ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈКлење је село у општини Богатић

Површина Клењачког атара је 34 km²

Положај веома повољан - на путу Шабац-Бијељина

РЕЉЕФ

Постоје напуштени меандри Дрине у деловима Ратача и Милатовац

Најдоминантијиоблик рељефа је суво речно корито мртваје Жураве

Нагиб терена не прелази 0,55%

КЛИМА

Просечна годишња температура ваздуха око 11ᵒС

Пролеће је сунчаније од јесени, иако је јесен топлија

Ветар дува из југозападног и северозападног правца

Средња годишња влажност ваздуха око 77%

Средња годишња количина падавина 830 mm

ХИДРОГРАФИЈА

У праисторији је текла река Журава

Данас на територији Клења нема површинских токова

Дрина је на удаљености од 6 km западно, Битва 7 km источно, а Јерез 12 km југоисточно

БИЉНИ СВЕТ

Храст лужњак, топола и багрем су најзаступљенији

Од 1815. су шуме нагло крчене

90% биљног покривача су културне биљке

Травне површине чине зубача, лисац, коњски босиљак и троскот

ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ

Од дивљачи се могу видети зечеви, јелени, дивље свиње, срне и лисице

Раније су у Клењу живели, поред горенаведених врста, и медведи и вукови

ПРИВРЕДА - ПОЉОПРИВРЕДАПољопривреда је традиционално најважнија привредна делатност

Основна грана производње у пољопривреди је ратарство

Највише се гаје кукуруз, пшеница, јечам, соја и сунцокрет

Воћњаци се углавном гаје у двориштима и имају мали привредни значај

Сточарство је неизоставно у привреди

У 19. веку је постојала традиција гајења спортских коња, али данас их је веома мало

Сточна храна је скупа, па производња у сточарству опада

Највише се гаје свиње, говеда, живина и овце

ПРИВРЕДА - ЗАНАТСТВО

Занатство је на високом ступњу развоја и образованости

Занатске радње задовољавају потребе становништва

Ковачке радионице су задржале свој изглед од пре 50 година и начин рада

ПРИВРЕДА – САОБРАЋАЈ, ТРГОВИНА И УГОСТИТЕЉСТВО

У близини је гранични прелаз са Републиком Српском – БиХ (Павловића мост)

Аутопут Е-70 се налази на 35 km од Клења, магистрални пут М-19 (Београд – Шабац –Лозница) је удаљен 7 km, а М-21 (Сјеница – Ваљево – Шабац – Рума – Нови Сад) 28 km

Пруга Богатић – Клење – Петловача није више у употреби

У Клењу постоји 6 продавница, 4 ветеринарске апотеке, 9 продавница пића (кафане, кафићи итд), 2 кладионице и једна млекара

ИСТОРИЈА СТАНОВНИШТВА КЛЕЊА

Илири – (1300 – 1200 г. п. н. е)

Римљани – почетком 3. века п. н. е. до 7. века нове ере (Villae Rusticae (сеоска вила) – археолошко налазиште)

Словени – 7. век до данас

СТАНОВНИШТВО КЛЕЊА

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

4000

4500

19481953196119711981199120022011

Становништво Према попису из 2011. године, у Клењу живи 2935 људи

Примећено је да се број становника смањује (1953 – 4138 становника)

Према попису из 2002. године, 98% људи који живе у Клењу су Срби, 1% су Роми, а 1% остали

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ – VILLAE RUSTICAE

Са сајта macvainfo.rs

КАКО ЈЕ КЛЕЊЕ ДОБИЛО ИМЕ?

За време Трећег крсташког рата (1189), на путу за Јерусалим, свети римски цар Фридрих Барбароса је водио своју војску кроз Мачву. Његов војвода Ото Клен је умро у Клењу, па је по њему названо село.

НАФТА У КЛЕЊУ

Пре неколико година су у Клење долазили људи из „Гаспрома“ са машинама за налажење нафте.

СПОРТ – НИКОЛА НИНКОВИЋ

Играо је за У-19 и У-21 репрезентације Србије

Тренутно наступа за ФК „Партизан“

Проглашен је за једног од најталентованијих младих фудбалера у Европи

СПОРТ – МИЈАИЛО ГРУШАНОВИЋ

Два пута је био „МVP“ лиге Југославије и најбољи стрелац –1994. и 1998. године

Највише поена на утакмици је дао суботичком Спартаку –50, када је играо за КК Војводину. У тој сезони је постигао 293 поена.

Играо је за клубове: Ива (1978-1998), Беопетрол (1998-1999), Борац Чачак (1999-2000), Војводина НИС (2000-2002), Лавови 063 (2002-2003), Свислајон (2003), Рудар Угљевик (2004-2005) и ОКК Шабац (2007-2010)

Презентацију направио:Александар Станојчић VIII-3

КРАЈ ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ