01-Istorijski razvoj racunara

  • View
    250

  • Download
    7

Embed Size (px)

Text of 01-Istorijski razvoj racunara

Uvod

ta su to raunari?Raunari su pomona sredstva za bre i udobnije raunanje sa manje greaka. (wikipedia) Raunar ili kompjuter (computer) je uredjaj koji se koristi za obradu podataka prema strogo utvrdjenoj proceduri. Danas su raunari umnogome prevazili svoju primarnu namenu i gotovo da nema oblasti u kojoj nisu nali primenu.

1. Istorijski razvoj raunara

Nastanak raunara vezan je za vekovnu tenju oveka da sebi olaka proces raunanja, ubrza ga i uini tanijim. Ideja o konstruisanju uredjaja za automatizaciju izraunavanja stara je nekoliko hiljada godina.

Prva naprava te vrste je Abak (Abacus)

dr Marko Petkovi

Informatika

2

Abak (Abacus)

Grki, Rimski, Kineski, Japanski, Ruski, ... Danas poznat kao raunaljka Sastoji se od rama, kuglica koje su podeljene na dva dela i slobodno mogu pomerati po vertikalnim inama Osnovne raunske operacije: sabiranje, oduzimanje, mnoenje, deljenje, ak i korenovanje U upotrebi je i danas u nekim zemljama

Moderni raunar VS abacus

Poreklo rei Abacus je od grkog abakos tabla

dr Marko Petkovi

Informatika

3

dr Marko Petkovi

Informatika

4

William Oughtred

Mehaniki raunari (1450-1840)

1621. god. William Oughtred engleski matematiar koji je izmislio kruni klizni lenjir. To se smatra prvim analognim raunarskim ureajem.

dr Marko Petkovi

Informatika

5

dr Marko Petkovi

Informatika

6

Blaise Pascal (1623-1662)

1640. god. Pascal je zapoeo rad na razvoju uredjaja koji je trebalo da pomogne njegovom ocu u sredjivanju dravnih rauna u Rouenu. 1642. god. pojavio se prvi model ovog uredjaja (pascalina, aritmometar). Pascalov mehaniki kalkulator mogao je da sabira i oduzima 6-to cifrene brojeve. Mnoenje i deljenje se obavljalo preko niza sabiranja i oduzimanja. U sutini aritmometar je radio samo sabiranje:

oduzimanje se obavljalo korienjem komplementa. Broj koji je trebalo oduzeti se prvo konvertovao u svoj komplement, a zatim sabirao sa prvim brojem Moderni raunari upravo koriste ovu tehniku ra za oduzimanje.Informatika 7

To je bio prvi komercijalni kalkulator U narednih 10 godina proizvedeno je 50 ovakvih uredjaja Danas se neki primerci uvaju u muzeju u Parizu. Jedinica za merenje pritiska, Pascal, i programski jezik Pascal su u ast Pascala dobili ime.Informatika 8

dr Marko Petkovi

dr Marko Petkovi

Gottfield von Leibnic (1646-1716)

Tokom 1670-ih Leibnic je uinio korak dalje u projektovanju mehanikih kalkulatoraNedopustivo je da pametan ovek izgubi sate obavljajui raunanje koje se moe poveriti bilo kome ako se koristi maina 1671. Leibnic je predstavio uredjaj koji je pored sabiranja i oduzimanja, mogao da obavlja i mnoenje, deljenje i izraunavanje kvadratnog korena Leibnic je zastupao ideju o korienju kori binarnog brojnog sistema, koji je danas osnova rada savremenih raunara. ra

Joseph Marie Jacquard (1752-1834)

Francuski pronalaza, poznat po pronalasku automatskog razboja za tkanjeJacquardov razboj je koristio drvene ploice (kartice) na kojima su bile plo izbuene rupe kojima se definisao oblik reljefne are na tkanini Svaka kartica odgovarala je jednom redu na razboju. Karice su bile povezane po redu, jedna za drugom. Menjanjem rasporeda kartica mogle su se menjati are

dr Marko Petkovi

Informatika

9

dr Marko Petkovi

Informatika

10

Ove kartice predstavljaju preteu raunarskog programa. Mnogo godina kasnije, buene kartice bu predstavljale osnovni medijum za pamenje informacija (programa i pam podataka) u raunarima sve do 1980 ra godine.

Charles Babbage (1791-1871)

Engleski matematiar Praotac raunarske tehnike Prvi je izneo ideju o programabilnom raunaru Preuzeo ideju Jacquarda o buenim karticama kao prvi mehaniki metod unoenja informacija u raunar. Diferencna i analitika maina

dr Marko Petkovi

Informatika

11

dr Marko Petkovi

Informatika

12

Diferencna maina (1832)

Radjena je za potrebe Britanske mornarice Prva maina koja je mogla automatski da izvri seriju izraunavanja Koristila se za izraunavanje vrednosti polinoma metodom konanih razlika Nije mogla da se programira izvravala je samo jedan metod Bila je toliko osetljiva da se ee kvarila nego to je radila, pa je premijer izjavio da je jedina namena ove maine da izrauna ogromnu koliinu novca koja je potroena na njenu gradnju.

diferencna maina ma rekonstruisana 1991. god.

dr Marko Petkovi

Informatika

13

dr Marko Petkovi

Informatika

14

Analitika maina (1840-tih)

Charles Babbage je pokuao da konstruie mainu koje bi mogla da se programira da obavlja bilo koja izraunavanja Pored toga to je mogla da obavlja 4 osnovne opercije (+, -, *, /), ona je mogla i da donosi odluke.kao rezultat toga, ona je mogla da menja redosled izraunavanja, u zavisnosti od izraunate vrednosti mogla je da preskoi neka izraunavanja ili da se vrati u nazad i ponovi neke korake

Pretea savremenih raunara

memorija, mlin (procesor), kontrolni mehanizam, ulaz, izlaz

Memorija buene kartice Mehaniko programiranje promena pozicije klinova Nikada nije zavrena

dr Marko Petkovi

Informatika

15

dr Marko Petkovi

Informatika

16

Ada Augusta Byron (1815-1852)

Lady of Lovelace, erka pesnika Georga Gordona Byrona Student i potom asistent Charlsa Babbagea Oduevljena Babbageovom idejom o analitikoj maini, radila je na definisanju procedura za reavanje razliitih problema na Analitikoj maini. Smatra se prvim programerom. Programski jezik Ada je dobio ime njoj u astInformatika 17

Mehaniki raunari... do skoro u upotrebi

dr Marko Petkovi

dr Marko Petkovi

Informatika

18

iber - logaritmar slide ruler

Logaritamske tabliceNekad (kraj 18tog veka) :

Danas (procena) :

ln(ab) = lna + lnb

1.09 1.44 = 1.58

Raunalo 80 ljudi dve godine jednom oveku bi trebalo 54 godina (480000 sati) Izraunali dva miliona brojeva na 19 decimala

Jedno izraunavanje ~50ns Ukupno vreme raunanja 10 m 3 miliona tranzistora

Motorola 68000 1979. 5 m ~100 hiljada tranzistora

dr Marko Petkovi Informatika 55

Paralelni raunari veliki broj CPU istovremeno primenjenih na izvravanje programa. Superraunari. Raunarske mree: Internet, World Wide Web (WWW), beine mree. Distribuirani sistemi, Klasteri raunara, Grid. Mobilno, nosivo, sveprisutno raunarstvo. Vetaka inteligencija.Informatika 56

dr Marko Petkovi

Intel Core 2 Duo E6750, Conroe Tehnologija : 65nm 291 milion tranzistora Intel Core 2 Duo E8500, Wolfdale Tehnologija : 45nm 410 miliona tranzistora

Dananji raunar

AMD Phenom II 940 X4 Tehnologija : 45nm 758 miliona tranzistora

Koristi ga iroka populacija (kui, na poslu, itd...). Jednostavan za rukovanje... ili ne? Veoma brz i veoma spor... Staje u kuite 0.4m x 0.3m x 0.15m Moe se lako nadogradjivati, poboljavati... ili ne? Jeftin... ili ne? Osnovno znanje rada na znanje raunaru u skoroj budunosti ra budu (a dobrim delom i danas) predstavljae optu pismenost: predstavlja op pismenost:

Radna memorija RAM Dodatne kartice

Mikroprocesor CPU Osnovna ploa Monitor

Izvor napajanja Kuite Uredjaj (drive) za prenosive diskoveInformatika

Elementarna obrada teksta Filmovi, slike, muzika,... Internet, e-mail, blog, forumi,... Chat, voice chat, video chat,... Kompjuterske igre

Mi Tastatura Hard disk58

dr Marko Petkovi

Informatika

57

dr Marko Petkovi

Monitor: Procesor: Maticna ploca: Hard disk: RAM memorija: Graficka kartica: Opticki uredjaj: Modem: Periferije:

Asus VW192DR 19" WIDE, Contrast 1000:1, WXGA 1440x900, 300 cd/m2, 5ms Intel S478 CeleronD 315 2.267GHz 90nm, Socket 478, 256KB L2, 533MHz MSI S775 nVidia P6NGM-L MCP73V 1333MHz PCI-E 256MB VGA onboard 7.1ch WD HDD 320GB 7200 8MB SATAII Kingston KVR 1GB DDR2 800 CL6 On Board DVD-RW 16x Dual Layer 56K Intel Ambient HW multimedijalna tastatura + opticki mis

Monitor: Procesor: Maticna ploca: Hard disk: RAM memorija: Graficka kartica: Opticki uredjaj: Modem: Periferije: Informatika

Samsung 22" SyncMaster T220HD/1680x1050/ 5ms/300cd/m2/DC10.000:1/170:160/RGB/DVI AMD Phenom X4 9500 2.2 Quad Core 64bit MSI SAM2 K9N SLI PLATINUM WD HDD 320GB 7200 8MB SATAII Kingston KHX 4GB 1066MHz DDR2 CL5 MSI ATI R4870-T2D1G/750MHz/3600MHz 1GB GDDR5/256Bit/DVI/D-SUB/ TVOut/DirectX10.1/HDMI/HDTV/HDTCP DVD-RW 16x Dual Layer 56K Intel Ambient HW multimedijalna tastatura + opticki mis 59 dr Marko Petkovi

FSC Esprimo Mobile V5535 Cel-M 570 2.26GHz/1GB/15.4"/160GB/DVDRW/12m Procesor: Intel Cel-M 570 2.26GHz Memorija: 1GB DDRII Hard disk: 160 SATA II Optiki uredjaj: DVD RW DL Grafika karta: Sis Mirage 3+ I/O: 3 x USB 2.0, Express card (34/54), modem 56k Teina: 2,7 kg Operativni sistem: nema

Toshiba Satellite A300D-126 TurionX2 TL62 2.1GHz 2GB/250GB/15.4/DVDRW/ATi3470/BT/WebCam Procesor: AMD Turion64 X2 TL62 (2.1GHz, 2x512kB) Chipset: ATI M690G chipset Memorija: 2GB DDRII (2x1GB) Hard disk: 250GB SATA (5400rpm) Opticki uredjaj: DVD-RW DualLayer Ekran: 15.4" WXGA Toshiba TruBrite (1280x800) Graficka karta: ATI Radeon HD3470 256MB I/O: LAN 10/100, modem, WLAN 802.11 b/g, BlueTooth 2.1, 4xUSB Sleep'n'Charge 5-in-1 card reader, FireWire, TV-Out, S/PDIF, ExpressCard slot 1.3MPix Web Camera sa prepoznavanjem lica Teina: 2.7kg Operativni sistem: Microsoft Vista Home Premium Garancija: 24 mesecaInformatika 60

dr Marko Petkovi

Mooreov zakon

Gordon E. Moore, suosniva kompanije Intel. Opisuje rast gustine pakovanja tranzistora u procesoru, a samim t