Костолацкоји ја волим

ИсторијаКостолачка култура је енеолитска култура, која назив добија по

археолошком локалитету код Костолца, а област коју обухвата је шира од познатије Баденске културе, јер захвата Карпатски басен, Централнобалканско подручје и румунско Подунавље. Милоје Васић је 1906. и1908. публиковао налазе из Костолца, али и налазе исте културе из Прахова и Винче.

Костолачка култура, насупрот свом генетском претходнику - Баденској култури, гради солидне надземне објекте, трајније природе, које обнавља више пута. Куће су правоугаоне и велике. У начину градње се наслеђују познонеолитске традиције. Под је масиван, набијен, углачан, зидови су од плетера, вертикалнихстубова облепљени блатом. Архитектура је прилагођена конфигурацији терена.

Примењује се скелетно сахрањивање и кремација. Код скелетног је реч о згрченцима у раци, а код кремације пепео је или у урни или се спаљени остаци стављају у јаму и покривају поклопцем. Керамичке посуде карактеристичнеза костолачку културу су:

ГеографијаКостолац је градско

насеље и седиште градске општине Костолац која се налази у саставу града Пожаревца у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 9569 становника.

На месту данашњег Костолца се налазио важан римски град Виминацијум.

Костолац је центар Стига, а у његовој околини се налазe термоелектране и рудници угља.

ЉудиУ насељу Костолац живи 6973 пунолетна

становника, а просечна старост становништва износи 35,7 година (34,8 код мушкараца и 36,6 код жена).

У насељу има 3186 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

ОбичајиУ Костолцу се налази и аутентична Војводина, село

Острово. Једино мештани овог села нису постали део Костолца због термоелектране, него зато што је тако хтела историја.

Некад је село било део Аустроугарске, а Немци су, кажу мештани, `43. повезали село са Костолцем и од острва направили полуострво. Данас је Острово Банат у Браничевском округу. Овде се још од малих ногу уче банатски обичаји и банатске игре.

Порез плаћамо Пожаревцу, а Богу се молимо у Вршцу, у шали кажу мештани јер је село епархијски остало у Банату. Занимљива је и прича о сеоској цркви. У дворишту је 80-тих година изграђен травњак у облику петокраке, мештани кажу да би се помирили комунисти и верници.

Међутим, оно по чему је ово село одскора чувено је "Островачки бећарац", манифестација која се одржава у другој половини јула, када је у селу најживље.

Волим Костолац је градско насеље и седиште 

градске општине Костолац која се налази у саставу града Пожаревца у Браничевском округу.

Према попису из 2011. било је 9569 становника.

На месту данашњег Костолца се налазио важан римски град Виминацијум. Костолац је центар Стига, а у његовој околини се налазe термоелектране и рудници угља.

Не волим Костолачка култура је енеолитска

 култура, која назив добија по археолошком локалитету код Костолца, а област коју обухвата је шира од познатије Баденске културе, јер захвата Карпатски басен, Централнобалканско подручје и румунско Подунавље. Милоје Васић је 1906. и1908. публиковао налазе из Костолца, али и налазе исте културе из Прахова и Винче.

Костолачка култура, насупрот свом генетском претходнику - Баденској култури, гради солидне надземне објекте, трајније природе, које обнавља више пута. Куће су правоугаоне и велике. У начину градње се наслеђују познонеолитске традиције.

Под је масиван, набијен, углачан, зидови су од плетера, вертикалнихстубова облепљени блатом. Архитектура је прилагођена конфигурацији терена.

И још...