PitagoraDate: Tue, 12 Jun 2012 16:03:35 +0200

MUDRAC SA SAMOSA- PITAGORA, MISTIK I NAUČNIK (1.deo)

Datum postavljanja:Thu Dec 22, 2011

"Pitagorino veličanstveno zdanje nikada nije uništeno. Aleksandrijska Škola zaposela je gornje spratove, savremena nauka ojačala temelje i prizemlje.

Eduard Šire

piše: Tatjana Nastić Domazet

Kroz celu istoriju u određenim vremenskim intervalima, u jednom trenutku, neka duhovna struja prožme čitavo čovečanstvo. Njen izvor je u božanskom svetu, a na zemlji o njoj svedoče proroci i mudraci. To se dogodilo i u VI veku pne., kada su se u različitim delovima sveta istovremeno pojavili: Lao Ce u Kini, Buda Šakja Muni na obalama Ganga, kralj Numa u paganskoj Etruriji i Hiperborejski Apolon Pitagora, u Grčkoj. Oko njihovih magičnih i snažnih ličnosti isplelo se mnoštvo legendi, ali su sve zasnovane na istorijskim ličnostima. Njihov značaj ne sastoji se u osnivanju zajednica ili religioznih bratstava, već u širenju Univerzalne istine, na način razumljiv unutrašnjem, duhovnom oku.

Mudrac sa Samosa je još jedan u nizu velikih učitelja čiji je život prerastao u legendu, naširoko slavljen i žestoko progonjen, kao i svi koji su imali hrabrosti da javno zastupaju svoje učenje i ostanu dosledni svom cilju. Napao ga je onaj isti duh koji uvek nemilosrdno napada sve velike svetske reformatore, prepun spletki, demagogije, tiranije u službi vlasti, crkve i države, uvek sa jednakom namerom: da spreči širenje znanja, posebno istinsko razumevanje tajni.

Sve informacije koje danas imamo o Pitagori dugujemo drugim autorima, jer je, kao i mnogi drugi Adepti, svoja učenja iznosio usmeno. Ostavio nam je jedino simbole i znake, koje mogu da razumeju samo posvećeni učenici. Kao i većina Adepata, podučavao je dvojako: javno i svima dostupno iznošene su moralne poduke za egzoterijsku publiku. U njima su, pak, dublje skrivene, ležale tajne namenjene ezotericima, onima koji kreću na unutrašnje putovanje. Kada bi postali spremni, usvojili opšta mesta i praktična znanja, dolazio bi mastor i učenicima koji čeznu pružao neophodan ključ.

Svima nam je dobro poznat natpis u hramu u Delfima "Spoznaj samoga sebe", sa spoljašnje strane i njegov nastavak "i spoznaćeš univerzum i bogove" sa unutrašnje. Na tom postulatu zasniva se ceo teozofski sistem ne samo starih Grka i Pitagore, već i mnoge druge ezoterijske doktrine. Većina njih počiva na tri osnovna stuba, a Pitagorini su: 1. Evolucija je zakon života, 2. Broj je zakon univerzuma i 3. Harmonija je zakon božanski

ROĐENJE I SAMOS

Početkom VI veka pre naše ere, Samos je jedno od najrazvijenijih ostrva u Jonskom moru, nadomak velikih maloazijskih kulturnih centara Mileta i Efesa. Gradom dominiraju Neptunov hram i veličanstvena palata, dom moćnog vladara Polikrata, koji neguje jako savezništvo sa Egiptom i lično prijateljstvo sa faraonom.

Pitagora potiče iz plemenite građanske porodice. Njegov otac Mnesarh, juvelir i trgovac dragim kamenjem, vodi poreklo iz Tira, grada u kome je, po predanju, Homer posvećen u orfičke misterije. Mnesarh je u danima gladi dopremio žito u grad i tako

dobio status građanina Samosa. Tu se oženio sa Partenis, profinjenom i visokoobrazovanom građankom iz  porodice osnivača grada, koju je krasila milostiva narav.

Oko 568. godine p.n.e. Mnesarh je poslom otputovao u Delfe, ne znajući da mu je žena u blagoslovenom stanju. Konsultujući Pitiju o planiranom putovanju za Siriju, dobio je neočekivan odgovor: putovanje će biti unosno. U dalekom gradu njegova žena će roditi božansko dete, koje će lepotom i mudrošću zadiviti svet i biti od velike koristi čovečanstvu. Otac je zaključio da će dete verovatno biti vanrednih sposobnosti, čim proročica o njemu govori, a da nije pitana. Tako snažna inspiracija može doći samo od Apolona, stoga će bog svetlosti biti detetov zaštitnik, a majka će, u čast proročice, promeniti ime u Pitais.

Nedugo zatim u feničanskom gradu Sidonu rođen je Pitagora. Po savetu Delfa u uzrastu od godinu dana majka ga je odvela u jevrejski hram u Libanu, gde je od prvosveštenika dobio poseban blagoslov. O njegovom detinjstvu malo se zna, osim da je od rođenja imao upadljiv zlatasti beleg na butini, što je, kasnije, doprinelo širenju mitske ideje o ocu Apolonu koji je na svet doneo svoje "zlatno dete". Verovatno je imao dva brata, Eunoma i Tirena.

Roditelji su snažno podsticali njegovo obrazovanje, te je u ranoj mladosti nadrastao svoju generaciju. Svirao je liru, recitovao poeziju, naročito Homera. Poznati su njegovi samoski učitelji, Grk Hermodamas i Sirijac Ferekid. Ferekid je autor prvog proznog filozofskog štiva, u kome kosmogonija počinje od Aiona, odnosno večnosti. On je svog učenika uputio u Milet, gde ga Tales uvodi u svet matematike i astronomije, a Anaksimandar u svet geometrije i kosmologije. Od Anaksimandra, Pitagora usvaja pojam "apeirona", bezgraničnog prapočela bića i nebića, koji je kasnije razvio u ideju Monade. Tada već vremešni Tales  je prepoznao njegovu izuzetnost i uputio ga da željena znanja potraži na jedinom mestu gde će ih sigurno dobiti: u Egiptu.

Po povratku na Samos, Pitagora otkriva da je Polikrat ukinuo slobode, uveo tiraniju, doveo kurtizane sa Lezbosa, umetnike i pesnike. Grad obasjava azijatski raskoš i sjaj, odjekuje larma bahanalijskih proslava, praćena plačem muških robova pod svirepim batinama. Očituju se sve suprotnosti sveta. Homer, grčki hramovi i jonski mudraci samo su blede senke veličanstvenih, ali minulih orfičkih misterija, o kojima Pitagora meditira. Sveštenici Junoninog hrama govore da je ovaj univerzum boravište bogova koji su postojali pre zemlje."Tvoja duša", rekli su, "dolazi odande. Moli se bogovima da se na nebo vratiš." Pitagora intuitivno spoznaje mogućnost pročišćenja i inicijacije i uz majčinu snažnu podršku odlučuje da pođe u Egipat.

Otputovao je sa Polikratovom pismenom preporukom faraonu.

EGIPAT

Faraon Amazis upućuje ga u Memfis, gde ga egipatska sveštenička kasta svuda odbija jer je Grk, dakle nepouzdan i nepostojan. Saglasnost da ostane dobija tek u hramu u Diospolisu (Teba), gde, pod pokroviteljstvom sveštenika Sonhisa, tokom naredne 22 godine, prolazi kroz Hermesovo posvećenje. Iniciran je u tajne Izide, proživeo kataleptičnu smrt i vaskrsenje u svetlosti Ozirisa, izučio ljudsku evoluciju kroz sedam planetarnih ciklusa. Ovladao je naukom o brojevima kao univerzalnim principima i borio se sa okultnim silama. U Egiptu je primio posvećenje "odozgo", razumeo involuciju duha u materiju i spoznao mogućnost evolucije.

Vladar Persije, Kambis II, napao je Egipat 525. godine p.n.e. Čak je i Polikrat raskinuo savez sa Egiptom i presijskoj floti poslao svojih 40 brodova. Kambis osvaja Heliopolis i Memfis, egipatski otpor pada, faraona Psamitaha u lancima sprovode i obezglavljuju pred očima javnosti. Sa ostalim egipatskim zarobljenicima i delom sveštenstva, pod oružanom pratnjom, Pitagoru sprovode u Vavilon.

VAVILON

Jevrejski proroci Semiramidin grad porede sa velikom prostitutkom, to je zbrka naroda, jezika i religija. Ovde je Nabukodonosor doveo zarobljene Jevreje, dozvolivši da i dalje sprovode svoju veru. Iz njihovih svešteničkih redova dolazi čak jedan veliki i moćan ministar: prorok Danilo.

Iako rob, zahvaljujući prirodnom intelektu i visokom obrazovanju, Pitagora se nametnuo vavilonskim magovima i biva uveden u njihove sakralne rituale. Incirao ga je prvosveštenik za koga Rudolf Štajner kaže da je jedna od Zaratustrinih inkarnacija. Podvojenost božanskog upliva na čovečanstvo preuzima iz zoroasterskog koncepta Ahura Mazda - Ahriman, a ideju primordijalnog Boga iz jeretičkog učenja zurvanizma, koji praboga naziva "Zurvan Akaran", što znači "beskonačno vreme".

U poznavanju aritmetike, muzike i geometrije dostiže vrhunac i upoznaje se sa teorijama o trouglovima i presekom dijagonala petougla. Kepler docnije navodi da geometrija ima dva velika blaga, Pitagorinu teoremu i Zlatni presek. Prva je zlato, druga dragi kamen. U zapadnu kulturu oba donosi Pitagora, direktno iz Vavilona.

Sa vavilonskim sveštenstvom posećuje i indijske bramane u Elefantini, u čijim je knjigama i danas zabeležen kao posvećenik Javanharja, učitelj sa Jonskog mora.

Nakon 12 godina u Vavilonu, uz posredovanje Grka, dvorskog lekara, oko 520. godine pne, dobija zapis o oslobađanju i vraća se na Samos.

SAMOS I DELFI

Posle odsustva od trideset i četiri godine, Pitagora se vraća u rodni grad. Svoju zemlju zatiče smrvljenu i slomljenu, obradovao mu se jedino stari učitelj Hermodamas i majka Pitais, koja nikad nije sumnjala u njegov povratak.

Osniva "Školu polukruga", gde se održavaju i politički sastanci građana, ali bez istinske snage i efekta. Povremeno se povlači u osamu, u neku od brojnih pećina izvan grada. Obilazi sve grčke hramove, neko vreme živi na Kritu, gde se bavi proučavanjem zakonodavstva, prisustvuje Olimpijskim igrama. Naposletku odlazi u Delfe.

Delfi su i dalje najsvetije mesto u Grčkoj i najvažniji hram posvećen je Pitagorinom zaštitniku Apolonu, božanstvu sunca, na zemlji i u materiji vladajućem Dionisovom parnjaku. Pitagora ga prepoznaje na isti način na koji prepoznaje Višnua kod Hindusa, Mitru kod Persijanaca i Horusa kod Egipćana. U svima njima

personifikovana je ista vedska Agni, univerzalna vatra, obožavana od početka Arijske epohe kao izvor svetlosti, toplote i života, sve do samog Mojsija koji u Postanju kaže: "Elohim je rekao: Neka bude svetlost! I bi svetlost."

U Apolonovom hramu žene pitonise, pitije, praktikovale su umetnost proricanja, povezujujući se astralno i uz pomoć stimulanasa, sa samim bogom. Njihova veština je imala svoj početak, svoj procvat i svoj period propadanja. U Pitagorino vreme već se osećala degeneracija, uz mnogo šarlatanstva i korupcije, umetnost proricanja jenjava.

Sam Pitagora je na vrhuncu, njegova elokvencija neverovatna, pojava očaravajuća, a prirodno je obdaren hipnotičkim i prekognitivnim sposobnostima. Znanja i veštine stečene u hramovima Memfisa i Vavilona, daju mu vrhunski autoritet i uticaj. Svoj reformatorski i inspiratorski impuls ulio je u Delfe zahvaljujući mladoj pitonisi Teokleji i međusobnom prepoznavanju njihovih duša.

Teokleja je zračila takvom duhovnošću da joj nikakvi molitveni stimulansi nisu bili potrebni. Ova posvećena zajednica trajala je oko godinu dana i za to vreme atmosfera Delfa postala je lakša, filozofija čistija i dubina uvida zapanjujuća. Hram je opet imao inspirisanog hijerofanta.

Međutim, Pitagorina misija nije bila gotova. Želeo je da svoja znanja o potpunoj obnovi čoveka, porodice i zajednice primeni u realnom okruženju. Zato je odabrao Kroton.

- U sledećim nastavcima biće reči o Gimnaziji u Krotonu, procesu posvećenja, nauci o brojevima, kosmologiji, muzici, Zlatnim stihovima.

MUDRAC SA SAMOSA- PITAGORA, MISTIK I NAUČNIK (2.deo)

Datum postavljanja:Sat Jan 07, 2012

Prvi deo http://kpv.rs/?p=1556

piše: Tatjana Nastić Domazet.Ovo je prva javna škola u kojoj se radilo na uzdizanju inteligencije, duhovnosti i volje, radi sveobuhvatnog i totalnog obrazovanja celog čoveka..Muzika je ogledalo koje zlatnim nitima spaja ljudska srca, stišava ih i čisti. Ona zahvata celog čoveka, njome se izražavaju struktura i ushiti duše, reči se uobličuju u melodiji glasa, a dela se ostvaruju kroz ritmične pokrete tela..Broj je simbol suštine svake stvari a univerzum je organizovan kao harmoničan sistem brojeva i njihovih odnosa. Aritmetika je majka svih nauka. Iz nje izviru i geometrija i muzika..

KROTON

U zalivu Tarent smešten je grad Kroton, pored Sibarisa jedan od najvećih u južnoj Italiji, gde su mnogi Grci prebegli pod naletom Persijanaca. Imali su Ustav, njihovi takmičari su pobeđivali na Olimpijadi, lekari se nadmetali sa Asklepijem. Pitagorin cilj bio je da primeni svoja znanja i principe za obrazovanje mladih i u državnom životu, što je mogao da sprovede samo u naprednoj I

otvorenoj sredini. Senat Krotona vrlo brzo je osetio njegov uticaj i pozvao ga na razgovor. Tako je dobio priliku da privoli najbogatije građane i većinu u Senatu. Gradska kasa i dobrovoljni prilozi omogućili su izgradnju novih zdanja i Pitagora je otpočeo sa radom. Centar je podignut na ulazu u grad i okružen predivnim vrtovima, koje su Krotonjani nazvali Hram Muza. U blizini je i skromna kuća za učitelja.

Škola se odlikovala strogom disciplinom i odbijanjem prijema nedostojnih, jer "nije svako drvo pogodno za izradu Merkura". Sportom su se bavili i mišiće kultivisali samo u granicama zdravog vežbanja i učtivog ponašanja, jer je telo dom duše, pa ga moramo održavati u izvrsnom radnom stanju. Nije bilo ni raskošne popustljivosti, ni zaoštrenog asketizma, telo nije neprijatelj duha, ali ne sme da preuzme vođstvo.

Pitagorin metod je jednostavan i ubedljiv. Gimnazija je samo temelj fizičke i mentalne kulture, predvorje unutrašnjeg hrama u kome se uče stvari od značaja za um i duh. Ovo je prva javna škola u kojoj se radilo na uzdizanju inteligencije, duhovnosti i volje, radi sveobuhvatnog i totalnog obrazovanja celog čoveka.

Muškarci i žene se priključuju ravnopravno, predajući svoju imovinu zajednici, a u slučaju istupanja, ona im se vraća. Zajednička su i nematerijalna postignuća, poput otkrića u oblasti muzike, matematike ili astrologije. Nema prave hrabrosti ako postoji zavist, nema pravog gostoprimstva ako postoji uznositost.

Žrtve su prinošene jedino Apolonu, isključivo pšenica, ječam i žrtveni kolači, bez krvnih i žrtava paljenica. Svi nose ista, bela lanena odela, kao i sam učitelj. Uče se napamet Homer i Hesiod i veruje se u isceliteljsko svojstvo nekih od njihovih stihova, a "Ilijada" i "Odiseja" se tumače kao alegorije duhovnih putovanja i inicijacije.

Kad uveče pođe na počinak, čovek mora da se preispita u tri stvari: "Šta sam danas uradio, šta je bilo dobro a šta loše i šta sam propustio da učinim?"

Izučavaju se lekovita svostva bilja, i u tom smislu posebno se cene morski luk (Scilla maritima) i oblozi od mekinja. Izbegavaju se invazivne medicinske metode, jer je telo Božji hram.

Kao i mnoge duhovno usmerene osobe, učenici su vegetarijanci, te se sve do polovine 19. veka reč "pitagorejac" koristila da označi ovaj način ishrane. Mesna ishrana zamagljuje sposobnosti razuma, a intuicija, kao jedino istinsko sredstvo spoznaje, ne može se dosegnuti ako se koriste životinjske namirnice ili neki stimulansi. Gradskim sudijama je savetovano da ne jedu meso pre suđenja. Tokom hramskih molitvi u osami, držala se naročita dijeta koju je, navodno, boginja Cerera preporučila Herkulu dok je lutao pustinjom: semenke maka i susama, morski luk iz kojeg je temeljno isceđen sok, cvet narcisa, lišće sleza i pasta od ječma i graška. Korišćen je divlji med, napitak od semena krastavca, suvog grožđa bez semena, semena sleza i prkosa, cveta korijandera. Jeli su se i sir i pavlaka, a hrana se sladila medom. Smisao je bio da se ljudi naviknu na umerenost u ishrani, na hranu do koje se lako dolazi, tako da je korišćeno mnogo sirovih namirnica, a pila se mahom čista voda. To je put ka telesnom zdravlju i bistrini duha.

Danas su poznata imena nekih 218 pripadnika pitagorejske zajednice u Krotonu.

POSVEĆENJE

Test

Belo zdanje za inicijaciju podignuto je na brdu nad morem, s leve strane je ženski hram posvećen Cereri, sa desne muški Apolonov. Moćna boginja čuva duboku tajne Žene i Zemlje, Solarni Bog otkriva tajnu čoveka i neba. Ulazna kapija je ceo dan otvorena. Na Hermesovom kipu u vrtu uklesano je "Nema ulaza za profanog". One koji žele da pristupe, dovode roditelji ili neko od majstora i oni se uključuju u telesne vežbe u skladu sa svojim uzrastom. Pozivaju ih da se uključe u razgovor i slobodno izraze o svemu. Na igralištu su trke, bacačke igre ili plesovi, nema rvanja niti pesničenja. Kandidat vrlo brzo pokazuje svoju pravu narav, naročito pri hodu i smehu, što je preuzeto iz egipatskih hramova.

Tako prolazi nekoliko meseci a zatim sledi poziv da provede noć u ukletoj pećini izvan grada. Oni koji to ne izdrže, preslabi su za inicijaciju.

Moralni test je ozbiljniji. Iznenada, bez ikakve najave, potencijalnog učenika odvode u prostoriju nalik zatvorskoj ćeliji. Uz malo vode i hleba tokom narednih 12 sati treba da dokuči značenje nekog simbola. Potom ga pozivaju među iskušenike. Sa svih strana pljušte podsmesi i rugalice, a majstor pažljivo promatra reakciju kandidata i napor koji ulaže da se kontroliše, gladan, poražen, iznerviran i besan. Test samopoštovanja nisu mogli svi da prođu, a jedan od onih koji su na njemu pali i ogorčeno odustali bio je Silon, docniji krvnik bratstva. Čvrsti kandidati, koji su davali samo duhovite odgovore, pozivani su u učeništvo. Odlazećima se vraćala imovina i za bratstvo su proglašavani mrtvima.

Prvi stepen - pripremno učeništvo

Pripremna faza trajala bi dve do pet godina. Iskušenik, ili akustik (akoustikoi), na časovima se morao pridržavati apsolutne tišine, bez komentara i pitanja, jer obrazovanje počinje od razumevanja tuđih misli i usvajanja osnovnih pojmova učenja. Na ulazu u učionicu je statua žene obavijene dugim velom, sa prstom na ustima: to je Muza Tišine.

Pitagora je smatrao da u misterije ne treba da ulaze ljudi u ranoj mladosti. Mladi treba da razvijaju logiku i rasuđivanje, a iznad svega intuiciju. Proces tog učenja nije ni težak, ni misteriozan, polazi se od prirodnih osećanja. Razvijanjem koncepta očinske ljubavi razvijana je ideja Boga, preko koncepta majčinske ljubavi, ideja prirode. Otac i majka su zemaljske slike ovih velikih arhetipova. Iz ljubavi prema ocu rađa se i ljubav prema otadžbini. Roditelji nam nisu dati slučajno, već prema višem zakonu, ali prijatelje biramo sami. "Prijatelj je drugo ja, on mora da bude poštovan kao bog", kaže majstor. Prijateljstvo je odnos najbliži savršenstvu i u prirodi se svuda viđa: prijateljstvo bogova i ljudi, međusobno prijateljstvo različitih učenja, racionalnih stvari prema iracionalnim, prijateljstvo zemljaka, muža i žene, domaćina i slugu. Svaki odnos bez prijateljstva je okov i u njemu nema vrline.

Iako je slušaocima većina pravila bila nametnuta spolja, prijatelje su birali sami. Tako su pravila prihvatana s razumevanjem i ljubavlju.

Uporedo teče čišćenje tela, kroz higijenu, način ishrane i strogi moral, u kome nema nikakvog asketizma. Brak je svetinja i nema celibata.

Dan ima ustaljen režim. U zoru se uz ples pevaju himne Apolonu, nakon čega se ide u hram. Nastava se održava u bašti i u podne se, pre skromnog ručka, upućuje molitva herojima. Popodne je posvećeno vežbanju, meditaciji, plesu, pevanju i druženju. Dan se završava večerom, nakon čega najmlađi članovi naglas čitaju, a stariji komentarišu.

Drugi stepen - Pročišćenje - Brojevi - Teogonija

Na taj za sve "Zlatni dan", Pitagora poziva početnika u svoju kuću i svečano ga prima među učenike. To je pravi početak, početak inicijacije. Sledbenik prisustvuje racionalnom izlaganju okultnih doktrina, od principa misteriozne nauke brojeva, do univerzalne evolucije, sudbine i božanske psihe, ljudske duše.

Ezoterični učenici zovu se matematici, jer izučavaju Svetu matematiku, govoreći o brojevima kao vrhovnim prapočelima, odakle izvlače svoju teogoniju i teologiju, za šta su potrebne godine obuke. Ova nastava odvija se u Hramu Muza, u zatvorenom vrtu u blizini Pitagorinog prebivališta, koji krase statue devet muza.

Treći stepen - Uzdizanje - Kosmogonija i psihologija - Evolucija duše

Treći stepen se, kao i docnije kod Esena, zove "usavršavanje" ili "uzdizanje". Tumače se psihologija i kosmogonija. Ova duboka učenja iznose se noću, nekad na samoj obali, nekad u hramu, pod lampama. Na taj način kod učenika se razvijaju uvid i intuicija, čime se osvaja mogućnost lične potvrde onoga o čemu se govori. Ranije usvojena Nauka o brojevima, bila je tek početak velike inicijacije. Sa usvojenim znanjima o principima, učenik silazi u

dubine prirode i otkriva mu se ezoterična kosmogonija, najveća misterija života, opasna i ljubomorno čuvana tajna okultnih nauka i umetnosti.

Sva ezoterična učenja o planetama kriju tajnu evolucije ljudske duše. U pitagorejskoj sakralnoj astrologiji, toliko drugačijoj od onoga što se danas izučava u natalnim kartama, nema negativnih i zlih aspekata. Zvezde su kao članovi jedne porodice, mogu biti potpuno različitih temperamenata, zanimanja i izgleda, a ipak svi pozitivni i korisni. Tako je u porodici svetova poput našeg Sunčevog sistema.

Materijalna i duhovna evolucija sveta su dva suprotna kretanja, ali paralelna i međusobno saglasna. Materijalna evolucija je očitovanje Boga u materiji, duhovna je svestan rad unutar monade, u nastojanju da se kroz cikluse života duša vrati božanskom duhu iz kojeg potiče. Svaki solarni sistem tvori mali univerzum, planete su kćeri sunca, svaka ima različit karakter, posebnu ulogu u evoluciji i svaka je izraz jedne božanske misli.U ovom stepenu proučava se i nauka o seobi duša, u podzemnom delu hrama nazvanom Prozerpinina kripta. Vrhunac učenja je Nebeska Istorija Duša. Šta je ljudska duša? To je delić moćne Duše Sveta, iskra Božanskog Duha, besmrtna Monada. Nastaje u nedokučivoj čaroliji božanske svesti, u zori organizovane materije. Da bi postala ovakva kakva je danas, morala je da prođe kroz sva prirodna carstva, obitavajući u celom nizu bića koja se razvijaju postepeno, u beskrajnom nizu egzistencija.

Četvrti stepen - Bogojavljenje - Adept

Helenska Grčka je poznavala tri Adepta: Orfeja, na samim svojim počecima, Pitagoru, na svom vrhuncu i Apolonija iz Tijane u završnoj fazi.

Četvrti stepen učenja je epifanija, bogojavljenje, objava Boga. Druga priroda mora da zameni prvu, a razum mora da dosegne mudrost mnogo veću od pukog znanja i da ostvari sposobnost razlučivanja, sposobnost razlikovanja dobra i zla u svakom segmentu postojanja, prepoznajući Boga u svakom njegovom stvoru. Krajnji cilj obrazovanja u ovoj školi misterija jeste da

učenik napusti ciklus rađanja i umiranja.Na ovom stepenu čovek postaje Adept, ulazeći u svestan posed novih veština i mogućnosti. Proširuju se unutrašnja, duševna čula i veštine, telo je prožeto blistavom, očigledno čudesnom snagom. Tako su isceljivani bolesnici, tako se manifestovala vidovitost, tako je bilo i docnije sa čudima Apolonija iz Tijane.

FILOZOFIJA

Sveobuhvatan koncept Pitagorine filozofije onemogućava da se, radi lakšeg izučavanja, jasno razdvoje i u potpunosti podele polja kojima se bavila. Ono po čemu ga istorija danas najčešće pominje jesu: metempsihoza, kosmologija, muzika i nauka o brojevima. Međutim, njegova jedinstvenost i univerzalnost mogu se obuhvatiti jedino izučavanjem celine njegovog misterijskog znanja, a citirati ga možemo samo govoreći o Zlatnim stihovima.

NAUKA O DUŠI

Koncept transmigracije, metempsihoze, ili seobe duša, poznat je i iz indijskih i egipatskih misterija. Ako tokom zemaljskog postojanja smrtnik dozvoli da njime ovladaju niži, destruktivni nagoni, u narednom životu može se inkarnirati kao životinja, surova kao vuk, lukava kao lisica, stidljiva kao jelen, u suprotnom, uzastopno se reinkarnira kao čovek.

Pitagora je govorio o svojim prethodnim inkarnacijama. Na zemlji se pojavio kao Etalid, Hermesov, sin, kome je otac rekao da može birati bilo koji dar sem besmrtnosti, stoga je odabrao sećanje na prethodne živote. Vremenom je njegova duša ušla u Euforba, koji se sećao svog života u telu Etalida. Euforba je u Trojanskom ratu ranio Menelaj, a kad je umro, njegova je duša prešla u Hermotima. U želji da proveri svoja sećanja, Hermotim je otišao u Apolonov hram u Branhidi, gde je prepoznao štit koji je Menelaj na povratku iz Troje posvetio Apolonu, iako toliko natruo da je od njega ostao samo sloj slonovače. Hermotim je posle smrti postao ribar Pir, koji se takođe svega sećao. Najzad je rođen kao Pitagora, koji se takođe svega seća.

BROJEVI

"Blagoslovi nas božanski broju, ti koji si stvorio bogove i ljude! O sveti, sveti tetraktise, ti koji sadržiš koren i izvor večnog toka stvaranja! Jer božanski broj počinje dubokim i čistim jedinstvom i dostiže sveto četiri; potom stvara majku svega, koja sve povezuje, prvorođenu, onu koja nikad ne skreće, koja se nikad ne zamara, sveto deset, koje drži ključ svih stvari."

Broj je simbol suštine svake stvari a univerzum je organizovan kao harmoničan sistem brojeva i njihovih odnosa. Aritmetika je majka svih nauka. Iz nje izviru i geometrija i muzika. Ako uklonimo aritmetiku, obe će nestati. U drugom stepenu, na njoj se zasniva i astronomija i dalje sve ostale nauke. Aritmetika se može podeliti na dva dela, prvi se bavi kvalitetom, dakle sastavnim elementima stvari, drugi kvantitetom, veličinama, dakle gustinom stvari.

Brojevi sadrže tajnu stvari a Bog je univerzalna harmonija. Sedam svetih modela, zasnovanih na sedam nota, odgovaraju sedam boja svetlosti i prvih sedam planeta, u skladu sa sedam načina postojanja u svim sferama materijalnog i duhovnog života. Vešto usklađenje melodije ovih struktura usklađuju dušu i čine je sposobnom da vibrira u skladu sa istinom.

Broj jedan, Monada, je svesadržeći, u sebi sadrži sve ostale brojeve, kao što bela boja u sebi sadrži sve ostale. Cifre 1 i 2 nisu samo brojevi, to su obeležja nadzemaljske sfere. Našim ograničenim intelektom božanstvo otkrivamo kroz broj dva, dijadu, gde dodirujemo jevrejsku, dualističku koncepciju božanstva, opisanu u prvom poglavlju Petoknjižja. Muški i ženski princip su u svim drevnim filozofijama jednaki, s tim što je ženski unutrašnji, a muški spoljni, otkriveni, što često uzrokuje brkanje sa stepenom značaja. Brojni niz počinje brojem 3, tj. trouglom. Glavni broj je 10, tetraktis, to je veliki broj svih stvari, arhetip univerzuma, to je simbol celovitosti, savršen broj u najvišem smislu.

Iz matematičke filozofije pitagorejaca, po tvrdnji modernog filozofa Bertrana Rasela, iznikla je reč "teorija", izvedena iz orfičkih spoznajnih metoda. Naime, "teorija" ili "božanski glas", može da označi i matematičko saznanje ali istovremeno i duboki uvid. Za sve koji su docnije bili inspirisani Pitagorom, ona je

zadržala element ushićenog otkrovenja. Oni koji su iskusili bilo šta od ushićenja "uvida", recimo iznenadni uvid koji matematika ponekad podari, a svakako i uvid u put oslobođenja, u potpunosti će razumeti Pitagorine ideje.

KOSMOLOGIJA

Postojanje počinje od primordijalnog jedinstva, neopisivog, bespolnog božanstva, Aiona (Večnosti). Ono je izvan vremena i prevazilazi sve dualnosti, ono je ne-biće. Aion oplođuje sam sebe i deli se na dva božanstva, što je prvi polaritet. Ovi bogovi, nazvani Kronos i Rea, upravljaju primarnim dualnostima, kao što su muško-žensko, Otac-Majka, jedinstvo-raznovrsnost, svetlost-tama. Kronos je uzvišen, ali je Rea delatna. Kronos i Rea se ujedinjuju i stvaraju Oca i Majku Bogova. Kronos je princip Monade, jedinstva, Rea predstavlja dijadu, polaritet. Oni kreiraju svet olimpskih bogova. Prvo nastaju bogovi drugog ranga Zevs i Hera, koji stvaraju eterski svet besmrtnih bića, demijurge materijalnog sveta. Pitagorejac Proklo docnije je sedam nivoa realnosti definisao sledećim nizom: 1. jedinstvo (Aion), 2. bivstvo (Kronos), 3. život (Rea), 4. um (Oziris), 5. duša (Izida), 6. priroda (trudna Izida) i 7. telo (Horus).

Pozicija svakog nebeskog tela određena je njegovom suštinom. Za razliku od tada vladajućeg geocentrizma, pošto je vatra najvažnija od elemenata, a centar najvažniji deo svakog tela, usred svemira je užarena lopta. Nazvana je Jupiterov presto, ili Velika Monada. Kosmos je podeljen na deset sfera, u deset koncentričnih krugova. U prvom, središnjem, je božanski plamen, naradnih osam ispunjavaju zemlja i sedam do tada poznatih planeta, u desetom je misteriozna i nepoznata nevidljiva planeta Antihton. O prirodi Antihtona docniji tumači Pitagorinog učenja imali su različita mišljenja, jedni su ga doživljavali kao Mesec, drugi kao Lilit, treći kao Antizemlju. Pitagora je prvi u istoriji govorio da su jutarnje i večernje zvezde jedne te iste.

MUZIKA

Muzici je pripadalo jedno od najvažnijih mesta u vaspitanju i obrazovanju. Konfučije takođe u svom učenju daje važno mesto, kako instrumentima (citra, harfa, frula, zvona), tako i vokalnoj duhovnoj muzici, jer ona "oblagorođuje dušu i unapređuje vrlinu". Legenda o Pitagorinoj sposobnosti da bude na više mesta istovremeno, metaforično se ispunila svekolikim uticajem njegove filozofije na filozofiju, religiju, etiku, astronomiju, matematiku i muziku, a veličanstveni izraz "muzika sfera" odraz je pitagorejskog spoja muzike i astronomije.

Muzika je ogledalo koje zlatnim nitima spaja ljudska srca, stišava ih i čisti. Ona zahvata celog čoveka, njome se izražavaju struktura i ushiti duše, reči se uobličuju u melodiji glasa, a dela se ostvaruju kroz ritmične pokrete tela. Pevanje i igra čoveku su urođeni, ako ih oduzmemo, odričemo se njegove prirode. Himne i ode bogovima ulepšane su muzikom, svetkovine dobijaju veći sjaj. Muzika podstiče ratničku hrabrost, olakšava daleke marševe, ublažava plovidbu, veslanje i teške radove, ona je tešiteljica u naporima. Varvarskim narodima pomaže u žalosti, jer melodijom stišava ljutinu bolova.Njen isceliteljski zadatak je lečenje duševnih strasti. Uveče se duša čisti od dnevnog meteža umirujućim melodijama, a ujutru se od teškog i mutnog sna oslobađa živahnim tonovima.

Po jednoj priči, Pitagora je prolazio kraj neke kovačnice i začuo različite zvuke. Tada mu je palo na pamet da isproba ogled na monokordu, pomičući pragove na kobilici instrumenta, što je bio prvi praktičan ogled u istoriji. Ustanovio je pravilan matematički odnos između dužice žice i visine tonova, odredio odnose između tonova i podelio ih na konsonantne i disonantne. Konsonantne, harmonične, mogao je da predstavi tetraktisom, koji, kao krunu, daje savršeni broj 10.

U nastavku ćete čitati o Pitagorinom Misterijskom učenju, Zlatnim stihovima i njegovoj smrti.

MUDRAC SA SAMOSA- PITAGORA, MISTIK I NAUČNIK (3.DEO)

Datum postavljanja:Wed Jan 25, 2012

Piše: Tatjana Nastić DomazetMISTERIJSKO UČENJE

.ZLATNI STIHOVI: Besmrtne bogove najpre, po zakonu kakav je propis, poštuj i zakletvu čuvaj, a zatim dične heroje,.

Celinu uvida u pitagorejsko učenje možemo dobiti tek sveobuhvatnim uvidom u misterije koje je tumačio samo matematicima, dakle onima koji su stupili na put posvećenja. Njima je govorio o Univerzumu, njegovoj strukturi, smislu života, o duši I spasenju.

O strukturi UniverzumaBog je Monada, Svejedinstvo, vrhovni um rasut preko celog univerzuma, prauzrok svih stvari, moć svih stvari. Božansko kretanje je kružno, telo od materije svetlosti, priroda od materije istine.

Sunce i ostale zvezde su božanstva, jer u njima preovlađuje toplota, a toplota je uzrok života. Mesec je obasjavan Suncem.

Bogovi i ljudi su u srodstvu, ukoliko čovek učestvuje u toploti; zato bogovi vode računa o čoveku. Sunčev zrak prodire kroz vazduh, hladan ili gust; vazduh je hladan eter, a more i vlaga gusti eter. Taj zrak ulazi i u dubinu i sve oživljava. Živo je sve ono što učestvuje u toploti, zato su i biljke živa bića, ali nema sve dušu.

Svaka harmonična struktura može se definisati trijadom. Trijada sveta sastoji se od: 1. vrhovnog kraljevstva, nastanjenog besmrtnim, nematerijalnim i nepromenljivim bićima, 2. materijalnog kraljevstva, kojeg karakterišu neprekidne promene i smrtnost svih stanovnika. Između njih je 3. etersko kraljevstvo, Nebo, koje nastanjuju besmrtna nebeska tela, ali sačinjena od supstance u neprekidnoj izmeni.

U prirodi je sve deljivo na tri dela i sve se može razumeti ako se podeli na tri, odnosno postavi kao trougao. Univerzum je trostruk, sastavljen od Vrhovnog, Višeg i donjeg sveta. Vrhovni svet, sveprožimajuća duhovna suština, prožima dva niža. Viši svet je prebivalište besmrtnih duša, arhetipova, božanskih pečata, koji se u nižem svetu očituju preko svojih senki. Donji svet je dom onih bića koja su angažovana u materiji, dom smrtnih bogova, demijurga, heroja i demona, i na kraju ljudskog životnog talasa. Tri sveta su sistem spojenih sudova, prvi je posuda principa, drugi posuda inteligencije, treći posuda količine.

Kako gore, tako doleIz monade, jedinice, praprincipa svih stvari, proizlazi neodređena dijada, dvojstvo, koja je monadi, svom izvoru, materijalna podloga; iz monade i neodređene dijade proizlaze brojevi; iz brojeva, tačke; iz tačaka, linije; iz linija, površine; iz površine, čvrsta i osetljiva tela, čiji su elementi: vatra, voda, zemlja i vazduh. Ovi se elementi među sobom menjaju, prelaze jedan u drugi i spajaju se da bi stvorili živi kosmos, razuman, sferičan, u čijem je središtu Zemlja, i sama sferičnog oblika i svuda naseljena. Svetlost i mrak imaju podjednak udeo u vasioni, isto tako i toplo i hladno, suvo i vlažno. Ako preovlađuje toplo, imamo leto; ako preovlađuje hladno, imamo zimu; ako suvo, imamo proleće, ako vlažno, onda imamo jesen. Najbolje godišnje doba imamo kad su sve mase u ravnoteži, sveže proleće je zdravo godišnje doba, a jesen koja vene je nezdrava. Dan pokazuje istu

razliku: rano jutro je njegov osvežavajući deo, a veče deo u kome dan vene, te je i nezdravije. Vazduh oko Zemlje je nepokretan i nezdrav, i sve što se nalazi u njemu je smrtno. Najviši sloj vazduha se stalno kreće, on je čist i zdrav, i sve što se u njemu nalazi je besmrtno i božansko.

Jedistveno zemaljsko biće tvore telo, duša i duh, kao što je jedinstveno božansko biće trojno, a čine ga Duh, duša i srce živog Univerzuma. Već tada su poznati nizovi Brama-Šiva-Višnu, ili Oziris-Izida-Horus. Docnije su ranohrišćani umesto jasne trijade Otac-Majka-Dete uveli niz Otac-Sin-Sveti duh, ujedinjene pod pojmom Svetog Trojstva, ali su se kontroverznim odbacivanjem ženskog božanskog principa udaljili od čitavog Logosa.

I čovek i svemir nastali su prema Božjoj slici i postoji stalna interakcija između onog što je gore, velikog čoveka, univerzuma, i onog što je dole, čoveka, malog univerzuma. Nebeska tela su vidljiva obličja duše, duha i uma, jednako kao što je ljudsko telo samo fizička forma, omotač nevidljivog duhovnog organizma. Telo je smrtno, deljivo, pasivno, duša eterična. Bez eteričnog elementa materijalni ne može ni da postoji, ni da se pročisti, ono je inertna, beživotna masa.

U svako stvorenje, jer je svako od Boga, Bog je utisnuo svoj pečat, koji ima svoj fizički otisak, a to je materijalno telo. Smisao postojanja svakog čoveka je da odbaci svoju nižu prirodu, i da se, vođen vlastitim duhovnim eterom, uspne u osmu sferu, odakle može preći u carsvo besmrtnika gde i jeste njegovo praporeklo.

O dušiDuša je izdvojeni deo etera, čiji je jedan deo topao a drugi hladan i razlikuje se od života. Ona je besmrtna, jer je besmrtno ono čiji

je ona deo. Živa bića se jedno iz drugog stvaraju rađanjem i ne postoji spontano rađanje iz Zemlje. Seme je kap uma koja u sebi sadrži topao dah; kad se ulije u matericu, onda se iz mozga izdvaja ihor (limfa), vlaga i krv, iz čega se onda stvaraju meso, tetive, kosti, kosa i čitavo telo, dok duša i osećaji dolaze od toplog etera. Otprilike za četrdeset dana se oblikuje prvo zgušnjavanje (pagen), a po određenim harmoničnim odnosima rađa se dete za sedam, devet, ili najviše deset meseci. Ono u sebi nosi sve potrebne odnose koji sačinjavaju život, oblikovane u kontinuiran red, prema odnosima harmonije. Opažanje je neka vrsta toplog etera, oči su kapija sunca.

Čovekova duša je podeljena na tri dela: razum, pamet i hrabrost. Pamet i hrabrost imaju i ostale životinje, ali razum ima samo čovek. Sedište duše se pruža od srca do mozga, u srcu je hrabrost, u mozgu pamet i razum. Čula su kapljice koje dolaze od mozga. Razum je besmrtan, a sve ostalo je smrtno. Duše dobijaju hranu iz krvi, a duševne sposobnosti su strujanja vetra i one su, kao i duše, nevidljive kao što je i etar nevidljiv. Vene, arterije i tetive su veze duše; kad je ona snažna i zabavljena sama sobom, onda reči i njena dela postaju njene veze. Izbačena iz svog sklopa, ona luta vazduhom, a Hermes je njen čuvar. Zato ga zovu pratiocem i vratarom, on odvaja duše iz njihovih tela i vodi ih na odgovarajuće mesto. Čiste duše vodi na najviše mesto, a nečiste ne mogu da se približe čistima, ali ni jedne drugima, nego ih Erinije drže vezane neuništivim okovima. Vazduh je sav ispunjen dušama, koje zovemo demonima ili herojima. Oni ljudima šalju snove i predskazanja bolesti i zdravlja, i ne samo ljudima, nego i ovcama i ostaloj stoci; na njih se odnose i očišćavanja i okajanja, kao i svako proricanje i predskazivanje i slično. Najvažnija stvar u životu ljudi je da nagovore duše na dobro ili na zlo. Blaženi su oni koji imaju dobru dušu; a oni koji imaju lošu dušu nikad ne mogu biti spokojni.

Psihe, duša, je medijator, posrednik između duha i tela, i izvire iz Duše sveta. Ona je most između Ideje i materije i na očitovanje je pokreće sila Erosa, odnosno ljubavi. Slepa i zbunjena sila u mineralnom obličju, individualizovana u biljci, polarizovana između osećaja i instinkta kod životinje, ona se laganim i postepenim procesom uzdiže ka svesnoj monadi i vidljiva je već

kod nekih viših životinja. Životna sila i duhovni element postoje u svakom carstvu, samo u različitim količinama. U svetu bakterija, donjem carstvu, duševna sila zadržava se nemerljivo dugo, nekad i posle kosmičkih revolucija, prelazeći na viši nivo tek nakon krupnih promena na planeti. Fluidna, nepolarizovana duša minerala i povrća vezana je za element zemlje. Duša životinja, snažno privučena zemaljskom vatrom, ostaje nakon smrti u telu još neko vreme, a potom se vraća na planetu i reinkarnira u svojoj vrsti. Niži slojevi atmosfere naseljeni su elementalima ili dušama životinja koje imaju svoju ulogu i mesto u životnom ciklusu i veliku okultnu moć nad čovekom.

Nejasna ali neuništiva individualnost, božanski je pečat Monade u kojoj Bog želi svesno da se očituje. Monada razvija u sebi samoj skrivene principe. Polarizovana sila postaje sposobna za osećaje, senzacije postaju instinkt, a instinkt narasta do inteligencije. U meri u kojoj treperi i svetli plamen svesti, duša postaje nezavisna od tela i ponovo sposobna za samostalno postojanje. Ovo učenje nalikuje ezoterijskim tradicijama Indije i Egipta, po kojima je ljudsko postojanje počelo na drugim planetama, gde je materija daleko manje gustine, a u gasovitim telima duša se mnogo lakše inkarnira.

O uzdizanju u jedinstvoCentralna duhovna praksa je uzdizanje u Jedinstvo, u hrišćenstvu docnije opisanom kroz pojam spasenja. Ono se prevashodno može ostvariti zahvaljujući principu da "slično prepoznaje slično". Dakle, ko poznaje Jedno, postaje Jedno. Čoveku su moguća tri puta uzdizanja:

ZLATNI STIHOVI

Besmrtne bogove najpre, po zakonu kakav je propis,poštuj i zakletvu čuvaj, a zatim dične heroje,i još bogove poštuj pod zemljom, po zakonu radeć'.Poštuj i roditelje i najbliže srodnike svoje.A od ostalih biraj za druga najboljeg od svih.Rečima popuštaj blagim i delima korist što nose.Prijatelja svoga ne mrzi zbog pogreške male,dokle god možeš, jer sila do nužde boravi blizu.To, eto, znaj, a navikni vladati ovim:trbuhom najpre i snom i požudom polnom i gnevom.Sramotu nikakvu nikad ne čini, ni s drugom,ni kad si sam; od sebe se najviše stidi.Zatim, pravdu izvršuj i delanjem svojim i rečju,nemoj se navići da, ma u čemu, nerazborit budeš,nego znaj da je svima smrtnicima suđeno mreti,bilo ti drago da novac stekneš il' izgubiš opet.A što, božanskom sudbom, smrtnici imaju muka,kakav god udes da imaš, podnesi i nemoj se ljutit,Priliči pomoći koliko možeš, ali misli ovako:ljudima dobrim od toga Sudbina ne poklanja mnogo.Mnogi govori ljudima stižu, ima i loših i dobrih;nemoj se čuditi njima i ne daj da srce ti taknu.Ako se laž koja zbori, ti blago odstupi, uzmakni.A što ti kažem, to gledaj da svagda se izvrši u svemu:neka te niko, ni rečju, ni delom, ne podstakne da štoučiniš ili da rekneš, što nije korisno za te.Razmisli pre nego počneš, da ne bi učinio ludost;svojstvo je jednog čoveka da radi i govori ludo.Nego izvršuj ono što neće te docnije mučit.Ništa ne čini što ne znaš, no uči ono što treba,tako ćeš moći svoj život provesti u najvećoj sreći.Niti za telesno zdravlje ne valja nehajan biti,ali u piću i jelu i vežbama umeren budi.Merom pak nazivam ono što neće ti zadati muka.Navikni čistim životom da živiš, i krotkim i smernim,pazi da ne radiš ono što budi zavist u ljudi.Nemoj bez potrebe trošiti, kao da za lepo ne znaš,niti tvrdica budi: u svemu je najbolja mera.Radi što neće ti škodit, a promisli pre nego počneš.

Nikako ne daj da san na nežne ti spusti se očipre nego posao svaki pretreseš onoga dana:>Gde li pogreših? Šta li učinih? Šta dužan propustih?<Počni najpre od prvog i zatim pođi po redu:učini li zlo, prekori se; raduj se, ako učini dobro.U tom se vežbaj, to radi, i tome treba da težiš:takav trud izvešće te na put božanske vrline,kunem se onim što broj četvorni duši nam dade,izvor prirode večne. Za dobar svršetak se najprebogu pomoli, pa pregni na pos'o. Kad postupiš tako,znaćeš besmrtni bog šta sredi, a šta samrtan čovek,kako se rastura sve i kako se zajedno drži.Znaćeš i šta je pravo, u svemu je priroda slična,te očekuj šta treba, i sve će ti poznato biti.Znaćeš da ljudi sami navaljuju na sebe muke,jadni, jer dobara kad kraj njih se nađu nit videnit čuju, a zla da se reše malo ih ume.Takva sudbina vara smrtnike, i oni, k'o valjci,sada se amo, sad tamo, u stalnom kotrljaju jadu.Turobna pratilja Svađa u potaji nanosi štetu,zato je ne raspiruj, ne popuštaj, pa se povuci.Dive oče, ti sve bi od mnogih spasao bedakad bi svima pokazao kakva je narav u koga;Nego bez brige budi, jer ljudi božanskog su rodakojima priroda nudeć' pokazuje svetinju svaku.Ako je do njih ti stalo, izlečićeš sve što ti kažemi jak bićeš, a dušu iz ovih ćeš nevolja spasti.Ne jedi jela što ih zabranismo u Očišćenjui Odrešenju duše, ocenjuj i misli na svaki propisuzevši razum odozgo da vozar ti najbolji bude.A kad ostaviš telo i uđes u slobodan etar,bićeš besmrtan, bog vekoviti, ne više smrtan.

Zlatni stihovi su rezime Pitagorine doktrine, iako nije dokazano da je on autor svih 69 fragmenata. Dok je radio na organizaciji svoje Akademije, Platon je izdvojio ogromno bogatsvo u srebru da bi došao do nekih od ovih rukopisa.Iz ovih fragmenata, tzv. "akuzmata", slušaoci su dobijali moralne poduke, a samo su matematici raspravljali o njihovom skrivenom

značenju. Spoljni krug značenja Zlatnih stihova bavio se vaspitanjem i uzdizanjem ličnosti kroz negovanje svih vrlina.

Govorili su o tome da je vrlina harmonija. Ljudima se poručivalo da se među sobom tako ophode da ne stvaraju neprijatelje od prijatelja, nego obrnuto, da neprijatelje pretvaraju u prijatelje. Zakon treba podržavati, protiv bezakonja se boriti. Izbegavati preteranu ugojenost, na putovanju menjati napor i odmor, vežbati pamćenje. Bogatstvo je nestabilno uporište; slava još nesigurnije; nestabilni su i telo i moć i čast, sve je to prolazno i nemoćno. Snažna uporišta su obzir, darežljivost i unutrašnja snaga. Ništa ne treba smatrati svojom svojinom. Pitomu biljku ne treba ni uništiti niti oštetiti, kao ni životinju koja čoveka ne ugrožava. Svako proricanje je dostojno poštovanja. Duša se oblagotvoruje pevanjem uz liru i pevanjem himni. Zahvalnost treba iskazivati i bogovima i dobrim ljudima. Mi smo stranci na ovom svetu, a telo je kovčeg duše. Pa ipak, samoubistvom činimo zlodelo prema božanskom duhu koji u nama obitava i čiji smo sastavni deo. On je naš čuvar i sve dok nas on zadržava u životu mi ne bi trebalo da se iz njega povlačimo.U ovom životu postoje tri vrste ljudi, baš kao što postoje i tri tipa posetilaca na Olimpijskim igrama. Najniži su oni koji dolaze da trguju; sledeći su oni koji učestvuju u takmičenjima, a najviši su posmatrači. Dakle, najviše pročišćenje dolazi kroz nesebičnu mudrost, a čovek koji se tome posveti prvi će se osloboditi od ponovnog rađanja.

Znanje je plod mentalne akumulacije i zadobija se uglavnom posmatranjem. Mudrost je  razumevanje izvora ili uzroka stvari, a do nje se dolazi intuicijom. Sposobnost razumevanja stvari obezbeđuje nam monada.

Evo nekih tumačenja Zlatnih stihova navedenih u slobodnom prevodu:.    Ne šetaj nikad glavnom ulicom (traži mudrost u samoći).    Ne džaraj vatru mačem (ne podstiči ni svoj ni tuđ gnev i rastući bes).    Upravljaj svoj jezik pre svega prema bogovima (poštuj bogove pre polubogova, heroje pre ljudi, a među ljudima najpre svoje roditelje. Ono što je vremenom ranije zaslužuje veće počasti; jer i

izlazak sunca dolazi pre zalaska, početak pre završetka, rođenje prethodi smrti)..    Pomozi čoveku da podigne svoj teret, ali mu nemoj pomagati da ga spusti (pomozi onome koji hoće da preuzme odgovornost, ali ne pomaži onome ko hoće da je izbegne, jer je lenjost veliki greh).    Ne govori u tami (ne tumači božansku nauku bez duhovnog svetla).    Kad ideš u svet, ne okreći se na granici, jer će te pratiti furije (kad stupiš na put misterija, ne vraćaj se starim načinima razmišljanja, bolje da o Bogu ništa ne znaš, nego da odustaneš i patiš).    Hrani pevca, ali ga ne prinosi na žrtvu, jer je on Svetinja Suncu i Mesecu (prvi nivo značenja je protivljenje prinošenja žrtava bogovima, a drugi je da je pevac, ljudsko telo, sveto i za Sunce, tj. Boga, i za Mesec, tj. prirodu, pa ga treba čuvati kao čovekov najdragoceniji način izražavanja. Ovo je istovremeno i upozorenje protiv samoubistva).    Ne primaj u kuću onog ko će te progutati (ne puštaj u svoj život beskorisne i štetne misli i ljude, pazi o čemu razmišljaš i okruži se mislećim i ljudima sa savešću)..    Ne nudi olako svoju desnicu (ne nudi znanje i mudrost onima koji su nesposobni da ih cene. Naime, Pitagorina račva, ili Drvo, tj. znak "Y" bio je simbol mogućnosti izbora, gde je desni krak božanska, a levi zemaljska mudrost. Kandidat hoda stazom života, oličenom u centralnom kraku, sve do tačke u kojoj će morati da donese odluku. Ovaj koncept verovatno je donet iz Egipta, gde su neofiti bili ritualno suočavani sa dva ženska lika. Ona obučena u belo pozivala je u hram, a druga, okićena draguljima, nosila je poslužavnik pun grožđa, kao simbol lažne svetlosti. Ovaj simbol danas možemo videti u tarot kartama, simbol raskršća puteva).    Čaršave uvek raspremi iza sebe (kad se probudiš iz neznanja, ukloni sećanje na svoju duhovnu tamu, ne ostavljaj za sobom kalup i formu koju će neuki iskoristiti kao kalup za livenje idola).    Ne mokri na odsečene nokte i kosu i nemoj ih gaziti (ne vređaj svoje odbačene navike i mišljenja, ne vezuj se za njih čak ni kritikom).    Jezičak na vagi da ne preskoči (živi umereno i ne idi preko onog što je pravo i pravično. Pitagori se pripisuje i izrada "čaše

umerenosti", tj. "pehara pravičnosti": čaša je iznutra imala liniju do koje se piće može sipati, ako se pretera, kroz središnju cev sav napitak bi iscureo napolje).    Ne sedi besposlen na merici za žito (danas se pobrini i za sutra, jer je merica tvoj dnevni obrok).    Ne proždiri srce.    Božju sliku na prstenu ne nosi sa sobom.    Tragove lonca u pepelu izbrisati.    Ne brisati stražnjicu bakljom.    Ne mokriti okrenut prema suncu.    Ne držati ptice s krivim kandžama.    Oštricu mača okrenuti naopako.    Kada odlaziš u hram, skrušeno se pokloni i nemoj se usput baviti, ni rečju ni delom, nikakvim svetovnim poslovima..    Ne smej se grohotom.    Čovek mora obuti prvo desnu cipelu.    Naspi kad nazdravljaš bogovima iznad drške krčaga, u znak znamenja i neka niko ne otpija sa istog mesta.    Idi bos na skriveno mesto kad prinosiš žrtvu.    Izaberi radije snagu duše nego snagu tela.    Stvari koje traže veliki napor doprinose vrlini mnogo više od zadovoljstva.    Svaka strast duše je apsolutni neprijatelj njenom spasenju.    Teško je slediti više puteva istovremeno.    Neophodno je izabrati život vrline. Navika će takav život učiniti prijatnim

BRAK

Krotonjanin Brontin imao je kći Teano, devojku izuzetne lepote, koja je tada bila Pitagorina učenica, a docnije posvećenik. Sam majstor je bio 60 godišnjak, savršenog zdravlja i snage. Njihov brak je celom učenju dao pečat ostvarenja. U njemu je rođeno troje dece, sinovi Arimnest i Telaug i kći Damo. Docnije je Telaug bio Empedoklov učitelj i uveo ga u pitagorejske misterije. Nakon očeve smrti, Damo je čuvala neke njegove spise. Ni u trenucima najvećeg siromaštva nije prihvatila astronomsku sumu da ih preproda.

PITAGORINA SMRT

Ne zna se tačno ali preovladava mišljenje da je Pitagora umro 493. godine pne. U Krotonu je živeo već trideset godina i reformisao ustav u aristokratski. Njegovoj zajednici pridružilo se oko dve hiljade građana i njihovih porodica. Uticao je da se kao vrhovna gradska vlast u gradu postavi Savet tri stotine, sastavljen od matematika, koje su birali svetovni članovi Saveta hiljade. Politikom su se bavili samo posvećenici, na čelu sa Pitagorom, obavezani zakletvom apsolutnog ćutanja. Uspeo je da ubedi tiranina Sicilije da vrati uzurpirani imetak. Njegov pozitivni uticaj se proširio na celu južnu Italiju, obnovljeni su red, pravda i sloga.

Gradovi pod njegovim uticajem razvijali su se nezavisno i slobodno.

Važila je sledeće logika: odbaciti i tiraniju i demokratiju, jer nijedno od tih uređenja nije moguće svesti na trijadni obrazac, dakle neharmonični su i samovoljni. Državom može upravljati samo aristokratija uma i karaktera. Nema većeg zla od anarhije, jer se čovek može održati samo ako njime neko upravlja. Oni koji upravljaju, treba da budu ne samo obrazovani, nego i čoveku prijatelji, a oni kojima se upravlja treba da budu ne samo poslušni, nego i odani onima koji upravljaju.

Strogošću, praktičnom reformom, autoritativno-socijalnim duhom, izgrađivanjem pravilnih odnosa delova i celine, pitagorejci su izvršili veliki pozitivan uticaj: probudili su helenske gradove, koji su živeli u atmosferi neobuzdane raskoši, spasivši ih od opasnog razmekšavanja duha. Uspeh njihovog rada je značio pobedu morala nad pokvarenošću, pobedu svetle, jasne i čvrste određenosti nad maglom i pijanstvom neodređenosti.Suvereni uticaj velikog duha i karaktera, magija njegove duše i inteligencije, budila je takođe i mržnju i zavist. Njegov uticaj je trajao četvrt veka, a reakcija je došla kada je bio u svojim devedesetim godinama. Počelo je ustankom u gradu Sibarisu, nakon čega je, zbog tamošnjih izbeglica, izbio sukob dva grada. Krotonska vojska, pod vođstvom Pitagorejca Milona, pobedila je svoje rivale, ali je neobuzdana rulja sravnila ceo grad. Na Pitagorejce se sručila strašna osveta, raspirena pre svega zavišću usled njihove superiornosti. Nekadašnji kandidat Silon, odbačen zbog svog opakog i vlastoljubivog karaktera, postao je u međuvremenu zagriženi neprijatelj, stvorivši čak i klub protivnika pitagorejaca. Nakon proglašenja za narodnog tribuna, izvadio je ukradene fragmente učenja i pokušao da dokaže da je Pitagorin katehizis zločin protiv slobode.

Po nekim autorima, Pitagora je u tom periodu otišao u Grčku da sahrani svog učitelja Ferekida i nije ga bilo dva meseca. Po povratku na Kroton, zatekao je Silonov ustanak. Jedne večeri, dok je 40 glavnih učenika boravilo u Milonovoj kući, Silon je okupio svoje sledbenike, opkolili su kuću i zapalili je.  Požar i bes rulje preživela su dvojica, Arhip i Lizis.

Postoji legenda i da su Pitagoru uhvatili pri pokušaju bekstva; stigao je do jednog polja obraslog bobom, gde je stao, izjavivši da više voli da bude uhvaćen nego da pređe preko njive i da više voli da bude ubijen, nego dap red ruljom brani svoje učenje. Tu su ga ubili njegovi gonioci. Po trećim izvorima, Učitelj je ostao u životu, ali je narednih 40 dana proveo u Hramu Muza u gladovanju, a možda u Metapontu, odakle se, naposletku, preselio među besmrtnike.

Vekovima su Pitagorini uvidi uticali na različite neoplatonske, hermetičke, kabalističke i gnostičke tradicije. Pitagorini sledbenici su, imeđu ostalih, Empedokle, Platon, Apolonije iz Tijane, Plutarh, Plotin i Hipatija. Svi veliki grčki antički autori zrače Pitagorinim duhom, a takođe i gnostički autoriteti ranog hrišćanstva i aleksandrijski neoplatoničari.Platon je na njemu sazdao kompletan metafizički sistem, najbolje ga opisujući u dijalogu "Timej".

Apolonije iz Tijane, neoplatoničar iz 1. veka n.e., obratio se persijskom kralju sa željom da se upozna sa "znanjem njegovih magova", i potvrdi da li je njihovo znanje zaista tako sveobuhvatno kao što je čuo. "A sâm sam pristalica učenja Pitagore sa Samosa", rekao je tom prilikom. Njegovo najvažnije delo je Niktemeron.

Hipatija, najpoznatiji ženski filozof antičkog sveta, podučavala je Pitagorejsku nauku u Aleksandriji i umrla od ruku raspomamljene hrišćanske rulje.

Devet vekova od zabrane paganskih učenja, pitagorejstvo se na zapadu ostvarivalo presvučeno u hrišćansku odeću. Prekretnica je nastupila sa Pletonom, koji je 1439. g., u cilju pomirenja milenijumskog raskola zapadne i istočne hrišćanske crkve, u Firentinskom Savetu držao predavanja o Platonu, nakon čega je otpočelo osnivanje nove Akademije u Firenci, kojom je rukovodio Marsilio Fićino a kasnije njegov đak, Piko de la Mirandola.

Pitagorejski posvećenik bio je i Suhravadi (12 vek ne), osnivač Ishraki (Iluminata) sufija. Pogubio ga je sultan Saladin, da mu ne bi zaveo sina u svoja jeretička verovanja.

Važan korak u ponovnom otkrivanju Pitagorine tradicije na zapadu načinio je u 18. veku Tomas Tejlor, "engleski pagan", čiji su engleski prevodi antičkih grčkih tekstova privukli mnoge važne romantičare, pre svega Vilijema Blejka.

Pomenimo i K.G. Junga (1875-1961), čiji je koncept arhetipa direktno preuzet iz platonizma, odnosno pitagorejstva i potvrđen u empirijskoj psihologiji.Mnoga Pitagorina predviđanja su bukvalno ispunjena. Bio je adept, posvećenik najvišeg reda, imao neposrednu duhovnu viziju i našao ključ za duhovni svet. Ostavio je čitavo bogatstvo znanja iz primarnih izvora istine, ujedinjeno sa čudesnim intelektom visoke moralne vrste koji je nalagao poštovanje i ljubav za sve.

Za kraj, citirajmo Eduarda Širea: "Pitagorino veličanstveno zdanje nikada nije uništeno. Aleksandrijska Škola zaposela je gornje spratove, savremena nauka ojačala temelje i prizemlje. U brojnim sobama nastanile su se mnoge filozofske škole kao i mistične i religiozne zajednice. Ipak, još uvek nijedna filozofija se nije naselila u njegovoj harmoničnoj celini."

prvi deo   http://kpv.rs/?p=1556drugi deo http://kpv.rs/?p=1625