udesno i udovino kominog oseaja za jezik, pisac uticajnih romana nesumnjive estetske vrednosti, Putovanja nakraj noi i Smrti na kredit - koje pojedini i meu srpskim knjievnicima (na primer, u ovogodinjoj anketi Politike) istiu, ne bez valja

udesno i udovino kominog oseaja za jezik, pisac uticajnih romana nesumnjive estetske vrednosti, Putovanja nakraj noi i Smrti na kredit - koje pojedini i meu srpskim knjievnicima (na primer, u ovogodinjoj anketi Politike) istiu, ne bez valjanog razloga, kao najbolje romane dvadesetog veka - osim u lepoj knjievnosti, ostavio je i brojne stranice u svojim (stravino) antisemitskim pamfletima koje su mu meu hitlerovcima donele takvu slavu da mu je Arno Beker, zvanini skulptor Treeg rajha, lik obesmrtio bistom.

Jedan od tih pamfleta, pod naslovom Sitnice o jednom klanju iz 1937, ne treba zaboraviti, imao je vidnog italakog uspeha u Francuskoj, a kako je odmah preveden i objavljen u nacistikoj Nemakoj, uspeh se umnoio. anr ovog svog rukopisa - koji e 1939. u domovini zakratko biti zabranjen da, za okupacije 1943, ponovo bude objavljen, i to u izdanju ilustrovanom fotografijama - Selin je, roditeljski neno, odredio kao humoristiki, rableovski, antisemitski i, prevashodno, pacifistiki.

Duboko uverenje autora da je fenomen antisemitizma u pravom drutvu s dve laskave stilsko-anrovske i jednom pozitivnom moralnom odrednicom - ovde je oigledno. tavie, prema Selinu, pacifizam je nemogu bez antisemitizma - Jevreji su prepreka miru oveanstva. Sa ovako vrstim ubeenjem, komotno, bez ikakve grie savesti, ovek moe da ubije est miliona Jevreja - jer, tu je re o mukotrpnom, portvovanom poslu na venu dobrobit oveanstva!

U Poznanju, 4. oktobra 1943, kad je ve objavljeno ilustrovano izdanje Sitnica o jednom klanju, Hajnrih Himler je SS voama jasno i razgovetno govorio o velianstvenoj rtvi onih koji ubijaju jevrejsku decu i njihove majke: Lino nisam smatrao opravdanim da se prilikom istrebljenja mukaraca - to e rei, poto ih pobijemo ili poto smo ih pobili - dopusti pojava osvetnika u vidu njihove dece koja e odrasti za nae sinove i unuke. Mora se doneti teka odluka da bi taj narod nestao s lica zemlje. To je ta ista nemoralna etika ubijanja kao rtvovanja zarad venog mira - pacifistiki genocid! o kojem, humoristiki, rableovski, govori i Selin.

Godine 1946. Selin pie: Antisemitizam je star koliko i svet, a moj antisemitizam, u svojoj prekomernoj i izvanredno komikoj formi, isto je literaran - ja nikad nisam nekog proganjao. Ukoliko ostavimo po strani implikacije prikrivenog znaenja ove reenice - da je zlo staro koliko i svet, i da se upravo antisemitizam bori protiv njega - moda je najbolji komentar ovakvog Selinovog samoopravdavanja, koje doista ima formu komedije zabluda, injenica, za sada neopovrgnuta, da i sam Adolf Hitler nije prisustvovao nijednoj egzekuciji Jevreja.

Te iste 1946, jadikujui da lov na ljude nikada nije bio tako bezoseajan kao lov na kolaboracioniste ili osobe smatrane za takve (stavljajui re kolaboracionisti pod navodnike, Selin zapravo negira postojanje kolaboracionista - to su samo osobe koje neko drugi dri za takve, naravno, nepravino), on pie: Nikada nije bilo progona Jevreja u Francuskoj. Jevreji su uvek bili potpuno slobodni (to nije sluaj sa mnom), njihova linost i posed bili su bezbedni u zonama viijevske uprave za sve vreme rata. U severnoj zoni, u trajanju jedva od nekoliko meseci, oni su morali da nose malu zvezdu. (Kakva slava! Hteo bih da mi zakae deset!) Bile su konfiskovane pojedine stvari Jevreja (i s kakvim tosovima!), to im je potom nadoknaeno, i to kako! (Dok meni nikad nije vraeno.) Preuveliavanje i izmiljanje, ovde je doista rableovsko, samo to posredi nisu fikcija i igra duha, nego surova stvarnost i neobuzdana mrnja.

Kad su Alen Ginzberg i Vilijam Barouz 1958. posetili pisca iji su ih romani oarali, u Selinovom domu ih je doekao lave ogromnih pasa. etam svoja pseta kroz selo zbog Jea. Potar baca moja pisma. Apotekar ne eli da mi daje prepisane lekove, jadao im se neizleivi antisemita.

Kad govorimo o linosti Luj-Ferdinana Selina, kao i o linosti ma kog drugog intelektualca ovena, naciste ili ideologa totalitarizma, greimo ukoliko njegovo delo razdvajamo od njegovog uverenja. Selin knjievnik je nerazdvojan od Selina pamfletiste, Selin esteta - od Selina ideologa. To ne znai da je antisemita pisao rave romane. To samo znai da briljantan umetnik, filozof ili naunik, samim tim nije nuno i odgovoran ovek.

Stvar je knjievnog znanja i ukusa da li emo ceniti Selinov doprinos knjievnosti, ali, da li Selinu treba odati javno priznanje, koje se uvek odnosi na ugled linosti, to je ve stvar morala, to je dobro shvatio i francuski ministar kulture. Jednom rei, Selin je rava javna linost koja je pisala sjajne romane.