Univerzitet u Novom SaduPrirodno - matematicki fakultetDepart man za fiziku

flPMMJbEHO: 2 1 flElj 2W?

' OPfAHHSJEfl

0Go3B P O J

- -__J?//£_2;3

Diplomski rad

Primena metoda aktivnog ucenja/nastave u nastavi

fizike

Mentor:Prof.dr Dusan Lazar

Kandidat:Dragica KrvavacBroj indeksa: 850/05

Novi Sad, decembar 2007. godine

TSADRZAJ:

arana

UVOD 3

1. Nastavne strategy e 4

1.1. Uvoctenjeucenika u istrazivanje. 4

1.2. Konstruktivisticki pristup u nastavi fizike. 5

1.3. Istrazivacki usmerena nastava 6

2. Metcxteaktivnogucenja/nastave 11

2.1. ProjekatAktivnoucenje/nastava 11

2.2. MetodeAUN 11

2.3. Smisleno naspram mehanickog (doslovnog) ucenja 13

2.4. Prakticno naspram verbal nog ucenja 17

2.5. Receptivno naspram ucenja putem otkrica 19

2.6. Resavanjeproblema(problemska nastava) 20

2.7. Konvergentno(logicko) naspram divergentnog ucenja 21

2.8. Transmisivno naspram interaktivnog ucenja 22

2.9. Metode ucenja sobzirom na stepen i vrstu pomagala

kqjasekoriste 27

3. Raniranje, realizacijai analizacasovaAUN nastave 30

4. Pri meri pri mene savremeni h strategij a kroz obradu

nastavneteme-KRETANJE 36

4.1. Plan i program nastavnog predmeta fizike u VI razredu

osnovne skole. 36

4.2. Jedna od mogucnosti realizacijenastavneteme-Kretanje 41

4.3. Scenariji zacasoveobradenastavnihjedinica

unastavnoj temi-Kretanje. 43

5. Pri meri tradi ci onal nog pri stupa u obradi sadrzaj a i z nastavne teme -

KRETANJE 70

ZAKLJUCAK .....,,3L.V 76

LITERATURA :.... ....ll 78

2.

,

UVOD

Prirodne nauke zauzimaju izuzetno vazno mesto u intdektualnom razvoju

detetaOne kod deteta podsticu razvqj formalno-logickog i hipotetsko-deduktivnog

misljenjaNavedeno ukazuje da nije slucajno So se te nauke ozbiljnije proucavaju na

uzrastu deteta od 11-12 godinaU torn razvojnom dobu dete je spremno da odgovarajuce

reaguje na spoljnje stimuluse (okruzenje i socijalna interakcija) i dosegne nove, vise

stadijume mental nog razvqj a, formal nim misljenjem.Od posebne vaznosti je

eksperi mental no miSljenje, kao jedan od oblika formal nog miSljenjaPri izvodenju

eksperimenata det€/ ucenik treba da izlista sve potency alne varijable i sistematskim

variranjem tih varijabli utvrdi koja varijabla ill kombinacija varijabli.dovodi do neke

pojave.

Sadrzaji izprirodnih naukasu, uglavnom, apstraktni, pase,stoga, ucenjenemoze

cvrsto osloniti na svakodnevno iskustvo ucenika,.Zato, ti sadrzaji, zahtevaju dobro

osmisljenu i razradenu prezentaciju namenjenu detetu/ uceniku, a koliko ce dete zaista

razumeti izlozeni sadrzaj, zavisi od nacina/ metodakojenastavnik koristi u svom radu.

Dugi niz godina u naSim Skolama u nastavi su zastupljene tradidonalne metode

kojenisumogledaobezbedepotpunu realizadjupianiranihciIjevanastave.Uglavnom,to

su bi I e metode i z grupe verbal ni h metoda, postoj al a j e domi naci j a frontal nog obi i ka rada,

a realizacija eksperi mental ne metode, najcesce je bila fokusirana na nastavnika ( ucenik,

uglavnom, posmatrac).

Ako se nastava pri rodni h nauka ostvaruj e po pri nci pi ma akti vnog ucenj al nastave

(istrazivanjaMiljanovic, 2000. i 2001; Sisovic, 2000.; Milivojevic, 2005.; Tusic, 2005.),

ostvarena postignuca ucenika imaju znacajno viS stepen.To znaci da su deca ovladala

znanjimakojaimajuznacajno vecutrajnost i pri menu.

Cilj ovogradajeda:

- afirmise metode akti vnog ucenj a/nastave na primeru obrade nastavnih jedinica

iz nastavneteme- Kretanjeu VI razredu osnovneSkole,

- osvesti (kod nastavnika) aktivnosti ucenika u nastavnom procesu, i to ne bilo

kakve, vec relevantneaktivnosti, kojesu pravi pokazatelj efikasnosti u nastavi,

- predoci sponu izmedu definisanih ciljeva nastave i relevantnih aktivnosti dece,

- osvesti ( kod nastavnika) stvarnu poziciju ucenika, a i nastavnika u nastavnom

procesu.

3.

,.

1. Nastavne strategij e

1.1. Uvottenje ucenika u istrazivanje

Pod pqjmom strategij a podrazumeva se nacin postizanja odredenog cilja Sa

didaktickog stanovista taj pojam obuhvata metode i postupke, odnosno nacine aktiviranja

ucenika u cilju ostvarivanja vaspitno-obrazovnih zadataka Iz ugla metodike pod

nastavnim strategijama podrazumeva se metodicko resenje u odredenoj konkretnoj

situaciji. Ovdejevaznonaglasiti dapostoji ucescenastavnika(znanje, iskustvo, procene),

all u interakciji sa ucenici ma

U didakticko-metodickoj literaturi postoji opservacija tradicionalnih i savremenih

nastavniekih strategy a Tradi cionalne nastavne strategij ef okusi rane su nanastavnika, dok

ucenici predstavljaju pasivan objekat u nastavnom procesu. Dakle, ucenik jetaj kpji sena

casovima poducava, a kod kuce uci. Za razliku od tradicionalnih, savremene nastavne

strategij e potenciraju u prvom planu ucenika i njegovu aktivnost: on samostalno dolazi

do saznanja na bazi iskustva i predznanja, sto implicira aktivno ucenje koje je

konstruktivnoi usmerenokacilju.

U ostvarivanju zadataka nastave fizike vazno je metodicko oblikovanje nastavnog

procesa Name, zausvajanjei oblikovanjepojma, trebaproci krozsvefaze nastave.

1. preparativna faza - inicijalna orjentacija, koncentracija i motivacija za nove

sadrzajei dogovor,

2. operativna faza - prezantacija sadrzaja kroz didakticke celine, razumevanje

novih sadrzaja,

3. verifikativnafaza-utvrdivanje novih nastavnih sadrzaja (vezbanje.ponavljanje

i proveravanje).

U prvoj fazi nastavnog procesa central no pitanje je odredivanje i najava ciljeva i

zadataka nastavne jedinice. Kvalitet vise moze se dobiti ako toj najavi predhodi

postavljanje problema i dogovor o njegovom resavanj u.

U pripremnom delu nastavnog procesa postpje4 kljucnetacke:

1. materijalno-tehnickapriprema, tj. ostvarivanjematerijalno-tehnickih uslova

zaostvarivanjestvarnih pedago§kihefekata: prostor, nastavna sredstva, materijal i pribor

zapraktican rad, tekstualni materijali;

2. metodi cka pri prema - i zbor odgovaraj uci h metoda / obi i ka rada sa uceni ci ma;

3. saznajna priprema ucenika - relevant™ h sadrzaja koji su u funkdji sticanja

novog znanja;

4. psi hoi oSka pri prema uceni ka - moti vacij a za novi sadrzaj.

Usvajanje nastavnih sadrzaja, §to je funkcija operativne faze, predstavlja kljucnu

etapu nastavnog procesa. Potrebno je razlikovati saznanje novog nastavnog sadrzaja od

predavanja, jer ono podrazumeva misaone process uporedivanje, analizu, sintezu,

generalizaciju, kojimaucenik preradujedobijeneinformacije.

U nastavi fizikepotrebnojekoristiti i indukciju i dedukciju, kao puteve saznanja

Induktivni put podrazumeva da uceni k na bazi iskustvenih informacija, cinjenica dolazi

do odredene general izacije. Metodicka uloga nastavnika, pri induktivnom saznanju,

sastoji seu prezentovanju optimal nog brojacinjenica, kao i daomoguci uceniku spoznaju

odredenih pojmova, pravila, principa, zakonitosti. Ovo kod ucenika obezbeduje preradu

konkretnog u apstraktno. Deduktivni put saznanja podrazumeva da nastavnik, polazeci od

gotovih pojmova i zakonitosti, obezbedi korpus aktivnosti koji mace uceni k opredmetiti,

primeniti to gotovo znanje, i preraditi ga od apstraktnog u konkretno.

Da bi se obezbedi I i sto bolji efekti nastavnog procesa, neophodno je definisati

strukturu sadrzaja, odrediti sled sekvend, odrediti izvore znanja za svaku didakticku

cdinu, odrediti nacine povezivanja didaktickih cdina, definisati aktivnosti nastavnika,

kao i aktivnost ucenika

U trecoj fazi nastavnog procesa uceni k treba da razvija sposobnosti (prakticne,

senzorne, izrazajne i misaone), a ponavljanjem treba da ucvrsti svoja znanja Vezbanje ,

tj. uvezbavanje, moze da bude pocetno, sredisnjei zavrsno.

Pccetno uvezbavanje se odvija pod nazorom nastavnika Uceni k, tada, preraduje

nastavnikovu informadju u radnju ( postupak ). Kada je uceni k u stanju i da objasni

postupak, rec je o centralnom ( sredisnjem ) uvezbavanju. Najvecu brzinu i uspeh ucenik

postize u zavrsnom vezbanju.

Ponavljanje, kao segment trece faze, moze biti: reproduktivnog i produktivnog

karaktera Reproduktivno ponavljanje je reprodukcija usvojenog sadrzaja (mehanicko

pamcenje), dok produktivno ponavljanje predstavlja upotrebu ranije stecenog znanja na

potpunonovnacin.

>

1.2. Konstruktivisticki pristup u nastavi fizike

Savremena konstruktivisticka filosofija ( R. Driver, W. Klafki ) islice znacaj

iskustva, kao i predznanja ucenika Nastavnik mora, imajuci u vidu metodicko stanoviSe,

da uvazava ucenikovo iskustvo i predznanje, kao polaziSe u sticanju znanja

Kada je rec o defi nisanj u nastavnog toka, vazne su sledece predpostavke:

- nastavnik treba da poStuje ucenikovo iskustvo i predznanje i da ga iskoristi u

kreiranju nastavnih sekvenci;

- ucenik je u poziciji da brani svoje misaone predoncepcije. Proces nastave

(artikuladja sekvend ) treba tako usmeriti da ucenik moze da spozna da, osim njegovih

miSljenja, postpje i drugacija misljenja, suprotne ideje kpje ga mogu podstaci na

razmatranje sopstvenih, Zatim, ucenik ce se osposobiti da usvoji tumacenja koja su

produkt logickog obrazlozenja, posmatranja Hi eksperimenta Takvo ucenje prerasta u

interaktivni proces;

- nastavnik mora da ucenicima, na dgovarajuci nacin saopSi da su naucne istine

prilagodene njihovim mental nim sposobnostima Znanja, koja oni usvajaju su svojevrsne

konstrukcije koj e su podl ozne promenama i nadogradnj i;

- nastava je fokusirana na ucenika, So omogucava njegovo ucesce u

program!ranju nastavnog sadrzajai razvpju njegovih stvaralackih sposobnosti.

1.3. Istrazivacki usmerena nastava

Kroz eksperi mental no istrazivanje ucenik dolazi do novih saznanja, cime se uvodi

unaucni nacinmisljena

Eksperiment u nastavi - ucenje putem otkrica

Eksperi mental ni rad ucenika uprolazi kroz odredene f aze. U prvoj fazi ucenicima

jezadato polje istrazivanja, potom su oni u situadji da razmi§ljaju o mogucim etapma i

postupcima u radu, kao i o eventual nim poteSkocama ( tok eksperimenta, tumacenje

podataka, izvodenjezakljucaka). U narednqj fazi ucenici sefokusiraju nasam problem, i

razmiSljaju o nacinu njegovog reSavanja Ovakvim nacinom radaoni polako uplivavaju u

naucni metod. Ovakav koncept omogucava da ucenik moze svoj rad i rezultat da

uporeduje sa drugim ucenicima. Dakle, ovaj nacin rada kod ucenika razvija

kooperativnost, stvaralacke sposobnosti i ve§tinu komunikadje. Ono sto je od posebne

vaznosti jeste da ucenje putem otkrica, u nastavi ne treba poistovetiti sa istrazivanjem u

naud.

,

Savremena nastava u osnovnqj §koli prepoucuje da ucenici aktivno ucestvuju u

procesu usvajanjaznanjai to: posmatranje, opisivanje, uporedivanje, merenje, zapisivanje

podataka, objasnjavanje, zakljucivanje, organizovanjeeksperimenata(odabir materijalai

pribora, pretpostavke, realizacija, izvestaj).

Deca Jos' na predSkolskom nivou otkrivaju mnoge prirodne pojave iz svog

okruzenja Posmatrajuci ih, postavljaju pitanja kako bi zadovoljili svoju prirodnu

radoznalost. U prvom razredu dete-ucenik je u mogucnosti da shvati jednostavne veze

izmedu prirodnih pojava, So svakako predstavlja bazu za usvajanje sistema pojmova u

nastavi prirodnih predmeta Dakle, na ovom uzrasnom nivou, deca treba da se upoznaju

sa najcescim prirodnim pojavama u svom okruzenju, da imenuju ziva bica i pojmove i da

ih naosnovu vidljivih spoljasnjih obdezja (svojstava i osobina) razlikuju. Vec u drugom

razredu posmatranje treba da bude na visem nivou, a osim neposrednog posmatranja

koriste i druge izvore ( TV, literatura). U procesu usvajanja sadrzaja iz prirodnih nauka

uocavaju vezu uzroka i pojava u prirodi. Ucenici treceg razreda svoju pazYiju usmeravaju

na otkrivanju medusobne povezanosti pojava, §to je put ka uopSavanju posmatranog. U

cetvrtom razredu nastavni sadrzaji su tako koncipirani da bi se aktivnost ucenika pro&'rila

na si ozenij e postupke i na pri menu steceni h saznanj a

Neophodno je, kod ucenika, insistirati na opisivanju koje mora biti objektivno i

detaljno, da bi smo izbegli fragmentarno usvajanje znanja kod ucenika Opisivanje se u

pocetnim razredima svodi na nabrajanje i uocavanje, a u trecem i cetvrtom mora biti

zasnovano namisljenju, posebno nakritickom misljenju.

Uporedivanje je, takode, vazan postupak kpji je u funkciji trajnih i funkcionalnih

znanja. Ucenik uporeduje dve ili vise pojava, gde pokusava da utvrdi Sa je medu njima

isto, a sta razlicito. Dakle, ucenik mora dobro da poznaje ono §to uporeduje, a nastavnik

mora da upozna ucenike sa postupkom uporedivanja, jer jedino u torn slucaju ono ce

ispuniti svoju funkciju. Na primer - ucenici u osnovnoj Skoli mere: duzinu, masu,

temperaturu. Dobijeni rezultati merenja mogu da se koriste, dasekomentari§u, uporeduju

i dase, na osnovu toga, donesu odgovarajuci zakljucci.

Od izuzetnog je znacaja da ucenici dobijene podatke ( izveSaj o istra^ivackom

radu ) prikazuju pregledno. Neophodno je da ih nastavnici postupno osposobljavaju za

prikazivanje podataka u vidu tabela, §ema i dr.

Zakljucivanje zauzima posebno mesto u ucenju putem otkrivanja, jer je u njemu

inkorporirano resenje, povezivanje, proSrivanje,procena, stav.

Ucenici kroz eksperimentalni rad izgraduju pojmove nekih sadrzaja iz prirodnih

nauka Primenom interdisdplinarnog pristupa ucenici su u poziciji da razumeju razgranat

si stem pojmova, sto je pretpostavka ne samo za logiku reSavanja problema, vec i razvoj

divergentni h sposobnosti.

Kada je rec o istrazivackom radu ucenika i pozicija nastavnika se menja, on

postaje organ!zator, a jaca i njegova motivations uloga On je taj kqji ce definisati

predpostavke, organizovati izvodenjeeksperimenata, tumaciti podatke.

Vrlo je znacajno napomenuti da nastavnik uvek treba da ima na umu da ucenik

dolazi sa svojim iskustvom, predznanjima i predkoncepcijama, kako bi ih u pravom

trenutku iskoristio u nastavi, u saznajnom prooesu.

S obzirom da izucavanje prirodnih nauka nije imalo odgovarajuce mesto u

predSkolskim ustanovama, a i u osnovnoj Skoli, u svetu je pokrenuto vise projekata koji

imaju za cilj da metode rada u realizaciji nastave prirodnih nauka osavremene. Jedan od

takvih projekataje,,Rukau testu", ciji su autori francuski akademici.

,,Razliciti aspekti pristupa eksperimentalnom istrazivanju" 1)

Pristup koji jeobuhvacen planom reforme nauka i tehnologija u skoli zadovoljava

principejedinstvai razlicitosti:

- Jedinstvo (unitarnost) : ovaj pristup se ogleda u pitanjima ucenika o realnom

svetu : fenomen ill predmet, zivi ill nezivi, prirodni ili veStacki. Ova pitanja vode do

prikupljanja znanja i veStina, nakon istrazivanja koja obavljaju ucenici pod vodstvom

nastavnika;

- Razlicitost : istrazivanja koja obavljaju ucenici mogu se osloniti na razliCite

metode, cak i tokom istog casa:

1. di rektno eksperi menti sanj e

2. materijalnarealizacija( konstrukcijamodela, trazenjetehnickog resenja)

3. posmatranje, di rektno ili pomocu instrumenta1

4. koriscenjedokumentacije

5. anketa i peseta

Komplementarnost ovih metoda koje vode do saznanja uravnotezava se u funkciji

predmeta izucavanja

Kad god je moguce, s materijalne i deontoloSke tacke glediSa, treba dati prednost

direktnqj akdji i eksperi menti sanj u ucenika

1) Grupa autora, Predavanj e nauka u Skol i, 2002.

8.

,

Skicajedneteme

I zbor pocetne si tuacij e

- 1 zbor parametara u funkciji ciljeva programa

- Prilagodavanjeprojektanastavnom programu.

- Produktivni karakter pitanja do kqjih mozedovesti si tuacij a

- Lokalni resursi ( u pogledu materijala i dokumentarnih resursa)

- Usmerenost naaktuelnu pojavu iz neposrednog okruzenja

- Prijemcivost izucavanja u odnosu na interesovanje ucenika

Formulisanje pitanja ucenika

- Rad pod vodstvom nastavnika, koji, eventual no, pomade u preformulisanju

pitanja tako da im se osigura smisao, da budu usmerena na odgovarajuce naucno polje i

da favori zuj u poboljsanje verbal nog izrazavanja ucenika

- Izbor i eksploataciju produktivnih pitanja orjentise i vrednuje nastavnik ( tj.

prepuSta se konstruktivnom pristupu koji uzima u obzir raspolozivi eksperimentalni

materijal i dokumentaciju, koncentrisuci sezatim nanekeodtemadatih u programu).

- Isticanje pocetnih koncepcija ucenika, konfrontadja sa njihovim eventual nim

odstupanjimadabi sepodstaklo ucenickosavladivanjerazmatranog problema

Elaboracija hipcteza i koncepcija istrazivanja

- Nastavnik rukovodi radom ucenika po grupama ( razlicitih nivoa, zavisno od

njihove aktivnosti, od parova do grupe ill celog oddjenja), daje instrukdje ( u zavisnosti

odfunkdonisanjai ponasanjagrupe).

- Verbal no formulisanje hi potezapo grupama

- Eventual no formiranje protokola, predodredenog da potvrdi ill opovrgne

hipoteze

- Formiranjetekstakoji predzirahipotezei protokole (tekstovi i seme).

- Ucenici verbal no i/ili pismeno formuliSu svoja predvidanja: ,,§ta ce se po mom

miSljenjudesiti?" „ Izkojihrazloga?"

- Razmena mi§ljenja u odeljenju o hipotezama i eventual no predlozenim

protokolima.

,

TIstrazivanja kqja vode ucenici

- Trenuci internih diskusija u grupi o naucnim ostvarenjima eksperimenata

- Kontrolapromenljivosti parametara

- Opiseksperimenta (seme, pismeno).

-Ponovljivost eksperimenata (ucenici isticu u pismenoj formi uslove

eksperimenata).

- Ucenici vodesvqjebdegkeoradu.

Sakuplj anj e i str uktur isanj e znanj a

- Poredenje i povezivanje rezultata kqje su dobile razlicite grupe, druga

odeljenja..

- Konfrontacije s prihvacenim znanj i ma ( drugi oblik pomoci pri istrazivanju ;

dokumentadje), uznastqjanjedanivoformuladjebudeprihvatljivuCenicima '"

- Istrazlvanje uzroka eventual nih neslaganja, kriticka analiza izvedenih j

eksperimenata i predlog komplementarni h eksperimenata j

- Rsana formulacija, koju ostvaruju ucenici pod vodstvom nastavnika, o j

sakupl j eni m novi m saznanj i ma na kraj u teme. [i-

- Komunikacija dobijenih rezultata ( tekst, grafik, maketa, multimedijalni

dokument)."

10.

,

T2. M etode aktivnog ucenj a / nastave

2.1. Prqjekat aktivno ucenj e/ nastava

Projekat aktivno ucenje/ nastava ( u daljem tekstu AUN ), ciji su autori Ivan

Ivic, Ana Pe§ikan i Slobodanka Antic, sa Institutaza psihologiju, Filozofskog fakulteta u

Beogradu, pokrenut je 1994.g., a i danas je jedan od akreditovanih programa za strucno

usavrsavanjenastavnikaod straneMinistarstvaprosvetei sportaRepublikeSrbije.

Cilj prqjektaje:

1. pobolj sanj e kval i teta znanj a i ucenj a kqj e deca sti cu u §kol i;

2. promena polozaja deteta u Skoli od pasivnog primaoca znanj a do akti vnog

konstruktora sopstvenog znanj a

Ovaj prpjekat je doprineo edukaciji nastavni ka za efikasno planiranje, izbor

metoda i obi i ka rada i nj i hovu pri menu u nastavnom procesu.

Prema pedagoSkoj literaturi postoji razlikaizmedu terminaoblici i metoderada U

prqjektu AUN su metode i oblici rada integrisani u nadredeni pojam metoda, tj. kako se

neStoradi.

„ Klasifikadja metoda ucenja / nastave okrenuta je prvenstveno onome So dete u

nastavnom procesu radi i tome kako organizovati rad §kole da dete u njoj u vecoj men

bude aktivno. Drugim recima, opis ovih metoda skolskog rada pokusava da ocrta ideju

§ta znaci kad kazemo da je dete u §koli aktivno, kakve prirode i vrste je ta aktivnost, koji

stepeni aktivnosti su moguci, na koji nacin vrsta i stepen aktivnosti uCenika zavise od

pri rode Skolskog gradiva, od uslova u razredu, od ponasanj a nastavni ka i sl."2)2

2.2. M etode akti vnog ucenja / nastave:

A) Smisieno naspram mehanickog ucenja

A1) Mehanicko ucenje( ucenj enapamet )

A1a) Napamet, nemoieseosmisliti

A1b) Napamet, all smislenogradivo

A1c),,Bubanje" ( ucenj enapamet potencijal no smi si enog gradiva )

A2) Smisieno verbal no receptivno ucenje

Ivic, I. i sar., AktivnouCenje, 2001.

11.

,

TB) Prakticno naspram verbal nog ucenja

B1) Prakticno mehanicko ucenje

B2) Prakticno smisaono ucenje

B3) Ucenje eelovitih aktivnosti

C) Receptivno naspram ucenja putem otkrica

C1) ReSavanjeproblema

C2) Ucenje putem otkrica u uzem smislu

D) Konvergentno naspram divergentnog ucenja

D1) Divergentno (stvaralacko) ucenje

E) Transmisivno naspram interaktivnog ucenja

E1) Transmisivno ucenje

E2) Interaktivno (kooperativno) ucenje

E2a) Kooperativno nastavnik - ucenik

E2b) Kooperativno u grupama ucenika

E2c) Timska nastava

E2d) Ucenj epo model u

F) Oblici ucenjasobzirom nastepen i vrstu pomagala kojase koriste

F1) Laboratorijskai kabinetska nastava

F2) Ucenj e uz osl anj anj e na §kol sku bi bl i oteku, medij ateku

F3) Oblici nastavekoji koriste I okalneobrazovne potency ale

F4) Ucenje uz pomoc racunara

Dimenzije na osnovu kojih su klasifikovane metode AUN, definisane su

pomocu dva suprotna pda:

1) Smisleno naspram mehanickog ucenja;

2) Prakticno naspram verbal nog ucenja;

3) Receptivno naspram ucenja putem otkrica;

4) Konvergentno naspram divergentnog ucenja;

5) Transmisivno naspram interaktivnog ucenja

12.

T6) Oblici ucenja bez pomagala naspram metoda ucenja koji se oslanjaju na

razlicitapomagala;

2.3. A) Smisleno naspram mehanickog (doslovnog) ucenja

Premaovoj dimenziji postqjesledeci oblici nastave/ucenja:

A1) Mehanicko ucenje ( ucenje napamet).

Ono So dete uci, uci napamet, ne uspostavlja smislene veze u gradivu, izmedu gradiva i

znanja i svojih iskustava

Aktivnosti nastavnika sastoje se u tome Sto on zadaje ono Sto treba ucenici da nauce,

proverava i ocenj uje tacnost reprodukcije.

Aktivnost ucenika-aktivnost pamcenja, ponavljanjei presliSavanje.

Varij ante ove metode su :

A1a) Ucenje napamet gradiva kojesenemozeosmisliti.

A1b) Ucenje napamet gradiva koje se razume, ali ga je potrebno nauciti

napamet.

A1c) Ucenje napamet bez razumevanja gradiva koje je smisleno, ali ga

ucenik nije razumeo, pa ga uci napamet.

A2) Smisleno verbal no receptivno ucenje

Kljucna svojstva ove metode ucenja su: sadrzaj koji se uci verbalno je

prezentovan, ponuden je u konacnom obliku ( recepcija - prijem verbalno izlozenih

sadrzaja), smislenjeprocesi rezultat ucenja

Smisleno ucenje se zasniva na aktivnom slusanju. Ono podrazumeva sve - od

fizickog registrovanja audio signal a, preko dekodiranja njihovog znacenja, selekcije

bitnih pojmova i cinjenica, razumevanja konteksta i odnosa u kome su date nove

informacije do pokuSaja sme§tanja tih informacija u postojecu saznajnu mapu ucenika,

reorganizacij u i proS renje te mape.

Slusanjeje dominantna aktivnost ufienika Procena efikasnosti veStine ucenickog

slusanja moze da se izvr§i na osnovu kategorija slufeinja i kriterijuma za njihovo

odredivanje.

13.

j

Tabela 1 : Kategorije procesa slusanja i kriterijumi za njihovu procenu3'

Kategorije

procesa slusanja

Kriterijumi

I nformativni

aspekt slusanja:

- Pazljivo, svesno, skoncentrisanoslu§anje;

- Razumevanj e j ezi ckog znacenj a onoga §to se si u§a;

- Izvlacenjeglavnih ideja, teza;

- Obracanj e paznj e na detal j e u toku si usanj a,

- Usvajanje, zapamcivanjedetaljaizonogaStoseslusa;

Procenjivacki

(evaluativni)

aspekt slusanja:

- Razumevanj e termi nol ogi j e koj a se kori sti;

- Hvatanjebelezaka( selekcija, preradai organ!zacija materiJala);

- Razumevanj e smi si a i i nterpreti ranj e onoga So se si usa;

-Smigljanjevlastitihprimerai ilustracija;

Kriticki aspekt

slusanja:

- Odredivanje redosledadogadaja;

- Predvidanjeefekata;

- Izvodenjezakljucaka;

- U ocavanj e di skrepanci, raskoraka, j azova u podaci ma i I i obj asnj enj.

- Uporedivanjesaprethodnimznanjimai iskustvima;

- Pravljenjezakljucaka,

- Formulisanjevlastitihsudova, komentara, dilema;

- Otkrivanjepredubedenja, zakrivljenja u interpreted]i, predrasuda

Sccijalni aspekt

slusanja

(neposredno

pracenjei

razumevanje):

- Aktivno ucestvovanje u komunikaciji: postavljanje pitanja,

odgovaranj e verbal no i I i neverbal no;

- Reagovanje u toku slusanja ( komentari verbal ni / neverbal ni, razne

emocionalnereakcije: smeh, uzdah, cudenje, zabrinutost, Ijutnjai si.);

- Saosecanjesagovornikom (empatija) u skladu sasocio-kulturnim

konvencij ama

Znaci, imajuci u vidu kategorije slusanja i kriterijume za Odredivanje kategorija,

mozese, eventual no, proceniti mental naaktivnost ucenika

3) I vie I. i sar., Aktivno ucenje, 2001.

14.

,

Usvajanje verbal no izlozenih sadrzaj a obuhvatanekoliko razlicitih aktivnosti:

1) Procenj uj e se vaznost i zl ozeni h sadrzaj a;

2) Novoznanjesepovezujesapostpjecim;

3) Novi sadriaji seusaglasavaju saiskustvom ucenika, njegovim recnikom isl.

Ova metoda se cesto poistovecuje sa najboljom predavackom nastavom, i to samo

uslovno.

Termin-smisleno verbal no reosptivno ucenjeopisujekoji procesi seodigravaju u

detetu kpje uci, a termin - predavacka, opisuje Sa nastavnik radi u nastavnom procesu.

Treba imati u vidu da ne postqji uvek direktna uzrocno-posledicna veza izmedu njih, tj.

da kada nastavnik predaje nastavno gradivo - ucenik je u procesu smisleno - verbal nog

receptivnog ucenjai obrnuto.

S obzirom da postoji opasnost da ono §to je smisleno, postane mehanicko, ako se

nastavni sadrzaj ispredajebezprethodnogutvrdivanjaStaslusaoQ znaju, bezproveredali

cuju, prate i razumeju ono sto im se izlaze, nastavnik mora stalno da primenjuje razlicite

nacinekojimceproveriti dali jedoucenikastigloonoSojepredavano, dali su razumeli,

kao i daproveri dali, osim reprodukcijezapamcenog, mogu daprimeneusvojenoznanje.

15.

,

Slika 1 : Prikaz moguceg rastura u toku predavanja 4)

OIMKO 1: npMK03 Moryhrr pacrypa y raicy npenasaiba

1. FlpeseHTOBaHO je

3. Aa JIM cy pasyiMe/iH?

6. Mery JIM CTBOPMTM HOBO 3MaM»a?

4) Ivic I. i sar., Aktivno ucenje, 2001.

16.

TReceptivno smisleno verbal no ucenj e je oblik aktivne nastave koji dovodi do

intelektualnog aktiviranja ucenika Ucenik novo gradivo mora da razume, uoci njegov

smisao, usvqji ga, integrisegau postojecu kognitivnu strukturu.

Postupci proveravanja razumevanja kpje primenjuje nastavnik nacasu trebada, u

prvom planu, imaju smislenost. U proveri razumevanja novog gradiva, izlozenog ovom

metodom, ocekuje se od ucenika da ga svojim reel ma objasne u kontekstu svog

pojmovnog aparata Moguci postupci proveresu da ucenici samostalno resavaju problem

ili daimsedanovi slucaj koji predstavljarazumevanjeprethodnonaucenog, i dr.

Aktivnosti nastavnika sastoje se u utvrdivanju i povezivanju prethodnih znanja

ucenika iz odredenog predmeta, povezivanju sa novim znanjima iz datog, all i iz drugih

predmeta kao i iskustvima ucenika; nastavnik rekonstruise put koji je naucnik preSao dok

je resavao odredeni problem i dosao do odredenih znanja; nastavnik precizno i tacno

definisepojmove, hijerarhijski uredujepojmove, pravi pojmovnemape, stalnosevracana

njihitd.

Aktivnosti ucenika ucenici, misaono (intelektualno) aktivirani, biceu situaciji da

postavljaju pitanja, traze informacije, povezivace novo sa postojecim znanjem, vodice

beleSke sa izborom bitnih informaaja, izvodice zakljucke, uporedivace ih sa prethodno

ucenim, biceustanjudanapraveplan, pregledgradivakojejeobradivano, itd...

2.4.B) Prakticno naspram verbal nog ucenja

Kod aktivnih metoda ucenja posebno se nagla§ava razlikovanje prakticnih

(spoljasnjih) aktivnosti, i verbalnih (najcesce unutrasnjih). Kada se ukrste dimenzije,

prema koji ma su klasifikovane metode, i to prakticno - verbal no i smisleno - mehanicko,

dobi j aj u se si edece metode ucenj a:

1) Prakticno mehanicko;

2) Verbal no mehanicko;

3) Prakticno smisleno;

4) Verbal no smisleno;

Metode pod 2) i 4) pripadaju verbal nom ucenj u i opisanesu u obliku A dimenzije.

17.

TB1) Prakticnomehanicko ucenje

Ova metoda obuhvata ucenj a prakti ckih motorickih ve&inakqjasestriktno moraju

nauciti, kao na primer : plivanje, veci deo ucenja u fizickom vaspitanju ( ,,zvezda",

,,sveca"....), kao i rukovanje tehnickim uredajima ( drzanje olovke, lenjira i dr., voznja

bicikla, automobila, koriscenje mikroskopa, kucanje na masmi, pokretanje programa

racunara..). Ovo ucenje predstavlja, cesto, sastavni deo ucenja u kome su ove motoricke

veStine osnovni, nezamenjivi deo. Primer : rukovanje uredajima i instrument!ma u

izvodenjuogleda, i si.

Aktivnosti nastavnika : nastavnik daje ucenicima uputstva o onome §ta treba da

nauce, obezbedujeinstrumentei uredajecijim rukovanjemtrebadaovladaju, dajeobrazac

veSinekojaseuci, prikazujeaktivnost, kontrolisei korigujerad ucenika

Aktivnosti ucenika sastpje se u prakticnom izvodenju ve&ina kpje se ufie i u

ponavljanjudelatnosti uz korigovanjei tehnickousavrsavanjeve&ine.

B2)Prakticnosmisaono ucenje

Ova metoda obuhvata sve oblike ucenja u kojima je izvesna aktivnost prakticna,

tj. u vidu spoljasnjih, motorickih aktivnosti. Medutim, u ovom ucenj u treba razumeti

smi sao prakti cni h radnj i. Ovo ucenj e se bi tno razl i kuj e od ucenj a kako se dol azi do novi h

metoda, postupakai si.

Znaci, prakti cno smisaono ucenje je ucenje slozenih prakti cnih veStina sa

razumevanjem njihovog smi si a Primeri : obavljanje prakti cnih radnj i u laboratorijskom

ogledu, ucenjetehnikaposmatranjai bdezenjaposmatranog u prirodi, pravljenjestrujnog

kola, crtanje tehnickih crteza, ucenje tehnika crtanja i slikanja, sviranja na razlicitim

instrumentima, ucenje standard!zovanih metoda, postupaka, procedura ( ucenje

zurnalistickih metoda intervju, anketa, upitnik itd.., standardnih metoda obavljanja

laboratorijskih analizaitd...).

Aktivnosti nastavnikasastojeseu pripremi uslovai organizovanjuprocesaucenja,

kaoi demonstradji nacinaizvodenja prakticneaktivnosti, pracenju i kontroli ucenika

Aktivnosti ucenika su takve da oni njima sticu umeca ( kako se ne§to radi), razumeju

smi sao prakti cnih postupaka koji se uce, datehnicki i metodoloSki usavrsavaju nauceno,

povecavaj u tacnost, brzinu i preciznost ucenih postupaka

18.

j

B3)Ucenje celovitih aktivnosti

Ucenje celovitih aktivnosti je oblik ucenja u kome se uci po unapred zadatom

obrascu. U njemu se kombinuju prakticno i verbal no ucenje, znanja i umenja. Znaci,

Intel ektualni i praktifini delovi su ravnopravni, jednako su dobro razvijeni, povezani i

integrisani. Primer - posao hirurga zahteva dobro savladana prakticna umenja (vesto

rukovanjeinstrumentima, daznakako darasece, obradi i uSije ranu i si.), kao i specificna

znanj a i z obi asti medi ci ne.

Ova metoda obuhvata ucenje sledecih zanimanja u kqjima je prakticno ucenje

znacajnakomponenta stomatologija, hirurgija, delatnost novinara, umetnika, programera,

razni zanati i dr...

Aktivnosti nastavnika su u pripremi i organizaciji procesa ucenja, prakticnqj

demonstradji obrazaca celovitih delatnosti, zatim pracenju ucenikovog izvodenja

celovitih delatnosti, korigovanju eventualnih gresaka, demonstraciji celine ill segmenta

delatnosti kojaseuci,

Aktivnosti ucenika : usvajanje, povezivanje i primena znanja uz razumevanje

smisla delatnosti; prakticno izvodenje delatnosti, ispravljanje gresaka u izvodenju,

usavrSavanjetehnike izvodenja.

2.5.C) Receptivno naspram ucenja putem otkrica

Pod receptivnim ucenjem podrazumeva se svako ucenje u kome onaj koji uci ne

dolazi samostalno do saznanja, vec ih dobija doslovno (mehanicki oblici ucenja) ill sa

razumevanjem usvaja(smisleno ucenje).

Ucenje putem otkrica obuhvata metode ucenje u kqjima ucenik uci da samostalno

dolazi do saznanja

Primer: u problemskim zadacima iz matematike, ucenici sami trebaju da otkriju

kojim matematickim postupcimadatu klasu problema mogu da rese.

Ova dva ucenja su dva, u osnovi razlicita tipa ucenja po svojoj prirodi i po

procesima Pri receptivnom ucenju ucenid su u poziciji daprimaju gotovaznanjakqjasu

data verbal no, a koja je potrebno da usvoje sa razumevanjem. Ucenici treba da ih

internalizuju tako da znanja mogu da upotrebe i u drugom kontekstu. Kod ucenja putem

otkrica ono §to treba da nauci nije uceniku dato u gotovqj formi, vec on mora samostalno

dagaotkrije. Ucenik, najpre, rearanziradatepodatke, reorganizujeih u novekombinadje

dabi otkrio trazenu relaciju ili proizvod, koji sepotom internal izuju. Ulogekojeovadva

19.

tipa ucenja imaju u intdektualnom i kognitivnom funkcionisanju dece su potpuno

razlicite, jer receptivnim ucenjem mozemo da primamo znanja, ali ne i da kreiramo nova

Metodama ucenja, kpje obuhvata ucenje putem otkrica, realizuju se op§ti ciljevi

obrazovanja formiranje sposobnosti samostalnog reSavanja problema, razvijanje

sposobnosti za jednostavna istrazivanja, sposobnosti primene znanja na nove situacije,

razvoj motivacije za ucenje i intelektualni rad, formiranje autonomije ucenika u

intelektualnom radu i dr.

C1) Resavanje problema (problemska nastava)

Resavanje problema kao metoda obuhvata skalu resavanja problema od krajnje

jednostavni h do veoma siozeni h proj ekatski h zadataka

U ovoj metodi prioritet je razvijanje umenja, metoda i tehnika suocavanja sa

problemima i resavanje problema Ciljevi su: podsticanje inicijative ucenika, formiranje

stava da su situacije sa kojima se date srece i ucestvuje u Skoli i, uopSe u zivotu,

problemske situacije kpje treba aktivno resavati. Ovako se razvija samostalnost u

obavljanju intdektualnih aktivnosti.

U s1<oli ucenicimapostavljamoproblemskusituacijuzakqjujekarakteristicno:

1) poznati su neki elementi tesituacije;

2) neki elementi nisu poznati;

3) treba uociti u cemu je problem;

4) ucenici sami vrse izbor onoga §to im je potrebno za resavanje problema, biraju

ili samostalno kreiraju put, nacin relavanja problema i proveru dobijenog resenja

U osnovnoj Ikoli se istrazivacka i projekatska nastava, kao najcistiji oblici

nastave kqja se zasniva na ucenju putem otkrica, srecu veoma retko kao samostalne

metode. Prisutnesu, eventual no, kaokomponentedrugih metoda

Projekatska nastava je si ozeni ji vid problemske nastave gde je veoma vazan

stepen strukturiranosti zadatka On se sastoji u sledecem : Da li je ucenici ma materijal za

rad vec pri premlj en, i I i to sami moraj u da uci ne, kol i ko mogucnost za izbor i maj u.

Znaci, proj ekatski zadaci mogu biti :

1) strukturirani (ogranicen izbor temaza rad i obezbeden sav potrebni materijal za

real izaciju zadatka).

2) nestrukturirani (nastavnik zadaje, a ucenici biraju temu ili zadatak,

metodologijasakupljanjai anal izapodatakaje specifikovana

20.

,

Projekat ucenici mogu da rade individual no ili u grupama (parovi ili timovi), all se

pre real izacij e proj ekta moraj u prethodno obuciti.

Aktivnosti nastavnika su razlicite i po vrsti i po slozenosti. Obuhvataju sledece :

od potpune pomoci u resavanju problema do diskretnog vodenja procesa, od diskretnog

monitoringa do partnerskog rada sa ucenici ma u kome resavanje problema dobija oblik

interaktivnih metoda Nastavnik mora da, prema obrazovnom, intelektualnom i

motivadonom nivou ucenika, precizno odmeri slozenost zadatka, da pomaze u

odredivanju potrebnog materijala, kao i u izboru nacina resavanja problema On mora da

diskutujesa ucenici ma vrati preformulisanopitanje, postavi novopitanje, dodaneki novi

podatak, inicira uvodenje odredenog pristupa, prati aktivnost ucenika u toku rada

Aktivnosti ucenika ucenici uocavaju, defini&j, preciziraju problem, postavljaju

relevantana pitanja; preuzimaju inidjativu za resavanje problema, samostalno

prikupljanje i analiziranje cinjenica potrebnih za resenje; samostalno citaju tekstove i

prave belesKe, daju ideja za resavanje problema; samostalno otkrivaju metode i tehnike

resavanja problema, kao i provere resenja; razvijaju sposobnosti diskutovanja o

problemu sa drugim ucenici ma i nastavnikom; razvijaju sposobnosti saopStavanja

rezultata resavanja problema, kao i umenja pisanja izve&aja

C2) Ucenjeputem otkrica u uzem smislu reci

Osnovni cilj ove metode je sticanje nekih umenja (vegtina, metoda, metoda

intelektualnedelatnosti), a nesticanja nekog kvantumaznanja

Ucenjeputem otkricajeucenjezasnovano nasamostalnom induktivnom dolazenju

do saznanja To je ucenje, najcesce, u vidu ogleda, odnosno resavanje problema

samostalnim zamiSjanjem i izvodenjem ogleda Znaci, ovde se radi o otkrivanju

einjenica, zakonitosti kojesu vec odavno poznatenauci, all zauceniketojesteotkrivanje.

Ucenici pri ponovnom otkrivanju naucnih istina samostalno rekonstrui§u put dolaska do

otkrica poznati h nauci.

Primer : definisanje klase biljaka polazeci od predstavnika jedne klase biljaka,

samostalnodefinisanjeknjizevnog radanaosnovu upoznavanjaodredenih knjizevnihdela

kojaseubrajajuili seneubrajaju utaj rodi si.

21.

2.6.D) Konvergentno(logicko) naspram divergentnog ucenja

Konvergentnomisljenjesezasnivanastrogim pravilimalogickog miSjenja, tj. na

logicki strogo uredenom redosledu intdektualnih radnji, koji vodi do jednog jedinog

ispravnog resenja

Divergentno (kreativno) miSljenjeobuhvatasveintelektualneaktivnosti ukojima

se produkuje veliki broj ideja, neocekivanih i originalnih, odlikuju se otkrivanjem

alternativnih mogucnosti resavanj a jednog problema, fleksibilnoscu miSljenja i si. Ono je

zastupljenije u umetnickim delatnostima, all je vazno i neophodno i u mnogim fazama

naucnog rada

D1) Divergentno (stvaralacko) ucenje

Divergentno ucenje je u §koli najvise zastupljeno u umetnickqj grupi predmeta

Neke forme ovog ucenja su: slikanje pejzaza akvarelom - da svaki ucenik napravi svoju

originainu sliku, sopstvena interpretacija muzickog del a, pisanja slobodnog sastava na

zadatu temu ill po samostalnom izboru, pronalaza&vo u tehnickim disciplinama,

produkci j a vel i kog broj a i dej a za resavanj e nekog probl ema i dr.

Ciljevi metode: podsticanjesamostalnosti, inicijativnosti, negovanjekreativnosti,

podsti canj e i novatorstva, pronal aza&va

Aktivnosti nastavnika su da stvara uslove povoljne za stvarala§tvo uvazavanjem

svih prezentovanih ideja, dasezainteresujezaonoSojeindividualno i original no, dane

f avori zuj e samo neke i dej e.

Aktivnosti ucenika : inventivnost, produkovanje originalnih re§enja tolerantnost

zadrugacijeidejei protivrecnosti i dr.

2.7.E) Transmisivnonaspram interaktivnog ucenja

Proces §kolskog ucenja je po svojoj prirodi interaktivni proces, jer u njemu

ucestvuju kao partner! : nastavnik i ucenik. Oni su u torn procesu usmereni nazajednicki

cilj - usvajanje novih znanja i novih kompetencija Iz ovog razlogase u metodama AUN

koristi izraz nastava / ucenje, cime se potencira interaktivna priroda Skolskog ucenja i

prisustvo oba znacajna partnera : nastavnika kroz izraz nastava i ucenika kroz izraz

ucenje.

22.

j

E1) Transmisivna metoda

Transmisivna metoda je metoda koja se zasniva na jednosmernom prenosenju

znanja od nastavnika (ili izvora znanja) ka ucenicima Znaci, nastavnik predaje,

prezentuje, ,,emituje" znanje kpje treba da stigne do ucenika, kao prijemnika tog znanja

Termin transmisivna definise ugao nastavnika, a iz ugla ucenika radi se o reoeptivnim

oblici ma ucenja

Transmisivna metoda jecestozastupljenau naSm Skolama U osnovnqj i srednjoj

Skoli, a i na fakultetu, ovo je evidentno kada u uvodnom delu casa, pri uvodenju novog

gradiva, nastavnik isporuci onostojeplanirao, adaneproveri dali sluSaoci razumeju bar

osnovne pojmove; ne dozvoljava da ga ucenici prekidaju tokom izlaganja Zatim ih

formal no pita dali oni imaju nekopitanje, kojeoni veomaretko postavljaju.

Oblici transmisivne nastave prisutni su u svim delovima nastavnog procesa u

kojima se zanemaruje ucenik, kao drugi partner. Te situacije su sledece : kada se ne

proverava pripremljenost ucenika za novo gradivo, ne stvara se motivacija i

zainteresovanost za ono So se realizuje, ne aktiviraju se Skolska i vanSkolska znanja i

iskustva ucenika i ne povezuju sa novim gradivom, ne stvara se atmosfera za slobodno

postavljanjepitanjaniti se proverava dali ucenici razumeju izlozeno gradivo.

E2) Interaktivni (kooperativni) oblici ucenja

Kooperativno ucenje se zasniva na interakciji nastavnik - ucenik. U ovoj

interakciji koja je asimetricna, nastavnik i ucenik ulaze sa svojim kompetencijama

Naravno da ucenik, kao manje kompetentan partner, u ovu interakciju ulazi sa manje

opSih i specificnih znanja i umenja, all ih aktivno ulaze i postaje aktivni konstruktor

svoga znanja

Pri vrgnjackim interakcijama dolazi do: migriranja znanja, saradnje, razmene,

kognitivnih konflikata, usvajanjazajednickog korpusa znanja Znaci, kroz ovaj vid rada

deca usvajaju znanja, kognitivne i metakognitivne strategije ucenja, a razvijaju i veoma

znacajna ..socio-intelektualna" umenja (formulacija sopstvenih stavova tako da ih drugi

razumeju, argumentacija sopstvene pozicije, pazljivo slusanje druge osobe, da se ne

napada osoba nego stav, da se miiljenje menja pod pritiskom logickih argumenata, a ne

pod pritiskom vecine, da se podde uloge u grupi, da se dete oseca lieno odgovornim za

postizanjegrupnihciljevai dr..,)

23.

j

VeSine interpersonalne komunikacije, odnosno rada sa drugima, se uce i zivotno

su vazne. Nastavnik treba uceni ke da nauci ovim veStinama, ali i da ih motivi§e da ih

primenjuju.

Zajednicko oblicima kooperativnog (interaktivnog) ucenja je da se celinom

organizacije Skolskog rada stvarno obezbeduje aktivna uloga oba partnera u pedagoSkoj

komunikaciji, i nastavnika i ucenika Ono Sto je vazno podvuci je da ovi oblici rada u

Skoli omogucavaju realizaciju ne samo obrazovnih ciljeva, vec i formiranju socijalnih

sposobnosti, sposobnosti komuniciranjai dijaloga

Kooperativno ucenje:

- podstice i povecavamotivaciju za rad i ucenje,

- povecava aktivnost uceni ka u radu na samom casu,

- podstice razvqj viSh mentalnihfunkcija,

- razvija i uvezbava strategy e i tehnike intelektualnog rada na interesantnim i

smislenimzadacima,

- pri bl izava deci apstraktne poj move,

- podstice interpersonalnu komunikaciju i saradnju u grupi i izmedu grupa,

- razvijaosecaj pripadnosti, poverenja u druge, uzajamnepovezanosti, kao i osecaj

obavezei odgovornosti premasaradnidma,

- razvijasposobnost koordiniranjaakcijau radu nazajednickom problemu,

-razvija sposobnost efikasne komunikacije i konstruktivnog upravljanja

konfliktima,

- osposobi j ava uceni ke da donose odl uke, da vode argumentovane di j al oge,

- osposobi Java uceni ke da uocavaju i razumeju razlicite uglove gledanja na

problem (vise perspektiva),

- osposobi Java ucenikeda uocavaju, postavljaju i resavaju probleme,

- podstice ucenikeda povezuju znanja i primenjuju prethodnaSkolska i van§kolska

znanja

M odeli kooperativnog ucenja:

E2a) Kooperativno ucenje nastavnik - ucenik

E2b) Kooperativno ucenje ugrupama uceni ka

E2c) Timskanastava

E2d) Ucenje po model u

24.

j

Cilj primenecvih metoda:

- da reprezentativne i vazne obrazovne sadrzaje deca bolje razumeju i savladaju,

- da, istovremeno, zavole intdektualni rad, shvate prirodu intelektualnog rada,

razviju kognitivnu glad i interesovanjezasvet kpji ih okruzuje.

E2a) Kcoperativno ucenje nastavnik - ucenik

Kooperativno ucenje nastavnik - ucenik zasniva se na tome da ucenici imaju

prethodna znanja i umenja u oblasti u kojoj se uvodi novo znanje. Ucenje je, pri tome,

prava pedagoSka interakcija nastavnika i ucenika Ona je asimetricna, jer je nastavnik

osoba sa znatno vecim znanjima iz oblasti koju predaje, kognitivno zrelija i sa mnogo

vecim zivotnim iskustvom.

U nastavnom procesu - obliku pedagoSke interakcije, znacajne su uloge

nastavnika kao partnera, a to su : nastavnik je onaj ko motivise ucenike, partner je u

pedago§koj interakciji, ima ulogu afektivnog partnera, regulator je odnosa u socijalnoj

grupi, eval uator.

U ovoj situadji pedago§ke interakcije prisutni su: 1. saznajni konflikt i 2. saradnja

nastavnika i ucenika Saznajni konflikti su pedagoSki konstruktivni, a posledica su

asimetricnosti pedagoSke komunikadje. Nastavnik je intelektualno zreliji partner sa

mnogo vecim strucnim kompetidjama od ucenika, kpji ima manju intelektualnu zrelost i

manji kvantum znanja U ovakvoj situadji dolazi do razlika i nesaglasnosti o sadrzajima

koji seusvajaju. Nesaglasnosti imaju kognitivnu prirodu i predstavljaju dobru osnovu za

pedago§ko vodenje pravog usvajanja novih znanja Nastavnik je u poziciji da stvara

saznajni konflikt u saznanju ucenikatako §to ce im prezentovati podatke, cinjenice, ideje,

teorije, i dr., koje nisu u saglasnosti sa ucenikovim znanjima Konflikt predstavlja , u

ovakvoj situadji, dobru osnovu i motivadju za razumevanje novih sadrzaja. Na ovaj

nacin usvojena ucenicka znanja, s obzirom da su nastala na osnovu samostalnog uvida i

licnog otkrica, povedavaju stepen razumevanja i trajnost naucenih znanja

Veoma vazna je i saradnja nastavnika i ucenika Ona se u ovakvoj situadji

ispoljava u zajednickoj konstrukciji i izgradnji novih znanja, a i u onim aktivnostima

partnera u pedagogkoj komuni kacij i, kqj e se dopunj uj u.

Aktivnosti nastavnika : nastavnik produkuje ideje o uvodenju novih nastavnih

sadrzaja, vrsl odabir i ideje koje razraduje, priprema nastavna sredstva, planira tok casa,

krei ra probl emske si tuaci j e, organ! zuj e grupe uceni ka

25.

Aktivnosti ucenika: reSavaju problemskesituacijeaktivirajuci postojecaznanjai

sopstvena iskustva, izvode prakticne i Intelektualne radnje kpje su neophodne za

reSavanjeproblema

E2b) Kooperativno ucenje u grupama ucenika

Oddjenje jednog razreda je heterogena grupa u pogledu nivoa znanja ucenika i

njihovih sposobnosti. Ove razlike predstavljaju vdiku smetnju u frontalnom radu kada

grupa treba da usvoji isti program, istom brzinom i prezentovan na isti naoin svim

ucenicima Poddom ucenika u radne grupe i koriscenje metoda : kooperativno ucenje,

problemska nastavi i dr., ovasmetnjamozedaseotkloni i pretvori u prednost.

Komponente na koj i ma se zasniva kooperativno ucenje u grupi ucenika su :

1) razlika razvojnog nivoa i znanja ucenika, a zasniva se na tome da svaki ucenik

razume na svoj naci n neke aspekte poj ave koj a se uci;

2) raziike u gledi§tima pokazuju slozenost i visedimenzionalnost poj ave;

3) te razlike dovode do sukoba ideja ciji su nosioci razlicite licnosti, tako da

postoji kognitivno - socijalni konfklikt, on ima prednost nad konfliktom izmedu

nastavnika i ucenika u kome autoritet nastavnika moze dovesti do inhibicije ucenika na

mental nom i psihickom nivou.

4) sukob ideja i licnosti realizuje se kroz dijalog razmene rasprave ucenika, Sto

i ma zaposledicuformiranje njihovih Intel ektualnih i komunikativnih sposobnosti kojesu

vazne i za zivot uop§te.

E2c) Timska nastava

Timski rad je sped fi can po tome Sto seu njemu izvrSi podelauloga Podelauloga

se vr§i ill prema dogovoru ucenika ill tu podelu moze da izvrS nastavnik, §to zavisi od

ciljakoji jeplaniraodarealizujeovim nacinom rada

Znaci, svaki ucenik u timu realizuje odredene aktivnosti, radi u koordinaciji sa

ostalim clanovima tima u svim fazama rada, odgovoran je za deo zadatka bez koga ne

moze da se zadatak potpuno re§i. Na taj nacin se clanovi grupe podsticu i motivisu da

akti vno ucestvuj u i real i zuj u svoj deo zadatka, j er bez nj ega nema cd i ne.

Da bi se izbegla ,,spedjalizacija" ucenika za sarno jedan deo ill aspekt gradiva,

potrebnojeobezbediti rotaciju uloga

Aktivnosti nastavnika organizuje, diskretno vodi nastavni proces, direktno

ucestvuj e u resavanju problemakoji sejavljaju u grupama

26.

T

,

E2d) Ucenjepo model u

Ucenje po model u podrazumeva sledece - uci se tako §to se neki obrazac

ponasanja, odnosno ne&o novo vidi kod drugih , ponavljase i prisvaja Razlikujemo kod

ovog nacinaucenja: imitaciju, identifikaciju, ucenjepo model u. Postpjeznacajnerazlike

u prirodi procesaoznacenim ovim termini ma.

Imitacija, kao oblik ucenja, sastoji se u ucenju neke jednostavne radnje,

pqjedinacnog izraza, nacina govora, pojedinacnih pokreta, gestova i si. Kada je ret o

Skolskom ucenju, ovim ucenjem se uci sledece: ucenje nacina pisanja si ova ill brojeva,

rukovanja Skolskim priborom, nacina izvodenja laboratorijskog eksperimenta, crtanje

geografskihkarti i dr.

Identifikacija podrazumeva slozenije psiholoSke procese usvajanja nekih obrazaca

ponasanja ili osobinalicnosti. Procesi identifikacijesu cesto nesvesni, apredpostavljaju i

intenzivno afektivno delovanje. U §koli je to slucaj kada ucenici zavole nastavnika, pa

zbog togazavolei predmet koji on predaje

Ucenje po model u (opservaciono ucenje, ucenje putem posmatranja) obuhvata

usvajanja konkretnih, specificnih all i celovitih model a ponasanja Karakteristicno je za

skolsku praksu dasepo model u usvajaju neki opsti obrasci ponaSanja Na primer.- akoje

nastavnik srpskog jezika zaljubljenik u literaturu, razvice kod svojih ucenika ljubav

prema knjizevnosti; ako se nastavnik fizike odlikuje preciznoscu i tacnoscu milljenja, te

njegoveosobinecekod ucenika usloviti dasei oni odlikuju istim osobinama Ucenjem po

model u se usvajaju vazne komponente ponasanja : prakticne tj. motoricke radnje ili

postupci specificni za pojedine predmete u Skoli, neki obrasci ponasanja, neka op§ta

intelektualnaumenja, nekeosobinelicnosti, stavovi i uverenja, sistemvrednosti.

Ucenje po modelu predstavlja pravi oblik interaktivnog ucenja u kome se odvija

intenzivna interakcija izmedu ponudenih modela ponasanja i onoga ko uci. Skolska

praksa pokazuj e da postoj i vi se metoda ucenj a po model u:

a) modeli ucenika, odnosno obrasci ponasanja koje isticu nastavnici i Skola,

uop§te;

b) modeli ponasanjaizgkolskihprograma(likovi izknjizevnihdela, naucnici...)

c) nastavnici kao model iv(modeli pravicnosti, morala, modeli si sterna vrednosti...

Medutim, cesto nastaje sukob modela, jer na ucenike deluju i modeli ponasanja

prisutni u njihovoj sredini, u svakodnevnim zivotnim situacijama, u medijima Taj sukob

modela moze da dovede do konfuzije u usvajanju modela ponasanja koje Skolski

27.

program! i Skola zde da prenesu na ucenike. Vazno je takav sukob sagledati kao

pedagoSki najproduktivniji mehanizam.

Aktivnosti nastavnika : da razvijaju bogatu ponudu pozitivnih modela ponasanja

(sopstvenog ill nekih sadrzanih u Skolskom programu), dajasno pokazu ove modeleda bi

ih ucenici videli i razumeli, da ih anal izi raj u, objasYijavaju, da ucenike nauceda modele

uporedno analiziraju (one kpje nudi Skola i one kpje ucenici preferiraju), da obezbede

podrSku i stalno nagradivanjemodelacijeusvajanjesmatraju pedagoski pozdjnim.

Aktivnosti ucenika su procesi razumevanja modela ponafemja, procesi

identifikacije, procesi aktivnog biranja medu model i ma, model i aktivnog isprobavanja

ponafenjai dr. Oveaktivnosti se, u vecpj meri, odvijaju spontano.

2.8.F) Met ode ucenja sobzirom na stepen i vrstu pomagala kqja se

koriste

Ovi oblici nastave/ ucenja u Skolskoj praksi, u kojima se ne koristi skoro nikakva

oprema, nastava se zasniva na izgovorenoj reel, tabli i kredi, cesti su u Skolskoj praksi.

Aktiviranja ucenika su minimalna, a efekti takode. S obzirom da su takvi oblici ucenja

receptivni i transmisivni, efekti su ucenje bezaktivnosti ucenika i mehanicko ucenje.

Nasuprot ovoj situaciji, savremena Skola se odlikuje i savremenom opremom :

nastavnim sredstvima, opremom zalaboratorijski rad ucenika, medijatekom, racunarimai

si. Mada i u savremeno opremljenim Skolama, ako se koriscenje opreme zasniva na

receptivnimoblicimaucenjatakoSo, iskljucivo, nastavnikdemonstrirapojave, ondasuto

receptivni oblici ucenja Medutim, ako se savremena oprema koristi takodaucenikestavi

u poziciju daoni aktivno radezadatke (metoda resavanja problema, kooperativno ucenje)

ondasu efekti znacajnoveci, jersuaktivirani vi§i misaoni procesi.

S obzirom na vrstu pomagala (nast. sredstava, opreme) koje se koristi u nastavno

procesu, moguce su siedece nastavne situadj e:

- verbal na predavanja bez koriscenja bilo kakvog pomagala,

- koriscenjetablei krede,

- koriscenje udzt»enika i drugih pisanih izvora informacija,

- kori scenj e audi o - vi zuel ni h sredstava, kao So su : nastavni f i I m, DV D ...,

- pri mena audi o - vi zuel ni h i I ustraci j a,

- ucenje uz pomoc racunara (sredstva za stvaranje tekstova, za izvodenje raznih

operadja, za koriscenje obrazovnog softvera, za program!ranje, za kreiranje obrazovnog

softvera kao banke podataka).

28.

A

Prema prakticnoj vaznosti, iako u skoli postpje i sve kombinacije ovih pomagala,

navodimocetiri metoda nastave.

F1) Laboratorijska i kabinetska nastava

Ova nastava jeznacajnaza ucenje celovitih delatnosti i ucenje putem otkrica ( B3

iC2).

F2) Ucenjeuzodanjanje na skolsku biblioteku (igroteku i medijateku)

Opremljena medijateka koja sadrzi i dobro opremljenu biblioteku ( ne samo sa

obaveznom literaturom, vec i sa enciklopedijama, recnicima, raznim prirucnicima,

literaturom iz zanimljive i popularne nauke i dr.), kao i racunare sa pratecom opremom i

vezom sa internetom, nastavnefilmove, audio i video kasete, diskete, CD-ove, didakticke

materijale, didakticke igracke i dr., predstavlja neophodan uslov koji treba da podstakne

samostainu intelektuainu aktivnost ucenika Ovo ce omoguciti lakse izvodenje metoda

nastave : prakticno smisleno ucenje i ucenje celovitih delatnosti, verbalno smisleno

ucenje, resavanjeproblema, ucenje putem otkrica

F3) M etode nastave koje koriste lokalne obrazovne potencijale

Lokalni obrazovni potencijali mogu da se iskoristekod primene metoda kojesu do

sadaopisane.

Lokalni potencijali su:

- kulturni potencijali (biblioteka, medijateka, muzej, galerije, bioskop, pozoriste),

- istorijskamestai i storijski spomenici,

- razliciteinstitucije, preduzeca, organizadje,

- naucno - istrazivacke ustanove,

- lokalni kadrovi ( pronalazaci, istrazivaci, umetnici, roditelji i dr.)

- prirodnasredina( reke, jezera, zivi svet, karakteristikereljefa, zemljiStai dr.)

F4) Ucenje uzpomoc racunara

Ovaj oblik nastave retko je zastupljen u naSim Skolama, s obzirom na stepen

njihove opremljenosti. Ako je opremljenost Skole takva da postoji mogucnost primene

ovog oblika nastave/ ucenja, on bi omogucio prakticno ucenje upotrebe racunara Uc'enici

bi ovladali racunarima, mogli bi dakreiraju individualneili grupnetekstove, daistrazuju i

29.

koriste baze podataka (i ,,krstarenje" internetom), da koriste obrazovni softver iz svih

Skolskih predmeta, da koriste multimedijalne izvore informacija, da vode sopstvenu

datoteku, vcxleprepiskupomocuelektronskeposte, kreirajujednostavnijeprogramei dr.

3. Planiranje, realizadja i analiza casova AUN

Prvu fazu planiranja casova, na kojima ce nastavni sadrzaj biti realizovan

primenommetodaAUN nastave, predstavlja izrada idejne skice. Onasadrzi poCetneideje

o realizaciji jedne nastavne jedinice, vi§e nastavni h jedinica, nastavne teme ill del a

gradiva iz konkretnog nastavnog predmeta I dejna skica se razlikuje od pravog scenarija

po stepenu razradenosti. U njenom kreiranju moze da ucestvuje jedan nastavnik ili tim

koji sesastoji od nastavni kasrodnih predmeta i strucnih saradnika

Drugu fazu predstavlja priprema razradenog scenarija u komese, veoma precizno,

definisuosnovni parametri pi anirane nastave:

- motivaciona sredstva koja ce se koristiti,

-deoi obim gradiva koji ceseobraditi,

-ciljevi koji ceseostvariti,

- metode ucenj a / nastave koj e ce se pri meni ti,

- deo nastave (jedan cas, manje od casa, vise od casa) koji se planira kao aktivna

nastava/ucenj e,

- osnovna zamisao nastavne situacije kojom se cvrsto povezuju ciljevi, priroda

gradiva i metode ucenja / nastave, tako da se nastavnom situacijom garantuje uvlacenje

vdikog brpja, acilj jesvih ucenika, u relevantneaktivnosti.kqjecedoprineti ostvarivanju

obrazovni hefekata

Ono §to treba da bude najvaznije u scenariju je promisljeno kreiranje i precizno

definisanje nastavne situadje u kojoj dominira proces u kome ucenici uce. Razradeni

scenario predstavlja pravu sponu izmedu ideja i prakse AUN nastave.

Efikasnost realizovane AUN nastave povecavase tako So senajpresevrS analiza

idejne skice i scenarija Postupak analize idejne skice i scenarija je standard!zovan i

proveren u praksi, a naziva sa sekvencijalna analiza i predstavlja trecu fazu u planiranju

AUN casova

F'arametri sekvencijalneanalizesu:

1. noseca ideja (osnovna zamisao, ideja nastavne situadje),

30.

,.

2. aktivnosti dece (ste deca konkretno rade),

3. relevantnost aktivnosti ( da li su aktivnosti dece relevantne za dati nastavni

pedmet),

4. povezanost cilja casa i decjih aktivnosti ( da li se kroz aktivnosti dece mogu

ostvariti planirani ciljevi),

5. dorada(dabi idejabilaefikasnijapotrebnojepredloziti Sabi trebalopromeniti,

dopuniti i si., adaseosnovnazamisaoautoranepromeni)

Sekvancijalna analiza je faza kpja se realizuje posle odrzanog casa Tada se

precizno odreduju granice sekvenci i trajanje sekvenci. Sekvenca je deo casa koji Cini

smislenu celinu odredenu vrstom aktivnosti dece. Promenaaktivnosti deceoznacava novu

sekvencu. Sekvencij al na anal i za j e postupak koj i m se utvrduj e:

-11st a aktivnosti dece (§ta sve deca rade na casu),

- relevantnost aktivnosti za nastavni sadrzaj, cilj casa i prirodu predmeta,

- broj dece uklj ucene u svaku aktivnost,

-suviSnei nerelevantneaktivnosti i njihovoddovanje,

- tipovi i ntervencij a nastavni ka,

dobraresenja, kao i problem! koji nisu reseni,

- predlozi zakorelaciju i doradu scenarija

Tek ondase pristupa realizaciji AUN casa u praksi uz prisustvo celog tima koji je

kreirao idejnu skicu, scenario i primenio sekvencionalnu analizu.

SI edda faza jekonstruktivnakratieka analiza

1. standardizovanaprocedurakojaobezbedujeobjektivnost anaJize,

2. anal i zi ra se i dej a i nj eni potenci j al i za resavanj e sped f i cnog ci I j a,

3. analizirasepodelacelinecasanasmislenejedinicekojese, potom, anal izi raj u,

4. utvrduje se smislenost aktivnosti koje izvode ucenici, stepen relevantnosti tih

aktivnosti za ucenje konkretnog predmete, registruje se broj dece koja ucestvuju u svakoj

aktivnosti i vreme trajanja svake aktivnosti, objektivno se identifikuju nedostaci i

problemi casapo, ovim, navedenim parametrima,

5. vrsi se konstruktivna kriticka analiza koja se sastoji u tome da tim, koji vrSi

analizu, predlozi posle izvrseneanalize, konstruktivne ideje pomocu kqjih bi mogli dase

uklonekonstatovani nedostaci, adasenemenjaosnovnaideja,tj. zamisaoautora

Posle ovog postupka sledi dorada scenarija, njegova priprema za Sampanje u

zbirci scenarija, kojajedostupnavelikom brqju nastavnikakoji primenjuju AUN nastavu.

31.

*

1

Priprema za casove AUN nastave je ovako precizna, obimna i sveobuhvatna,

upravo zato sto je u fokusu aktivne Skole dete kao celovita licnost, a ne samo kao ucenik.

Rsana priprema je nazvana scenariom da bi se podvukla suSinska razlika shvatanja

prirode procesa ucenja / nastave. Kraranjem scenarija konkretizuje se koncepdja rada u

skoli u kqjoj su primarni :

1. proces ucenja u pedagoiki precizno definisanim uslovima,

2. ishodi procesa ucenja

Cilj nastave u tradiaonalnpj §koli je usvajanje programa koji je unapred definisan.

Priprema nastavnika, sabloniziranaje u vdikoj men i sadrzi : Staradi nastavnik nacasu,

koji nastavni sadrzaj ce prezentovati ucenicima, koje metode ce koristiti, koja nastavna

sredstvaceprimeniti u realizaciji nastavni h sadrzaj a Znaci, u pripremi, kao i nacasu je

dominantno§taradi nastavnik.

U tabeli su predocene razlike izmedu pi sane pripreme za cas u tradicionalnoj

nastavi i scenarijazacasu AUN nastavi.

32.

Tabela 5)

Ta6ena 4: PauiHKe M3Mef)y imcaHc npmipCMe 30 HOC M ci^eHapMJa 3d

AVH HaCTOBy

KJ1ACMHHA nHCAHA nPMTPCMA 3A MAC' , AVH CUEHAPHO:1. fl/iaHMpa ce M3BOf)eK>e jeflHor nacaPA 45 MMHyra.

FliiaHHpa ce M3Bot)ett>e je/inor naca, anu MMaH»e (aco Maca) M/IM eefie oa

Maca (flBOMac, 6/ion Macosa. u.HK/iycseTier 6poia Macosa HT/I.).

2. V H.OJ cneun<})MKyje urra, KaKo "he HSBSCTM Mac.

je na TOMB UJTBcnei4nc})HKyjy ce HacTaene CMryauMJe (Koje6n Tpe6a^o aa wsasoeyaKTMBHOCTH pe^esaHTHe san ipeawer) M aKTMBHOcru VMeHHKa (KOJGTie 6k*7n MsassaHe y TO' C

3. Cneun<)>HKyje ce caflpwaj (LUTA cepacn, pacnopec rpa/;nBa HHCKa apTHKy^auMJa ysHacrasHMX Mero^a Mcpeflciasa Koja ?^e ce KOPHCTHTM.)

flOMMHHpa KAKO tie ceaKTMBHOCTM yMeHMKa n KQJE

Tie 6nin ^isassaHe, neflaroiiiMeTjy yMeHMumvia M nswetiy

M yMGHHKa. A TO 3H3MM aa jena wieroaaMa HacTaec Kpos

M TO cneun<t>MMHe sa(rpaflnso).

4. TewHQJTe je Ha M3BptieH>yMaca.

re je Ha npHjnpeMM npe Maca,HacTasHG saMHC/iM Koja "he Ha

Haj6o/bn H3MMH pea^MsoBaTUM/beee (M spewencKn npunpewaBnaie speweHa oa caMo: M3BoTiei-ba Maca- oa ao^a>Kett>a naeje, na a

5. FlMcaHa npunpervta MMB CKOPO yHH-4>opMHy CTDVKTypy: ysofl. TOK,3aKn=yMaK (na OTya npeTM onacHocrLua6noHM3auMje, wiexaHHMKor npen^cn-

npmipewa sa HacTaey, CBOJMX H

He MOme fla HM& 4>nKCHy, yHM4>opMHyCTjiyKTypyjTO He SMBMH aa He Tpe6a flaHM3 H6K6 OCHOBH6 flO^aTKe 0 HaCTaBHOM

caflpxajy, u^-besMwa, yspaCTy, n rn.) se'hsp/io paaa^MMHTe CTpyKType cuetrnpHJasaBHCHO 05 ayTopose naeje. Osa «apa-KiepucTMKa npoMCiuMe us M^Haennije ,aa ceMCTO Tpa^HBO MO>Ke yMMTM H3 BMLiie

H3MMHa.

6. flOMMHMpa npeflaeaMKa ynora Hac-M. nenoM.

aTOpCKa (pemncepcKa,ynora Hacra-

HHUKR. ynora HacTaeKmna nao napTHepa yneflaroiUKoj MHTepaKLiMJH.

33.

Edukacija nastavnika za primenu metoda AUN nastave

S obzirom na kompleksnost i procedure kreiranja scenarija za izvodenje AUN

casova predvi den je si stem obukenastavnikaza primenu i idejai metoda AUN nastave:

1. bazicni AUN seminar!,

2. specijalizovani bazicni AUN seminar!,

3. supervizijski AUN seminari,

4. posebni oblici post-bazicnih aktivnosti,

5. instruktorski seminari,

6. specijalizovani instruktorski seminari,

7. instruktorski supervizijski seminari.

1. Bazicni AUN seminar je osnovni oblik obuke nastavnika koji se sastoji u

upoznavanju nastavnika sa polaznim idejama, osnovnom koncepcijom aktivnog ucenja,

kao i u sagledavanju sopstvene nastavne prakse u okviru ovih ideja Seminar je

kooperativan, jer su ucesnici u situaciji da slobodno prezentuju svoja razmiSjanja,

ravnopravno diskutuju o problemima uz potpuno uvazavanje drugacijih glediSa, da ulazu

svoje pedagoSko iskustvo, kao i da iskustveno dozive sam model aktivnog, interaktivnog i

participativnog obrazovanja

2. Specijalizovani bazicni AUN seminar predstavlja oblik bazicnog seminara koji

seorganizuje i realizujeza nastavnike pojedinih nastavnih predmeta, nastavnike razredne

nastave i si. Osnovni program, nacin rada i ciljevi su isti kao i kod bazicnog seminara

Razlika je u promeni konkretnog sadrzaja pojedinih del ova seminara, jer se primeri iz

nastavne prakse odnose na odredeni predmet.

3. Supervizijski AUN seminari imaju kao osnovni cilj razvijanje i unapredvanje

analize AUN casova, kao i timskog, kritickog o konstruktivnog rada Na ovim

seminari ma seidentufikuju i analiziraju problemi koji su sejavili u primeni AUN nastave

( u odredenim predmetima, §koli i si.), a vrli se i dalja edukacija za primenuAUN ideja

(analizapisanog scenarija, obukazaprimenu sekvencionalneanalizeizvedenih casova).

4. Posebni oblici post-bazicnih aktivnosti su oblici strucnog usavrSavanjakoji su,

prema dosadasnjem iskustvu, veoma produktivni, jer sa na njima uci kroz sopstvene

prakticne pokusaje i timsku analizu tih poku&ya Naime, grupa strucnjaka (nastavnika i

strucnih saradnika) iz jedne ill vise Skola analizira scenarija AUN casova, vr§i

sekvencionalnu analizu video-zapisa odrzanih AUN casova; prisustvuje realizaciji AUN

34.

casova , razgovara o njima i analizira ih, razmenjuje profesionalno iskustvo u okviru

projektaAUN i dr.

5. I nstruktorski seminar! imaju za cilj obucavanje nastavnika-instruktora koji ce

samostalno izvoditi bazicni AUN seminar.

6. Specijalizovani instuktorski AUN seminari se izvode radi obucavanja

predmetnih nastavnika za instruktore u pqjedinim nastavnim predmetima i u razrednpj

nastavi.

7. I nstruktorski supervizijski AUN seminar i ma zacilj usavrsavanjeinstruktora-

nastavnika predmetne ill razredne nastave, analizu prakticnog iskustva instruktora,

analizu vodenja bazicnih seminara, prakticnu obuku za vodenje analize scenarija za AUN

casove i vodenj e sekvenci j al ne anal i ze i zvedeni h casova

I

i35. I

IJ

4. Primeri primenesavremenihstrategija

Savremenenastavne strategy esezasnivaju nastvaranju uslovadaskolsko ucenje

preraste u pravi procesintdektualnograzvojadeos. Uslovi da se to ostvari susledeci:

- uvazavanj e decj e I i cnosti,

- sagledavanjei po&ovanjeuzrasnih i individualnih karakteristikadece,

- progirivanjerepertoara nastavni h metodapri realizaciji predvidenih programa,

- podsti canj e moti vad j e deteta za ucenj e,

- podsti canj eintelektual nog i kreativnog razvoj a deteta

U ovom radu savremenenastavne strategy ebiceprezentovanenaprimeru obrade

nastavneteme- Kretanje u VI razredu.

4.1. Plan i program nastavnog predmeta fizika u VI razredu

osnovneskole

Na osnovu vazeceg plana i programa Ministarstva prosvete i sporta Republike

Srbije (SluZbeni glasnik Republike Srbije- Prosvetni glasnik br.6/2006. od 23.6.2006.)

fizika, kao nastavni predmet, realizuje se sa 2 casa nedeljno, tj. 72 casa godisYije.

Nastavno gradivojeorganizovano u VI nastavni h tema:

I UVOD,

II KRETANJE,

III SILA,

IV MERENJE,

V MASAIGUSTINA,

VI PRITISAK.

36.

TABELARNI PREGLED NASTAVNOG PLANA I PROGRAM A FIZIKE U VI

RAZREDU:

Nastavnatema

Uvod(2+0+0)

Kretanje(7+7+0)

Si la(6+8+0)

Merenje(4+4+7)

Masaigustina(5+7+3)

Pritisak(5+6+1)

Sadrzaji programa

Fizi ka kao pri rodna nauka i metode koj i ma se ona si uzi(posmatranje, merenje, ogled,...). Ogledi koji ilustruju razlicitefizickepojave.- Kretanje u svakodnevnom zivotu; Rdativnost kretanja- Pojmovi i vdicinekojimaseopisujekretanje(putanja, put,

vreme, brzina, pravac i smer kretanja).- Poddakretanjapremaobliku putanjei brzini telaZavisnost predenog puta od vremena kod ravnomernopravolinijskog kretanja

- Promenjivo pravolinijsko kretanje; Srednja brzina- Sistematizacijai obnavljanjegradiva

- Uzajamno dd ovanjedvatel a u neposrednom dodiru i posledicetakvog dd ovanj a : pokretanj e, zaustavl j anj e i promena brzi netda, deformacijatda (istezanje, sabijanje, savijanje),trenjepri kretanjutdapohorizontalnoj podlozi i otporprikretanj u tda kroz vodu i vazduh.

- Uzajamno ddovanjedvatdakojanisu u neposrednom dodiru(gravitaciono, dektricno, magnetno). Silakaomerauzajamnogdd ovanj a dva td a, pravac i smer dd ovanj a.

- Procenaintenzitetasiledemonstracionim di namometrom.- SilaZemljineteze(tezinatda).- Sistematizacijai obnavljanjegradiva-Osnovnei izvedenefizickevdicinei nji hove mernejedi nice.

Medunarodni si stem mera- Merenjeduzine, zapremine i vremena. Pojam srednjevrednostimerenevdicinei greskepri merenju. Merni instrumenti.

- Inertnost tda Zakon inercije(Prvi Njutnov zakon mehanike).- M asa td a na osnovu poj ma o i nertnosti i o uzaj amnom dd ovanj u

tda.- M asa i tezi na kao razl i ci ti poj movi .- Merenjemasetdavagom.-Gustina tda. Odredivanjegustinecvrstihtda- Odredi vanj e gusti ne tecnosti merenj em nj ene mase i zapremi ne.- Sstematizacijai obnavljanjegradiva- Pritisakcvrstihtda- Pritisak u mirnoj tecnosti. Hidrostaticki pritisak. Spojeni sudovi.- Atmosferski pritisak. Tori cdijev ogled.Zavisnost atmosferskog pritiskaod nadmorskevisine. Barometri.

- Sistematizacijai sintezagradiva

broj casova0.

2

1

2

3

10

1

3

110

13

11

10100121

0

u.

0

0

1

2

22

1

2

122

13

00

10112111

2

P.V.

0

0

0

0

00

0

0

000

07

00

01110001

0

Napomena: O-obrada, U-utvrdivanje, P.V.-prakticna vezba

37.

Cilj i zadati nastavefizike

OpSti cilj nastavefizikejestedaucenid upoznajuprirodnepojavei osnovne

prirodnezakone, dasteknu osnovnu naucnu pismenost, daseosposobezauocavanjei

raspoznavanje f izicki h poj ava u svakodnevnom zi votu i za aktivno sticanje znanj a o

fizickim poj avamakrozistrazi vanj e, oformeosnovu naucnog metodai daseusmere

premaprimeni fizickih zakona u svakodnevnom zivotu i radu.

Ostali dljevi i zadad nastavefizikesu :

- razvi j anj e f unkci onal ne pi smenosti,

- upoznavanjeosnovnih nacinamiSljenjai rasudivanjaufizid,

- razumevanje pojava, procesa i odnosa u prirodi naosnovu fizickih zakona,

- razvi j anj esposobnosti za aktivno sticanje znanj a o fizickim pqjavamakroz

istrazivanje,

- razvi j anj eradoznalosti, sposobnosti rad onal nog rasudivanja, samostalnosti u

misljenju i veStinejasnog i preciznog izrazavanja,

- razvijanjelogickog i apstraktnog misljenja,

- shvatanj e smi si a i metoda ostvari vanj a eksperi menta i znacaj a merenj a,

- resavanjejednostavnih problemai zadatakau okviru nastavnih sadrzaja,

- razvi j anj esposobnosti za primenu znanj a iz fizike,

- shvatanj epovezanosti fizickih poj ava i ekologijei razvi j anj esvesti o potrebi

za§ti te, obnove i unapredi vanj a zi votne sredi ne,

- razvijanjeradnih navikai sklonosti kaizucavanju naukao prirodi,

- razvi j anj esvesti osopstvenim znanj i ma, sposobnosti ma i daljoj prof esi onal noj

orjentadji.

U vazecem planu i programu fizike u VI razredu osnovne Ikol e za nastavnu temu

- KRETANJE, predvidenoje 14 skolskih casova: 7 casovaobrade i 7casova

ponavljanja, utvrdivanjai sistematizadjegradiva, kaoi dvelaboratorijskevezbekqjesu u

vazecem nastavnom planu i programu uvedene u nastavnu temu-MERENJE, aodnosese

nasadrzajenastavneteme-KRETANjE.Znaci, uzev§i uobziri laboratorijskevezbe,

ukupan broj casova za ovu nastavnu temu je 16.

38.

TABELARNI PREGLED NASTAVNE TEME KRETANJE

Nastavnatema

Kretanje(7+7+0)

Sadrzaji programa

- Kretanje u svakodnevnom zivotu;Rdativnost kretanj a.

- Pojmovi i vdicinekojimaseopisujekretanj e(putanj a, put, vreme, brzina,pravac i smer kretanja).

- Podel a kretanj a prema obi i ku putanj e ibrzini tela. Zavisnost predenog putaodvremena kod ravnomerno pravolinijskogkretanj a

- Promenjivo pravolinijsko kretanje. Srednjabrzina

- S'stematizacijai obnavljanjegradiva

brpj casova0.

1

2

3

1

0

u.0

1

2

2

2

p.v.0

0

0

0

0

Demonstracioni ogledi : kretanje kuglicepo Galilejevomzlebu; kretanjemehura

vazduha(ili kuglice) krozvertikalno postavljenu dugu providnu cev sa tec nose u.

Operativni zadaci fizike kao predmeta u VI razredu

Uceniktrebada:

- kroz veci broj zanimljivih i atraktivnih demonstracionih ogleda, koji manifestuju

pojaveizrazlicitihoblasti fizike, shvati kakofizikaistrazujeprirodui dajematerijaini

svet pogodan za istrazivanje i postavljanje brojnih pitanja;

- ume da rukuj e meri I i ma i i nstrumenti ma za merenj e odgovaraj uci h f i zi cki h

vdicina: metarska traka, lenjirsamilimetarskompodelom, hronometar, menzura, vaga,

dinamometar;

-samoupoznapojamgreskei znacaj rdativnegreske, adaznastajeapsolutna

greska i kako nastaj e greska pri oci tavanj u skal a merni h i nstrumenata;

- koristi jediniceSI si sterna zaodgovarajucefizi eke veil cine: m, s, kg, N, m/s, Pa;

- usvqji osnovnepredstaveo mehanickom kretanju i znavdicinekqjekarakterisu

ravnomano pravolinijsko kretanjei srednju brzinu kao karakteristiku promenjijivog

pravolinijskog kretanja;

- naosnovu pojavauzajamnog ddovanjatdashvati si I u kao meru uzajamnog

ddovanjatdakojaseodredujeintenzitetom, pravcem i smerom;

- usvqji pojam masei tezinei pravi razliku izmedu njih;

39.

- ume da odredi gusti nu cvrsti h tel a i gusti nu tecnosti merenj em nj ene mase i

zapremine;

- usvqji pojam priti ska, shvati prenosenjespoljnjeg pritiska kroz tecnosti i gasovei

razume Paskalov zakon.

Ovakav predl og real i zacij e nastavne teme - K RETA N JE daj e dovol j no vremena

za organ! zovanjeaktivnosti ucenikakojesupodsticajnei aktivirajuce, aspecificneza

nastavufizike.

Iz opstih programskih ciljeva i zadataka, pri obradi oveteme izdvajamo kao

kljucne:

1. Osposobljavanjeucenikadauocavaju i raspoznajufizickepojaveu

svakodnevnom z~ivotu i zaaktivno sticanjeznanjao fizickim pqjavama kroz istrazivanje.

2. Razvijanjeradoznalosti, sposobnosti radonalnog rasudivanja, samostalnosti u

miSljenju i veStinejasnog i preciznog izrazavanja

3. Shvatanjesmislai metodaostvarivanjaeksperimental znacajamerenja

4. Razvijanjelogickog i apstraktnog miSjenja

Konkretizovanje operativnih zadataka za ovu temu podrazumeva da ucenici

usvoje:

- osnovne predstave o mehanickom kretanj u,

- fizickevelicinekojekarakteriSu ravnomernopravolinijsko kretanje

i odgovarajuce mernejedinice,

- srednju brzinu kao karakteristiku promenjivog pravolinijskog kretanj a

Osnovnaznanjai umenjastecenau VI razredu, daljeceserazvijati u VII razredu

kada se nastavna tema - KRETANJE bude obnavljala To ce predstavljati osnovu za

obradu ravnomerno promenljivog pravolinijskog kretanja, kretanje tda u gravitacionom

polju Zemlje, kao i za nastavne teme : kinematika, dinamika i statika, gravitacija u I

razredu gimnazije i drugih srednjih §kola Na ovaj nacin se nastavno gradivo fizike

vertikalnopovezujeuzostvarivanjeprincipapostupnosti, sistematicnosti, trajnosti znanja,

kao i postizanja viseg nivoa u kvaliteta usvojenih znanja iz fizike,

Casovi dodatne nastave i slobodnih aktivnosti, predvideni za real i zacij u nastavne

teme- KRETANJE, mogu da budu osmigljeni i realizovani putem koriscenja vise izvora

40.

Tinformacija, prakticnim radovima ucenika, racunskim, grafickim, problemskim i

kombinovanimzadacimauzuvazavanjeinteresovanja, sposobnosti i motivacije ucenika

Veliki znacaj imakorelacijasadrugim naukamai predmetima, na primer: istorijanauke,

matematika, biologija, tehnika ( odnosno osnovi tehnike), hemija i dr., §to nesporno

doprinosi uvidanju znacaja fizike. Ucenicima se pruza mogucnost da kreiraju manju

prezentaciju o pojavama, ogledima, zanimljivostima i si., pri cemu primenjuju i

informatickaznanja.

Stepen participacije dece ce biti mnogo veci u ovakvim aktivnostima, narocito u

postizanju vi§ih misaonih procesa : analiza, sinteza, stvaralaStvo, vrednovanje. Ukoliko

ucenici rade timski ili u grupama, razvija se socijalna komponenta - sposobnost

saradnickih i partnerskih odnosasadrugim ucenici ma, kao i sa nastavnikom.

4.2. Jedna od mogucnosti realizacije nastavneteme - Kretanje

Za realizaciju ove nastavneteme u postojecem planu i programu predvideno je 14

casova : 7 casova obrade i 7 casova utvrdivanja Laboratorijske vezbe : 1. Odredivanje

srednje brzine promenjivog kretanja tela; 2. Odredivanje stalne brzine ravnomernog

kretanja(ukupno2), predvidenojedaserealizuju u nastavnpj temi -Merenje, planiranoj

posl e nastavne teme - K retanj e.

Na osnovu dosadasnjeg iskustva u nastavi fizike, smatram da bi bilo adekvatnije

realizovati nastavnutemu - Merenje, prenastavneteme-Kretanje. Nacin realizadjeove

nastavne teme trebalo bi da bude takav da omoguci da deca sticu znanja i razvijaju

sposobnosti merenjarazlicitih fizickih velicina, daizaberu i koristeodgovarajuci priborza

merenje zavisno od vrste i vdicine objekta merenja, da izaberu i koriste odgovarajuce

merne jedinice, da procene rezultat nezavisno od merenja i racunanja, da procene i

provere smislenost rezultata merenja i racunanja, da rezultate merenja prikazuju

tabelarno.

Broj casovazarealizaciju nastavneteme- Kretanjejesasvim dovoljan, medutim,

smatram da bi trebalo da bude rasporeden na sledeci nacin : 7 casova obrade, 5 casova

utvrdivanja i 2 casa laboratory ski h vezbi.

41.

1

TABELARNI PRI KAZ NASTAVNE TEME -KRETANJE

NASTAVNAJEDINICA

Kretanje u svakodnevnomzivotu. Rdativnost kretanjaPutanja Pravolinijskoi krivolinijsko kretanja

Brzinakretanjatda

Kretanjapremabrzini.Ravnomerno pravolinijsko kretanje.Promenljivo pravolinijsko kretanje. Srednja brzina.

Zavisnost predenog puta od vremena

BROJ CASOVA0.

1

1

1

1

2

1

u.0

1

1

1

1

1

p.v.0

0

0

1

0

1

Real izacij a nastavne teme- Kretanje, pre svega se sastoj i usiedecem :

- pri mena interaktivnih metoda u real izacij i nastavnih sadrzaja,

- pisanj u scenarij a (pri prema),

- pripremi priloga(zadaci, tabdei si.),

- pripremi odgovarajuceg materijalazarealizaciju nastavnih sadrzaja.

42.

4.3. Scenariji za cascveobrade nastavnih jedinica u nastavnqj temi -

Kretanje

1.NASTAVNA JEDINICA

TIPCASA:

CILJEVI :

METOD:

VREME:

MATERNAL

Kretanje u svakodnevnom zivotu. Relativnost

kretanja.

Obrada

1. Usvajanjeosnovnih pojmovao mehanickom

kretanju i relativnosti kretanja

2. Razvijanjesposobnosti zaaktivnosticanjeznanja

o fizickim pojavama kroz istrazivanje.

Kooperativno ucenje u grupama ucenika

Re§avanj e probl ema,

Ucenje putem otkrica u uzem smislu.

45min.

Nastavni listici, razlicitafizickatela(pracka, lasti§,

gumicazateglu, frizbi, elise, avioni od papira,

magneti, eksercici, spajalice presvuceneplastikom,

Spenadle, komadici stiropora, pneumatska kada,

usitnjen papir i aluminijumskafolija, plasticni

lenjiri, jabuka, kocka, lopta, kuglica, strmaravan).

TOK CASA

KORAK 1. Uvod u nastavnu temu - Kretanje

U frentalnom obliku rada nastavnik postavlja pitanja na kqja ucenici odgovaraju navodeci

primerekretanjatela Nastavnikbelez"i natabli primerei navodi ucenikedaodredetelou

odnosu na kqje posmatraj u kretanje drugog tela

KORAK 2. Podela ucenika u grupe

Podelaucenikaugrupeobavljaseslucajnim izborom.

43.

i

KORAK 3.1 nstrukcija nastavnika za 1. zadatak

N astavni k dajeucenici ma I isticsapivim zadatkom i usmeravaucenikedasvaki clan

grupenavedenekolikoprimerazadatokretanje, dananivougrupeprodiskutuju i

dogovore se o primeru kretanj a koje ce prezentovati kao odgovor na postavljeno pitanje,

kao i o tome ko ce i zvesti ti.

1. ZADATAK

I grupa Stase u prirodi krece, ato kretanjevidimo i cujemo?Navedi primer.

II grupa: Staseu prirodi krece, ato kretanjevidimo, all necujemo? Navedi primer.

I11 grupa Sta se u pri rodi krece, a to kretanj e ne vi di mo i ne cuj emo? Navedi pri mer.

IV grupa: Staseuprirodi krece, a to kretanj e cuj emo, all nevidi mo? Navedi primer.

Napomena- Svaki ucenik dobij a papir sa zadatkom.

KORAK 4. Rad na 1. zadatku

Ucenici u grupi iznose pri mere, diskutuju, donoseodluku o primeru koji ce prezentovati.

KORAK 5. Prezentacija resenja 1. zadatka

Predstavnici grupausmeno prezentuju resenja 1. zadatka Nastavnik, po potrebi, koriguje

resenja

KORAK 6.1 nstrukcija za 2. zadatak

Nastavnik dajeucenicima listic sadrugim zadatkom kao i potreban materijal. Usmerava

ih dakoristeci raspolozivi materijal, izvedu ogledekojim ceprikazati kretanjetela i da

odrede uporedno telo u svakom ogledu.

2. ZADATAK

Osmisliteogledekojimaceteprikazati kretanj etel a pomocu raspolozivog materijal a U

svakom ogledu odredite telo u odnosu na koje posmatrate kretanj e tel a

(Napomena- grupedobijaju materijal kojim trebada izvedu ogledekojim prikazuju

kretanj e tel a)

I GRUPA Materijal: daskasa2eksercica sagumicom i kockica, lasti§sa

bombonom okafien nastativ, opruga sa tegom nastativu,

44.

lopticasaobdezenomtackom, dise, frizbi, hula-hop obruc.

GRUPA Materijal : magneti, ekseri, spajalice, "plutajuce" (nastiroporu)

spenadle, pneumatska kadasavodom, pleksiglasformata

20x20cm., drvenaplocai komad kartona slicnihdimenzija

GRUPA Materjal plasticni lenjiri ill plasticneSpke, izmrvljeni stiropor,

ddici papirai aluminijumskefolije, postoljesazovinom

kuglicom, vunenekrpe...

IV GRUPA Materijal: jabuka, lopta, kocka, kuglica, strmaravan, autici.

KORAK 7. Rad grupa na 2. zadatku

Ucenici se dogovaraju, izvode oglede kojim se prikazuje kretanje tda i odreduju

uporedno telo. Takode, oni odreduj u ko ce prezentovati ogled.

KORAK 8. Prezentatija rezultata 2. zadatka.

Predstavnici grupaprezentujuoglede, navodeci kojesutdoodredili kao uporedno tdo.

Nastavnik, eventualno, korigujeprezentacijeucenika

KORAK 9. Izvodenjezakljucaka***5

Postavljajuci pitanja, nastavnik podsticeucenikedaizvedusledecezakljucke:

1. Mehanicko kretanje je promena polozaja tda u odnosu na uporedno (referentno) tdo.

2. Uporedno (referentno) tdo je tdo koje usiovno miruje i u odnosu na koje posmatramo

kretanje drugihtda

3. Svakretanjai mirovanjasu rdativna

5 U ovom i svakom narednom scenarij u gde deca zaklj ucuj u radi se na f ormi ranj u poj movne mape.

45.

ANALITICKI BLOK:

Relevantneaktivnosti deceza definisaneciIjeve

1. Cilj jerealizovanaktivnostimadeceu 1. i 2. zadatku.

2. Cilj - Aktivnosti dece u 2. zadatku.

II Pqjmovnamapa

MEHANICKO KRETANJEDefinicijaMehanicko kretanjeje promena polozaja tda u odnosu nauporedno telo, a odvija se u toku vremena

Referentno (uporedno) telo

Relativnost kretanja

46.

2. NASTAVNA JEDI Nl CA Putanja. Pravdinijsko i krivdinijsko kretanje.

TIPfiASA: Obrada

CILJ : 1. Usvajanjepojmova putanja, podelakretanjapremaobliku putanja; pravac, smer, put.2. Sticanje znanja primenljivih za objasnjenje nekihpojava u svakodnevnom zivotu.

M ETOD : Kooperativno ucenje u grupama (paru) ucenik.

VREME: 45min.

MATERIJAL: Nastavni listici, automobili igracke, "kolovozne"trake(pravolinijskei krivolinijske, kruzne), papir

TOK

KORAK 1. Sta smodosada naucili o kretanju?

U frontal nom obi i ku rada nastavni k utvrduj e sa uceni ci ma osnovne poj move o kretanj u.

KORAK 2. Podela uceni ka u parova

Nastavni k formira parove namernim ili slucajnim izborom, zavisno od sopstvene procene.

KORAK 3. 1 nstrukcija za 1. zadatak

Nastavni k daje instrukciju uceni ci ma da nacrtaju nekoliko tela, prevoznih sredstava i danacrtaju linije koje tela opisuju pri kretanju, kao i da uoce oblik linija. Posle zavrsenogzadatka treba da zal epe svoj e crteze na pano.

1. ZADATAK

Nacrtajtenekoteloili prevozno sredstvo i obelezite linije koje tela "opisuju" pri kretanju.

KORAK 4. Radnalzadatku

Uceni ci crtaju tela, kao i linije koje tela opisuju pri svom kretanju, zatim crteze I epe napano.

KORAK 5. Izvodenjezakljucaka.***

Nastavni k vodi razgovor sa uceni ci ma o tragu, liniji koju telo opisuje pri kretanju i uvodipoj am putanj e. Postavl j a pi tanj a kqj i ma uceni ke usmerava na zakl j ucke:-putanj a j e stvarna i I i zami §l j ena I i nij a kqj u tel o opi suj e pri svom kretanj u;-putanj a mozebiti pravaili kriva linija,-kretanjase, premaobliku putanj e, delanapravolinijskai krivolinijska;

47.

1

-pravolinijsko kretanj e je kretanj e pri kome tdo opisuje putanj u koja je prava linija-krivolinijskokretanjeje kretanj epri kome tdo opi suj e putanj u koja jekriva I inij aNastavni k trazi da dva uceni ka kl asi f i kuj u crteze kretanj a prema obi i ku putanj e na nj i ma

KORAK 6.1 nstruktija za 2. zadatak

Nastavnik daje ucenicima "kolovozne" trake i autice. On trazi od ucenika da ih postave ipokrenu pokrenu prema datom zahtevu u zadatku.

2. ZADATAK

I, II, III i IV par Postavite i pokrenite 1 autic u jednom smeru, adrugi u suprotnomsmeru od prvog.U cemu se razl i kuj e kretanj e auti ca?

V, VI, VII i VIII par Postavite i pokrenite 3 autica u istom smeru, a 1 u suprotnomsmeru od prva tri.U cemu se razl i kuj e kretanj e auti ca?

IX, X, XI i XII par Postavite i pokrenite 2 autica u jednom smeru i 2 u suprotnomsmeru od prva dvaU cemu se razl i kuj e kretanj e auti ca?

(Napomena klupe u ucionici bi trebalo da budu rasporedene u obliku cirilicnog slovan,dabi nastavnik, ai svi ucenici mogli da imajuuvidusva resenjaNastavnik svakom paru daje konkretan zadatak.)

KORAK 7. Rad ucenika u 2. zadatku

Ucenici postavljaju i pokrecu automobile-igracke, nastavnik kontrolisedali su ispravnouradili zadatak.

KORAK 8. Prezentatija resenja 2. zadatka

Ucenici u parovima citaju zadatak i prezentuju svoja resenja Nastavnik trazi da ostaliuoce da li su parovi dali odgovarajuce resenje i argumentaciju. Povezuje njihova resenjasa situacijama u svakodnevnom zivotu: preticanje, mimoilazenje, sudari, kretanja ukoloni, kao i sasaobracajnim znacima: jednosmerna ulica, dvosmerni put i si.

KORAK 9. Izvodenjezakljucaka

Nastavnik sumira predlozena resenja sa ucenicima i podstice ih da izvedu zakljucak dasvaki pravac i ma dva suprotna smera

KORAK 10.1 nstrukcija za 3. zadatak

Nastavnik daje ucenicima uputstvo za 3. zadatak u kome treba da izmere duZinu putanj ekoj u prede autic pri kretanj u po "kolovoznoj" traci.

48.

j

3. ZADATAK

Izmerite duzinu putanje automobilcica; pre pocetka kretanja umocite njegove tockove uposudusabojom.

KORAK 11. Rad ucenika na 3. zadatku

Ucenici mere duzinu putanjekretanjaautica

KORAK 12. Prezentacija rezultata 3. zadatka

Nastavnik trazi daucenici prezentujuduzineputanjaufrontalnomoblikurada

KORAK 13. Izvodenjezakljucka***

Nastavnik uvodi pojam puta-predeni put je deo putanje koju telo prede za odredeno vremeOn trazi od ucenika danavedu primer duzineputakoji autobus prede izmedu dvagrada.

49.

ANALITICKI BLOK:

I Relevantneaktivnosti deceza navedeneciljeve

1. Cilj -realizovan kroz aktivnosti deceu 1 .12 . zadatku.2. Cilj - realizovan kroz aktivnosti dece u 2. i 3. zadatku.

II Pqjmovnamapa

PUTANJADefinicijaPutanjajezamisljena ili stvarnalinijakojutdoopisujeprikretanju.

IPut-duzina(dela) putanje

IOblik putanje

Vrste kretanja premaobliku putanje

Prava linija

Kriva linija

Pravolinijskokretanje

Krivdinijskokretanje

50.

3. NASTAVNAJEDINICA

TIPCASA

CILJEVI

METOD

VREME

MATERIJAL

Brzina kretanja tela.

Obrada

1. Usvajanje znanja o fizickim velicinama kpjekarakterisu kretanje: put, vreme, brzina2. Povezivanje znanja iz fizike sa znanjima izmatematike i informacijama iz svakodnevnogzivota

1. Prakticno smisaono ucenje2. Resavanjeproblema

45min.

Nastavni listici (zadaci i tabele za upisivanjerezultata merenja), zljeb sa nagibom, merne trake,hronometri, kuglice.

TOK CASA

KORAK 1. Podela ucenika u parove.Nastavnik podeli ucenike u parove namernim izborom.

KORAK 2. I nstrukcija nastavnika za 1. zadatakNastavnik daje uputstvo za 1. zadatak, kao i nastavne listice. Ucenici slusaju i citajuzadatak sa nastavnog I istica

1. ZADATAKIzmeri vreme kretanja kuglice koja prede odredenu duzinu (izmedu 2 markera) nahorizontalnom delu. Kuglica uvek polazi sa istog mesta na kosom zljebu. Rezultatemerenjaupisi utabelu.

Broj merenja1.2.3.Srednjavrednost

Put0,7m0,7m0,7m

Vreme

(Napomena - prvih 5 parova realizuju zadatak sa jednim, a drugih 5 parova sa drugim

nagibom kosog zleba)

KORAK 3. Rad ucenika na 1. zadatku.Ucenici rade zadatak i mere vreme kretanja kuglice za date puteve. Izracunavaju srednjuvrednost. Nastavnik kontrolisei pomazepo potrebi.

51.

KORAK 4. Prezentatija rezultata merenja.Predstavnici parova, po zavrsenom radu na 1. zadatku, upisuju dobijene rezultate u tabelunatabli.

KORAK 5. Izvodenjezakljucaka.***Nastavnik sa ucenicima analizira kretanja, rezultate merenja Uvodi : pojam brzine,formulu za brzinu, jedinicu u SI, naglasava da su fizicke veil cine imenovani brojevi.Ucenici slusaju i zapisuju u sveskama

KORAK 6. I nstrukcija nastavnika za 2. zadatakNastavnik trazi od ucenika da izracunaju brzinu kretanja kuglice na osnovu vrednostipredenog putai vremenakretanjakuglicei darezultateupisu utabelu natabli.

2. ZADATAK

Izracunajte brzinu kuglicepremapodacimazapredeni put i vremeiz prethodnog zadatka

KORAK 7. Rad parova na 2. zadatku.Ucenici izracunavaju brzinu i rezultat upisuju u tabelu natabli. Nastavnik kontrolise, apopotrebi korigujeizracunatevrednosti.

KORAK 8. Analiza rezultata 2. zadatka.Nastavnik sa ucenicima analizira rezultate, uporeduje vrednosti izracunatih brzina ( 5parova su radili sa jednim, a 5 parova sa drugim nagibom strme ravni) i analizira uzrokkqji jeuslovio razli cite vrednosti brzina

KORAK 9. I nstrukcija nastavnika za 3. zadatak.Nastavnik daje nastavne listice i uputstvo za izradu treceg zadatka Ucenici slusaju ieventualno, razjasnjavajudilemeusaradnji sanastavnikom.

3. ZADATAK

U tabeli su date vrednosti brzinarazlicitihtela

TelopesakgepardFeraripuzbrzina svetlostiavionbrzina zvuka

Vrednosti brzina1,5m/s

100km/h300km/h1,5mm/s

300 OOOkm/s600km/h340m/s

Najveca brzina koju gepard mozeda postigneje 100 km/h. Odredi brojnevrednosti ove

brzine u razli citim mernimjedi nicamaza brzinu i upisi ih utabelu.

52.

Mernajedinicaza brzinu

m/skm/hm/min

Brojnevrednostibrzinegeparda

KORAK 10. Rad ucenika na 3. zadatku.Ucenici samostaino radeS. zadatak. Nastavnik, eventual no, pomaze ucenici ma.

KORAK 11. Prezentacija rezultata 3. zadatka.Ucenici saopstavaju rezultatezadatka, nastavnik ihzapisujeutabelu natabli, komentariserezultatepopotrebi.

53.

ANALITICKI BLOK:

I Relevantne aktivnosti decezadefinisaneciljeve

1. Cilj je real izovan aktivnosti ma deceu 1. i 2. zadatku.

2. Cilj jerealizovan aktivnosti ma deceu 1,2. i 3. zadatku.

I! Pojmovnamapa

BRZINADefinicijaBrzinajebrqjnojednakaputu koji predetdoujedinicivremena.

Matematicki obrazac V =t

JedinicauSI m

54.

4.NASTAVNAJEDINICA

TIPCASA

CILJEVI

METOD

VREME

MATERIJAL

Podeie kretanja prema brzini.Ravnomerno

pravolinijsko kretanje

Obrada

1. Usvajanje podele kretanja prema brzini i da je

ravnomerno pravolinijsko kretanjeje pravolinijsko

kretanje sa konstantnom brzi nom.

2. Osposobljavanjeucenikazaistrazivacki rad.

Kooperativno ucenje u grupama ucenika

45min.

Nastavni listici sazadacima, papir, flomasteri, pano

za upisivanje podataka, Galilejev zljeb, digitalni

hronometar safotosenzorima

TOK CASA

KORAK 1. Podela ucenika u parove.

Nastavnik deli ucenike u parove i daje nastavne listice.

KORAK 2. I nstrukcija za 1. zadatak.

Nastavnik daje nastavne listice ucenicima, usmerava ucenike da procitaju zadatak,

prodiskutuju i donesu zaklj ucak o kretanjima kojasu navedena u zadatku.

1. ZADATAK

U label i su dati podaci za dva primera pravolinijskog kretanja tela, pri cemu je sa s

oznacen predeni put, a sa t vreme kretanja tela. Uocite duzine puteva koje tela prelaze u

istim vremenskim interval!ma (od pocetka kretanja).

s(m)

t(s)

0

0

2

1

4

2

6

3

8

4

10

5 Duzine puteva u 1s su.

55.

s(m)

t(8)

0

0

0.5

1

2

2

2.5

3

4

4

8

5Duzineputevau 1ssu_

KORAK 3. Rad parova na 1. zadatku

Ucenici citaju zadatak, razgovaraju, donose zaklj ucak.

KORAK 4. I zvodenj e zaklj ucaka* * *

Nastavnik, u frontalnom obliku rada, postavljajuci pitanja, navodi ucenike nazakljucak

da je u pocetnom vremenskom trenutku predeni put jednak null, da uoce razliku izmedu

kretanja datih u zadatku na osnovu duzine puteva kpje telo prelazi u istom interval u

vremena.

KORAK 5. I nstrukcija za 2. zadatak.

Nastavnik trazi od ucenika da izracunaju brzinu tda u uzastopnim vremenskim

i nterval i ma od 1 sekunde za pri mere kretanj a tel a u prethodnom zadatku.

KORAK 6. Rad parova na 2. zadatku.

Ucenici rade2. zadatak individual no, azatim proveravaju rezultatesasvojim parom.

2. ZADATAK

Odredi brzinekretanja kugliceposleprve, druge, trece, cetvrtei petesekunde. Rezultate

upisi u tabdu.

s(m)

t(s)

v(m/s)

0

0

2

1

4

2

6

3

8

4

10

5Brzinaima

Naziv kretanj a je

vrednost

s(m)

t(s)

v(m/s)

0

0

0.5

1

2

2

2.7

3

4

4

10

5

56.

Brzinaima

Naziv kretanjaje.

vrednost.

KORAK 7. Prezentatija rezultata 2. zadatka

Uceni ci upisuju rezultate na panou na tabli. Nastavnik trazi da uoce kakve su brojne,

vrednosti brzina u jednom, odnosno drugom primeru.

KORAK 8. Izvodenjezakljucaka***

Postavljajuci pitanja, nastavniknavodi ucenikedadonesusledecezakljucke:

- u istim vremenskim intervaJima telo prdazi puteve jednake duzine (u prvom primeru

zadatka); brzina je konstantna, putanja je prava linija, pa je kretanje ravnomerno

pravolinijsko;

- u istim vremenskim i nterval i ma tdo prdazi puteve razlicite duzine (drugi primer

zadatka); brzina nije konstantna, putanja je prava linija, a kretanje je neravnomerno

(promenljivo) pravolinijsko.

KORAK 9. Demonstracija ravnomernog pravolinijskog kretanja.

Nastavnik prikazuje ucenicima ravnomerno pravolinijsko kretanje kugl ice pomocu

Gal i I ej evog zl j eba Uceni ci oci tavanj em vremenski h i nterval a i duzi na puteva koj e kugl i ca

prdazi, proveravaju i potvrduju predhodno donete zakljucke o ravnomernom

pravolinijskom kretanju

57.

ANALITICKI BLOK

I Reievantne aktivnosti deceza za definisaneciljeve

1. Cilj jerealizovanaktivnostimadeceu 1. i 2. zadatku.

2. Cilj jerealizovan aktivnosti ma deceu 1. i 2. zadatku.

II Pojmovnamapa

MEHANICKOKRETANJE

Refer entnotelo

Relativnostkretanja

Pravdinijskokretanje

Krivdinijskokretanje

Ravnomernokretanje, v = const

Neravnomernokretanje, v^ const

58.

5. NASTAVNA JEDI Nl CA Promenlj ivo pravdinijsko kretanj e

TIPCASA Obrada

CILJEVI 1. Sticanje znanja o karakteristikama promenljivog

pravol i nij skog kretanj a

2. Osposobljavanje ucenika za precizna merenja i

uporednu analizu dobijenih rezultata.

3. Osposobljavanjeucenikazaistrazivacki rad

M ETOD Smisleno receptivno verbal no ucenje

Kooperativno ucenje u grupama ucenika

VREME 45min.

MATERIJAL Strmeravni (4 kom.), kugliceistih masanapravljene

od istih materijala (4 kom.), hronometri (8 kom.),

papir, flomasteri, nastavni listici, grafoskop i

grafofolija.

TOK CASA:

KORAK 1. I nstruktija za 1. zadatak

Nastavnik deli ucenicima nastavne listice sa zadatkom i trazi da zadatak procitaju,

razmisle i navedu pri mere kretanj a

1. ZADATAK

N avedi te nekol i ko pri mera pravol i nij skog kretanj a.

KORAK 2. I ndividualni rad ucenika

Ucenici razmiSljaju i zapisuju pri mere.

KORAK 3. Prezentatija rezultata 1. zadatka

Ucenici navode primere pravol i nij ski h kretanja Nastavnik primere zapisuje na tabli.

Klasifikaciju na ravnomerna pravolinijska i neravnomerna (promenljiva) pravolinijska

59.

j

kretanja, vrse dva ucenika uz pomoc nastavnika. On trazi od ucenika da zakljuce koja je

vrsta kretanjazastupljenija u svakodnevnom zivotu.

KORAK 4. Podela ucenika u grupe

Nastavnikdeli ucenike u grupe namerno- siucajnim izborom.

KORAK 5. I nstrukcija za 2. zadatak

Nastavnik daje ucenicima nastavne listice sa 2. zadatkom, usmerava ih da zadatak

procitaju , odgovara na pitanja ucenika ili razresava njihove dileme, podseca ucenike na

pravi I a preci znog merenj a

KORAK 6. Rad grupa na 2. zadatku

Ucenici mere duzinu putanje kuglice, kao i vreme kretanja kuglice za datu duzinu.

Diskutuju o rezultatimamerenja, izracunavaju brzinei uporeduju izracunatevrednosti.

2. ZADATAK

Kuglica se iz stanja mi rovanja krece sa vrha strme ravni niz nju.

a) I zmeri te vreme kretanj a kugl i ce za koj e ona prede date puteve.

b) Rezul tate merenj a upi si te u tabel u

c) I zracunaj te odgovaraj uce brzi ne.

s(m)t(s)

v (m/s)

0 0,2 0,4 0,6 0,8

(Napomena:

a) I i II grupa izvode ogled i merenj a sajednom, a I

ravni (5 i 10stepeni),

b) oznaciti duzineputevamarkerima.)

i IV grupa sa drugom visinom strme

KORAK 7. Prezentacija rezultata rada grupa na 2. zadatku

Predstavnici grupa prezentuju rezultate merenj a vremena kretanja kuglice za date

predene puteve(za dati nagibni ugao). Nastavnik trazi od ucenika da obrazloze uzroke

neslaganjanekih izmerenih vrednosti vremena kod Mi l grupe (ili III i IV grupe) kojesu

imaleisti nagib strme ravni. Ucenici, vodeni nastavnikovim pitanjima, izvodezakljucke

60.

da uzroci mogu biti : neprecizno ocitavanje sa skala hronometara ill merne trake,

neprecizno odredivanje podeoka na skalama, neblagovremeno startovanje i zaustavljanje

hronometra Takode, uporeduju i vrednosti brzinakuglice( MM grupai III i IV grupa).

KORAK8. Izvodenjezakljucaka***

Postavljajuci adekvatnapitanjanastavniknavodi ucenikenazakljucke:

- kugl i ca se niz strmu ravan krece iz stanj a mi rovanj a;

- kretanje je neravnomerno pravolinijsko, jer jednake duzine puta (etape), prdazi za

veomarazlicito vreme, aputanjakuglicejepravalinija,

- brzina nemastalnu vrednost pri neravnomernom (pravolinijskom) kretanju.

Ucenici slusaju pitanjai odgovaraju nanjih, izvodeci odgovarajucezakljucke.

KORAK 9. I nstrukcija za 3. zadatak

Nastavnik prikazuje tekst zadatka na grafofoliji, trazi od ucenika da razmisle i rese

zadatak.

3. ZADATAK

Izmotora2 automobilakoji sekrecu , svakesekundeiscuri pojednakapuljaostavljajuci

masnu mrlju naasfaltu.Odredi vrstu kretanjaovih automobila.

Kretanje je

Kretanje je

KORAK 10. Rad ucenika na 3. zadatku

Ucenici samostalno resavaju zadatak. Nastavnik, akojepotrebno, dajedodatna uputstva

KORAK 11. Prezentacija rezultata 3. zadatka

Nastavnik u frentalnom obliku rada trazi od ucenika da prezentuju i obrazloze odgovore

na zahteve postavljene u zadatku. Nekoliko ucenika obrazlaze odgovor, a nastavnik ih,

eventual no, koriguje.

61.

ANALITICKI BLOK:

I Relevantne aktivnosti dece za navedene cilj eve

1. Cilj jerealizovan aktivnostimadeceu 1,2. i 3. zadatku.

2. Cilj jerealizovan aktivnostimadeceu 2. zadatku.

II Pojmovnamapa

MEHANICKOKRETANJE

Pravdinijskokretanje

Refer entnotelo Krivdinijsko

kretanje

Relativnostkretanja

Ravnomernokretanie, v = const

NeravnomernokretanjeDefinicijaNeravnomernokretanje je kretanjepri kometeloujednakim intervalimavremena prelaziputeverazliciteduzine.v2 const

62.

6. NASTAVNA JEDI Nl CA Srednja brzina neravnomernog kretanja

TIPCASA Obrada

CILJEVI 1. Vefbanje analize pisanogtekstaizfizike

(izdvajanje bitnog od nebitnog, izdvajanje i

obelezavanjefizickih vdicina).

2. Samostalno dolazenje do formule po kojoj se

izracunava srednja brzina i izracunavanje srednje

brzina

METOD Smisleno receptivno verbal no ucenja

Kooperativno ucenje u grupama (paru) ucenika

VREME 45min.

MATERIJAL Nastavni listici, ucenickesveske

TDK CASA:

KORAK 1. I nstrukcija nastavnika za 1. zadatak.

Nastavnik daje instrukciju ucenicima da pazljivo procitaju tekst na listicu koji ce im

podeliti. Naglasava da se u tekstu krije resenje zadatka

1. ZADATAK

Una je sa svpjom drugaricom Jasnom poSIa u §kolu. Priblizavajuci se Skolskoj zgradi

zanesenosu pricaleosvojimsimpatijama. I glecuda-nasamom ulazu uSkolu, stajaoje

Petar, zadihan i razbarusen. Una se ozarila ugledavS Petra On joj, primetivsi da ga

zaijubljeno gleda svojim plavim okicama, predlozi da, po§to gube 1. cas, prosetaiu do

Kalemegdana Brzo su se dogovorili i ubedili cika Mileta iz obezbedenja da im pricuva

gkolske torbe, jer oni moraju odmah do kuce da donesu novae za ekskurziju. Odusevljeni

svqjom idejom i smelogcu, zaljubljeni i razdragani odleprsali su ka ulazu u

Kalemegdanski park, pretrcavsl 100m. za 50s. Na samom ulazu sreli su Anu, Uninu

stariju sestru kojoj su citava 3 minuta objasnjavali zaSo su u parku, a ne u §koli. Ana

saslusa njihovo objasnjenje i, videvSi ih ozarene, rece: «Pa dobro, idite deco u park!» A

63.

tek na KalisXi, srecni Sto su sami, prosto su leteli stazom do skulpture Pobednika drzeci se

za ruke. Tako su pretrcal i 125m za 25 s.

Izracunaj ukupnu duzinu puta od skole do Pobednika na Kalemegdanu i vreme

provedeno na torn putu.

Odredi odnosovedvefizickevelicine.

KORAK2. Rad ucenika nalzadatku

Ucenici individualnocitajutekst i resavaj u zadatak.

KORAK 3. Prezentacija rezultata 1. zadatka

Prezentacija se vrsi u frontal nom obliku rada Jedan ucenik crta skicu, drugi ucenik

obelezava date vrednosti predenog puta i vremena, a treci ucenik belezi izracunatu

vrednost brzine. Nastavnik trazi od ucenika da obrazloze kako su izracunali trazenu

brzinu i eventualno koriguje njihoveodgovore. Ostali ucenici slu§aju i uporeduju svoja

resenj a sa oni m koj a su prezentovana.

KORAK 4. I nstrukcija nastavnika za 2. zadatak

Nastavnik trazi od ucenika da, koristeci podatke iz eksperi mental no resenog zadatka sa

proslog casa, izracunaju brzinu kuglice.

2. ZADATAK

Izracunaj brzinu kuglice koj a se krece iz stanja mirovanja niz strmu ravan na celoj duzini

puta Potrebne podatke uzmi iz zadatka koji si eksperi mental no radio/la na prethodnom

casu.

KORAK 5. Rad ucenika na 2. zadatku

Ucenici samostalnoradezadatak. Nastavnik ih kontrolisei, popotrebi, usmerava

KORAK 6. Prezentacija rezultata 2. zadatka

U frontal nom obliku rada, jedan ucenik prezentuje i zapisuje na tabli dobijeni rezultat

brzine kuglice, aostali ucenici sluSaju i uporeduju sasvojim resenjima Nastavnik, akoje

potrebno, koriguje vrednost izracunate brzine.

64.

1KORAK7. Izvodenjezakljucka***

Nastavnik, postavljajuci odgovarajucapitanjaucenicima, navodi ucenikedazakljuce:

- srednja brzina izraSunava se tako So se ukupni predeni put podeli ukupno provedenim

vremenom na torn putu,

- obrazacza izracunavanje srednje brzineje: Vg- = sUK /1 UK

KORAK 8. Podela ucenika u parove

Nastavnik deli ucenike u parove namerno -slucajnim izborom.

KORAK 9. I nstrukcija za 3. zadatak

Nastavnik deli ucenicima listice i trazi da individual no resavaju zadatke, all da se parovi

konsultuju oko resenja

3. ZADATAK

Zadatak A : Automobil prededuz pravog puta400m za20s, azatim Jos'650m za 15s.

Kolikajesrednja brzinaautomobila?

Zadatak B : Kami on j e preSao 20km brzi nom 72km/h, a zati m se 5mi n kretao brzi nom od

60km/h.

Odredi vreme za koje je kamion presao prvu etapu puta, put za drugu etapu kretanja i

srednj u brzi nu na eel om putu.

KORAK 10. Pad ucenika na 3. zadatku

Ucenici samostalno resavaju zadatke, a zati m parovi uporeduju rezultate i eventual no

koriguju resenja. Nastavnik kontrolise rad ucenika i pomaze, ako jeto potrebno.

KORAK 11. Prezentatija rezultata 3. zadatka

U frontalnom obliku radajedan ucenik iznosi, a nastavnik zapisuje rezultat zadatka A sa

listica Drug! ucenik iznosi rezultat resavanja zadatkaB sa list ica, a nastavnik ga zapisuje

na tabli. Nastavnik, eventualno, koriguje rezultate izracunavanja srednje brzine u A i B

zadatku. Ostali ucenici prate, uporedujusvojaresenjasaprezentovanim, i ako je potrebno,

korigujuih.

65.

ANALITICKI BLOK:

I Relevantneaktivnosti deceza navedeneciIjeve

1. Cilj je realizovan aktivnostimadeceu 1. zadatku.

2. Cilj je real izovan aktivnosti ma deceu 1., 2. i 3. zadatku.

II Pqj movna mapa

MEHANICKOKRETANJE

Pravolinijskokretanje

Ravnomernokretanje,v = const

SV =

t

Refer entnotelo

Krivdinijskokretanje

Neravnomernokretanje,v^const

SukV orsr —

tuk

Relativnostkretanja

66.

7. NASTAVNAJEDINICA

TIPCASA

CILJ

METOD

VREME

MATERIJAL

Zavisnost puta od proteklog vremena kod

ravnomernog pravdinijskog kretanja

Obrada

1. Samostalno dolazenje do zakonitosti koja

predstavlja zavisnost predenog puta od proteklog

vremena kod ravnomerno pravolinijskog kretanja

tda

2. Razumevanj e pri rodni h zakoni tosti.

Kooperativno ucenje u grupama ucenika

Ucenje putem otkrica u uzem smislu.

45min,

4strmeravni saZljebom, hronometri, mernetrake;

nastavni listici, pak-papir, flomasteri

TDK CASA

KORAK 1. Utvrdivanjegradiva.

Nastavni k u frental nom obliku rada utvrduje predhodno stecena znanja o brzini, vrstama

kretanjapremabrzini uzavisnosti dali brzinaimastalnuili promenljivuvrednost.

KORAK 2.1 nstruktija nastavnika za 1. zadatak.

Nastavnik daje uputstvo grupama (podda na grupe izvr§ena je na predhodnom casu) za

reallzadju eksperi mental nog zadatka i deli im nastavne listiceUcenid slu§aju i

eventual no pitaju ako im negto nijejasno u zadatku.

1. ZADATAK (isti tekst za I i 111 grupu).

A Izmerite vremena kretanja kuglice koja se krece po horizontalnqj ravni za razlicite,

unapred date, puteve. Rezultate merenja upiSte u tabelu.

B I zracunaj te brzi ne kretanj a kugl i ce u svakom vremenskom i nterval u,

Premavrednostimaizracunatih brzina, kretanj e

je

67.

s (m)t (s)

v (m/s)

0 2 4 6 8 10

1.ZADATAK (isti tekstza II i IV grupu).

A Izmeritevremenakretanjakuglicekojasekrecenastrmoj ravni zarazlicite, unapred

date, puteve. Rezultatemerenjaupisiteutabelu.

B Premavrednostima izracunatih brzina, kretanje

s (m)t (s)v (m/s)

0 2 4 6 8 10

KORAK 3. Rad grupa na 1. zadatku.

Ucenici u grupama realizuju eksperi mental ni zadatak: dogovaraju se, mere zadatefizi eke

velicine, zapisuju rezultate merenja u tabelu. Nastavnik kontrolise rad grupa, usmerava

rad uceni ka ako je to potrebno.

KORAK 4. Prezentacijarezultata 1. zadatka.

Predstavnici grupa prezentuju rezultate merenja duzine i vremena kretanja kuglice sa

tabele na pak-papiru, koji su predhodno zalepili natabli.Nastavnik uporeduje rezultate I i

II , azatim III i IV grupei, eventual no, koriguje.

KORAK 5. Izvodenjezakljucaka***

Nastavnik svojim pitanjimanavodi uceni kena si edecezakljucke:

- predeni put se povecava tokom vremena i kod ravnomernog, a i kod neravnomernog

pravolinijskog kretanjatela,

-predeni put je direktno srazmeran proteklom vremenu kod ravnomerno pravolinijskog

kretanja,

-obrazac za izracunavanje predenog putaje s= v t.

68.

KORAK 6.1 nstruktija za 2. zadatak.

Nastavnikdajeucenicimanastavnelisticei trazi odnjihdarese racunski zadatak.

2. ZADATAK

Uporedi duzineputevaautobusa, bicikliste, pesakai puza zavremeodO,1 h, akose:

a) autobus krece brzi nom 45 km/h,

b) bi ci kl i sta krede brzi nom 8 km/h,

c) pesak krece brzi nom 1,2 m/s,

d) puz krede brzi noml ,5 mm/s.

Vrednosti izracunatihputevaporedaj poopadajucimvrednostima

(Napomena Svi ucenici radeisti zadatak.)

KORAK 7. Rad ucenika nazadatku.

Ucenici individualno reSavaju zadatak, zatim uporeduju dobijene rezultate na nivou

grupe. Nastavnik kontrolisei usmeravarad ucenika

KORAK 8. Prezentatija rezultata 2. zadatka.

Nastavnik u frontalnom obliku radatrazi daucenici prezentuju rezultate, kojeon zapisuje

natabli, adaihdrugi ucenici koriguju, akojetopotrebno.

69.

ANALITICKI BLOK

I Relevantne aktivnosti deceza navedenedljeve

1. Cilj jerealizovanaktivnostimadeceu 1. zadatku.

2. Cilj jerealizovanaktivnostimadeceu 1. i 2. zadatku.

II Pqjmovnamapa

MEHANICKOKRETANJE

Pravolinijskokretanje

Krivolinijskokretanje

Ravnomernokretanje,v = const

Neravnomernokretanje,v^ const

M atematickiobrazac

Jedinica uSI

70.

Mapa pqjmova u nastavnqj temi - Kretanje

MEHANICKOKRETANJE Pravolinijsko

kretanje

Krivdinijskokretanje

Ravnomernokretanje,v=const

Neravnomernokretanje,v^const

Vsr=Suk/tuk

71.

5. Primeri traditional nog pristupa u obradi

sadrzaja iz nastavne teme- KRETANJE

1.NASTAVNA JEDI NlCA: Kretanje u svakodnewnom zivotu.Relativnost kretanja

TIPCASA Obrada

OBLIKRADA Frontal ni

CILJEVI a) Obrazovni - uvodenje pojma mehanicko kretanje tela,

kao karakteri sti ke bi I o kog materij al nog obj ekta u pri rodi,

- uvodenje pojma referentno telo, pojma relativnosti

kretanjai mirovanja.

b) Vaspitni ciljevi- razvijanjeintuicijei misaonih operaa'ja

i denti f i kacij a i di f erenci j acij a

c) Funkcionalni ciljevi: osposobljavanje ucenika za

posmatranje fizicke pojave (kretanje tela u pri rodi) i

fizickog

eksperimenta ( kretanje tela u laboratorijskim uslovima).

METOD Monolosko-dijaloSki, demonstracioni.

NASTAVNA SREDSTVA Film ili slajdovi i odgovarajuci aparati zaprikazivanje.

TOK C:ASA

UVOD Nastavnik prikazujefilm (si aj dove) sa pri men ma kretanja

tela i vodi razgovor sa ucenicima sa teznjom da oni odrede

telo u odnosu na kqje posmatraju kretanja prikazanih tela

Nastavnik isticecilj casa-Kretanjetdakojeposmatrarno u

odnosu na drugo telo, kqje uslovno miruje, nazivamo meha-

nicko kretanje.

GLAVNI DEO Nastavnik uvodi sadrzaje:

- pri men koji seformirapredstavaomehanickom kretanju,

- relativnost kretanjai mirovanja,

- referentno telo.

ZAVRSNI DEO Nastavnik postavljapitanja:

72.

§ta j e mehani cko kretanj e?

(Mehanicko kretanje je promena polozaja tela u odnosu na

referentnotelo.)

Odredite referentno tdo pri kretanj u trkackih automobila

(Ogradapored piste, amozebiti i zgrada.)

DefiniSte referentno tdo.

(Referentno telo je tdo koje uslovno miruje i u odnosu na

koje posmatramo kretanj e drugi h td a.)

Navedite primer mehanickog kretanjatda

Da li su sva kretanj a i mirovanja rdativna?

(Da, svakretanjai mi rovanja su rdativna)

Navedite primer na osnovu koga cete objasniti rdativnost

kretanj a i mirovanja

2.NASTAVNA JEDI NICA: Brzina ravnomernog pravdinijskog kretanja.Podela

kretanj a prema brzini

TIPCASA Obrada

OBLIKRADA Frontal ni

Cl LJEVI a) Obrazovni-uvodenje brzine kretanj a, brojne karakteristike

kretanjatda, kao i odgovaraj uceg matematickog obrascaza

brzinu. Uvodenje jedinice za brzinu, njenih umnozaka i

ddova

b)Vaspitni-razvijanjeintuicijei misaonihoperacija: identi-

fikacijai general izadj a

c) Funkci onal ni - osposoblj avanj e uceni ka za posmatranj e

fizickog eksperimenta (kretanje tda u laboratory skim

uslovima); uvodenje ucenikau metodeposmatranjafizicke

pojave (kretanje tda u pri rodi).

METOD MonoloSko- dijalogki, demonstradoni.

NASTAVNA SREDSTVA: Staklenacev sa tec nose u i mehurom vazduha u njoj.

73.

TOK CASA

UVOD

GLAVNI DEO

ZAVRSNI DEO

Zadaci

Nastavnik utvrduje pojmove o mehanickom kretanju

stecene na predhodnom casu.

Sta j e mehani cko kretanj e?

(Mehanicko kretanje je promena polozaja tda u odnosu na

referentnotelo.)

DefiniSte referentno tdo.

(Referentno tdo je tdo kpje usiovno miruje i u odnosu na

koje posmatramo kretanj edrugih tda.)

Nastavnik izvodi ogled sastaklenom cevi u kojoj senalazi

voda sa vazdusriim mehurom. On vodi razgovor sa

uceni ci ma o pri kazanom kretanj u.

Nastavnik uvodi:

- primere kretanja kod kojih tda prdaze puteve razlicite

duzine u toku jednakih vremenskih interval a, kao i primere

kretanja tda kod kojih tda prdaze puteve iste duzine za

j ednake vremenske i nterval e;

-definise ravnomerno pravolinijsko i neravnomerno

pravolinijsko kretanje;

- pqjam brzine i matematicku formulu za njeno

izracunavanje,

- jedinicu brzine, njeneumnoSkei ddove.

Nastavnik postavljapitanja

DefiniS ravnomerno pravolinijsko kretanje. (Ravnomerno

pravolinijsko kretanje je kretanje tda pri kome tdo za

j ednake vremenske intervale prdazi puteve iste duzine.)

NapiSi matematicki obrazac za izraCunavanje brzine kod

(Matematicki obrazac za brzi nu j e v= stt.)

KojajemernajedinicauSI zabrzinu?(JedinicauSI za

brzinuje1m/&)

Zbirka, strana24 i 25, zadaci: 6., 9., i 10

74.

Domaci zadatak Nastavnik trazi od ucenika da za sledeci cas prikupe

podatkeobrzini kretanjatelanaZemlji i uSvemiru, prema

sopstvenom izboru, kao i da brzinegrupi&j prema rastucim

broj ni m vrednosti ma

Uporedna analiza prezentovanih pisanih AUN ( scenarija) priprema i pisanih TA

priprema pokazujedaje AUN scenario fokusiran na aktivnosti ucenika, a TA priprema na

aktivnosti nastavnika

AUN scenario podeJjen je na manje smislene celine u dijem su fokusu relevantne

aktivnosti ucenika u funkciji realizacije definisanih ciljeva za datu nastavnu jedinicu, a

TA pripremapodeljenajenadidakti eke celine: preparativnu fazu (uvodni deo),operativnu

fazu (glavni deo) i verifikativnu fazu (zavrsni deo).

AUN scenario pokazuje da je nastavnik partner u pedagoSkoj komunikaciji sa

ucenicima, a TA priprema pokazuje da se eel a artikulacija casa odnosi na aktivnost

nastavnika, tj. dominiranastavniekai procenjivackauloga

AUN scenarija ukazuju da su deca u poziciji da na casu anal izi raj u, generalizuju,

izvodezakljucke, razvijaju kriticko misljenje a ima i elemenata divergentnog misljenjaU

AUN pripremi postqji evaluativno i/ili samoevaluativno ponasanje, §to zavisi od prirode

aktuelne nastavnejedinice. TA priprema ukazuje da dete posmatra do nivoa razumevanja

onog So je nastavnik prezentovao, all da dete ne moze da proveri funkcionalnost svojih

znanja Dominirakonvergentno misljenjekod dece, adivergentno mi§ljenjejepotisnuto.

75.

ZAKLJUCAK

AUN prqjekat ne podrazumeva da su metode AUN nastave jedine koje treba

primenjivati, vec da su one samo najmocnije sredstvo u arsenal u sredstava, tj. metoda,

koje stoje na raspolaganju nastavnicima onda, kada se zeli da se kod ucenika formiraju

trajnai funkcionalnaznanjai umenja

Sam nastavnik, kao strucnjak za svoj predmet, donosi odluku o tome kada treba

primenitu AUN metode, a odluka se bazira na prirodi znanja za koje je on strucnjak, na

osnovu ciljeva i zadataka ucenja, koje je postavio i definisao, sastava i individualnih

karakteristikama njegovih ucenika, konkretnih okolnosti u kojima se odvija prooes

ucenja/nastave, kao i na osnovu profesional nog poznavanja mogucnosti i ogranicenja

AUN metoda kojekoristi.

Dominantne aktivnosti ucenika na casovima AUN nastave su raznovrsne,

perceptivne, istrazivacke, misaone, ilustrativne, komunikoloske i druge aktivnosti, koje

nisu autoritativno nametnute i jednosmerno saop§tene.

Ucenici, angazujuci se u takvoj nastavi, ne uvecavaju samo svoje reproduktivno

znanje, vec kod njih jo§ vise dolazi do izrazaja inteziviranje razvpja sposobnosti

samostalnog i interaktivnog ucenja, te stimulisanje kreativne imaginacije, kao strategije

spoznavanj a novi h i dej a i rel acij a

U ovom radu su prezentovane nastavne strategije, metode Aktivnog

ucenja/nastave, planiranje, realizacija i analiza AUN casova, adati su i primeri primene

savremenih strategija kroz obradu nastavne teme-Kretanje u VI razredu osnovne

SkolePrezentovani su i primeri pisanihTA pripremazadvenastavnejediniceizisteteme.

Metode AUN su afirmisane kroz prezentaciju pisanih AUN scenarija (priprema) u

kojimajeociglednodasu , u prvom planu, relevantneaktivnosti ucenikazadatu nastavnu

jedinicu, a i fiziku, kao predmet.Realizacijom nastavnih jedinica, prema datim

scenarijima, ucenici cesebaviti relevantnimaktivnostimanajveci deo vremena na casu, i

to, najveci broj ucenikaSponaizmedu definisanih ciljeva nastavnih jedinica i relevantnih

aktivnosti je ostvarena, jer, ovim aktivnostima dece, mogu realno da budu realizovani

postavljeni ciljevi.lz scenarija je ocigledna uloga nastavnika, kao organizatora

nastave(priprema potreban materijal, prati rad ucenika na casovima,...), partner je u

pedagoSkoj komunikaciji i strucnjak jezafiziku (razresavadilemekod ucenika, odgovara

na njihova pitanja, pomaze u resavaju eventualnih konflikata ). Navedeno ocigledno

ukazuje nastvarnu poziciju deteta/ucenika, a i poziciju nastavnika u nastavnom procesu.

76.

Rad - Primena metoda aktivnog ucenja/ nastave u nastavi fizike - predstavlja

pokuSaj da se ukaze na znacaj primene ovih metoda u nastavi fizike i drugih prirodnih

nauka, da bi se ostvario veci stepen kvaliteta usvojenih znanja kod nasih ucenika,

njihovavecatrajnost., kao i njihovafunkcionalnost.

U ovom radu u primerima pisanih AUN scenarija ostvarene su znacajne ideje

AUN nastave:

- ideja o pomeranju tezista §kolskog rada sa procesa nastave na proces ucenja

ostvarena je kroz proces u kome ucenici samostalno konstruisXi sopstveno znanje;

aktivnosti ucenika, kojesu pri tome planirane, su raznovrsne i strati vacke, perceptivne,

misaone, i dr.

- ideje o tome da se preraspodeli skolsko vreme u korist ucenika realizovane su

tako sto ucenici samostalno asimiluju svoja znanja, a nastavnik ima tu ulogu da

organizuje nastavni proces i diskretno ga vodi;

- ideja o prirodi aktivnosti ucenika osmisljena je i ostvarena je tako Sto su

planirane misaone i druge aktivnosti ufienika relevantne za date nastavne sadrzaje,

planiraneciljevei prirodufizike, kaonastavnog predmeta;

- Ideje da se profesionalna uloga nastavnika promeni i da nastavnik postane

organizator nastave, partner u pedagoskoj komunikaciji, tj. nastavnom procesu, nastavnik

kao motivator, kao liinost uopste, takode su ostvarene time sto nastavnik priprema sav

potreban materijal,ucenici sanjim razresavaju dilerne ill nastaleproblemeu radu, prati rad

ucenika, motiviseih, nastavnikjeIicnosti strucnjakzasvojuoblast.

Modernizatija nastave i skde nije moguca bez razvijanja i sirenja novih i

efikasnijih metoda ucenja/nastav&lzuzetnu edukatijsku vrednost, u torn smislu, ima

aktivna nastava.

Primena metoda AUN nastave je dugotrajan, slozen i sistematican proces

modernizacije nacina rada u skoli, a posebno u nastavi prirodnih nauka.

77.

LITERATURA

1. Kapor, D. i Setrajcic, J. (2002): Fizika za 6, razred osnovne Stole, Zavod za udzbenike

i nastavna sredstva, Beograd

2. Kapor, D. i Setrajcic, J. (2004): Fizika, Zbirkazadatakasa laboratory skim vezbamaza

6. razred osnovne skole, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva,Beograd

3. Ivic, I. i sar.(2001):Sveobuhvatna analiza sistema osnovnog obrazovanja u SRJ,

UNICEF, Beograd

4. Ivic, I., Pesikan, A., i Antic, S.(2003 ): Aktivno ucenje2 (drugo izdanje), Institut za

psihologijui UNICEF, Beograd

5. Miljanovic, T.(2005): Obrada ekoloskih sadrzaja metodama aktivnog u<?enja,

doktorskateza, Prirodno-matematicki fakultet, Departmanzabiologiju, Novi Sad

6. Miljanovic, T.(2001): Efikasnost aktivnog ucenja biologije u odnosu na tradicionalnu

nastavu, matematicki fakultet, Departman za biologiju, Novi Sad, Nastava i

vaspitanje,Vol.L 3-4,347-356

7. Miljanovic, T.(2002): Odnos u5enika prema aktivnoj nastavi biologije, Nastava i

vaspitanje, Vol. 11,3,155-166

8. Sisovic, D.(2000): Obrada, sistematizacija i proveravanje usvojenosti ppjmova opste

hemije u gimnaziji primenom aktivnih metoda, doktorska disertacija, Hemijski fakultet,

Beograd

9. Topolac, R. i Pavelkic, D. (1986): Orijentacioni raspored nastavnog gradivafizikeVI

razred osnovne Skole, Zavod za udzbeni ke i nastavna sredstva, Beograd

10. Milic, V. (1997): Metodologija pedago§kog istrazivanja, Svjetlost, Sarajevo

11. Filipovic, N. (1988): Didaktika I, Svjetlost, Sarajevo

12. Bakovljev, A. (1968): Mlado pokoljenje, Beograd

13. R'jaze, Z. (1978) : Intdektualni razvoj deteta, Zavod za udzbenike i nastavna

sredstva, Beograd

14. Blum, B. (1981) : Taksonomija, Republicki zavod za unapredivanje vaspitanja i

obrazovanja, Beograd

15. DeBono, E. (1995): Naudtevasedetedarazmislja, Narodnaknjiga, Beograd

16. Buzan, T. (2001): Koristiteobehemisfere, Finesa, Beograd

17. Petkovic, T. (1994): Didaktikafizike, Fizicki fakultet, Beograd

18. Calukovic, N. (2005): Za radoznalog <?aka fizikaje laka, Krug , Beograd

19. Duric, B. i Culum, Z. (1961): Fizika I, Grafika, Kikinda

78.

20. Dimic, G., liic, D., Tomic, J. (1978) : Fizika za VII razred osnovne Stole, Zavod za

udzbenikei nastavna sredstva, Beograd

21. Dojcilovic, J. i Ivkovic, S. (2007) : Eksperimenti i demostracioni ogledi izfizike, I

deo, Fizicki fakultet, Beograd

22.Havelka,N. i sar.(1990):Efekti osnovnog §kolovanja-obrazovna i razvojna postignuca

ucenikana kraj u osnovnog Skolovanja.lnstitut za psi hoiogiju, Beograd

23.Pavlovic-Babaic,D.(2005):Metfunarodna postignuca ucenika:Prvi rezultati, njihovo

znacenje i implikacije,International Symposium: University education-Methodology of

University lnstruction:ExperiencesandTendencies,Jagodina,20.-21.maj 2005.

24. Adam.L., i sar.(2002):Predavanje nauka u Skoli, Zavod za udzbenike i nastavna

sredstva, Beograd

79.

BIOGRAFIJA AUTORA

Dragica Krvavac

Rodena 1952. g. u Kraljevu. Osnovnu skolu i gimnaziju zavrsila u

Leskovcu.Visu pedagosku skolu, grupu fizika-hemija, upisala 1977.-

1979. uBeogradu.

Zaposlenja:

1979.-1993. radila u osnovnim skolama u Beogradu, kao nastavnik

fizike i hemije, najduze u OS ,,Ujedinjene nacije".

1993.-2000. obavljala poslove marketing, PR i menadzmenta u Poliklinici ,,Gea".

2000.-2007. predaje fiziku u OS ,,Kralj Petar I"u Beogradu.

Permanentno strucno usavrsavanje:

- Nenasilna komunikacija i konstruktivno resavanje sukoba (UNICEF, MPS)

-Upravljanje komunikacijama i aktivnostima preduzeca u odnosima sa javnoscu (PKS,

Profile).

- Medunarodna skola ,,Menadzment u zdravstvu" (EPCD).

- Upravljanje promenama, Promenama do uspeha,... (Adizes institut, Los Angeles).

- Aktivno ucenje/nastava (Institut za psihologiju).

- Obuka za rad na skolskim demonstracionim setovima za nastavu fizike ( Cornelsen,

Kvant)

- Eksperiment u kabinetu fizike u osnovnoj skoli (Fizicki fakultet, Beograd).

- ,,Da svako uci lako" (Edukativni centar ,,Obrazovanje plus").

Edukativne aktivnosti:

- Osnivac centra, koautor i realizator programa ,,L'imagination" — Centra za razvijanje

kreativnih sposobnosti dece.

- Instruktor - supervizor u projektu AUN (Institut za psihologiju).

- Instruktor - supervizor, koautor programa i koordinator u projektu Nauka u prirodi

(,,L'imagination- Centar ").

- Instruktor - supervizor u projektu Eksperiment u kabinetu fizike u osnovnoj skoli

(Fizicki fakultet, Beograd).

80.

UNIVERZITET U NOVOM SADUPRIRODNO-MATEMATICKI FAKULTET

KLJUCNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA

Redni brqj:RBRIdentifikadoni brqj:IBRTipdokumentadje:TDTipzapisa:TZVrsta rada:VRAutor:AUMentor:MNNaslovrada:NRJezikpublikacije:JPJea'kizvoda:JlZemljapublikovanja:ZPUzegeografsko podrucje:UGPGodina:GOIzdavac:IZMesto i adresa:MAFizicki opisrada:FONaucna oblast:NONauc'na discipline:NDPredmetna odrednica/ kljucnereci:POUDKCuva se:CUVaina napomena:VNIzvod:IZ

Datum prihvatanja teme od NN veca:DPDatum cxibrane:DOClanovi komisije:KOPredsednik:clan:clan:

M onograf ska dokumentaci j a

Tekstualni Stampani materijal

Diplomski rad

DragicaKrvavac

Prof, dr DuSan Lazar

Primenametodaaktivnog uCenja/nastaveu nastavi fizike

srpski (latinica)

srpski/engleski

Srbijai CrnaGora

Vojvodina

2007

Autorski reprint

Prirodno-matematieki fakultet, Trg DositejaObradovica4, Novi Sad

5/80/2/5/-/8/-

Fizika

M etodi ka nastave f i zi ke

Aktivnoucenje, nastavafizike, relevantneaktivnosti ucenika

Bibliotekadepartmanazafiziku, PMF-au Novom Sadu

Nema

U radu su prezentovane metode aktivnog ucenja/nastave (AUN). Detaljnosu prikazana pisana AUN scenarija (pripreme) za nastavne jedinice iznastavneteme-Kretanjeu VI razreduosnovneSkole.

3.12.2007.

24.12.2007.

Prof, dr Darko KaporProf, dr Du§an LazarProf, dr DuSanka Obadovic

81.

UNIVERSITY OF NOVI SADFACULTY OF SCIENCE AND MATHEMATICS

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number:ANOIdentification number:I NODocument typeDTType of record:TRContent code:CCAuthor:AUMentor/comentor:MNTitle:TlLanguage of text:LTLanguage of abstract:LACountry of publ i cati on:CPLocal i ty of publ i cati on:LPPublication year:PYPublisher:PUPublication place:PPPhysical description:PDScientific field:SFScientific discipline:SOSubject/Key words:SKWUCHolding data:HDNote:NAbstract:AB

Accepted by the Scientific Board:ASBDefended on:OEThesis defend board:DBPresident:Member:Member:

Monograph publication

Textual printed material

Final paper

DragicaKrvavac

dr Dusan Lazar

Applying the method of active I earning in teaching phya'cs

Serbian (Latin)

English

Serbia and Montenegro

Vojvodina

2007

Author's reprint

Faculty of Sdenceand Mathematics, Trg DosJtejaObradovica4, Novi Sad

5/80/2/5/-/8/-

Physics

Teaching methods in physics

Active learning, teaching phya'cs, relevant student activities

Library of Department of Physics, Trg Dos'tejaObradovica4

None

The methods of acti ve I earni ng are presented, wi th detai I ed expl anati on ofthe preparati ons for teachi ng the uni t" M ovement" i n the si xth grade ofprimary school.

3.12.2007.

24.12.2007.

dr Darko Kapordr DuSan LazardrDusankaObadovic

82.