Победите дечје страхове уз сликовнице

УТИЦАЈ БАЈКИ

Често родитељи уочавају како су бајке препуне насиља истрашних описа, и питају се може ли то нашкодити дете-ту?

Треба ли детету читати само реалистичне приче о дечацима идевојчицама, животињама који упадају у различите згоде инезгоде и из њих се сретно извуку?

Јесу ли штетне за децу фантастичне приче о бићима којих нема и од којих се могу уплашити?

Је ли штетно за дете да му описујемо како змајеви прождируљуде, како деца затварају старе жене у запаљене пећи и режувуковима трбух?

Одговор:• Дечији психијатар Б.Бетелхајм је закључио да су хорор-бајке део

фолклорног наслеђа готово свих народа света и да оне имају сасвим јасну позитивну улогу у социјализацији деце

• То је једноставан образац у коме храбар, мудар или племенит добија награду (принцезину руку, славу, дуг и сретан живот) а оног који је зао сустиже заслужена зла судбина.

• Тако дете задовољава дубоку потребу за испуњењем правде а бајка му нуди једноставан увид у добро и лоше и уверава га да ће добро победити зло

• Због своје јасне предвидивости бајке осим емоционалног растерећења пружа детету и осећај владања ситуацијом и снагама којима оно не може овладати у стварности зато је могуће да прерада и изостављање насиља и страшних детаља осиромаши бајку у њеном највреднијем делу

• Због свих тих разлога бајке су у свом изворном облику потребне и корисне детету у раздобљу између четврте и девете године

Ипак, опрез!Нека деца почињу пре од остале деце замишљатии стварати слике о ономе о чему слушају, па је потребно пажљиво пратити њихове реакције

Ако дете не ужива у постепеном расту емоционалне напетости и олакшању након завршетка приче ( а то ћемо приметити ако оноизбегава причу, не тражи понављање и показује страх) то је знак да му је машта живо развијенаи да је због тога осетљиво на елементе приче који су другој деци још недоступни.

Ако се код детета примети повећан страход мрака, ако се боји вука, вештице или змаја

треба ли родитељ да разбије илузију бајке уверавајући дете да је то све измишљено, да не постоји

?То би уништило оно што је детету потребно и важно у бајци, то бига разочарало и оставило незадовољеним.Било би добро да у том случају прекинете обичај читања пре спавања и да изаберете неке приче са мање застрашујућих детаља.Али, најважније је стално наглашавати већу снагу добра и сигурнупобеду над оним што је зло, као и снагу родитеља и самог детета дазаједнички могу отерати и престрашити све зле вештице на свету!

КО МОЖЕ И ЖЕЛИ ДА ВАМ ПОМОГНЕ...

• ВАША БИБЛИОТЕКА

ПРЕПОРУЧУЈЕМО ВАМ...• Ова прича ће омогућити Вашем

детету да се више не осећа несваћено.Можда ће и Вама, као родитељу, помоћи да се смирите:

• “страх од мрака” лакше нестаје уколико не присиљавамо дете да га превазиђе. Боље га пустите да Вам се повери!

• ДОДАТАК ЗА РОДИТЕЉЕ

• Још једном је са нама мали Мишко који се овде суочава са сталним човековим пратиоцем - страхом.

• Он се боји свега: од бубамаре и комарца, преко глисте, па све до малог мрава од којег га "подилази језа".

• Нарочито је Мишку страшна његова соба увече, у мраку, када разбацана одећа добија облик бабароге и страшила.

• Ипак, уз малу помоћ старијих, Мишко ће и овај проблем оставити иза себе.

•

Milica je imala košmar

• Problemska slikovnica koja govori o strahovima, vezanim uz loš san. Mala deca još nisu u stanju da razlikuju san od jave, pa kada imaju noćne more, oni to vrlo burno proživljavaju. Ova slikovnica će im pomoći da se osjećaju bolje, kad spoznaju da u tome nisu sami i kako je svaki problem vredno podeliti s roditeljima, jer već čim ga izgovorimo problem je upola manji.

• Razgovori o osećanjima uče decu da je normalno ponekad u životu biti tužan, ili ljut, ili uplašen. Što je otpornost deteta na bolna osećanja veća, to ono slobodnije uživa u svom svetu, oseća se sigurno u svoje mogućnosti i zato je srećno.„Kad me uhvati strah“Deca se plaše mnogo čega – paukova, grmljavine, mraka, zato što imaju bujnu maštu. Izuzetno je važno da pažljivo slušate dete kada priča o svojim strahovima. To mu pomaže da se ne stidi zbog toga što je ponekad uplašeno. Dete s kojim se razgovara o njegovim strahovima razviće samopouzdanje neophodno da bi se suočilo s njima i postati svesno da naposletku to užasno osećanje mora proći.

• “Ja se ničega ne bojim, da znaš!” “Bojiš se,” reče Joca. “E, baš se ne bojim,” odgovorila je Cica. “Onda idi u baštu.” Cica je pogledala napolje. Bilo je tako mračno… Ali, nije Cica jedina koja se boji. Kad se Vita boji da glumi Josifa u školskoj božićnoj predstavi, Cica mu priskače u pomoć. Tu je i da spasi Anitu od maltretiranja. Od pomoći je čak i kad strah savlada njenog velikog brata Jocu…

АКО ПОВРЕМЕНО СКОЧИШ У НЕПОЗНАТО,МОЖЕШ ДА САЗНАШ НЕШТО НОВО О СЕБИ!

• Веверица Плашљивица више воли да остане код куће, на свом безбедном дрвету, да следи свој пажљиво направљени план рада, него да ризикује и оде у непознато. А онда се, изненада, догодило нешто што није део плана...

Народна библиотека Пожега• Дечје одељење Вас позива да са децом дођете у библиотеку и да им омугућите да уплове у чаробни свет

књига!

• ЧЕКАМО ВАС!

• ХВАЛА НА ПАЖЊИ