log za bu dućnost. On nas oslo bađa od pogrešnih sveza u našim živo tima kako bi u njegovo ime odlazili u svet da služimo Bo gu. Zbog to ga, deo stvar nog obraćenja Bo gu podrazumeva da od tog trenutka tražimo i činimo njegovu volju.

Po­sla­ni­kao­HristosIsus je u svom čuve nom go vo ru u Na za re tu izložio svoj živo-

tni pro gram. Pročitao je odlo mak iz knjige pro ro ka Isa ije ko ji opi su je šta se do gađa ka da Bog izno va deluje u svetu i stva ri do vo di u red: Na­me­ni­je­Duh­Gos­podnji,­jer­me­je­po­ma­zao­da­si­ro­ma­si­ma­obja­vim­je­vanđelje.­Po­slao­me­je­da­sužnjima­obja­vim­oslo­bođenje,­slepi­ma­da­će­pro­gle­da­ti,­da­na­slo­bo­du­pus­tim­ po­tlačene,­ da­ obja­vim­ go­di­nu­ bla­go­na­klo­nos­ti­Gos­podnje­(Lu ka 4,18-19; Isa ija 61,1-2).

Isus je rekao da je to nastupilo o vim do las kom. Isus je taj Bo-gom po sla ni iza sla nik i po ma za nik, ko ji si ro mašni ma objavljuje do bru vest, sle pi ma vraća očni vid, oslo bađa sužnje, us pravlja slomljene i ljude po no vo do vo di u kon takt s Bogom.

Ovaj za da tak je pre neo na svo je učeni ke. A ti me i na nas, ako ga sledimo.

Bog­gle­da­one­ko­je­ni­ko­ne­gledaBog se na poseban način interesuje za si ro mašne, sle pe, slo-

mljene, po tlačene, sužnje i be zna dežne, bo le sne i sta re, očaj ne i umi ruće. U Sta rom za ve tu na la zi mo mno ge za po ves ti ko je bi tre-

97

balo da šti te pra va udo vi ca i si ročadi, si ro mašnih i naj si ro mašni-jih, stra na ca, izbe gli ca i obes pravljenih.

Isus kaže u svom go re ci ti ra nom go vo ru ka ko će sudnjega dana odlučujuće biti ono što smo učini li naj manjoj braći (Ma tej 25,31-46). Je dnom će nas upi ta ti da li smo na hra ni li gla dne, žed-ne na po ji li i stran ci ma po nu di li smeštaj. Upi taće nas da li smo ode nu li na ge, po se ti li bo le sne i ljude u zatvoru i po mo gli im.

Bog voli ljude. Želi da ih isceli, oslo bo di i daruje. Kao Njego-vi sled be ni ci, tre ba da pomognemo da se vrši Njego va volja. Po put Isu sa, šalje i nas da objavljuje mo Njego vu vest i da pre no-si mo Njego vo is celjenje.

Bog traži voj ni ke za svo ju ar mi ju po moćni ka. Traži glasnike, ko ji će no si ti Njego vu vest u najudaljenije delove sveta. Jer ni je reč sa mo o so ci jal noj po moći. Vest o Isu su, hle bu živo ta, tre ba da sti gne do sva ko ga za je dno sa hle bom za gla dno te lo. Na sva-kom mes tu ljudi ma bi trebalo da bude omogućeo da nađu put k Bo gu. Svi bi tre balo da zna ju da je Isus Gos pod ko ji ih vo li, ko ji je za njih um ro i vaskrsao.

Isus je ra za slao svo je učeni ke: Za­to­idi­te­i­sve­na­ro­de­učini­te­mo­jim­učeni­ci­ma,­krsteći­ih­u­ime­Oca­i­Si­na­i­Sve­to­ga­Duha,­učeći­ih­da­se­drže­sve­ga­što­sam­vam­za­po­ve­dio.­I­evo,­ja­sam­s­va­ma­sva­ko­ga­da­na,­sve­do­kra­ja­sve­ta (Ma tej 28,18-20).

Ljudi­ma­tre­ba­IsusLjudi žive bez na de. Ne očeku ju više ništa od živo ta, jer su

isu više čes to bi li ra zočara ni. Isus je upra vo njima po tre ban, jer je On nada.

Ljudi žive bez spoljašnjeg i unu trašnjeg mi ra. Po tre ban im je Isus ko ji će im da ti Božiji mir.

Ljudi su sa mi. Čeka ju ne ko ga ko ji će ih po se ti ti i sa osećati sa njima. Isus želi da dođe k njima kao pri ja telj i pratilac. Mi možemo da im otvo ri mo put k Isusu.

98

Ljudi umi ru u sa moći. Ne ma ni ko ga ko ji će im držati ru ku. Isus želi da im bu de bli zu preko nas.

Svu da ljudi čeka ju na glasnike Božije ljuba vi. Isus traži ljude ko ji će pos ta ti njego vi glasnici. Traži ljude ko ji se za Njega otva-ra ju, ta ko da se u njima ote lovljuje Njego va ljubav.

Ima mno go poslaU svim živo tnim po dručji ma su po tre bni ljudi ko ji se u Isu so-

vo ime ba ve pos to jećim pro ble mi ma. Želim da kao primer na ve-dem ne ko li ko po dručja u ko ja Isus želi da nas pošalje. Po tre bni su nam hriš ćani učitelji ko ji će de ci i om la di ni bi ti pra vi uzo ri i oso be sa ko ji ma mo gu da ra zgo va ra ju. Po tre bni su nam hriš ćani u domenu medicine, ko ji u pa ci jen ti ma ne vi de sa mo broj, već dra go ce ne ljude stvo re ne po Božijem obličju. Po tre bni su nam hriš ćani u priv re di ko ji su zbog Isusa spremni da budu pošteni i otvoreni, ma kar i po ce nu fi nan sij skog gu bit ka. Po tre bni su nam hriš ćani u po li ti ci ko ji se usuđuju da ozbiljno shva ta ju me ri la Bi bli je i u ovom po dručju, ko ji ne ra de za sop stve nu čast ni ti za svoj lični interes, već zaista za opšte do bro. Po tre bni su nam hriš ćani u ume tnos ti, kul tu ri i u me di ji ma ko ji su po red kva li te-tnog po sla uje dno i Isu so vi ljudi ko ji do pri no se ono me što je i Isu su važno: is ti ni, le po ti, čis to ti, ra dos ti i ljuba vi. Po tre bni su nam hriš ćani u so ci jal nim žarišti ma ko ji, po red stručnog znanja u svoj posao unose i Hristovu ljubav – i ko ji is punjeni Sve tim Duhom po kušava ju da ljudi ma po mažu ce lo vi to, da im služe, a is tov re me no ih po ve zu ju s Božijom ljubavlju i Njego vom silom. Po tre bni su nam hriš ćani u svim za ni manjima i pro fe si ja ma i za da ci ma, za to što je Isus gos po dar nad svim. Kao Njego vi sve-do ci tre balo bi da živi mo „u ovom sve tu”, a da se is tov re me no ne poistovetimo sa stan dar di ma i vre dnos ti ma ovo ga sve ta. Ima mno go po sla. I za to što je Bog sve učinio za nas, sme mo i mi da

99

sve pre du zme mo Njega ra di. Ne iz ne kog grča ni ti iz osećanja kri vi ce, ne go iz za hval nos ti pre ma Isusu.

Žive­ti­iz­za­hvalnostiTa da će na našem de lo vanju počiva ti Božiji bla go slov, bez

ob zi ra na to šta čini li u Njego vo ime. Božija vla da vi na je to li-ko sve obu hva tna, da želi obu hva ti ti sva po dručja našega živo ta. Pav le piše: I­što­god­da­čini­te­rečju­ili­de­lom,­sve­čini­te­u­ime­Gos­po­da­Isu­sa,­za­hvaljujući­Bo­gu­Ocu­kroz­Njega (Ko lošani ma 3,17).

Fri drih Bo delšving (Fri e drich Bo del schwingh), ve li ki društve ni re for ma tor i očin ski po ma gač za mno ge za pos tavljene ljude, po zna vao je izvor si le za hval nos ti. Sažeo je ovo is kus tvo svo ga živo ta sle dećim rečima: „Za hval nost i ljubav su si le ko je su izvo je va le više po be da od svih ar mi ja sve ta.”

I­za­vas­ima­mno­go­poslaI to je je dan od ra zlo ga da pos ta ne te vernik: po tre bni ste Bo-

gu. Ne moj te bežati od svog za dat ka, od po zvanja koga je Bog sta vio u vaš život. Ima te sa mo je dan život. A on je stra ho vi to važan.

Po zna ti en gles ki maj stor kri ke ta, Čarls Stad (Char les Studd), po klonio je sve svo je na sleđeno bo gat stvo uprkos protivljenju čita vog društve nog kre ma En gles ke, te je naj pre otišao u Azi ju, gde je proveo čitav niz godina, a ka sni je, kao star i bo les tan, u unu trašnjost Afri ke. U očima sve ta bio je bu da la, jer je od ba cio svoj život. Međutim, u Isu so vim očima bio je poput dragog ka-mena. Njego v životni moto je glasio: „Ako je Isus Hris tos Bog i ako je za me ne um ro, on da ni je dna žrtva ko ju za Njega po dno-sim ne može da bu de pre ve li ka.”

U je dnom od svo jih po slednjih pi sa ma, napisao je „… je dan život ko ji će us ko ro bi ti prošlost. Os taće sa mo ono što je urađe-

100

no za Isu sa.” (Only one li fe that will so on be past. Only what’s do ne for Je sus will last.)

Ima mno go po sla po na lo gu naj većeg ca ra, Isu sa. Pri hva ti te se posla!

101

Tri­ko­ra­ka­pre­ma­IsusuNa bro jao sam de set do brih ra zlo ga da pos ta ne te vernik.

Možda su vam neki od njih bili ja sni ji od dru gih. Ako ste čita jući ovu knjigu sti gli do ov de, že leo bih da vas konkretno po zo vem da pos ta ne te vernik.

Bi ti hriš ćanin znači žive ti u sve snom za je dništvu sa Bo gom ko ji vas je stvo rio i ko ji je za vas na krstu oku sio smrt, da bis te vi mo gli večno da živite.

Mo li te mu se. Za hva li te mu na Njego voj ljuba vi. Priz naj te mu ono o čemu u vašem živo tu postoji svest o krivi ci. Pa onda pri hva ti te Njego vo oproštenje i izbavljenje. Njego va po nu da još uvek važi: Ono­ga­ko­ji­do­la­zi­k­me­ni­neću­is­te­ra­ti­na­polje! (Jo-van 6,37)

Bi ti hriš ćanin znači žive ti pod vlašću Isu sa Hris ta. Pos ta ti hriš ćanin znači pro me ni ti vla da ra. Pre daj te Isu su Hris tu pra vo nad vla sništvom svo ga živo ta. On vas je izba vio svo jom krvlju. Vi ste Njego vo vla sništvo.

Is kažite to u mo li tvi. Pre daj te Isu su Hris tu vla da vi nu nad vašim živo tom. Pri znaj te ga za gos po da ra nad gos po da ri ma i ca-ra nad ca re vi ma i kao svog ličnog Gos po da. Odre ci te se svih lažnih ido la i si la u svom živo tu. Pređite pot pu no na Isu so vu stra nu. Njego vo obećanje važi: Da­ta­mi­je­sva­vlast­i­na­ne­bu­i­na­zemlji.­...­I­evo,­ja­sam­s­va­ma­u­sve­da­ne,­sve­do­kra­ja­sve­ta (Ma tej 28,18-20).

Bi ti hriš ćanin znači žive ti iz pu ni ne Sve to ga Duha. Isus ga je po slao kao teš itelja, po moćni ka i pri ja telja. On želi da u va ma bu-de izvor si le, ra dos ti i ljuba vi pre ma Bo gu. Mo li te Isu sa da vas is pu ni svo jim Du hom. Otvo ri te Isu su sva po dručja svo ga živo ta. Is kažite svo ju sprem nost da vas šalje i vo di. Isu so vo obećanje još uvek važi: Ko­god­ve­ru­je­u­me­ne…­iz­njega­će­po­teći­re­ke­

102

žive­vo­de­(Jo van 7,38). Bog vas je pri hva tio Isu so vim po sred-stvom. Ne ma potrebe da sumnjate u to.

A­ka­ko­dalje?Hriš ćani nu je mes to u zajednici sa drugim hrišćanima. Po-

tražite one, ko ji su za je dno s va ma na is tom putu.Hriš ćanin živi iz Božije reči. Počni te s čitanjem No vog za ve-

ta. Pročitaj te ga do kra ja i pri me ni te proči ta no na sebe.Hriš ćanin os ta je povezan s Hris tom. Sve što vas po kreće do-

ne si te Bo gu u mo li tvi. On će i na dalje razgovarati sa vama. Život zapravo tek sa da počinje.

Štampa: Euro Dream, Stara Pazova

ISBN 978-86-80822-02-0