INTERNET U PROCESU ORGANIZOVANJA NASTAVE I UČENJA

Prof. dr Nikola Mijanović Filozofski Fakultet, Nikšić

1. UVOD Nesporno je da u našim vaspitno-obrazovnim institucijama, od osnovnog do najvišeg

akademskog nivoa, dominira razredno-predmetno-časovni sistem nastave. Ovu tradicionalnu koncepciju uglavnom podržava frontalni oblik nastave uz naglašenu primjenu verbalno --monološke metode. Taj sistem, bez obzira na evidentne slabosti, uspešno se odupire brojnim zahtjevima da se zamjeni efikasnim i celishodnijim. Svi alternativno nuđeni modeli, bar za sada, ostali su samo na manje-više neuspelim pokušajima.

Svesni ozbiljnih nedostataka razredno-predmetno-časovnog sistema nastave i bezuspješnih napora da se on zamijeni boljim, pedagoškim i drugim stručnjacima ostalo je da stalno tragaju za njegovim poboljšavanjima, inoviranjima i prilagođavanjima novim zahtjevima škole, nastave i njihovih učenika. Ti napori su posebno motivisani učestalim prigovorima javnog mnjenja, a svode se na opšte proklamovan stav da škola nije prilagođena potrebama i zahtjevima čovjeka koji je u savremenim uslovima primoran da brže uči, mijenja se i razvija. Naime, svjedoci smo neslućene hiperprodukcije novih stručnih i naučnih informacija, s kojima škola gubi utakmicu u nemoći da ih pravovremeno implementira u vlastite programske sadržaje. Otuda su čini se i sve opravdanije primedbe da škola, onakva kakva je danas, više priprema učenika za prošlost, nego za anticipiranu budućnost.

Izlaze iz postojeće situacije, prema našem mišljenju, treba tražiti u permanentnom osavremenjivanju programskih sadržaja, uspešnijoj motivaciji i većem individualnom angažovanju učenika, te primjeni celishodnijih nastavnih medija i pristupa. Pod uticajem nezaustavljivog naučno-tehnološkog razvoja ostvarena su revolucionarna dostignuća u oblasti informatike i telekomunikacija, čija su saznanja omogućila proizvodnju kompjuterskih konfiguracija i uspešno programiranje obrazovno-softverskih pokreta. Danas se ove moderne informaciono-komunikacione tehnologije, između ostalog, uspešno koriste i u vaspitno --obrazovne svrhe. Savremeno konstruisane i dizajnirane kompjuterske jedinice, opremljene multimedijskim obrazovnim programima uspešno zamjenjuju gotovo sva u školskoj praksi, do sada, korištena nastavna sredstva i pomagala. Riječ je o međusobno sinhronizovanim i povezanim tehničkim i programskim komponentama koje sačinjavaju efikasne obrazovne multimedije. Na ovakvoj informativno-tehnološkoj infrastrukturi koncipiran multimedija sistem ne predstavlja samo sredstvo za oblikovanje, programiranje i posredovanje nastavnih sadržaja, već i relativno inteligentnog imaginativnog nastavno-komunikacionog učesnika. Ovi fleksibilno modelovani i programirani obrazovni multimediji namenjeni su za učenje i sticanje znanja u školi i izvan nje. Jedni su projektovani i oblikovani za podržavanje nastave, a drugi za samostalni rad i učenje.

Brojna naučno-pedagoška istraživanja potvrđuju da primjena kvalitetnog obrazovnog softvera, Web dokumenta, on-line testova, te razmjena i konsultovanje informacija posredstvom Internet servisa, snažno doprinosi uspešnijem učenju i individualnom razvoju učenika. Ovakva i slična saznanja ubrzala su informatizaciju škole i njene nastave, te formiranje elektronskih učionica, podržavanih Internetom, kao nužnih preduslova u kojima će svaki pojedinac moći znatno uspešnije da se dokazuje, takmiči, ispoljava, uči i napreduje. Pored brojnih prednosti, svaka tehnologija, pa i Internet – razume se, ima određene nedostatke. Ove obrazovno-tehnološke zakonomernosti, prije svega, trebalo bi da budu svesni nastavnici, kao najodgovorniji organizatori i realizatori nastave i učenja.

2. POJAM, RAZVOJ I NAMENA INTERNETA Prvi ozbiljniji pokušaji organizovanijeg globalnog povezivanja niza pojedinačnih računara u

funkcionalno-informatičke mreže započinju sedamdesetih godina minulog veka. Te mogućnosti najpre su počeli da koriste američki vojno-strateški centri, a zatim njihove tehnološki najrazvijenije civilne kompanije. Značajno je naglasiti da ta njihova pozitivna iskustva, nešto kasnije, prihvataju i razvijaju prestižni američki univerzitetski centri. Oni Internet mreže najpre koriste isključivo za brzu razmjenu elektronske pošte, a zatim i u druge naučno-istraživačke i nastavne svrhe. Kapaciteti informacija s kojima raspolaže ova mreža, zbog njene efikasnosti i fleksibilnosti, uvećavani su eksponencijalnom progresijom, tako da ona krajem osamdesetih godina dobija naziv „Internet“.

U poslednje vreme Internet se sve više koristi ne samo za samostalno sticanje znanja i učenja na daljinu, već i kao veoma snažna podrška organizaciji nastave institucionalnog tipa. Internet je „jedinstvena kombinacija računara i komunikacija i predstavlja najaktuelniji fenomen elektronskog doba“ (V. Petrović, 2000, 327). Njegovu strukturu čini više pojedinačno povezanih računara, odnosno niz lokalnih mreža međusobno integrisanih u jedinstven informacioni sistem, u kome se svi učesnici i

korisnici upućuju na zajedničku šemu adresa. „Internet je džinovska elektronska mreža za brzo prenošenje poruka i informacija iz umreženih računara do korisnika koji se preko Interneta mogu povezati sa bezbroj mreža širom sveta“ (M. Vilotijević, 1999, 531). Riječ je, zapravo, o veoma razvijenoj i fleksibilnoj informacionoj mreži pogodnoj za brzo uspostavljanje komunikacija, pretraživanje i razmenu informacija, samostalno učenje i podržavanje nastave i učenja pristupačnoj svima koji ispunjavaju opštim protokolom predviđene uslove. Internet protokol nije ništa drugo do skup pravila, koja sačinjavaju konvencionalno prihvaćeni elektronski jezik, namenjen računarima radi međusobnog komuniciranja u zajedničkoj mreži. Internet usluge se mogu koristiti nezavisno od doba dana, te lokacije i drugih posebnosti koje se odnose na njegove korisnike. U fokusu našeg interesovanja je izuzetno bogata riznica znanja koju mnogi, s pravom, nazivaju svetska informaciona mreža, odnosno mreža svih mreža. Danas je Internet mreža dostigla neslućene kapacitete, stoga se više ne govori o međusobno sinhronizovano povezanim desetinama, već stotinama miliona računara, lociranim na različitim svetskim meridijanima.

Internet je elektronska i računarima podržavana mreža koja omogućava brzu razmjenu obrazovnih multimedijskih informacija. Dragocjena je za obrazovanje, učenje i napredovanje neograničenog broja pojedinca i različitih društvenih grupa. Riječ je o izuzetno moćnoj elektronsko-informacionoj mreži, čija primjena relativizuje prostornu i vremensku udaljenost između ljudi koji simultano razmjenjuju stručne i naučne informacije. Internet, između ostalog, potiskuje tradicionalne oblike i metode organizacije nastave i učenja. Uz podršku Interneta mogu se efikasno usvajati nova, aktuelna i operativna znanja. Danas se usluge ove mreže, sve uspešnije koriste u opšte-obrazovne, naučno-istraživačke i nastavne svrhe. Ovom prilikom apostrofiramo samo one najznačajnije, na primjer:

• Pretraživanje i proučavanje pisanih izvora (literature i dokumenata • uskladištenih u kompjuterskim memorijama širom sveta; • Komunikacija razmjenom elektronske pošte sa svim korisnicima Internet mreža i usluga; • Upoznavanje i razmjena softvera; • Pretraživanje i korištenje baza podataka raznih vaspitno-obrazovnih, naučnih ili privrednih

institucija; • Komunikacija putem kompjuterskih konferencija, odnosno učešće u debatama

organizovanim na različite teme; • Korištenje informacionih stručnih i naučnih Web sajtova u nastavne svrhe; • Kreiranje i korištenje školskih ili personalno-nastavničkih tematskih Web sajtova za

potrebe organizacije nastave i učenja; • Distribucija aktuelnih elektronskih informacija; • Samostalno učenje i sticanje znanja; • Diseminacija udžbenika, priručnika i drugih stručnih i naučnih publikacija.

Prema tome, Internet je izuzetno pogodan za razmjenu elektronske pošte, pretraživanje razuđenih baza podataka, korištenje stručnih i naučnih informacija, organizaciju obrazovanja na daljinu, te podržavanje školske nastave i učenja. On, zapravo, otvara nove mogućnosti za obrazovanje i usavršavanje neograničenog broja zainteresovanih korisnika (D. Mandić, 2003, 104). Riječ je o gotovo neiscrpnom izvoru i posredniku najaktuelnijih opštih, stručnih, naučnih i drugih informacija.

3. INTERNET KAO IZVOR INFORMACIJA Internet postaje gotovo neiscrpan izvor različitih stručnih i naučnih informacija. Posebno je

pogodan za samoobrazovanje i učenje na daljinu, mada se može koristiti i u funkciji efikasnog podržavanja tradicionalne nastave. Primjenom Interneta u procesu nastave i učenja najneposrednije se podstiče realizacija njenih fundamentalnih informativno-saznajnih ciljeva i zadataka. Da bi učenici uspešno pretraživali gigantske baze podataka i brzo dolazili do željenih informacija, oni najpre moraju solidno ovladati tehnologijom rada korisničkog programa – tragača. U protivnom će neracionalno rasipati dragocjeno vreme i energiju, bez izglednih šansi da dođu do željenih saznanja. Za pretraživanja ovog tipa, naročito u posljednje vreme, sve uspešnije se koriste inteligentni softveri, prilagođeni za pronalaženje, selekciju i sintetizovanje najznačajnijih informacija iz određenog dokumenta. Prema tome, iz bogatih međunarodnih baza podatka posredstvom Interneta mogu se crpiti i koristiti sljedeće vrste informacija:

1. Radovi (tekstovi) autora pisanih na određene teme iz različitih djelova sveta; 2. Informacije opšteg karaktera, koje gratis nude određene naučne institucije; 3. Zbornici radova i druge referentne publikacije sa različitih skupova, koji imaju nesporne

naučne vrednosti.

Nema sumnje da je Internet najbogatija međunarodna riznica aktuelnih stručnih i naučnih informacija. Njegovi fondovi uvećavaju se zapanjujućom brzinom, s tendencijom permanentnog obrazovanja u doglednoj budućnosti. Taj njegov nezaustavljivi eksponencijalno-razvojni trend dovodi u pitanje uspešnu kontrolu autentičnosti, istinitosti i pouzdanosti mnogih informacija i dokumenata koji se nalaze na Internetu. Sa iznenađenjima ovog tipa moraju da računaju svi njegovi potencijalni korisnici. Tu činjenicu, prije svega, moraju da imaju u vidu nastavnici. Zato su oni dužni da blagovremeno upozore učenike koje i kakve informacije mogu preuzimati s Interneta. Da bi se, u vezi s tim, izbegle moguće neprilike, korisnicima internet usluga sugerisali bismo da prethodno provjere:

• Identitet autora – ime i prezime, oblast kojom se bavi, instituciju u kojoj je profesionalno angažovan i njegove naučne reference;

• Identitet institucije koja stoji iza informacije – njene reference; • Datum i godinu nastanka informacije; • Referentnost izvora na koje se autor informacije poziva; • Prirodu i kategoriju informacije; • Porijeklo informacije – da li je ona nastala kao rezultat naučno-istraživačkog rada, ili je

preuzeta kao statistički podatak, interpretacija ili kritika nekog naučnog, odnosno umetničkog dela;

• Kojoj je korisničkoj populaciji informacija namenjena; • Jezičke i stilske karakteristike informacije – ukazuju na opštu, intelektualnu i naučno --

istraživačku kulturu njenog autora; • Frekventnost korišćenja, odnosno konsultovanja informacije – može biti relativno pouzdan

indikator njene vrednosti i aktuelnosti; • Dostupnost – da li se informacija može naći samo na Web-u konsultovati iz recenziranih

autorovih djela ili je dostupna na CD-u; • Kvalitet ponuđenih linkova trasiranim prema drugim sajtovima, koji elaboriraju konkretnu

temu, odnosno tematsko-informacionu sekvencu. Prirodno bi bilo očekivati da će odgovoran i savjestan korisnik, a nastavnik posebno, izvršiti

provjeru sa Interneta preuzetih informacija, prema navedenim paragrafima, odnosno procedurama. Nažalost, danas nije mali broj ambicioznih i nestrpljivih pojedinaca, koji nekritički preuzimaju gotovo sve ono što se nudi na Internetu, a od relevantnog je značaj za elaboraciju problema – teme koju proučavaju. Lakomisleno, neprovereno i neselektivno preuzimanje Internet informacija može da bude kompromitujuće ne samo za pojedinca, već i za njegovu profesiju, obrazovnu instituciju i oblast kojom se bavi. Sve to, zapravo, ukazuje na nužnost preispitivanja svih informacija preuzetih sa Interneta koje se koriste za nastavno --istraživačke svrhe, što zahtjeva dosta vremena, iskustva i strpljenja nastavnika, učenika i svih njihovih drugih korisnika.

4. INTERNET U FUNKCIJI PODRŽAVANJA NASTAVE I UČENJA Savremene informaciono-komunikacione tehnologije obezbedile su nužne pretpostavke za

organizaciju i podršku nastave kompjutersko-informacionim multimedijima. Ovu tehnologiju ne koriste samo nastavnici, već sve uspešnije, naročito u posljednje vreme, učenici i studenti. Savjesnim i kompetentnim nastavnicima već odavno je postalo jasno da se racionalnom primjenom kompjutera i njihovim povezivanjem na internet mrežu značajno doprinosi osavremenjivanju i podizanju kvaliteta nastave. Izvjesno je da se posredstvom Interneta mogu uspešno izučavati aktuelni i racionalno sintetizovani nastavni sadržaji. Sa Web-a (internet servisa) mogu se koristiti posebno oblikovani i koncipirani sajtovi posvećeni određenoj naučnoj oblasti ili specifičnoj tematskoj cjelini. Web softverski sistem, kao integralno-funkcionalni dio Interneta, raspolaže sa gigantskim hipertekstovima spremnim da korisnicima istovremeno ponude slike dokumenta, zvučne zapise i animacije sa svih kontinenata. (M. Đorđević, 2004, 293).

Prema tome, sistem nastave i učenja posredstvom Interneta obezbeđuje: • Komunikaciju između učesnika vaspitno-obrazovnog procesa putem računara; • Prezentaciju i usvajanje nastavnih sadržaja prema unapred definisanom programsko --

logičkom redosledu; • Provjeru znanja posredstvom raznih testova za samoproveravanje; • Upravljanje nastavom koje se odnosi na sređivanje i korištenje različitih administrativnih

podataka o učenicima i nastavnim programima; • Čuvanje obrazovnih sadržaja za učenje na Web serveru i njihovo povezivanje, uključujući

i stvaranje baterija testova za provjeru znanja, odnosno pojedinačnih kompetencija.

Ukoliko škola ima satelitski pristup Internetu, raspolaže sa solidno opremljenim informatičkim kabinetom (odgovarajućim brojem mjesta i računarskim jedinicama) uključujući posjedovanje i video-bim aparature, ona, formalno i faktički, ispunjava nužne pretpostavke za uspešno korištenje Interneta u procesu redovne nastave. Pored navedene opreme, uspešna realizacija nastave ovog tipa podrazumijeva informatičku pismenost i obrazovno-tehnološku kompetentnost nastavnika.organizacija Internetom podržavane nastave, pretpostavlja njegovu znatno drugačiju (stručniju i temeljitiju) pripremu od one koja prethodi realizaciji klasične nastave. U sklopu svoje pripreme, nastavnik je obavezan da pregleda raspoložive tematske sajtove, kako bi mogao izvršiti selektivan izbor materijala koje će na času prezentovati učenicima, ili će im sugerisati njihove internet adrese, uz zahtjev da ih oni sami pronađu i konsultuju. Pažljivo i selektivno, s Interneta odabrani didaktički materijali, mogu se koristiti za sve tipove i faze organizacije nastavnog časa. Ukoliko nastavnik procijeni da je neke materijale nužno zadržati radi njihovog korištenja za predviđene repeticije, odnosno uvežbavanja i sistematizaciju gradiva, on će izdati naredbu štampaču i dobiti odgovarajući tekst, sliku ili grafiku, izdvojene iz osnovnog hiperteksta. Osim toga, nastavnik može formirati vlastitu biblioteku (videoteku) tako što će odabrane tematske cjeline sa Interneta snimiti i uskladištiti na disketama, kasetama, odnosno video-zapisima.

Ukoliko škola organizovano i redovno koristi Internet usluge, tada su učenici (zajedno s nastavnicima) istinski organizatori, režiseri i realizatori nastavnog procesa. Učenicima se nude mogućnosti da aktivno učestvuju u izboru nastavne teme, informaciono-ilustrativnog materijala, uključujući samostalan izbor načina i tempa vlastitog rada, dok je nastavnik više koordinator, konsultant i savjetnik.

Danas je za svaki nastavni predmet i program moguće koncipirati i kreirati poseban višefunkcionalno-obrazovni sajt kojeg mogu konsultovati zainteresovani učenici onda kada to njima najviše odgovara. Ti sajtovi predstavljaju namenske i svrsishodno formirane baze informacija uređene prema naučno-predmetnoj kategorizaciji. Zainteresovani učenici mogu da ih koriste prema individualnim potrebama i afinitetima (ukoliko, razume se, raspolažu s adekvatnom računarskom opremom priključenom na internet mrežu), a da pri tom ne mijenjaju mjesto boravka. Ako pojedinac tokom izučavanja nastavnog sadržaja uđe u probleme i teškoće, on se za pomoć može obratiti, elektronskom poštom, svom nastavniku, koji i na ovakav način kompetentno podržava konkretan predmet. Učenik takođe ima mogućnost da vlastita saznanja ili ideje povremeno provjerava, uključivanjem u telekonferencije, u čijem se okviru razmjenjuju informacije vezane za aktuelnu temu. Ovo tim prije, ako se ima u vidu činjenica da u debatama ovog tipa, po pravilu, učestvuje više zainteresovanih subjekata (učenika, studenata, nastavnika ili drugih eksperata).

Treba naglasiti da savremena informaciono-obrazovna tehnologija raspolaže i sa tzv. inteligentnim komponentama (veštačkom inteligencijom i veštačkim ekspertnim sistemima) čija će primjena u značajnoj mjeri promijeniti tradicionalnu organizaciju nastave i učenja. Ona, između ostalog, obezbeđuju neophodne preduslove za organizaciju individualne i individualizovane nastave, što će reći da se svakom učeniku nude optimalni uslovi za samostalno sticanje znanja i iskustva uz stručnu pomoć i podršku veštačkog ekspertskog sistema. Pojedinac od svog „konsultanta“, odmah dobija povratnu informaciju, odnosno jasno obaveštenje što je uradio dobro, a što nije; kako napreduje i koji mu se izvori preporučuju za dodatno konsultovanje i slično.

5. OSNOVNE KARAKTERISTIKE NASTAVE PODRŽAVANE INTERNETOM Internet je najbogatija svetska „biblioteka“ u kojoj se nalazi impozantna količina ukupnog

sistematizovanog ljudskog znanja i iskustva. On je dostupan svima koji „imaju računar, provajderski pristup i onlajn adresu“ (M. Đorđević, 2004, 293). Na Internetu su uskladišteni ogromni fondovi informacija preuzeti iz gotovo svih poznatih svetskih biblioteka i arhiva. Ovo su sasvim dovoljni razlozi da se njegove usluge, u poslednje vreme, sve organizovanije koriste za potrebe nastave i učenja. Ukoliko su priključeni na internet mrežu, nastavnici su u prilici da konsultuju bogate izvore, analiziraju izabrane informacije; selektuju, oblikuju i pripremaju najprikladnije sadržaje, te kreiraju razne aplikacije, koje u nastavi koriste samostalno, ili kao dragocjenu informaciono-ilustrativnu podršku sopstvenim izlaganjima. Ako se nastava odvija u elektronsko-informatičkoj učionici, učenicima se pružaju šire mogućnosti da konsultuju, analiziraju, eksperimentišu i samostalno primjenjuju stečena znanja, rešavajući zadatke problemskog tipa. Tom prilikom oni mogu da proučavaju materijale, koje je prethodno odabrao i prilagodio specifičnostima aktuelne teme nastavnik, ili da prema njegovom uputstvu samostalno posjećuju Internet sajtove. U oba slučaja maksimalna aktivnost i individualno angažovanje pojedinaca jednostavno se podrazumijevaju. Tako organizovana nastava dobija na kvalitetu, interesantnosti i aktuelnosti, pri čemu se pojedinac osamostaljuje, brže uči i napreduje vlastitim tempom.

Prema tome, uz racionalnu primjenu Interneta nastava postaje bogatija, raznovrsnija, savremenija, aktuelnija, zanimljivija i efikasnija. Učeniku se, između ostalog, nude široke mogućnosti za samostalni rad, angažovanje i napredovanje, shodno individualnim sposobnostima, potrebama i interesima. Ova tehnologija doprinosi obogaćivanju nastave, tako što se za njene potrebe koriste raznovrsne baze podataka, locirane na različitim kulturno --prosvjetnim destinacijama. Tokom obrade određene nastavne jedinice učenicima se mogu pružiti kvalitetne informacije, uz adekvatnu ilustraciju i prigodne komentare najeminentnijih stručnjaka. Posebno odabrani i pripremljeni materijali, zavisno od cilja koji se u nastavi želi postići, mogu poslužiti kao fundamentalna osnova za informisanje učenika, da bi se poslije njihovih prezentacija otvorila konstruktivna diskusija. Prirodno je pretpostaviti da će kvalitetno odabrani ilustrativni materijali kod učenika izazvati snažne sugestivno-saznajne efekte.

Nastava podržavana Internetom može da bude veoma raznovrsna. Ta njena karakteristika postiže se širokim izborom aktuelnih, autentičnih i temeljnih sadržaja, koji se učenicima multimedijalno prezentuju radi što uspešnije realizacije unapred definisanih vaspitno-obrazovnih ciljeva. Određeni nastavni sadržaji mogu se ponuditi učenicima u tekstualnoj, vizuelnoj, grafičkoj ili auditivnoj formi. Ukoliko škola raspolaže sa odgovarajućim računarima opremljenim audio podrškom (mikrofonima) i video kamerama, učenici mogu biti u prilici da uspostavljaju neposredne komunikacije i slušaju izvorne komentare najkompetentnijih naučnika ili eksperata za određena pitanja, odnosno oblasti. U ovakvim i sličnim situacijama učenici mogu, ne samo da čuju šta određeni stručnjak govori, već su u situaciji i da vide njegovu sliku na ekranu smeštenom u vlastitoj učionici.

Nema sumnje da je nastava posredstvom Interneta savremenija u odnosu na nastavu ekskatedarskog tipa. Internetom podržavana nastava omogućuje učeniku i nastavniku izbor i primjenu različitih nastavnih sadržaja, materijala, opreme i uređaja. Priprema i kreiranje ovakvih materijala povjerava se vrhunskim poznavaocima struke u čemu obavezno participiraju psiholozi, didaktičari, metodičari i drugi eksperti. Tim se ne postiže samo savremenost, postupnost i aktuelnost, već i znatno veći kvalitet, jasnoća i ekonomičnost poučavanja i učenja.

Kada je u pitanju aktuelnost, razume se, da je nastava uz primjenu Interneta u ozbiljnoj prednosti nad nastavom klasičnog tipa. Naime, pod uticajem nezaustavljivog naučno-tehnološkog i opšte-društvenog razvoja, školski i nastavni sadržaji brzo zastarevaju. Školsku i nastavno-programsku aktuelnost dovode u pitanje nova naučna otkrića, teorije, zakoni i zakonitosti, koji dolaze na internet sajtove neposredno poslije njihove pojedinačne naučne provjere, odnosno evaluacije. Da bi se tim novim saznanjima dopunili, odnosno inovirali nastavni programi, potrebno je pribaviti propisane saglasnosti od nadležnih prosvjetnih vlasti i izgubiti ogromno vreme. Potrebna aktuelnost nastavnog sadržaja, kao što je to već ovdje apostrofirano, najuspešnije se postiže posredstvom Interneta.

Nova informaciono-komunikaciona tehnologija, na čijim se saznanjima utemeljuje i Internet mreža, nastavu može učiniti zanimljivijom, dinamičnijom i potpunijom. Zahvaljujući moćnim i fleksibilnim multimedijalnim internet komponentama, učenicima se mogu istovremeno ponuditi tekstualne, vizuelne, auditivne i animirane prezentacije. One kod učenika (različitih kognitivnih, emocionalnih i afektivnih sposobnosti) angažuju više saznajnih čula, što podsticajno djeluje na koncentraciju, te misaonu i motoričku aktivnost svakog pojedinca.

Osim toga, ako se kvalitetno i racionalno odabere internet podrška, moguće je nastavu učiniti znatno efikasnijom. Internet sistem obezbeđuje učenicima konsultovanje i prezentovanje sadržajno bogatijih, raznovrsnijih i autentičnijih materijala, koje oni lakše savlađuju i potpunije razumijevaju. U ovakvim uslovima zainteresovani pojedinac, do željenih informacija, može doći veoma brzo. Umesto da danima obilazi biblioteke, rasipa vreme, novac i energiju, učenik dolazi do novih saznanja, a da zbog njih ne napravi gotovo nijedan korak (J. P. Filzgrald, 2002, 40-42). Sve to, zapravo, ukazuje na zaključak da se elektronskim linijama i putevima brže pribavljaju informacije o nekom problemu, tako da učenici racionalnije i ekonomičnije troše raspoloživo vreme, energiju i sredstva.

Posebno značajna prednost Interneta nad drugim medijima i tehnologijama ogleda se u mogućnostima da učenici proučavaju one sadržaje i probleme koji ih personalno interesuju. Izučavanje odabranog problema ne mora da se završi sa završetkom školskog časa, već se ono može nastaviti kod kuće, ili bilo kom drugom mjestu koje obezbeđuje korištenje Internet usluga. Učenik, dakle, ima mogućnost da posredstvom internet mreže izučava, produbljuje i analizira određene probleme i mimo vremena predviđenog za organizovanu nastavu iz konkretnog predmeta. Drugim riječima, on može samostalno da bira oblast, vreme, mjesto i tempo vlastitog rada, učenja i napredovanja. Osim toga, Internet učenici mogu efikasno koristiti za izradu domaćih, seminarskih, maturskih i drugih samostalnih radova.

Internetom podržavana nastava, pored navedenih prednosti ima i niz ozbiljnih ograničenja. Ta ograničenja mogu se podijeliti u dvije logički povezane grupe. U prvu grupu svrstali bismo ona koja

se odnose na programiranje, prevođenje na kompjuterski jezik, algoritmizovanje i pripremanje nastavnih sadržaja za izučavanje uz primjenu elektronske tehnologije. Nesporno je, da nastavni sadržaji (koji se izučavaju posredstvom Interneta) zahtijevaju prethodno posebno oblikovanje, modelovanje, algoritmizovanje, odnosno programiranje. Svi testovi, zadaci, pitanja, uputstva i procedure, po kojima korisnik dolazi do adekvatnih rješenja, unapred su jasno i precizno definisani. Obaveza je, dakle, njihovih korisnika da striktno slijede unapred zacrtane procedure i stiču znanja prema strogo algoritmizovanim šemama, što se nepovoljno odražava na razvoj individualnog kritičkog, kreativnog i stvaralačkog mišljenja.

Osim toga, treba imati u vidu i činjenicu da sadržaji iz svih nauka, odnosno nastavnih predmeta nisu jednako pogodni za programiranje i obradu posredstvom informaciono-komunikacione aparature. Drugim riječima, sve nastavne teme iz istih, a različitih predmeta posebno, nije objektivno moguće programirati niti izučavati na identičan način. Da bi se te njihove specifičnosti uzele u obzir, trebalo bi svaku nastavnu temu, odnosno jedinicu posebno prilagođavati u fazi programiranja. Budući da je programiranje izuzetno složen i odgovoran posao, koji obavljaju timovi najkompetentnijih stručnjaka, stoga bi pojedinačna rješenja i pristupi bili, u tom smislu, pretjerano skupi u odnosu na očekivane obrazovne efekte.

U drugu grupu problema i ograničenja Interneta podržavane nastave svrstavamo one koji se odnose na socijalno-psihološke specifičnosti učenika i razvoja njegove ličnosti. Izvjesno je da se proces učenja na Internet mreži uglavnom zasniva na komunikaciji čovjek – mašina. Bez obzira koliko bila intenzivna i efikasna ta komunikacija, nikada ona ne može postići one vaspitno-obrazovne efekte, koje postiže kvalitetna interpersonalna komunikacija nastavnik – učenik. Prirodno je da glas nastavnika (intenzitet, intonacija, modulacija, emocionalna obojenost, tempo izlaganja) upućuje učenicima čitav niz različitih poruka, koje pojedinci (na njima svojstven način) dekodiraju, odnosno tumače. Nastavnik u toku izlaganja povremeno pravi kraće pauze, tako što se na različite načine obraća odjeljenju, grupi učenika ili pojedincima, te postavlja razna pitanja, ponavlja ključne fragmente iz svog izlaganja i slično. Za razliku od ove uobičajene didaktičko-metodičke, humane i ljudske komunikacije, dijalog s računarom je mehanički; neprirodan, emocionalno prazan i bezbojan.

Bez obzira na fleksibilnost koju računar može imati, ipak su tu mogućnosti učenika da postavlja pitanja za koja je zainteresovan, programom i funkcionalnom logikom, ostale ograničene. Shodno tome, razume se, još su ograničenije mogućnosti računara da zainteresovanom učeniku ponudi jasne, potpune i kvalitetne odgovore. Osim toga, nikakva tehnologija, pa prema tome ni Internet nije u mogućnosti da daje odgovore na neočekivana, protokolom, unapred nepredviđena pitanja, što će reći da je nastavnik u ozbiljnoj prednosti kada su u pitanju kreativnosti, inventivnosti i nepredvidivosti odvijanja nastave.

Ukoliko učenik koristi Internet, bez nadzora i pomoći nastavnika, on bi trebao da ima visok nivo motivacije, samodiscipline i samokontrole, koje nisu imanentne pojedincima različitog mentalnog, emotivnog i karakternog sklopa.

6. ZAKLJUČAK Naša analiza je potvrdila tezu da nastava podržavana Internetom može postati bogatija,

raznovrsnija, aktuelnija i savremenija, ukoliko se ona savjesno planira, priprema i organizuje. Racionalnom kombinacijom Interneta i drugih obrazovnih medija, organizacionih oblika i pristupa mogu se učenicima obezbeđivati znatno povoljniji uslovi za individualizovani rad, učenje i napredovanje. Izvjesno je da se savremena obrazovna – informaciona tehnologija pa i Internet, kao njen integralni dio, ne uvode u nastavu s pretenzijom da zamijene nastavnika, već da se obezbede što optimalnije pretpostavke za unapređenje i podizanje kvaliteta nastave i učenja na viši nivo.

Budući da svaki model organizacije nastave i učenja ima izvjesne prednosti i nedostatke, prirodno je shvatiti da ni Internet, u tom smislu, ne predstavlja nikakav izuzetak. Zato je nužno njegove prednosti poznavati i u nastavi podržavati, a nedostatke relativizovati uvođenjem i kombinovanjem drugih obrazovnih medija, organizacionih modela, metoda i pristupa.

7. LITERATURA 1. Daiuten C. (2001): Kompjuterska tehnologija škola, Obrazovna tehnologija, br. 2, Beograd; 2. Dobrilović D. Jelić P. i Subotić Z. (2000): Internet koncept u obrazovanju, Informatika u

obrazovanju, kvalitet i nove informacione tehnologije, „Tehnički fakultet Mihajlo Pupin“, Zrenjanin;

3. Dwyer D. Barbieri K. i Doerr H. (2001): Kreiranje prve elektronske (virtualne) učionice za interaktivno obrazovanje na mreži, Obrazovna tehnologija, br. 1, Beograd;

4. Đorđević M. (2004): Internet u savremenoj nastavi književnosti, Komunikacija i mediji, „Učiteljski fakultet“, Jagodina;

5. Fitzgrald J. P. (2002): Internet u nastavi; Obrazovna tehnologija, br. 1, Beograd; 6. Mandić D. (2003): Didaktičko-informatičke inovacije u obrazovanju, „Medijagraf“, Beograd; 7. Mijanović N. (2005): Obrazovanje na daljinu – prednosti i ograničenja, Informatika,

obrazovna tehnologija i novi mediji u obrazovanju, knjiga 2, „Učiteljski fakultet“ Sombor; 8. Mijanović N. (2005): Obrazovna informaciona tehnologija u funkciji efikasnog sticanja znanja

na daljinu, Tehnologija informatika obrazovanje, br. 3, „Institut za pedagoška istraživanja“ i „Centar za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike“, Beograd – Novi Sad;

9. Petrović V. (2000): Primena Interneta u obrazovanju učenika i studenata tekstilne tehnologije, Informatika u obrazovanju, kvalitet i nove informacione tehnologije, „Tehnički fakultet Mihajlo Pupin“, Zrenjanin;

10. Vilotijević M. (1999): Didaktika, (knjiga 3), „Zavod za udžbenike i nastavna sredstva“ i „Učiteljski fakultet“, Beograd.