Click here to load reader

Zoran Gluščević - Gete

  • View
    172

  • Download
    53

Embed Size (px)

DESCRIPTION

.

Text of Zoran Gluščević - Gete

  • Zoran Gluevi

    C/1Y>KBEHHr/lACHMK

  • PESCANA KNJIGA

    U red n ik Branko Kuki

    DizajnMilo Majstorovi

    N a korici G eo rg M elh io r K raus

    Gete u 26. godini

  • Zoran Gluevi

    GeteJedna kratka pria

    ^ C/iy)KBEHM r/lACHMK

  • MLADI GETE

    Poznati su faktori koji presudno utiu na form iranje linosti. Ali nisu poznati svi mehanizmi, stepen meuzavisnosti i obim interakcije u koji- ma se usaglaavaju njihova dejstva i, uprkos mogunostima koje otvara primena kompjuterske i elektronske tehnike u ispitivanju linos, nikad nee moi da se postavi definitivna ema, je r licnost izmie ematizmu okle god je zdrava, norm alna i delotvorna, tj. d o k je linost.

    Namerno sam postavio linost u pasivan odnos je r faktori kojima linost formira sredinu mnogo su poznadji, blii i uhvatljiviji i to moda zato toje linost prisutna u delu koje ostvari, a to je neto opipljivo i pri- stupano ispitivanju.

    M ladostjedne linostijoje neuhvadjivija, je r je , suprotno uobiaje- nim pogledima i shvatanjima^ mladost esto bogatija i sloenija od zrelosti. Neka vas ne iznenadi ovaj contradictio in adiecto, ali u zrelim godinama redov- no dolazi do ematizma, linost dostie odreene okvire koje onda samo nastoji da ispuni to veim mnotvom injenica i detalja, dok su razvojne mogunosti najee svedene na minimum. U mladosti i detinjstvu, napro- tiv, celo jedno bogatstvo opredeljenja i inicijativa lei pred linou, bo- gatstvo koje se vie nikad nee ponoviti, Da su detinjstvo i mladost ispu- njeni neizmernou fantazije, projekata i najrazliitijih mogunosti, u to nas svakodnevno uveravaju knjievnost i analitiari od Frojda do danas.

    Sad se zapitajmo kako stoji sa Geteom u tom pogledu: da li je boga- tija njegova mladost od njegove zrelosti ili obm uto? Problem mladosti ovim pitanjem samo je dodirnut u najosedjivijoj taki, ali nikako nije iscr- pen. Pokuajmo da otknjemo i, koliko je to moguno, definiemo faktore koji su odredili mladost Geteovu a time postavili i osnovu za razvoj njego- ve linosti; kakve, to emo tek videti. Najzad, ispitaemo i kako su raspo- reeni efekti te mladosti, ta je od nje ulo u samu linost, a ta se preli- lo u njeno knjievno delo, odnosno kakav odnos postoji u toj fazi linog razvitka izmeu stepena unutam je kongruencije i sposobnosti knjievne imaginacije da oblikuje.

    Sam Gete je bio svestan naslednih faktora u strukturi svoga duha kad je rekao kako je izvren raspored nasleda njegovih najbitnijih svojstava:

    7

  • od oca je nasledio volju, a od majke Lust zum fabulieren. Meutim, ono ko- medijako, onu masku, personu Hansioursta, koju nije tako lako uspeo da navue na svoje lice kao zatitni omota protiv svega neprijatnog iz sredine i okoline u kojoj je bio prinuen da ivi, to, tu sposobnost sa- mokreacije nije nasledio ni od koga; to je stekao i nauio u ivotu po cenu ogrom nih ulaganja, i da je nije stekao pao bi na bojnom polju ne- uspelog prilagoavanja, kao mnogi njegovi savremenici, kao njegov pri-

    jatelj Siler, kao Klajst, Glajm i mnogi drugi koji su se ubili, poludeli ili izgubili neznano kud.

    Sta od svega toga postoji ve u mladom Geteu, a ta je rezultat talo- enja iskustava i sudelovanja u ivotu? Gete je kao retko ko ist proizvod ivotne iskustvenosti. Kao mlad, je li bio rigidan, nesavidjiv, tvrd ili, su- protno, razuzdan, iznutra bogat, neuhvatljiv? U deUnjstvu, kao reakciju na tesnogrudost porodine sredine, gradi svoju sopstvenu religiju i ispo- veda panteizam. Pa u Lajpcigu, Strazburu - kakav je tamo bio i koliko je uopte bio podloan uticaju sredine sve dok nije sazreo? Sam je rekao da se ovek bogati do etrdesete godine, posle samo koristi to to je doe skupio. Mislim da je sam Gete ovo pravilo demistifikovao.

    Moda bi najpre trebalo odgovoriti na pitanje koje autor, u ime i- talaca, moe samom sebi postaviti: otkud opet Gete, dokle o Geteu, zar ima ta novo da se kae o Geteu? Svakako da su u odluci za ovaj izbor preovlaivale najdublje subjektivne pobude, a one se kreu od potova- nja i ugledanja, identifikacije i idealizacije, do ko zna po koji put pono- vljenog munog pokuaja da se uma simbola, znaenja i poruka dosegne u njenom sutinskom vidu. Ali ni najsubjektivnyi motiv za neprekidno vraanje jednom piscu nije bez neke objektivne take uporita.

    U ovom trenutku, kad je najistaknutiji deo humanistike zauzet pro- blemima i definisanjem linosti, prouavanje Getea nam ee se kao iz- vanredan povod da se na njegovom prim eru istrauje jedna od kardinal- nijih reakcija koje se uspostavljaju u dom enu ljudske egzistencije: odnos linosti i dela. Zapravo, Geteov sluaj je izuzetno egzemplifikativan je r je kod njega, kao u retko kog oveka i stvaraoca uopte, postojala tesna funkcionalna veza izmedu razvoja linosti i njene stvaralake aktivnosti, tako da svakom stepenu njegovog linog uzrasta odgovara odreena stvaralaka faza kao njena neposredna i bukvalna objektivizacija. Goto- vo da nem a oveka kod koga se moe s takvom preciznou pratiti ta te- sna povezanost linosti i dela, pri emu pojam ,,delo, iako se nalazimo u knjievnom dom enu, nije ogranien na umetniko stvaranje nego ima jedan iri i dublji znaaj, onaj koji je uvela i do naih dana potpuno razvila psihoanaliza: ne, dakle, samo delo kao estetska kategorija nego

  • delo kao kreativna kategorija, kao nain stvaralakog ispoljavanja linosti u njenom unutarnjem razvitku, stvaranje kao egzistencijalna potreba na- eg bia. Tek sa te take moe se shvatiti i Geteovo bavljenje prirodnim naukama, slikarstvom, bibliotekarstvom, geologijom.

    ta moemo na osnovu onoga to ve znamo o mladom Geteu za- kljuiti u pogledu njegovog psiholokog razvoja, iskustva i znaaja ne- kih faktora u detinjstvu za njegovu linost i stvaranje? Najpre, Gete je frustriran od oca. Otac je bio strog, pedantan, hladno sraunat ovek. Hteo je uspon u drutvu po svaku cenu, i postigao ga je kupujui titulu carskog savetnika. S istom takvom raunicom se i enio: ne oseanja, nego volja, razum, istrajnost, ambicija, sujeta, teror - to su svojstva koja su krasila oca. Njegova re je bila poslednja i kad se radilo o sinu: hteo je da ga modeluje po svojoj volji i sinu nije ostajao drugi izlaz nego ili da se povinuje ili da se suprotstavi.

    Time su date sve pretpostavke za sukob s ocem, ali je stvar Geteove linosti i drugih objektivnih, u prvom redu porodinih, faktora kojim e putem krenuti suprotstavljanje, ako do njega doe. U poeziji mladog Getea imamo odm ah dokaze za inspiraciju koja je odatle potekla, iz od- nosa sin-otac. To su dve uvene, valjda najbolje pesme Geteove iz tog perioda njegova ivota: ,,Prometej (1774), gde se gnevno i prkosno su- protstavlja ocu bogova, Zevsu, u stvari sopstvenom ocu! Ali ni taj odnos prem a svome ocu nije bio jednostavan i jednostran(I) nego ambivalen- tan: dok m u se, s jedne strane, suprotstavljao branei pravo na svoju li- nost i linu kreaciju u ivotu, pravo da sam izgradi svoju linost i radni, odnosno ivotni ambijent oko nje, dotle se u Ganimedu" vraa svevole- em ocu, tj. prosiruje pojam linog, biolokog oca i u tako proirenom vidu kompehzuje vlastitog oca. Osim toga, Ganimed ima i crte homosek- sualne linosti, i enske narcisoidnosti, Razlika je izmeu ta dva pojma i u tome to je ovaj otac delo njegove sopstvene kreacije, d o k je prirodni otac onaj kojeg niti je mogao da bira niti da menja, u njegovim svojstvi- ma, nego ili da ga primi ili da ga odbije onakvog kakav mu je nam etnut slepom biolokom nudom.

    Dve frustracije od znaaja za njegov razvitak belei detinjstvo: odva- janje od prve Ijubavi, Grete, i odbijanje otm enih deaka da ga prim e u svoje drutvo.

    Dolaskom u Lajpcig 1765. godine situacija je izgledala ovako: u ro- diteljskoj kui sukob s ocem. Otac je ovek koji je sve rtvovao svome drutvenom nad ja, koje tiranski od njega zahteva da i sina stavi u slu- bu svoje ideje o drutvenom usponu. O n nikad nee zaboraviti da ga frankfurtski senat nije hteo, mimo izbora, uzeti za jedno od dravnih

  • slubenikih mesta, i on je svoj drutveni ugled kupio za novac od izgna- nog cara, pojaao ga enidbom i sada je hteo da njegov sin nastavi dru- tveni uspon. Slian je sluaj i sa Klajstom, koji je preuzeo tiransko nad-ja svoje porodice i familije kao sopstvenu sudbinu i teio za slavom i uspe- hom da bi udovoljio tom nagonu.

    Gete ne prihvata tu oevu n ad ja tiraniju, ali ga ona pritiska i spolja usmerava njegov ivot. On je morao poi na prava zbog oevih planova, ne zbog intim ne potrebe. Otac je hladan, neumoljiv i sav u slubi svoga nadja. U Getea preovlauje majina crta, enja, emocijai konano okno- filska sklonost, je r se u porodinom krugu nije snaao, ostao je bez oslon- ca, jo nije uspeo ni da nasluti, a kamoli razvije princip enskog kao unu- tranji oslonac. Vezao se za majku i, lien nje, bezuspeno je zamenjuje u ljubavima. Majka je sve: dom, zastita, srea, ljubav. Dolazi u Lajpcig, osea se usamljen, sva njegova pisma vrcaju od tog oseanja. Vezuje se i hoe da nae oslonac u ljubavi prem a Ani Katarini Senkopf, ali ona je prom uum a krmareva ki koja uvia nepremostivost prepreka koje ih dele, u prvom redu stalekih, i ostaje na distanci. O n se za^ubljuje, hoe u tome sve da naknadi, i unutranju prazninu, i usamljenost, i nezadovo- ljenu e za saznanjem, ona postaje zamena za sve, i on doivljava slom. Poto ga i ona odbija, njegova agresivnost okree se protivu njega; on eli sebi smrt, a poto nije u stanju da digne ruku na sebe, odaje se la- kom nonom ivotu i za kratko vreme oboleva i doivljava krvoliptanje. U stvari, bei u bolest.

    Vraa se kui, sestra i majka vide u njemu dete i bolesnika kojem tre- ba pomoi, otac vidi samo nezahvalnog sina koji je razoarao njegova oe- kivanja, i odmah se sukob pojaava do nove, jo opasnije napetosti: bole- sni Gete mrzi oca, ali ta mrnja se opet okree protiv njega sam ogjer ne moe ni da je prevlada, ni d a je se oslobodi, ni d a je