Istorijski razvoj kombajna

Kombajni su mašine za žetvu raznih žitarica kao sto su na primer: žito, uljane repice,

grašak i slično. Proces žetve se sastoji iz tri dela: košenja i vršenja žita kao i završnog

razdvajanja zrna od slame i pleve. Ovakav proces se do kraja devetnaestog veka uglavnom vršio

ručnu. Malo kasnije počeo je razvitak mašina, koje su doprinele velikom olakšanju i smanjenju

vremena pri žetvi. Ove mašine, takozvane vršalice, a danas poznatije kao kombajni na početku

korišćenja bile su stacionarne ili pogonjene snagom životinja, to jest konjima, a kasnije parnom

mašinom koja je takođe morala biti dovučena do mesta žetve. Nešto malo kasnije pogon ovih

mašina preuzeo je traktor da bi se pedesetih godina dvadesetog veka pojavio traktorom vučeni

kombajn koga je danas zamenio moderni kombajn sa sopstvenim pogonom. Današnji kombajn

zadovoljava već pomenute uslove košenja, vršenja kao i završnog razdvajanja zrna od slame i

pleve. Moglo bi se reći da se njihovom pojavom uvišestručila brzina žetve kao doprinos

poboljšanje iste. Pod poboljšanjem žetve smatra se smanjenje gubitaka zrna pri radu kao i manji

lom zrna, a pri tom i veći kvalitet čistoće zrna.

Kombajn se prvi put pojavio u Sjedinjenim državama, Hiram Moore 1834, koji je

prednjačio današnjim kombajnima. Najranije verzije kao što je već rečeno bilo su pogonjene

snagom životinja da bi se 1839 od strane istog prizvođača dobila potpunija verzija kombajna i na

taj način izvršena prva žetva u iznosu od 50 hektara. Do 1860 godine kombajni sa mogućstvom

širine sečenja do nekoliko metara koristili su se na američkim farmama. Vremenom sa

unapređenjem tehnologije došli je do raznih promena i inovacija na kombajnima tokom vremena

što je dovelo do stvaranja kombajna kakve znamo danas.

Slika 1: Kombajn kroz vreme