Biologija Ćelijske organele

Aleksinačka gimnazija

UčenikJelena StojanovićProf. Barbara Jovčić

Celijske organele

Celijske organele

• Celijske organele su delovi celije koji imaju sopstvenu membranu i odredjenu funkciju u celiji.

• Vrste organela:– Ribosomi– Endoplazmina mreza (retikulum)– Goldzijev aparat– Lizosomi– Vakuole– Mitohondrije– Plastidi– Hloroplasti – Citoskelet– Jedro

RIBOSOMI

• Ribosomi su celijske organele koje se nalaze u unutrasnjosti mitohondrija i hloroplasta. Sacinjavaju ih dve podjedinice – mala i velika.Ribosomi su nuzni za sintezu proteina.Ribosome tokom sinteze proteina povezuje informaciona RNK.Ribosomi i informaciona RNK zajedno cine poliribosom.

Endoplazmina mreza

• Endoplazmina mreza (retikulum) je celijsa organela koju formiraju membrane i unutrasnji prostor koji te membrane omedjavaju.Postoje dve forme endoplazminog retikuluma:

• 1.U slucaju granuliranog endoplazminog retikuluma membrane formiraju plocaste strukture.One omedjavaju unutrasnji prostor ili cisternu endoplazmine mreze.Na citoplazminoj povrsini membrana nalaze se poliribosomi.

Endoplazmina mreza

• 2.Membrane koje formiraju drugi tip endoplazminog retikuluma- glatku endoplazminu mrezu,obrazuju cevoliku razgranatu mrezu.Ove membrane omedjavaju unutrasnji prostor-cisternu.

• Endoplazmin retikulum obezbedjuje sintezu proteina i sintezu lipida.

Goldzijev aparat

• Goldzijev aparat je citoplazmina organela koju cine nekoliko elemenata. U izgradnji ucestvuju membrane koje omedjavaju unutrasnji prostor. Membrane formiraju strukture diskoidnig oblika, nazvane sakulama. Nekoliko sakula postavljenih jedna uz drugu cine diktiosom.Funkcije Goldzijevog sistema najtesnje su povezane sa ulogom kolu ima endoplazmina mreza.U oblasti granuliranog endoplazminog retikuluma obavlja

Goldzijev aparat

• se sinteza proteina i dodaju im se pocetne oligosaharidne komponente.U cisternama sakula Goldzijevog aparata vrse se izmene na oligosaharidnim komponentama proteina.

Goldzijev aparat

Lizosomi

• Lizosomi su citoplazmine organele koje obuhvataju niz komponenata raznolikog morfoloskog izgleda.

• Celije zivotinja procesom endocitose unose rastvorne i narastvorne supstance.Unesen materijal nalazi se u endocitotskim vezikulama, odnosno fagosomima i razlaze se zahvaljujuci komponenata lizosomskog sistema.To razlaganje obavljaju enzimi koji se nazivaju hidrolitickim enzimi.

• Ovi enzimi se sintetisu u granuliranom endoplazminom retikulumui,posle razvrstavanja u Goldzijevom aparatu,nalaze se u vezikulama malog precnika,koji se oznacavaju kao primarni lizosomi.Primarni lizosomi se spajaju sa endocitotskim vezikulama i fagosomima i zajednicki formiraju sekundarni lizosomi.Proces tokom koga komponente lizosomskog sistema razlazu materije unete u celiju oznacava se kao heterofagija.

Vakuole

• Vakuole su citoplazmine organele koje odlikuju biljne celije.One su omedjane membranom koja se oznacava kao tonoplast.Unutrasnjost vakuole ispunjena je vakuolnim sadrzajem. U vakuolama se mogu nalaziti i druge materije-proteini, tanini,hidroliticki enzimi.Zato se vakuole mogu smatrati organelama uporednim sa lizosomskim sistemom celija zivotonja.

Mitohondrije

• Mitohondrije su celijske organele u cijoj izgradnji ucestvuju dve membrane.Jedna od njih,nazvana je spoljasnja mitohondrijska membrana,u dodiru je sa citoplazmom. Druga,nazvana unutrasnja,ona ogranicava unutrasnjost mitohondrije.Izmedju dve membrane nalazi se medjumembranski prostor koji je ispunjen mitohondrijskim matriksom.Mitohondrije su jedine citoplazmine organele koje poseduju sopstvenu DNK i sopstvene ribosome.

Plastidi

• Plastidi su celijske organele koje odlikuju i citoplazmu celija zivotinja,ali i organele koje su specificne za biljke.Zavisno od toga da ji je celija deo lista,korena ili,latice cveta,razlikujemo nekoliko vrsta plastida.U celijama listova nalaze se hloroplasti,u celijama latica cvetova hromoplasti,a u nekim celijama korena prisutni su amiloplasti.Uloga plastida je razlicita.

Plastidi

Hloroplasti

• Hloroplasti predstavljaju formu plastida koja odlikuje celije zelenih delova biljaka.Imaju dve membrane.One zajedno sa medjumembranskim prostorom formiraju ovojnicu hloroplasta.Spoljasnja membrana ovojnice je u dodiru sa citoplazmom,a unutrasnja membrana omedjava stromu.Hloroplasti imaju sposobnost da sintetisu ATP i postojanja vise od jedne membrane koje ucestvuju u morfoloskom organizovanju.

Citoskelet

• Pored celijskih organela u citoplazmi se nalaze i strukture vlaknastog oblika koje formiraju unutrasnji celijski skelet.Uloge citoskeleta su brojne i veoma znacajne za zivpt celije.Osnovni elementi celijskog skeleta su aktinski filamenti i mikrotubule.Aktinski filamenti su vlaknaste strukture koje grade protein aktin.Mikrotubule su suplje cevolike strukture koje izgradjuju protein tubulin.

Jedro

• Postoje morfoloski izdvojene oblasti unutar koje se nalazi nasledni materijal,postoje jedro, predstavlja jedno od osnovnih svojstava eukariotske celije.Jedro cine jedrov ovoj,nukleoplazma,hromatinski materijal i jedarce kao njegov deo.

Jedro

• Jedrov ovoj odlikuju brojna mesta kruznog oblika, kojase nazivaju jedrove pore. Najuocljivija komponenta prisutna u nukleoplazmi je nasledni materijal-hromatin. Osnovu hromatinskog materijala cine molekuli DNK,histonski i nehistonski proteini.Molekul DNK je sposoban za udvajanje-replikaciju.

Jedro

Literatura

• Udžbenik za biologiju za prvi razred gimnazije prirodno matematičkog smera