Милован Витезовић“Шешир

професора Косте Вујића”

Милован Витезовић Милован Витезовић (Витезовићи

код Косјерића, 11. септембар 1944) српски писац, професор универзитета. Пише песме, романе, есеје, критике, афоризме, филмска и ТВ сценарија. Објавио је око педесет књига поезије, прозе, књижевности за децу, афоризама, фантастике и телевизијских драма. Књиге је објављивао на немачком, енглеском, румунском, француском, италијанском, словеначком, македонском, руском, мађарском и грчком језику.

Афоризми су му објављивани у многим европским новинама. Његови сатирични

текстови често су објављивани у “Јежу”. Аутор је многих телевизијских драма и серија, текстова за позоришна извођења и филмских сценарија. Телевизијски филмови снимљени по његовим

сценаријима приказивани су на европским телевизијама ОРФ и ЗДФ.

Серија Вук Караџић донела му је Европску награду за телевизију.

афоризам= кратка, духовита досетка, уметнички облик народних пословица сатира= књижевно дело које на оштар, подругљив начин указује на мане друштва

и појединца

У Новом Саду, јуна 2007. године, припала му је част да добије Змајев песнички штап и отвори

Змајеве дечје игре, највећи фестивал дечјег стваралаштва у Европи.

Екранизација његовог романа Лајање на звезде освојила је престижну домаћу награду Златна

новосадска арена и награду фестивала у Херцег Новом.

Патријарх српски Иринеј га је 22. фебруар 2012. одликовао Орденом Светог деспота Стефана.

Његов роман „Чарапе краља Петра“ је 2013. године преведен на италијански језик.

Романи• Шешир професора Косте Вујића• Лајање на звезде (28 издања)• Милена из Кнез Михаилове• Света љубав• Хајдук Вељко Петровић• Европске године кнеза Милоша• Чарапе краља Петра• Симфонија Винавер• Синђелић се са сунцем смирио• Принц Растко• Бурлеска у Паризу,• Кад је невен био сунце• Госпођица Десанка

Хајдук Вељко Петровић, Европске године кнеза Милоша и Чарапе краља Петра су историјски романи на чијој је грађи Витезовић радио

готово двадесет година.

Друга дела:Поезија за децу, сабрана дела: Антологија југословенске поезије за децу (I-IV), Зелени миш, Лепим сунцем одликовани, Све боје света...

Телевизијске драме и серије:• Где цвета лимун жут• Краљевина Србија• Кнежевина Србија• Димитрије Туцовић• Вук Караџић• Онда лоле измислe

пароле• Ђачко доба• Снохватице I и II• Шешир професора Косте

Вујића Афоризми

• Човече, наљути се,• Срце ме је откуцало...

Текстови за позоришна извођења:• Диско• Тесно доба• Усклађивао луд збуњеног• Добро дошли..

Сценариј за филм:• Ванбрачна путовања• Бранислав Нушић• Снови, живот, смрт

Филипа Филиповића• Лајање на звезде

"Шешир професора Косте Вујића"

Ово је прича о невероватном професору Кости Вујићу, доброћудном особењаку и хедонисти, педагогу посебне

врсте, за кога је његов ђак Михаило Петровић-Алас написао да је био најоригиналнији професор 19. века.

хедониста= човек који ужива у чарима живота

Ово је прича и о невероватном разреду матураната Прве мушке гимназије коју чине Михаило Петровић- Мика Алас, Јован

Цвијић, Павле Поповић, Јаша Продановић, Милорад Митровић, Милутин К. Драгутиновић, Љубомир Стојановић и други, који ће

обележити своју епоху као академици, професори, министри, политичари...

То је разред за сва времена, каквог није било ни пре ни после. Разред за историју и за понос.

епоха= временски период

“Мангуп до мангупа”

Крајем 19. века из Прве мушке београдске гимназије право у легенду ушао је професор немачког језика Коста Вујић (1829-1909). Овај умерени боем и стари нежења није се раздвајао од свог шешира, без обзира на то што је током шетње

морао сваки час да га подиже с главе, због сусрета с бројним познаницима. Узвик „Шешир на видику!” често се чуо на вратима учионице, а ђаци су се

тада освртали да провере да ли је прозор поред катедре затворен или не. Радовали су се ако би професор, уместо на даску прозора, свој заштитни знак случајно бацио на травњак или крошњу дрвета. Знали су да ће тада уследити

подухват спасавања, који је могао да им „украде” читав час.

Кућа Николе Селаковића у Југ Богдановој улици где је Гимназија започела рад 1839.године

У Конаку кнегиње Љубице Гимназија је била смештена заједно са Лицејем од 1844.године Своју последњу генерацију матураната професор Вујић називао

је „суви мангупи”. Међутим, појединцима је умео да закључи оцену пет плус, упркос противљењу наставничког већа, јер су по

показаном знању то и заслуживали. Међу његовим ученицима налазио се будући интелектуални врх Србије. Професор их је на

часу у исто време грдио и хвалио, чак и „проклињао” речима: „Дабогда постао академик, па морао сваку своју реч да вагаш!” С друге стране, пред директором је увек стајао у њихову одбрану,

како због разних несташлука, тако и због чувених демонстрација у позоришту.

Да би му се одужили, „мангупи” су спевали песмицу, коју су изводили у хору, уз пратњу Мике Аласа на виолини:

„Причи овој нема спора, Гимназија откад поста,

није било професора, као што је Вујић Коста”.

На замерке директора да је исувише попустљив према „својим” матурантима, опевани професор одговарао је да се поноси што

„генерацију која дораста Европи” није спутао и што је подстицао да мисли. „Србија ће са њима прећи границе”, тврдио је, и у томе

се није преварио.

Као научници светског гласа истакли су се математичар Михаило Петровић Алас и географ и геолог Јован Цвијић, који су и сами

постали професори на Београдском универзитету. Данас на вољеног разредног старешину и његове ђаке подсећају књиге и

филмови, као и стабла дрвећа која су заједничким снагама посадили у Београду: кестенови на Теразијама и јабланови у

Улици кнеза Милоша. Корачајући хладом тог дрвећа могу да се прате стазе којима је славни Коста Вујић, као члан „гурманске

партије”, обилазио бројне кафане. кестенови на Теразијама Улица кнеза Милоша

Нушић о Београду свог времена и о професору Кости Вујићу

“Међу гостима, нарочито о ручку, виђао се често код "Коларца" и покојни Коста Вујић, професор. Позната је ствар већ да је Вујић ручавао на два-три места. Он је знао у којој је

ресторацији добра супа и говеђина а у којој умокац и печење и није никад рескирао да у једној поједе све то. Код "Коларца" је, по његовоме уверењу, била одлична супа и говеђина и он

би то појео ту, а затим би ишао у "Касину" на Теразије, да једе какав умокац и враћао се "Руском цару" да заврши ручак

печењем.”

Београд 19.век, угао између Кнез Михајлове и Коларчеве улице

Прва београдска гимназија данас

“Чувени ђаци професора Косте Вујића”

(ученици V разреда Прве београдске гимназије 6.јуна 1878.године)

Милорад Митровић (1867–1907) Био је српски познати песник.

Почео је да пише песме под утицајем Војислава Илића. Писао је љубавне и сатирично-политичке песме. Међу његовим најпознатијим песмама су: Била једном ружа једна, Свиња реформатор, Хвалисави мајмун, Дон Рамиро, Сигурна песма. Рано је умро и није стигао да доврши започети еп Пенелопа.

Јован Цвијић (1865–1927) Српски научник, оснивач

Српског географског друштва, председник Српске краљевске академије, професор и ректор Београдског универзитета. Бавио се истраживачким радом око 38 година. Ишао је на многобројне експедиције по Балканском полуострву, Јужним Карпатима и Малој Азији. Резултат тих експедиција су била бројна научна дела.

Јаков Продановић (1867–1948)

Познатији као Јаша Продановић. Био је познати српски публициста, политичар и књижевник. Био је министар просвете у Влади Краљевине Србије, као члан Самосталне странке. Био је један од оснивача Демократске странке. Залагао се за федералистичко уређење и супротстављао се краљу Александру Обреновићу. Био је и члан САНУ.

Павле Поповић (1868–1939) Познати српски историчар

књижевности, професор и ректор Универзитета у Београду. Предавао је на Филозофском факултету у Београду више од тридесет година. Павле Поповић је био један од најутицајнијих професора београдског филолошког круга. Био је уредник Српског књижевног гласника, оснивач Друштва за српски језик и књижевност, оснивач часописа Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, председник Српске књижевне задруге.

Љубомир Стојановић (1860–1930) Он је био српски државник,

политичар и редовни члан Српске краљевске академије. Био је филолог и историчар по занимању. Након завршетка Филозофског факултета у Београду, наставио је усавршавање у Бечу, Петрограду и Лајпцигу. Објавио је значајно дело о средњовековним српским изворима “Стари српски записи и натписи” у шест томова.

ЈОШ НЕШТО О ПРОФЕСОРУ КОСТИ ВУЈИЋУ

Рођен у Земуну 01.05.1829. Завршио је српску и немачку школу у Земуну, пет разреда гимназије у Сремским Карловцима, шести разред Прве мушке гимназије и

Филозофски факултет у Београду. Учио је и две године на ''мудрословном отделенију'' Правног факултета Лицеја, но

није све испите исполагао.

У младости, био је близак пријатељ песника Бранка Радичевића. Из тог времена остала је Бранкова песма “Писмо у стиховима'' умножена у неколико

примерака, од којих је један био посвећен професору Вујићу. Његово службовање по Србији била је права чиновничка одисеја. Најпре је био

професор по уговору теразијског одељења Београдске полугимназије, затим привремени професор немачког језика, црквеног певања и диригент ученичког

хора Крагујевачке полугимназије где је, као и сви наставници, када се променила династија, поднео оставку на службу.

Након поднесене оставке професор Коста остаје годину и по дана без посла, и добија, најзад, место професора српског језика у гимназији у Београду. Поред тога, био је помоћник уредника

''Српских новина'' Милоша Поповића, објавивши у њима велики број прилога. Једно време сарађивао је и у часопису ''Школа''

Милана Ђ. Миличевића. Професор Вујић, због непослушности, често је премештан и службовао је по школама широм Србије.

Радио је у Београду, Крагујевцу, Пожаревцу, Неготину, Зајечару, Шапцу...

По молби, 04. 09.1881, добија место професора немачког језика Прве београдске ниже

гимназије, а затим и Друге и Треће београдске гимназије.

Професор Коста Вујић био је један од најпознатијих професора ''старе школе''. Тачан, пажљив, јасан у изражавању и писању, оригиналан у понашању,

исхрани и одевању, али увек исправан. До 1870. строг према ученицима, после тога благ и присан са њима. Знао је да комуницира са својим ђацима; био им се

приближио до те мере да се поистовећивао са њима.

Професор Коста никада се није оженио. Помало на своју руку, није увек поштовао строга правила школских власти, због чега је често

опомињан и кажњаван. За живота, уживао је велике симпатије својих ђака. Пензионисан, остатак живота провео је у Београду.

Једна од његових реченица при крају службовања у гимназији:''Нешто ми говори да ће се у будућности о

мени знати само по томе што сам био професор сјајних будућих имена'', остала је упамћена по плејади ученика

који су постали славни, а које је професор Коста извео на животни пут.

Професор Коста Вујић сахрањен је на Новом гробљу у гробници коју је за живота подигао.

Првог маја 2009. године обележено је тачно 180 година од његовог рођења, а 26. марта исте године навршило се 100

година од његове смрти.

Ко је био професор Коста Вујић, кад га се и данас са радошћу сећају генерације?

Био је достојанствен човек, богатог духа и племенит. Због тога његов однос према ђацима није био никада груб. И када би их грдио, као да је говорио ''грдим те, али те разумем''. И да није

ништа проговорио, то се читало из његових топлих очију и благог осмеха.

Најчешћа васпитна мера проф. Вујића била је: „Марш у ћошак!“

Нажалост, данас ниједна улица у Земуну ни у Београду не носи име професора Косте Вујића,

али захваљујући Миловану Витезовићу професоров шешир има књигу, филм и серију и један наш час посвећен је сећању на човека и

учитеља какви се ретко срећу.

Милован Витезовић (1944,Витезовићи)

“Шешир професора Косте Вујића” Коста Вујић (1829-1909) -професор немачког језика -Мика Алас: “Најоригиналнији професор 19.века” Чувени ученици Прве београдске гимназије: Јован Цвијић, Михаило

Петровић, Павле Поповић, Јаша Продановић, Милорад Митровић, Милутин К. Драгутиновић, Љубомир Стојановић ...

“Шешир на видику!” “Све мангуп до мангупа” “Марш у ћошак!” ''Нешто ми говори да ће се у будућности о мени знати само по

томе што сам био професор сјајних будућих имена'‘ „Причи овој нема спора, Гимназија откад поста, није било професора, као што је Вујић Коста.”-род: епика; -врста: роман; -локализација: Београд, Прва београдска гимназија,19.век-ликови: Коста Вујић, Јован Цвијић, Михаило Петровић, Павле Поповић,

Јаша Продановић...-непознате речи: афоризам, сатира, хедониста, епоха

Извори:

- sr.wikipedia.org - You Tube ( клипови из серије “Шешир професора Косте Вујића”)

-фотографије старог Београда (staribeograd.com)- текст и фотографије са сајта Прве београдске гимназије

- bastabalkana.com- riznicasrpska.net

- horizontstopa.blogspot.com

Сакупила и припремила:

наставница српског језика

Валентина Мујичић,

Хвала на пажњи!

: )