Download pdf - KONSOLIDOVANI GODIŠNJI IZVEŠTAJ O …...Konsolidovani Godišnji izveštaj o poslovanju za godinu koja se završava 31. decembra 2018. godine 3 | CRÉDIT AGRICOLE S.A. PARIS (CASA)

Konsolidovani Godišnji izveštaj o poslovanju za godinu koja se završava 31. decembra 2018. godine 1 |

KONSOLIDOVANI GODIŠNJI IZVEŠTAJ O POSLOVANJU

CRÉDIT AGRICOLE BANKE SRBIJA A.D. NOVI SAD I

CA LEASING DOO BEOGRAD ZA 2018. GODINU


Sadržaj

Crédit Agricole S.A. PARIS (CASA) ............................................................................................................... 3

Vlasnička struktura Crédit Agricole S.A. PARIS (CASA) ............................................................................... 4

........................................................................................................................................................................ 4

NAJZNAČAJNIJE U 2018. GODINI .................................................................................................................... 5

Osnovni podaci o članicama CA Grupe U SRBIJI ............................................................................................. 6

Crédit Agricole Banka Srbija AD NOVI SAD ................................................................................................ 7

CA Leasing Srbija d.o.o ............................................................................................................................... 9

Organizaciona struktura ............................................................................................................................. 9

Mreža filijala BANKE .....................................................................................................................................11

Izveštaj Uprave .............................................................................................................................................12

Poslovno okruženje ..................................................................................................................................12

Realizacija strategije .....................................................................................................................................13

Rezultati u 2018. godini ................................................................................................................................13

Očekivanja u 2019. godini ............................................................................................................................15

Položaj i rezultati poslovanja ........................................................................................................................16

Makroekonomski pokazatelji ...................................................................................................................16

..................................................................................................................................................................17

Položaj na tržištu ......................................................................................................................................17

Rezultati ključnih poslovnih područja .........................................................................................................18

Poslovanje sa stanovništvom i malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima ....................................18

Mala preduzeća i preduzetnici (SBE) ........................................................................................................21

Poslovanje sa agro sektorom ...................................................................................................................23

Poslovanje sa privredom ..........................................................................................................................24

Poslovanje Ca Leasing Srbija doo Beograd ...............................................................................................25

Marketinške aktivnosti .................................................................................................................................25

Socijalno odgovorno poslovanje ..................................................................................................................26

Finansijski rezultati CA GRUPE .....................................................................................................................29

Neto rezultat ............................................................................................................................................29

Ukupna aktiva ...........................................................................................................................................29

Neto prihod od kamata ............................................................................................................................30


Neto prihod od naknada ..........................................................................................................................30

Ukupni depoziti ........................................................................................................................................31

Bilans stanja .............................................................................................................................................32

Bilans uspeha............................................................................................................................................33

Aktivnosti istraživanja i razvoja ...................................................................................................................34

Udeli i akcije, promene na kapitalu ..........................................................................................................34

Finansijski instrumenti .............................................................................................................................35

Upravljanje rizicima ......................................................................................................................................35

Struktura upravljanja rizikom ...................................................................................................................35

Dugoročni ciljevi upravljanja rizicima .......................................................................................................40

Osnovna načela preuzimanja i upravljanja rizicima .................................................................................40

Politike upravljanja rizicima .....................................................................................................................41

Izloženost rizicima ........................................................................................................................................42

Izloženost kreditnom riziku ......................................................................................................................42

Izloženost riziku likvidnosti ......................................................................................................................43

Izloženost kamatnom riziku .....................................................................................................................45

Izloženost deviznom riziku .......................................................................... Error! Bookmark not defined.


CRÉDIT AGRICOLE S.A. PARIS

(CASA)

Tačno pre 120 godine, 31. marta 1899. godine, donesen je zakon koji je odobrio osnivanje regionalnih banaka Crédit Agricole.

Ovaj važan događaj u istoriji Crédit Agricole reflektovao je potrebu regulisanja napretka lokalnih banaka u Francuskoj. Pored ostalog, regionalne banke su imale za cilj da ohrabre stvaranje novih banaka i da promovišu širenje korporativnih ideja.

Prema podacima iz 2018 Crédit Agricole S.A. Paris (u daljem tekstu: CASA) je najveći kreditor francuske ekonomije, banka broj jedan u Evropi u bankoosiguranju kao i upravljanju sredstvima. CASA se sastoji od Crédit Agricole S.A. Paris, CACIB-investicionih banaka, regionalnih banaka, lokalnih banaka i subsidijara.

CASA je oformljena sa ciljem da, u

ime francuske države, obezbeđuje

finansiranje i nadgleda grupu

regionalnih, uzajamno povezanih

banaka poznatih kao Caisses

Régionales (“Regionalne banke”).

Od 2001. godine, CASA je kotirana

na berzi Euronext Paris.

CASA je odgovorna za kontrolu

povezanih finansijskih institucija sa

ciljem očuvanja jedinstvene mreže

banaka i obezbeđenja njihovog

pravilnog funkcionisanja i

usklađenosti sa svim relevantnim

zakonima i propisima.

CASA je imala:

EUR 58,8 milijardi akcijskog kapitala (bez manjinskih udela);

51 M klijenata;

EUR 597,2 milijardi klijentskih depozita;

EUR 369 milijardi različitih vrsta plasmana ka klijentima;

Racio adekvatnosti kapitala 17,2%;

141.000 zaposlenih u 47 zemalja

širom sveta


VLASNIČKA STRUKTURA

CRÉDIT AGRICOLE S.A. PARIS

(CASA)


NAJZNAČAJNIJE U 2018.

GODINI

Rezultat u 2018. godini značajno poboljšan u odnosu na prethodne godine: - Neto dobit CA Grupe iznosi RSD 766 M;

Rast kredita nastavljen u 2018. godini: - Rast kredita od 12% - Poslovanje sa stanovništvom kao generator rasta; - Značajan rast plasmana klijentima u oblasti poljoprivrede;

Dalje poboljšanje kvaliteta plasmana - Doubtful racio snižen na 3.9%; - Racio pokrivenosti doubtful potraživanja iznosi 47,5%;

Adekvatna kapitalizacija - Usklađenost sa svim regulatornim zahtevima; - Pokazatelj adekvatnosti kapitala na nivou od 18,44%.

Dalji napredak operativnog rezultata Neto prihodi od redovnog poslovanja porasli su u odnosu na proteklu godinu za 9%. Pošto su operativni troškovi rasli sporije od prihoda, operativni rezultat zabeležio je značajan rast od 34% u 2018. godini;

Unapređena likvidnost i obezbeđivanje izvora finansiranja - Rast depozita klijenata kao najvažnijeg izvora finasiranja;


OSNOVNI PODACI O

ČLANICAMA CA GRUPE U

SRBIJI

Konsolidovana Crédit Agricole Grupa u Republici Srbiji u smislu ovog izveštaja sastoji se od dva povezana lica: Crédit Agricole banka Srbija a.d. Novi Sad i CA Leasing Srbija d.o.o. Beograd, u daljem tekstu „CA Grupa“.

Crédit Agricole Banka Srbija a.d. Novi Sad (u daljem tekstu Banka) je 100% u vlasništvu Crédit Agricole S.A. Paris, Francuska (CASA). Banka

vlasnik je sa 100% učešća jednog zavisnog društva: CA Leasing Srbija d.o.o. Beograd (u daljem tekstu CAL), koje se bavi poslovima finansijskog lizinga. Zavisno društvo je subjekt koji kontroliše Banka. Finansijski izveštaji CAL uključeni su u konsolidovane finansijske izveštaje CA Grupe. U skladu sa MRS 27 ”Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji” sastavljeni su konsolidovani

finansijski izveštaji uz primenu metoda „stavka po stavka”, tako što se sabiraju iste stavke obaveza, sredstava, kapitala, prihoda i rashoda. Međusobna potraživanja i obaveze, međusobne transakcije i nerealizovani dobici i gubici eliminisani su u potpunosti.

Naziv: Crédit Agricole S.A. ParisCrédit Agricole Srbija

a.d. Novi Sad

CA Leasing Srbija d.o.o

Beograd

Sedište i adresa:Paris, Montrouge 12, Place

des Etats-Unis

Novi Sad, Braće Ribnikar

4-6

Beograd, Milentija

Popovića 5A

Internet adresa: www.credit-agricole.com www.creditagricole.rs www.ca-leasing.rs

Matični broj: FR 77 784 608 416 08277931 20310456

Revizor:

PricewaterhouseCoopers

France

Ernst & Young France

Ernst & Young d.o.o.

Beograd

Ernst & Young d.o.o.

Beograd

Vlasništvo:56,3% Regionalne banke

SAS Rue la Boetie

100% Crédit Agricole S.A.

Paris

100% Crédit Agricole

banka Srbija a.d. Novi Sad


CRÉDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA AD NOVI SAD

Crédit Agricole Banka Srbija a.d.

Novi Sad je univerzalna banka

registrovana kod Narodne banke

Srbije 10. decembra 1991. godine.

U svojoj ponudi ima širok spektar

bankarskih, finansijskih i proizvoda

osiguranja i usluga individualnim

klijentima, poljoprivrednim

proizvođačima, preduzetnicima,

malim i srednjim preduzećima,

velikim korporacijama i lokalnim

upravama. Banka je 2005. godine

dostigla status banke srednje

veličine na tržištu Srbije kada je

najveća evropska bankarska

grupacija za poslovanje sa

stanovništom, CASA, kupila većinu

akcija Banke, a potom je 2006.-e

godine postala jedini vlasnik Banke.

Tokom 2009. godine nakon

sistematske analize tržišta, imajući

u vidu sveobuhvatni napredak u

poslovanju, strateških promena u

organizacionoj strukturi i

inovativnog napretka u izgledu i

rasprostranjenosti mreže filijala,

CASA je omogućila svojoj

podružnici u Srbiji, Meridian banci,

da promeni ime u Credit Agricole

Srbija potvrđujući time svoj

dugoročni plan o angažovanju na

tržištu Srbije. Ova odluka istinski

globalne banke je pomogla da se

predstavništva CASA u Srbiji u

potpunosti uključe u porodicu svih

finansijskih institucija koje posluju

u 49 zemalja u čitavom svetu.

Sedište Banke se nalazi u Novom

Sadu dok su filijale, biznis centri i

prodajna mesta raspoređeni širom

Srbije. Banka posluje kroz

razgranatu mrežu od 80 filijala, u

svim većim gradovima Srbije, sa

namerom da svoju mrežu i dalje

proširuje i unapređuje. Sertifikat

kvaliteta ISO 9001 u oblasti

bankarskih usluga, korišćenje

najsavremenijih bankarskih

informacionih tehnologija,

principalno članstvo u MasterCard

International i VISA International,

kao i u nacionalnoj DinaCard

asocijaciji samo su neke od obeležja

Crédit Agricole banke Srbija. Preko

900 visokostručnih zaposlenih

obezbeđuju najkvalitetniju

bankarsku uslugu na prostoru

Srbije. Ovo su samo neka od

obeležja Credit Agricole Banke

Srbije.

Credit Agricole Srbija danas posluje

kao efikasna, stabilna i profitabilna

banka u bankarskom sektoru Srbije.

Svojim poslovanjem ostvarila je

značajne rezultate i pozicionirala se

među vodeće banke u Srbiji u

nekoliko segmenata tržišta kao što

su auto krediti, stambeni krediti,

poljoprivreda i agrobiznis.

Međutim, pošto je univerzalna

banka, tržišni udeo CA Srbija je

takođe povećava svake godine i u

drugim segmentima.

Tokom 2018. godine Banka je

promovisala nekoliko atraktivnih

ponuda za podsticanje lojalnosti

postojećih klijenata, ali i za sticanja

novih.

Neke od posebnih ponuda za

postojeće i nove klijente su:

atraktivne kamatne stope za

gotovinske kredite, pogodnosti

postojećim klijentima za preporuku

Banke novim klijentima kao i

dodatne pogodnosti prilikom

online aplikacije za gotovinske

kredite u cilju promovisanja

digitalnih kanala o kojima će biti

više reči u nastavku.

„U prošle tri godine je stvorena

veoma povoljna klima za rad u Srbiji

i CASA je sve odlučnija da više

investira u ovo tržište. Kao rezultat

toga, CASA je 2018. godine uložila

još 15 miliona evra dodatnog

kapitala u poslovanje u Srbiji, za

dalji razvoj poslovanja. Zadržan je

način poslovanja univerzalne banke

sa fokusom na specifične segmente

kao što je poljoprivreda. Poznat je

značaj poljoprivredne proizvodnje

u Srbiji, a CASA ima značajno

iskustvo u tom segmentu koje

primenjuje u Srbiji. Za sada je fokus

stavljen na Vojvodinu, ali

očekujemo sve više angažovanja i u

centralnoj Srbiji. CASA sada ima 20

odsto tržišnog učešća u finansiranju

poljoprivrednog sektora u Srbiji, a

želimo da i dalje razvijamo taj

segment i da u njemu postanemo

lideri“, izjavio je gospodin Carlos de

Cordoue, Predsednik Izvršnog

odbora Banke.

U nastavku se nalazi organizaciona

struktura Banke:



CA LEASING SRBIJA D.O.O

CA Leasing Srbija (CAL) posluje kao

deo CA Grupe i implementira

standarde i korporativne vrednosti

CASA na svim segmentima

finansijskog tržišta. Fleksibilnim

pristupom i inovacijama gradi

uzajamno poverenje i dugoročnu

perspektivu kroz saradnju sa

svojim klijentima.

CAL je osnovan 2007. godine, kada

je i dobio dozvolu Narodne banke

Srbije za obavljanje poslova u

oblasti finansijskog lizinga. Vlasnik

CAL je Banka sa 100% osnivačkog

udela. CAL u svom radu koristi

znanja, iskustva i uživa podršku,

kako Banke kao neposrednog

osnivača, tako i CASA.

Na dan 31.12.2018. godine sedište

CAL nalazi se na adresi Milentija

Popovića 5A, 11070 Beograd. Od

osnivanja je prisutno u tri najveća

regionalna centra: Beogradu,

Novom Sadu i Čačku.

Tokom 2018. godine CAL je svoju

poslovnu aktivnost fokusirao na

plasmane pravnim licima, kao što

je to bilo i prethodnih godina i to

uglavnom malim i srednjim

preduzećima. U skladu sa svojom

poslovnom politikom, CAL nudi

usluge finansijskog lizinga za:

• vozila (putnička, laka

komercijalna, kamione, prikolice,

autobuse i dr.), i

• opremu (poljoprivredne mašine,

građevinske mašine, proizvodne

linije i dr.).

Radi unapređenja prodaje,

ugovorena je i realizovana saradnja

sa najvažnijim dilerima putničkih i

komercijalnih vozila. U 2018. CAL je

nastavio da se bavi i zastupanjem u

osiguranju. Prethodnu saglasnost

Narodne banke Srbije za obavljanje

poslova zastupanja u osiguranju

CAL je dobio 23.02.2016 godine.

CAL analizira i prati tržište

finansijskog lizinga pretežno se

oslanjajući na zvanične izveštaje

Narodne banke Srbije, Agencije za

privredne registre i Asocijacije

lizing kompanija Srbije. Na dan

30.09.2018. godine u sektoru

finansijskog lizinga u Republici

Srbiji poslovalo je 17 lizing kuća

prema izveštaju Narodne banke

Srbije za treće tromesečje 2018.

godine.

Ukupna bilansna aktiva svih davalaca finansijskog lizinga na dan 30. septembra 2018. godine iznosila je 83,8 mlrd RSD, što u odnosu na isti period prošle godine predstavlja povećanje od čak 16,5%. Na kraju trećeg kvartala 2018. godine, tržišno učešće CAL u ukupnom portfoliju finansijskog lizinga iznosilo je 7,1%, čime je CAL zauzeo 7. poziciju, kao što je to bio slučaj i u istom periodu prethodne godine. Učešće CAL u bilansnoj aktivi davalaca finansijskog lizinga iznosilo je 6,7%

(7. mesto). Na kraju trećeg tromesečja 2018. godine, osam davalaca lizinga je imalo saglasnost Narodne banke Srbije za obavljanje poslova zastupanja u osiguranju, među kojima je i CAL. Tri davaoca finansijskog lizinga su u postupku dobrovoljne likvidacije.

Tržišno učešće davalaca lizinga se takođe određuje i prema visini novih plasmana po osnovu finansijskog lizinga datih u toku kalendarske godine. Prema zvaničnim izveštajima Agencije za privredne registre o registrovanim lizing ugovorima u 2018. godini, CAL je na 7. mestu, sa ukupnim novim plasmanima u iznosu od 26,9 miliona evra (neto finansirana vrednost predmeta lizinga) i tržišnim učešćem od 6,4%. Nabavna vrednost finansiranih predmeta lizinga (sa porezom na dodatu vrednost) iznosila je 32,3 miliona evra.

ORGANIZACIONA STRUKTURA

Na dan 31.12.2018. godine, CAL je

imao 26 zaposlenih. (31.12.2017.

godine: 24 zaposlenih).

Organi upravljanja CAL su:

Skupština, Upravni odbor i Izvršni

odbor, koji su organizovani i deluju

u skladu sa odredbama Zakona o

finansijskom lizingu.

Organizaciona struktura CAL

važeća na dan 31. decembra 2018.

godine prikazana je na donjem

organigramu:



MREŽA FILIJALA BANKE

Centrala Novi Sad Filijala Beograd Filijala Kragujevac, Metro Filijala Inđija

Braće Ribnikara 4-6, 21000 Novi Sad Milentija Popovića 5A, 11000 Beograd Lepenički bulevar 1, 34000 Kragujevac Novosadska 17, 22320 Inđija

Filijala Subotica Glavna filijala: Beograd Filijala Kraljevo Filijala Požarevac

Dimitrija Tucovića 2, 24000 Subotica Kolarčeva 9, 11000 Beograd Vojvode Putnika bb, 36000 Kraljevo Tabačka čaršija 8, 12000 Požarevac

Filijala Niš Filijala Vranje Filijala Valjevo Filijala Ćuprija

Obrenovićeva 10, 18000 NišStefana Prvovenčanog 38, 17500

VranjeVuka Karadžića 17, 14000 Valjevo Kneza Miloša 44, 35230 Ćuprija

Glavna filijala: Niš Filijala Smederevo Filijala Zaječar Filijala Knjaževac

Bulevar Nemanjića 28, 18000 Niš Miloša Velikog 1, 11300 Smederevo Nikole Pašića 1, 19000 Zaječar Knjaza Miloša 41, 19350 Knjaževac

Filijala Niš, Metro Filijala Beograd Filijala Gornji Milanovac Filijala Paraćin

Naselje Milke Protić 1, 18000 NišSmederevski put bb, 11309, Beograd,

LeštaneSinđelićava 6, 32300 Gornji Milanovac Kralja Petra I Lamela 4, 35250 Paraćin

Filijala Beograd Filijala Stara Pazova Filijala Lazarevac Filijala Aranđelovac

Vojvođanska 100, 11180 Beograd,

SurčinSvetosavska 3, 22300 Stara Pazova Karađorđeva 41, 11550 Lazarevac Knjaza Miloša 261, 34300 Aranđelovac

Centrala Beograd, Savograd Filijala Temerin Filijala Požega Filijala Vrbas

Milentija Popovića 5A, 11070 Novi

BeogradNovosadska 326 L-2, 21235 Temerin Trg Slobode 3, 31210 Požega Save Kovačević 1, 21460 Vrbas

Filijala Beograd Filijala Bačka Palanka Filijala Užice Filijala Pirot

Jurija Gagarina 28, 11000 Beograd Kralja Petra I 5, 21400 Bačka Palanka Dimitrija Tucovića 95, 31000 Užice Branka Radičevića 2, 18300 Pirot

Filijala Beograd Filijala Ruma Filijala Leskovac Filijala Bečej

Požeška 70, 11000 Beograd Glavna 162, 22400 RumaBulevar oslobodjenja bb, 16000

LeskovacZelena 52, 21220 Bečej

Filijala Beograd Filijala Sombor Filijala Bor Filijala Ada

Bulevar Kralja Aleksandra 103, 11000

BeogradDositeja Obradovića 9, 25000 Sombor Nikole Pašića 30, 19210 Bor Lenjinova 19, 24430 Ada

Filijala Beograd Filijala Loznica Filijala Pančevo

Vojvode Stepe 71, 11141 Beograd,

VoždovacTrg Vuka Karadžića bb, 15300 Loznica Karađorđeva 2, 26000 Pančevo

Filijala Beograd Filijala Novi Sad Filijala Bogatić

Birčaninova 33, 11000 Beograd Braće Ribnikar 4, 21000 Novi Sad Mike Mitrovića 2, 15350 Bogatić

Filijala Beograd Filijala Novi Sad Filijala Kikinda

22. oktobra 15, 11080 Beograd,

Zemun

Bulevar Oslobođenja 54, 21000 Novi

SadBraće Tatića 2, 23300 Kikinda

Filijala Beograd, Kraljice Marije Filijala Novi Sad Filijala Arilje

27. marta 17-19, 11000 BeogradBulevar Mihajla Pupina 10, 21000 Novi

SadSvetog Ahilija 20, 31230 Arilje

Filijala Beograd, Vidikovac Filijala Novi Sad Filijala Svilajnac

Vidikovački venac 80b-80c, 11000

BeogradFutoški Put 42A, 21000 Novi Sad Svetog Save bb, 35210 Svilajnac

Filijala Beograd, Vidikovac Metro Filijala Novi Sad, Metro Filijala Obrenovac

Ibarski put 20, 11000 BeogradPut Novosadskog partizanskog odreda

5, 21000 Novi SadVojvode Mišića 190, 11500 Obrenovac

Filijala Beograd, Bulevar 2 Filijala Kruševac Filijala Novi Bečej

Bulevar Kralja Aleksandra 518, 11000

BeogradVece Korčagina 23, 37000 Kruševac Maršala Tita 11, 23272 Novi Bečej

Filijala Beograd Filijala Zrenjanin Filijala Trstenik

Vojislava Ilića 47, 11000 Beograd Žitni Trg 8-12, 23000 Zrenjanin Kneginje Milice bb, 37240 Trstenik

Filijala Beograd, Mirijevo Filijala Čačak Filijala Prokuplje

Mirijevski venac 25 b, 11000 Beograd Gradsko Šetalište 185, 32000 Čačak Jug Bogdana 100, 18400 Prokuplje

Filijala Beograd Filijala Jagodina Filijala Šabac

Autoput za Novi Sad 120, 11000

Beograd, ZemunVuka Karadžića 1, 35000 Jagodina Cara Dušana 1, 15000 Šabac

Filijala Beograd Filijala Šid Filijala Aleksinac

Makenzijeva 37, 11000 Beograd Karađorđeva 13, 22240 Šid Knjaza Miloša 153, 18220 Aleksinac

Filijala Beograd Filijala Novi Pazar Filijala Smederevska Palanka

Bulevar Zorana Đinđića 64, 11000

Beograd

Stefana Nemanje 10, 36300 Novi

Pazar

Prvog Srpskog ustanka 107,

11420 Smederevska Palanka

Filijala Beograd Filijala Vršac Filijala Velika Plana

Valjevskog odreda 45, 11211 Beograd,

BorčaSterijina 26, 26300 Vršac Miloša Velikog 79, 11320 Velika Plana

Filijala Beograd, Krnjača Filijala Kragujevac Filijala Sremska Mitrovica

Zrenjaninski put 11, 11000 Beograd Kralja Petra I 7, 34000 KragujevacKralja Petra I 5, 22000 Sremska

Mitrovica


IZVEŠTAJ UPRAVE

POSLOVNO OKRUŽENJE

Tokom 2018. godine, svetska privreda je usporila rast. Slabija eksterna tražnja i specifični faktori na strani ponude u pojedinim članicama zone evra, našeg najznačajnijeg spoljnotrgovinskog partnera, uticali su na sporiji tempo rasta njenog bruto domaćeg proizvoda. S druge strane, prema procenama relevantnih međunarodnih institucija, privredni rast u regionima centralne i jugoistočne Evrope, iako blago korigovan naniže, ostaće i dalje relativno visok zahvaljujući doprinosu domaće tražnje.U skladu sa očekivanjima, nastavljena je normalizacija monetarnih politika vodećih centralnih banaka, ali s naznakama da će u narednom periodu biti sporija od prethodno očekivane usled usporavanja globalnog privrednog rasta i nižih cena na tržištu nafte.

Ekonomski i finansijski pokazatelji na domaćem tržištu i dalje su povoljni. I u uslovima snažnog privrednog rasta i pozitivnih trendova na tržištu rada, inflatorni pritisci su ostali niski. Tokom četvrtog tromesečja 2018. godine, međugodišnja inflacija je nastavila da se kreće u ciljanim granicama i u decembru je iznosila 2,0%, što je i njena prosečna vrednost u 2018.

godini. To pokazuje da su inflatorni pritisci u osnovi i dalje niski, što potvrđuje niska i stabilna bazna inflacija od oko 1% međugodišnje i oko cilja usidrena inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede i za godinu, i za dve godine unapred.

Usidrenost njihovih inflacionih očekivanja ukazuje na kredibilitet monetarne politike i veću otpornost na potencijalne negativne efekte dešavanja u međunarodnom okruženju.

Zahvaljujući prethodnom ublažavanju monetarne politike, sniženoj premiji rizika zemlje i zadržavanju niskih kamatnih stopa na međunarodnom tržištu novca, uslovi finansiranja privatnog sektora i države ostali su povoljni. Uz efekte rasta ekonomske aktivnosti, viših zarada i zaposlenosti, to je doprinelo ubrzanju međugodišnjeg rasta kreditne aktivnosti banaka na 9,9% u decembru, po isključenju efekta deviznog kursa. Rast kreditne aktivnosti u poslednjem tromesečju 2018. godine bio je vođen pre svega većim kreditiranjem privrede.

Pored aktivnost na rešavanju pitanja problematičnih kredita, rast kreditne aktivnosti doprinosi daljem padu učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima, na 5,7% u decembru. To je za 16,7 procentnih poena niže učešće od donošenja Strategije za

rešavanje pitanja problematičnih kredita i najniži nivo otkad se prati ovaj pokazatelj kvaliteta portfolija banaka.

Javne finansije su drugu godinu zaredom završile u suficitu. Prema

raspoloživim podacima za jedanaest meseci, budžet na konsolidovanom nivou je zabeležio suficit od 73,6 milijardi dinara, i to u uslovima znatnog rasta kapitalnih izdataka države.

Na kraju 2018. godine, javni dug Srbije iznosio je 23,0 milijardi evra, a njegov udeo u projektovanom bruto domaćem proizvodu 53,6% (naspram 57,9% krajem 2017. godine).

Uprkos usporavanju rasta eksterne tražnje, pre svega iz zone evra, domaći faktori – investicije iz prethodnog perioda, realizacija infrastrukturnih projekata, unapređenje poslovnog ambijenta, povoljni finansijski uslovi i pozitivni trendovi na tržištu rada – snažno su pogurali privredni rast Srbije, koji je u 2018. godini ubrzan na 4,4%. Prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, rast bruto domaćeg proizvoda u četvrtom tromesečju iznosio je 3,5% međugodišnje.

Očekuje se da će rast bruto domaćeg proizvoda u 2019. godini iznositi 3,5% i biti u potpunosti vođen domaćom tražnjom.


REALIZACIJA

STRATEGIJE Fokus na rast iz sopstvenih

resursa i poboljšanje

efikasnosti U 2018. godini CASA je objavila

dokument „Ambicija 2022“ koja

definiše pravce srednjoročnog

razvoja a počiva na sledećim

principima:

- Implementacija ambicioznog

programa za pridobijanje klijenata

zasnovanog na digitalnoj revoluciji;

- Jačanje dinamičnog rasta na bazi

tradicionalinh linija poslovanja;

- Transformacija na održiv način

kako bi se poboljšala operativna

efikasnost;

- Pojednostavljivanje vlasničke

strukture.

Na ovoj osnovi CA Grupa zasnovala

je svoje ciljeve u Srbiji i definisala

svoje strateške ciljeve:

- posvećenost klijentima u

anticipiranju, prepoznavanju i

zadovoljenju njihovih potreba na

jednostavan i efikasan način kako

bi se osigurao visok nivo

zadovoljstva i lojalnosti naših

klijenata;

- uravnotežen poslovni model:

usmerenost na poslovanje sa više

segmenata klijenata koje osigurava

diversifikovane izvore prihoda;

- dostupnost: regionalna

prisutnost i disperzirana prodajna

mreža fizičkih, digitalnih,

indirektnih i direktnih kanala

distribucije osiguravaju visoku

dostupnost servisa;

- fokus na stabilno i održivo

poslovanje: stabilna depozitna

baza, diversifikovani izvori,

odgovorno upravljanje rizicima,

efikasnost u poslovnim procesima,

kontinuirano ulaganje u znanja i

kompetencije zaposlenih.

Zahvaljujući navedenim principima

ugrađenim u korporativne

vrednosti CA Grupe uspeli smo da

zadržimo sada već tradicionalno

vodeći položaj na tržištu u tri

segmenta:

- finansiranje privrednih subjekata uključenih u poljoprivrednu proizvodnju;

- finansiranje nabavke novih i polovnih automobila;

- finansiranje nabavke opreme za poljoprivrednu delatnost putem lizinga;

CA Grupa je tokom protekle godine podržavala klijente u savladavanju otežanih poslovnih okolnosti, jačajući svoju savetodavnu i partnersku ulogu uz distinktivnu dostupnost i kvalitet usluge. Kako bi u razumnoj meri amortizovala učinke složenog poslovnog okruženja, CA Grupa je kontinuirano usmerena na podizanje troškovne i procesne efikasnosti, što je, uz fokus na očuvanje kvaliteta kreditnog portfolija, rezultiralo ostvarenjem

solidnog finansijskog rezultata.

REZULTATI U 2018.

GODINI

POTVRĐENA POZICIJA CA

GRUPE U SRBIJI

Rezultat godine značajno

poboljšan: neto prihodi od

redovnog poslovanja porasli su u

odnosu na proteklu godinu za 9%.

Istovremeno, optimizacija i

kontrola troškova je rezultirala

poboljšanjem racija troškova i

prihoda. Pošto su operativni

troškovi rasli sporije od prihoda,

operativni rezultat zabeležio je

značajan rast od 33% u 2018.

godini. Neto rezultat porastao je za

118%.

Neto prihodi od kamata učestvuju

sa 71% u ukupnim prihodima od

redovnog poslovanja. I pored

značajnog smanjenja kamatnih

stopa na plasmane, prihodi od

kamata povećali su se u odnosu na

prošlu godinu za 5%. Ovaj trend je

podržan istovremenim

smanjenjem rashoda od kamata,

koji su niži za 8% u odnosu na 2017.

godinu, što je rezultat smanjenja

kamatnih stopa na depozitne

proizvode. Rast neto prihoda od

naknada u 2018. godini iznosio je

9% u odnosu na prošlu godinu.

Povećanje broja klijenata i broja

transakcija klijenata dovelo je do

povećanja neto prihoda od platnog

prometa i poslovanja sa karticama

u zemlji i inostranstvu.

Istovremeno, zbog povećanog

nivoa aktivnosti, neto prihodi po

osnovu zastupanja u osiguranju i

neto prihodi po garancijama i


drugim jemstvima porasli su u

odnosu na prethodnu godinu.

Zbog povećanja obima poslova

kupovine i prodaje deviza, neto

prihodi ostvareni iz ovih transakcija

povećali su se u odnosu na 2017.

godinu.

Rast kredita nastavljen je i u 2018.

godini. Ostvaren je rast kredita od

12% pri čemu je poslovanje sa

stanovništvom generator rasta.

Ostvaren je i značajan rast

plasmana u oblasti finasiranja

poljoprivrednika i poljoprivredne

proizvodnje imajući u vidu da je

Banka jedan od lidera na tržištu za

ovaj segment klijenata. Rast je bio

kontinuiran u toku godine.

Učešće kredita sa valutnom

klauzulom smanjeno je u toku

2018. godine zbog bržeg rasta

dinarskih kredita od indeksiranih

kredita.

Banka je takođe zabeležila dalje

poboljšanje kvaliteta plasmana uz

racio loših plasmana na istorijski

niskom nivou od 3,4% što je

značajno ispod proseka tržišta koje

je iznosilo 6,1% krajem 2018.

godine.

Unapređena je likvidnost i

diversifikacija izvora finansiranja uz

ostvaren rast depozita klijenata

kao najvažnijeg izvora finasiranja.

U odnosu na 2017. godinu,

zabeležen je rast depozita klijenata

od 20%.

Adekvatnoj kapitalizovanosti

Banke doprinela je i

dokapitalizacija u toku 2018.

godine u iznosu od 15 mil. evra.

Jedini akcionar Banke na dan 31.

decembra 2018. godine CASA sa

100% učešća u akcijskom kapitalu

Banke. Akcijski kapital Banke

formiran je inicijalnim ulozima

akcionara i narednim emicijama

novih akcija. Ukupni kapital Banke

na dan 31. decembra 2018. godine

iznosi 12,5 mlrd. dinara uz

pokazatelj adekvatnosti kapitala od

18,44%.

Na kraju 2018. godine CA Grupa je

imala 281.214 klijenata. Najveći

broj njih, oko 85% su fizička lica u

skladu sa fokusom Banke na

poslovanje sa sektorom

stanovništva. Značajan broj

klijenata dolazi iz segmenta

preduzetnika i mikro preduzeća

(9%). Snažno širenje aktivnosti u

oblasti finansiranja poljoprivrednih

aktivnosti rezultiralo je činjenicom

da klijenti Agro sektora

predstavljaju približno 5% od

ukupnog broja korisnika proizvoda

i usluga Banke.

CA Grupa je kreirala specifičnu

kreditnu politiku koja rezultira

prihvatljivim stepenom rizika, dok,

sa druge strane, ostavlja

mogućnost za rast u skoro svim

segmentima. Rezultat toga je da je

godina završena sa relativno malim

procenatom kredita sa kašnjenjem

u otplati u odnosu na ukupno

odobrene kredite od 3,4% što je

daleko niže od tržišnog proseka, uz

nastavljen trend rasta plasmana.

CA Grupa je uspela da održi korak

sa promenama na tržištu koje

uključuju modernizaciju sistema

plaćanja i omogućavanje korištenja

digitalnih bankarskih usluga.

Modernizovane aplikacije za

mobilno i elektronsko bankarstvo

zabeležile su rast broja korisnika.

Banka je uvela i 3D Secure usluge

čija je namena da poveća

bezbednost korisnika prilikom

plaćanja platnom karticom na

internetu i pruži dodatnu zaštitu od

neovlašćenog korišćenja kartice

tokom internet transakcije .


OČEKIVANJA U 2019.

GODINI

AMBICIOZAN ODGOVOR NA

NOVE IZAZOVE

Rast bruto domaćeg proizvoda

Srbije ubrzaće se u narednim

godinama podržan potrošnjom

domaćinstava, eskpanzivnijom

fiskalnom politikom i ubrzanim

investicijama. Očekuje se da

investicije ostanu jedan od nosilaca

privrednog rasta, imajući u vidu

dalje unapređenje poslovnog

ambijenta, visok priliv stranih

direktnih investicija,

infrastrukturne projekte, kao i

dosadašnje ublažavanje

monetarne politike.

U 2018. godini srpska vlada je

održala pod kontrolom budžetske

izdatke, dok je priliv u budžet bio

bolji od očekivanja zahvaljujući

ubrzanom makroekonomskom

razvoju i pospešenom prikupljanju

poreza, što je omogućilo

ostvarivanje fiskalnog suficita od

oko 0.7% bruto društvenog

proizvoda. Javni dug Srbije se na

kraju 2018. godine smanjen je na

nivo od 50.01% bruto društvenog

proizvoda. Poboljšanje

makroekonomskih uslova je

potvrđeno i kroz nisku premiju

rizika Srbije. Neto priliv stranih

direktnih investicija dostigao je 3,2

mlrd. evra u 2018. godini i

doprineo rastu proizvodnog i

izvoznog potencijala domaće

privrede.

Tokom 2018. godine nastavljena je

normalizacija monetarnih politika

vodećih centralnih banaka, FED-a i

ECB-a, uz najave da će ona u

narednom periodu biti sporija nego

sto se ranije predviđalo. Na to su

uticali slabiji izgledi globalnog

privrednog rasta i niže cene nafte.

Slabija eskterna tražnja usporila je

rast u pojedinim članicama zone

evra koja je najznačajniji trgovinski

partner Srbije. Očekuje se da će

inflacija u zoni evra i dalje biti ispod

cilja u naredne dve godine, na

nivou od oko 1.5%. Sa druge

strane, privredni rast u zemljama

centralne i jugoistočne evrope i

dalje će biti relativno visok.

U 2019 godini očekuje se rast BDP-

a Srbije od oko 3.5% koji će biti

vođen domaćom tražnjom. Rizik po

projekciju rasta BDP-a dolazi od

sporijeg rasta od očekivanog u zoni

evra. Sa druge strane brži priliv

stranih direktnih investicija i brži

rast kapitalnih investicija države

mogli bi značajno doprineti rastu

BDP-a. Potrebno je nastaviti

sprovođenje strukturnih reformi,

privlačenje novih investicija,

podizanje konkurentnosti privrede,

rast kreditnog rejtinga zemlje i

smanjenje troškova finansiranja.

Kompleksnost regulatornog

okruženja se povećava i zahteva od

banaka značajna prilagođavanja u

poslovanju. Narodna banka Srbije

nastoji da ujednači nacionalnu

regulativu sa međunarodno

važećim pravilima punom

primenom Basel III standarda, što

može imati uticaja na

konkurentnost na lokalnom tržištu.

Uporedo sa tim, jedinstveni

mehanizam nadzora u Evrozoni za

130 najvećih banaka nameće CASI

nova pravila i zahteve, koji se u

značajnoj meri prelivaju i na CA

Grupu.

I u takvom okruženju, primarni

fokus CA Grupe ostaje na

podržavanju domaće privrede i

stanovništva kroz partnerski odnos

sa svim učesnicima na tržištu.

Potrebe klijenata ostaju najvažniji

prioritet, dok ostajemo privrženi

inovativnosti i uvođenju novih

tehnologija, digitalizaciji i

poboljšanju iskustva klijenta u

kontaktu sa CA grupom kao

pružaocem finansijskih usluga.

Posebnu pažnju usmerićemo na

savetodavnu ulogu u

prepoznavanju poslovnih prilika i

pronalaženju zajedničkih rešenja

za klijente koji su suočeni s

poslovnim poteškoćama.

Podsticaćemo kreditnu aktivnost u

svim segmentima poslovanja uz

adekvatnu procenu rizika.

CA Grupa je izradila ambiciozan

srednjorocni plan za period od

2019. do 2022. godine da bi

obezbedila kontinuitet

ostvarivanja dobrih poslovnih

rezultata zahvaljujući svom

univerzalnom poslovnom modelu,

dobroj reputaciji, odličnom

pristupu primarnim izvorima

finansiranja i efikasnim rešenjima

za klijente koji su suočeni s

poslovnim poteškoćama.

Upravni odbor Banke usvojio je

srednjoročni plan do 2022. godine i

budžet za 2019. godinu. CA Grupa


je definisala svoje strateške ciljeve

na sledeći način:

- da nastavi da poboljšava

dugoročnu profitabilnost;

- da poveća ukupno tržišno učešće

u određenim odabranim

segmentima;

- da obezbedi povećanje

zadovoljstva klijenata i privuče

nove klijente;

- da poboljša pokazatelje

produktivnosti, likvidnosti i

solventnosti;

- da diversifikuje izvore

finansiranja;

- da nastavi da poboljšava

upravljanje rizicima.

Prilikom određivanja strateških

ciljeva uzete su obzir karakteristike

makroekonomskog okruženja, kao

i rezultati poslovnih politika

primenjivanih u proteklim

godinama koje su dovele do rasta

broja klijenata, smanjenja troškova

finansiranja i nastavak

poboljšavanja kvaliteta kreditnog

portfolija.

Cilj je da se u narednom periodu

obezbedi nastavak stabilnog rasta

tako što će se nastaviti sa

inoviranjem usluga i jačanjem

aktivnosti i segmenata poslovanja

koji su se pokazali otpornim na

krizne makroekonomske uslove, te

pozitivno doprinose ukupnoj

profitabilnosti.

CA Grupa je svesna i svoje

društvene uloge zbog čega

namerava da nastavi da podržava

ekonomski i socijalni napredak, te

da promoviše društveno

odgovorno poslovanje koje

doprinosi ostvarivanju opšte

društvene koristi.

POLOŽAJ I REZULTATI

POSLOVANJA

MAKROEKONOMSKI

POKAZATELJI

Prema preliminarnoj proceni

Republičkog zavoda za statistiku,

rast bruto domaćeg proizvoda u

četvrtom tromesečju 2018. godine

iznosio je 3,5% međugodišnje.

Očekuje se da će rast bruto

domaćeg proizvoda u 2019. godini

iznositi 3,5% i biti u potpunosti

vođen domaćom tražnjom.

Posmatrano s proizvodne strane,

očekuje se nastavak rasta u

uslužnim sektorima, industriji i

građevinarstvu, dok će

poljoprivreda najverovatnije imati

negativan doprinos zbog delovanja

baznog efekta. Srednjoročno,

očekuje se da rast bruto domaćeg

proizvoda ubrza na oko 4% i da

bude vođen investicijama,

izvozom, kao i rastom potrošnje

domaćinstava na održivim

osnovama.

Tokom četvrtog tromesečja,

međugodišnja inflacija je nastavila

da se kreće u planiranim okvirima i

u decembru je iznosila 2,0%, što je

i njena prosečna vrednost u 2018.

godini. Da su inflatorni pritisci

ostali niski, potvrđuje niska i

stabilna bazna inflacija od oko 1%

međugodišnje i oko cilja usidrena

inflaciona očekivanja finansijskog

sektora i privrede i za godinu, i za

dve godine unapred, kao i

inflaciona očekivanja finansijskog

sektora i privrede, koja su usidrena

u granicama cilja koji iznosi 3,0 ±

1,5%.

Budžet je na konsolidovanom

nivou za jedanaest meseci 2018.

godine zabeležio suficit od 73,6

mlrd. dinara, dok je na republičkom

nivou u celoj 2018. godini ostvaren

suficit od 0,6% bruto društvenog

proizvoda (s primarnim suficitom

od 2,7% drugo društvenog

proizvoda). Javni dug je tokom

2018. smanjen za 4,3 procentna

poena, na 53,6% brudo društvenog

proizvoda. Za 2019. godinu je

planiran deficit od 0,5% bruto

društvenog proizvoda, što je

srednjoročno ciljani nivo deficita,

koji će obezbediti nastavak silazne

putanje javnog duga i u narednim

godinama. To bi trebalo pozitivno

da se odrazi na premiju rizika

zemlje i kreditni rejting. Uz

nastavak priliva stranih direktnih

investicija, koji više nego u punoj

meri pokriva deficit tekućeg računa

platnog bilansa i doprinosi

njegovom smanjenju u srednjem

roku, to će doprinositi daljoj

relativnoj stabilnosti na deviznom

tržištu. Izvršni odbor Narodne

banke Srbije je konstatovao da je

jačanje dinara u prethodnom

periodu delovalo dezinflatorno

putem nižih uvoznih cena izraženih

u dinarima.


Mere kojima je centralna banka

povećala kredibilitet i efikasnost

monetarne politike u režimu

ciljanja inflacije posebno ističe

rejting agencija Standard and

Poor’s, koja je krajem 2018. godine

popravila izglede za povećanje

kreditnog rejtinga Srbije za

dugoročno zaduživanje u domaćoj i

stranoj valuti sa „stabilnih” na

„pozitivne” i potvrdila kreditni

rejting Srbije na nivou BB. Agencija

je navela da je ta odluka doneta na

osnovu snažnog privrednog rasta i

rezultata Narodne banke Srbije u

pogledu očuvanja cenovne i

finansijske stabilnosti.

Razmatrajući ostvarena

ekonomska kretanja u zemlji i

međunarodnom okruženju, kao i

njihovo očekivano kretanje za

naredni period, u periodu od

prethodnog izveštaja Izvršni odbor

Narodne banke Srbije nije menjao

visinu referentne kamatne stope.

Dalji pad kamatnih stopa na

dinarske kredite privredi uz efekte

rasta ekonomske aktivnosti, viših

zarada i zaposlenosti, doprineli su

ubrzanju međugodišnjeg rasta

kreditne aktivnosti banaka.

Ukupni domaći krediti su u

decembru ubrzali međugodišnji

rast na 9,9%, najviše zahvaljujući

ubrzanju rasta kredita privredi na

8,1% i stanovništvu na 12,5%. Po

isključenju efekta otpisa i prodaje

NPL-ova, rast kredita je još

izraženiji – ukupni krediti su u

decembru veći za 12,2%

međugodišnje, pri čemu su krediti

privredi veći za 11,6%

međugodišnje, a stanovništvu za

13,6% međugodišnje.

Očekuje se nastavak rasta kreditne

aktivnosti i u narednom periodu,

kao rezultat rasta ekonomske

aktivnosti, povoljnih kretanja na

tržištu rada, dosadašnjeg

ublažavanja monetarne politike

Narodne banke Srbije, niskih

kamatnih stopa u zoni evra,

međubankarske konkurencije i

smanjenja NPL-a.

POLOŽAJ NA TRŽIŠTU

CRÉDIT AGRICOLE SERBIA AD

Banka je i u 2018. godini nastavila

trend održivog rasta tržišnog

učešća. Depoziti fizičkih lica

klijenata Banke u ukupnim

depozitima bankarskog sektora

ostvarili su u 2018. godini tržišno

učešće od 2% dok je učešće kredita

fizičkim licima na nivou od 4% od

ukupnih kredita plasiranih na nivou

bankarskog sektora. Višegodišnji

trend bržeg rasta depozita od

kredita kod pravnih lica, nastavljen

je i u 2018. godini.

CAL

CAL analizira i prati tržište

finansijskog lizinga pretežno se

oslanjajući na zvanične izveštaje

Narodne banke Srbije, Agencije za

privredne registre i Asocijacije

lizing kompanija Srbije. Na dan

31.12.2018. godine u sektoru

finansijskog lizinga u Republici

Srbiji poslovalo je 17 lizing kuća.

Prema potraživanjima po osnovu

finansijskog lizinga, CAL je bio na 7.

mestu sa ukupnim portfolijom u

iznosu od 5,3 mlrd. dinara i tržišnim

učešćem od 7,1%.

3.90

%

3.90

%

3.80

%

3.84

%

3.86

%

3.89

%

3.92

%

3.91

%

3.91

%

3.92

%

3.93

%

3.93

%

1.94

%

1.94

%

1.94

%

1.95

%

1.96

%

1.96

%

2.00

%

2.03

%

2.05

%

2.05

%

2.05

%

2.04

%

1%

2%

3%

4%

5%

Market shares PI

PI Loans PI Deposits

2.87

%

2.88

%

2.94

%

2.96

%

3.01

%

3.12

%

3.03

%

3.11

%

3.12

%

3.13

%

3.01

%

2.94

%

3.66

%

3.60

%

3.49

%

3.79

%

3.71

%

3.53

%

3.31

%

3.53

%

3.78

%

3.79

%

3.66

%

3.49

%

1%

2%

3%

4%

5%

Market shares LE

LE Loans LE Deposits


REZULTATI KLJUČNIH

POSLOVNIH PODRUČJA

POSLOVANJE SA

STANOVNIŠTVOM I MALIM I

SREDNJIM PREDUZEĆIMA I

PREDUZETNICIMA

Kroz razgranatu mrežu od 80 filijala

Banka pruža kompletnu uslugu u

poslovanju sa stanovništvom. U

2018. godini, unapređivani su

postojeći bankarski proizvodi i

razvijani novi. Deponovanje

dinarskih i deviznih sredstava kod

Banke je prepoznato od strane

klijenata kao sigurno i profitabilno

ulaganje. U skladu s tim, Banka je

imala raznovrsne akcije koje su

imale za cilj da privuku nove

klijente iz ovog segmenta.

U sferi kreditnih prozvoda

klijentima su nuđene povoljnije

kamatne stope uz mogućnost

apliciranja za veće iznose sredstava

bez dodatnih sredstava

obezbeđenja. Takođe, klijent su i

dalje imali mogućnost ugovaranja

dozvoljenog prekoračenja po

tekućem računu, pre prijema prve

zarade uz maksimalni period od 24

meseca.

Tokom 2018. godine Banka je

svojim klijentima obezbedila

plaćanje putem VISA kartica sa

funkcijom bezkontaktnog plaćanja

Pored toga, građani su i dalje mogli

da koriste čekove kao sredstvo

plaćanja.

U fokusu aktivnosti Banke u 2018.

godini i dalje se nalazila digitalna

transformacija koje je sprovođena

kroz unapređenje platforme za on-

line otvaranje računa, on-line

prijavu za keš kredit, on-line

kalkulator sa prijavom za auto

kredite na sajtovima partnerskih

firmi kao i implementaciju uplatno-

isplatnih dvovalutnih bankomata

sa MCash opcijom slanja i primanja

novca. Krajem godine Banka je u

cilju pružanja dodatnih pogodnosti

u domenu plaćanja, uvela i instant

payment.

Štednja: Tokom 2018. godine,

Banka je klijentima nudila

raznovrsnu paletu depozitnih

proizvoda:

- ŠTEDNJA PO VIĐENJU: štednja

koja omogućuje neograničeno

raspolaganje deponovanim

sredstvima;

- DEČIJA ŠTEDNJA: štednja po

viđenju za najmlađe uz izuzetno

povoljne kamatne stope;

- KLASIČNA OROČENA ŠTEDNJA:

dinarska i devizna štednja sa

različitim rokovima oročenja;

- LIBERTE STEP (STEPENASTA

ŠTEDNJA): štednja kod koje

kamatna stopa raste svaka tri

meseca;

- RENTNA ŠTEDNJA: štednja koja

obezbeđuje mesečnu isplatu

kamate (rente) na položeni

dinarski ili devizni depozit;

- OROČENA ŠTEDNJA SA ISPLATOM

KAMATE UNAPRED: štednja kod

koje se celokupan iznos kamate

isplaćuje klijentu u momentu

oročenja;

- LIBERTE ++ ŠTEDNJA: štednja kod

koje se klijentu stavlja na

raspolaganje pozajmica u dinarima

u visini od 80% od deponovanog

iznosa; i

- LIBERTE LOYALTY 36: oročena štednja koja klijentu garantuje rast kamate u naredne dve godine.

Proaktivan pristup Banke prema

novim klijentima i posvećenost

očuvanju partnerskih odnosa sa

postojećim klijentima rezultirali su

rastom depozita u 2018. godini za

105% u odnosu na prethodnu

godinu. Ovaj rezultat potvrda je

ugleda CA Grupe kao vodeće

bankarske grupacije za poslove sa

stanovništvom u Evropi.

Stambeni krediti: I tokom 2018.

godine, Banka je imala

tradicionalno konkurentnu

ponudu stambenih kredita.


Za klijente kojima je posebno važno

da u početku otplate kredita imaju

istu ratu kako bi mogli da planiraju

ostale troškove u svom novom

domu, Banka je zadržala u ponudi

stambene kredite sa fiksnom

kamatnom stopom u prvih 60

meseci otplate.

U cilju prilagođavanja uslova

kredita potrebama klijenta, Banka

je diferencirala ponudu u

zavisnosti od perioda otplate

kredita.

Inovativna i raznovrsna ponuda

stambenih kredita i kredita za

adaptaciju u domaćoj i stranoj

valuti (EUR) prilagođena

potrebama klijenata svrstala je

Banku među lidere na tržištu u

segmentu stambenih kredita. Na

kraju decembra 2018. godine

ostvareno je tržišno učešće od

5,69%. u segmentu stambenih

kredita.

Auto krediti: Banka je i pored

izuzetno agresivne konkurencije

uspela da zadrži lidersku poziciju

na tržištu auto kredita sa 53,4%

tržišnog učešća.

Tokom 2018. godine, zahvaljujući

partnerstvu sa vodećim portalom

za oglašavanje vozila

www.polovniautomobili.com

Banka dodatno beleži rast učešća

na tržištu finansiranja polovnih

automobila.

Proizvodi osiguranja: Unazad

nekoliko godina, prodajna mreža

Banke, u saradnji sa Wiener

Städtische osiguranjem Beograd

(pravnim sledbenikom AXA

osiguranja), direktno je uključena u

distribuciju proizvoda

bankoosiguranja demonstrirajući

visok stepen profesionalizma u

ovoj oblasti.

Posvećenost prodajne mreže

klijentima sa jedne strane i

korporativnim vrednostima CA

Grupe sa druge, rezultirala je u

povećanju broja prodatih polisa za

2% u odnosu na prethodnu.

godinu.

Gotovinski krediti: u toku 2018.

godine realizovana su dve izuzetno

uspešne i medijski podržane

kampanja za gotovinske kredite u

dinarima.

Prva kampanja, „Veliko prolećno

refinansiranje“ realizovana je u

drugom kvartalu 2018. godine u

cilju akvizicije novih i povećanja

zadovoljstva postojećih klijenata.

Za nove klijente koji se odluče da

prenesu zaradu u Banku,

obezbeđeni su povoljni uslovi za

kratkoročne gotovinske kredite do

240.000 dinara sa rokom otplate

do 12 meseci uz nominalnu

kamatnu stopu, administrativni

trošak obrade i trošak prevremene

otplate od 0%. Za sve klijente koji


su se odlučili za gotoviski kredit

tokom kampanje, Banka je

omogućila apliciranje bez troška

obrade zahteva. Dodatno, Banka je

za klijente ugovarala i snosila

trošak premije osiguranja

korisnika kredita od nemogućnosti

otplate kredita usled nastupanja

nesrećnog slučaja (nezgode),

gubitka zaposlenja ili bolničkog

lečenja od posledica nesrećnog

slučaja (nezgode).

U toku 2018. godine, CA Grupa je

nastavila sa akcijom Preporukom

svi dobijaju, u okviru koje je

odobravala beskamatne

gotovinske kredite svim klijentima

koji preporuče tri nova klijenta koji

otvore račun i prenesu zaradu u

Banku. Takođe, svi oni koji su

putem preporuke postali novi

klijenti Banke imali su mogućnost

da apliciraju za identičan keš

kredit.

Pred kraj 2018. godine, a u duhu

novogodišnjih praznika i darivanja,

Banka je ponudila svim klijentima

kratkoročnu pozajmicu u iznosu od

60.000 ili 80.000 dinara sa rokom

otplate od 6 meseci. U cilju

razvijanja programa lojalnosti

postojećih i privlačenja novih

klijenata, jedini trošak za klijenta

prilikom apliciranja bio je

jednokratni trošak obrade zahteva

od 1,10%.

Takođe, za veće iznose kredita i

duže rokove otplate, Banka je

zadržala u ponudi jedinstveni

proizvod na tržištu „Gotovinski

kredit sa hipotekom“. Radi se o

dinarskom ili indeksiranom kreditu

obezbeđenom hipotekom uz niže

kamatne stope i duže rokove

otplate u odnosu na kamatne

stope standardnih gotovinskih

kredita.

Kombinacijom navedenih vrsta

kredita (kratkoročnih i dugoročnih)

ostvaren je rast gotovinskih kredita

od 42,85 % u odnosu na prethodnu

godinu.

Potrošački krediti: Banka je i u

2018. godini nastavila sa uspešnom

praksom u finansiranju

mnogobrojnih delatnosti,

primarno u oblasti Health care,

krioprezervacije, veštačke

oplodnje i porođaja ali i

finansiranja motocikala,

energetske efikasnosti, turističkih

usluga itd. Banka trenutno ima više

od 230 partnera iz oblasti

Consumer finansiranja a trend u

narednom periodu će biti

digitalizacija i on-line finansiranje

kupaca putem partnerskih sajtova.

Platne kartice: Pored standardnih

debitnih kartica, iz svoje široke

ponude kreditnih kartica Banka je

klijentima ponudila kartice kojima

mogu refinansirati postojeće

obaveze, odloženo plaćati na rate i

uskladiti mesečnu ratu sa svojim

platežnim mogućnostima.

Takođe, pored kobrendirane

debitne kartice Banka je nastavila

da nudi klijentima i kobrendiranu

kreditnu karticu sa jednim od

vodećih domaćih trgovinskih

lanaca Aman koja im omogućuje

popust prilikom svake kupovine u


trgovinama Amana. Kobrendirana

A Plus DinaCard kreditna kartica se

u potpunosti prilagođava

potrebama i mogućnostima svakog

klijenta ponaosob. Ovom karticom,

u zavisnosti od iznosa kupovine,

ukupan potrošeni iznos deli se na 3,

6, 9 ili 12 rata.

Istovremeno, u želji da obezbedi

što bolju i kvalitetniju uslugu,

Banka je obezbedila MasterCard

Installment karticu za

refinansiranje koja se u potpunosti

prilagođava potrebama i

mogućnostima svakog klijenta

ponaosob. Ovom karticom moguće

je refinansirati obaveze po

kreditnim karticama drugih banaka

sa mogućnošću da klijent plaća

uvek istu mesečnu ratu i to u iznosu

koji je sam odabrao.

Digitalni prodajni kanal: U skladu

sa sve bržim promenama kako na

tržištu tako i u navikama korisnika,

kao i višim nivoom digitalne

pismenosti cele populacije, Banka

je u 2018. godini odlučila da nastavi

da unapređuje svoje digitalne

kanale prodaje.

U 2018. godini mobilno bankarstvo

beleži značajan rast korišćenja.

Broj korisnika mBank-a se povećao

sa 35.224 u decembru 2017.

godine na 46.472 u decembru

2018. godine uz kontinuirani rast

korišćenja servisa.

U decembru 2018. godine Banka je

završila eksterni web sajt kao i

unapredila portal za online

otvaranje računa, koji je od 2017.

godine u korišćenju. Pomoću njega

potencijalni klijenti mogu da

otvore jedan od tri paket računa

koje Banka nudi, putem računara ili

mobilnog telefona bez obaveznog

prisustva u filijali.

Jedan od bitnijih digitalnih kanala

prodaje su kalkulatori auto kredita

sa online prijavom postavljeni na

partnerske veb-sajtove auto dilera.

Klijenti su u mogućnosti da

izračunaju ratu željenog kredita uz

poruku o neophodnoj plati i prijave

se za auto kredit uz skeniranje i

slanje potrebne dokumentacije.

Cilj Banke u 2018. godini bio je da

nastavi sa razvijanjem i

optimizacijom digitalnih kanala koji

klijentima štede vreme i novac, kao

i sa edukacijom korisnika u ovom

domenu.

Društvene mreže: Banka je

prisutna na društvenim mrežama

(Facebook, LinkedIn, YouTube,

Instagram).

Facebook stranica Banke je

osmišljena da promoviše proizvode

i usluge Banke koristeći stil

komunikacije prilagođen

društvenim mrežama sa

zanimljivim činjenicama

organizovanim u više oblasti.

Imajući u vidu specifičan ton

komunikacije na Instagramu, glavni

fokus Banke je izgradnja

prepoznatljivog brenda pre svega

podvlačenjem francuskog porekla

Banke.

MALA PREDUZEĆA I

PREDUZETNICI (SBE) Poslovanje sa pravnim licima i

preduzetnicima (segment klijenata

sa godišnjim prihodima do 2 mil.

Evra) predstavlja veliki izazov za

Crédit Agricole banku. Mikro

preduzeća i preduzetnici ulažu

velike napore da se održe na

ekonomskoj sceni, uz kontinuirano

angažovanje radi unapređenja

svoje poslovne aktivnosti. Za ove

kompanije je veoma važno da

implementiraju nove tehnologije i

inovacije, da prate konkurentske

trendove, ali i da budu u skladu sa

zakonskim propisima. Zadovoljenje

ovih potreba klijenata predstavlja

veliki izazov za Banku kako bi ih

podržala na najbolji način i

doprinela njihovom razvoju.

Credit Agricole banka je iz tog

razloga u 2018. godini koristila više

kanala preko kojih je pratila i

pružala podršku mikro i malim

kompanijama kao i

preduzetnicima.

Segment klijenata sa prihodima do

2 mil. evra čini značajnu grupu

klijenata koji se pojedinačno bore

za svoju konkurentnost na tržištu.

Samim tim, njihove su potrebe

specifične. Zato Banka posebnu


pažnju posvećuje negovanju

partnerskih odnosa sa ovim

klijentima. Banka koristi znanje,

iskustvo i ekspertizu sa ciljem

prilagođavanja svojih proizvoda i

usluga ovom segmentu klijenata

uvažavajući specifičnosti njihovog

poslovanja.

Navedeni način rada je doprineo da

rezultati za 2018. godini budu još

bolji u odnosu na rezultate u 2017.

godini.

Banka je u 2018. godini poseban

akcenat stavila na novoosnovane

firme. Od ukupnog broja otvorenih

računa za pravna lica i

preduzetnike u 2018. godini, 60%

činili su računi ovih klijenata.

Kreditni proizvodi:

Banka je u 2018. godini unapredila

i proces odobravanja kreditnih

proizvoda i učinila ga bržim i

jednostavnijim. Takođe, Banka je

uložila dodatni napor sa ciljem

razvoja inovativnih proizvoda i

kobrendiranih proizvoda sa

partnerima Banke, što je doprinelo

poboljšanju njene konkurentske

pozicije na tržištu. Radi

unapređenja odnosa sa klijentima

uvedene su nove digitalne usluge.

Banka je među prvima uvela uslugu

Instant plaćanja na svojim

šalterima kao i putem elektronskog

bankarstva.

Sve navedeno je uticalo na

povećanje zdravog portfolija

kredita: rast broja klijenata za 11%,

rast portfolija depozita za 26%, rast

portfolija kredita za 16%, rast

portfolija vanbilansnih proizvoda

za 31%.

Saradnja sa Ministarstvom

privrede tokom 2018. godine

omogućila je našim klijentima

povoljnija sredstva za nabavku

nove proizvodne opreme,

specijalnih alata za mašine ili

drugih kapitalnih dobara. To je

omogućilo jačanje njihove

konkurentske pozicije, investiranje

u opremu, unapređenja njihovog

poslovanja kao i kreiranje novih

radnih mesta.

Takođe, za klijente iz ovog

segmenta omogućeno je

korišćenje povoljnijih sredstava uz

garanciju Evropskog investicionog

fonda (EIF) i korišćenje sredstava iz

kreditne linije Evropske

investicione banke (EIB).

U saradnji sa lokalnim - gradskim i

opštinskim samoupravama,

omogućeno je kratkoročno i

srednjoročno kreditiranje malih

preduzeća i preduzetnika u

domenu investicionih ulaganja i

obrtnih sredstava.

Takođe, sa Garancijskim fondom

AP Vojvodina proširena je saradnja

u delu investicionih ulaganja u

kupovinu objekata za obavljanje

privrednih delatnosti i vršenje

medicinskih i vaspitno –

obrazovnih usluga.

Kartičarstvo: Crédit Agricole banka

je i u 2018. godini zabeležila rastući

trend kartičnog poslovanja. U svoju

ponudu business debitnih kartica

uvstila je i DinaCrad poslovnu

karticu.


Faktoring:

Imajući u vidu potrebe tržišta i

klijenata, Banka je u 2018. godini

uvela faktoring proizvode za mala

preduzeća, čime je dodatno

obogatila postojeću paletu

proizvoda i usluga.

Depozitni poslovi:

Zahvaljujući pozitivnom trendu u

razvoju poslova kartičarstva i

povećanju broja novih klijenata,

Crédit Agricole banka je ostvarila

rast depozita za 26 % u odnosu na

2017. godinu od čega se 82%

odnosi na avista depozite.

POSLOVANJE SA AGRO

SEKTOROM U uslovima veoma izražene tržišne

konkurencije u agro sektoru, Banka

je u 2018. godini ponudila

klijentima više različitih vrsta

proizvoda sa ciljem zadržavanja

liderske pozicije i očuvanja imidža

referentne agro banke na tržištu

primenjujući iskustva CA Grupe

kojoj je u Francuskoj poverenje

ukazalo 90% farmera.

Intenziviranje aktivnosti u agro

segmentu obezbedilo je rast

plasmana agro kredita za 16.5%,

rast broja klijenata za 12% i rast

depozita za 26% u odnosu na

prethodnu godinu. Takođe je

ostvaren rast u novoj produkciji

(novi kreditni proizvodi). U 2018.

godini u odnosu na 2017. godinu

produkcija je veća za 23%.

Kao i svake godine i u 2018. godini

CA Grupa je, u saradnji sa

Ministarstvom poljoprivrede,

plasirala kredite poljoprivrednim

proizvođačima u cilju podrške

razvoja njihovog poslovanja. Ovim

kreditima se finansira nabavka

repromaterijala za biljnu i

stočarsku proizvodnju, nabavka

opreme i mehanizacije za

poljoprivrednu delatnost, kao i

ulaganje u objekte. Kamatne stope

za ove dinarske kredite su izuzetno

povoljne i kreću se od 1% do 3%.

Povoljna kamata od 1% na

godišnjem nivou namenjena je

poljoprivrednicima mlađim od 40

godina, ženama nosiocima

gazdinstva i gazdinstvima koja

posluju u područjima sa otežanim

uslovima za rad u poljoprivredi. Uz

konkurentne uslove kreditiranja za

nabavku poljoprivredne

mehanizacije, između ostalog i

kroz tripartitne aranžmane i

sporazume sa najvećim

prodavcima mehanizacije, na

svom tradicionalnom nastupu na

Poljoprivrednom sajmu u Novom

Sadu, Banka je promovisala i

moderan pristup upravljanja

finansijama kroz nove verzije

elektronskog i mobilnog

bankrastva koje su dostupne u

okviru Agro paketa za Android i

IOS. Ove aplikacije omogućavaju

klijentu uvid u sve njegove račune

kao i plaćanje naloga sa mobilnog

telefona, pri čemu se za prve tri

transakcije u mesecu ne

obračunavaju provizije. Pored

toga, klijentima je omogućeno i

korišćenje METEO servisa koji svim

korisnicima daje pravovremene

informacije o lokalnim

atmosferskim prilikama na osnovu

kojih je moguće precizno

planiranje i pravilna upotreba

agrotehničkih mera sa ciljem

ostvarivanja većih prinosa, većih

ušteda i većeg profita.

U 2018.godini Banka je nastupila

kao banka partner Sajma dok je

Francuska bila zemlja prijatelj

Sajma. Ova sinergija je potvrđena i

kroz predstavljanje francuskih

kompanija koje nemaju

predstavništvo u Srbiji na štandu

Banke. Naime, ove kompanije su

nastupile kao suizlagači na sajmu, a

uz podršku Business France iz

Beograda i francusko-srpske

privredne komore.

Banka je proglašena najboljom

bankom za podršku agrobiznisu i

tim povodom joj je uručen pehar

Novosadskog sajma.

Radi negovanja dobrih partnerskih

odnosa sa postojećim klijentima i

uspostavljanja saradnje sa novim,

Banka je pružala klijentima


podršku u realizaciji projekata kroz

IPARD program, tradicionalno

podržala XV Zimski seminar

farmera na Tari i prikazala svoju

ponudu za finansiranje agrobiznisa

na Gospojinskom Poljofestu u

Novom Bečeju, na Danima risara u

okviru manifestacije Dužijanca, kao

i brojnim drugim lokalnim

manifestacijama. Takođe,

učestvovala je na Šumadijskom

sajmu poljoprivrede na kome je

predstavila svoju ponudu kredita

za nabavku poljoprivredne

mehanizacije unapređenu u smislu

da zainteresovani klijent dobije

preliminarno odobrenje kredita u

roku kraćem od 24 časa. Banka je

prisustvovala i Almexovim

“Danima polja” u Temerinu.

U 2018. godini je potpisan Ugovor

o finansiranju sa Nemačkom

razvojnom bankom KfW. Jedan

deo linije je namenjen razvoju i

ulaganju u ruralnim područjima.

Sredstva će biti iskorišćena za

povoljno finansiranje kupovine

poljoprivrednog zemljišta,

mehanizacije, repromaterijala za

poljoprivrednu proizvodnju,

opreme, ulaganja u poljoprivredne

objekte, kao i u višegodišnje zasade

i osnovna stada. Drugi deo linije je

namenjen ulaganjima u energetski

efikasne projekte i projekte za

korišćenje obnovljivih izvora

energije. Zahvaljujući ovom delu

linije klijenti će moći da ostvare

bespovratna sredstva u iznosu 10%

od iznosa kredita. Banka će ovim

sredstvima dodatno podstaći

razvoj ruralnih područja i

osavremenjavanje poljoprivredne

proizvodnje.

POSLOVANJE SA PRIVREDOM Banka je poslovanje sa privredom

segmentirala u dve celine:

- Poslovanje sa SME klijentima čiji

je godišnji prihod od 2 do 10

miliona evra; i

- Poslovanje sa velikim pravnim

licima čiji je godišnji prihod preko

10 miliona evra.

U cilju što efikasnije saradnje sa

svakim klijentom pojedinačno,

Banka je u Novom Sadu i Beogradu

otvorila specijalizovane centre za

pružanje usluga isključivo

korporativnim klijentima. Ovi

centri, sa zaposlenima obučenim za

pružanje svih vrsta bankarskih

usluga i za savetodavnu funkciju,

pomagali su klijentima, velikim

preduzećima, da uspešno obave

dnevne poslove vezane za Banku.

Posebna pažnja u 2018. godini je

posvećena proširenju baze SME i

korporativnih klijenata,

produbljivanju saradnje sa

međunarodnim klijentima

(klijentima prisutnim u više

zemalja, po pravilu, klijentima

nekog od entiteta CA Grupe),

unapređenju samog procesa

odobrenja kredita, sinergiji sa

drugim entitetima u okviru CA

Grupe, razvoju unakrsne prodaje

između Sektora poslovanja sa

privredom i ostalih sektora i

digitalnoj transformaciji.

Takođe, posvećena unapređenju

poslovnog ambijenta a sa željom da

doprinose ukupnom privrednom

razvoju i investiranju stranih

kompanija u Vojvodini, Banka je

tradicionalno domaćin skupova na

kojima učestvuju predstavnici

francuskih kompanija koje posluju

u Vojvodini a koje organizuje

Francuska Ambasada u Srbiji.

Okruglim stolovima i debatama, po

pravilu, prusustvuju i predstavnici

Vlade Vojvodine i razvojnih

institucija pokrajine. Kao

korporativni klijenti Banke,

prisutne francuske kompanije

iznova su potvrdile da prepoznaju

Banku kao lidera u pružanju

podrške investitorima iz Francuske

na srpskom tržištu. U 2018. godini,

Banka je podržavala njihovo

poslovanje kroz usluge u platnom

prometu, dokumentarnim

poslovima i kreditno-depozitnim

poslovima. Isto tako, Banka je

razvila automatsku platformu za

direktan i obrnuti faktoring u zemlji

i inostranstvu i nalazi se među 3

vodeće banke u poslovima

faktoringa.

U okviru podrške investiranju,

Banka je takođe među vodeće 3

banke u finansiranju nabavke

opreme za SME klijente uz podršku

Ministarstva privrede koje je

subvencionisalo 20% vrednosti

investicija.

U cilju podrške investiranju u

obnovljive izvore energije kroz

projektno finansiranje u minihidro,

biogasne i solarne elektrane, kao i

energetski efikasne investicije,


profilisali smo se kao Banka koja

podržava održivi razvoj.

POSLOVANJE CA LEASING

SRBIJA DOO BEOGRAD

Tokom 12-godišnjeg prisustva na

domaćem tržištu, CAL, kao zavisno

preduzeće Banke, stekao

je reputaciju pouzdanog partnera

u finansiranju vozila svih namena i

finansiranju opreme. CAL se

pokazao kao pouzdan partner u

pružanju lizing usluga prilikom

kupovine putničkih automobila i

lakih komercijalnih vozila,

kamiona, prikolica i autobusa, kao i

raznih vrsta proizvodne opreme,

od poljoprivrednih i građevinskih

mašina, do proizvodnih linija,

štamparske opreme, mašina za

punjenje i pakovanje i drugo.

Ponuda za finansiranje se kreira u

skladu sa potrebama i

mogućnostima svakog klijenta

ponaosob sa ciljem izgradnje i

očuvanja dugoročne saradnje i

uzajamnog poverenja. Stručni tim

CAL nudi klijentima visok nivo

usluge koji podrazumeva

jednostavnost procedure,

ekspeditivnost u odobravanju

finansiranja i brzu isplatu. Uspeh

ovakvog pristupa nije izostao.

MARKETINŠKE

AKTIVNOSTI Sve kampanje u vezi sa uvođenjem

novih proizvoda predstavljaju se

eksterno koristeći sve kanale ATL,

BTL, digital i PR segmenta, kao i

interno, zaposlenima CA Grupe

putem internog portala i internog

magazina.

Vodeći princip poslovanja CA

Grupe u Srbiji je kontinuirani

dijalog sa klijentima kako bi se

došlo do saznanja koje su njihove

prave potrebe i na koji način Banka

može na njih najefikasnije da

odgovori kreiranjem novih

proizvoda.

Kako bi klijente upoznala sa svim

novitetima u ponudi, Banka koristi

različite kanale komunikacije.

Banka je tokom 2018. godine

sprovela dve prodajne kampanje

koje su podrazumevale

oglašavanje putem nacionalnih

televizija, dnevnih novina i

nedeljnih magazina, internet

portala i društvenih mreža. Svaka

kampanja bila je podržana

štampanim materijalom u formi

postera i lifleta koji su bili izloženi u

filijalama. Takođe, sve relevantne

informacije bile su dostupne i na

website-u Banke kao i korisnicima

bankomata, elektronskog i

mobilnog bankarstva.

Na ovaj način su svi korisnici proizvoda i usluga Credit Agricole banke bili upoznati sa novim proizvodima i njihovim osobinama. Banka je u toku godine učestvovala na dva sajma: Sajmu automobila u Beogradu i Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, za koja je CA Grupa pripremila posebne ponude i predstavila ih štampanim materijalima u cilju informisanja svih posetilaca.


SOCIJALNO ODGOVORNO

POSLOVANJE

Kao značajan učesnik u ekonomskom životu zajednice kojoj pripada i svesna svoje društvene odgovornosti CA Grupa integriše u svoje poslovne aktivnosti saradnju sa svim značajnim faktorima društvenog života i neprekidno vrši pozitivan uticaj na svoje radno, društveno i prirodno okruženje.

Najvažniji aspekt internog socijalno odgovornog ponašanja odnosi se na investiranje u znanje, zdravlje i sigurnost te upravljanje promenama.

U 2016. godini Banka je objavila početak realizacije Take Care projekta koji je nastavljen i tokom 2017. i 2018. godine. Take care je projekat u zemljama članicama CASA sa jasnim ciljem da se osiguraju jednake beneficije za sve zaposlene, uvažavajući pri tom lokalne i međunarodne standarde. Program podržava i politiku društvene odgovornosti Banke (CSR) koja je uključena u proces evolucionog i participativnog napretka nazvanog „FReD“. Osnovni cilj je uključivanje svih entiteta CASA u ovaj projekat, stimulisanje inicijative i definisanje

održivih razvojnih politika CASA u saradnji sa svim poslovnim linijama. Kako se Take Care projekat odnosi na socijalnu zaštitu zaposlenih, on je i deo pravedno definisanih zajedničkih ciljeva. U okviru Take Care programa, Banka je obezbedila unapređenje medicinske zaštite i osiguranje za sve zaposlene. U realizaciji ovih unapređenja, Banka samostalno snosi ukupne pripadajuće troškove.

U skladu sa politikom brige o zaposlenima i njihovom zdravlju, kao i u cilju unapređenja uslova rada za zaposlene, Banka je i u 2018. godini proširila benefite koji se tiču dodatne zdravstvene nege i osiguranja zaposlenih u slučaju smrti, invaliditeta i nesrećnog slučaja, kao i osiguranja u slučaju teških bolesti i hirurških intervencija, sa pokrićem 24/7, 365 dana u godini.

Kako bi obezbedila sveobuhvatniju zdravstvenu zaštitu svojih zaposlenih Banka je zaposlenima u Banci i CAL obezbedila pravo na jedan besplatan sistematski pregled godišnje.

CA Grupa se opredelila nastavi sa dobrom praksom da zaposlenima obezbedi mogućnost stalnog učenja i usavršavanja profesionalnih i ličnih veština kroz interne i eksterne treninge. CA Grupa takođe aktivno podržava poboljšanje protoka informacija unutar kompanije kroz organizovanje team-building aktivnosti.

Zbog velikog interesovanja zaposlenih za dodatnim obukama i usavršavanjem profesionalnih i ličnih veština putem CAS E-School platforme, People Developmet Team je omogućio da treninzi i materijali budu neprekidno dostupni i mesečno putem Intraneta Banke obaveštava kolege kojim treninzima se može pristupiti.


CA Grupa sprovodi socijalno odgovorno ponašanje pri zapošljavanju novih radnika. Ovakvo ponašanje uključuje praksu nediskriminacije koja podrazumeva zapošljavanje pripadnika manjina, starijih radnika, žena, osoba sa invaliditetom i sl. Banka time doprinosi smanjenju nezaposlenosti i borbi protiv socijalne isključenosti i netolerancije.

CA Grupa podržava prelaz mladih ljudi iz škole na posao, kroz osiguravanje pripravničkih mesta, ponudu letnjih praksi, saradnju sa lokalnim visokim školama i osiguravanje povoljnog radnog okruženja za ovu populaciju.

Banka je u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje angažovala 58 kandidata kroz program stručne prakse u 2018. godini.

Najveći broj kandidata raspoređen je u mreži filijala a zatim i u ostalim poslovnim linijama, gde su im

dodeljeni mentori koji su se brinuli o njihovom radu tokom angažovanja.

Kolege na praksi pokazale su veliko interesovanje i želju da kroz praktičan rad steknu iskustvo u bankarskom sektoru, kao i da doprinesu boljim rezultatima timova u koje su raspoređeni.

Naše mlade kolege imaju priliku da nakon završetka programa budu kandidati za pozicije u okviru Banke i CAL, u skladu sa pokazanim rezultatima i afinitetima. Neki od njih već su se već zaposlili u Banci i uspešno nastavljaju svoj razvojni put.

Zaposleni CA grupe održali su više predavanja učenicima srednjih ekonomskih škola, studentima ekonomskih fakulteta i profesorima koji u srednjim školama predaju na profilu “Bankarski službenik”.

26. maja 2018. godine na terenima

Sportskog centra FSS u Staroj

Pazovi, održan je deseti

tradicionalni BELhospice

humanitarni turnir u malom

fudbalu koji fudbalska

reprezentacija Banke i CAL

podržava od 2008.

godine. Zahvaljujući kompanijama

učesnicama, prikupljeno je 13.000

evra za rad BELhospice centra na

pružanju besplatnog palijativnog

zbrinjavanja onkološkim

pacijentima u odmaklim fazama

bolesti.

U septembru 2018. godine, Banka je u cilju razvijanja timskog duha, za svoje zaposlene organizovala jedinstvenu manifestaciju „Sportski dan“ pod nazivom „CA tim uvek pobeđuje“. Program je bio ispunjen brojim sportskim turnirima, dinamičnim igrama, takmičenjem u individualnim sportovima i odličnom muzikom hranom i pićem.

Zaposleni Banke u okviru društveno odgovornog projekta “Usvojimo školu” sedmu godinu zaredom nastavili su da doniraju određenu sumu svojih mesečnih primanja deci sa smetnjama u razvoju koja pohađaju školu “Dušan Dugalić“ u Beogradu u školskoj 2018/2019. godini. Tim sredstvima se obezbeđuje zdrav obrok za sve učenike škole. Tokom prethodnih godina, učenicima


osnovne škole „Dušan Dugalić“ zaposleni Banke su obezbedili oko 40.000 sendviča i omogućili da svih 92 učenika dva puta nedeljno uživa u kvalitetnim obrocima koji su prilagođeni njihovim potrebama.

Banka i kompanija METRO Cash & Carry Srbija, u saradnji sa Sekretarijatom za obrazovanje i dečju zaštitu Gradske uprave Grada Beograda i nevladinom humanitarnom organizacijom Banka Hrane, organizovale su početkom aprila 2018. godine projekat „Magični doručak“ koja ima za cilj prikupljanje hrane za škole za decu sa smetnjama u razvoju.

U okviru projekta „Magični doručak“, prikupljeno je više od 10.000 kilograma hrane za škole za decu sa smetnjama u razvoju širom Srbije dok je od početka akcije prikupljeno više od 73 tone hrane.

Ova humanitarna akcija, obezbedila je dodatni obrok đacima koji pohađaju 36 škola za decu sa smetnjama u razvoju širom Srbije.

Krajem 2018. godine, Banka i kompanija METRO Cash & Carry Srbija u saradnji sa partnerima organizovali su novogodišnju predstavu u Sava Centru namenjenu deci iz socijalno ugroženih porodica. Više od 1000 mališana uživalo je u mini mjuziklu pod nazivom „Novogodišnja kvizovizija“, koji je preneo duh predstojećih praznika i darivanja i doprineo da najmlađi i njihove

porodice osete podršku koja im je uvek dobrodošla. Nakon izvedenog mjuzikla deca su obradovana i novogodišnjim poklon paketićima.

Projekat „Novogodišnja kutija“ kao nastavak akcije „Magični doručak“, uspešno se realizuje od 2009. godine i do sada je 17.500 dece u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu primilo novogodišnje paketiće. Višegodišnje trajanje akcije Novogodišnja kutija dokaz je značaja koji ovaj projekat ima upravo u podršci porodicama koje se susreću sa socijalnim i drugim izazovima i podizanju svesti društva o potrebi uključivanja svih koji mogu da pomognu.

Ovom prilikom, mini mjuzikl „Novogodišnja kvizovizija“ je na zabavan način predstavio duh novogodišnjih praznika, izmamio dečje osmehe i učinio da ovi mališani i njihove porodice osete podršku koja im je potrebna.

Pored druženja sa Vilom Dobrilom i glumcima mjuzikla, decu su obradovale i novogodišnje kutije koje su za njih pripremili zaposleni Banke, METRO Cash & Carry Srbija, Novosadskog sajma i kompanije Lafarge Srbija, a podelili ih Deda

Mrazovi pomagači iz Crvenog krsta Novog Sada.


FINANSIJSKI REZULTATI

CA GRUPE

NETO REZULTAT

Neto prihodi od redovnog poslovanja CA Grupe porasli su u odnosu na proteklu godinu za 9%.

Istovremeno, optimizacija i kontrola troškova je rezultirala poboljšanjem racija troškova i prihoda.

Pošto su operativni troškovi rasli sporije od prihoda, operativni rezultat zabeležio je značajan rast od 33% u 2018. godini.

Neto rezultat porastao je za 118%.

UKUPNA AKTIVA

Rast ukupne aktive CA Grupe od 13% značajno prevazilazi zabeleženi rasti privrede i bankarskog sektora. U ukupnoj aktivi CA Grupe, neto krediti komitenata učestvuju sa 77%.

Plasmani klijentima u svim segmentima porasli su ukupno za 15%. Sredstva kod NBS porasla su za 33% u odnosu na prethodnu godinu usled povećanja izdvojene obavezne rezerve.

Neto rezultat u KRSD 2018 2017 %

Neto prihod od poslovanja 5,152,425 4,707,427 9%

Operativni troškovi 4,119,623 3,930,722 5%

Operativni rezultat 1,032,802 776,705 33%

Trošak ispravke vrednosti 221,830 408,970 -46%

Troškovi poreza 45,123 16,470 174%

Total 765,849 351,265 118%

Ukupna aktiva u KRSD 2018 2017 %

Neto plasmani klijentima 80,201,322 69,958,611 15%

Ostali plasmani 4,691,536 6,857,935 -32%

Sredstva na računima kod NBS 14,599,582 10,988,192 33%

Osnovna sredstva 1,820,168 1,802,628 1%

Ostala aktiva 2,983,799 2,335,256 28%

Total 104,296,407 91,942,622 13%


NETO PRIHOD OD KAMATA

Neto prihodi od kamata učestvuju sa 78% u ukupnim prihodima iz redovnog poslovanja.

I pored značajnog smanjenja kamatnih stopa na plasmane, delimično zbog varijabilnih stopa koje se smanjuju sa padom referentnih kamatnih stopa, a delimično zbog generalnog trenda smanjenja cena za plasmane na tržištu, prihodi od kamata porasli su u odnosu na prošlu godinu za 5%. Ovaj trend je ispraćen istovremenim smanjenjem rashoda od kamata, koji su niži za 9% u odnosu na 2017. godinu, što je rezultat smanjenja kamatnih stopa na depozitne proizvode.

NETO PRIHOD OD NAKNADA

Rast neto prihoda od naknada u 2018. godini iznosio je 10% u odnosu na prošlu godinu.

Povećanje broja klijenata, broja transakcija i povećanje obima poslovanja sa karticama, dovelo je do povećanja neto prihoda od platnog prometa u zemlji i inostranstvu. Istovremeno, zbog povećanog nivoa aktivnosti, neto prihodi po osnovu zastupanja u osiguranju i neto prihodi po garancijama i drugim jemstvima porasli su u odnosu na prethodnu godinu. Zbog povećanja obima poslova kupovine i prodaje deviza, neto prihodi ostvareni iz ovih transakcija povećali su se u odnosu na 2017. godinu.

Neto prihodi od naknada u KRSD 2018 2017 %

Poslovanje sa platnim karticama 358,762 307,738 17%

Platni promet 857,848 748,953 15%

Kreditni poslovi 68,329 66,803 2%

FX transakcije 425,127 395,706 7%

Ostale naknade 201,394 235,618 -15%

Rashodi od naknada 482,401 454,212 6%

Total 1,429,059 1,300,606 10%

Neto prihodi od kamata u KRSD 2018 2017 %

Prihodi od kamata 4,000,550 3,825,405 5%

Stanovništvo 2,709,067 2,389,729 13%

Ostali 1,291,483 1,435,676 -10%

Rashodi od kamata 498,087 545,727 -9%

Stanovništvo 62,660 94,024 -33%

Ostali 435,427 451,703 -4%

Total 3,502,463 3,279,678 7%


UKUPNI PLASMANI

Plasmani korisnicima finansijskih usluga ostvarili su rast od 11% u 2018. godini. Rast je bio kontinuiran u toku godine.

Učešće kredita sa valutnom klauzulom smanjeno je u toku 2018. godine zbog bržeg rasta dinarskih kredita od indeksiranih kredita.

Najveći rast ostvaren je kod plasmana stanovništvu i plasmana poljoprivredi. Takođe, lizing plasmani ostvarili su stopu rasta višu od prosečne.

UKUPNI DEPOZITI

Depoziti klijenata i dalje predstavljaju primarni izvor finansiranja, te su krajem 2018. godine činili preko 60% izvora CA Grupe. Dinarski depoziti stanovništva porasli su 57%, što je izuzetan rezultat. Rast ukupnih depozita od 16% u poređenju sa 2017. godinom najvećim delom dolazi iz segmenta stanovnišva, premda su i ostali segmenti takođe zabeležili rast u odnosu na prethodnu godinu.

Bruto plasmani u KRSD 2018 2017 %

Plasmani stanovništvu 39,219,214 34,395,980 14%

Plasmani privredi 24,363,088 22,969,164 6%

Plasmani poljoprivredi 12,833,743 11,020,779 16%

Lizing 5,577,432 5,169,309 8%

Total 81,993,477 73,555,232 11%

Depoziti klijenata u KRSD 2018 2017 %

Depoziti stanovništva 26,645,467 23,247,105 15%

od toga dinarski 3,591,262 2,290,970 57%

Depoziti poljoprivredi 942,951 748,574 26%

od toga dinarski 896,186 628,972 42%

Ostali depoziti 31,825,101 27,200,054 17%

Total 59,413,519 51,195,733 16%


BILANS STANJA

Naziv pozicije CA Grupa 2018 CA Grupa 2017

AKTIVA

Gotovina i sredstva kod centralne banke 17.037.339 12.794.844

Hartije od vrednosti 6.124 4.148

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 4.691.536 6.857.935

Krediti i potraživanja od komitenata 80.201.322 69.958.611

Potraživanja po osnovu derivata namenjnenih zaštiti od rizika 1.661 -

Nematerijalna imovina 155.627 143.252

Nekretnine postrojenja i oprema 1.500.401 1.523.777

Investicione nekretnine 164.140 135.599

Odložena poreska sredstva 63.929 88.389

Ostala sredstva 474.328 436.067

UKUPNA AKTIVA 104.296.407 91.942.622

PASIVA

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim

organizacijama i centralnoj banci

30.107.953 28.365.512

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 59.413.519 51.195.733

Obaveze po osnovu derivata namenjenih zaštiti od rizika 134 -

Subordinirane obaveze 2.377.576 2.383.117

Rezervisanja 172.205 100.254

Tekuće poreske obaveze 7.026 225

Ostale obaveze 776.932 757.087

UKUPNE OBAVEZE 92.855.345 82.801.928

KAPITAL

Akcijski kapital 10.191.260 8.420.500

Dobitak 1.238.455 697.291

Rezerve 11.347 22.903

UKUPAN KAPITAL 11.441.062 9.140.694

UKUPNA PASIVA 104.296.407 91.942.622


BILANS USPEHA

Naziv pozicije CA Grupa 2018 CAGrupa 2017

Prihodi od kamata 4.000.550 3.825.405

Rashodi od kamata (498.087) (545.727)

Neto prihod po osnovu kamata 3.502.463 3.279.678

Prihodi od naknada i provizija 1.911.460 1.754.818

Rashodi naknada i provizija (482.401) (454.212)

Neto prihod po osnovu naknada i provizija 1.429.059 1.300.606

Neto dobitak/gubitak po osnovu promene fer vrednosti finansijskih instrumenata - 1.493

Neto dobitak/gubitak po osnovu zaštite od rizika 13.232 4.259

Neto prihod/rashod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule 19.110 14.066

Neto rashod po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava koja se ne

vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha (221.830) (408.970)

Ostali poslovni prihodi 27.127 17.624

UKUPAN NETO POSLOVNI PRIHOD 4.769.161 4.208.756

Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi (2.091.826) (2.002.192)

Troškovi amortizacije (257.609) (233.760)

Ostali prihodi 161.434 89.701

Ostali rashodi (1.770.188) (1.694.770)

DOBITAK PRE OPOREZIVANJA 810.972 367.735

Porez na dobitak (20.663) (13.714)

Dobitak po osnovu odloženih poreza 196 -

Gubitak po osnovu odloženih poreza (24.656) (2.756)

REZULTAT PERIODA - DOBITAK 765.849 351.265

Pokazatelj poslovanja Propisana vrednostOstvarena vrednost

2018.

Ostvarena vrednost

2017.

Ulaganje Grupe u osnovna sredstva i lica koja nisu u finansijskom sektoru maksimum 60% 13.33% 15.21%

Zbir velikih izloženosti Grupe maksimum 400% 43.50% 28.31%

Prosečni mesečni pokazatelj likvidnosti:

- u prvom kvartalu izveštajnog perioda minimum 1.00 1.30 1.31

- u drugom kvartalu izveštajnog perioda minimum 1.00 1.29 1.22

- u trećem kvartalu izveštajnog perioda minimum 1.00 1.52 1.40

- u četvrtom kvartalu izveštajnog perioda minimum 1.00 1.43 1.27

Pokazatelj deviznog rizika: maksimum 20% 4.79% 1.28%

Izloženost grupe prema jednom licu ili grupi povezanih lica maksimum 25% 20.90% 12.05%

Pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala minimum 4.5% 14.47% 13.38%

Pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala Grupe minimum 6% 14.47% 13.38%

Pokazatelj adekvatnosti kapitala Grupe minimum 8% 17.31% 17.10%


AKTIVNOSTI

ISTRAŽIVANJA I RAZVOJA

Tehnologizacija bankarskog

poslovanja i tendencija da

finansijske institucije sve više

isporučuju svoje usluge preko

informaciono-komunikacione

tehnologije je danas najznačajniji

trend u bankarskoj industriji.

Internet je u potpunosti izmenio

način poslovanja, porušio jezičke,

geografske i valutne barijere i

preoblikovao bankarsku industriju,

koja je postala vodeći sektor u

korišćenju novih tehnologija.

Stoga je CA Grupa implementiala koncepciju koja se zasniva na uvažavanju potreba i zahteva korisnika različitih bankarskih usluga jer ih smatra uslovom opstanka, rasta i razvoja. CA grupa smatra da se poboljšavanjem kvaliteta usluga obezbeđivanjem dugoročnog zadovoljstva klijenata u savremenom poslovnom okruženju značajnije ostvaruje konkurentska prednost nego klasičnim elemenitma kao što su cena, distributivni kanali ili promocija.

Banka je u okviru strateškog

projekta na nivou CA Grupe

uspešno implementirala CRM

(Customer Relationship

Management) program koji

podrazumeva odnos sa klijentima u

okviru koga se pristup Banke

prilagodjava potrebama

pojedinačnih klijanata radi

osiguravanja zadovoljstva klijenata

i ostvarivanja dugoročne saradnje

na obostrano zadovoljstvo. U

okviru tog programa posebna

pažnja se poklanja: redovnoj

komunikaciji sa klijentima,

dostupnosti informacija na

željenim kanalima, prilagodjavanju

ponude potrebama pojedinačnih

klijenata. Korišćenjem dostupnih

podataka kreira se komunikacija sa

ciljem povećanja verovatnoće da

klijent dobije potrebne informacije

i ponudu prilagođenu njegovim

potrebama u pravo vreme.

Kroz ovakav pristup, povećava se

zadovoljstvo klijenata, kao i njihova

dugoročna opremljenost

proizvodima Banke, te posledično

smanjuje njihovo napuštanje

Banke, što za rezultat ima pozitivan

uticaj na finansije i stabilnost

poslovanja. Dodatna korist od

efikasnosti ovakvog pristupa jeste

povećanje stope uspešnosti

prodaje koje ostavlja dodatno

komercijano vreme kolegama u

prodajnoj mreži neophodno za

ostvarivanje rasta.

Svako uvođenje novog proizvoda podrazumeva i analiziranje njegove profitabilnosti sa namerom da se pronađe optimalan način usaglašavanja interesa klijenata i CA Grupe. U tom procesu definiše se potencijal tržišta, mogući volumen prodaje, profit po jedinici proizvoda, strategija finansiranja, IT troškovi i ostali direktni troškovi. Istovremeno se uzimaju u obzir i pravni aspekti i način na koji proizvod utiče na percepciju Banke od strane klijenata i okruženja.

U skladu sa tim, a sve u cilju sagledavanja svih aspekata uvođenja novog proizvoda, CA Grupa ima Komitet za uvodjenje novih proizvoda koji čine predstavnici svih sektora koji relevantno učestvuju u opisanim procesima.

Nakon što se definišu sve karakteristike novog proizvoda, pristupa se komunikaciji proizvoda krajnjim korisnicima tj. klijentima, putem različitih kanala komunikacije.

U isto vreme, CA Grupa kontinuirano radi na unapredjenju svojih E-bank i M-bank rešenja radi poboljšanja korisničkog iskustva a takođe je u krajem 2018. godine pustila u produkciju novi, savremeni website rađen tako da omogući posetiocima jednostavan i transparentan prikaz proizvoda i usluga banke u cilju što bolje akvizicije.

Bitno je napomenuti veliki projekat implementacije sistema instant plaćanja koji je realizovan u četvrtom kvartalu 2018. godine a koji je omogućio svih klijentima, korisnicima E-bank i M-bank rešenja trenutni transfer sredstava na račune u drugim bankama 365 dana u godini, tokom svih 24h.

CA Grupa konstantno unapređuje svoj sistem rešavanja reklamacija jer svaka povratna informacija i sugestija klijenta predstavlja važnu smernicu za proces lansiranja novog proizvoda.

UDELI I AKCIJE, PROMENE NA

KAPITALU KAPITAL – Jedini akcionar Banke na

dan 31. decembra 2018. godine je

CASA sa 100% učešća u akcijskom

kapitalu Banke. Akcijski kapital

Banke formiran je inicijalnim

ulozima akcionara i narednim

emicijama novih akcija. Upisani i

uplaćeni kapital Banke na dan 31.

decembra 2018. godine iznosi

7.839.431 običnih akcija

nominalne vrednosti RSD 1.300 po

akciji, odnosno akcijski kapital


iznosi RSD 10.191.260 hiljada. U

septembru 2018, godine CASA

izvršila je dokapitalizaciju Banke u

iznosu od 15 miliona evra. Na dan

31. decembra 2018. godine Banka

nema stečene sopstvene akcije.

UDELI - Banka je matično pravno

lice u grupi koju čine Credit

Agricole Banka Srbija a.d. Novi Sad

i zavisno društvo CA Leasing d.o.o.

Novi Beograd. CA Leasing d.o.o.

Beograd je društvo koje se bavi

poslovima finansijskog lizinga. Na

dan 31. decembra 2018. godine

Banka ima učešće od 100% u

kapitalu zavisnog društva.

FINANSIJSKI INSTRUMENTI Finansijska imovina i finansijske

obaveze se priznaju kada Banka

postane ugovorna strana u

ugovoru vezanom za finansijski

instrument. Finansijska imovina i

obaveze inicijalno se priznaju po

fer vrednosti. Detaljan prikaz

finansijskih instrumenata CA Grupa

je obelodanila u Napomenama uz

konsolidovane finansijske izveštaje

za godinu koja se završava 31.

decembra 2018. godine koje su

dostupne na internet stranici

Banke www.creditagricole.rs.

UPRAVLJANJE RIZICIMA

Rizik je karakterističan za bankarsko poslovanje, ali se njime upravlja posredstvom procesa neprekidnog identifikovanja, merenja i praćenja, uspostavljanja ograničenja rizika i primenom drugih kontrola. Procesi upravljanja rizikom su ključni za kontinuirano i profitabilno poslovanje CA Grupe.

STRUKTURA UPRAVLJANJA

RIZIKOM

Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za sveobuhvatni pristup upravljanja rizicima kao i za odobravanje strategije i principa upravljanja rizicima.

Odbor za reviziju ima odgovornost za praćenje sveobuhvatnog procesa rizika u CA Grupi.

Divizija za upravljanje rizicima je odgovorna za implementiranje i održavanje procedura vezanih za kreditne, operativne i tržišne rizike, čime se obezbeđuje nezavisni proces kontrole.

Sektori unutar Divizije za upravljanje rizicima su odgovorni za praćenje usaglašenosti sa principima, politikama i limitima definisanim u CA Grupi. Svaka poslovna grupa ima

decentralizovanu jedinicu sa sopstvenom odgovornošću za nezavisnu kontrolu rizika, uključujući praćenje rizika prema postavljenih limita, kao i praćenje rizika koji proističe iz uvođenja novih proizvoda i složenih transakcija. Ove jedinice takođe obezbeđuje kompletno obuhvatanje rizika u sistemu merenja i izveštavanja o riziku.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO) je odgovoran za upravljanje aktivom i obavezama kao i sveukupnom finansijskom strukturom CA Grupe. Takođe, ALCO je odgovoran za obezbeđenje finansiranja i likvidnost CA Grupe.

Proces upravljanja rizikom u CA Grupi se kontroliše najmanje jednom godišnje od strane Interne revizije, koja ispituje adekvatnost procedura kao i usaglašenost Grupe sa usvojenim procedurama. Interna revizija diskutuje rezultate svog rada sa rukovodstvom CA Grupe i izveštava Odbor za reviziju o svojim nalazima i preporukama.

Rizici u poslovanju se mere korišćenjem metoda koji odražava očekivane gubitke koji mogu nastati u normalnim okolnostima i neočekivane gubitke, koji predstavljaju procenu krajnjih gubitaka zasnovanu na statističkim modelima.

Modeli koriste verovatnoću izvedenu na osnovu istorijskih podataka, prilagođenu tako da odražava trenutno ekonomsko okruženje. CA Grupa takođe koristi metod scenarija najgorih slučajeva koji se mogu desiti kao posledica ekstremnih događaja za koje postoji mala verovatnoća ostvarivanja.

Praćenje i kontrola rizika je prvenstveno zasnovana na uspostavljanju limita. Ovi limiti odražavaju poslovnu strategiju i tržišno okruženje CA Grupe, kao i nivo rizika koji je CA Grupa spremna da prihvati. Dodatno, CA Grupa prati i meri nivo izloženosti rizicima uzimajući u obzir ukupnu izloženost svim tipovima rizika.

Sakupljene informacije iz svih poslovnih aktivnosti se ispituju i obrađuju da bi se identifikovali, analizirali i kontrolisali rizici. Ove informacije se prezentuju i objašnjavaju Upravnom odboru i Izvršnom odboru. Izveštaji sadrže ukupnu kreditnu izloženost, prognozu plasmana, odstupanja od postavljenih limita, merenje tržišnog rizika, racija likvidnosti i promene profila rizika. Za svaki nivo u CA Grupi sastavljaju se posebni izveštaji o upravljanju rizicima, kako bi se obezbedilo da sve poslovne jedinice imaju pristup opširnim, neophodnim i ažurnim

http://www.creditagricole.rs/


informacijama. Izveštaji se dostavljaju svim izvršnim direktorima i relevantnim članovima Izvršnog odbora CA Grupe. Izveštaji sadrže podatke o iskorišćenosti limita, likvidnosti, deviznom riziku, kao i druge značajne informacije. Više rukovodstvo CA Grupe kvartalno ocenjuje adekvatnost ispravki vrednosti plasmana. Odboru za reviziju se najmanje kvartalno dostavlja opsežan izveštaj o rizicima koji sadrži sve neophodne informacije za ocenu i izvođenje zaključaka o rizicima kojima je CA Grupa izložena.

CA Grupa je 2015. godine prvi put usvojila Izjavu o apetitu za preuzimanje rizika (u daljem tekstu Risk apetit), koja je odobrena od strane Izvršnog odbora i Upravnog odbora Banke. Ovaj dokument se redovno godišnje ažurira. Izjava o apetitu za preuzimanje rizika predstavlja jedan od osnovnih strateških dokumenata za upravljanja rizicima koji uključuje stategiju poslovanja, komercijalne ciljeve, upravljanje rizikom kao i upravljanje finansijama CA Grupe. Izjava o apetitu za preuzimanje rizika CA Grupe definisana je u skladu sa strategijskim smernicama u okviru pripreme srednjoročnog plana poslovanja i procesa budžetiranja CA Grupe. Izjava o apetitu za preuzimanje rizika prikazuje ukupan iznos rizika po vrstama koji je CA Grupa spremna da preuzme u okviru ostvarenja postavljenih strateških ciljeva. Inicijativa za uvođenje Izjave o apetitu za preuzimanje rizika je sprovedena u svim entitetima CASA.

CASA i njeni supsidijari teže ka diversifikaciji rizika kojima su izloženi u cilju limitiranja rizika

izloženosti ka drugoj ugovornoj strani, posebno u slučajevima kada postoji opravdano očekivanje nepovoljnih trendova kretanja poslovanja za određenu granu industrije ili političke i ekonomske nestabilnosti države u kojoj entitet posluje. Kako bi ovo postigla, CASA i njeni supsidijari sprovode monitoring svih ukupnih izoženosti rizicima.

CA Grupa je izložena sledećim vrstama rizika: kreditnom riziku, riziku likvidnosti, kamatnom riziku, deviznom riziku, operativnom riziku, riziku izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica (rizik koncentracije), riziku ulaganja, riziku usaglašenosti poslovanja sa zakonom, reputacionom riziku i riziku zemlje.

Kreditni rizik

Kreditni rizik predstavlja rizik da pojedina potraživanja CA Grupe neće biti potpuno naplaćena pod uslovima pod kojima su prvobitno odobrena, odnosno nemogućnost i/ili nespremnost dužnika da izmiri svoje obaveze u skladu sa odredbama ugovora. Pod dužnikom se smatra svako pravno ili fizičko lice koje ima bilansnu i/ili vanbilansnu obavezu prema CA Grupi.

Osnovni elementi upravljanja kreditnim rizikom definisani su risk politikama za svaki segment poslovanja pojedinačno. One su predmet ažuriranja na godišnjem nivou, a validiraju se od strane Upravnog odbora Banke.

Ključni element umanjenja kreditnog rizika su interni kriterijumi kreditnog rangiranja razvijeni od strane CA Grupe. Ovi kriterijumi, osim što su u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije,

usklađeni su i sa standardima i kriterijumima CA Grupe.

Proces upravljanja kreditnim rizikom zasniva se na primeni opštih principa: primena konzistentnog pristupa i jedinstvenih standarda u procesu donošenja odluka o plasmanima CA Grupe; utvrđivanje limita ukupne izloženosti prema jednom dužniku, gde se pod jednim dužnikom podrazumeva i grupa povezanih lica u skladu sa odredbama Zakona o bankama; praćenje i upravljanje nivoom ukupne izloženosti dužnika u skladu sa usvojenom kreditnom politikom CA Grupe; sve pojedinačne odluke o plasmanima kao i sve materijalno značajne izmene zaključenih ugovora odobrava isključivo nadležni organ; nadležnost pojedinca u procesu odlučivanja o plasmanima CA Grupe utvrđena je u skladu sa njihovom kvalifikacijom, stručnošću i iskustvom što je predmet periodične provere. U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima Narodne Banke Srbije, u CA Grupi je od 2017. godine formiran Sektor za upravljanje rizičnim plasmanima, kao zasebna organizaciona jedinica u čijem delokrugu je preduzimanje aktivnosti i mera za upravljanje lošom aktivom, a koja je funkcionalno i organizaciono odvojena od organizacionih jedinica u čijem je delokrugu preuzimanje rizika (front office).

Rizik koncentracije plasmana

Rizik koncentracije je rizik gubitka koji proizilazi iz velike izloženosti CA Grupe određenoj grupi dužnika ili pojedinačnom dužniku. Koncentracija kreditnog rizika nastaje kada značajan broj


komitenata pripada istoj industriji, ili istom geografskom području, ili imaju slične ekonomske karakteristike, izloženi su istim faktorima koji utiču na prihode i rashode komitenata što može biti od uticaja na izmirivanje njihovih ugovornih obaveza u slučaju promena u ekonomskim, političkim ili nekim drugim okolnostima koje ih jednako pogađaju. Da bi se ostvario i održao siguran kreditni porfolio i minimizirao rizik koncentracije, ustanovljavaju se mere sigurnosti definisanjem maksimalnog nivoa izloženosti i kreditni limiti kao i redovno praćenje poštovanja ustanovljenih limita.

Detaljan prikaz upravljanja kreditnim rizikom CA Grupa je obelodanila u Napomenama uz konsolidovane finansijske izveštaje za godinu koja se završava 31. decembra 2018. godine koje su dostupne na zvaničnoj internet stranici Banke www.creditagricole.rs.

Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital CA Grupe usled nesposobnosti da ispunjava svoje dospele obaveze i to zbog:

- povlačenja postojećih izvora finansiranja, odnosno nemogućnosti pribavljanja novih izvora finansiranja (rizik likvidnosti izvora finansiranja) i

– oteženog pretvaranja imovine u likvidna sredstva zbog poremećaja na tržištu (tržišni rizik likvidnosti).

Primarni cilj CA Grupe u okviru upravljanja likvidnošću je da se obezbedi dovoljno sredstava kako bi se omogućio kontinuitet

poslovanja čak i u slučaju prolongirane krize likvidnosti.

U skladu sa dugoročnim ciljevima, CA Grupa upravlja rizikom likvidnosti na način da postigne optimalno prihvatljiv nivo rizika uz minimiziranje negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital CA Grupe, dok je strategija CA Grupe usmerena na obezbeđenje takvog nivoa likvidnosti koji zadovoljava očekivane i neočekivane potrebe za novčanim sredstvima.

Politikom upravljanja rizikom likvidnosti CA Grupa propisuje metodologiju za identifikaciju i merenje rizika likvidnosti, mere za ublažavanje rizika likvidnosti, način uspostavljana sistema limita, proces odlučivanja o poslovnim transakcijama koje dovode do prekoračenja utvrđenih limita, kao i način i učestalosti stres-testiranja i mere preduzete u slučaju nepovoljnih rezultata stres-testova.

Pored limita i mera za ublažavanje rizika likvidnosti koje je definisala Narodna banka Srbije svojim propisima, CA Grupa takođe definiše svoje interne kratkoročne, srednjoročne i dugoročne limite i mere. Uspostavljene mere i limiti odražavaju poslovnu strategiju i tržišno okruženje CA Grupe, kao i nivo rizika koji je spremna da preuzme. Izloženost CA Grupe riziku likvidnosti i evolucija ove izloženosti se porede sa uspostavljenim limitima za rizik likvidnosti.

Kako bi mogla da vrši praćenje pomenutih ciljeva, CA Grupa je razvila određeni sistem kontrola čiji je zadatak: - da održe nivo likvidnih rezervi; - da obezbede nivo rezervi potreban za buduća dospeća;

- da osiguraju uravnotežen razvoj između klijentskih plasmana i depozita, kao i diversifikaciju izvora finansiranja. Ovaj sistem uključuje indikatore, limite i uporozenja (alert-e) na mogućnost prekoračenja limita. Oni su pod konstantnim monitoringom CASA za sve entitete kako bi omogućili monitoring rizika likvidnosti kroz čitavu CASA.

Ovakvo planiranje i praćenje obuhvata identifikaciju i predviđanje poznatih, očekivanih i potencijalnih novčanih odliva, kao i izradu različitih strategija za upravljanje aktivom i pasivom, kako bi se osigurale potrebe CASA u pogledu priliva i odliva gotovine.

U cilju obezbeđenja pravovremenog i adekvatnog reagovanja u slučaju povećanog rizika likvidnosti, CA Grupa je usvojila Plan poslovanja u slučaju nastanka krize likvidnosti. Ovaj plan se testira na godišnjem nivou i modifikuje ako je potrebno, u skladu sa rezultatima analize scenarija.

Diversifikacija izvora i stabilni rast baze depozita sa smanjenjem racija kredita i depozita je srednjoročni cilj koji Banka postiže prikupljanjem depozita preko specijalno dizajniranih proizvoda za fizička lica i privlačenjem klijenta iz segmenta malih i mikro preduzeća radi obavljanja platnog prometa preko računa u CA Grupi.

Rizik promene kamatnih stopa

Kamatni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital CA Grupe po osnovu pozicija iz bankarske knjige usled promena kamatnih stopa.

http://www.creditagricole.rs/


U skladu sa svojim dugoročnim ciljevima, CA Grupa upravlja rizikom kamatne stope na način da se postigne optimalno prihvatljiv nivo rizika uz smanjenje negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital. CA Grupa upravlja rizikom kamatne stope koji proističe iz vremenske neusklađenosti dospeća i ponovnog određivanja cena (repricing risk) analizom gepova između pozicija aktive i pasive u bankarskoj knjizi. Takođe, CA Grupa vrši mesečne stres testove zbog analize uticaja promene krive prinosa na finansijski rezultat i kapital. CA Grupa analizira i bazni rizk (basis risk) koje je izložena zbog različitih referentnik kamatnih stopa kod kamatno osetljivih pozicija sa sličnim karakteristikama što se tiče dospeća i ponovnog određivanja cena. Na kraju, CA Grupa analizira i rizik opcija (optionality risk), kome je izložena zbog ugovornih odredaba u vezi sa kamatno osetljivim pozicijama (krediti s mogućnošću prevremene otplate, depoziti s mogućnošću prevremenog povlačenja). Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO) zadužen za praćenje rizika kamatnih stopa, koristi izveštaje o evoluciji pozicija bilansa stanja ili vanbilansnih pozicija kako bi limitirao volatilnost prihoda Banke zbog promena kamatnih stopa. Svaki entitet u okviru CASA je zadužen da prati sopstvenu izloženost riziku kamatne stope, kako bi se osigurala harmonizacija primene usvojenih metoda i najbolje prakse kroz celokupnu CASA i obezbedio monitoring nad poštovanjem limita definisanim za svaki supsidijar ponaosob.

Politika CA Grupe za upravljanje rizikom kamatne stope propisuje metode za identifikaciju i merenje kamatnog rizika, mere za ublažavanje rizika, metode za utvrđivanje limita za ovaj rizik, proces odlučivanja o poslovnim transakcijama koje dovode do prekoračenja postavljenih limita, kao i metod i učestalost stres-testiranja i korake koji se preduzimaju u slučaju nepovoljnih rezultata stres-testova. U procesu upravljanja rizikom kamatne stope CA Grupa je definisala metodologiju za proces interne procene adekvatnosti kapitala u segmentu kamatnog rizika (ICAAP). Proces interene procene adekvatnosti kapitala uspostavljen je sa ciljem da se kvantifikuje i kontinuirano održava nivo internog kapitala koji CA Grupa smatra adekvatnim za pokrivanje svih vrsta i nivoa rizika kojima je izložena. Strategija je da se na dugi rok postigne odgovarajući nivo prihoda u odnosu na troškove strogim pridržavanjem usvojenih principa cenovne politike Banke i stalnim praćenjem evolucije cena preko nadležnih organa CA Grupe (Komitet za generalni menadžment Banke, Kreditni odbor itd).

Tržišni rizik

Tržišni rizici predstavljaju mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital CA Grupe usled promena u vrednosti bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki koje proističu iz promena cena na tržištu. U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala Banke, tržišni rizici uključuju devizni rizik, rizik cena dužničkih hartija od vrednosti, cenovni rizik po osnovu

vlasničkih hartija od vrednosti i robni rizik. Osnovni tržišni rizik kojem je CA Grupa izložena je devizni rizik. Uspostavljen je sistem dnevnog merenja i praćenja deviznog rizika, kao i sistem limita za isti. Politika je usmerena na pretežno izravnatu otvorenu deviznu poziciju kojom se upravlja na dnevnom nivou u skladu sa potrebama klijenata i bez namere špekulacije. Na ovaj nacin se minimizira rizik i optimizuje rezultat. Strategija CA Grupe je da se ne ulazi u pozicije sa špekulativnom namerom. Trenutno, CA Grupa ne zauzima nikakve sopstvene pozicije u finansijskim instrumentima već to čini prvenstveno radi pružanja usluga klijentima. CA Grupa upravlja nekolicinom terminskih poslova (forward outright) sa namerom da pruži instrument deviznog hedžinga klijentima koji posluju sa inostranstvom. Bitno je istaći da postoji uspostavljen strog okvir (sistem limita) za ove transakcije.

Operativni rizik

Operativni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital CA Grupe usled propusta (nenamernih i namernih) u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u Banci, kao i usled nastupanja nepredvidivih eksternih događaja. Operativni rizik uključuje i pravni rizik i rizik usklađenosti poslovanja. CA Grupa identifikuje i procenjuje događaje i izvore zbog kojih mogu nastati gubici u vezi sa operativnim rizikom, uzimajući u obzir sve


značajne unutrašnje i spoljne faktore. CA Grupa meri, odnosno procenjuje izloženost operativnom riziku uzimajući u obzir mogućnost odnosno učestalost nastanka tog rizika, kao i njegov potencijalni uticaj, s posebnim osvrtom na događaje za koje je malo verovatno da će nastati, ali mogu izazvati velike materijalne gubitke. Za potrebe izračunavanja kapitalnog zahteva za operativni rizik, CA Grupa primenjuje pristup osnovnog indikatora u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke. Proces merenja rizika koji se dešavaju je centralizovan a novi događaji se detaljno analiziraju u cilju poboljšanja krive iskustva banke. Banka je takođe uvela mehanizam upozorenja kao i sistem praćenja apetita za rizik, koji služi za odgovarajuće i pravovremeno adresiranje značajnih promena profila operativnog rizika. Ova organizacija odgovara zahtevima Odluke NBS o upravljenju rizicima banke, kao i pravilima i procedurama CA Grupe. Operativni rizik takođe uključuje pravni rizik koji predstavlja rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital CA Grupe po osnovu sudskih ili vansudskih postupaka u vezi s poslovanjem CA Grupe (obligacioni odnosi, radni odnosi i sl.) Pravnim rizikom rukovodi pravni sektor. Ovaj rizik mapiran je metodologijom operativnog rizika. Mapiranje se ažurira godišnje i dostavlja rukovodstvu banke na razmatranje. Glavni pravni rizici koje je Grupa identifikovala su: promene propisa, problemi sa pravosuđem (sporost sudova,

nedoslednost), hipoteke i zaloge kao i retroaktivno dejstvo.

Rizik ulaganja

Investicioni rizici CA Grupe (ili rizik

ulaganja) obuhvataju rizike njenih

ulaganja u druga pravna lica i u

osnovna sredstva i investicione

nekretnine.

CA Grupa investira u osnovna sredstva u skladu sa svojim poslovnim potrebama. Strategija CA Grupe je samo ulaganje u osnovna sredstva neophodna za podršku poslovanju. Takođe, strategija je da se ograniče ove investicije u odnosu na nivo kapitala i da budu sve vreme u skladu sa Odlukom Narodne Banke Srbije o upravljanju rizicima banke. Za potrebe praćenja rizika ulaganja Banka je definisala interne limite ulaganja koji su u skladu sa zakonski definisanim limitima.

Strateški rizik

Strateški rizik je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat ili kapital CA Grupe zbog nepostojanja odgovarajućih politika i strategija, ili zbog njihovog neadekvatnog sprovođenja, kao i usled promena u okruženju u kome banka posluje, ili izostanka odgovarajućeg reagovanja CA Grupe na te promene.

U cilju ograničavanja strateškog rizika, vodi se računa o usklađenosti aktivnosti Banke sa godišnjim Planom poslovanja kao i o harmonizaciji Strategije rizika sa poslovnom strategijom CA Grupe koja se definiše u okviru Srednjoročnog plana.

Reputacioni rizik

Reputacioni rizik je rizik od

mogućnosti nastanka negativnih

efekata na finansijski rezultat i

kapital banka usled stvaranja

negativnih mišljenja javnosti koje

utiču na tržišno pozicioniranje CA

Grupe. U svom poslovanju, CA

Grupa kontinuirano vrši aktivno

praćenje, upravljanje i

kontrolisanje izloženosti

reputacionom riziku.

U cilju upravljanja reputacionim rizikom, CASA je kao i njeni entiteti definisala procedure i uputstva koja utvrđuju pravila i načine komunikacije sa javnošću i eksternim medijima i pravila ponašanja i postupanja kojih svi zaposleni moraju da se pridržavaju u svakodnevnom radu a posebno kada uoče neku nepravilnost.

Rizik usklađenosti poslovanja sa zakonom (compliance risk)

Rizik usklađenosti poslovanja CA Grupe je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital CA Grupe usled propuštanja usklađivanja poslovanja sa zakonom i drugim propisima, standardima poslovanja, procedurama za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma i drugim aktima kojima se uređuje poslovanja banaka, a posebno obuhvata rizik od sankcija regulatornog tela, rizik od finansijskih gubitaka i reputacioni rizik. Principi i metode sektora za usklađenost poslovanja su regulisani unutrašnjim aktom Banke. Dužnost Sektora za usklađenost poslovanja je da upozori rukovodstvo CA Grupe na ovaj rizik, štiti CA Grupu od štetnog


ponašanja nekih klijenata i sačini procenu prihvatljivosti klijenta, u skladu sa zvaničnim smernicama. Sektor za usklađenost poslovanja podnosi izveštaje Komitetu za usklađenost poslovanja.

Rizik zemlje

Rizik zemlje je rizik koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je CA Grupa izložena, odnosno rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital CA Grupe zbog nemogućnsoti CA Grupe da naplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica. Ovaj rizik nije drugačiji od osnovnih oblika rizika (kreditnog, tržišnog ili operativnog rizika), ali agregira

izloženost riziku poslovanja u specifičnim političkim, društvenim, makroekonomskim i finansijskim uslovima. Rizik zemlje ujedno obuhvata i procenu ukupnog rizika okruženja. Sistem za procenu i monitoring rizika u okviru CASA je baziran na sopstvenoj metodologiji rangiranja. Interno rangiranje je zasnovano na kriterijumima koji se odnose na finansijsko okruženje, poslovanje bankarskog sistema kao i sposobnost i volju da se održi politička stabilnosti u državi. Na godišnjem nivou se vrši revidiranje limita i strategija rizika. Važno je napomenuti da je ovaj pristup dopunjen i scenario analizama koje testiraju uticaj različitih makroekonomskih i finansijskih pretpostavki, dok rezultati ovih

testova pružaju CASA uvid u rizike kojima može biti izložena. CASA upravlja ovim rizikom i vrši monitoring prema nivoima rizika u skladu sa principima koji su definisani u Strategiji Credit Agricole Corporate and Investment Banking a validirani od strane Portfolio komiteta i Komiteta za rizike CASA (CRG). Principi izloženost ovim rizicima mogu biti revidirani i češće ako razvoj događaja u pojedinim zemljama gde CASA posluje to zahtevaju. Izloženost riziku zemlje je pod stalnom kontrolom i monitoringom. Ovaj monitoring podrazumeva kako kvantitativnu analizu (prema iznosu i ročnosti izloženosti) tako i kvalitativnu analizu (osetljivost portfolija) putem redovnog izveštavanja.

DUGOROČNI CILJEVI

UPRAVLJANJA RIZICIMA

CA Grupa definiše sledeće dugoročne ciljevi za upravljanje rizicima:

- razvoj aktivnosti u skladu sa Poslovnom strategijom i tržišnim mogućnostima u cilju stvaranja konkurentskih prednosti;

- izbegavanje ili minimiziranje rizika u cilju održavanja poslovanja u okvirima prihvatljivog nivoa rizika; - minimiziranje negativnih efekata na kapital CA Grupe; - održavanje potrebnog nivoa adekvatnosti kapitala; - diversifikacija rizika kojima je CA Grupa izložena; Ciljevi upravljanja rizicima usklađeni su sa Planom poslovanja.

Proces upravljanja rizicima uključuje jasno definisanje i dokumentovanje profila rizičnosti, kao i usklađivanje profila rizičnosti sa sklonošću CA Grupe za preuzimanje rizika.

Sklonost ka rizicima podrazumeva nameru CA Grupe da preuzme određeni nivo rizika radi ostvarivanja svojih strategija i politika.

U tom smislu CA Grupa je na zahtev matične CASA izradila Izjavu o apetitu za preuzimanje rizika u CA Grupi i uvrstila je u svoje postojeće poslovne procese i strategije.

Izjava o apetitu za preuzimanje

rizika definiše indikatore preuzetog

rizika, nivoe ranog upozorenja na

povišeni nivo rizika, najniže

prihvatljive nivoe rizika, postupke

upozoravanja i lica odgovorna za

obaveštavanje o povećanom nivou

rizika. Cilj je da se pravovremeno

preduzmu sve neophodne mere

kako bi se nivo preuzetih rizika

držao u okvirima koji su definisani

kao prihvatljvi.

OSNOVNA NAČELA

PREUZIMANJA I

UPRAVLJANJA RIZICIMA

Osnovna načela preuzimanja rizika u CA Grupi su:

- utvrđivanje eksplicitnih i jasnih pravila za upravljanje pojedinačnim vrstama rizika, sa pratećim politikama i procedurama za upravljanje pojedinačnim vrstama rizika;


- prikupljanje potpunih, pravovremenih i istinitih podataka važnih za upravljanje rizicima i obezbeđenje adekvatnih kapaciteta za čuvanje i obradu podataka; - konzervativnost preuzimanja rizika – podrazumeva da je odnos prema rizicima koje CA Grupa preuzima takav da očekivani prinosi značajno nadmašuju gubitke koji mogu nastati preuzimanjem rizika;

- donošenje poslovnih odluka na temeljima kvalitativnih i kvantitativnih analiza parametara rizika; - korišćenje većeg broja metoda za identifikaciju i merenje rizika – prilikom upravljanja rizicima CA Grupa pored regulatorno propisanih okvira i pristupa za upravljanje rizicima primenjuje i interne metode vodeći računa o njihovoj primenljivosti i opravdanosti sa stanovišta

ulaganja u njihov razvoj i opravdanost njihovih primena sa stanovišta složenosti i obima poslovnih aktivnosti; - razvoj mehanizma kvantitativnog modeliranja koji omogućava analizu merenja efekata promena u poslovnom i tržišnom okruženju na profil izloženosti riziku CA Grupe i dalji uticaj na profitabilnost, likvidnost i neto vrednost CA Grupe.

POLITIKE UPRAVLJANJA

RIZICIMA

Da bi obezbedila primenu visokih standarda u upravljanju rizicima, CA Grupa je internim aktima definisala:

- sprovođenje strategije upravljanja rizicima po svim vrstama rizika: kreditni rizik, tržišni, kamatni, rizik likvidnosti i operativni rizik;

- način organizovanja procesa upravljanja rizicima i jasno razgraničenje odgovornosti

zaposlenih u svim fazama tog procesa; - način procene rizičnog profila CA Grupe i metodologije za identifikovanje i merenje, odnosno procenu rizika; - način praćenja i kontrole rizika i uspostavljanje sistema limita, odnosno vrste limita koje CA Grupa koristi i njihovu strukturu; - mere za ublažavanje rizika i pravila za primenu tih mera; - način i metodologiju za sprovođenje procesa interne procene adekvatnosti kapitala CA Grupe,

- principe funkcionisanja sistema unutrašnjih kontrola; - okvir i učestalost stres testiranja, kao i postupanje u slučajevima nepovoljnih rezultata stres testova. Eksterno izveštavanje CA Grupe sprovodi se shodno zakonskim i podzakonskim propisima Narodne banke Srbije. Na mesečnom, kvartalnom i godišnjem nivou interno se izveštavaju organi CA Grupe (Upravni odbor, Izvršni odbor, Odbor za reviziju, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom, Kreditni odbor).


IZLOŽENOST RIZICIMA

IZLOŽENOST KREDITNOM RIZIKU

Maksimalna izloženost CA Grupe kreditnom riziku izražena je kroz bruto vrednost finansijskih sredstava u Bilansu stanja. Za garancije i obaveze produženja kredita, maksimalni iznos izloženosti jeste iznos obaveze.

Klase finansijskih

sredstava Maximalna

izlozenost

Od čega:

stage 1

Od čega:

stage 2

Stanje bez

stage

Ispravka

vrednosti

Od čega:

Ispravke

vrednost

i stage 1

Od čega:

ispravke

vrednost

i stage 2

Ispravka

bez

stage Neto

Ukupno

stage 3

od čega: Stage

3 (Individulani)

od čega:

Stage 3

(Kolektivni)

Ukupno

ispravke

vrednosti

stage 3

Ispravka

stage 3

(Individualni)

Ispravka

stage 3

(Kolektivni)

Sredstva kod centralne banke 14,600,236 14,600,236 - - - - - 648 648 - - - - - 14,599,588

Hartije od vrednosti 6,124 - - - - - 6,124 - - - - - - - 6,124

Krediti i potrazivanja od banaka i

drugih finansijskih organizacija4,691,653 4,691,652 - 1 - 1 - 117 117 - - - - - 4,691,536

Krediti i potraživanja od komitenata 81,993,477 70,384,559 2,998,191 3,033,295 2,476,372 556,923 5,577,432 1,792,155 209,548 88,509 1,439,915 1,235,565 204,350 54,183 80,201,322

-od toga: Privreda 28,132,280 21,580,976 436,203 1,138,480 1,125,647 12,833 4,976,621 625,964 65,819 611 507,976 499,573 8,403 51,558 27,506,316

-od toga: Stanovništvo 51,406,925 47,428,369 2,560,997 825,038 283,195 541,843 592,521 490,930 142,867 87,877 257,561 63,590 193,971 2,625 50,915,995

-od toga: Javni sektor 1,321,423 1,218,199 766 94,890 94,885 5 7,568 59,858 433 20 59,405 59,402 3 - 1,261,565

-od toga: Drugi komitenti 1,132,849 157,015 225 974,887 972,645 2,242 722 615,403 429 1 614,973 613,000 1,973 - 517,446

Potrazivanja po osnovu derivata

namenjnenih zastiti od rizika1,661 - - - - - 1,661 - - - - - - - 1,661

Ostala sredstva 330,466 25,201 4,465 5,631 2,020 3,611 295,169 4,229 19 61 4,149 2,020 2,129 - 326,237

Stanje na dan 31. decembra 101,623,617 89,701,648 3,002,656 3,038,927 2,478,392 560,535 5,880,386 1,797,149 210,332 88,570 1,444,064 1,237,585 206,479 54,183 99,826,468

Plative i činidbene garancije 11,684,526 11,584,829 38,973 60,724 60,414 310 - 14,386 425 1 13,960 13,960 - - 11,670,140

Nepokriveni akreditivi 1,072,833 1,072,833 - - - - - 9 9 - - - - - 1,072,824

Neiskorišćene preuzete obaveze 19,662,474 19,564,403 97,028 1,043 - 1,043 - 5,172 4,652 445 75 - 75 - 19,657,302

Ostalo 281,561 - - - - - 281,561 - - - - - - - 281,561

Stanje na dan 31. decembra 32,701,394 32,222,065 136,001 61,767 60,414 1,353 281,561 19,567 5,086 446 14,035 13,960 75 - 32,681,827

UKUPNO 134,325,011 121,923,713 3,138,657 3,100,694 2,538,806 561,888 6,161,947 1,816,716 215,418 89,016 1,458,099 1,251,545 206,554 54,183 132,508,295

Od čega: ispravke vrednosti

stage 3

2018

Od čega: stage 3

Sredstva kod Centralne Banke

Finansijska sredstva koja se inicijalno

priznaju po fer vrednosti kroz bilans

uspeha

4.148 - - 4.148 2.767 - - 2.767

Finansijska sredstva koja se drže do

dospeća - - - - 462.001 - - 462.001

Krediti i potraživanja od banaka i drugih

f inansijskih organizacija 6.862.098 4.163 4.163 6.857.935 5.536.716 4.554 4.554 5.532.162

Krediti i potraživanja od komitenata 73.555.233 3.596.622 1.425.626 69.958.611 67.670.450 4.821.825 1.596.075 62.848.625

Ostala sredstva 331.003 42.085 38.258 288.918 341.404 64.283 45.996 277.121

Stanje na dan 31. decembra 91.740.679 3.642.870 1.468.047 88.097.809 83.082.000 4.890.662 1.646.625 78.191.338

Plative i činidbene garancije 9.055.903 4.065 73 9.051.838 7.390.418 9.213 5.052 7.381.205

Nepokriveni akreditivi i dati avali 713.257 3 3 713.254 1.374.522 10 10 1.374.512

Neiskorišćene preuzete obaveze 18.496.432 1.643 1.643 18.494.789 15.394.214 2.122 2.122 15.392.092

Stanje na dan 31. decembra 28.265.592 5.711 1.719 28.259.881 24.159.154 11.345 7.184 24.147.809

UKUPNO 120.006.271 3.648.581 1.469.766 116.357.690 107.241.154 4.902.007 1.653.808 102.339.147

9.068.6629.068.662 - -

Neto bilansna

izloženost kreditnom

riziku

10.988.197 - - 10.988.197

Maksimalna bilansna


riziku

Ispravka vrednostiod čega grupna

procena

31.12.2017. 31.12.2016.

Klase finansijskih sredstava

Maksimalna bilansna


riziku

Ispravka vrednostiod čega grupna

procena

Neto bilansna


riziku


IZLOŽENOST RIZIKU

LIKVIDNOSTI

Izloženost riziku likvidnosti CA Grupa prati na nivou eksterno i interno propisanih limita. Narodna banka Srbije propisala je minimalnu vrednost pokazatelja likvidnosti koji predstavlja eksterni limit izloženosti riziku likvidnosti i iznosi:

- najmanje 1,0 kada je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u mesecu; - ne manje od 0,9 duže od tri uzastopna radna dana; - najmanje 0,8 kada je obračunat za jedan radni dan; U skladu sa Odlukom o upravljanju rizikom likvidnosti banke, CA Grupa je u obavezi da prati i uži pokazatelj likvidnosti koji iznosi: - najmanje 0,7 kada je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u mesecu; - ne manje od 0,6 duže od tri uzastopna radna dana; - najmanje 0,5 kada je obračunat za jedan radni dan; Pokazatelje likvidnosti, CA Grupa obračunava svakog dana i mesečno i u propisanim rokovima i na propisani način dostavlja Narodnoj banci Srbije. Pored limita i mera izloženosti

riziku likvidnosti koji su definisani

eksternim propisima, CA Grupa je

takođe definisala sopstvene

interne limite izloženosti riziku

likvidnosti koje prati kroz interne

izveštaje o dinarskoj i deviznoj

likvidnosti CA Grupe koji se

dostavljaju rukovodstvu CA Grupe

svakodnevno. Takođe, u skladu sa

Odlukom o upravljanju rizikom

likvidnosti Banka je dužna da

izračunava pokazatelj pokrića

likvidnom aktivom (PPLA ili LCR

pokazatelj) koji predstavlja odnos

zaštitnog sloja likvidnosti banke i

neto odliva njenih likvidnih

sredstava do kojih bi došlo tokom

narednih 30 dana od dana

računanja ovog pokazatelja u

pretpostavljenim uslovima stresa.

Banka je dužna da pokazatelj

pokrića likvidnom aktivom (PPLA ili

LCR), zbirno u svim valutama

održava na nivou koji nije niži od

100%.

PPLA ili LCR je kratkoročni

likvidonosni pokazatelj, koji

osigurava da Banka poseduje

adekvatnu zalihu visoko likvidne i

lako utržive imovine, koja u slučaju

potrebe, može brzo i bez većih

gubitaka sa se konvertuje u

gotovinu, te u periodu od narednih

30 dana da finansira neplanirane

novčane odlive u uslovima stresa.

Za sve pokazatelje likvidnosti

Banka je definisala nivoe ranog

upozorenja na povišeni rizik

likvidnosti na nivoima višim od

regulatornih. Jedan od ključnih

prioriteta CA Grupe je da osigura

da se sve dospele obaveze izmiruju

na vreme i da u isto vreme u

potpunosti ispunjava regulatorne

zahteve Narodne banke Srbije.

Stoga je CA Grupa je obezbedila

adekvatan sistem za praćenje i

planiranje likvidnosti koji

omogućava efikasno upravljanje

imovinom i obavezama sa aspekta

finansijskih tokova, novčanih

tokova i s aspekta njihove

koncentracije a s ciljem

usklađivanja novčanih priliva i

odliva. Planiranje likvidnosti

podrazumeva procenu budućih

potreba za likvidnim sredstvima

anticipirajući promene u

ekonomskim, političkim i

regulatornim uslovima poslovanja.

Takvo planiranje podrazumeva

izradu različitih strategija

upravljanja imovinom i obavezama

kako bi se osigurale potrebe CA

Grupe za novčanim sredstvima.

U cilju uspešnog upravljanja rizikom likvidnosti sprovodi se kontinuirani proces praćenja pokazatelja likvidnosti i dispariteta likvidnosti u skladu sa usvojenim limitima, po valutama (RSD i EUR),

pri čemu podaci korišćeni za analizu strukture bilansa stanja CA Grupe obezbeđuju takođe i osnovu za uspostavljanje indikatora strukture i indikatora koncentracije koji se koriste za vrednovanje nivoa rizika likvidnosti.

Sledi pregled pokazatelja

likvidnosti za godine 2018. i 2017.

Pokazatelj likvidnosti 2018 2017 Uži pokazatelj likvidnosti 2018 2017

Prosek za period 1,39 1,29 Prosek za period 1,02 1,07

Maksimalan za period 1,71 1,55 Maksimalan za period 1,32 1,32

Minimalan za period 1,22 1,12 Minimalan za period 0,80 0,88

Na dan 31. decembra 1,47 1,26 Na dan 31. decembra 1,06 0,98


Ročna struktura sredstava i obaveza na 31.12.2018. godine. i na 31.12.2017. godine zasnovana

na ugovorenim nediskontovanim iznosima otplate.

Analiza finansijskih sredstava prema dospeću Do mesec dana Od 1 do 3 meseca Od 3 do 12 meseci Od 1 do 5 godina Preko 5 godina Ukupno 2017.

Gotovina i sredstva kod Centralne Banke 4.319.821 1.206.551 2.950.550 2.912.513 568.699 11.958.134

Reverzni repo plasmani 3.000.000

- -

- - 3.000.000

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća -

- -

- - -

Nosto račun kod ino banaka 1.060.982

- -

- - 1.060.982

Krediti i potraživanja od banaka 2.657.355

- -

- - 2.657.355

Krediti i potraživanja od komitenata 12.968.748 4.358.607 15.811.908 29.320.758 20.156.179 82.616.200

Ukupna finansijska sredstva 24.006.906 5.565.157 18.762.458 32.233.271 20.724.878 101.292.671

Depoziti prema bankama 2.073.714 4.222.041 6.518.061 11.724.730 2.738.986 27.277.531

Depoziti prema komitentima 39.772.747 1.736.350 5.455.036 5.477.702 99.263 52.541.099

Subordinirane obaveze 6.615 13.229 59.533 317.507 2.369.455 2.766.339

Ukupno finansijske obaveze 41.853.075 5.971.620 12.032.630 17.519.939 5.207.704 82.584.969

Analiza finansijskih sredstava prema dospeću Do mesec dana Od 1 do 3 meseca Od 3 do 12 meseci Od 1 do 5 godina Preko 5 godina Ukupno 2016.

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 3.399.314 1.468.548 2.252.633 2.115.398 709.810 9.945.703

Reverzni repo plasmani 4.000.000 - - - - 4.000.000

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća 2.119 4.238 454.238 - - 460.595

Nosto račun kod ino banaka 1.367.861 - - - - 1.367.861

Krediti i potraživanja od komitenata 13.261.028 3.910.918 13.754.085 28.216.990 17.440.804 76.583.825

Ukupna finansijska sredstva 22.030.322 5.383.704 16.460.956 30.332.388 18.150.614 92.357.984

Depoziti prema bankama 1.517.617 1.953.844 5.381.731 9.420.627 2.467.859 20.741.678

Depoziti prema komitentima 33.424.276 5.188.235 6.070.014 5.138.801 70.359 49.891.685

Subordinirane obaveze 6.935 13.871 62.415 332.881 2.552.667 2.968.769

Ukupno finansijske obaveze 34.948.828 7.155.950 11.514.160 14.892.309 5.090.885 73.602.132

Analiza finansijskih sredstava prema dospeću Do mesec danaOd 1 do 3

mesecaOd 3 do 12 meseci Od 1 do 5 godina Preko 5 godina

Ukupno

2018.

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 7,680,407 1.180.923 3.488.183 3.189.753 1.585.200 17.124.466

Krediti i potraživanja od banaka 4,691,536 - - - - 4.691.536

Krediti i potraživanja od komitenata 10,218,092 5.027.749 17.120.956 34.064.828 23.325.178 89.756.802

Ukupna finansijska sredstva 22,590,035 6.208.672 20.609.139 37.254.581 24.910.378 111.572.804

Depoziti prema bankama 3,648,209 2.083.712 7.399.216 10.373.525 7.085.980 30.590.642

Depoziti prema komitentima 45,494,191 2.062.157 6.181.345 5.660.208 97.427 59.495.328

Subordinirane obaveze 20,302 13.238 60 2.456.558 - 2.549.668

Ukupno finansijske obaveze 49,162,702 4.159.107 13.640.131 18.490.291 7.183.407 92.635.638


IZLOŽENOST KAMATNOM RIZIKU Finansijska sredstva i obaveze su prikazane po datumu ponovnog određivanja kamate ili datumu dospeća u

zavisnosti od toga koji je datum raniji.

Rizik promene kamatnih stopaDo mesec

dana

Od mesec do

tri meseca

Od tri do šest

meseci

Od šest meseci

do godinu dana

Preko jedne

godineNekamatonosno Ukupno 2018.

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 7,367,584 - - - - 9,669,755 17,037,339

Hartije od vrednosti - - - - 6,124 - 6,124


finansijskih organizacija 3,845,062 - - - - 846,474 4,691,536

Krediti i potraživanja komitenata 804,491 1,395,978 1,636,568 8,454,187 67,607,040 303,058 80,201,322

Potraživanja po osnovu derivata namenjenih

zaštiti od rizika - - - - - 1,661 1,661

Ukupno finansijska sredstva 12,017,137 1,395,978 1,636,568 8,454,187 67,613,164 10,820,948 101,937,982Depoziti i ostale obaveze prema bankama,

DFO i Centralnoj banci 2,044,177 576,648 1,974,188 3,940,940 21,148,380 423,620 30,107,953Depoziti i ostale obaveze prema

komitentima 17,189,420 1,167,418 2,151,183 5,391,519 7,812,036 25,701,943 59,413,519

Obaveze po osnovu derivata namenjenih

zaštiti od rizika - - - - - 134 134

Subordinirane obaveze 13,683 - - - 2,363,893 - 2,377,576

Ukupno finansijske obaveze 19,247,280 1,744,066 4,125,371 9,332,459 31,324,309 26,125,697 91,899,182

Neto izloženost kamatnom riziku na

dan: 31. decembar 2018. godine (7.230.143) (348.088) (2.488.803) (878.272) 36.288.855 (15.304.749) 10.038.800

Rizik promene kamatnih stopa Do mesec danaOd mesec do tri

meseca

Od tri do šest

meseci

Od šest meseci

do godinu dana

Preko jedne


Gotovina i sredstva kod Centralne Banke 4.280.205 - - - - 8.514.639 12.794.844

Finansijska sredstva do dospeća 4.148 - - - - - 4.148


f inansijskih organizacija 5.758.156 - - 40.691 734 1.058.354 6.857.935

Krediti i potraživanja komitenata 1.432.914 1.123.273 1.957.680 11.369.762 57.637.133 (3.562.154) 69.958.608

Ukupno finansijska sredstva 11.475.423 1.123.273 1.957.680 11.410.453 57.637.867 6.010.839 89.615.535

Depoziti i ostale obaveze prema bankama,

DFO i Centralnoj banci948.994 1.342.212 4.301.774 9.216.220 12.103.374 625.916 28.538.490

Depoziti i ostale obaveze prema komitentima 15.953.650 4.817.958 619.282 3.556.959 8.135.453 18.112.429 51.195.731

Subordinirane obaveze 13.662 - - - 2.369.455 - 2.383.117

Ukupno finansijske obaveze 16.916.306 6.160.170 4.921.056 12.773.179 22.608.282 18.738.345 82.117.338


dan: 31. decembar 2017. godine(5.440.883) (5.036.897) (2.963.376) (1.362.726) 35.029.585 (12.727.506) 7.498.197

Rizik promene kamatnih stopa Do mesec danaOd mesec do tri

meseca

Od tri do šest

meseci

Od šest meseci

do godinu dana

Preko jedne


Gotovina i sredstva kod Centralne Banke 4.190.236 - - - - 6.878.439 11.068.675

Finansijska sredstva do dospeća - - 462.001 - - - 462.001


f inansijskih organizacija 4.004.389 - - - - 1.527.773 5.532.162

Krediti i potraživanja komitenata 441.256 657.442 92.073 8.590.577 52.754.752 312.525 62.848.625

Ukupno finansijska sredstva 8.635.881 657.442 554.074 8.590.577 52.754.752 8.718.737 79.911.463

Depoziti i ostale obaveze prema bankama,

DFO i Centralnoj banci 207.138 258.822 2.826.141 5.160.802 13.036.592 380.102 21.869.597

Depoziti i ostale obaveze prema komitentima 13.281.280 4.320.940 725.225 4.277.194 8.542.938 17.010.630 48.158.207

Subordinirane obaveze - - - - 2.483.767 - 2.483.767

Ukupno finansijske obaveze 13.488.418 4.579.762 3.551.366 9.437.996 24.063.297 17.390.732 72.511.571


dan: 31. decembar 2016. godine(4.852.537) (3.922.320) (2.997.292) (847.419) 28.691.455 (8.671.995) 7.399.892
