P Č E L A R S K I Ž U R N A L • 1 3 • o k t o b a r - d e c e m b a r 2 0 1 1 .4

Staromodni frontalni oblik nastave polako iščezava. Umesto pasivnog slušanja preda-vanja, koncept aktivnog učenja i istraživanja

predstavlja glavni pristup u školama budućnosti. Realnost je takva da će biti sve teže pridobiti pažnju učenika, ukoliko političari i obrazovne institucije ne usvoje nove ideje i pristupe, a Jirgen Tauc, u svetskim okvirima čuveni i priznati ekspert za pčele, nije jedini koji deli ovo mišljenje. Stva-ri se, na ovom polju, menjaju prilično sporo za ovog profesora biologije na Univerzitetu u Virz-burgu (Nemačka), koji je, rešen da unese novine u sve nivoe obrazovanja – od predškolskog do univerzitetskog – organizovao novi, alternativni i originalni, model učenja i predavanja pod na-zivom HOBOS. Sve je počelo 2009. godine, kada je u nekoliko oglednih škola krenuo pilot proje-kat online nastave o pčelama. Za samo dve na-redne godine HOBOS je sa uspehom implemen-tiran u školske sisteme velikog broja zemalja na nekoliko kontinenata: Nemačkoj, SAD, Kini, Luk-semburgu, Holandiji, Italiji, Engleskoj, Južnoj Africi, Švajcarskoj, Jordanu, Čileu… Nedavno je projekat HOBOS, čiji pun naziv glasi Honey Bee Online Studies, dobio i podršku organizacije UNESCO, što ga je učinilo zvaničnim partnerom UNESCO-ve svetske dekade 2005-2014, pod na-zivom „Obrazovanje za održivi razvoj“. O značaju ovog projekta govori i činjenica da su globalne televizijske stanice kao što su BBC i ZDF, kao i renomirani magazini i novine, Štern, Špigl i Nju-jork Tajms, detaljno izvestili javnost o aktivnosti-ma profesora Jirgena Tauca i njegovog tima koji su uspeli da stvore svakome podjednako dostu-pan model obrazovanja, da globalizuju sadržaj predavanja i da prenesu deci znanje na jedan potpuno nov i jedinstven način.

Reci mi i ja ću zaboraviti;Pokaži mi i moći ću da se setim;

Uključi me i razumeću.

Kineska poslovica o obrazovanju

Medonosna pčela kao „zvezda“ obrazovanjaOpšte obrazovanje je od krucijalnog značaja jer obezbeđuje veštine i znanja neophodna za uspeh pojedinaca i zajednica, uključujući unapređenje sposobnosti da mislimo kritički, integrišemo i po vezujemo saznanja, izvlačimo zaključke iz kompleksnog materijala, da razumemo procese u skladu sa razvojem i promenama naučnih poj-mova, da razvijamo matematičke veštine koje su neophodne za analitičko mišljenje i rešavanje problema.Profesor Tauc, idejni tvorac HOBOS-a, smatra da je upravo medonosna pčela Apis mellifera, „su-perstar“ obrazovanja, odnosno da predstavlja jedan od najboljih modela za proučavanje pri-rodnog sveta, a ovakav njihov status objašnjava sa sledećih nekoliko činjenica:• Medonosne pčele žive kao superorganizmi u zajednicama i fasciniraju ljudsku vrstu mileni-jumima unazad. Poznate su svima i pobuđuju svačiji interes.• Pčelinje zajednice su veoma složeni sistemi, koji neće u skorije vreme biti u potpunosti shvaćeni.• Pčele su vredan izvor ideja koji prevazilazi okvi-re biologije i zadire u arhitekturu, inženjerstvo, principe organizovanja resursa, tehnologiju ma-terijala, matematiku, agronomiju i još mnogo toga.• Medonosne pčele su nezamenljive kao opraši-vači cvetova, što ih čini najvažnijom karikom u lancu proizvodnje hrane za čoveka – voća i po-vrća, i proizvoda koji ih sadrže. One su od po-djednake važnosti za prirodne ekosisteme kao oprašivači divljih cvetnica i čuvari biodiverziteta u celini.

PROJEKAT NASTAVE O PČELAMA U OSNOVNIM I SREDNJIM ŠKOLAMA

HOBOSObr

azov

anje

w w w . u m e l j i c . c o m

1) Infracrvena kamera ko-ja snima ulaz u košnicu, 2) Infracrvena kamera koja snima dešavanja u vrtu ispred košnice, 3) Termo kamera u boji, 4) Podloga pomoću koje se detektu-ju sve promene na ulazu košnice, 5) Vaga koja be-leži sve promene u težini pčelinje zajednice, 6) Koš-nica, 7) Baza podataka, 8) Senzori za merenje tem-perature, 9) Kombinovani senzor koji meri tempera-turu i vlažnost, 10) Endoskopska kamera sa mikrofonom, 11) Endoskopska kamera sa mikrofonom, 12) Meteorološka stanica, 13) Detektor svetlosti, 14) Uređaj za merenje vlažnosti zemljišta, 15) Poseban uređaj za prikupljanje podataka o stanju vegetacije, 16) Uređaj za prenos podataka, 17) Uređaji za merenje atmosferskog pritiska, temperature, vlažnosti, sunčevog zračenja i količine padavina, 18) Uređaj za merenje brzine vetra (foto www.hobos.de)

5

Kako funkcioniše HOBOS?HOBOS predstavlja ambiciozno zamišljen edu-kativni projekat u koji su uložena velika sredstva. S druge strane, za korišćenje HOBOS-a nije po-trebno puno toga. Dovoljna je internet konekci-ja, što brža to bolja, i pretraživač koji podržava Javu i Flash. Da bi učenik koristio HOBOS ne mora da poseduje nikakvo predznanje o pčelama. Za-hvaljujući web kamerama postavljenim u košni-ci i na njenom ulazu učenici mogu preko inter-neta posmatrati sve aktivnosti pčelinje zajed nice u realnom vremenu. Na raspolaganju im stoji i obilje godinama sakupljanih informacija koje mogu da budu upotrebljene za učenje stimula-tivnih, informativnih i inovativnih lekcija. Ukoli-ko neko propusti neki događaj u košnici ili zatu-ri neku informaciju koja ga zanima, može je pronaći u bazi podataka u kojoj se čuvaju svi podaci iz poslednjih 12 meseci. Treba još nagla-siti i da ovakav oblik učenja zahteva onoliko vremena koliko je neko spreman da mu posveti. Učenicima je omogućeno da iz prve ruke prou-čavaju dugovečnost HOBOS-ovih pčela zahva-ljujuću minijaturnim čipovima prikačenim na njih. Informacije koje se tiču vremenskih prilika, zatim zvukova u pčelinjoj zajednici, kvaliteta vazduha,

temperature, vazdušnog pritiska ili koncentraci-je CO2, sakupljaju se pomoću senzora, čime se učenicima, povratno, obezbeđuje konstantan priliv obilja materijala za njihova lična istraživanja. Pri kojoj temperaturi će pčele izleteti iz gnezda? Koliko je glasna pčelinja zajednica tokom noći? Šta pčele rade preko zime? Na sva ova pitanja može se odgovoriti zahvaljujući bazi podataka koju je tokom nekoliko godina formirao Hartmut Virle (Hartmut Vierle), tehnički rukovodilac HOBOS projekta, a koja sadrži terabajte informacija.Ovaj jedinstveni program, koji pruža neposredan uvid u čudesni svet pčela, prilagođen je svim uzrastima, od predškolskog do univerzitetskog. Savršen je za interdisciplinarne studije i istraži-vanja. Može da se koristi individualno, ali i za projekte koji obuhvataju zadatke raspoređene na tim istraživača.HOBOS pruža beskonačni prenos podataka iz četiri glavna izvora: a) iz pčelinje zajednice, b) iz meteorološke stanice i zemljišta, c) vegetacije i d) pčela pojedinačno. Sa ovolikom količinom informacija svaki učenik (student, srednjoškolac, osnovac ili dete predškolskog uzrasta) može po-tvrditi i proveriti ono što je već poznato o pčela-ma, ali i kreirati potpuno nove pretpostavke i

P Č E L A R S K I Ž U R N A L • 1 3 • o k t o b a r - d e c e m b a r 2 0 1 1 .6

otkrića. Baza dostupnih podataka se kontinuira-no dopunjava i dopunjavaće se na moćnim ser-verima iz godine u godinu, omogućavajući na ovaj način razmenu i korišćenje informacija iz prošlosti ali i u realnom vremenu.Korisnik HOBOS-a može se u svakom trenutku informisati o vrednostima sledećih parametara u pčelinjoj zajednici: o ukupnoj težini pčelinje zajednice, temperaturi izmerenoj na 14 pozicija unutar košnice i izvan nje, stepenu vlažnosti unutar košnice, zvuku sa dve lokacije unutar košnice, o saobraćanju pčela na ulazu u košnicu itd. Kada se radi o meteorološkim i geološkim podacima na raspolaganju su neprestano trenut-

ne vrednosti: temperatura, vlaga, pravac vetra, brzina vetra, atmosfersko električno polje, sun-čana radijacija, vazdušni pritisak, temperatura zemljišta, sadržaj vode u zemljištu. Svakom ko-risniku dostupni su i podaci o vegetaciji iz HO-BOS-ove bašte. Postavljeni senzori obezbeđuju informacije o potrebama za vodom i ostalim para-metrima relevantnim za proizvodnju nektara, koji su, povratno, relevantni za sakupljačke aktivno-sti pčelinje zajednice. Podaci o nekoj pojedinač-noj pčeli prikupljaju se pomoću specijalnih mi-nijaturnih čipova sa radio frekvencijom. Na ovaj način moguće je da se utvrdi njena tačna loka-cija, istraživački letovi i, konačno, trenutak smrti.

INTERVJU: JIRGEN TAUCRazgovarala Mirosava Činčurak

Ekskluzivno za Pčelarski žurnal iz Bensheima (Nemačka)

Samo veliki zaljubljenik u ono što radi u stanju je da za kratko vreme pobudi pažnju velikog broja ljudi. U gradu u kome živim, u Benshe-

imu u centralnoj nemačkoj pokrajini Hesen, moje pčelarsko udruženje proslavljalo je 150. godiš-njicu postojanja. Počasni gost jubilarne večeri bio je čuveni naučnik i veliki poznavalac pčela sa univerziteta u Virzburgu, prof. dr Jirgen Tauc (Jürgen Tautz). Pozivu našeg udruženja rado se odazvao s obzirom da je rođen u su sednom gra-du Hepenhejmu uda ljenom 8 kilometara od našeg mesta.Veliki biolog i zaljubljenik u nauku vodio nas je duže od 90 minuta kroz fantastični svet medo-nosnih pčela. Kroz njihovo ponašanje, sposobnost opažanja, komuniciranja i učenja. Govorio je i o projektu HOBOS za koji kaže da se ni u snu nije na dao da će naići na tako veliko interesovanje ši rom sveta. Nakon njegovog izlaganja, „naoru-žana“ Pčelarskim žurnalom i profesorovom knji -gom Fenomen Honigbiene stala sam sa ostalim pčelarima u red za potpis u knjizi. Zamolila sam ga za kratak razgovor i on mi je ponudio mesto kraj sebe.

Poštovani profesore Tauc molim vas da čita-ocima „Pčelarskog žurnala“, časopisa za pče-larsku kulturu koji izlazi u Srbiji, kažete par

reči o tome šta vas je inspirisalo da svoju na-učnu karijeru posvetite pčelama?Oduševljenje za pčele kod mene se javilo prilič-no kasno. Dobio sam na poklon jednu košnicu, a svako ko ima pčele shvatiće da se fascinacija koja od njih potiče ne može izbeći, pogotovo kod naučnika.

Profesore, vi ste na čelu BEEgroup Instituta za bihevioralnu fiziologiju i sociobiologiju Univerziteta u Virzburgu. Možete li nam reći nešto više o funkcionisanju BEEgroup, kao i o tome šta je trenutno u fokusu vaše istraži-vačke grupe?Ciljevi BEEgroup usmereni su u dva pravca. U prvom pružamo platformu za naučna istraživanja

w w w . u m e l j i c . c o m 7

HOBOS u Srbiji?Imajući u vidu da ovaj inovativni obrazovni pro-jekat ne iziskuje neke posebne (i skupe) tehno-loške uslove, a da za uzvrat omogućuva izuzetan uvid u tajne prirodnog sveta i pospešuje razvoj istraživačkih sposobnosti kod učenika, idealan je za primenu u vaspitno-obrazovnim instituci-jama u Srbiji. Poseban kvalitet ovakvog vida učenja ogleda se u naglašenom interdisciplinar-nom pristupu putem kojeg učenici na najlakši i najbrži način mogu da steknu funkcionalno zna-nje. HOBOS se može primeniti u svim tipovima škola, od gimnazija, preko srednjih stručnih i osnovnih škola, do predškolskih institucija. Pored

toga, pogodan je za institucije koje se bave po-pularizacijom i promocijom nauke kao što su Istraživačka stanica u Petnici ili novoformirani Centar za promociju nauke. Profesor Jirgen Tauc, idejni tvorac ovog projekta i jedan od najpozna-tijih popularizatora nauke u Evropi, pokazao je tokom razgovora sa našom dopisnicom iz Ne-mačke Mirom Činčurak vidno interesovanje za saradnju. Nadamo se da će inicijativa koju ovim tekstom pokreće „Pčelarski žurnal“ naići na dobar prijem škola u Srbiji, kao i u resornom Ministarstvu prosvete i nauke.

Ivan Umeljić

medonosnih pčela koja su naročito interesantna pčelarima. Druga smernica nam je posredovanje u širenju saznanja u široj javnosti, posebno u školama, što je, smatram, od izuzetne važnosti. Projekat HOBOS je platforma za saznanje koja treba da ukaže koliko je ovaj insekt, od izuzetne važnosti za čoveka, ugrožen od strane raznih bolesti, ali i od zagađenja u njegovoj životnoj okolini. Zahvaljujući modernoj tehnologiji svakom je omogućeno da uživo, putem interneta, u sva-ko doba dana i noći prati zbivanja u košnici koju smo posebno opremili za ovaj školski projekat. Postavili smo na našem sajtu www.hobos.de informatore o radu i zadacima HOBOS projekta na 15 različitih jezika, između ostalog i na srpskom jeziku.

Na nekoliko mesta u vašoj izuzetnoj knjizi Fe nomen Honigbiene naveli ste da postoji još mnogo nepoznanica o biologiji i ponašanju pčela. Šta je za vas najveća zagonetka u vezi pčela?

Svakako jedna od najvećih zagonetki jeste, na koji način tolikom broju pčela u jednoj košnici uspeva da se slobodno kreću i da kroz koordina-ciju tvore jednu kompleksnu celinu, jedan supe-rorganizam!

Šta biste za kraj poručili čitaocima Pčelarskog žurnala?Od sveg srca želeo bih da se svi oni koji vole pčele povežu, pogotovo naučnici i mladi ljudi, i da se tako izgradi jedan intarnacionalni most koji će omogućiti saradnju među školama u čitavom svetu. Tako bi pčele zapravo postale most pove-zivanja među ljudima!

Jirgen Tauc (Jürgen Tautz, 1949) je profesor na Institutu za bihevioralnu psihologiju i so-ciobiologiju Univerziteta u Virzburgu. Tokom poslednje dve decenije dao je značajan do-prinos nauci kroz brojna otkrića vezana za biologiju pčela. Objavljivao je u najprestižnijim svetskim naučnim časopisima kao što su Na-ture, Science i PNAS (u prva dva imao je naslov-ne tekstove). Spada među pet najcitiranijih bihevioralnih biologa na svetu. Zbog sposob-nosti da najklomplesnije naučne činjenice učini razumljivim svakome, kao i zbog velikog broja održanih naučno-popularnih predavanja svrstava se među najbolje komunikatore na-uke u Evropi. Autor je knjige Fenomen Honigbi-ene (Springer, 2008), naučnog bestselera o medonosnim pčelama koji je za nepune tri godine preveden na više od deset jezika.