ОСНОВНА ШКОЛА „МИЛИВОЈЕ БОРОВИЋ“,

МАЧКАТ

ШКОЛСКИ ПРОГРАМЗА ОСМИ РАЗРЕД ДРУГОГ ЦИКЛУСА

ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Август, 2014.

САДРЖАЈЧасови радне недеље наставника осмог разреда 2

Фонд часова за осмог разред3

2

Сврха, циљеви и задаци програма образовања и васпитања 4

ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ 5

СРПСКИ ЈЕЗИК 5

EНГЛЕСКИ ЈЕЗИК 10

МАТЕМАТИКА 13

ФИЗИКА 21

ФЕМИЈА 28

МУЗИЧКА КУЛТУРА 35

ГЕОГРАФИЈА 38

ИСТОРИЈА 42

БИОЛОГИЈА 49

ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ 56

ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ 59

ЛИКОВНА КУЛТУРА 62

ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ 65

ВЕРСКА НАСТАВА 65

РУСКИ ЈЕЗИК 68

ИЗАБРАНИ СПОРТ 71

ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ 72

СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У ПРОШЛОСТИ 72

СЛИКЊЕ, ЦРТАЊЕ И ВАЈАЊЕ 74

ХОР И ОРКЕСТАР 76

ОСТАЛИ ОБЛИЦИ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА: 78

ДОПУНСКА НАСТАВА 78

ДОДАТНА НАСТАВА 87

ДРУШТВЕНЕ,ТЕХНИЧКЕ,ХУМАНИТАРНЕ,СПОРТСКЕ И КУЛТУРНЕ АКТИВНОСТИ 94

ПРОГРАМ РАДА ОДЕЉЕЊСКОГ СТАРЕШИНЕ 102

Табела 1: Часови радне недеље наставника осмог разреда

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ МЕСТО НАСТАВЕБРОЈ

ЧАСОВА

3

Татјана КрповићСрпски језик

Мачкат 4

Станојка Ђукић Шљивовица 4

Љубица ПантовићМатематика

Мачкат 4

Марија Спасенић Шљивовица 4

Снежана Шапоњић

ФизикаМачкат и

Шљивовица4

Драгана Петровић

Енглески језикМачкат и

Шљивовица4

Бранко Шкодрић Руски језикМачкат и

Шљивовица4

Срећко Тодосијевић

ИсторијаМачкат и

Шљивовица4

Миливоје Бућић ГеографијаМачкат и

Шљивовица4

Милица Шукиловић

ХемијаМачкат и

Шљивовица4

Милица Шукиловић Биологија

МачкатШљивовица

2

Драгица Секулић 2Иван

РадомировићФизичко васпитање

Мачкат и Шљивовица

4

Драган Панић Изабрани спорт Шљивовица 1

Сања КрејовићТехничко и информатичко

образовањеМачкат и

Шљивовица4

Биљана Лазаревић

Ликовна култура, сликање, цртање и вајање

Мачкат и Шљивовица

2

Милош Вермезовић

Музичка култура, хор и оркестарМачкат и

Шљивовица2

Слободанка Јојић Верска наставаМачкат и

Шљивовица2

Миливоје Бућић Свакодневни живот у прошлости Шљивовица 1

Срећко Тодосијевић

Свакодневни живот у прошлости Мачкат 1

ФОНД ЧАСОВА ЗА ОСМИ РАЗРЕД

Редни број

I ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИПЕТИ РАЗРЕД

Недељно

Годишње

1. Српски језик 4 1442. Страни језик-енглески 2 723. Ликовна култура 1 36

4

4. Музичка култура 1 36

5. Историја 2 72

6. Географија 2 727. Физика 2 72

8. Математика 4 1449. Хемија 2 7210. Биологија 2 7211. Техничко и информатичко образовање 2 7212. Физичко васпитање 2 72

УКУПНО: I 26 936Редни број

I I ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

1. Верска настава 1 362. Страни језик- руски језик 2 723. Физичко васпитање- изабрани спорт 1 36

УКУПНО: I I 4 144УКУПНО: I + I I 30 1050

Р. број I I I ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

1. Свакодневни живот у прошлости 1 362. Сликање, цртање, вајање 1 363. Хор и оркестар 1 36

УКУПНО: I I I 1 36Р.број IV ОБЛИК ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА

1. Редовна настава 25 10082. Допунска настава 1 363. Додатни рад 1 36

Р.број V ОСТАЛИ ОБЛИЦИ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА

Обавезне ваннаставне активности

1. Час одељењског старешине 1 36Слободне активности

2. Друштвене,техничке,хуманитарне,спортске и културне активности 1-2 36-72

3. Екскурзије 1-3 дана годишње

СВРХА, ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ПРОГРАМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

СВРХА ПРОГРАМА ОБРАЗОВАЊА

Квалитетно образовање и васпитање, које омогућава стицање језичке, математичке, научне, уметничке, културне, здравствене, еколошке и информатичке писмености, неопходне за живот у савременом и сложеном друштву.

Развијање знања, вештина, ставова и вредности које оспособљавају ученика да успешно задовољава сопствене потребе и интересе, развија

5

сопствену личност и потенцијале, поштује друге особе и њихов идентитет, потребе и интересе, уз активно и одговорно учешће у економском, друштвеном и културном животу и допринос демократском, економском и културном развоју друштва.

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ПРОГРАМА ОБРАЗОВАЊА

Развој интелектуалних капацитета и знања деце и ученика нужних за разумевање природе, друштва, себе и света у коме живе, у складу са њиховим развојним потребама, могућностима и интересовањима;

подстицање и развој физичких и здравствених способности деце и ученика;

оспособљавање за рад, даље образовање и самостално учење, у складу са начелима сталног усавршавања и начелима доживотног учења;

оспособљавање за самостално и одговорно доношење одлука које се односе на сопствени развој и будући живот;

развијање свести о државној и националној припадности, неговање српске традиције и културе, као и традиције и културе националних мањина;

омогућавање, укључивање у процесе европског и међународног повезивања;

развијање свести о значају заштите и очување природе и животне средине;

усвајање, разумевање и развој основних социјалних и моралних вредности демократки уређеног, хуманог и толератног друштва;

уважавање плурализма вредности и омогућавања, подстицање и изградња сопственог система вредности и вредносних ставова који се темеље на начелима различитости и собробити за све;

развијање код деце и ученика радозналост и отвореност за културе традиционалних цркава и верских заједница, као и етичке и верске толеранције, јачање поверења међу децом и ученицима и спречавање понашања који нарушавају остваривање права на различитост;

поштовања права деце, људских и грађанских права и основних слобода и развијање способности за живот у демократски развијеном друштву;

развијање и неговање другарства и пријатељства, усвајање вредности заједничког живота и подстицање индивидуалне одговорности.

I ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

СРПСКИ ЈЕЗИК

Сврха програма образовања

- Квалитетно образовање и васпитање, које омогућава стицање језичке, научне, уметничке, културне, еколошке и здравствене писмености, неопходне за живот у савременом и сложеном друштву.

- Развијање знања, вештина, ставова и вредности које оспособљавају ученика да успешно задовољава сопствене потребе и интересе, развија сопствену личност и потенцијале, поштује друге особе и њихов идентитет, потребе и интересе, уз активно и одговорно учешће у економском, друштвеном и културном животу и допринос демократском, економском и културном развоју друштва.

6

Циљеви и задаци наставе српског језика

Циљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка остварења из српске и светске баштине.

Задаци

- развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује;

-основно описмењавање најмлађих ученика на темељима ортоепских и ортографских стандарда српског књижевног језика;

- поступно и систематично упознавање граматике и правописа српког језика;

- оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима његове усмене и писмене употребе и у различитим комуникационим ситуацијама;

- развијање осећаја за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности;

- оспособљавање за самостално читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и вредновање књижевноуметничких дела разних жанрова

7

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВАЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

1.

ЈЕЗ

ИК

ГР

АМ

АТИ

КА

П

РА

ВО

ПИ

С

обр

ад

а

утвр

ђи

вањ

е

ост

ал

о

укуп

но

- р

азв

ија

ње љ

збави

прем

а м

ате

рњ

ем

јези

ку

- уп

озн

авањ

гр

ам

ати

ке и

пр

авоп

иса

срп

ског

јези

ка

- уп

озн

авањ

е јези

чки

х п

оја

ва и

појм

ова

-при

мен

а с

течен

ог

знањ

а

ОС

НО

ВН

И

- зна особине и врсте гласова; дели реч на слогове у једноставнијим примерима;

примењује књижевну норму у вези са гласовним променама- разликују књижевну од

некњижевне акцентуације; - одређује место акцента; - препознаје врсте речи и основне граматичке категорије променљивих речи; -

разликује просте, изведене и сложене речи, корен и гради реч према задатом значењу; - препознаје синтаксичке јединице

- разликује основне врсте независних реченица, синтагматске чланове; - правилно

користи падеже и глаголске облике; - препознаје различита значења вишезначних речи;

- зна значења фразеологизама и одређује значења непознатих речи на основу контекста;

- разликује појмове књижевног и народног језика, зна основне податке о дијалектима, као и основне податке о развоју књижевног

језика

- уп

ор

еђује

- ан

ал

изи

ра

- уочава н

а п

ри

мери

ма

-овл

ад

ава н

ови

м г

рам

ати

чки

м и

правоп

исн

им

закон

итост

им

а-

при

мењ

ује

пр

етход

но с

течен

а з

нањ

а

- п

резе

нтује

наст

авн

и с

ад

рж

ај

- п

од

сти

че н

а у

сваја

ње з

нањ

а-

моти

ви

ше н

а р

азм

иш

љањ

е и

закљ

учи

вањ

е

- д

ија

лош

ка

- м

он

ол

ош

ка

-рад

у г

руп

ам

а,

ти

мск

и и

ист

раж

ивачки

рад

24

24

48

СР

ЕД

ЊИ

- одређује место акцента у речи; зна основна правила акценатске норме

- препознаје гласовне промене - познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; одређује облик променљиве речи; - познаје основне

начине грађења речи;- препознаје подврсте синтаксичких јединица; - одређује реченичне

и синтагматске чланове; - препознаје главна значења падежа у примерима;

- препознаје главна значења и функције гл. облика; - познаје метонимију;

- зна значење речи и фразеологизама у школским текстовима;- одређује значење непознатих речи на основу њиховог састава или

контекста

НА

ПР

ЕД

НИ

- препознаје и објашњава гласовне промене, изводи закључке и правила по којима фукционишу;

- познаје подврсте речи и користи терминологију у вези са врстама и подврстама;

- у потпуности примењује акценатску норму; - предвиђа на основу задатих примера у којим условима долази до реализације одређених

гласовних промена и повезује их са правописномнормом;

- на основу задатих примера објашњава значења падежа, именује подврсте синтаксичких јединица, основна и релативна значења

глаголских облика;- објашњава значење непознатих речи и израза на основу њиховог

састава и контекста употребе;- познавање фразеологизама у научнопопуларним текстовима и

њихова употреба

8

9

ТЕМ

А

БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

2.

КЊ

ИЖ

ЕВ

НО

СТ

обр

ад

а

утвр

ђи

вањ

е

ост

ал

о

укуп

но

- осп

осо

бљ

авањ

е у

чен

ика з

а ч

итањ

е,

дож

ивљ

авањ

е, ту

мачењ

е и

вр

ед

новањ

екњ

иж

евн

ог

дел

а-

разв

ија

њ е

стетс

ки

х о

сећ

ањ

а и

вр

ед

ност

и-

разв

ија

ње с

ми

сла з

а п

исм

ен

о и

усм

ен

о б

ога

ћењ

е р

ечн

ика

- р

азв

ија

ње п

отребе з

а к

њи

гом

ОС

НО

ВН

И

- повезивање наслова прочитаних дела са именима аутора;- разликује типове стваралаштва (усмену и уметничку

књижевност);- разликује родове;

- препознаје врсте стиха;- различите облике казивања;

- препознаје стилске фигуре (епитет, поређење, ономатопеја)

- уочава битне елементе текста: мотив, тему, фабулу, време, место, ликове)

- поштује национално и књижевно наслеђе;- естетски доживљава уметничко дело

- чи

та

- ан

ал

изи

ра

- са

мост

ал

но з

акњ

учује

- уочава и

тум

ачи

ем

оц

ије

, м

оти

ве и

песн

ичке с

ли

ке у

ли

рск

ом

текст

у-

иск

азу

је в

ласт

ите с

уд

ове п

ри

ли

ком

ан

ал

изе

дел

а-

осп

осо

бљ

авањ

е з

а с

ам

ост

ал

но т

ум

ачењ

е

- п

резе

нтује

наст

авн

и с

ад

рж

ај

- п

од

сти

че н

а у

сваја

ње з

нањ

а-

моти

ви

ше н

а р

азм

иш

љањ

е и

закљ

учи

вањ

е-

под

сти

че н

а п

овези

вањ

е у

чен

ички

х и

скуст

ава с

а о

брађен

им

са

држ

аје

м

- д

ија

лош

ка

- м

он

ол

ош

ка

-рад

у г

руп

ам

а,

ти

мск

и и

ист

раж

ивачки

рад

52 11 1 64

СР

ЕД

ЊИ

- повезује дело са временом у ком је настало са временом које је оквир приповедања;

- повезује наслов дела и род, врсту и лик из дела, одломке икарактеристичне ситуације; - разликује лирско-епске врсте;

- разликује књижевно-научне врсте; биографију, аутобиографију, дневник

- препознаје тражене стилске фигуре;- одређује мотиве, идеју, композицију, форму, одлике лика

- разликује облике казивања;- разликује препричавање од анализе дела;

- води дневник прочитаних књига

НА

ПР

ЕД

НИ

- наводи наслов дела, аутора, род, врсту на основу одломака, ликова,теме и мотива;

- разликује аутора од лирског субјекта и приповедача у делу;

- проналази и именује све стилске фигуре;- одређује врсту стиха и строфе;

- тумачи различите елементе дела;- изражава свој став о конкретном делу;

- одређује функцију стилских фигура у тексту;- издваја одлике књижевних родова у конкретном тексту;- аргументовано образлаже свој став о конкретном делу;

- повезује књижевне текстове, уочава њихове мане и недостатке

Т БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

10

ЕМ

А

ЗАДАЦИ НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

3.

ВЕШ

ТИ

НА

ЧИ

ТА

ЊА

И Р

АЗ

УМ

ЕВ

АЊ

А

ПР

ОЧ

ИТА

НО

Гобр

ад

а

утвр

ђи

вањ

е

ост

ал

о

укуп

но

- уочавањ

е с

тр

уктуре п

ри

чегр

ађен

е р

етросп

екти

вн

о-

ствар

ал

ачко п

реп

ри

чавањ

е т

екст

а с

а п

ром

ен

ом

гл

ед

иш

та

- обје

ди

њавањ

при

повед

ањ

а и

оп

иси

вањ

а

ОС

НО

ВН

И

- разликује уметнички од неуметничког текста;- препознаје различите функционалне стилове на једноставним

примерима и основне делове текста;- проналази основне информације из текста;

- разликује битно од небитног у тексту;- повезује односе и уочава јасно исказане односе;

- чита једноставне легенде, табеле, дијаграме и графиконе који су саставни део текста

- п

реп

ри

чава с

а и

сти

цањ

ем

карактер

ист

ика л

ика у

текст

у-

оп

ису

је е

кст

ери

јер и

ен

тери

јер

- п

ортрети

ше о

собе и

з н

еп

оср

ед

не о

кол

ин

е н

а о

снову

ан

ал

изе

књ

иж

евн

их п

ор

трета

- увеж

бава т

ехн

ике у

изр

ад

и п

исм

ен

ог

саст

ава

- п

резе

нтује

наст

авн

и с

ад

рж

ај

- п

од

сти

че н

а к

реати

вн

ост

у у

смен

ом

и п

исм

ен

ом

и

зраж

авањ

у

- д

ија

лош

ка

- м

он

ол

ош

ка

- текст

уал

на

5 6 2 13

СР

ЕД

ЊИ

-коришћење различитих метода читања;- познавање врста неуметничких текстова;

- разликовање функционалних стилова и њихових одлика;- потпуно користи текст и књигу;

- издваја и упоређује информације из текстова;- разликује чињенице од коментара, објективност од пристрасности;

- препознаје став аутора неуметничког текста и разликујеих од осталих у тексту

НА

ПР

ЕД

НИ - издваја кључне речи и резимира текст;

- издваја аргументе за и против неке тезе, изводи закључке;- чита и тумачи елементе текста: легенде, табеле, дијаграме и

графиконе;- изводи закључке на сложенијем тексту и аргументује их;

- издваја информације из текстова и упоређује их и доноси закључке

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

11

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

4.

ПИ

СА

НО

ИЗ

РА

ЖА

ВА

ЊЕ

обр

ад

а

утвр

ђи

вањ

е

ост

ал

о

укуп

но

- разв

ија

њ љ

убави

пр

ем

а м

атер

њем

јези

ку

- оп

исм

ењ

авањ

е у

чен

ика н

а т

ем

ељ

им

а с

рп

ског

књ

иж

евн

ог

јези

ка

- п

ост

уп

но у

позн

авањ

е п

равоп

иса

срп

ског

књ

иж

евн

ог

јези

ка

- азв

ија

ње с

ми

сла з

а з

а п

рави

лн

о, течн

о, екон

ом

ичн

о и

увер

љи

во

пи

смен

о и

зраж

авањ

е

ОС

НО

ВН

И

- зна и користи оба писма (ћирилицу и латницу)- саставља разумљиву, граматички исправну реченицу

- саставља текст и уме да га организује у смисаоне целине

( уводни, средишњи и завршни део текста)- уме да преприча текст

- влада основним жанровима писане комуникације; саставља писмо, попуњава различите обрасце и

формуларе, е-mail поруке- примењује правописну норму у једноставним

примерима- препознаје техничко и сугестивно приповедање и

описивање

- укљ

учује

се у

ор

ган

изо

ван

е о

бл

ике р

ад

а-

уса

вр

шава т

ехн

ику о

пи

са п

ор

трета

- оп

ису

је, и

звеш

тава и

обје

ди

њује

разн

е в

рст

е к

ази

вањ

а

- п

резе

нту

је н

аст

авн

и с

ад

рж

ај

- п

од

сти

че н

а к

реати

вн

ост

у у

смен

ом

и п

исм

ен

ом

изр

аж

авањ

у-

врш

и п

ри

мен

у с

течен

ог

знањ

а,

ум

ењ

а и

веш

тин

а у

разл

ичи

тим

си

туац

ија

ма

- акти

ви

ра с

ве п

оте

нц

ија

ле у

чен

ика н

а о

снову и

забран

их т

ем

а

- д

ија

лош

ка

- м

он

ол

ош

ка

- текст

уал

н

8 14

/ 22

СР

ЕД

ЊИ

- саставља целовит експозиторни, наративни и дескриптивни текст

- саставља вест, реферат и извештај- писање најаве догађаја, обавештења, интервјуа

- сажимање текста и писање резимеа- зна правописну норму и примењује је у већини

случајева

НА

ПР

ЕД

НИ

- пише резиме дужег и сложенијег текст- зна и доследно примењује правописну норму- саставља текст на основу прочитаног дела,

филма, представе;- пише репортаже и расправе

- организује текст у правилне пасусе и даје им прикладан наслов

- организује текст у правилне и логично распоређене пасусе

12

E НГЛЕСКИ ЈЕЗИК

Циљ

Циљ наставе страног језика јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са 96 другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да овладају комуникативним вештинама и развију способности и методе учења страног језика.

Задаци наставе страног језика у основном образовању и васпитању јесу:

- развијање сазнајних и интелектуалних способности ученика, његових хуманистичких, моралних и естетских ставова,

- стицање позитивног односа према сопственом језику и културном наслеђу, као и према другим језицима и културама, уз уважавање различитости и навикавање на отвореност у комуникацији,

- стицање свести и сазнања о функционисању страног и матерњег језика.

- унапређивање знања из страног језика, која ће му омогућити да се у једноставној усменој и писменој комуникацији споразумева са људима из других земаља,

- усвајање норми вербалне и невербалне комуникације у складу са специфичностима језика који се учи,

- подстицање на даље учење истог или другог страног језика, било самостално или на вишем нивоу образовања.

У процесу учења страних језика ученик богати себе и, упознајући другог, стиче свест о значају сопственог језика и културе у контакту са другим језицима и културама. Ученик развија радозналост, истраживачки дух и отвореност према комуникацији са говорницима других језика.

Стандарди

Разумевање говора

Ученик разуме и реагује на усмени текст у вези са темама, ситуацијама и комуникативним функцијама предвиђеним наставним програмом.

Разумевање писаног текста

13

Ученик чита са разумевањем писане и илустроване текстове у вези са темама, ситуацијама и комуникативним функцијама предвиђеним наставним програмом.

Усмено изражавање

Ученик се усмено изражава, приступа различитим комуникативним ситуацијама и остварује комуникативне функције у вези са темама предвиђеним наставним програмом.

Писмено изражавање

Ученик се у писаној форми изражава у вези са темама и ситуацијама и комуникативним функцијама, предвиђеним наставним програмом, поштујући правила писаног кода.

Интеракција

Ученик остварује комуникацију и са саговорником размењује информације у вези са темама, ситуацијама и комуникативним функцијама предвиђеним наставним програмом, поштујући социокултурне норме интеракције.

Медијација

У комуникативним контекстима, који укључују говорнике учениковог првог језика (Л1) и циљног језика (Л2), преноси и преводи кратке поруке (у усменој и писаној форми), у складу са потребама комуникације.

Ученик препознаје принципе језика, односно граматичке и социолингвистичке компетенције уочавајући значај развијања личних стратегија учења страног језика.

14

ТЕМАБРОЈ

ЧАСОВАЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

НАЧИН И ПОСТУПАК ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМААКТИВНОСТИ

УЧЕНИКААКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

Starter Unit обра

да

веж

бањ

еут

врђи

вањ

еси

стем

атиз

ациа

укуп

но

Разумевање говораУченик глобално, детаљно и селективно (у зависности од захтева комуникативне ситуације) разуме различите усмене текстове (дијалоге, монологе, песме и друго) о темама предвиђеним наставним програмом у трајању од 3 до 5 минута (у зависности од степена познавања теме и контекста), које чује уживо или са аудио визуелних записа; Разуме и реагује на одговарајући начин на усмене поруке у вези са активностима на часу (говор наставника и другова, аудио и визуелни материјали у настави); Разуме рекламе, радио и ТВ емисије блиске интересовањима ученика или значајне за младе, као и о темама образовног карактера из популарне науке; Разуме усмене текстове које исказују говорници различитих стандардних варијетета о темама из свакодневног живота, ближег и даљег учениковог окружења, а које се односе на узрасно специфична интересовања.

Разумевање писаног текстаУченик разуме глобално, детаљно и селективно (у зависности од захтева комуникативне ситуације и личних потреба) различите писане текстове (писма, новинске чланке, јасна илустрована упутства, огласе, прилагођене књижевне текстове, текстове у вези са градивом других наставних предмета и слично) о темама из свакодневног живота и популарне науке, ближег и даљег учениковог окружења, а које се односе на узрасно специфична интересовања и чија дужина зависи од чињенице у коликој мери ученик познаје дату тему и контекст.

Усмено изражавањеУченик прилагођавајући свој говор комуникативној ситуацији, у временском трајању од два до три минута, на структурисани начин:а) говори о себи и свом окружењу, о догађајима и активностима у школи и изван ње;б) изрази своје утиске, осећања и аргументовано мишљење и ставове у вези са темама које су програмом предвиђене.

слушање, рад у паровима,

читање, писање, рад у групама, допуњавање

реченица, постављање

питања и давање одговора,

повезивање, индивидуални

одговори, давање инструкција и

адекватно реаговање на њих, играње игре, глума

дијалога, цртање

презентује, дискутује, анализира, мотивише,

координира, наводи на

повезивање и примену знања,

усмерава, подстиче на

логично мишљењепоставља проблем

дијалошка метода,

илустративна метода, метода рада на тексту, разговор, тимска настава, метода писаних радова,

еклектички метод

1 2 / 1 4

The Written Word 3 1 3 / 7

Sport 3 3 3 / 9

Food 3 1 / 3 7

15

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИНАЧИН И ПОСТУПАК ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

Medical Matters об

рада

веж

бањ

е

утвр

ђива

ње

сист

емат

изац

иа

укуп

но

ИнтеракцијаУченик поштујући социокултурне норме комуникације, са саговорницима размењује информације, мишљења и ставове о темама из свакодневног живота, блиске његовом интересовању или из популарне науке и културе, започиње и води разговор о познатим темама, одржава његов континуитет и завршава га.

Писмено изражавањеУченик пише :- сруктурисане и кохерентне текстове дужине од 140 до 160 речи у којима, користећи познату лексику и морфосинтаксичке стуктуре, описује догађаје и лична искуства,- поруке и писма (у електронској и традиционалној форми) различитог садржаја (захваљивање, позивање, извињење, тражење и давање информација) .

Доживљај и разумевање књижевног текстаУченик може да:- изрази утиске и осећања о кратком прилагођеном књижевном тексту и тексту из области књижевности за младе (песма, скраћена верзија приче, музичка песма), користећи вербална и невербална средства изражавања (цртежи, моделирање, глума),- препознаје у тексту елементе културе земаља чији језик учи,- увиђа сличности и разлике са матичном и осталим културама.

слушање, рад у паровима, читање,

писање, рад у групама,

допуњавање реченица,

постављање питања и давање

одговора, повезивање,

индивидуални одговори, давање

инструкција и адекватно

реаговање на њих, играње игре,

глума дијалога, цртање

презентује, дискутује, анализира, мотивише,

координира, наводи на

повезивање и примену знања,

усмерава, подстиче на

логично мишљењепоставља проблем

дијалошка метода, илустративна

метода, метода рада на тексту, разговор, тимска настава, метода писаних радова,

еклектички метод

3 3 3 / 9

Having Fun 3 1 3 / 7

Shopping 3 3 3 / 9

Houses And

Homes3 1 / 3 7

Rights and

Wrongs3 2 4 / 9

16

МАТЕМАТИКА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ наставе математике у основној школи јесте: да ученици усвоје елементарна математичка знања која су потребна за схватање појава и законитости у природи и друштву; да оспособи ученике за примену усвојених математичких знања у решавању разноврсних задатака из животне праксе, да представља основу за успешно настављање математичког образовања и за самообразовање; као и да доприносе развијању менталних способности, формирању научног погледа на свет и свестраном развитку личности ученика.

ЗАДАЦИ наставе математике јесу:

стицање знања неопходних за разумевање квантитативних и просторних односа и законитости у разним појавама у природи, друштву и свакодневном животу;

стицање основне математичке културе потребне за сагледавање улоге и примене математике у различитим подручјима човекове делатности (математичко моделовање), за успешно настављање образовања и укључивање у рад;

развијање ученикових способности посматрања, опажања и логичког, критичког, аналитичког и апстрактног мишљења;

развијање културних, радних, етичких и естетских навика ученика, као и побуђивање математичке радозналости;

стицање способности изражавања математичким језиком, јасност и прецизност изражавања у писменом и усменом облику;

усвајање основних чињеница о скуповима, релацијама и пресликавањима; савлађивање основних операција с природним, целим, рационалним и реалним

бројевима, као и усвајање основних својстава тих операција; упознавање најважнијих геометријских објеката: линија, фигура и тела и

разумевање њихових узајамних односа; оспособљавање ученика за прецизност у мерењу, цртању и геометријским

конструкцијама; припрема ученика за разумевање одговарајућих садржаја природних и

техничких наука; изграђивање позитивних особина ученикове личности као што су:

систематичност, упорност, тачност, уредност, објективност, самоконтрола и смисао за самостални рад;

стицање навика и умешности у коришћењу разноврсних извора знања.

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

17

Ученике треба оспособити да:

Схвате основне појмове једнакости и неједнакости; Умеју да решавају линеарне једначине (неједначине) и системе линеарних

једначина са једном и две непознате на основу еквивалентних трансформација као и да решења тумаче графички;

Могу да изразе математичким језиком и реше одговарајуће текстуалне задатке (нарочито помоћу једначина);

Могу да уоче функционалне зависности у различитим областима и да их приказују на различите начине, а нарочито да потпуније схвате појам функције и њеног графика;

Прошире и продубе знања о функцијама упознавањем линеарне функције и њених својстава тако да могу поуздано да тумаче и читају разне графике у вези са том функцијом;

Умеју да састављају разне таблице и цртају одговарајуће графиконе-дијаграме разних стања, појава и процеса;

Схвате међусобне односе тачака, правих и равни у простору; Упознају најбитније чињенице о пројекцијама на раван; Упознају геометријска тела (призму, пирамиду, ваљак, купу и лопту), њихове

елементе и својства; умеју да цртају мреже и израчунавају површину и запремину тела;

Примењују знања о геометријским телима у пракси, повезујући садржаје математике и других области, па тако стичу одређену политехничку културу;Примењују елементе дедуктивног закључивања.

18

ТЕМА БРОЈЧАСОВА

ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИ

ВО

ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

СЛ

ИЧ

НО

СТ Т

РО

УГЛ

ОВ

А

обр

ад

а

утвр

ђи

вањ

е

укупно

-Пон

ови

ти д

а је с

ли

чн

ост

тр

оугл

ова у

вед

ен

а п

реко

јед

накост

и у

глова.

Тал

есо

ва

теор

ем

а б

ез

доказа

. -П

оређењ

е

троугл

ова п

о с

ли

чн

ост

и –

коеф

иц

ије

нт

сли

чн

ост

и.

Пр

им

ен

ити

сл

ичн

ост

на п

равоугл

и

троуга

о и

на т

ај н

ачи

н и

звест

и

Пи

таго

ри

ну т

еор

ем

у ОС

НО

ВН

И

уочаваразликујеупоређује

-презентује-усмерава ученика

-подстиче на размишљање-развија код

ученика аналитичко, синтетичко, индуктивно дедуктивно мишљење

Вербално-текстуалнаДемонстративнаРешавање проблемаУчење путем открићаИлустративнаДијалошкаМонолошка

СР

ЕД

ЊИ

5 3 8

НА

ПР

ЕД

НИ

Ученик:уме да примени

подударност и сличност троуглова, повезујући тако разна својства геометријских објеката;

ТА

ЧК

А,П

РА

ВА

,РА

ВА

Н

7 6 13

-Укази

вањ

е н

а о

сновн

е о

дн

осе

тачака,

прави

х и

равн

и у

пр

ост

ору

-Фор

мрањ

е п

ојм

а г

еом

етр

ијс

ког

пр

ост

ора

- од

ређен

ост

праве и

равн

и,м

им

ои

лазн

е

праве,д

иед

ар,о

рта

гон

ал

на п

роје

кц

ија

на

раван

, р

ога

љ, п

ол

иед

ар

ОС

НО

ВН

И Ученик:влада појмовима: тачка, дуж, полуправа,права, раван, (уочава њихове моделе у реалним ситуацијама и уме да их нацрта користећи прибор; зна основне односе

међу наведеним појмовима)

СР

ЕД

ЊИ Ученик:

влада појмовима: тачка, дуж, полуправа,права, раван, (уочава њихове моделе у реалним ситуацијама и уме да их нацрта користећи прибор; зна основне односе

међу наведеним појмовима)

НА

ПР

ЕД

НИ

Ученик:Уме да одреди ортогоналну пројекцију тачке, праве на дату раван и израчуна неопхоно растојање тачке,

праве од равни

ТЕМА БРОЈЧАСОВА

ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

19

НИ

ВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКААКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

ЛИ

НЕА

РН

Е Ј

ЕД

НА

ЧИ

НЕ И

Н

ЕЈЕ

ДН

АЧ

ИН

Е С

А Ј

ЕД

НО

М

НЕП

ОЗ

НА

ТО

М

обрад

а

утв

рђи

вањ

е

укуп

но

-Прош

ири

вањ

е, п

род

убљ

ивањ

е и

си

стем

ати

зовањ

е р

ан

ије

сте

чен

их

знањ

а о

јед

начн

ин

ам

а и

н

еје

дн

ачи

нам

а и

зучавају

ћи

сам

о

ли

неар

не јед

начи

не и

неје

дн

ачи

не

на о

снову п

ојм

а е

кви

вал

ен

тн

ост

и

јед

начи

на и

неје

дн

ачи

на

-Зап

иси

вањ

е р

еш

ењ

а н

еје

дн

ачи

на

на в

иш

е н

ачи

на

-При

мен

а з

нањ

а у

реш

авањ

у

практи

чн

их з

ад

ата

ка

ОС

НО

ВН

И

Ученик:решава линеарне једначине у којима се непозната појављује

само у једном члану;

Усваја нова знања

Дефинише нове

појмовеИменује

ПосматраПише

КомбинујеРешава

проблемеИлуструје и графички

представља

ОрганизујеПрипрема

ПратиПомаже

МотивишеПланираУчествујеЕдукује

Вреднује

Вербално-текстуалнаДемонстративнаРешавање проблемаУчење путем открићаИлустративнаДијалошкаМонолошка

СР

ЕД

ЊИ

Ученик:решава линеарне једначине и системе линеарних једначина

са две непознате;користи једначине у једноставним текстуалним задацима;

9 13

22

НА

ПР

ЕД

НИ

Ученик:саставља и решава линеарне једначине и неједначине са две

непознате;користи једначине, неједначине решавајући и сложеније

текстуалне задатке

ПР

ИЗ

МА

4 8 12

-Сти

цањ

е и

усв

аја

ње з

нањ

а о

при

зми

и њ

ен

им

осн

овн

им

ел

ем

ен

ти

ма

-Осп

осо

бљ

авањ

е у

чен

ика з

а и

зрачун

авањ

е

површ

ин

е и

зап

рем

ин

е п

ри

зме

-Ист

иц

ањ

е в

езе

изм

еђу м

асе

, гу

сти

не и

за

прем

ин

е-П

ракти

чн

а п

ри

мен

а з

нањ

а у

реш

авањ

у з

ад

атака

ОС

НО

ВН

И

Ученик:-влада појмовима: коцка и квадар (уочава њихове моделе у

реалним ситуацијама, зна њихове основне елементе и уме да их обележи и рачуна њихову површину и запремину);- користи одговарајуће јединице за мерење дужине,

површине, запремине, масе,времена и углова;-претвори веће јединице дужине,масе и времена у мање;

-користи различите апоене новца;-при мерењу одабере одговарајућу мерну јединицу;

заокружује величине исказане датом мером;

СР

ЕД

ЊИ

Ученик :-влада појмом призма, рачуна њену површину и запремину када су неопходни елементи непосредно дати у задатку;- пореди величине које су изражене различитим мерним

јединицама за дужину, површину, запремину, углове, време и масу;

- претвори износ једне валуте у другу правилно постављајући одговарајућу пропорцију;

- дату величину искаже приближном вредношћу;

НА

ПР

ЕД

НИ Ученик :

. рачуна површину и запремину призме , укључујући случајеве када неопходни елементи нису непосредно дати;- по потреби претвара јединице мере, рачунајући са њима;

- уме да процени и заокружи дате податке и рачуна са таквим приближним вредностима; изражава оцену грешке

(нпр. мање од 1 динар, 1cm,1 g);

ТЕМА

БРОЈЧАСОВА

ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

20

НИ

ВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКААКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

ПИ

РА

МИ

ДА

обрад

а

утв

рђи

вањ

е

укуп

но

-Сти

цањ

е и

усв

аја

ње з

нањ

а о

пи

рам

ид

и и

њен

им

осн

овн

им

ел

ем

ен

тим

а-Ц

рта

ње м

реж

е п

ир

ам

ид

е-О

спосо

бљ

авањ

е у

чен

ика з

а и

зрачун

авањ

е

површ

ин

е и

зап

рем

ин

е п

ир

ам

ид

еИ

сти

цањ

е в

езе

изм

еђу м

асе

, гу

сти

не и

зап

рем

ин

е-П

ракти

чн

а п

ри

мен

а з

нањ

а у

реш

авањ

у з

ад

ата

ка

ОС

НО

ВН

И

Ученик:-влада појмом пирамида (уочава њене моделе у реалним ситуацијама, зна њихове основне елементе и уме да их

обележи и рачуна њенуу површину и запремину);- користи одговарајуће јединице за мерење дужине,

површине, запремине, масе,времена и углова;-претвори веће јединице дужине,масе и времена у мање;

-користи различите апоене новца;-при мерењу одабере одговарајућу мерну јединицу;

заокружује величине исказане датом мером;

Усваја нова знања

Дефинише нове

појмовеИменује

ПосматраПише

КомбинујеРешава

проблемеИлуструје и графички

представља

ОрганизујеПрипрема

ПратиПомаже

МотивишеПланираУчествујеЕдукује

Вреднује

Вербално-текстуалнаДемонстративнаРешавање проблемаУчење путем открићаИлустративнаДијалошкаМонолошка

СР

ЕД

ЊИ

Ученик :-влада појмом пирамида, рачуна њену површину и запремину

када су неопходни елементи непосредно дати у задатку;- пореди величине које су изражене различитим мерним

јединицама за дужину, површину, запремину, углове, време и масу;

- претвори износ једне валуте у другу правилно постављајући одговарајућу пропорцију;

- дату величину искаже приближном вредношћу;

3 10

13

НА

ПР

ЕД

НИ

Ученик:. рачуна површину и запремину пирамиде , укључујући

случајеве када неопходни елементи нису непосредно дати;- по потреби претвара јединице мере, рачунајући са њима;

- уме да процени и заокружи дате податке и рачуна са таквим приближним вредностима; изражава оцену грешке

(нпр. мање од 1 динар, 1cm,1 g);

ЛИ

НЕА

РН

А Ф

УН

КЦ

ИЈА

5 6 11

-Прод

убљ

ивањ

е и

прош

ир

ивањ

е з

нањ

а

о ф

ун

кц

ија

ма

-Осп

осо

бљ

авањ

е у

чен

ика з

а ц

ртањ

е и

чи

тањ

е г

раф

ика

-Увођењ

е у

чен

ика у

круг

при

мен

е

мате

мати

чки

х м

ето

да у

при

кази

вањ

у

стати

сти

чки

х п

од

ата

ка (

расп

од

ел

а

обел

еж

ја,

табел

а п

од

ата

ка,

фреквен

ци

ја о

бел

еж

ја, п

ол

иго

н,

хи

стогр

ам

, ср

ед

ња в

ред

ност

)-П

ри

мен

а с

течен

их з

нањ

а

ОС

НО

ВН

И

Ученик:- уме да одреди вредност функције дате таблицом или

формулом;

СР

ЕД

ЊИ Ученик :

-уочава зависност међу променљивим, зна функцију y=ax и графички интерпретира њена својства; везује за та својства појам директне пропорционалности и одређује непознати

члан пропорције;

НА

ПР

ЕД

НИ

Ученик :-разликује директно и обрнуто пропорционалне величине и то изражава одговарајућим записом; зна линеарну функцију

и графички интерпретира њена својства;

ТЕМА БРОЈЧАСОВА

ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

21

НИ

ВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКААКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

ГР

АФ

ИЧ

КО

ПР

ЕД

СТА

ВЉ

АЊ

Е

СТА

ТИ

СТИ

ЧК

ИХ

ПО

ДА

ТА

КА

обрад

а

утв

рђи

вањ

е

укуп

но

-Пр

ед

стављ

ањ

е з

ави

сни

х в

ел

ичи

на т

абел

ар

но

и у

коорд

ин

атн

ом

си

стем

у.

-Гр

аф

ичко п

ред

стављ

ањ

е с

тати

сти

чки

х

под

ата

ка у

обл

ику д

ија

грам

а(с

туби

част

их,

кр

уж

ни

х..

.).

-Рачун

ањ

е с

ред

ње в

ред

нст

и и

мед

ија

не.

-Пор

еђењ

е в

ред

ност

и у

зор

ка с

а с

ред

њом

вр

ед

нош

ћу

ОС

НО

ВН Ученик:

-прочита и разуме податак са графикона,дијаграма или табеле,и одреди минимум или максимум зависне величине

- податке из табеле прикаже графиконом и обрнуто

Усваја нова знања

Дефинише нове

појмовеИменује

ПосматраПише

КомбинујеРешава

проблемеИлуструје и графички

представља

ОрганизујеПрипрема

ПратиПомаже

МотивишеПланираУчествујеЕдукује

Вреднује

Вербално-текстуална

Демонстративна

Решавање проблема

Учење путем открића

ИлустративнаДијалошкаМонолошка

СР

ЕД

ЊИ

Ученик :- чита једноставне дијаграме и табеле и на основу њих

обради податке по једном критериуму( нпр. одреди аритметичку средину за дати скуп података;

пореди вредности узорка са средњом вредношћу.)- обради прикупљене податке и представи их табеларно или

графички; представља средњу вредност медијаном

4 4 8

НА

ПР

ЕД

Н Ученик:

-тумачи дијаграме и табеле-прикупи и обради податке и сам

састави дијаграм или табелу; црта график којим представља међузависност величина

СИ

СТЕМ

И Л

ИН

ЕА

РН

ИХ

ЈЕ

ДН

АЧ

ИН

А С

А Д

ВЕ

6 12

18

-Уп

озн

авањ

е л

ин

еарн

е јед

начи

не с

а

две н

еп

озн

ате

, гр

аф

ик јед

начи

не с

а

две н

еп

озн

ате

-Форм

ир

ањ

е п

ојм

а с

ист

ем

а јед

начи

на

-Осп

осо

бљ

авњ

е у

чен

ика з

а ц

рта

ње

граф

ика

-Гр

аф

ички

пр

иказ

и и

нтер

пр

етац

ија

си

стем

а л

ин

еарн

их јед

начи

на с

а д

ве

неп

озн

ате

Реш

авањ

е с

ист

ем

а л

ин

еар

ни

х

јед

начи

на м

етод

ам

а з

ам

ен

е и

су

пр

отн

их к

оеф

иц

ије

ната

-Пр

акти

чн

а п

ри

мен

а з

нањ

а

ОС

НО

ВН

СР

ЕД

ЊИ Ученик :

-Решава системе линеарних једначина са две непознате;

;

НА

ПР

ЕД

НИ Ученик :

саставља и решава линеарне једначине и неједначине и системе линеарних једначина са две непознате;

ТЕМА БРОЈЧАСОВА

ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИ

ВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТ

И УЧЕНИКААКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

22

ВА

ЉА

К

обрад

а

утв

рђи

вањ

е

укуп

но

-Сти

цањ

е и

усв

аја

ње з

нањ

а о

ваљ

ку и

њего

ви

м

осн

овн

им

ел

ем

ен

тим

а-Ц

рта

ње м

реж

е в

аљ

ка

-Осп

осо

бљ

авањ

е у

чен

ика з

а и

зрачун

авањ

е

површ

ин

е и

зап

рем

ин

е в

аљ

ка

-Практи

чн

а п

ри

мен

а з

нањ

а у

реш

авањ

у

зад

ата

ка

ОС

НО

ВН

И

Ученик:-влада појмом ваљак (уочава његове моделе у реалним ситуацијама, зна његове основне елементе и уме да их

обележи и рачуна његову површину и запремину);- користи одговарајуће јединице за мерење дужине,

површине, запремине, масе,времена и углова;-претвори веће јединице дужине,масе и времена у мање;

-користи различите апоене новца;-при мерењу одабере одговарајућу мерну јединицу;

-заокружује величине исказане датом мером;Усваја нова

знањаДефинише

новепојмовеИменује

ПосматраПише

КомбинујеРешава

проблемеИлуструје и графички

представља

ОрганизујеПрипрема

ПратиПомаже

МотивишеПланираУчествујеЕдукује

Вреднује

Вербално-текстуалнаДемонстративнаРешавање проблемаУчење путем открићаИлустративнаДијалошкаМонолошка

СР

ЕД

ЊИ

Ученик :-влада појмом ваљак, рачуна његову површину и запремину

када су неопходни елементи непосредно дати у задатку;- пореди величине које су изражене различитим мерним

јединицама за дужину, површину, запремину, углове, време и масу;

- дату величину искаже приближном вредношћу;

3 5 8

НА

ПР

ЕД

НИ

Ученик:. рачуна површину и запремину ваљка , укључујући

случајеве када неопходни елементи нису непосредно дати;- по потреби претвара јединице мере, рачунајући са њима;

- уме да процени и заокружи дате податке и рачуна са таквим приближним вредностима; изражава оцену грешке

(нпр. мање од 1 динар, 1cm,1 g);

КУ

ПА

4 6 10

-Сти

цањ

е и

усв

аја

ње з

нањ

а о

куп

и и

њ

ен

им

осн

овн

им

ел

ем

ен

тим

а-Ц

рта

ње м

реж

е к

уп

е-О

спосо

бљ

авањ

е у

чен

ика з

а

изр

ачун

авањ

е п

овр

ши

не и

за

пр

ем

ин

е к

уп

е-И

сти

цањ

е в

езе

изм

еђу м

асе

, гу

сти

не и

зап

рем

ин

е-П

ракти

чн

а п

ри

мен

а з

нањ

а у

р

еш

авањ

у з

ад

атака О

СН

ОВ

НИ

Ученик:-влада појмом купа (уочава њене моделе у реалним

ситуацијама, зна њене основне елементе);С

РЕД

ЊИ

Ученик :-рачуна површину и запремину купе када су неопходни

елементи непосредно дати у задатку;

НА

ПР

ЕД

НИ Ученик :

-рачуна површину и запремину купе укључујући случајеве када неопходни елементи нису непосредно дати;

ТЕМА БРОЈЧАСОВА

ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИ

ВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКААКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

23

ЛО

ПТА

обрад

а

утв

рђи

вањ

е

укуп

но

-Сти

цањ

е и

усв

аја

ње з

нањ

а о

лоп

ти и

њен

им

осн

овн

им

ел

ем

ен

тим

а-О

спосо

бљ

авањ

е у

чен

ика з

а и

зрачун

авањ

е

површ

ин

е и

зап

рем

ин

е л

оп

те-И

сти

цањ

е в

езе

изм

еђу м

асе

, гу

сти

не и

за

прем

ин

е-П

ракти

чн

а п

ри

мен

а з

нањ

а у

реш

авањ

у

зад

ата

ка

ОС

НО

ВН

И

Ученик:-влада појмом лопта (уочава њене моделе у реалним

ситуацијама, зна њене основне елементе и уме да их обележи и рачуна њену површину и запремину);

- користи одговарајуће јединице за мерење дужине, површине, запремине, масе,времена и углова;

-претвори веће јединице дужине,масе и времена у мање;-користи различите апоене новца;

-при мерењу одабере одговарајућу мерну јединицу;-заокружује величине исказане датом мером;

Усваја нова знања

Дефинише нове

појмовеИменује

ПосматраПише

КомбинујеРешава

проблемеИлуструје и графички

представља

ОрганизујеПрипрема

ПратиПомаже

МотивишеПланираУчествујеЕдукује

Вреднује

Вербално-текстуалнаДемонстративнаРешавање проблемаУчење путем открићаИлустративнаДијалошкаМонолошка

СР

ЕД

ЊИ

Ученик :-влада појмом лопта, рачуна њену површину и запремину када

су неопходни елементи непосредно дати у задатку;- пореди величине које су изражене различитим мерним

јединицама за дужину, површину, запремину, углове, време и масу;

- дату величину искаже приближном вредношћу;

2 3 5

НА

ПР

ЕД

НИ

Ученик:. рачуна површину и запремину лопте , укључујући случајеве

када неопходни елементи нису непосредно дати;- по потреби претвара јединице мере, рачунајући са њима;

- уме да процени и заокружи дате податке и рачуна са таквим приближним вредностима; изражава оцену грешке (нпр. мање

од 1 динар, 1cm,1 g);

ПИ

СМ

ЕН

И З

АД

АЦ

И С

А

ИС

ПР

АВ

КА

МА

4 4 8

-Сагл

ед

авањ

е с

авл

ад

ан

ост

и

пређен

ог

град

ива

ОС

НО

ВН

И

Решава задатке

Примењује стечена знања

Прати рад ученикаВреднује

примењена знања

Указује на грешке и заједно са ученицима

отклања исте

Монолошка дијалошка

Метода самосталних ученичких

радова

СР

ЕД

ЊИ

НА

ПР

ЕД

НИ

24

ФИЗИКА

Циљ наставе физике је да ученици стекну основну jeзичну и научну писменост, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, да развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, да упознају природне појаве и основне природне законе, да се оспособе за уочавање и распознавање физичких појава у свакодневном животу и за активно стицање знања о физичким појавама кроз истраживање, да оформе основу научног метода и да се усмере према примени физичких закона у свакодневном животу и раду.

Задаци :- развијање функционалне писмености- упознавање основних начина мишљења и расуђивања у физици- разумевање појава, процеса и односа у природи на основу физичких закона- развијање способности за активно стиоцање знања о физичким појавама кроз истраживање- развијање радозналости, рационалног расуђивања, самосталности у мишљењу и јасног и прецизног изражавања- развијање логичког и апстрактног мишљења- схватање смисла и метода остваривања експеримента и значаја мерења- решавање једноставних проблема и задатака у оквиру наставних сарджаја- развијање способности за примениу знања из физике- развијање еколошке свести и способности примене знања из физике у екологији- развијање радних навика и склоности ка изучавању наука о природи- развијање свести о сопственом знању, способностима и даљој професионалној оријентацији

Оперативни задациУченик треба да:

- разликује скаларне физичке величине од оних које су дефинисане интезитетом, правцем и смером(векторске)- користи на нивоу примене основне законе механике- Њутнове законе- уме да слаже колинеарне силе- стекне појам о гравитацији и разликује силу теже од тежине тела- упозна силу трења- разуме да је рад једнак промени енергије и на нивоу примене користи трансформацију енергије у рад и обрнуто- на нивоу примене користи законе одржања(масе и енергије)- разликује различите врсте кретања(равномерно,равномерно убрзано и равномерно успорено) и зна њихове карактеристике-прави разлику између температуре и топлоте- уме да рукује мерним инструментима-користи јединице Међународног система SI за одговарајуће физичке величине

25

ТЕМ

А

БРОЈ ЧАСОВАЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИНАЧИН ОСТВАРИВАЊА

ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО

ЗАХТЕВИАКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

1.

ОС

ЦИ

ЛА

ТО

РН

О И

ТА

ЛА

СН

О К

РЕТА

ЊЕ

обра

да

утвр

ђива

ње

лабо

рато

ријс

ке в

ежбе

укуп

но

Учен

ик т

реба д

а:

- р

азу

ме п

оја

м о

сци

лато

рн

ог

кр

етањ

а,

- п

реп

озн

аје

осц

ил

атор

но и

тал

асн

о к

ретањ

е у

пр

ир

од

и-

усв

оји

и р

азу

ме ф

изи

чке в

ел

ичи

не к

оје

кар

актер

иш

у

осц

ил

атор

но и

тал

асн

о к

ретањ

е-

разу

ме п

оја

м з

вука,

кар

акте

ри

сти

ке з

вука и

резо

нан

ци

ју

ОС

НО

ВН

И 1.2.1. Уме да препозна врсту кретања према облику путање (oсциловање тега на опрузи, кретање љуљашке, кретање Земље око Сунца)

1.4.3. Зна да користи јединице времена1.4.6. Зна да мери време штоперицом

1.7.1. Поседује способности потребне за рад у лабораторији.1.7.2. Уме да се придржава основних правила понашања у лабораторији.

Пр

ате

дем

он

стр

ац

ион

е о

глед

е,

уочавају

, са

мост

ал

но р

асу

ђују

и з

акљ

учују

, п

ост

ављ

ају

пи

тањ

а,

зап

ису

ју,

од

говар

ају

на п

итањ

а,

навод

е п

ри

мер

е п

ер

иод

ичн

ог,

осц

ил

ато

рн

ог

и т

ал

асн

ог

кр

ета

ња у

пр

ир

од

и,

ан

ал

изи

рају

зад

атк

е,

мате

мати

чки

изр

ачун

авају

неп

озн

ату в

ел

ичи

ну и

ди

скутују

реш

ењ

а з

ад

атака,

сам

ост

ал

но м

ер

е п

ери

од

осц

ил

овањ

а и

зап

ису

ју п

од

атке.

- И

злага

ње с

ад

рж

аја

тем

е у

з д

ем

он

стр

ац

ион

е о

глед

е (

осц

ил

овањ

е т

ега

обеш

ен

ог

о о

пр

угу

, осц

ил

овањ

е

кл

атн

а,

осц

ил

овањ

е з

вучн

е в

иљ

уш

ке)

и и

луст

рати

вн

е м

ето

де

- О

рга

ни

зује

дем

окр

атск

у р

ад

ну а

тмосф

ер

у-

Усм

ер

ава у

чен

ике н

а п

овези

вањ

е п

ретход

ни

х з

нањ

а с

а н

ови

м с

ад

рж

аји

ма

- И

нси

сти

ра н

а п

ри

мер

им

а,

навод

и у

чен

ике д

а п

овезу

ју з

нањ

а и

з ф

изи

ке с

а п

оја

вам

а у

свакод

невн

ом

ж

ивоту

- Н

авод

и у

чен

ике д

а у

оче р

азл

ике у

врст

и к

рета

ња

- С

ист

ем

атс

ки

пр

ати

рад

сваког

учен

ика

- и

луст

рати

вн

а м

етод

а-

дем

он

стр

ац

ион

а м

ето

да

- д

ија

лош

ко-м

он

ол

ош

ка м

ето

да

- р

еш

авањ

е к

вал

итати

вн

их и

кван

ти

тати

вн

их з

ад

ата

ка

- д

ом

аћ

и з

ад

ац

и

СР

ЕД

ЊИ

2.1.1. Уме да препозна еластичну силу која делује у опрузи2.1.2. Препознаје правац и смер деловања еластичне силе у опрузи.

2.2.1. Уме да препозна убрзано кретање (осцилаторно кретање)2.2.3. Уме да препозна основне појмове који описује осцилаторно кретање,

зна шта је равнотежни положај, амплитуда, фреквенца, период осциловања

2.4.1. Уме да користи јединицу фреквенце2.6.1. Разуме и примењује обрнуту пропорционалност (да је период

осциловања обрнуто сразмеран фреквенци)2.7.1. Уме табеларно да прикаже резултате мерења.

2.7.3. Уме да реализује експеримент по упутству.

4 3 1 8

НА

ПР

ЕД

НИ

3.2.2. Уме да примени односе измећу физичких величина које описују осцилаторно кретање(однос периода осциловања, фреквенце и броја

осцилација код осцилатора, уме да израчуна период и фреквенцу ако су дати број осцилација и време, уме да израчуна фреквенцу ако је дат

период и обрнуто, користи формулу c= за израчунавање једне величине када су дате друге две)

3.2.3. Зна како се мењају положај и брзина при осцилаторном кретању (клатно)

3.2.4. Зна основне физичке величине које описују таласно кретање(фреквенца, период, амплитуда таласа, таласна дужина, брзина таласа, зна да на цртежу попречног таласа препозна таласну дужину и

амплитуду)3.2.5. Уме да препозна основне особине звука , зна да звук представља механички талас фреквенце од 16 до 20000 Hz који се простире у свим

срединама различитим брзинама, зна да се звук не простире кроз вакуум3.4.1. Уме да претвара јединице изведених физичких величина у

одговарајуће јединице SI система (Hz = 1/s)3.7.1. Уме да донесе закључак на основу резултата мерења

26

ТЕМ

А

БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊАОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

2.

СВ

ЕТЛ

ОС

НЕ П

ОЈА

ВЕ обр

ад

а

утвр

ђи

вањ

е

лаборатор

ијс

ке в

еж

бе

укуп

но

Учен

ик т

реба д

а:

- зн

а д

а с

е с

ветл

ост

прост

ир

е п

равол

ин

ијс

ки

- зн

а д

а је б

рзи

на с

ветл

ост

и у

вакуум

у н

ајв

ећ

а б

рзи

на у

пр

ирод

и и

да и

зноси

3

000

00

km/s

- р

азу

ме п

ом

рачењ

е С

ун

ца и

Месе

ца

- п

озн

аје

закон

е о

дби

јањ

а и

прел

ам

ањ

а с

ветл

ост

и-

разу

ме к

он

струкц

ију

ли

кова к

од

огл

ед

ал

а и

сочи

ва

- п

озн

аје

пр

им

ен

у с

очи

ва з

а к

орекц

ију

ви

да

- зн

а д

а је и

нд

екс

пр

ел

ам

ањ

а с

ветл

ост

и з

а д

ве с

ред

ин

е јед

нак о

дн

осу

бр

зин

а

светл

ост

и у

ти

м с

ред

ин

ам

а-

позн

аје

тотал

ну р

еф

лекси

ју и

зн

а п

ри

који

м у

слови

ма с

е о

на д

еш

ава

- ум

е д

а к

ор

ист

и л

уп

у и

ми

кроск

оп

ОС

НО

ВН

И

1.7.1. Поседује способности потребне за рад у лабораторији.

1.7.2. Уме да се придржава основних правила понашања у лабораторији

Пр

ате

дем

он

страц

ион

е о

глед

е, уочавају

, са

мост

ал

но р

асу

ђују

и з

акљ

учују

, п

ост

ављ

ају

пи

тањ

а,

зап

ису

ју,

уочавају

разл

ику и

змеђу м

ехан

ички

х и

светл

осн

их

тал

аса

, н

авод

е п

ри

мер

е с

ен

ки

, ан

ал

изи

рају

пом

рачењ

е С

ун

ца и

Месе

ца,

кон

стр

уи

шу л

икове к

од

огл

ед

ал

а и

сочи

ва, п

реп

озн

ају

сочи

ва и

огл

ед

ал

а у

св

акод

невн

ом

жи

воту

, а

нал

изи

рају

зад

атк

е,

матем

ати

чки

изр

ачун

авају

н

еп

озн

ату

вел

ичи

ну и

ди

скуту

ју р

еш

ењ

а з

ад

ата

ка,

сам

ост

ал

но и

звод

е

лаборатор

ијс

ке в

еж

бе и

зап

ису

ју п

од

атк

е,

кор

ист

е и

нте

рн

ет з

а с

ам

ост

ал

но

учењ

е

- И

злага

ње с

ад

рж

аја

тем

е у

з д

ем

он

страц

ион

е о

глед

е (

сен

ке,

прел

ам

ањ

е

светл

ост

и-ч

аш

а с

а в

од

ом

и ш

тап

ић

ем

, д

исп

ерзи

ја б

ел

е с

ветл

ост

и н

а п

ри

зми

, л

уп

а)

и и

луст

рати

вн

е м

ето

де

- Разв

ија

рад

озн

ал

ост

код

учен

ика,

навод

и н

а з

акљ

учи

вањ

е-

Вр

ши

геом

етри

јску к

он

стр

укц

ију

, указу

је н

а з

начај п

рец

изн

ост

и-

Указу

је н

а п

ри

мен

у с

очи

ва и

огл

ед

ал

а у

оп

тички

м и

нст

рум

ен

тим

а

- и

луст

рати

вн

а м

ето

да

- д

ем

он

страц

ион

а м

ето

да

- д

ија

лош

ко-м

он

ол

ош

ка м

етод

а-

реш

авањ

е к

вал

ита

тивн

их и

кван

тита

тивн

их з

ад

ата

ка

- реш

авањ

е г

раф

ички

х з

ад

атака

- л

аборатор

ијс

ке в

еж

бе

- д

ом

аћ

и з

ад

ац

и-

чи

тањ

е п

оп

ул

ар

не л

ите

ратур

е,

ин

тер

нет

СР

ЕД

ЊИ 2.7.2. Уме да врши једноставна

уопштавања и систематизацију резултата при изради лабораторијских

вежби.

7 6 2 15

НА

ПР

ЕД

НИ

3.2.5. Уме да препозна особине светлости, зна да се светлост

простире кроз вакуум брзином од 300000km/s и зна да је то највећа могућа брзина, зна да је светлост

спорија у другим срединама, зна да је у ваздуху брзина светлости

приближно милион пута већа од брзине звука

3.2.6. Зна како се прелама и одбија светлост, зна закон одбијања

светлости, зна да је положај лика предмета у води померен у односу на

стварни положај предмета због преламања светлости, зна да лупа и

микроскоп преламају светлост и да их користимо за увећање лика, разуме како видимо – светлост се одбија од тела и долази до нашег ока, зна да сочива преламају светлост и да се

користе за корекцију вида

Т Е БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊАОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

27

МА НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

3.

ЕЛ

ЕК

ТР

ИЧ

НО

ПО

ЉЕ

обр

ад

а

утвр

ђи

вањ

е

лаборатор

ијс

ке в

еж

бе

укуп

но

Учен

ик т

реба д

а:

- зн

а в

рст

е н

аел

ектр

иса

ња

- р

азу

ме п

роц

ес

наел

ектри

савањ

а т

ел

а-

зна к

ол

ичи

ну н

аел

ектр

иса

ња и

њен

у јед

ин

иц

у-

зна К

ул

он

ов з

акон

- зн

а к

ако с

ил

а з

ави

си о

д з

нака н

аел

ектри

сањ

а-

позн

аје

поја

м е

лектр

ичн

ог

пољ

а и

рад

а е

лектр

ичн

е

сил

е-

позн

аје

нап

он

као ф

изи

чку в

ел

ичи

ну и

њего

ву

јед

ин

иц

у

ОС

НО

ВН

И 1.1.2. Уме да препозна смер деловања електростатичке силе, зна да тела могу бити

позитивно или негативно наелектрисана, препознаје када је узајамно деловање између наелектрисаних тела привлачно/ одбојно, зна да је ел.сила највећа

када су наелектрисана тела најближа

Пр

ате

дем

он

страц

ион

е о

глед

е, уочавају

, са

мост

ал

но

расу

ђују

и з

акљ

учују

, п

ост

ављ

ају

пи

тањ

а,

зап

ису

ју ,

п

реп

озн

ају

ел

ектр

ичн

е п

оја

ве у

свакод

невн

ом

жи

воту,

ан

ал

изи

рају

зад

атк

е,

мате

мати

чки

изр

ачун

авају

н

еп

озн

ату

вел

ичи

ну и

ди

скуту

ју р

еш

ењ

а з

ад

ата

ка,

сам

ост

ал

но и

вод

е јед

ност

авн

е о

глед

е

- И

злага

ње с

ад

рж

аја

тем

е у

з д

ем

он

страц

ион

е о

глед

е

(наел

ектр

иса

вањ

е ч

вр

сти

х т

ел

а и

изо

лато

ра,

ли

ни

је

сил

а п

ољ

а)

и и

луст

рати

вн

е м

етод

е-

Пост

ављ

а п

ита

ња и

рачун

ске з

ад

атк

е-

Навод

и у

чен

ике н

а з

акљ

учке

- и

луст

рати

вн

а м

ето

да

- д

ем

он

страц

ион

а м

ето

да

- д

ија

лош

ко-м

он

ол

ош

ка м

етод

а-

реш

авањ

е к

вал

ита

тивн

их и

кван

тита

тивн

их

зад

ата

ка

- д

ом

аћ

и з

ад

ац

и

СР

ЕД

ЊИ

2.4.1. Уме да користи јединице за количину наелектрисања и јачину ел.поља и зна њихове ознаке.2.4.3. Зна да користи префиксе мили и кило и уме да претвара јединице силе и количине наелектрисања

2.6.1. Примењује директну и обрнуту пропорционалност (Кулонова сила је сразмерна

количинама наелектрисања, а обрнуто је сразмерна квадрату растојања)

2.6.2. Уме да препозна векторске величине: силу и јачину ел.поља

5 5 0 10

НА

ПР

ЕД

НИ

БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА

ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

28

ТЕМ

А

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

4.

ЕЛ

ЕК

ТР

ИЧ

НА

СТР

УЈА

обр

ад

а

утвр

ђи

вањ

е

лаборатор

ијс

ке в

еж

бе

укуп

но

Учен

ик т

реба д

а:

- р

азу

ме с

трују

као у

смер

ен

и т

ок е

лектр

он

а и

јон

а-

повеж

е е

лем

ен

те с

трујн

ог

кол

а-

позн

аје

јачи

ну с

трује

, ел

.отп

ор,

рад

и с

нагу

ел

.стр

ује

и њ

ихове м

ерн

е јед

ин

иц

е-

кори

сти

Ом

ов и

Џул

ов з

акон

и з

акон

ел

.отп

ор

а-

ум

е д

а р

укује

мер

ни

м и

нст

рум

ен

тим

а

ОС

НО

ВН

И

1.3.1. Уме да препозна да струја тече само кроз проводне материјале.1.4.2. Уме да препозна инструменте за мерење јачине струје и напона,

1.4.3. Зна да користи основне јединице за: јачину струје, напон, рад и снагу1.7.1. Поседује способности потребне за рад у лабораторији.

1.7.2. Уме да се придржава основних правила понашања у лабораторији.

Пр

ате

дем

он

страц

ион

е о

глед

е, уочавају

, са

мост

ал

но р

асу

ђују

и з

акљ

учују

, п

ост

ављ

ају

п

ита

ња, везу

ју е

лем

ен

те о

сновн

ог

струјн

ог

кол

а,

ан

ал

изи

рају

зад

атк

е,

мате

мати

чки

и

зрачун

авају

неп

озн

ату

вел

ичи

ну и

ди

скуту

ју р

еш

ењ

а з

ад

ата

ка,

сам

ост

ал

но м

ер

е н

ап

он

и

јачи

ну с

трује

и з

ап

ису

ју п

од

атке, ц

рта

ју г

раф

ике

- И

злага

ње с

ад

рж

аја

тем

е у

з д

ем

он

страц

ион

е о

глед

е

и и

луст

рати

вн

е м

ето

де

- Указу

је н

а з

начај ел

. ст

рује

- Усм

ер

ава у

чен

ике н

а п

овези

вањ

е п

ретх

од

ни

х з

нањ

а и

з хем

ије

, те

хн

ичког

и ф

изи

ке с

а

нови

м с

ад

рж

аји

ма

- И

ни

ци

ра и

стр

аж

ивачки

дух

- и

луст

рати

вн

а и

дем

он

стр

ац

ион

а м

ето

да

- д

ија

лош

ко-м

он

ол

ош

ка м

етод

а-

реш

авањ

е р

ачун

ски

х з

ад

атака

- д

ом

аћ

и з

ад

ац

и

СР

ЕД

ЊИ

2.3.1. Зна да разликује електричне проводнике и изолаторе, зна да метали и водени раствори електролита и јонизовани гасови проводе електричну струју.

2.3.2. Зна називе основних елемената електричног кола. (извор струје, прекидач, проводник и отпорник) и зна да их препозна у једноставном струјном колу.

2.3.3. Уме да препозна да ли су извори напона везани редно или паралелно, зна да се за повећање напона користи редна веза, зна да се редна веза остварује

везивањем позитивног пола једног извора за негативни пол следећег извора, да се паралелна веза остварује везивањем свих позитивни полова у једну тачку а

свих негативних у другу.2.3.4. Уме да израчуна јачину струје отпор или напон ако су познате друге две

2.3.5. Уме да препозна топлотне ефекте електричне струје на примерима2.3.6. Разуме појмове енергије и снаге ел. струје, разуме да потрошња ел.

енергије зависи од снаге уређаја и времена коришћења и зна да се изражава се у kWh, зна да се ел. енергија у ел. уређајима претвара у друге облике енергије2.4.1. Зна да користи јединице за јачину струје, напон и снагу и зна њихове

ознаке2.4.3. Уме да користи префиксе мили, микро, кило и уме да претвара јединице

2.5.2. Уме да препозна да се у уређајима и процесима у којима постоји механичко кретање електрична енергија троши на механички рад (електромотор)

2.6.1. Примењује директну и обрнуту пропорционалност (јачина струје сразмерна је напону, а обрнуто сразмерна отпору)

2.7.1. Уме табеларно и графички да прикаже резултате мерења. (Омов закон)2.7.3. Уме да реализује експеримент по упутству.

8 8 3 19

НА

ПР

ЕД

НИ

3.3.1. Зна како се везују отпорници и инструменти у електричном колу, зна да се отпорници могу везати редно и паралелно, да се амперметар везује редно, а

волтметар паралелно.3.4.2. Уме да мери јачину струје и напон у електричном колу3.7.1. Уме да донесе закључак на основу резултата мерења

Т Е БРОЈ ЧАСОВА

ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊАОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

29

МА НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКААКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

5.

МА

ГН

ЕТН

О П

ОЉ

Е

обр

ад

а

утвр

ђи

вањ

е

лаборатор

ијс

ке в

еж

бе

укуп

но

Учен

ик т

реба д

а:

- р

азу

ме д

а с

е м

агн

етн

о д

ел

овањ

е о

дви

ја п

оср

ед

ством

м

агн

етн

ог

пољ

а-

зна д

а с

труја

им

а м

агн

етн

о п

ољ

е-

зна д

а З

ем

ља и

ма м

агн

етн

о п

ољ

е-

разу

ме к

ако р

ад

и к

ом

пас

- зн

а з

начај Н

.Тесл

е и

М.

Пуп

ин

а з

а р

азв

ој н

ауке и

те

хн

ике

ОС

НО

ВН

И 1.1.2. Уме да препозна смер деловања магнетне силе, зна да магнети имају два пола N и S и када је магнетна сила

привлачна, а када је одбојна1.3.2. Уме да препозна магнетне ефекте ел. струје, препознаје

да се калем кроз који протиче струја понаша као магнет, да при престанку протицања струје калем губи магнетне

особине.

Пр

ате

дем

он

страц

ион

е о

глед

е, уочавају

, са

мост

ал

но

расу

ђују

и з

акљ

учују

, п

ост

ављ

ају

пи

тањ

а,

навод

е п

ри

мер

е

магн

етн

ог

дел

овањ

а у

при

род

и и

свакод

невн

ом

жи

воту

, ан

ал

изи

рају

зад

атк

е,

мате

мати

чки

изр

ачун

авају

н

еп

озн

ату

вел

ичи

ну и

ди

скуту

ју р

еш

ењ

а з

ад

ата

ка,

кор

ист

е и

нте

рн

ет з

а с

ам

ост

ал

но у

чењ

е и

ист

раж

ивањ

е

- И

злага

ње с

ад

рж

аја

тем

е у

з д

ем

он

страц

ион

е о

глед

е

(ли

ни

је с

ил

а м

агн

ета

, ком

пас)

и и

луст

рати

вн

е м

етод

е-

Указу

је н

а н

ове ф

изи

чке в

ел

ичи

на

- И

нси

сти

ра н

а п

ри

мер

им

а,

навод

и у

чен

ике д

а п

овезу

ју

знањ

а и

з ф

изи

ке с

а п

оја

вам

а у

свакод

невн

ом

жи

воту

- Указу

је н

а з

асл

уге

Н.Т

есл

е и

М.П

уп

ин

а

- и

луст

рати

вн

а м

ето

да

- д

ем

он

страц

ион

а м

ето

да

- д

ија

лош

ко-м

он

ол

ош

ка м

етод

а-

дом

аћ

и з

ад

ац

и

СР

ЕД

ЊИ 2.5.2. Уме да препозна појаве код којих се електрична струја

троши на механички рад (деловање магнетног поља на проводник са струјом, електромотор)

2.6.1. Разуме и примењује директну пропорционалност (Амперов закон)

4 2 0 6

НА

ПР

ЕД

НИ

30

ТЕМ

А БРОЈ ЧАСОВА

ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊАОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

6.

ЕЛ

ЕМ

ЕН

ТИ

АТО

МС

КЕ И

Н

УК

ЛЕА

РН

Е Ф

ИЗ

ИК

Е

Обрад

а

утвр

ђи

вањ

е

лаборатор

ијс

ке

укуп

но

Учен

ик т

реба д

а:

- р

азу

ме д

а с

е м

агн

етн

о д

ел

овањ

е о

дви

ја

поср

ед

ством

магн

етн

ог

пољ

а-

зна д

а с

тр

уја

им

а м

агн

етн

о п

ољ

е-

зна д

а З

ем

ља и

ма м

агн

етн

о п

ољ

е-

разу

ме к

ако р

ад

и к

ом

пас

- зн

а з

начај Н

.Тесл

е и

М.

Пуп

ин

а з

а р

азв

ој

науке и

техн

ике

ОС

НО

ВН

И

За ову област нису дефинисани образовни стандарди

Сам

ост

ал

но р

асу

ђују

и з

акљ

учују

, п

ри

мењ

ују

пр

етход

на з

нањ

а и

з хем

ије

, п

ост

ављ

ају

пи

тањ

а,

навод

е п

ри

мен

е

нукл

еар

не ф

изи

ке у

техн

иц

и и

ин

дуст

ри

ји,

ан

ал

изи

рају

зад

атк

е,

реш

авају

зад

атк

е и

д

иск

утују

реш

ењ

а з

ад

атака,

кор

ист

е

ин

тер

нет

за с

ам

ост

ал

но у

чењ

е и

и

стр

аж

ивањ

е

- И

злага

ње с

ад

рж

аја

тем

е у

з п

ри

мен

у

ил

уст

рати

вн

е м

етод

е-

Моти

ви

ше у

чен

ике н

а п

ри

мен

у з

нањ

а и

з хем

ије

- Указу

је н

а з

начај н

укл

еар

не ф

изи

ке у

м

ед

иц

ин

и и

техн

иц

и-

Указу

је н

а о

пасн

ост

рад

иоакти

вн

ог

зрачењ

а -

Под

сти

че н

а к

ори

шћ

ењ

е

ин

тер

нета

- и

луст

рати

вн

а м

етод

а-

ди

јал

ош

ко-м

он

ол

ош

ка м

ето

да

- д

ом

аћ

и з

ад

ац

и-

чи

тањ

е п

оп

ул

ар

не л

ите

ратур

е,

ин

терн

ет

СР

ЕД

ЊИ

5 3 0 8

НА

ПР

ЕД

НИ

7.

ФИ

ЗИ

КА

И С

АВ

РЕМ

ЕН

И С

ВЕТ

Обрад

а

утвр

ђи

вањ

е

лаборатор

ијс

ке в

еж

бе

укуп

но

Ученик треба да:- познаје планетарни модел

атома- стекне појам о нуклеарним

силама- познаје редни и масени број

елемента- познаје појам изотопа

- зна врсте радиоактивног зрачења и опасности од њега

- зна примену нуклеарне енергије

- упозна реакције фисије и фузије

За ову област нису дефинисани образовни стандарди

Пи

тају

, н

авод

е п

ри

мер

е и

з св

акод

невн

ог

жи

вота

, чи

тају

л

ите

ратур

у и

з и

стор

ије

фи

зике,

кори

сте

ин

тер

нет

за с

ам

ост

ал

но у

чењ

е и

и

стр

аж

ивањ

е

- И

злага

ње с

ад

рж

аја

тем

е у

з п

ри

мен

у

ил

уст

рати

вн

е м

ето

де

- Указу

је н

а з

начај ф

изи

ке к

ао о

сновн

е

при

род

не н

ауке и

њен

ути

цај н

а р

азв

ој

мед

иц

ин

е и

техн

ике

- Ч

ита

ње п

оп

ул

арн

е л

итер

ату

ре,

ин

тер

нет

- и

луст

рати

вн

а м

ето

да

- д

ија

лош

ка м

ето

да

- чи

тањ

е п

оп

ул

ар

не л

ите

ратур

е,

ин

тер

нет

6

31

ХЕМИЈА

Циљ- разумевање промена и појава у природи на основу знања хемијских појава, теорија , модела и закона- развијање способности комуницирања коришћењем хемијских термина, хемијских симбола, формула и једначина- развијање способности за решавање теоријских и експерименталних проблема- развијање способности за тражење и коришћење релевантних информација у различитим изворима (уџбеник, научно-популарни чланци, Интернет)- развијање свести о важности одговорног односа према животној средини, одговарајућег и рационалног коришћења и одлагања различитих супстанци у свакодневном животу- развијање радозналости, потребе за сазнавањем о својствима супстанци у окружењу и позитивног става према учењу хемије- развијање свести о сопственим знањима и способностима и даљој професионалној орјентацији

Задаци - омогућавање ученицима да сагледају значај хемије у свакодневном животу, за развој различитих технологија и развој друштва уопште- оспособљавање ученика да се користе хемијским језиком, да знају хемијску терминологију и да разумеју квалитативно и квантитативно значење хемијских симбола, формула и једначина- стварање наставних ситуација у којима ће ученици до сазнања о својствима супстанци и њиховим променама долазити на основу демонстрационих огледа или огледа које самостално изводе, развијати при том аналитичко мишљење и критички став у мишљењу- стварање наставних ситуација у којима ће ученици развијати експерименталне вештине, правилно и безбедно, по себе и друге, руковати лабораторијским прибором, посуђем и супстанцама- оспособљавање ученика за извођење једноставних истраживања- стварање ситуација у којима ће ученици примењивати знање хемије за тумачење појава и промена у реалном окружењу- омогућавање ученицима да кроз једноставна израчунавања разумеју квантитативни аспект хемијских промена и његову практичну примену

32

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИУченик/ца зна да: АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

НЕМ

ЕТА

ЛИ

, О

КС

ИД

И Н

ЕМ

ЕТА

ЛА

И К

ИС

ЕЛ

ИН

Е

обр

ад

а

утвр

ђи

вањ

е

лаборатор

ијс

ке в

еж

бе

укуп

но

-зн

ају

о з

аст

уп

љен

ост

и н

ем

ета

ла у

при

род

и у

ел

ем

ен

тарн

ом

ви

ду и

у јед

ињ

ењ

им

а-з

нају

фи

зичка и

хем

ијс

ка с

војс

тва в

аж

ни

јих н

ем

ета

ла

-повезу

ју с

војс

тва н

ем

ета

ла с

а њ

ихови

м п

ол

ож

аје

м у

пер

иод

ном

си

стем

у-з

нају

да о

кси

ди

нем

ета

ла к

оји

реагу

ју с

а в

од

ом

са њ

ом

град

е к

исе

ли

не

-зн

ају

да с

е к

исе

ли

не м

огу

доказа

ти п

ом

оћ

у и

нд

икато

ра

ОС

НО

ВН

И

ХЕ 1.1.1. основна физичка и хемијска својства неметала (агрегатно стање,

проводљивост топлоте и електрицитета и реакцију са кисеоником)

ХЕ 1.1.2. утврди основна физичка својства оксида (агрегатно стање, боја, мирис)ХЕ 1.1.3. докаже кисело-базна својства

супстанци помоћу индикатораХЕ 1.1.4. безбедно рукује супстанцама,

посуђем и приборомХЕ 1.6.1.* безбедно рукује основном опремом за експериментални рад и

супстанцамаХЕ.1.6.2. * изведе експеримент према датом

упутству

- п

осм

атр

а, бел

еж

и, за

паж

а п

ром

ен

е и

ан

ал

изи

ра и

х.

- п

иш

е ф

орм

ул

е о

дго

вар

ају

ћи

х о

кси

да и

ки

сел

ин

а ф

ун

кц

ион

ал

не.

- оп

ису

је н

ајв

аж

ни

је о

соби

не н

ем

ета

ла

-пр

еп

озн

аје

сп

ец

иф

ичн

ост

и о

дго

варају

ћи

х н

ем

ета

ла

-сам

ост

ал

но з

акљ

учује

- кр

ити

чки

разм

иш

ља и

дон

оси

закљ

учке

- са

мост

ал

но п

резе

нту

је п

ри

пр

ем

љен

е с

ад

рж

аје

, п

ри

куп

љен

е и

з р

азл

ичи

тих и

звора

- усп

еш

но п

овезу

је п

ређаш

ње з

нањ

е и

з хем

ије

и б

иол

оги

је и

закљ

учује

да б

ез

ки

сеон

ика

нем

а ж

ивота

ни

ти б

итн

их п

роц

еса

у п

ри

род

и-

сам

ост

ал

но з

акљ

учује

да је а

зот

расп

рост

рањ

ен

у п

ри

род

и,

јер је н

ер

еакти

ван

- за

кљ

учује

да је а

мон

ија

к в

аж

ан

за д

оби

јањ

е м

ноги

х п

рои

звод

а ш

ир

оке

потрош

ње(а

зотн

их ђ

убри

ва)

- усм

ер

ава у

чен

ике

- д

ем

ост

ри

ра о

глед

е-

ствара с

иту

ац

ије

за п

ри

мен

у е

ксп

ер

им

ен

ата

- су

гери

ше у

чен

иц

им

а н

а п

овези

вањ

е т

еор

ије

и п

раксе

- усм

ер

ава у

чен

ике д

а п

овезу

ју з

нањ

а и

з д

руги

х п

ред

мета

- п

ост

ављ

а з

ан

им

љи

ва п

ита

ња

- д

ета

љн

о о

бја

шњ

ава

- уп

ућ

ује

учен

ике у

ист

раж

ивачки

рад

- р

азв

ија

код

учен

ика п

ар

тнерск

и о

дн

ос

- указу

је н

а в

ел

ику п

ри

мен

у к

исе

ли

на у

свакод

невн

ом

жи

воту

ди

јал

ош

ка м

ето

да;

мон

ол

ош

ка м

ето

да;

ил

уст

рати

вн

а м

ето

да;

дем

он

страти

вн

а м

ето

да;

експ

ер

им

ен

тал

на м

ето

да;

рад

на т

екст

у;

СР

ЕД

ЊИ

ХЕ2.1.1. значење термина: анализа и синтеза, анхидрид,

ХЕ2.1.2. да саставља формуле најважнијих представника класа неорганских једињења,

и једначине хемијских реакцијаХЕ2.1.3. на основу назива оксида и

киселина, састави формулу ових супстанциХЕ2.1.4. пише једначине хемијских реакција

синтезе и анализе бинарних једињењаХЕ2.1.5. експерименталним путем испита

растворљивост и хемијску реакцију оксида са водом

ХЕ2.1.6. испита најважнија хемијска својства киселина (реакција са карбонатима и

металима)6 5 2 13

НА

ПР

ЕД

НИ

ХЕ 3.1.1. да су физичка и хемијска својства неметала одређена структуром њихових

атома/молекула

33

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИУченик/ца зна да:

АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

МЕТА

ЛИ

, О

КС

ИД

И М

ЕТА

ЛА

И Х

ИД

РО

КС

ИД

И (

БА

ЗЕ)

обр

ад

а

утвр

ђи

вањ

е

лаборатор

ијс

ке в

еж

бе

укуп

но

-зн

ају

осн

овн

а ф

изи

чка и

хем

ијс

ка с

војс

тва м

ета

ла

-повезу

ју с

војс

тва м

ета

ла с

а њ

ихови

м п

ол

ож

аје

м у

пер

иод

ном

си

стем

у-з

нају

која

својс

тва м

ета

ла о

др

еђују

њи

хову п

ри

мен

у-з

нају

да о

кси

ди

нем

ета

ла к

оји

реагу

ју с

а в

од

ом

гр

ад

е х

ид

рокси

де

-зн

ају

да с

е х

ид

рокси

ди

могу

доказа

ти п

ом

оћ

у и

нд

икато

ра

ОС

НО

ВН

И

ХЕ 1.2.1. везу између својстава неметала и метала и њихове практичне примене

ХЕ 1.2.2. да препозна метале (Na, Mg, Al, Fe, Zn, Cu, Pb, Ag, Au) на основу њихових физичких и

хемијских својставаХЕ 1.2.3. утврди основна физичка својства оксида

(агрегатно стање, боја, мирис)ХЕ 1.2.4. докаже кисело-базна својства супстанци

помоћу индикатораХЕ 1.2.5. безбедно рукује супстанцама, посуђем и

приборомХЕ 1.6.1.* безбедно рукује основном опремом за

експериментални рад и супстанцамаХЕ.1.6.2.* изведе експеримент према датом

упутству

- ди

скуси

ја о

својс

тви

ма м

ета

ла

-пл

ан

ир

ањ

е о

глед

а-б

ел

еж

ењ

е р

езу

лта

та-р

еш

авањ

е р

ачун

ски

х з

ад

ата

ка

-пи

тањ

а-с

ам

ост

ал

но п

иса

ње ф

ор

мул

а б

азн

их о

кси

да и

база

-повезу

је-з

акљ

учује

- Н

авод

и у

чен

ике д

а н

абр

оје

фи

зичка с

војс

тва м

етал

а и

да к

аж

у у

који

м а

грега

тн

им

ст

ањ

им

а с

е н

ал

азе

-Под

сти

че у

чен

ике д

а п

иш

у ф

ор

мул

е о

кси

да

мета

ла,х

ид

рокси

да

-Разм

атр

а з

аст

уп

љен

ост

мета

ла у

при

род

и и

пор

ед

и је с

а з

аст

уп

љен

ош

ћу н

ем

ета

ла

-Под

сти

че у

чен

ике д

а у

оче п

овеза

ност

мета

ла с

а њ

ихови

м м

ест

ом

у п

ер

иод

ном

си

стем

у е

лем

ен

ата

-Исп

иту

је п

он

аш

ањ

е м

етал

а с

а р

азб

лаж

ен

ом

сум

порн

ом

ки

сел

ин

ом

-Показу

је д

а б

рзи

на к

орози

је з

ави

си о

д у

слова

-Указу

је д

а о

кси

ди

неки

х м

ета

ла г

рад

е х

ид

рокси

де, а д

а н

еки

не р

еагу

ју с

а в

од

ом

- П

реп

ор

учује

и о

бја

шњ

ава н

аје

фи

касн

ије

мето

де з

аш

тите

од

кор

ози

је

ди

јал

ош

ка м

ето

да;

мон

ол

ош

ка м

ето

да;

ил

уст

рати

вн

а м

ето

да;

дем

он

страти

вн

а

мето

да;

експ

ери

мен

тал

на м

ето

да;

рад

на т

екст

у;

СР

ЕД

ЊИ

ХЕ2.2.1. значење термина: анализа и синтеза, неутрализација, анхидрид

ХЕ2.2.2. да саставља формуле најважнијих представника класа неорганских једињења и једначине хемијских реакција неутрализације

ХЕ2.2.3. на основу назива оксида, киселина и база састави формулу ових супстанци

ХЕ2.2.4. пише једначине хемијских реакција синтезе и анализе бинарних једињења

ХЕ2.1.5 експерименталним путем испита растворљивост и хемијску реакцију оксида са

водом

4 3 1 8

НА

ПР

ЕД

НИ

ХЕ 3.2.1. да су физичка и хемијска својства метала и неметала одређена структуром

њихових атома/молекулаХЕ.3.6.1.* препозна питање/проблем које се може

експериментално истражитиХЕ.3.6.2.* постави хипотезе

ХЕ.3.6.3. *планира и изведе експеримент за тестирање хипотезе

ХЕ.3.6.4. *донесе релевантан закључак на основу резултата добијених у експерименталном раду

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИУченик/ца зна да:

АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

34

СО

ЛИ

обр

ад

а

утвр

ђи

вањ

е

лаборатор

ијс

ке в

еж

бе

укуп

но

- р

азл

икују

својс

тва о

кси

да н

ем

етал

а и

мета

ла и

повезу

ју к

исе

ли

не и

хи

др

окси

де с

а о

дго

вар

ају

ћи

м-з

нају

шта

су с

ол

и и

шта је н

еутр

ал

иза

ци

ја-у

очавају

везу

изм

еђу о

кси

да,

ки

сел

ин

а и

хи

дрокси

да и

сол

и

и д

а з

на

пр

такти

чн

у п

ри

мен

у о

сновн

их к

ласа

неор

ган

ски

х јед

ињ

ењ

а

ОС

НО

ВН

И

ХЕ 1.3.1. да на основу формуле именује основне класе неорганских једињења

ХЕ 1.3.2. примере оксида, киселина, база и соли у свакодневном животу као и примену ових једињењаХЕ 1.3.3. основна физичка и хемијска својства оксида,

киселина, база и солиХЕ 1.3.4. испита растворљивост соли

ХЕ 1.3.5 безбедно рукује супстанцама, посуђем и прибором

ХЕ 1.6.1.* безбедно рукује основном опремом за експериментални рад и супстанцама

ХЕ.1.6.2.* изведе експеримент према датом упутству

-ди

скуту

је о

својс

тви

ма с

ол

и-п

лан

ир

а о

глед

е-б

ел

еж

и р

езу

лтате

-реш

ава

рачун

ске з

ад

атк

е-п

ост

ављ

а п

ита

ња

-пи

ше ф

ор

мул

е с

ол

и

- П

ом

аж

е у

чен

иц

им

а д

а з

акљ

уче к

оји

је о

сновн

и с

аст

оја

к ф

изи

ол

ош

ког

раст

вор

а –

ин

фузи

је-П

од

сећ

а

учен

ике к

ако с

е п

иш

у ф

ор

мул

е о

кси

да,

база

и к

исе

ли

на.

-Суге

ри

ше у

чен

иц

им

а д

а с

е ф

ор

мул

е с

ол

и п

иш

у п

реко в

ал

ен

ци

-Под

сти

че у

чен

ике н

а л

оги

чко р

азм

иш

љањ

е,

које

ће и

м о

могу

ћи

ти д

а с

хвате н

а ч

ем

у с

е з

асн

ива

реакц

ија

неутр

ал

иза

ци

је-Н

авод

и у

чен

ике д

а з

акљ

уче ш

та с

е т

о н

ал

ати

у п

ија

ћој, а

не н

ал

ази

у д

ест

ил

ован

ој вод

и.

-Ствар

а н

аст

авн

е с

иту

ац

ије

у к

оји

ма р

азв

ија

кр

еати

вн

о м

иш

љењ

е у

чен

ика и

ом

огу

ћава д

а у

чен

иц

и

повезу

ју г

рад

иво г

еогр

аф

ије

и с

итуац

ије

из

свакод

невн

ог

жи

вота

ди

јал

ош

ка м

етод

а;

мон

ол

ош

ка м

етод

а;

ил

уст

рати

вн

а м

етод

а;

дем

он

стр

ати

вн

а м

ето

да;

експ

ер

им

ен

тал

на м

ето

да;

рад

на т

екст

у;

СР

ЕД

ЊИ

ХЕ2.3.1. значење термина: анализа и синтеза, неутрализација, анхидрид

ХЕ2.3.2. да саставља формуле најважнијих представника класа неорганских једињења, и једначине хемијских

реакција неутрализацијеХЕ2.3.3. на основу назива оксида, киселина, база и соли

састави формулу ових супстанциХЕ2.3.4. пише једначине хемијских реакција синтезе и

анализе бинарних једињењаХЕ2.3.5 експерименталним путем испита растворљивост и

хемијску реакцију оксида са водомХЕ.2.6.1. *прикупи податке посматрањем и мерењем, и да

при том користи одговарајуће инструментеХЕ.2.6.2. *табеларно и графички прикаже резултате

посматрања или мерењаХЕ.2.6.3.* изводи једноставна уопштавања и

систематизацију резултата

3 1 1 5

НА

ПР

ЕД

НИ

ХЕ 3.3.1. хемијска својства оксида (реакције са водом, киселинама, хидроксидима)

ХЕ 3.3.2. да општа својства киселина зависе од њихове структуре (реакција са хидроксидима, металима, карбонатима, бикарбонатима и базним оксидима)ХЕ 3.3.3. да општа својства база зависе од њихове структуре (реакције са киселинама и са киселим

оксидима)ХЕ 3.3.4. да физичка и хемијска својства соли зависе од

њихове структуреХЕ 3.3.5. изведе реакцију неутрализације

ХЕ.3.6.1.* препозна питање/проблем које се може експериментално истражитиХЕ.3.6.2.* постави хипотезе

ХЕ.3.6.3.* планира и изведе експеримент за тестирање хипотезе

ХЕ.3.6.4.* донесе релевантан закључак на основу резултата добијених у експерименталном раду

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВАЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИУченик/ца зна да:

АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

35

ЕЛ

ЕК

ТР

ОЛ

ИТИ

ЧК

А Д

ИС

ОЦ

ИЈА

ЦИ

ЈА

КИ

СЕЛ

ИН

А,

БА

ЗА

И С

ОЛ

И

обр

ад

а

утвр

ђи

вањ

е

лаборатор

ијс

ке

укуп

но

- разу

меју

ел

ектр

ол

ити

чку д

исо

ци

јац

ију

-да с

хвате

шта

су к

атј

он

и и

ан

јон

и и

да с

у о

ни

п

ровод

ни

ци

ел

ектр

иц

ите

та

ОС

НО

ВН

И

ХЕ 1.1.8. значење следећих термина: супстанца, смеша, раствор, растварање, елемент, једињења, атом, молекул, јон,

ковалентна веза, оксидација, оксид, киселина, база, индикатор

ХЕ 1.2.4. да на основу формуле именује основне класе неорганских једињењаХЕ 1.2.8. докаже киселобазна својства

супстанци помоћу индикатора

ди

скуту

је о

својс

тви

ма с

ол

и-п

лан

ир

а о

глед

е-б

ел

еж

и р

езу

лта

те-р

еш

ава

рачун

ске з

ад

атк

е-п

ост

ављ

а п

итањ

а-п

иш

е ф

орм

ул

е с

ол

и

-Учест

вује

у д

иск

уто

вањ

у р

езу

лта

та о

глед

а с

а

учен

иком

и п

ом

аж

е у

чен

ику д

а р

азв

рст

а р

аст

воре у

ки

сел

е ,

базн

еи

неутр

ал

не

-Уп

ућ

ује

учен

ика н

а к

ор

иш

ћењ

е и

нте

рн

ета

и

други

х и

звор

а и

нф

ор

мац

ија

и р

азв

ија

и

стр

аж

ивачки

дух к

од

учен

ика

-Скрећ

е п

аж

њу у

чен

иц

им

а н

а п

овеза

ност

окси

да,

база

, к

исе

ли

на и

сол

и-П

од

сти

че у

чен

ике д

а з

акљ

уче ш

та је р

Н с

кал

а и

вр

ед

ност

скр

ећ

ућ

и и

м п

аж

њу н

а р

екл

ам

е и

ср

ед

ства з

а н

егу

и л

ичн

у х

иги

јен

у-Д

ем

он

стр

ира м

ер

ењ

е р

Н ф

акто

ра

ди

јал

ош

ка м

ето

да;

мон

ол

ош

ка м

ето

да;

ил

уст

рати

вн

а м

ето

да;

дем

он

страти

вн

а

мето

да;

експ

ери

мен

тал

на м

ето

да;

рад

на т

екст

у;

СР

ЕД

ЊИ ХЕ 2.1.4. да саставља формуле најважнијих

представника класа, неорганских и органских једињења и једначине хемијских реакција

неутрализације и супституције

2 1 / 3Н

АП

РЕД

НИ

ХЕ 3.2.6. изведе реакцију неутрализације

УВ

ОД

У О

РГА

НС

КУ

ХЕМ

ИЈУ

обр

ад

а

утвр

ђи

вањ

е

лаборатор

ијс

ке

укуп

но

-зн

ају

шта

су о

рга

нск

а јед

ињ

ењ

а и

која

су њ

ихова о

сновн

а с

војс

тва

ОС

НО

ВН

И

ХЕ 1.3.1. формуле, називе и функционалне групе најважнијих угљоводоника, алкохола,

карбонилних једињења, карбоксилних киселина и естара

- п

ри

куп

ља п

од

атк

е-п

ретр

аж

ује

ин

терн

ет

и к

ори

сти

разл

ичи

те м

атер

ије

-ди

скуту

је

- уп

ућ

ује

учен

ика н

а к

ор

иш

ћењ

е

ин

тер

нета

и д

руги

х и

звор

а

ин

фор

мац

ија

и р

азв

ија

и

стр

аж

ивачки

дух к

од

учен

ика

СР

ЕД

ЊИ

ХЕ 2.3.1. пише једначине хемијских реакција, угљоводоника и алкохола

1 1 / 2

НА

ПР

ЕД

НИ

ХЕ 3.3.1. хемијске реакције угљоводоника, алкохола, карбонилних једињења, карбоксилних киселина и естара

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО

ЗАХТЕВИУченик/ца зна да:

АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

36

УГЉ

ОВ

ОД

ОН

ИЦ

И

обр

ад

а

утвр

ђи

вањ

е

лаборатор

ијс

ке в

еж

бе

укуп

но

- р

азу

меју

разл

ику и

змеђу з

аси

ћен

их,

неза

сић

ен

их и

аром

ати

чн

их у

гљовод

он

ика

-разл

икул

у а

лкан

е,

ал

кен

е и

ал

ки

не н

а о

снову

мол

екул

ске и

стр

уктур

не ф

ор

мул

е и

нази

ва

-зн

ају

осн

овн

а ф

изи

чка и

хем

ијс

ка с

војс

тва

угљ

овод

он

ика

-разу

меју

стр

уктур

у и

зом

етр

ије

-зн

ају

гл

авн

е п

ри

род

не и

звор

е у

гљовод

он

икови

х

јед

ињ

ењ

а и

дер

ивате н

аф

те

ОС

НО

ВН

И

ХЕ.1.6.1.формуле, називе и функционалне групе најважнијих угљоводоника

ХЕ.1.6.2. основна физичка и хемијска својства угљоводоника

ХЕ.1.6.3 практичан значај угљоводоника у свакодневном животу

пр

икуп

ља

под

атк

е-п

ретр

аж

ује

и к

ор

ист

и р

азл

ичи

те м

атер

ије

-ди

скуту

је

-Ан

им

ир

а у

чен

ике д

а п

раве р

азл

ику у

пи

сањ

у

ал

кан

а,

ал

кен

а и

ал

ки

на,

кори

стећ

и м

од

ел

е-У

пућ

ује

учен

ике д

а у

ви

де р

азл

ику у

р

еакти

вн

ост

и у

гљовод

он

ика и

схвате д

а је т

о

посл

ед

иц

а р

азл

ичи

те с

труктур

е-П

од

сти

че у

чен

ике д

а п

овезу

ју з

нањ

а и

з д

руги

х

пр

ед

мета с

а т

ем

ам

а у

наст

ави

хем

ије

-Показу

је д

а је n

-хекса

н н

еп

ол

ар

на с

уп

стан

ца к

оја

се

раст

вар

а у

неп

ол

ар

ни

м р

аст

вар

ачи

ма

-Нагл

аш

ава в

ел

ику п

ри

мен

у п

ол

им

ер

а у

св

акод

невн

ом

жи

воту

-Скр

ећ

е п

аж

њу н

а п

робл

ем

е з

ага

ђењ

а ж

ивотн

е

сред

ин

е п

ласт

ичн

им

маса

ма

ди

јал

ош

ка м

ето

да;

мон

ол

ош

ка м

ето

да;

ил

уст

рати

вн

а м

ето

да;

дем

он

страти

вн

а м

ето

да;

експ

ер

им

ен

тал

на м

ето

да;

рад

на т

екст

у;СР

ЕД

ЊИ

ХЕ.2.6.1 значење термина: супституција, адиција, изомерХЕ.2.6.2 да саставља формуле најважнијих представника

класе органских једињења и једначине реакција супституције

ХЕ.2.6.3. пише једначине хемијских реакција сагоревања угљоводоника

7 4 1 12

НА

ПР

ЕД

НИ

ХЕ.3.6.1. хемиске реакције угљоводоникаХЕ.3.6.2. видови практичне примене угљоводоника на

основу својства која имајуХЕ. 3.6.3. пишу једначне хемијских реакција угљоводоника

ОР

ГА

НС

КА

ЈЕД

ИЊ

ЕЊ

А С

А

КИ

СЕО

НИ

КО

М

обр

ад

а

утвр

ђи

вањ

е

лаборатор

ијс

ке в

еж

бе

укуп

но

-зн

ају

фун

кц

ион

ал

ну г

руп

у а

лкохол

а и

како с

е

им

ен

ују

-разу

меју

како х

ид

рокси

лн

а г

руп

а о

др

еђује

ф

изи

чка и

хем

ијс

ка с

војс

тва а

лкохол

а-з

нају

доби

јањ

е,

фи

зичка и

хем

ијс

ка с

војс

тва

етан

ол

а-з

нају

пр

акти

чн

у п

ри

мен

у и

ште

тн

а д

ејс

тва

ал

кохол

а-з

нају

ген

етс

ку в

езу

изм

ењ

у а

лкохол

а и

орга

нск

их к

исе

ли

на О

СН

ОВ

НИ

ХЕ.1.7.1.формуле, називе и функционалне групе најважнијих алкохола, карбонилних једињења,

карбоксилних киселина и естараХЕ.1.7.2. основна физичка и хемијска својства алкохола,

карбонилних једињења, карбоксилних киселина и естараХЕ.1.7.3 практичан значај алкохола, карбонилних

једињења, карбоксилних киселина и естара у свакодневном животу

-ди

скуси

ја о

позн

ати

м у

гљовод

он

иц

им

а-п

лан

ир

ањ

е и

изв

ођењ

е о

глед

а-б

ел

еж

ењ

е р

езу

лта

та-у

ређењ

е р

ад

ног

мест

а-п

ретр

аж

ивањ

е и

нте

рн

ета

рад

и п

ри

куп

љањ

а

ин

фор

мац

ија

Пост

ављ

а п

ита

ња к

оја

ом

огу

ћавају

учен

иц

им

а

да с

хвате д

а ф

ун

кц

ион

ал

на г

руп

а у

словљ

ава

фи

зичка и

хем

ијс

ка с

војс

тва о

рга

нск

их

јед

ињ

ењ

а-У

позо

рава н

а ш

тетн

ост

ал

кохол

а п

о о

рга

ни

зам

-Моти

ви

ше у

чен

ике д

а п

раве п

резе

нтац

ије

о

ал

кохол

изм

у к

ао в

ел

иком

пр

обл

ем

у у

са

вр

ем

ен

ом

др

уш

тву

-Под

сти

че у

чен

ике д

а п

овезу

ју п

ређаш

ње з

нањ

е

и к

ори

сте г

а ф

ун

кц

ион

ал

но

-Уп

ути

ти у

чен

ике у

ист

раж

ивањ

е у

потр

ебе

ки

сеон

ичн

их о

рга

нск

их јед

ињ

ењ

а у

св

акод

невн

ом

жи

воту

СР

ЕД

ЊИ

ХЕ.2.7.3. пише једначине хемијских реакција сагоревања једињења са кисеоником-алкохола

5 3 1 9

НА

ПР

ЕД

НИ

ХЕ.3.7.1. хемиске реакцје алкохола, карбонилних једињења, карбоксилних киселина и естара

ХЕ.3.7.2. видови практичне примене алкохола, карбонилних једињења, карбоксилних киселина и естара

на основу својства која имајуХЕ. 3.7.3. пишу једначне хемијских реакција алкохола,

карбонилних једињења, карбоксилних киселина и естара

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИУченик/ца зна да:

АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ

МЕТОДЕ

37

БИ

ОЛ

ОШ

КИ

ВА

ЖН

А О

РГА

НС

КА

ЈЕ

ДИ

ЊЕЊ

A

обр

ад

а

утвр

ђи

вањ

е

лаборатор

ијс

ке в

еж

бе

укуп

но

-зн

ају

шта

су м

аст

и и

уљ

а-р

азу

меју

осн

овн

а х

ем

ијс

ка с

војс

тва м

аст

и и

уљ

а-з

нају

ул

огу

маст

и и

уљ

а у

жи

ви

м с

ист

ем

им

а-з

нају

шта

су у

гљен

и х

ид

рати

-разл

икују

мон

оса

хар

ин

е-з

нају

разл

ику и

змеђу с

ахарозе

и

шећ

ера

-зн

ају

ул

огу

пр

оте

ин

а у

жи

ви

м б

ић

им

а ОС

НО

ВН

И

хе.1.8.1 да наведе физичка својства (агрегатно стање и растворљивост)

масти и уља, угљених хидрата, протеина

хе.1.8.2 примере и заступљеност масти и уља, угљених хидрата и

протеина у намирницама

-посм

атр

ањ

е с

војс

тва с

уп

стан

ци

и п

ром

ен

а у

огл

ед

у-а

нал

иза

резу

лтата

огл

ед

а-п

ри

куп

љањ

е п

од

атака

-изв

ођењ

е з

акљ

учака

-реш

авањ

е за

дата

ка

указу

је н

а в

еом

а в

аж

ну у

логу

ви

там

ин

а,

маст

и и

уљ

а,

угњ

ен

их х

ид

рата

у љ

уд

ском

орга

ни

зму

-повезу

је м

аст

и и

уљ

а с

а е

стр

им

а и

скрећ

е п

аж

њу

да с

у м

аст

и и

уљ

а п

о х

ем

ијс

ком

саст

аву е

стри

-ист

иче н

еоп

ход

ност

повези

вањ

а г

рад

ива

разл

ичи

тиг

пред

мета

-уп

озо

рава н

а ш

тетн

ост

пр

еком

ерн

ог

ун

ош

ењ

а

маст

и, уљ

а и

угљ

ен

их х

ид

рата

-под

сећ

а у

чен

ике н

а г

рад

иво и

з се

дм

ог

разр

ед

а и

п

ост

ављ

ањ

ем

пи

тањ

а п

овезу

је с

меш

е и

шећ

ере

-указу

је н

а в

еом

а б

итн

у у

логу

пр

оте

ин

а у

важ

ни

м

прооц

еси

ма у

орга

ни

зму

-ист

иче в

ел

ики

зн

ачај ви

там

ин

а у

исх

ран

и и

н

авод

и у

чен

ике д

а к

аж

у к

оје

су н

ам

ирн

иц

е б

ога

те

ви

там

ин

им

а

ди

јал

ош

ка м

ето

да;

мон

ол

ош

ка м

ето

да;

ил

уст

рати

вн

а м

ето

да;

дем

он

страти

вн

а

мето

да;

експ

ери

мен

тал

на м

ето

да;

рад

на т

екст

у;

СР

ЕД

ЊИ

хе.2.8.1 најважније улогe масти и уља, угљених хидрата и протеина у живим

организмима

7 4 112

НА

ПР

ЕД

НИ

хе.3.8.1.основу структуре молекула који чине масти и уља, угљене

хидрате и протеинехе. 3.8.2. основна хемијска својства

масти и уља (сапонификацију и хидролизу) угљених хидрата и

протеина

ХЕМ

ИЈА

ЖИ

ВО

ТН

Е

СР

ЕД

ИН

Е

обр

ад

а

утвр

ђи

вањ

е

лаборатор

ијс

ке

веж

бе

укуп

но

- зн

ају

који

је з

начај безб

ед

ног

пост

уп

ањ

а с

а с

уп

стан

цам

а,

начи

не њ

иховог

пр

ави

лн

ог

скл

ад

иш

тењ

а у

ци

љу з

аш

тите

ж

ивотн

е с

ред

ин

е-и

зрађују

м

ин

и п

роје

кте

ваза

не

за з

аш

титу ж

ивотн

е

сред

ин

е

ОС

НО

ВН

И

хе.1.9.1 значај безбедног поступања са супстанцама, начине њиховог

правилног складиштења, а са циљем очувања здравља и животне средине

-пр

етр

аж

ује

и к

ори

сти

разл

ичи

тул

ите

ратур

у-ф

ир

мул

иш

е о

бја

шњ

ењ

а з

а

прави

лн

ост

и у

очен

е м

еђу

при

куп

љен

им

под

ац

им

а-и

звод

и з

акљ

учке

-ди

скуту

је

- уп

озн

аје

учен

ике с

а

најч

еш

ћи

м з

ага

ђи

вачи

ма

вазд

уха,

вод

е и

зем

љи

шта

- уп

озо

рава у

чен

ике н

а

ал

ар

ман

тну с

итуац

ију

по

пи

тањ

у з

ага

ђењ

а у

наш

ој

зем

љи

- д

аје

ид

еје

и

ин

стр

укц

ије

за

ми

ни

проје

кат

о з

аш

тити

ж

ивотн

е с

ред

ин

е-

ор

ган

изу

је

акц

ију

ши

шћ

ењ

а

школ

ског

двор

иш

та.

СР

ЕД

ЊИ

2 2 / 4

НА

ПР

ЕД

НИ

38

МУЗИЧКА КУЛТУРА

Циљ наставе музичке културе јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку и уметничку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да

- упознавају музичке културе кроз обраду тема повезаних са музиком различитих епоха- развију музикалност и креативност- неговују смисао за заједничко и индивидуално музицирање у свим облицима васпитно-

образовног рада са ученицима.Задаци наставе музичке културе јесу:

- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе музичке културе сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе музичке културе буду у пуној мери реализовани

- стицање знања о музици различитих епоха- развијање способности извођења музике (певање/свирање)- развијање навике слушања музике, подстицање доживљаја и оспособљавање за разумевање

музике- подстицање креативности у свим музичким активностима (извођење, слушање,

истраживање и стварање музике)- даље упознавање основа музичке писмености и изражајних средстава музичке уметности;- стварање одељенских ансамбала.Оперативни задаци су:

- певање и свирање, по слуху и из нотног текста; песме и теме из познатих композиција- упознавање музикe праисторије, античке епохе, средњег века, ренесансе, барока и

класицизма кроз сагледавање друштвене функције музике, видова музицирања, карактеристичних жанрова, облика и инструмената епохе, као и најистакнутијих стваралачких личности

- утврђивање појмова из основа музичке писмености- обрада мелодијског мола, обрада акорада на главним ступњевима, појам каденце- обрада мешовитих тактова (7/8, 5/8 – на примерима народних песама)- утврђивање и обрада појмова мелодија, ритам, метар, темпо, динамика, хармонија,

полифонија, хомофонија, фактура.

39

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

ЗН

АЊ

Е И

РА

ЗУ

МЕВ

АЊ

Е

обр

ад

а

утвр

ђи

вањ

е

укуп

но

- разв

ија

ње и

нте

ресо

вањ

а з

а м

узи

чку

кул

тур

у-

сти

цањ

е з

нањ

а о

музи

ци

разл

ичи

тих е

поха

- уп

озн

авањ

е о

снова м

узи

чке п

исм

ен

ост

и и

и

зраж

ајн

их с

ред

става м

узи

чке у

метн

ост

и-

уп

озн

авају

музи

чке к

ул

туре к

роз

обрад

у

тем

а п

овеза

ни

х с

а м

узи

ком

разл

ичи

тих

еп

оха

- уп

озн

авањ

е р

азл

ичи

тих м

узи

чки

х ж

ан

рова

ОС

НО

ВН

И

Ученик уме да:- препозна основне елементе музичке писмености

- опише основне карактеристике музичких инструмената и састава, историјско-стилских периода и музичких жанрова

- са

мост

ал

ност

- уп

ор

еђи

вањ

е-

уочавањ

е-

начи

н м

узи

чког

изр

аж

авањ

а-

уочава р

азл

ичи

тост

еп

оха и

жан

рова

- ан

ал

изи

ра д

ел

а к

ом

пози

тора

- н

авод

и-

ком

ун

иц

ир

а-

ди

скуту

је-

усм

ерава

- м

оти

ви

ше

- м

он

олош

ка

. д

ија

лош

ка

- д

ем

он

страти

вн

а-

ауд

ити

вн

а

СР

ЕД

ЊИ Ученик уме да анализира повезаност:

- музичких елемената и карактеристика музичких инструмената са музичком

изражајношћу (на пример, брз темпо са живахним карактером)- музичких жанрова са стилом епоха

13 16 19Н

АП

РЕД

НИ Ученик:

- зна функцију елемената музичке писмености и извођачких састава у оквиру музичког дела

- разуме историјске и друштвене околности настанка жанра- критички и аргументовано образлаже свој суд

- уме креативно да комбинује изражајне музичке елементе у естетичком контексту

СЛ

УШ

АЊ

Е М

УЗ

ИК

Е

обр

ад

а

утвр

ђи

вањ

е

укуп

но

сти

цањ

е н

ави

ке з

а с

луш

ањ

е м

узи

чког

дел

а-

разв

ија

ње с

посо

бн

ост

и з

а д

ож

ивљ

ај

и р

азу

мевањ

е м

узи

чког

дела,

разв

ија

ње к

ри

тичког

ми

шљ

ењ

а-

сти

цањ

е н

ави

ке с

луш

ањ

а м

узи

ке,

под

сти

цањ

е д

ож

ивљ

аја

и

осп

осо

бљ

авањ

е з

а р

азу

мевањ

е м

узи

ке

ОС

НО

ВН

И

Ученик уме на основу слушања музичких примера да именује:- музичке изражајне елементе

- извођачки састав- музичке жанрове

- са

мост

ал

ност

- уп

ор

еђи

вањ

е-

начи

н м

узи

чког

изр

аж

авањ

а-

слуш

ањ

е м

узи

ке р

азл

ичи

тих е

поха

- п

реп

озн

авањ

е з

вука и

нст

рум

ен

ата

- ан

ал

иза

- уочавањ

е р

азл

ичи

тост

и о

др

еђен

их

обли

ка и

жан

рова

- н

авод

и-

ком

ун

иц

ир

а-

ди

скуту

је-

усм

ерава

- м

оти

ви

ше

- м

он

олош

ка

. д

ија

лош

ка

-дем

он

страти

вн

а-

ауд

ити

вн

а

СР

ЕД

ЊИ

Ученик уме да:- опише и анализира карактеристике звучног примера кроз

садејство опажених музичкихелемената

- препозна структуру одређеног жанра

5 1 6

НА

ПР

ЕД

НИ

Ученик уме да анализира слушни пример и открије везу опажених

карактеристика са:- структуралном и драматуршком димензијом звучног примера

- жанровским и историјско-стилским контекстом звучног примера

ТЕМА БРОЈ ЦИЉЕВИ И ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ

40

ЧАСОВА ЗАДАЦИ

СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

МУ

ЗИ

ЧК

О И

ЗВ

ОЂ

ЕЊ

Е

Обрад

а

утвр

ђи

вањ

е

укуп

но

- разв

ија

ње м

узи

кал

ност

и и

креати

вн

ост

и-

него

вањ

е о

сећ

аја

и с

ми

сла з

а

заје

дн

ичко и

ин

ди

ви

дуал

но

музи

ци

рањ

е-

него

вањ

е с

посо

бн

ост

и и

звођењ

а

музи

ке (

певањ

е/с

ви

рањ

е)

- н

его

вањ

е с

ми

сла з

а к

ол

екти

вн

о

музи

ци

рањ

е (

певањ

е и

сви

рањ

e)

ОС

НО

ВН

И

Ученик уме да:- пева једноставне дечије, популарне или народне композиције

- изводи једноставне дечије, популарне или народне композиције на бар једном инструменту

- п

евањ

е и

сви

рањ

е п

еса

ма

- са

мост

ал

ност

- и

зраж

ајн

ост

- уп

ор

еђи

вањ

е-

уочавањ

е-

начи

н м

узи

чког

изр

аж

авањ

а

- н

авод

и-

ком

ун

иц

ир

а-

ди

скуту

је-

усм

ерава

- м

оти

ви

ше

- м

он

олош

ка

. д

ија

лош

ка

- д

ем

он

страти

вн

а-

ауд

ити

вн

а

СР

ЕД

ЊИ Ученик уме да:

- пева једноставне дечије, популарне или народне композиције- изводи једноставне дечије, популарне или народне композиције

на бар једном инструменту- изводи теме из различитих жанрова

7 1 8

НА

ПР

ЕД

НИ

Ученик уме да:- изведе разноврсни музички репертоар певањем или свирањем

као солиста и у школским ансамблима

МУ

ЗИ

ЧК

О С

ТВ

АР

АЛ

АШ

ТВ

О

Обр

ад

а

утвр

ђи

вањ

е

укуп

но

него

вањ

е о

сећ

аја

и с

ми

сла з

а з

аје

дн

ичко и

и

нд

иви

дуал

но м

узи

ци

рањ

е у

сви

м о

бли

ци

ма

васп

итн

о-о

бразо

вн

ог

рад

а с

а у

чен

иц

им

а-

под

сти

цањ

е с

тварал

ачког

ан

гаж

овањ

а у

чен

ика

- разв

ија

ње м

узи

чке к

реати

вн

ост

и-

разв

ија

ње с

тварал

ачке с

посо

бн

ост

и-

разв

ија

ње с

посо

бн

ост

и з

а и

мп

рови

зац

ију

мелод

ије

ОС

НО

ВН

И

Ученик уме да:- направи музичке инструменте користећи предмете из окружења

- осмисли мање музичке целине на основу понуђених модела- изводи пратеће ритмичке и мелодијско-ритмичке деонице на

направљеним музичкиминструментима

- учествује у одабиру музике за дати жанровски или историјски контекст

- п

евањ

е и

сви

рањ

е п

еса

ма

- са

мост

ал

ност

- и

зраж

ајн

ост

- уп

ор

еђи

вањ

е-

уочавањ

е-

начи

н м

узи

чког

изр

аж

авањ

а-

разв

ија

ње с

посо

бн

ост

и з

а г

рађењ

е м

ел

од

ије

- кр

еати

вн

ост

- и

зраж

авањ

е

- н

авод

и-

ком

ун

иц

ир

а-

ди

скуту

је-

усм

ерава

- м

оти

ви

ше

- м

он

олош

ка

. д

ија

лош

ка

- д

ем

он

страти

вн

а-

ауд

ити

вн

а

СР

ЕД

ЊИ

Ученик уме да:- направи музичке инструменте користећи предмете из окружења

- осмисли мање музичке целине на основу понуђених модела- изводи пратеће ритмичке и мелодијско-ритмичке деонице на

направљеним музичкиминструментима

- учествује у одабиру музике за дати жанровски или историјски контекст

/ 1 1

НА

ПР

ЕД

НИ

Ученик уме да:- осмишљава пратеће аранжмане за Орфов инструментаријум и

друге задате музичке инструменте- импровизује и/или компонује мање музичке целине (ритмичке и

мелодијске) у оквиру различитих жанрова и стилова- осмисли музику за школску представу, приредбу или перформанс

ГЕОГРАФИЈАЦиљеви задаци:

-упознавање појава и процеса у географском простору Републике Србије

41

-упознавање основних географских одлика,-развијање ставова о превентиви, заштити и унапређењу животне средине,-развијању национално геовропског и светског идентитета,-развијању толеранције, постојања и припадности, мултиетничком, мултијезичком и мултикултурном свету,-развоју опште културе и образовања, -примена стечених знања у другим областима и програмима.

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

ГЕО

ГР

ФС

КИ

ПО

ЛО

ЖА

Ј, Г

РА

НИ

ЦЕ И

ВЕЛ

ИЧ

ИН

А

РЕП

УБ

ЛИ

КЕ С

РБ

ИЈЕ

обрад

а

утв

рђи

вањ

е

Укуп

но

-акти

ви

рањ

е п

ост

оје

ћи

х и

усв

аја

ње н

ови

х з

нањ

а о

геогр

аф

ском

п

ол

ож

ају

-разу

мевањ

е с

лож

ен

ост

и и

повољ

ност

и п

ол

ож

аја

-схвата

ње о

сновн

их о

дл

ика г

ран

иц

а С

рби

је-о

спосо

бљ

авањ

е

ОС

НО

ВН

И

-уме на карти да одреди математички положај-зна да се Србија налази у умереном појасу

-уме да на карти одреди физичкогеографски положај-зна границе Србије

-од

ређује

пол

ож

ај и

гран

иц

е н

а к

ар

там

а-у

поређује

пол

ож

ај са

пол

ож

аје

м д

руги

х д

рж

ава

-навод

и и

мен

ује

гр

ан

иц

е С

рби

је-н

авод

и и

им

ен

ује

под

ел

у С

рби

је-п

оп

уњ

ава н

ем

у

кар

ту

-пр

ип

рем

а,

реал

изу

је ч

ас

-деф

ин

иш

е ц

иљ

еве,

зад

атк

е и

исх

од

е-о

рга

ни

зује

гр

уп

е у

чен

ика

-ом

огу

ћује

пр

им

ен

у с

течен

их и

скуст

ава

-пр

ати

и в

ред

нује

рад

учен

ика

-усм

ен

о и

злага

ње,

разг

овор,

ди

јал

ог,

дем

ост

рац

ија

, и

луст

рац

ија

, рад

на т

екст

у,

изр

ад

а н

ем

их к

арата, р

ад

у г

руп

и

2 2 4

СР

ЕД

ЊИ -уме да одреди саобраћајногеографски положај

-уочава на карти повезаност са дугим регијама и државама

-зна да се Србија налази на додиру различитих регија и котинената

НА

ПР

ЕД

НИ

-разуме зашто је Србија била на удару освајача-одређује на карти природне и вештачке границе-упоређује основне податке са другим државама

-разуме сложеност и повољност положаја

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

42

ПР

ИР

ОД

НЕ О

ДЛ

ИК

Е С

РБ

ИЈЕ

обрад

а

Утврђи

ва

ње

укуп

но

-акти

ви

рањ

е п

ост

оје

ћи

х и

усв

аја

ње н

ови

х з

нањ

а о

п

ри

род

ни

м о

дл

икам

а С

рби

је-у

очавањ

е н

а к

ар

ти

пр

ирод

ни

х п

оја

ва и

пр

оц

еса

-разу

мевањ

е у

словљ

ен

ост

и п

ри

род

ни

х и

др

уш

твен

их

од

ли

ка

-разв

ија

ње о

дго

вор

ност

и п

рем

а п

ри

род

ном

окр

уж

ењ

у

ОС

НО

ВН

И -именује најкрупније рељефне целине Србије-именује и препознаје на карти

планине,низије,реке,бање,језера-наводи типове климе и земљишта

-акти

вн

о с

луш

а,

пр

еп

озн

аје

, и

мен

ује

, н

авод

и,

пон

ављ

а,

деф

ин

иш

е,

закљ

учује

, д

иск

утује

, и

злаж

е,

пр

им

ењ

ује

стечен

а з

нањ

а,

преп

озн

аје

, н

авод

и,

разл

икује

, ф

ор

мул

иш

е,

изр

ад

а н

ем

их к

ар

ата,

граф

икон

а,

схем

атс

ки

х п

ри

каза

, п

оказу

је,

акти

вн

о

кор

ист

и к

ар

ту и

атл

ас

-од

ређује

сад

рж

аје

за р

еал

иза

ци

ју ц

иљ

ева и

и

сход

а,

пр

ип

рем

а п

лан

и п

рогр

ам

наст

авн

ог

рад

а,

обавеш

тава,

пр

ед

лаж

е,

под

сти

че,

орга

ни

зује

и

реал

изу

је ч

ас,

пр

ати

ток у

чен

ички

х а

кти

вн

ост

и н

а

часу

, п

роц

ењ

ује

рад

учен

ика

-усм

ен

о и

злага

ње,

разг

овор

, д

ија

лог,

дем

ост

рац

ија

, и

луст

рац

ија

, р

ад

на т

екст

у,

изр

ад

а н

ем

их к

ар

ата

, р

ад

у г

руп

и

14 16 30

СР

ЕД

ЊИ

-одређује положај и описује рељеф на карти панонске области

-одређује положај и описује на карти рељефне целине планинске области

-наводи и описује регије Србије-именује факторе и описује типове климе

-именује,описује сливове и веће реке-описује постанак језера и зна поделу

-описује типове земљишта

НА

ПР

ЕД

НИ

-објашњава повезаност међуусловљености природних и друштвених елемената

-уме да издвоји географске регије и објасни одлике

СТА

НО

ВН

ИШ

ТВ

О И

Н

АС

ЕЉ

А С

РБ

ИЈЕ

обрад

а

Утврђи

ва

ње

укуп

но

-уп

озн

авањ

е о

сновн

их

од

ли

ка и

сп

ец

иф

ичн

ост

и

стан

овн

иш

тва

-акти

ви

рањ

е п

ост

оје

ћи

х и

усв

аја

ње н

ови

х з

нањ

а о

н

асе

љи

ма

-осп

осо

бљ

авањ

е з

а

пр

ави

лн

о п

ри

кази

вањ

е

расп

ор

ед

а о

бје

ката

на

кар

ти ОС

НО

ВН

И -препознаје народе и етничке заједнице у Србији-именује главни и веће градове

-разликује врсте и типове насеља

-акти

вн

о с

луш

а,

пр

еп

озн

аје

, и

мен

ује

, н

авод

и,

пон

ављ

а,

деф

ин

иш

е,

закљ

учује

, д

иск

утује

, и

злаж

е,

пр

им

ењ

ује

стечен

а з

нањ

а,

пр

еп

озн

аје

, н

авод

и,

разл

икује

, ф

ор

мул

иш

е,

изр

ад

а н

ем

их к

ар

ата

, гр

аф

икон

а,

схем

атс

ки

х

-од

ређује

сад

рж

аје

за

реал

иза

ци

ју ц

иљ

ева и

и

сход

а,

при

пр

ем

а п

лан

и

пр

огр

ам

наст

авн

ог

рад

а,

обавеш

тава,

пр

ед

лаж

е,

под

сти

че,о

рга

ни

зује

и

реал

изу

је ч

ас,

пр

ати

ток

учен

ички

х а

кти

вн

ост

и н

а

часу

, п

роц

ењ

ује

рад

учен

ика

-усм

ен

о и

злага

ње,

разг

овор

, д

ија

лог,

д

ем

ост

рац

ија

, и

луст

рац

ија

, р

ад

на

текст

у,

изр

ад

а н

ем

их

кар

ата

, р

ад

у г

руп

и

4 3 7

СР

ЕД

ЊИ -схвата да се подаци о одликама становништва

добијају из пописа-име да израчуна густину насељености

-зна шта је структура становништва и наводи их

НА

ПР

ЕД

НИ

-зна да објасни наталитет,морталитет,прираштај-анализира податке из табела

-уме да повезује знања из предмета

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДАНИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКААКТИВНОСТ

И НАСТАВНИК

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

43

АП

РИ

ВР

ЕД

А С

РБ

ИЈЕ

обрад

а

Утврђи

вањ

е

укуп

но

-акти

ви

рањ

е п

ост

оје

ћи

х и

сти

цањ

е н

ови

х з

нањ

а

о п

ри

вр

ед

и и

дел

атн

ост

им

а-у

позн

авањ

е с

а п

ри

род

ни

м и

друш

твен

им

ф

актор

им

а к

оји

ути

чу н

а р

азв

ој п

ри

вр

ед

е-у

позн

авањ

е п

оје

ди

ни

х п

ри

вред

ни

х д

ел

атн

ост

и

и г

ран

а и

њи

хов п

рост

ор

ни

расп

ор

ед

на к

арти

-осп

осо

бљ

авањ

е з

а п

рави

лн

о к

ори

шћ

ењ

е

разл

ичи

тог

ил

уст

ар

ати

вн

ог

мате

ри

јал

а

ОС

НО

ВН

И

-дефинише појам привреде и врши поделу на делатности и гране

-именује гране,описује развој и главне одлике пољопривреде

-наводи значај шума-именује главне појмове из тешке индустрије

-именује енергетске изворе,метале,руде-именује гране лаке индустрије

-зна поделу туризма и услове развоја

-моби

ли

ше п

ост

оје

ћа з

нањ

а о

пр

ивр

ед

и-н

авод

и п

ри

род

не и

др

уш

твен

е ф

акто

ре к

оји

ути

чу н

а

разв

ој п

ри

вр

ед

е-н

авод

и п

ри

род

не и

др

уш

твен

е ф

акто

ре к

оји

ути

чу н

а

разв

ој п

оје

ди

ни

х п

ри

вр

ед

ни

х д

ел

атн

ост

и и

гр

ан

а-н

авод

и з

начај п

оје

ди

ни

х п

ри

вред

ни

х д

ел

атн

ост

и и

гр

ан

а-п

ри

мењ

ује

ст

ечен

а з

нањ

а у

ан

ал

изи

табел

а,д

ија

грам

а-н

а н

ем

ој кар

ти п

равл

но у

цр

тава з

ад

ате

обје

кте

и

поја

ве

-учест

вује

у о

бн

ављ

ањ

у г

рад

ива и

ми

саон

о с

е

ан

гаж

ује

-пр

ип

рем

а,р

еал

изу

је ч

ас

-деф

ин

иш

е ц

иљ

еве,з

ад

атке и

исх

од

е-о

рга

ни

зује

гр

уп

е у

чен

ика

-ом

огу

ћује

пр

им

ен

у с

течен

их и

скуст

ава

-пр

ати

и в

ред

нује

рад

учен

ика

-усм

ен

о и

злага

ње,

разг

овор

, д

ија

лог,

дем

ост

рац

ија

, и

луст

рац

ија

, р

ад

на т

екст

у,

изр

ад

а н

ем

их к

ар

ата

, р

ад

у г

руп

и

10 919

СР

ЕД

ЊИ -наводи фазе развоја привреде и описује одлике

-препознаје и описује факторе који утичу на развој привреде

-описује основне одлике трговине-именује туристучке регије, подручја и места и описује

НА

ПР

ЕД

НИ

-објашњава разлоге и потребу бржег развоја пољопривреде

-разуме важност одрживог развоја природних ресурса-описује гране саобраћаја

-објашњава утицај трговине на прилив девизних средстава у земљу

-објашњава привредни значај туризма-зна начине рационалног коришћења природних ресурса

ЗА

ВИ

ЧА

ЈНА

ГЕО

ГР

АФ

ИЈА

обрад

а

Утврђи

ва

ње

укуп

но

-од

ређи

вањ

е о

сновн

их

геогр

аф

ски

х,п

ри

род

ни

х и

д

руш

твен

их е

лем

ен

ата

-разв

ија

ње с

посо

бн

ост

и

ист

раж

ивачког

рад

а и

рад

а н

а

терен

у-р

азв

ија

ње л

оги

чког

ми

шљ

ењ

а и

бога

ћењ

е р

ечн

ика

ОС

НО

ВН

И

-одређује положај ужичког краја на карти-одређује положај чајетинског краја на карти

-сл

уш

а у

пуст

ва,

посм

атр

а,

уочава,

ист

раж

ује

, кл

аси

фи

кује

, за

пи

сује

, п

рон

ал

ази

везе

и о

дн

осе

, р

азм

иш

ља о

св

оји

м п

ост

уп

ци

ма,

учест

вује

у

тим

ском

рад

у,

пр

оц

ењ

ује

свој р

ад

, п

реузи

ма о

дго

ворн

ост

-пр

ип

рем

а,

реал

изу

је ч

ас

-деф

ин

иш

е ц

иљ

еве,

зад

атк

е и

исх

од

е-о

рга

ни

зује

гр

уп

е у

чен

ика

-ом

огу

ћује

пр

им

ен

у с

течен

их

иск

уст

ава

-пр

ати

и в

ред

нује

рад

учен

ика

-усм

ен

о и

злага

ње,

разг

овор

, д

ија

лог,

д

ем

ост

рац

ија

, и

луст

рац

ија

, р

ад

на

текст

у,

изр

ад

а н

ем

их к

ар

ата,

рад

у

груп

и,

рад

на т

ер

ен

у,

ист

раж

ивањ

е

1 1 2

СР

ЕД

ЊИ

-описује основне природне и друштвене одлике чајетинског краја и наводи перспективе развоја

НА

ПР

ЕД

НИ

-објашњава удео природних процеса и друштвеноекономских утицаја у образовању и

преображају чајетинског краја

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ

СТАНДАРДАНИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ АКТИВНОСТИ НАСТАВНЕ

44

УЧЕНИКА НАСТАВНИКА МЕТОДЕ

РЕП

УБ

ЛИ

КА

СР

БИ

ЈА У

С

АВ

РЕМ

ЕН

И И

НТЕГР

АЦ

ИЈС

КИ

М

ПР

ОЦ

ЕС

ИМ

А

обрад

а

утв

рђи

вањ

е

укуп

но

-уп

озн

авањ

е у

чен

ика с

а а

кту

ел

ни

м

ин

тегр

ац

ијс

ки

м п

роц

еси

ма у

Евр

оп

и и

св

ету

-уп

озн

авањ

е м

еђун

ар

од

ни

х о

рга

ни

зац

ија

-схвата

ње п

отребе с

арад

ње с

а

држ

авам

а и

орга

ни

зац

ија

ма у

свету

ОС

НО

ВН

И -зна да Србија остварује сарадњу на свим пољима са државама света

-користи карту у проналажењу држава чланица организација и чланица ЕУ-прихвата у уважава другог

-обја

шњ

ава п

ојм

ове и

нтегр

ац

ија

и

глобал

иза

ци

ја-п

реп

озн

аје

међун

ар

од

не о

рга

ни

зац

ије

и

обја

шњ

ава њ

ихов з

начај

-навод

и д

ел

овањ

е р

азн

их о

рга

ни

зац

ија

-повезу

је п

ретх

од

но с

течен

а с

а н

ови

м

знањ

им

а

-пр

ип

рем

а,

реал

изу

је ч

ас

-деф

ин

иш

е ц

иљ

еве,

зад

атк

е и

исх

од

е-о

рга

ни

зује

гр

уп

е у

чен

ика

-ом

огу

ћује

пр

им

ен

у с

течен

их и

скуст

ава

-пр

ати

и в

ред

нује

рад

учен

ика

-усм

ен

о и

злага

ње,

разг

овор

, д

ија

лог,

д

ем

ост

рац

ија

, и

луст

рац

ија

, р

ад

на т

екст

у,

изр

ад

а н

ем

их к

ар

ата

, р

ад

у г

руп

и,

рад

на

терен

у,

ист

раж

ивањ

е

1 1 2

СР

ЕД

ЊИ

-зна да се кроз деловање међународних организација унапређује поштовање права и

основних слобода

НА

ПР

ЕД

НИ -објашњава и разуме појмове интеграција и

глобализација-разуме значај међународних организација

повезивање држава Европе-разуме значај ЕУ

СР

БИ

ВА

Н Г

РА

НИ

ЦА

С

РБ

ИЈЕ

2 1 3

уп

озн

авањ

е о

сновн

их о

дл

ика и

сп

ец

иф

ичн

ост

и с

тан

овн

иш

тва

-акти

ви

рањ

е п

ост

оје

ћи

х и

усв

аја

ње н

ови

х з

нањ

а о

н

асе

љи

ма

-осп

осо

бљ

авањ

е з

а п

рави

лн

о

при

кази

вањ

е р

асп

ор

ед

а

обје

ката

на к

ар

ти

ОС

НО

ВН

И -зна где Срби живе у свету

-акти

вн

о с

луш

а,

пр

еп

озн

аје

, и

мен

ује

, н

авод

и,

пон

ављ

а,

деф

ин

иш

е,

закљ

учује

, д

иск

уту

је,

изл

аж

е,

пр

им

ењ

ује

стечен

а з

нањ

а,

пр

еп

озн

аје

, н

авод

и,

разл

икује

, ф

ор

мул

иш

е,

изр

ад

а н

ем

их к

ар

ата,

граф

икон

а,

схем

атс

ки

х п

ри

каза

, п

оказу

је,

акти

вн

о к

ор

ист

и к

ар

ту и

атл

ас

-од

ређује

сад

рж

аје

за р

еал

иза

ци

ју

ци

љева и

и

сход

а,

пр

ип

рем

а п

лан

и

пр

огр

ам

наст

авн

ог

рад

а,

обавеш

тава,

пр

ед

лаж

е,

под

сти

че,о

рга

ни

зује

и

реал

изу

је ч

ас,

пр

ати

ток у

чен

ички

х

акти

вн

ост

и н

а ч

асу

, п

роц

ењ

ује

рад

учен

ика

-усм

ен

о и

злага

ње,

разг

овор

, д

ија

лог,

д

ем

ост

рац

ија

, и

луст

рац

ија

, р

ад

на

текст

у,

изр

ад

а н

ем

их к

ар

ата,

рад

у

груп

и

СР

ЕД

ЊИ

-показује распоред Срба у свету

НА

ПР

ЕД

НИ

-разуме узроке и последице миграција и одлазак Срба

СИСТЕМА-

ТИЗАЦИЈА

1

45

ИСТОРИЈА

Циљ наставе историје јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку и научну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и развијање историјске свести и хуманистичко образовањe ученика. Настава историје треба да допринесе разумевању историјског простора и времена, историјских догађаја, појава и процеса, као и развијању националног и европског идентитета и духа толеранције код ученика.

Задаци наставе историје су:

- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе историје сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе историје буду у пуној мери реализовани

- да ученици разумеју историјске догађаје, појаве и процесе, улогу истакнутих личности у развоју људског друштва и да познају националну и општу историју (политичку, економску, друштвену, културну...).

Оперативни задаци

- разумевање основних одлика историјског периода од краја 19. до краја 20.века;- разумевање основних одлика историјског периода од краја 19. до краја 20.века

на српском и југословенском простору;- разумевање најзначајнијих политичких идеја у периоду од краја 19. до краја

20.века;- стицање знања о личностима које су обележиле период од краја 19. до краја 20.

векау општој и националној историји;- упознавање културних и научних достигнућа у периоду од краја19. до краја

20.века;- упознавање културних и научних достигнућа Срба и осталих југословенских

народа у периоду од кр. 19. до кр.20.века;- коришћење историјских карата за период савременог доба.

46

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА

ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊАОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

1.

СВ

ЕТ У

ДР

УГО

Ј П

ОЛ

ОВ

ИН

И 1

9.

И П

ОЧ

ЕТК

ОМ

20

. В

ЕК

А

Обрад

а

утвр

ђи

вањ

е

укуп

но

Усв

аја

ње п

ојм

ова,

усв

аја

ње з

нањ

а,

разу

мевањ

е и

разл

иковањ

е п

ојм

ова,

разу

мевањ

е и

стор

ијс

ког

пр

ост

ор

а и

вр

ем

ен

а,

разв

ија

ње к

ри

ти

чког

ми

шљ

ењ

а

ОС

НО

ВН

И

116, 117, 118, 119, 120,121,124

СлушајуЗаписују

ЗакључујуУпоређујуУочавају

ПосматрајуАнализирају

Одговарају на постављена

питања

Излаже ново градивоОбјашњава нове појмове и

чињеницеПомаже ученицима да

схвате узрочно-последичне везе

Записује на таблиКористи аудио-визуелна

наставна средстваПодстиче ученике на

активно учешће на часу

Ди

јал

ош

ка м

отод

а,

мон

ол

ош

ка

мето

да,

метод

а р

ад

а н

а т

екст

у,

покази

вањ

е,

посм

атр

ањ

е

СР

ЕД

ЊИ

211 212, 213, 221, 222

3 2 5

НА

ПР

ЕД

НИ 313, 316, 325

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА

ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

47

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

2.

СР

БИ

ЈА,

ЦР

НА

ГО

РА

И С

РБ

И У

Х

АБ

ЗБ

УР

ШК

ОМ

И О

СМ

АН

СК

ОМ

Ц

АР

СТВ

У О

Д Б

ЕР

ЛИ

НС

КО

Г К

ОН

ГР

ЕС

А

ДО

ПР

ВО

Г С

ВЕТС

КО

Г Р

АТА

Обрад

а

утвр

ђи

вањ

е

сист

ем

ати

зац

ија

укуп

но

Усв

аја

ње п

ојм

ова,

усв

аја

ње з

нањ

а,

разу

мевањ

е и

разл

иковањ

е п

ојм

ова,

разу

мевањ

е и

стор

ијс

ког

пр

ост

ор

а и

вр

ем

ен

а,

разв

ија

ње к

ри

ти

чког

ми

шљ

ењ

а

ОС

НО

ВН

И

115, 116, 117, 118, 119, 120,121, 123, 124

СлушајуЗаписују

ЗакључујуУпоређујуУочавају

ПосматрајуАнализирају

Одговарају на постављена питања

Излаже ново градивоОбјашњава нове појмове и

чињеницеПомаже ученицима да схвате

узрочно-последичне везеЗаписује на табли

Користи аудио-визуелна наставна средства

Подстиче ученике на активно учешће на часу

Ди

јал

ош

ка м

отод

а,

мон

ол

ош

ка

мето

да,

метод

а р

ад

а н

а т

екст

у,

покази

вањ

е,

посм

атр

ањ

е

СР

ЕД

ЊИ

211, 212, 214,215, 221, 222

7 7 1 15Н

АП

РЕД

НИ 311, 313, 316

3.

СА

ВР

ЕМ

ЕН

О Д

ОБ

А –

ПР

ВИ

СВ

ЕТС

КИ

Р

АТ И

РЕВ

ОЛ

УЦ

ИЈЕ

У Р

УС

ИЈИ

И Е

ВР

ОП

И

Обрад

а

утвр

ђи

вањ

е

сист

ем

ати

зац

ија

укуп

но

Усв

аја

ње п

ојм

ова,

усв

аја

ње з

нањ

а,

разу

мевањ

е и

разл

иковањ

е

појм

ова,

разу

мевањ

е и

стор

ијс

ког

пр

ост

ор

а и

вр

ем

ен

а,

разв

ија

ње

кр

ити

чког

ми

шљ

ењ

а ОС

НО

ВН

И 111, 115, 116, 117, 119, 120,121, 123, 124, 125, 127, 128 Слушају

ЗаписујуЗакључујуУпоређујуУочавају

ПосматрајуАнализирају

Одговарају на постављена питања

Излаже ново градивоОбјашњава нове појмове и

чињеницеПомаже ученицима да схвате

узрочно-последичне везеЗаписује на табли

Користи аудио-визуелна наставна средства

Подстиче ученике на активно учешће на часу

Ди

јал

ош

ка м

отод

а,

мон

ол

ош

ка

мето

да,

метод

а р

ад

а н

а т

екст

у,

покази

вањ

е,

посм

атр

ањ

е

СР

ЕД

ЊИ

211, 212, 213, 216, 221, 222

3 2 1 6

НА

ПР

ЕД

НИ

311, 313, 316

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊАОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

48

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

4.

СР

БИ

ЈА И

ЦР

НА

ГО

РА

У

ПР

ВО

М С

ВЕТС

КО

М Р

АТУ

Обрад

а

утвр

ђи

вањ

е

сист

ем

ати

зац

ија

укуп

но

Усв

аја

ње п

ојм

ова,

усв

аја

ње з

нањ

а,

разу

мевањ

е и

разл

иковањ

е п

ојм

ова,

разу

мевањ

е и

стор

ијс

ког

прост

ор

а и

врем

ен

а, р

азв

ија

ње к

ри

ти

чког

ми

шљ

ењ

а

ОС

НО

ВН

И 111, 115, 116, 117, 119, 120,121, 123, 124, 125, 127, 128

СлушајуЗаписују

ЗакључујуУпоређујуУочавају

ПосматрајуАнализирају

Одговарају на постављена питања

Излаже ново градивоОбјашњава нове појмове и чињенице

Помаже ученицима да схвате узрочно-последичне везе

Записује на таблиКористи аудио-визуелна наставна

средстваПодстиче ученике на активно учешће на

часу

Ди

јал

ош

ка м

отод

а,

мон

ол

ош

ка

мето

да,

метод

а р

ад

а н

а т

екст

у,

покази

вањ

е,

посм

атр

ањ

е

СР

ЕД

ЊИ

211, 212, 213, 216, 221, 222

2 2 1 5Н

АП

РЕД

НИ 311, 313, 316

5.

СВ

ЕТ И

ЗМ

ЕЂ

У П

РВ

ОГ И

Д

РУ

ГО

Г С

ВЕТС

КО

Г Р

АТА

Обрад

а

утвр

ђи

вањ

е

сист

ем

ати

зац

ија

укуп

но

Усв

аја

ње п

ојм

ова,

усв

аја

ње

знањ

а,

разу

мевањ

е и

р

азл

иковањ

е п

ојм

ова,

разу

мевањ

е и

стор

ијс

ког

пр

ост

ор

а и

вр

ем

ен

а,

разв

ија

ње к

ри

тичког

ми

шљ

ењ

а

ОС

НО

ВН

И

111, 116, 118, 119, 120, 121, 123, 124, 125,

127, 128 СлушајуЗаписују

ЗакључујуУпоређујуУочавају

ПосматрајуАнализирају

Одговарају на постављена питања

Излаже ново градивоОбјашњава нове појмове и чињенице

Помаже ученицима да схвате узрочно-последичне везе

Записује на таблиКористи аудио-визуелна наставна

средстваПодстиче ученике на активно учешће на

часу

Ди

јал

ош

ка м

отод

а,

мон

ол

ош

ка м

етод

а,

мето

да

рад

а н

а т

екст

у,

покази

вањ

е,

посм

атр

ањ

е

СР

ЕД

ЊИ

213, 214, 215, 216, 222

4 2 1 7

НА

ПР

ЕД

НИ

311, 313, 316, 326, 327

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊАОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

49

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

6.

ЈУ

ГО

СЛ

ОВ

ЕН

СК

А К

РА

ЉЕВ

ИН

А

Обрад

а

утвр

ђи

вањ

е

сист

ем

ати

зац

ија

укуп

но

Усв

аја

ње п

ојм

ова,

усв

аја

ње з

нањ

а,

разу

мевањ

е и

разл

иковањ

е п

ојм

ова,

разу

мевањ

е и

стор

ијс

ког

прост

ор

а и

врем

ен

а, р

азв

ија

ње к

ри

ти

чког

ми

шљ

ењ

а

ОС

НО

ВН

И 111, 115, 116, 117, 118, 119,120, 121, 123,

124СлушајуЗаписују

ЗакључујуУпоређујуУочавају

ПосматрајуАнализирају

Одговарају на постављена питања

Излаже ново градивоОбјашњава нове појмове и

чињеницеПомаже ученицима да схвате

узрочно-последичне везеЗаписује на табли

Користи аудио-визуелна наставна средства

Подстиче ученике на активно учешће на часу

Ди

јал

ош

ка м

отод

а,

мон

ол

ош

ка

мето

да,

метод

а р

ад

а н

а т

екст

у,

покази

вањ

е,

посм

атр

ањ

е

СР

ЕД

ЊИ

211, 212, 216, 221

3 1 1 5Н

АП

РЕД

НИ

311, 313, 316

7.

ДР

УГИ

СВ

ЕТС

КИ

РА

Т –

ТО

ТА

ЛН

И

РА

Т

Обрад

а

утвр

ђи

вањ

е

сист

ем

ати

зац

ија

укуп

но

Усв

аја

ње п

ојм

ова,

усв

аја

ње

знањ

а, разу

мевањ

е и

разл

иковањ

е п

ојм

ова,

разу

мевањ

е и

стор

ијс

ког

прост

ор

а

и в

рем

ен

а, р

азв

ија

ње к

ри

тичког

ми

шљ

ењ

а

ОС

НО

ВН

И 111, 116, 117, 119, 120, 121,123, 124, 125, 126, 127, 128

СлушајуЗаписују

ЗакључујуУпоређујуУочавају

ПосматрајуАнализирају

Одговарају на постављена питања

Излаже ново градивоОбјашњава нове појмове и

чињеницеПомаже ученицима да схвате

узрочно-последичне везеЗаписује на табли

Користи аудио-визуелна наставна средства

Подстиче ученике на активно учешће на часу

Ди

јал

ош

ка м

отод

а,

мон

ол

ош

ка

мето

да,

метод

а р

ад

а н

а

текст

у,

покази

вањ

е,

посм

атр

ањ

е

СР

ЕД

ЊИ 212, 213, 216

3 2 1 6

НА

ПР

ЕД

НИ

311, 313,316

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊАОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

50

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

8.

ЈУ

ГО

СЛ

АВ

ИЈА

У Д

РУ

ГО

М

СВ

ЕТС

КО

М Р

АТУ

Обрад

а

утвр

ђи

вањ

е

сист

ем

ати

зац

ија

укуп

но

Усв

аја

ње п

ојм

ова,

усв

аја

ње з

нањ

а,

разу

мевањ

е и

разл

иковањ

е п

ојм

ова,

разу

мевањ

е и

стор

ијс

ког

пр

ост

ор

а и

вр

ем

ен

а,

разв

ија

ње к

ри

ти

чког

ми

шљ

ењ

а

ОС

НО

ВН

И

111, 115, 117, 119, 120, 121,123, 124, 127

СлушајуЗаписују

ЗакључујуУпоређујуУочавају

ПосматрајуАнализирају

Одговарају на постављена питања

Излаже ново градивоОбјашњава нове појмове и

чињеницеПомаже ученицима да схвате

узрочно-последичне везеЗаписује на табли

Користи аудио-визуелна наставна средства

Подстиче ученике на активно учешће на часу

Ди

јал

ош

ка м

отод

а,

мон

ол

ош

ка

мето

да,

метод

а р

ад

а н

а т

екст

у,

покази

вањ

е,

посм

атр

ањ

е

СР

ЕД

ЊИ

211, 212, 216, 221

4 3 1 8Н

АП

РЕД

НИ 311, 313, 316

9.

СВ

ЕТ П

ОС

ЛЕ Д

РУ

ГО

Г

СВ

ЕТС

КО

Г Р

АТА

Обрад

а

утвр

ђи

вањ

е

сист

ем

ати

зац

ија

укуп

но

Усв

аја

ње п

ојм

ова,

усв

аја

ње

знањ

а,

разу

мевањ

е и

р

азл

иковањ

е п

ојм

ова,

разу

мевањ

е и

стор

ијс

ког

пр

ост

ор

а и

вр

ем

ен

а,

разв

ија

ње

кр

ити

чког

ми

шљ

ењ

а

ОС

НО

ВН

И 111, 116, 117, 119, 120, 121,123, 124, 125,

127, 128 СлушајуЗаписују

ЗакључујуУпоређујуУочавају

ПосматрајуАнализирају

Одговарају на постављена питања

Излаже ново градивоОбјашњава нове појмове и

чињеницеПомаже ученицима да схвате

узрочно-последичне везеЗаписује на табли

Користи аудио-визуелна наставна средства

Подстиче ученике на активно учешће на часу

Ди

јал

ош

ка м

отод

а,

мон

ол

ош

ка

мето

да,

метод

а р

ад

а н

а т

екст

у,

покази

вањ

е,

посм

атр

ањ

е

СР

ЕД

ЊИ

212, 213, 222

2 1 / 3

НА

ПР

ЕД

НИ

311, 313, 316, 326, 327

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊАОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

51

10.

ЈУ

ГО

СЛ

АВ

ИЈА

ПО

СЛ

Е

ДР

УГО

Г С

ВЕТС

КО

Г Р

АТА

Обрад

а

утвр

ђи

вањ

е

сист

ем

ати

зац

ија

укуп

но

Усв

аја

ње п

ојм

ова,

усв

аја

ње з

нањ

а,

разу

мевањ

е и

разл

иковањ

е п

ојм

ова,

разу

мевањ

е и

стор

ијс

ког

пр

ост

ор

а и

вр

ем

ен

а,

разв

ија

ње к

ри

ти

чког

ми

шљ

ењ

а

ОС

НО

ВН

И 111, 116, 117, 118, 119, 120,121, 123, 125,

126СлушајуЗаписују

ЗакључујуУпоређујуУочавају

ПосматрајуАнализирају

Одговарају на постављена питања

Излаже ново градивоОбјашњава нове појмове и

чињеницеПомаже ученицима да схвате

узрочно-последичне везеЗаписује на табли

Користи аудио-визуелна наставна средства

Подстиче ученике на активно учешће на часу

Ди

јал

ош

ка м

отод

а,

мон

ол

ош

ка

мето

да,

метод

а р

ад

а н

а т

екст

у,

покази

вањ

е,

посм

атр

ањ

е

СР

ЕД

ЊИ 212, 213, 221,

222

3 2 3 8

НА

ПР

ЕД

НИ

311, 313, 316

52

БИОЛОГИЈА

Циљ наставе биологије јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну језичку и научну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да усвајањем образовно-васпитних садржаја развијају знања, вештине и умења из области екологије и заштите животне средине, уз примену концепта одрживог развоја.

Задаци наставе биологије су:

-стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе биологије сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе биологије буду у пуној мери реализовани-упознавање еколошких појмова-образовање за животну средину-развијање потреба и могућности личног ангажовања у заштити животне средине-усвајање и примена принципа одрживости, етичности и права будућих генерација на очувану животну средину.

Оперативни задаци

Ученици треба да:

- упознају појам биолошке разноврсности и њен значај за опстанаки еволуцију живота на Земљи;- науче и схвате нивое организације живог света у природи;- упознају предмет истраживања екологије и њен значај;- упознају еколошке факторе и њихов значај за живи свет;- схвате основне односе исхране и повезаност живих бића у ланцима исхране;- схвате узајамне односе живих бића и животне средине и динамику односа материје и енергије;- схвате значај еколошке равнотеже за одржавање екосистема;- упознају основне типове екосистема и животне услове у њима;- стекну знања у вези са иѕворима и последицама угрожавања животне средине - екосистема;- упознају глобалне последице загађивања животне средине;- упознају појам и концепцију одрживог развоја;- разумеју улогу и значај личног ангажовања у заштити животне средине;- упознају природне ресурсе, њихову ограниченост и значај рационалног коришћења;- изграде ставове, развијају знања и умења, неопходна за заштиту животне средине и допринос одрживом развоју;- развијају еколошку, здравствену и културу живљења.

53

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА

ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

1.

УВ

ОД

обр

ад

а

пон

ављ

ањ

е

веж

бе

укуп

но

Учен

иц

и т

реба д

а:

- уп

озн

ају

поја

м б

иол

ош

ке р

азн

овр

сност

и и

њен

зн

ачај за

оп

стан

ак и

евол

уц

ију

жи

вота

на З

ем

љи

- н

ауче и

схвате н

ивое о

рга

ни

зац

ије

жи

вог

света

у п

ри

род

и-у

позн

ају

пр

ед

мет

ист

раж

ивањ

а е

кол

оги

је и

њен

зн

ачај

ОС

НО

ВН

И

1.3.8. зна основне научне чињенице о еволуцији живота на Земљи1.3.9. зна да живот на Земљи има заједничко порекло са чијом се историјом можемо упознати на основу фосилних записа

-сл

уш

ају

-повезу

ју-с

хвата

ју-р

азв

ија

ју з

дравст

вен

у и

екол

ош

ку к

ул

тур

у ж

ивљ

ењ

а-и

страж

ују

- п

резе

нту

ју н

аст

авн

и с

ад

рж

ај

-под

сти

чу н

а р

азм

иш

љањ

е, п

овези

вањ

е,

закљ

учи

вањ

еи

пр

им

ен

у з

нањ

а-п

рате

и у

смеравају

рад

учен

ика

-под

сти

чу с

вест

о з

начају

екол

оги

је и

заш

тите

ж

ивотн

е с

ред

ин

е

-фр

он

тал

ни,

-ин

ди

ви

дуал

ни,

-груп

ни

СР

ЕД

ЊИ 2.3.5. уочава да постоје разлике

између јединки исте врсте и различитих врста и зна да су оне настале деловањем еволуционих механизама

2 2 0 4

НА

ПР

ЕД

НИ

3.2.1. зна карактеристике и основне функције унутрашње грађе биљака, животиња и човека

ТЕМ

А

БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊАОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

54

2.

ЕК

ОЛ

ОГИ

ЈА И

ЖИ

ВО

ТН

А С

РЕД

ИН

А

обр

ад

а

пон

ављ

ањ

е

веж

бе

укуп

но

Учен

иц

и т

реба д

а:

- уп

озн

ају

ком

пон

ен

те ж

ивотн

е с

ред

ин

е-у

позн

ају

екол

ош

ке ф

актор

е и

њи

хов з

начај за

жи

ви

свет

-схвате

осн

овн

е о

дн

осе

исх

ран

е и

повеза

ност

жи

ви

х б

ић

ау л

ан

ци

ма и

схран

е-с

хвате

уза

јам

не о

дн

осе

жи

ви

х б

ић

а и

жи

вотн

е с

ред

ин

е и

ди

нам

ику о

дн

оса

мате

ри

је и

ен

ерги

је-с

хвате

зн

ачај екол

ош

ке р

авн

отеж

е з

а о

држ

авањ

е е

коси

стем

а

ОС

НО

ВН

И

1.1.5. зна да постоје просторне и временске промене код живих бића и познаје основне чињенице о томе, 1.2.5. разуме да је за живот неопходна енергија коју организми обезбеђују исхраном1.2.7. зна да организми функционишу као независне целине у

сталној интеракцији са околином, 1.4.1. препознаје основне еколошке појмове (животна средина, станиште - биотоп, животна

заједница - биоценоза, популација, еколошка ниша, екосистем, биом, биосфера) и зна најопштије чињенице о њима

1.4.2. препознаје утицаје појединих абиотичких и биотичких фактора на организме и популације, 1.4.3. уме на задатом примеру да одреди материјалне и енергетске токове у екосистему, чланове ланаца исхране и правце кружења најважнијих супстанци (воде,

угљеника, азота)

-слушају-повезују-схватају

-истражују-упознају-усвајају

- п

резе

нту

ју н

аст

авн

и с

ад

рж

ај

-под

сти

чу н

а р

азм

иш

љањ

е, п

овези

вањ

е,

закљ

учи

вањ

еи

пр

им

ен

у з

нањ

а-п

рате

и у

смеравају

рад

учен

ика

-фр

он

тал

ни,

-ин

ди

ви

дуал

ни,

-груп

ни

-рад

у п

ару

-тер

ен

ски

рад

11

8 0 19

СР

ЕД

ЊИ

2.4.1. употребљава еколошке појмове у опису типичних ситуација у природи, 2.4.2. зна и правилно именује делове екосистема, заједница и популација и зна да опише везе између делова

2.4.3. уме да на разноврсним примерима одреди основне материјалне и енергетске токове у екосистему, основне односе

исхране и најважнија својства биоценоза и популација2.4.4. зна да у природи постоји кружење појединих супстанци

(воде, угљеника и азота), 2.4.5. препознаје различите биоме и зна њихов основни распоред на земљи,2.4.6. препознаје животне

услове који владају у појединим екосистемима Европе и света и карактеристичне представнике врста које их насељавају

НА

ПР

ЕД

НИ

3.1.5. уме да објасни везу између промена у просторном и временском окружењу и промена које се дешавају код живих бића у комплексним

ситуацијама у сложенијим заједницама3.2.4. разуме да је у остваривању карактеристичног понашања неопходна

функционална интеграција више система органа и разуме значај такве интеграције понашања за преживљавање

3.2.5. разуме сличности и разлике у интеграцији грађе и функције јединке током животног циклуса, 3.2.6. зна и разуме главне морфолошке и

функционалне карактеристике органа који информишу организам о стању у околини и њихову улогу у одржавању унутрашње равнотеже (улога нервног

система)3.2.7. зна и разуме главне морфолошке и функционалне карактеристике органа који реагују на промене у околини и карактеристике органа који

враћају организам у равнотежу онда када је из ње избачен (стресно стање -улога ендокриног система)

3.2.8. зна и разуме које су последице стресног стања за организам3.4.1. уме да објасни како различити делови екосистема утичу један на други

као и међусобне односе популација у биоценози3.4.2. разуме да се уз материјалне токове увек преноси и енергија и обратно и интерпретира односе исхране у екосистему (аутотрофне, хетеротрофне, сапротрофне животне комплексе, ланце исхране и трофичке пирамиде),

3.4.3. разуме значај кружења појединих супстанци у природи (воде, угљеника и азота), 3.4.4. разуме просторну и временску организацију животних

заједница и популација

ТЕМ

А

БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊАОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИАКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

55

3.

УГР

ОЖ

АВ

АЊ

Е,

ЗА

ШТИ

ТА

И У

НА

ПР

ЕЂ

ИВ

АЊ

Е Е

КО

СИ

СТЕМ

А-Ж

ИВ

ОТН

Е

СР

ЕД

ИН

Е

Обрад

а

пон

ављ

ањ

е

веж

бе

укуп

но

Учен

иц

и т

реба д

а:

- Уп

озн

ају

осн

овн

е т

ип

ове е

коси

стем

а и

жи

вотн

е у

слове у

њи

ма

- ст

екн

у з

нањ

а у

вези

са и

звор

им

а и

посл

ед

иц

ам

а у

грож

авањ

а ж

ивотн

е с

ред

ин

е -

екоси

стем

а-у

позн

ају

закон

ом

заш

тић

ен

е в

рст

е б

иљ

ака и

жи

воти

ња

-уп

озн

ају

стањ

е у

грож

ен

ост

и ж

ивотн

е с

ред

ин

е у

неп

оср

ед

ном

окр

уж

ењ

у и

при

мере

пози

ти

вн

ог

и н

ега

тивн

ог

дел

овањ

а ч

овека

ОС

НО

ВН

И

1.4.4. препознаје животне услове који владају у карактеристичним екосистемима Србије и најважније представнике врста које их насељавају,

1.4.6. разуме утицај човека на биолошку разноврсност (нестанак врста, сеча шума, интензивна пољопривреда, отпад)

1.4.7. препознаје основне процесе важне у заштити и очувању животне средине (рециклажу, компост) и у заштити биодиверзитета (националних паркова, природних

резервата)1.4.8. зна шта може лично предузети у заштити свог непосредног животног окружења,

1.6.1. уме да разликује и користи једноставне процедуре, технике и инструменте за прикупљање података у биологији (посматрање, бројање, мерење),

1.6.2. уме да по упутству и уз помоћ наставника реализује једноставно истраживање, попуни формулар, прикаже резултате у табели/графикону и извести о резултату

-слушају-повезују-схватају-истражују-упознају-усвајају-посматрају

- п

резе

нту

ју н

аст

авн

и с

ад

рж

ај

-под

сти

чу н

а р

азм

иш

љањ

е, п

овези

вањ

е,

закљ

учи

вањ

еи

пр

им

ен

у з

нањ

а-п

рате

и у

смеравају

рад

учен

ика

-фр

он

тал

ни,

-ин

ди

ви

дуал

ни,

-груп

ни

-рад

у п

ару

-тер

ен

ски

рад

10 5 4 19

СР

ЕД

ЊИ

2.1.4. уме да објасни везу између промена у просторном и временском окружењу и промена које се дешавају код живих бића у околностима када делује мањи број чинилаца

на типичне заједнице живих бића или организме2.2.8. зна да је неопходна координација функција у вишећелијским организмима и зна

који органски системи омогућују ову интеграцију, 2.3.5. уочава да постоје разлике између јединки исте врсте и различитих врста и зна да су оне настале деловањем

еволуционих механизама2.3.6. уочава прилагођеност организама и разуме да током еволуције природно одабирање доводи до прилагођавања организама на услове животне средине

2.4.5. препознаје различите биоме и зна њихов основни распоред на земљи2.4.6. препознаје животне услове који владају у појединим екосистемима Европе и света

и карактеристичне представнике врста које их насељавају2.4.7. зна да објасни основне прилагођености живих организама на живот у ваздушној,

воденој и земљишној средини2.4.8. разуме последице загађења воде, ваздуха и земљишта, као и значај очувања

природних ресурса и уштеде енергије2.4.9. разуме значај природних добара у заштити природе (националних паркова,

природних резервата, ботаничких башта, зоо-вртова)2.6.1. уме да уз навођење реализује сложено прикупљање података, систематизује

податке и извести о резултату2.6.3. уме, уз помоћ наставника, да прави графиконе и табеле према два критеријума уз

коментар резултата2.6.4. уме на задатом примеру, уз помоћ наставника, да постави хипотезу, формира и

реализује једноставан експеримент и извести о резултату

НА

ПР

ЕД

НИ

3.1.5. уме да објасни везу између промена у просторном и временском окружењу и промена које се дешавају код живих бића у комплексним ситуацијама у сложенијим

заједницама3.4.5. предвиђа на основу задатих услова средине тип екосистема који у тим условима настаје, 3.4.6. познаје механизме којима развој човечанства изазива промене у природи

(утицај киселих киша, озонских рупа, појачање ефекта стаклене баште, глобалне климатске промене)

3.4.7. познаје механизме деловања мера заштите животне средине, природе и биодиверзитета, , 3.4.8. разуме зашто се неограничен развој човечанства не може

одржати у ограниченим условима целе планете, 3.6.1. разуме значај и уме самостално да реализује систематско и дуготрајно прикупљање података, 3.6.2. уме да осмисли

једноставан протокол прикупљања података и формулар за упис резултата3.6.3. уме самостално да прави графиконе и табеле према два критеријума уз детаљан извештај, 3.6.4. разуме значај контроле и пробе у експерименту (варирање једног/више

фактора), уме да постави хипотезу и извуче закључак3.6.5. зна, уз одговарајуће навођење наставника, самостално да осмисли, реализује и

извести о експерименту на примеру који сам одабере

ТЕМ

А БРОЈ ЧАСОВА

ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊАОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

56

4.

ГЛ

ОБ

АЛ

НЕ П

ОС

ЛЕД

ИЦ

Е З

АГА

ЂИ

ВА

ЊА

ЖИ

ВО

ТН

Е С

РЕД

ИН

Е

обр

ад

а

пон

ављ

ањ

е

веж

бе

укуп

но

Учен

иц

и т

реба д

а:

-уп

озн

ају

гл

обал

не п

осл

ед

иц

е з

ага

ђи

вањ

а ж

ивотн

е с

ред

ин

е-у

позн

ају

закон

ом

заш

тић

ен

е в

рст

е б

иљ

ака и

жи

воти

ња О

СН

ОВ

НИ

1.4.5. препознаје основне последице развоја човечанства на природу (утицај киселих киша, озонских рупа, појачање ефекта стаклене баште, глобалне

климатске промене) и најважније врсте загађивања воде, ваздуха, земљишта, 1.6.1. уме да разликује и користи једноставне процедуре, технике и

инструменте за прикупљање података у биологији (посматрање, бројање, мерење)

1.6.2. уме да по упутству и уз помоћ наставника реализује једноставно истраживање, попуни формулар, прикаже резултате у табели/графикону и извести о резултату, 1.6.4. уме по упутству да изведе унапред постављени

експеримент и одговори на једноставну хипотезу уз помоћ и навођење наставника

-слушају-повезују-схватају

-истражују-упознају-усвајају

-посматрају

- п

резе

нту

ју н

аст

авн

и с

ад

рж

ај

-под

сти

чу н

а р

азм

иш

љањ

е, п

овези

вањ

е,

закљ

учи

вањ

еи

пр

им

ен

у з

нањ

а-п

рате

и у

смеравају

рад

учен

ика

-фр

он

тал

ни

,-и

нд

иви

дуал

ни

,-г

руп

ни

,-р

ад

у п

ару

СР

ЕД

ЊИ

2.4.8. разуме последице загађења воде, ваздуха и земљишта, као и значај очувања природних ресурса и уштеде енергије

2.4.9. разуме значај природних добара у заштити природе (националних паркова, природних резервата, ботаничких башта, зоо-вртова),

2.6.1. уме да уз навођење реализује сложено прикупљање података, систематизује податке и извести о резултату, 2.6.3. уме, уз помоћ

наставника, да прави графиконе и табеле према два критеријума уз коментар резултата

2.6.4. уме на задатом примеру, уз помоћ наставника, да постави хипотезу, формира и реализује једноставан експеримент и извести о резултату

5 3 1 9

НА

ПР

ЕД

НИ

3.4.7. познаје механизме деловања мера заштите животне средине, природе и биодиверзитета, 3.4.8. разуме зашто се неограничен развој човечанства не

може одржати у ограниченим условима целе планете,3.6.1. разуме значај и уме самостално да реализује систематско и дуготрајно

прикупљање података, 3.6.2. уме да осмисли једноставан протокол прикупљања података и формулар за упис резултата

3.6.3. уме самостално да прави графиконе и табеле према два критеријума уз детаљан извештај, 3.6.4. разуме значај контроле и пробе у експерименту

(варирање једног/више фактора), уме да постави хипотезу и извуче закључак, 3.6.5. зна, уз одговарајуће навођење наставника, самостално да осмисли,

реализује и извести о експерименту на примеру који сам одабере

ТЕМ

А

БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊАОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

57

5.

ЖИ

ВО

ТН

А С

РЕД

ИН

А И

ОД

РЖ

ИВ

И Р

АЗ

ВО

Ј

обр

ад

а

пон

ављ

ањ

е

веж

бе

укуп

но

Учен

иц

и т

реба д

а:

-уп

озн

ају

поја

м и

кон

цеп

ци

ју о

др

жи

вог

разв

оја

-да у

позн

ају

поја

м, зн

ачај и

огр

ан

ичен

ост

при

род

ни

х р

есу

рса

- уп

озн

ају

зн

чај се

лекц

ије

и п

рерад

е о

тпад

а и

ен

ер

гетс

ке е

фи

касн

ост

и

ОС

НО

ВН

И

1.4.6. разуме утицај човека на биолошку разноврсност (нестанак врста, сеча шума, интензивна пољопривреда, отпад)

1.4.7. препознаје основне процесе важне у заштити и очувању животне средине (рециклажу, компост) и у заштити биодиверзитета (националних паркова,

природних резервата)1.4.8. зна шта може лично предузети у заштити свог непосредног животног

окружења1.6.1. уме да разликује и користи једноставне процедуре, технике и

инструменте за прикупљање података у биологији (посматрање, бројање, мерење)

1.6.2. уме да по упутству и уз помоћ наставника реализује једноставно истраживање, попуни формулар, прикаже резултате у табели/графикону и

извести о резултату1.6.4. уме по упутству да изведе унапред постављени експеримент и одговори

на једноставну хипотезу уз помоћ и навођење наставникa

-слушају-повезују-схватају

-истражују-упознају-усвајају

-посматрају

- п

резе

нту

ју н

аст

авн

и с

ад

рж

ај

-под

сти

чу н

а р

азм

иш

љањ

е, п

овези

вањ

е,

закљ

учи

вањ

еи

пр

им

ен

у з

нањ

а-п

рате

и у

смеравају

рад

учен

ика

-фр

он

тал

ни,

-ин

ди

ви

дуал

ни,

-груп

ни

,-р

ад

у п

ару

СР

ЕД

ЊИ

2.6.1. уме да уз навођење реализује сложено прикупљање података, систематизује податке и извести о резултату

2.6.3. уме, уз помоћ наставника, да прави графиконе и табеле према два критеријума уз коментар резултата

2.6.4. уме на задатом примеру, уз помоћ наставника, да постави хипотезу, формира и реализује једноставан експеримент и извести о резултату

5 2 4 11

НА

ПР

ЕД

НИ

3.4.7. познаје механизме деловања мера заштите животне средине, природе и биодиверзитета

3.4.8. разуме зашто се неограничен развој човечанства не може одржати у ограниченим условима целе планете

3.6.1. разуме значај и уме самостално да реализује систематско и дуготрајно прикупљање података

3.6.2. уме да осмисли једноставан протокол прикупљања података и формулар за упис резултата

3.6.3. уме самостално да прави графиконе и табеле према два критеријума уз детаљан извештај

3.6.4. разуме значај контроле и пробе у експерименту (варирање једног/више фактора), уме да постави хипотезу и извуче закључак

3.6.5. зна, уз одговарајуће навођење наставника, самостално да осмисли, реализује и извести о експерименту на примеру који сам одабере

ТЕМ

А

БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊАОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

58

6.

ЖИ

ВО

ТН

А С

РЕД

ИН

А,

ЗД

РА

ВЉ

Е И

КУ

ЛТУ

РА

ЖИ

ВЉ

ЕЊ

А

обр

ад

а

пон

ављ

ањ

е

веж

бе

укуп

но

Учен

иц

и т

реба д

а:

-разу

меју

ул

огу

и з

начај л

ичн

ог

ан

гаж

овањ

а у

заш

тити

жи

вотн

е с

ред

ин

е-и

зград

е с

тавове,

разв

ија

ју з

нањ

а и

ум

ењ

а н

еоп

ход

на з

а з

аш

ти

ту ж

ивотн

е с

ред

ин

е

и д

оп

ри

нос

од

рж

ивом

разв

оју

-разв

ија

ју е

кол

ош

ку, зд

равст

вен

у и

кул

тур

у ж

ивљ

ењ

а

ОС

НО

ВН

И

1.5.1. зна основне мере за одржавање личне хигијене и хигијене околине и разуме зашто је важно да их се придржава

1.5.3. разуме значај одржавања хигијене кућних љубимаца, домаћих и дивљих животиња и правилног опхођења са њима

1.5.4. разуме зашто је важно да се придржава званичних упутстава која се односе на заразне болести (епидемије и

пандемије)1.5.7. разуме да загађење животне средине (воде, ваздуха, земљишта, бука, итд.) и неке природне појаве (UV зрачење)

неповољно утичу на здравље човека1.6.4. уме по упутству да изведе унапред постављени

експеримент и одговори на једноставну хипотезу уз помоћ и навођење наставника

-слушају-повезују-схватају

-истражују-упознају-усвајају

-посматрају

- п

резе

нту

ју н

аст

авн

и с

ад

рж

ај

-под

сти

чу н

а р

азм

иш

љањ

е, п

овези

вањ

е,

закљ

учи

вањ

еи

пр

им

ен

у з

нањ

а-п

рате

и у

смеравају

рад

учен

ика

-фр

он

тал

ни,

-ин

ди

ви

дуал

ни,

-груп

ни

,-р

ад

у п

ару

СР

ЕД

ЊИ

2.5.1. познаје основне механизме деловања превентивних мера у очувању здравља

2.5.4. зна механизме којима загађење животне средине угрожава здравље човека

2.6.1. уме да уз навођење реализује сложено прикупљање података, систематизује податке и извести о резултату

2.6.3. уме, уз помоћ наставника, да прави графиконе и табеле према два критеријума уз коментар резултата

2.6.4. уме на задатом примеру, уз помоћ наставника, да постави хипотезу, формира и реализује једноставан

експеримент и извести о резултату

3 2 1 6

НА

ПР

ЕД

НИ

3.5.1. познаје узроке и физиолошке последице заразних болести

3.6.1. разуме значај и уме самостално да реализује систематско и дуготрајно прикупљање података

3.6.2. уме да осмисли једноставан протокол прикупљања података и формулар за упис резултата

3.6.3. уме самостално да прави графиконе и табеле према два критеријума уз детаљан извештај

3.6.4. разуме значај контроле и пробе у експерименту (варирање једног/више фактора), уме да постави хипотезу и

извуче закључак3.6.5. зна, уз одговарајуће навођење наставника, самостално да осмисли, реализује и извести о експерименту на примеру

који сам одабере

ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

59

Циљ наставе техничког и информатичког образовања у основној школи јесте да се ученици упознају са техничко-технолошким развијеним окружењем,кроз стицање основне техничке и информатичке писмености, развојем техничкогмишљења, техничке културе, радних вештина и културе рада.

Остали циљеви и задаци предмета су да ученици:

стекну основно техничко и информатичко васпитање и образовање, стичу основна техничко-технолошка знања, умења, вештинe и оспособљавају се за њихову примену у учењу,

раду и свакодневном животу, схвате законитости природних и техничких наука, сазнају основни концепт информационо-комуникационих технологија (ИЦТ), сазнају улоге ИЦТ у различитим струкама и сферама живота, упознају рад на једном од оперативних система и неколико најчешће коришћених корисничких програма и стекну навике да их користи у свакодневним активностима, науче употребу рачунара са готовим програмима за обраду текста, за графичке приказе, интерфејс и интернет, развијају стваралачко и критичко мишљење, развијају способност практичног стварања, односно да реализују сопствене идеје према сопстевеном плану рада

и афирмишу креативност и оригиналност, развијају психомоторне способности, усвоје претпоставке за свесну примену науке у техници, технологији и другим облицима друштвено корисног

рада, савладавају основне принципе руковања различитим средствима рада, објектима технике и управљања

технолошким процесима, развијају прецизност у раду, упорност и истрајност приликом решавања задатака, стичу радне навике и оспособљавају се за сарадњу и тимски рад, комуницирају на језику технике (техничка терминологија, цртеж), стекну знања за коришћење мерних инструмената, на основу физичких, хемијских, механичких и технолошких својстава одаберу одговарајући материјал за модел,

макету или средство, препознају елементе (компоненте) из области грађевинарства, машинства, електротехнике, електронике и да их

компонују у једноставније функционалне целине (графички и кроз моделе, макете или предмете) , разумеју технолошке процесе и производе различитих технологија, препознају природне ресурсе и њихову ограниченост у коришћењу, прилагоде динамичке конструкције (моделе) енергетском извору, одаберу оптимални систем управљања за динамичке конструкције (моделе), израде или примене једноставнији програм за управљављање преко рачунара, упознају економске, социјалне, техничко-технолошке, еколошке и етичке аспекте рада и производње и њихов

значај на развој друштва, примењују мере и средства за личну заштиту при раду,

60

знају мере заштите и потребу за обнову и унапређење животног окружења, на основу знања о врстама делатности и сагледавања својих интересовања правилно одаберу своју будућу професију и др.

Оперативки задациУченици треба да:- упознају основне команде у МC Windows- упознаjу коришћење Интернета и електронске поште:упознају подсистеме електроенергетског система и стекну појам о дистрибуцији електричне енергије;- упознају електроинсталациони материјал и елементе према стандардима наведених електроматеријала;- упознају основне електротехничке симболе;- науче да читају електротехничке шеме а једносгавније да користе у практичном раду:- стекну основна практична знања и умела у састављању електричних струјних кола;- упознају основне делове електротермичких и елсктродинамичких апарата и уређаја у домаћинству;- науче да правилно користе електричне уређаје и апарате и да отклањају мале кварове на наведеним

електричним уређајима:- упознју основне електронске елементе:- науче симболе и шеме у електроници;- схвате принципе рада телекомуннкационих и аудиовизуелних уређаја у домаћинству; развијају

конструкторске способности

61

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИНАЧИН И ПОСТУПАК ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

1. ИНФОРМАТИЧКЕ

ТЕХНОЛОГИЈЕ обр

ад

а

утвр

ђи

вањ

е веж

бе

укуп

но

-упознавање ученика са основним информатичким технологијама

-примена рачунара.рачунарске мреже

-управљање окружењем помоћу персоналних рачунара

-израда технићке документације помоћу рачунара

-прати-записује-усваја

-рад на рачунарима-рад у Радним

свескама

Jасном инструкција даје ученицима податке које су везани за дату

област.Приказивање слика

и рад на рачунарима.

демонстративни,

практичан рад

8 / 8 16

2. ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ МАТЕРИЈАЛИ И

ИНСТАЛАЦИЈЕ

5 / 510

-упознати ученике са основама електротехничких материјала и

инсталација-објаснити монофазну и трофазну кућну

инсталацију-указати на опасности и заштиту од струјног

удара

-прати-записује-усваја

-рад у Радним свескама

јасном инструкција даје ученицима податке које су везани за дату

област.Приказивање слика

и рад на рачунарима.

демонстративни,

практичан рад

3. ЕЛЕКТРИЧНЕ МАШИНЕ И

УРЕЂАЈИ9 / 5 1

4

-упознати ученике са основним појмовима о електричним машинама и уређајима

-да ученици усвоје појам производње, трансформације и преноса ел.енергије са

алтернативни изворима енергије-електротехнички апарати и уређаји

-прати-записује-усваја

-рад у Радним свескама

јасном инструкција даје ученицима податке које су везани за дату

област.Приказивање слика

и рад на рачунарима

демонстративни,

практичан рад

4. ЕЛЕКТРОНИКА 9 / 312

-упознати ученике са основама дигиталне електронике

-прати-записује-усваја

-рад у Радним свескама

јасном инструкција даје ученицима податке које су везани за дату

област.Приказивање слика

и рад на рачунарима

демонстративни,

практичан рад

62

ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

Циљ физичког васпитања је да разноврсним и систематским, моторичким активностима, у повезаности са осталим васпитно-образовним подручјима, допринесе интегралном развоју ученика, развоју моторичких способности, стицању, усавршавању и примени моторичких умења, навика и непоходних теоретских знања у свакодневним и специфичним условима живота и рада.

Задаци наставе физичког васпитања су:

- Подстицање раста, развоја и утицање на правилно држање тела;

- Развој и усавршавање моторичких способности;

- Стицање моторичких умења која су као садржај утврђени програмом физичког васпитања и стицање теоријских знања неопходних за њихово усвајање;

- Усвајање знања ради разумевања значаја и суштине физичкох васпитања дефинисаног циљем овог васпитно-образовног подручја;

- Формирање морално-вољних квалитета личности;

- Оспособљавање ученика да стечена умења, знања и навике користе у свакодневним условима живота и рада;

- Стицање и развијање свести о потреби здравља, чувања здравља и заштити природе и човекове околине.

Оперативни задаци:

- Усмерени развој основних моторичких способности, првенствено брзине и координације;

- Усмерено стицање и усавршавање моторичких умења и навика и навике предвиђених програмом физичког васпитања;

- Примена стечних знања,умења и навика у сложенијим условима(кроз игру , такмичење и сл.);

- Задовољавање социјалних потреба за потврђивањем,групним поистовећивањем и сл.;

- Естетско изражавање кретњом и доживљавање естетских вредности;

63

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВАЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИНАЧИН ОСТВАРИВАЊА

ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИАКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

АТЛ

ЕТИ

КА обр

ад

а

утвр

ђи

вањ

е

провера

укуп

но

Разв

ој м

отори

чки

х с

посо

бн

ост

и и

п

рави

лан

раст

и р

азв

ој

ОС

НО

ВН

И Правилно трчање техника,трчање на кратке и дуге стазе.

Правилно скаче техником „маказице“Зна правила скока у даљ,висину и бацање кугле.

-ход

ањ

е-т

рчањ

е-в

еж

бањ

е-а

нал

изи

рањ

е-о

бја

шњ

авањ

е-т

акм

ичењ

е

-ди

скуси

јаан

ал

изи

рањ

е-о

бја

шњ

авањ

е-п

окази

вањ

е

-разг

овор

-дем

он

страц

ија

-фи

зичко в

еж

бањ

е

2 7 3 12

СР

ЕД

ЊИ Правилно скаканје згрченом техником,мерење

скока.Зна атлетска правила за скок у даљ и вис и бацања

кугле.Изводи технику штафетног трчања.

НА

ПР

ЕД

НИ

Правилно скаче у даљ техником увинућа.Зна дисциплине и правила такмичења у петобоју.

Такмичи се у петобоју.

ГИ

МН

АС

ТИ

КА

6 15

4 25

Разв

ој м

отори

чки

х с

посо

бн

ост

и и

п

рави

лан

раст

и р

азв

ој

ОС

НО

ВН

И

Колут напред без изразите фазе лета.Премет странце уз помоћ.Став на шакама уз помоћ.

Мост из лежећег става на леђима.Вага.

-веж

бањ

е-а

нал

изи

рањ

е

-ди

скуси

јаан

ал

изи

рањ

е-о

бја

шњ

авањ

е-п

окази

вањ

е-п

оређењ

е

-дем

он

страц

ија

-вербал

иза

ци

ја

СР

ЕД

ЊИ

Премет странце.Разношка преко козлића.

Згрчка уз помоћ.

НА

ПР

ЕД

НИ

Колут напред преко препреке.Разношка и згрчка на козлићу са изразитом фазом

лета.

64

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВАЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИНАЧИН ОСТВАРИВАЊА

ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИАКТИВНОСТИ

УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

КО

ША

РК

А

обр

ад

а

утвр

ђи

вањ

е

провера

укуп

но

Разв

ој м

отори

чки

х с

посо

бн

ост

и и

прави

лан

раст

и р

азв

ој

ОС

НО

ВН

И Основни став у одбрани и кретање.Вођење лопте праволиниски и са предњом

променом.Вођење и додавање са две руке

Не прави грешку у корацима,зна шта је лична грешка.

-веж

бањ

е-а

нал

изи

рањ

е-т

рчањ

е, ск

акањ

е-т

акм

ичењ

е

- ан

ал

изи

рањ

е-

обја

шњ

авањ

е-п

окази

вањ

е

пор

еђењ

е

-дем

он

страц

ија

-фи

зичко в

еж

бањ

е-р

азг

овор

7 10

2 19

СР

ЕД

ЊИ Шут на кош са дистанце.

Додавање са једном руком.Игра 2 на 2 напад и одбрана.

Одбрана човек на човекаН

АП

РЕД

НИ Шут на кош из двокорака након пријема лопте.

Сарадња играча у нападу и контранападуЗонска одбрана.

Ученик зна да суди,учествује у такмичењу,учествује у организацији

65

ЛИКОВНА КУЛТУРА

ЦИЉ и ЗАДАЦИ наставе ликовне културе јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну језичку и уметничку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих стандарда образовних постигнућа; да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама; да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да подстиче и развија учениково стваралачко мишљење и деловање у складу са демократским опредељењем друштва и карактером овог наставног предмета.

Задаци образовно- васпитног рада у настави ликовне културе састоје се у стварању разноврсних могићности кроз различите садржаје и облике рада и развијању ученикових способности за:коришћење свих ликовних елемената,ликовни стваралачки рад,коришћење различитих матаријала и медијума,усвајање естетских критеријума за креативно мишљење,доживљавање ликовних уметничких дела у оквиру културне баштине, за препознавање савремених кретања у уметности свог и других народа,визуелну перцепцију и аперцепцију,критичко мишљење,оплемењивање животног и радног простора,активно стваралачко деловање у културном и уметничком животу средине,активно естетско унапређење своје околине и очување природе, баштине завичаја и домовине,неговање укупних људских достигнућа,будућа занимања, професионалну оријентацију,еманципацију личности ученика и културу рада.

Ученици треба да:

-покажу интересе и способностиза самостално откривање визуелних појава и законитости света облика:светло-тамно,,облик-боја,простор,композиција-Посматрају и естетски доживљављју дела ликовне уметности-Развијају љубав према ликовном наслеђу-Развијају способност за креативно и апстрактно мишљење-развијају индивидуално истраживање односа ликовних елемената на примерима националног и светског ликовног уметничког наслеђа-развијају ликовно-естетски сензибилитет за спонтани ритам бојених мрља,линија,текстура,за светлину,боју и чулну осетљивост и осећајност за визуелно споразумевање и свет уобразиље у ликовним делима.

66

ТЕМАБРОЈ

ЧАСОВА

ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ

НИВО

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

СЛ

ОБ

ОД

НО

КО

МП

ОН

ОВ

АЊ

Е

обрад

а

пр.в

еж

ба

укуп

но

-Ств

арањ

е р

азн

оврсн

их м

огу

ћн

ост

и д

а к

роз

разл

ичи

те о

бл

ике и

сад

рж

аје

рад

а т

оком

наст

аве

ли

ковн

е к

ул

тур

е с

вр

ха,

-Разв

ија

ње с

посо

бн

ост

и у

чен

ика з

а о

паж

ањ

е

квал

итета

, с

ви

х л

иковн

их е

лем

ен

ата

.-п

рош

ири

вањ

е

иск

уст

ва у

ли

ковн

ом

изр

аж

авањ

у

и р

азв

ију

ли

ковн

о-

ест

етск

и с

ен

зиби

ли

тет

за:

ар

абеск

у,

пр

оп

ор

ци

је,

ком

пози

ци

ју и

пр

ост

ор,

обје

ди

њавањ

е п

окр

ета

игр

е и

звука и

фото

граф

ију

; ОС

НО

ВН

И -разликује у свом раду основне медије,технике и материјале;зна улогу знакова у свакодневном зивоту;зна да наведе знакове из свакодневног зивота које имају пренесено

значење;описује своје радове и радове других(исказује утисак);

-ученици активно слушају нове тематске садржаје -повезују предходно знање и

искуства са стеченим - усвајање изложеног градива као и његова практична примена

- разговори са наставником (питања, дијалози, дискусије

– вежбање, -Aперцепција - опажање и

представљање ритма линија облика, маштовито

повезивање случајно добијених мрља.

- самосталан рад са наглашеном

индивидуалношћу- рад у групама са поделом

задатака- естетска анализа, самовредновање и

оцењивање од самих ученика

-посматрање репродукција, и упознавање са историјским

ликовним наслеђем.

- објашњавање, дискусија, дијалог,

демонстрацијадајући акцент, на

слободном компоновању.

-организација и припрема ученика за

самосталан и истраживачки рад,

припремање потребног материјала и прибора за

рад.

-монолошка-дијалошка

-демонстративна-Метода

практичних радова

СР

ЕД

ЊИ

познаЈе и користи различите изражајне могућности класичних исавремених медија,техника и

материјалавизуелних уметности;уочава међусобну повезаност ликовниХ елемената у композицији;користи се

богатством линија у грађењу композиције;развија својумашту и креативност неослањајући се само на

репродуковање;

3 2 5

НА

ПР

ЕД

НИ уочава међусобну повезаност ликовних елемената,принципа

и садржаја на свом раду и на радовима других;изводи радове са одређеном намером,користи основне ликовне

елементе и принципе да би постигао одређени ефекат;самостално гради маштовита и оригинална

решења;вешто повезује ликовне елементе и принципе у једну целину.

ВИ

ЗУ

ЕЛ

НА

МЕТА

ФО

РИ

КА

И

СП

ОР

АЗ

УМ

ЕВ

АЊ

Е

5 2 7

- С

тварањ

е у

слова д

а у

чен

иц

и н

а ч

асо

ви

ма, у п

роц

есу

реал

иза

ци

је

сад

рж

аја

, кори

сте р

азн

оврсн

е т

ехн

ике и

сред

ства, и

да у

позн

ају

њ

ихова в

изу

ел

на и

ли

ковн

а с

војс

тва.

-Разв

ија

ње с

посо

бн

ост

и у

чен

ика з

а в

изу

ел

но п

ам

ћењ

е, и

п

овези

вањ

е о

паж

ен

их и

нф

орм

ац

ија

као о

снове з

а у

вођењ

е з

а

ви

зуел

но м

иш

љењ

е.

ОС

НО

ВН

И

- зна улогу знакова у свакодневном зивоту;зна да наведе знакове из свакодневног зивота које имају пренесено

значење

ученици активно слушају нове тематске садржаје -повезују предходно знање и

искуства са стеченим - усвајање изложеног градива као и његова практична примена

- разговори са наставником (питања, дијалози, дискусије

– вежбање, -Aперцепција

- самосталан рад са наглашеном

индивидуалношћу- рад у групама са поделом

задатака- естетска анализа, самовредновање и

оцењивање од самих ученика

-посматрање репродукција, и упознавање са историјским

ликовним наслеђем.

- објашњавање, дискусија, дијалог,

демонстрацијадајући акцент, на

визуелној метафорици, и споразумевању. -организација и

припрема ученика за самосталан и

истраживачки рад, припремање потребног материјала и прибора за

рад.- организовање

индивидуалног рада и рада у групама

-пружа подршку у раду, прати анализира и

процењује ученички рад- коректуре и естетске

анализе (заједно са ученицима )

СР

ЕД

ЊИ - познае и користи различите изражајне могућности

класичних и савремених медија,техника и материјала визуелних уметности:одабира адекватна средства помоћу

којих ће на најбољи начин реализовати своју идеју;примењује појам стилизације у радовима;

НА

ПР

ЕД

НИ

успешно користи терминологију(амблем,знак,персонификација,хералдика,алегорија)при анализи радова.разуме мењусобну повезаност и

утицај уметности и других области живота.

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

НИВО ЗАХТЕВИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКААКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

67

КО

НТР

АС

Т,Ј

ЕД

ИН

СТВ

О И

ДО

МИ

НА

НТА

У

ПР

ОС

ТО

РУ

обр

ад

а

пр

.веж

ба

укупно

- Разв

ија

ње с

ми

сла з

а е

стетс

ке л

иковн

е и

ви

зуел

не

вр

ед

ност

и,

које

се с

ти

чу у

наст

ави

а п

ри

мењ

ују

у р

ад

у и

ж

ивоту

-Ствар

ањ

е у

слова д

а с

е у

позн

авањ

ем

ли

ковн

их

ум

етн

ост

и б

ољ

е р

азу

меју

пр

ирод

не з

акон

итост

и и

д

руш

твен

е п

оја

ве..

ОС

НО

ВН

И -изводи дводимензионалне и тродимензионалне радове;описује своје радове и радове

других;разликује контраст као супротстављање квалитета истих или различитих ликовних

елемената;појам доминанте пвезује за истицањем,наглашавањем неке вредности;

-ученици активно слушају нове тематске садржаје -повезују предходно знање и

искуства са стеченим - усвајање изложеног градива као и његова практична примена

- разговори са наставником (питања, дијалози,

дискусије – вежбање,

-- самосталан рад са

наглашеном индивидуалношћу

- рад у групама са поделом задатака

- естетска анализа, самовредновање и

оцењивање од самих ученика

-посматрање репродукција, и упознавање са

историјским ликовним наслеђем.

- објашњавање, дискусија, дијалог,

демонстрацијадајући акцент, на

контрасту, јединству и доминанти у простору.

-организација и припрема ученика за

самосталан и истраживачки рад,

припремање потребног материјала и прибора

за рад. - организовање

индивидуалног рада и рада у групама

-пружа подршку у раду, прати анализира и

процењује ученички рад

- коректуре и естетске анализе (заједно са

ученицима )

-монолошка-дијалошка

-демонстратив

на-Метода

практичних радова

СР

ЕД

ЊИ

уочава међусобну повезаност ликовних елемената у композицији:познаје и користи

комплементарне,топле и хладне боје;развије своју машту и креативност не ослањајући се само на репродуковање; проналази различите начине повезивања ликовних елемената у грађењу

композиције;уме да истакне доминантан мотив,боју и остварује јединство уједињењем свих

ликовних елемената;

10 6 16

НА

ПР

ЕД

НИ

изводи радове са одређеном намером,користећи основне ликовне елементе и принципе да би

постигао одређени ефекат;користи тачне термине(контраст,јединство,хармонија,равнотежа,

доминанта)када образлаже свој рад и радове других);вешто повезује лликовне елементе и

принципе у једну целину.

СЛ

ОБ

ОД

НО

КО

МП

ОН

ОВ

АЊ

Е И

Ф

АН

ТА

СТИ

КА

4 2 6

Учен

иц

и т

реба д

а с

е о

спосо

бе д

а о

паж

ају

и

пр

ед

стављ

ају

сл

обод

не к

ом

пози

ци

је,

ви

зуел

не

мета

фор

ике,

кон

траст

а јед

ин

ства и

д

ом

ин

ан

те,у

пр

ост

ору ф

ан

таст

ике.

-Форм

ир

ају

нави

ке з

а в

иш

и н

иво к

ул

тур

е р

ад

а,

квал

итет

пр

ои

звод

а,

кул

тур

у ж

ивота

и

слобод

ног

врем

ен

а.

ОС

НО

ВН

И разликује у свом раду основне медије,материјале и технике;изводи дводимензионалне

итродимензионалне радове;разликује појмове реално-иреално;познаје места и изворе на којима

може да прошири своја знања о уметности(галерија,музеј,атеље

ученици активно слушају нове тематске садржаје -повезују предходно знање и

искуства са стеченим-Aперцепција - опажање и

представљање ритма линија облика, маштовито

повезивање случајно добијених мрља.

- самосталан рад са наглашеном

индивидуалношћу- рад у групама са поделом

задатака- естетска анализа, самовредновање и

оцењивање од самих ученика

-посматрање репродукција, и упознавање са

историјским ликовним наслеђем.

- објашњавање, дискусија, дијалог,

демонстрацијадајући акцент, на

контрасту, јединству и доминанти у простору.

-организација и припрема ученика за

самосталан и истраживачки рад,

припремање потребног материјала и прибора за рад. организовање индивидуалног рада и

рада у групама-пружа подршку у раду,

прати анализира и процењује ученички

рад- коректуре и естетске

анализе (заједно са ученицима )

СР

ЕД

ЊИ

-користи се богатством линија у грађењу композиције;лоцира одабрана ликовна дела у

историјски и друштвени контекст;одабира адекватан садржај да би стварао и декодирао

визуелне шифре;развија своју машту и креативност не ослањајући се само на

репродуковање

НА

ПР

ЕД

НИ

(прави паралелу између реалног и модерне уметности).користи савремене облике

комуникације(фотографија,видео,филм) за продубљивање својих знања;самостално гради

маштовита и оригинална решења;

68

I I ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

ВЕРСКА НАСТАВА

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ:

Циљ наставе православног катихизиса (веронауке) јесте да пружи целовит православни погледна свет и живот, уважавајући две димензије: историјски хришћански живот(историјску реалност Цркве) и есхатолошки живот(будућу димензију идеалног).То значи да ученици систематски упознају православну веру у њеној доктринарној, литургијској, социјалној и мисионарској димензији, при чему се хришћанско виђење живота и постојања света излаже у веома отвореном, толерантном дијалогу са осталим наукама и теоријама о свету, којим се настоји показати да хришћанско виђенје(литургијско, као и подвижничко искуство Православне цркве) овухвата све позитивна искуства људи, без обзира на њихову националну припадност и верско образованје. Све то остварује се како на информативно-сазнајном тако и на доживљајном и делатном плану, уз настојање да се доктринарне поставке спроведу у свим сегментима живота(однос с Богом, са светом, с другим људима и са собом.

ЗАДАЦИ НАСТАВЕ ПРАВОСЛАВНОГ КАТИХИЗИСА (ВЕРОНАУКЕ) јесу да код ученика:

развије отвореност и однос према Богу, другачијем и савршеном у односу на нас, као и отвореност и однос према другим личностима, према људима као ближњима, а тиме се буди и развија свест о заједници са Богом и са људима и посредно се сузбија екстремни индивидуализам и егоцентризам;

развије способност за постављање питања о целини и коначном смислу постојања човека и света, о људској слободи, о животу у заједници, о феномену смрти, о односу са природом која нас окружује, као и сопственој одговорности за друге, за свет као творевину Божију и за себе,

развије тежњу ка одговорном обликовању заједничког живота са другим људима из сопственог народа и сопствене цркве или верске заједнице, као и са људима, народима, верским заједницама и културама другачијим од сопствене, ка изналажењу равнотеже измђу заједнице и властите личности и ка остваренју сусрета са светом, са природом, и пре и после свега, са Богом;

изгради способност за дубље разумевање и вредновање културе и цивилизације у којој живе, историје човечанства и људског стваралаштва у науци и другим областима;

изгради свест и уверење да свет и живот имају вечни смисао, као и способност за разумевање и преиспитивање сопственог односа према Богу, људима и природи.

69

ТЕМАБРОЈ

ЧАСОВА

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИНАЧИН И ПОСТУПАК ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕИ ОБЛИЦИ РАДА

УЧЕЊЕ О ЛИЧНОСТИ НА ОСНОВУ ПРАВОСЛАВНЕ ТРИАДОЛОГИЈЕ

4

Целовито знање да је метафизичко начело

постојања Бог, односно да истинско биће теба тражити у Богу који је

Света Тројица

-Учи правила понашања у Цркви и активно учествује

у настави.- Отворено и радознало

поставља питања.

Излагање учења православних отаца у

контексту триадологије. Василије Велики,

григорије Богослов

дијалошка метода

метода рада на тексту

фронталнигрупни

индивидуални

РАЗЛИКА ИМЕЂУ ПРИРОДЕИ ЛИЧНОСТИ У БОГУ 2

Да се створи свет да постоје разлике измећу

природе и личности

-Схвата повезаност учења

кападохијских Светих отаца у

контексту тријадологије и

модерног времена.-Схвата повезаност својстава створене природе и Божије

благодати.

Излагање учења православних отаца у

контексту триадологије. Василије Велики,

григорије Богослов . . .Указивање на својства Божанске природе и

сјојства створене природе

дијалошка метода

метода рада на тексту

фронталнигрупни

индивидуални

ОНТНОЛОШКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ПРАВОСЛАВНЕ ТРАДИОЛОГИЈЕ ПО ЧОВЕКА И СТВОРЕН СВЕТ (ЛИЧНОСТ КАО НОСИЛАЦ ПОСТОЈАЊА ПРИРОДЕ)

4

Целовито знање да је онтолошко начело на основу православног учења о Богу као Св.

Тројицу, а не природа- запажање да је личност

носилац постојања природе

Примећује недостатак између

недостатка личности и недостатка индивидуе.-Разговор о

примеру из своје ближе или даље

околине.

Искуство љубави према једној личности и искус

губитка те личностиПример како мајка гледа на губитак свог детета, а

како гледају други

дијалошка метода

метода рада на тексту

фронталнигрупни

индивидуални

ЧОВЕК КАО ЛИЧНОСТ(ЛИЧНОСТ КАО ЗАЈЕДНИЦА) 3

Уоче да у хришћанској онтологији нема сукоба и

искључивости између једног и многих

Поставља питања о пролазности

живота и бесмртности душе.

Објашњење да је човек створен као икона

Божија и да треба да превазиђе смрт

дијалошка метода

метода рада на тексту

фронталнигрупни

индивидуални

70

ТЕМАБРОЈ

ЧАСОВА

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИНАЧИН И ПОСТУПАК ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕИ ОБЛИЦИ РАДА

СЈЕДИЊЕЊЕ ТРВАРНЕ И НЕТВАРНЕ ПРИРОДЕ У ЈЕДНОЈ ЛИЧНОСТИ ХРИСТОВОЈ (ХАЛКИДОНСКИ ЧЕТВРТИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР И ЊЕГОВЕ ОДЛУКЕ)

3

Целовито знање да је личност заједница слободе са другом личношћу

Прикупља податке-претражује интернет и користи различите материјале-дискутује

Објашњење преко дефиниције са IV Васељенског сабора да личност може бити носилац постојања више природе

дијалошка методаметода рада на текстуфронталнигрупни индивидуални

ОБОЖЕЊЕ СТВОРЕНЕ ПРИРОДЕ У ХРИСТОВОЈ ЛИЧНОСТИ (ЛИЧНОСТ КАО НОСИЛАЦ ПОСТОЈАЊА ПРИРОДЕ МОЖЕ ИМАТИ ВИШЕ ПРИРОДА У СЕБИ)

6

Целовито знање о човеку као личности и његовом позиву да постоји на начин на који постоји Св. Тројица, ако жели да превазиђе ограничења своје природе, што се отварује у Христу, односно у Литургији

Самостално закључује да природа може постајати једино у личности Христовој а да је без заједнице са Творцем смртна.

Објашњење преко дефиниције са IV Васељенског сабора да личност може бити носилац постојања више природе

дијалошка методаметода рада на текстуфронталнигрупни индивидуални

ЦРКВА КАО ТЕЛО ХРИСТОВО (ЛИТУРГИЈСКА ПОЈАВА ЦРКВЕ)

6

Целовито знање о Цркви као заједници љубави где смо окупљени око Христа- уочавање да се јединство света и човека остварује у Христу на Литургији

Логички закључују да једино у Храму Господњем у Светој Евхаристији разговарамо са Творцем.

Објашњење апостола Павла у 1. Кор.12 (О духовници даровима и јединству тела Христовог – Цркве)

дијалошка методаметода рада на текстуфронталнигрупни индивидуални

БУДУЋЕ ЦАРСТВО БОЖИЈЕ КАО УЗРОК ЦРКВЕ (ПОСЛЕДЊИ ДОГАЂАЈ ЦАРСТВА БОЖИЈЕГ ДАЈЕ ИСТИНИТОСТ ИСТОРИЈСКИМ ДОГАЂАЈИМА)

3

- Целовито знање да Бог поштује човекову слободу и да није одустао од првобитног циља због кога је створио свет – да се свет сједини с њим посретсвом човека и да тако живи вечно

Увиђају да последњи догађаји у историји цовечанства повезани су са оваплоћењем Логоса и његовом мисијом у свету.

Објашњење на основу учења Св. Максима Исповедника- Узрок постојања света је у будућности

дијалошка методаметода рада на текстуфронталнигрупни индивидуални

СВЕТОСТ И ЦАРСТВО БОЖИЈЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ИКОНОГРАФИЈИ

3

да уоче да православна иконографија приказује човека и природу онако како ће они изгледати у будћем Царству Божиојем

Загледани у Иконе размишљамо о нашем постанку и циљу живота да постанемо живе Иконе.

- Примери непостојање сенки на иконама- Присуство апостола Павла при силаску Св. духа на апостоле и други

дијалошка методаметода рада на текстуфронталнигрупни индивидуални

71

РУСКИ ЈЕЗИК

Циљ: Циљ наставе страног језика у основном образовању заснива се на потребама ученика које се остварују овладавањем комуникативних вештина и развијањем способности и метода учења страног језика.

Циљ наставе страног језика у основном образовању стога јесте: развијање сазнајних и интелектуалних способности ученика, његових хуманистичких, моралних и естетских ставова, стицање позитивног односа према другим језицима и културама, као и према сопственом језику и културном наслеђу, уз уважавање различитости и навикавања на отвореност и комуникацију, стицање свести и сазнања о функционисању страног и матерњег језика. Током основног образовања, ученик треба да усвоји основна знања из страног језика која ће му омогућити да се у једноставној усменој и писаној комуникацији споразумева са људима из других земаља, усвоји норме вербалне и невербалне комуникације у складу са специфичностима језика који учи, као и да настави на вишем нивоу образовања и самостално, учење истог или другог страног језика.

ЦИЉ НАСТАВЕ РУСКОГ ЈЕЗИКА JE: учење разуме и реагује на краћи усмени текст у вези са темама предвиђеним

наставним програмом; ученик чита са разумевањем кратке писане и илустроване текстове у вези са

предвиђеним наставним програмом; ученик самостално усмено изражава садржаје у вези са темама предвиђеним

наставним програмом; ученик у писаној форми изражава краће садржаје у вез са темама предвиђеним

наставним програмом, поштујући правила писаног кода; ученик остварује комуникацију и са саговорником размењује информације у вези са

темама предвиђеним наставним програмом, поштујући социокултурне норме интеракције;

ученик познаје принципе граматичке и социолингвистичке компетенције уочавајући значај личног залагања у процесу учења страног језика.

Ученици треба да разумеју и користе:

1. Обележја сугласничког и самогласничког система руског језика: изговор гласова који се бележе словима ж, ш, ч, щ, л; писање самогласничких слова после сугласника к, г, х, ж, ш, ч,щ; изговор и бележење парних тврдих и меких, звучних и безвучних сугласника; изговор гласова у групама чт, чн; сч, зч; сш, зш; тся, ться; стн, здн, вств. Начини бележења гласа ј . Типови узвичних интонационих конструкција . – (Сва наведена обележја требало би усвојити рецептивно и продуктивно).

2. Слагање субјекта (именица, заменица) и сложеног глаголског предиката: Олег начинает рисовать. Я умею играть на гитаре. Аня, иди спать! (рецептивно и продуктивно)

3. Слагање субјекта и предикатива у адвербијаној реченици: Сестре скучно. За окном светло. (рецептивно)

4. Основни појмови о значењу и употреби глаголског вида: Мальчик всю ночь читал книгу, и наконец ее прочитал. (рецептивно) Употреба облика простог и сложеног будућег времена и њихова повезаност са

5. глаголским видом: Я напишу тебе. Что ты сегодня будешь делать? (рецептивно)6. Употреба садашњег и прошлог времена глагола жить, вставать, сидеть, петь, пить,

класть, ставить у функцији предиката: Я сижу за столом. Ты сидишь на скамейке. Он сидел дома... (рецептивно и продуктивно)

72

7. Слагање броја и именице: один дом, два (три, четыре) дома, пять домов; одна парта, две (три, четыре) парты, пять парт; один год, два (три, четыре) года, пять лет (рецептивно и продуктивно).

8. Исказивање посесивности: мой (твой, наш, ваш) дом, моя (твоя, наша, ваша) мама (рецептивно и продуктивно); тетрадь Ани, мамина блузка (рецептивно ипродуктивно); его (ее, их) дом (рецептивно).

9. Исказивање временских односа: Который час? Ровно час; пять минут второго; половина второго; без пяти два. (рецептивно и продуктивно) Какое сегодня число? Первое февраля.(рецептивно и продуктивно)

10. Исказивање допадања и недопадања: я люблю... я не люблю...; мне нравится... мне не нравится... (рецептивно и продуктивно)

11. Исказивање просторних односа: до стола, со стола, по столу, на стол, о стол, на столе; над столом, под столом, за столом; от дома, у дома, вокруг дома, за домом. (рецептивно и продуктивно).

12. Конструкције са основним глаголима кретања: Я иду домой. Вова каждый день ходит в школу. Мы едем на машине за город. Мы часто ездим на море. (рецептивно и продуктивно)

73

ТЕМА

БРОЈ ЧАСОВАЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ АКТИВНОСТИ

УЧЕНИКААКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

О У УКП

СНОВА ЗА ПАРТОЙ!4 5 9

- усвајање основних знања из страног језика,

која ће ученику омогућити, да се у

једноставној усменој и писаној комуникацији

споразумева са људима из других земаља

- усвајање норми вербалне и невербалне комуникације у складу

са специфичностима језика који учи, као и да настави, на вишем нивоу

образовања и самостално, учење истог

или другог страног језика

- кроз индивидуални,

групни, тимски и истраживачки рад ученик остварује

језичку рецепцију, језичку продукцију,

интеракцију и медијацију

- презентује наставни стадржај

- усмерава активност ученика

- подстиче на усвајање знања уз

коришћење различитих извора

знања

- подстиче ученике на примену

усвојених садржаја

- подстиче ученике на логичко мишљење и

закључивање

- монолошка метода

- дијалошка метода

- метода демонстрације

- метода писаних радова

ГОДОВОЙ КРУГОВОРОТ 5 4 9

РОДИТЕЛЬСКИЙ ДОМ 4 4 8

ЗИМНИЕ РАДОСТИ 4 5 9

КТО В МОСКВЕ НЕ БЫВАЛ – КРАСОТЫ НЕ

ВИДАЛ4 5 9

У КОГО ЧТО БОЛИТ ТОТ О ТОМ ГОВОРИТ!

3 5 8

ЕДЕМ НА ЭКСКУРСИЮ!

4 5 9

ОСТАЛО 7

74

ИЗАБРАНИ СПОРТ

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ физичког васпитања-изабрани спорт је да разноврсним и систематским спортским обучавањем и вежбањем допринесе остваривању циља физичког васпитања као интегралног дела васпитно-образовног система у целини, а да се при том задовоље индивидуалне потребе ученика, његова радозналост и жеља за достигнућима у изабраном спорту.

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА САДРЖАЈ ПРОГРАМА

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

КО

ША

РК

А

ОБ

РА

ДА

ВЕЖ

БА

ЊЕ

ПР

ОВ

ЕР

А

УК

УП

НО

ТехникаОсновни ставови у нападу без лопте и у поседу лопте;полазак (старт) мењање правца (вијугаво и доскоком косоу страну) и ритма кретања игре "хваталице"; двотактно иједнотактно заустављање без лопте и после вођења лопте у трку. Промена правца кретања за 90о и 180о заустављањем.Основни ставови у одбрани и кретање у тим ставовима.Пивотирање: скокови једноножним и суножнимодскоком; доскоци.Шут једном руком са висине изнад главе: из места искораком и поскоком; шут "ударцем" лопте у таблу;кошаркашки двокорак, повезивање вођења двокорака и шута; скок-шут после дриблинга; шут са удаљености 4-5м; шут једном руком одоздо из трка и двокорака;слободно бацање.Вођење лопте у месту и трку по правој и кружној линији променом ритма и темпа кретања, у свим правцима; мењање правца кретања.Хватање и додавање лопте обема рукама у висини груди главе у месту и кретању; финта додавање овим начином; додавање обема рукама; ударцем лопте о тло одоздо странце; ударцем лопте о тло, хватање лопте у скоку; уручивање лопте; одбијање лопте обема рукама у висини главе, груди и изнад главе.Преношење лопте додавањем у трку, применом Кошаркашког двокорака;повезивање хватања и вођења лопте у трку.ТактикаОткривање (ослобађање) од противника променом правца, као и ритма, темпа кретања; утрчавање у празан простор применом "дуплог паса" у виду "лука" контранапад.Блокаде у месту и кретању.Основе "држања човека" 2: постављање одбрамбеног играча; држање нападача без лопте; држање нападача који поседује лопту, у разним ситуацијама (при дриблингу, хватању и додавању лопте у шуту).Освајање лопте "пресецањем додавања" одузимањем лопте из руку противникаСистем одбране "човек на човека" зонске одбране,комбиноване одбране. Игра 1:1, 2:2, 3:3 на један кош. Повремено применити и игру 4:4, 5:5 на два коша. Правила: Доследно досуђивати личне и техничке грешке кораке, двоструко поигравање и 3 секунде; примена свих правила. Учествовање на такмичењима

-вежбање-анализирање-поређење-трчање-скакање-пешачење

-анализирање-поређење-показивање-објашњавање

демонстрација-дијалог-физичко вежбање-турнир-излет

13

19 4 36

75

III ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У ПРОШЛОСТИ

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ изучавања предмета је проширивање знања из области опште културе и оспособљавање ученика да кроз упознавање са начином живота људи у прошлости боље разумеју свет и време у коме живе и развију свест о континуитету и укорењености.

Задаци предмета су да ученици кроз наставу усмерену ка упознавању са различитим елементима свакодневног живота, као што су односи у породици, исхрана, забава, образовање, дечја игра уоче њихову условљеност историјским процесима и догађајима. Посебан нагласак ставља се на упознавање свакодневног живота у прошлости Србије, Југоисточне Европе, Средоземља и европе у целини с намером да се уоче њихови заједнички именитељи и упознају различитости које постоје у датом историјском контексту. Подстицањем радозналости, креативности и истраживачког духа ученике треба оспособити да формирају јаснију слику о прошлим временима, да овладају елементарним процедурама прикупљања историјске грађе, као и да развију критички однос према њој.

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

разумевање појма свакодневни живот; разумевање појма прошлост; разумевање значаја проучавања свакодневног живота у прошлости; усвајање и продубљивање знања о разликама између свакодневног живота данас и

у прошлости; идентификовање актуелних дечјих игара (врсте и њихова функција); упознавање са дечјим играма у прошлости (врсте и њихова функција); идентификовање сличности и разлика између игара некада и сада; разумевање значаја игре у развоју појединца и друштва; упознавање са свакодневним животом људи у праисторији; Упознавање са свакодневним животом народа Старог истока; Упознавање са свакодневним животом старих Грка; Упознавање са свакодневним животом старих Римљана; Подстицање ученика на самосталан истраживачки рад; Развијање способности повезивања знања из различитих области; Подстицање креативности.

76

САДЖАЈ ПРОГРАМА

БРОЈ ЧАСОВ

А

АКТИВНОСТ УЧЕНИКА У ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОМ

РАДУ

АКТИВНОСТ НАСТАВНИКА У ОБРАЗОВНО-

ВАСПИТНОМ РАДУ

НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ

ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ САДРЖАЈА ПРОГРАМА

УВОД 4

-активно слушање-учешће у разговору-гледање илустрација

обајшњава, сугерише, мотивише, подстиче

-наративна илустративнадијалошка

-разумавање појма прошлости-упознавање начина проучавања прошлостипримењивање временских одредница

ФОТОГРАФИЈА,ФИЛМ,РАДИО И ТЕЛЕВИЗИЈА НЕКАД И САД

8

-активно слушањеистараживањеилустровањеупоређивањезакључивање

Објашњава наводи сугерише анализира усмерава подстиче

Наративна илустративна дијалошка текстуална истарживачка рад у пару рад у групи

-разумевањезначаја проучаваних појмова некад и сад у свету и код нас-схватање улоге проучаваних појмова за развој цивилизације

СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У ЕВРОПИ И СВЕТУ ОД

КРАЈА 19 ДО КРАЈА 20 ВЕКА

11

-активно слушањеистараживањеилустровањеупоређивањезакључивањечитање историјских извора

Објашњава наводи сугерише анализира усмерава подстичеупућује наизворе

Наративна илустративна дијалошка текстуална истарживачка рад у пару рад у групи

-разумевање начина живота у Европи свету у овом временском периоду-схватање улоге у развоју људске цивилизације овај временски период

СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ КОД

СРБА ОД КРАЈА 19. ДО

КРАЈА 20. ВЕКА

11

-активно слушањеистараживањеилустровањеупоређивањезакључивањечитање историјских извора

Објашњава наводи сугерише анализира усмерава подстичеупућује на изворе

Наративна илустративна дијалошка текстуална истарживачка рад у пару рад у групи

-разумевање начина живота Срба у овом временском периоду-схватање улоге Срба у развоју људске цивилизације у овом временском периоду

77

ЦРТАЊЕ, СЛИКАЊЕ И ВАЈАЊЕЦиљ и задаци

- развијање способности ученика за опажање квалитета ликовних елемената: линија, облика, боја;- стварање услова да ученици на часовима у процесу реализације садржаја користе различите технике и средства и да упознају њихова визуелна и ликовна својства;- развој способности ученика за визуелно памћење и повезивање опажених информација као основе за увођење у визуелно мишљење;- развијање осетљивости за ликовне и визуелне вредности, - развијање моторичких способности ученика и навике за лепо писање;- подстицање интересовања и стварање потребе код ученика за посећивањем музеја, изложби, као и за чување културних добара и естетског изгледа средине у којој ученици живе и раде;- стварање услова да се упознавањем ликовних уметности боље разумеју природне законитости и друштвене појаве;- омогућавање разумевања и позитивног емоционалног става према вредностима израженим и у делима различитих подручја уметности;- развијање способности за препознавање основних својстава традиционалне, модерне и савремене уметности.

Оперативни задаци

Ученици треба да:- развијају ликовно- естетски сензибилитет (осетљивост ) за спонтани ритам бојених мрља, линија, текстуру, светлину, боју и чулну осетљивост и осећајност за визуелно споразумевање и свет уобразиље у ликовним делима;- покажу интересе и способности за самостално откривање визуелних појава и законитости света облика: светло- тамно, облик- боја, простор, композиција;- посматрају и естетски доживљавају дела ликовне уметности;- развијају љубав према ликовном наслеђу;- оспособљавају се за стваралачко преношење визуелно- ликовних искустава у природно- друштвена научна подручја и тако развијају интересовање за оплемењивање и заштиту природе и смисао за унапређивање културе живљења;- развијају способност за креативно и апстрактно мишљење;- развијају способност сарадње и самопоуздања у тимском раду;- развијају индивидуално истраживање односа ликовних елемената на примерима националног и светског ликовног уметничког наслеђа.

78

НАСТАВНА ТЕМА ЧАСОВИ ОБРАДЕ

ЧАСОВИ ВЕЖБАЊА

ЧАСОВИ ЕСТЕТСКЕ АНАЛИЗЕ

УКУПНО

Слободно компоновање 6 2 / 8

Визуелна метафорика 4 2 / 6

Контраст јединство и доминанта у простору 10 6 / 16

Слободно компоновање и фантастика 3 1 / 4

тема Број часова Активности ученика

Активности наставника

Основни облици извођења програма

Оперативни задаци извођења програма

1С

лобод

но

ком

понова

ње 8

-ученици активно слушају нове тематске садржаје

-повезују предходно знање и искуства са стеченим

- Цртају, сликају, вајају- усвајање изложеног градива као

и његова практична примена- разговори са наставником

(питања, дијалози, дискусије) - вежбање,

- Aперцепција - опажање и представљање ритма линија

облика, маштовито повезивање случајно добијених мрља.

- самосталан рад са наглашеном индивидуалношћу

- рад у групама са поделом задатака

- естетска анализа, самовредновање и оцењивање од

самих ученика-посматрање репродукција, и упознавање са историјским

ликовним наслеђем.

- објашњавање, дискусија, дијалог, демонстрација

дајући акцент, на слободном компоновању.

-организација и припрема ученика за самосталан и

истраживачки рад, припремање потребног материјала и прибора за

рад.- организовање

индивидуалног рада и рада у групама

-пружа подршку у раду, прати анализира и

процењује ученички рад- коректуре и естетске

анализе (заједно са ученицима )

- Индивидуални- Фронтални

- Групни- У пару

-Стварање разноврсних могућности да кроз различите облике и садржаје рада током наставе ликовне културе сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе предмета ликовна култура, буду у пуној мери реализовани.-Развијање способности ученика за опажање квалитета , свих ликовних елемената.

Ви

зуел

на

мета

фор

ик

а

6.-Индивидуални

-Фронтални-Групни-У пару

-Стварање услова да ученици на часовима, у процесу реализације садржаја, користе разноврсне технике и средства, и да упознају њихова визуелна и ликовна својства.-Развијање способности ученика за визуелно памћење, и повезивање опажених информација као основе за увођење за визуелно мишљење.

Контр

аст,

Је

ди

нств

о и

Д

ом

инанта

у

пр

осто

ру

16.-Индивидуални

-Фронтални-Групни-У пару

- Развијање смисла за естетске ликовне и визуелне вредности, које се стичу у настави а примењују у раду и животу-Стварање услова да се упознавањем ликовних уметности боље разумеју природне законитости и друштвене појаве.

Сл

обод

но

ком

понов

ањ

е и

ф

анта

сти

ка 4.

-Индивидуални-Фронтални

-Групни-У пару

-Ученици треба да се оспособе да опажају и представљају слободне композиције, визуелне метафорике, контраста јединства и доминанте,у простору фантастике.-Формирају навике за виши ниво културе рада, квалитет производа, културу живота и слободног времена.

79

ХОР И ОРКЕСТАР

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Општи циљ наставе изборног предмета хор и оркестар је развијање интересовања за музичку уметност и упознавање музичке традиције и културе свог и других народа.

ЗАДАЦИ

неговање способности извођења музике стицање навике слушања музике и оспособљавање за разумевање музике подстицање креативности у свим музичким активностима упознавање основа музичке писмености припремање програма за културну и јавну делатност школе развијање стваралачких способности

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ Ученици треба да:

певају по слуху и из нотног текста песме упознају основне појмове из музичке писмености упознају музичка дела уз основне информације о делу и композитору развијају стваралачке способности.

80

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

БРОЈ ЧАСОВ

А

АКТИВНОСТ УЧЕНИКА У ОБРАЗОВНО-

ВАСПИТНОМ РАДУ

АКТИВНОСТ НАСТАВНИКА У

ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОМ РАДУ

НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ САДРЖАЈА ПРОГРАМА

ХОР 18

-певање по слуху и из нотног текста

-певање уз мелодијску и хармонску пратњу

-увежбавање поставке глас

-вежбање, усаглашавање задатих

композиција и сл.-обнављање научених

композиција,

- објашњавање, дискусија, дијалог,

демонстрација, показивање

- објашњавање и упознавање са

основним елементима музичке писмености

- индивидуални рад и рад у групама

- коректуре и естетске анализе

- посете културним институцијама

-редовно указивање на хигијену гласа -учење песама увођењем у тематику и тумачењем литерарног текста -учење песме по слуху -учење песме из нотног текста - песме се уче по деловима, фразама -унсистирање на изражајном и доживљеном певању

-ширење интереса и богаћење нових

садржаја-оцењивање гласовних

могућности-добро постављен

глас, правилно дисање и деклимација

-добро савладане једногласне,

двогласне и трогласне композиције

-савладавање народних мелодија

ОРКЕСТАР18

-слушање вокално-инструменталних

композиција-препознавање

различите тонске боје, темпа, динамике и

различитих расположења на основу изражајних елемената

-коришћење различитих извора звука

-креирање покрета уз музику која се изводи

-импровизовање мелодије

-коришћење Орфових инструмената

-савладавање свирања одређених деоница

- објашњавање, дискусија, дијалог,

демонстрација, показивање

- објашњавање и упознавање са

основним елементима музичке писмености

- индивидуални рад и рад у групама

- коректуре и естетске анализе

- посете културним институцијама

-свирање на Орфовим инструментима

-свирање на фрулици, мелодици,тамбури, гитари и

другим доступним инструментима

-свирање примера из литературе

-групно музицирање-музичко обликовање уз

доживљаје радости свирања

-развијена музичка способност, жеља за активним музицирањем и суделовањем у школским ансамблима

-заједно са инструменталном

наставом савладана потребна теоријска

знања-подстакнути ученици

на креативне способности и смисао

за колективно музицирање

-свирање народних, традиционалних

мелодија и композиција

81

IV ОБЛИК ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА:

ДОПУНСКА НАСТАВА

Допунска настава се организује за ученике који - из објективних разлога – у редовној настави матерњег језика не постижу задовољавајуће резултате у неком од програмско-тематских подручја. Зависно од утврђених недостатака у знањима и умењима ученика, као и узрока заостајања, наставник формира одговарајуће групе с којима организује допунски рад (на пример: група ученика с недовољним знањем одређених садржаја; група ученика који нису савладали неки од предвиђених елемената; група ученика са артикулационим проблемима, итд.). На основу претходног испитивања тешкоћа и узрока, за сваку групу се ствара посебан, одговарајући план рада, чијим ће се савладавањем отклонити испољени недостаци у знању, умењу и вештини ученика. Допунски рад претпоставља и специфичне облике у савладавању одређених програмских садржаја (индивидуализација наставе - полупрограмираним и програмираним секвенцама, наставним листићима; предавањима с друкчјим - очигледнијим примерима; посебни групни и индивидуални задаци и др.). Нарочито треба водити рачуна о одмерености захтева, као и о стимулисању ученика за показане резултате (похвале, награде, позитивна оцена).

Допунски рад организује се током целе наставне године, односно одмах чим се уоче тешкоће појединих ученика у усвајању програмских садржаја. Чим савлада одређену тешкоћу или отклони недостатак, ученик престаје с допунским радом ван редовне наставе. Током даље редовне наставе такве ученике не треба испуштати из вида, односно - диференцирањем редовне наставе - омогућити ученицима да градиво савладају на редовним часовима.

82

СРПСКИ ЈЕЗИК

ТЕМАБРОЈ

ЧАСОВА

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИНАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

ИСТОРИЈА КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА

2

ученик препознаје врсте речи-зна основне категорије промењивих речи

- зна основне категоријенепромењивих речи

-препознаје синтаксичке јединице-правилно употребљава падеже у

реченици-препознаје синтаксичке јединице

-примењује књижевнојезичку норму у вези са облицима речи

-одређује реченичне и синтагматске чланове нa типичним школским примерима

-цитира-дефинише

-комуницира-иидентификује

-бележи-кратко описује

-препознаје-разликује-илуструје

-разчлањава-анализира-упоређује

-доводи у везу-исправља-преписује-процењује

-мери

-Сарађује са учеником-Помаже

-усмерава-подстиче-закључује

-прати и евидентира рад и напредованје

ученикаУкључује га у школске

активности-поставља реалне

циљеве-награђује ученика за постигнуте резултате

-дијалошка-монолошка

-текст метода

ВРСТЕ РЕЧИ 1

РЕЧЕНИЦЕ 1

ЈЕЗИЧКО СТИЛСКА АНАЛИЗА

КЊИЖЕВНОГ

ДЕЛА ПРЕМА ТЕКСТУ ИЗ ЧИТАНКЕ

2

ГЛАГОЛСКА ВРЕМЕНА 2

ТВОРБА РЕЧИ 1

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

83

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

The Written Word 1

Разумевање говораУченик разуме различите усмене текстове (дијалоге, монологе, песме и друго) о темама предвиђеним наставним програмом у трајању од 3 до 5 минута (у зависности од степена познавања теме и контекста), које чује уживо или са аудио визуелних записа; Разуме и реагује на одговарајући начин на усмене поруке у вези са активностима на часу (говор наставника и другова, аудио и визуелни материјали у настави); Разуме рекламе, радио и ТВ емисије блиске интересовањима ученика или значајне за младе.

Разумевање писаног текстаУченик разуме различите писане текстове (писма, новинске чланке, јасна илустрована упутства, огласе и слично) о темама из свакодневног живота, ближег и даљег учениковог окружења, а које се односе на узрасно специфична интересовања и чија дужина зависи од чињенице у коликој мери ученик познаје дату тему и контекст.

Усмено изражавањеУченик говори о себи и свом окружењу, о догађајима и активностима у школи и изван ње, у неколико једноставних реченица изражава своје утиске, осећања и сл. у вези са темама које су програмом предвиђене.

ИнтеракцијаУченик поштујући социокултурне норме комуникације, са саговорницима размењује информације о темама из свакодневног живота, блиске његовом интересовању.

Писмено изражавањеУченик пише :

- просте реченице и краће текстове дужине од 140 до 160 речи у којима, користећи познату лексику и морфосинтаксичке стуктуре, описује догађаје и лична искуства,- поруке и писма (у електронској и традиционалној форми) различитог садржаја (захваљивање, позивање, извињење, тражење и давање информација) .

слушање, читање, писање,

допуњавање реченица,

повезивање, индивидуални

одговори, давање инструкција и

адекватно реаговање на њих,

глума дијалога

презентује, анализира, мотивише,

координира, наводи на

повезивање и примену знања,

усмерава, подстиче на логично мишљење

дијалошка метода, илустративна

метода, метода рада на тексту,

разговор, еклектички метод

Medical Matters 1

Houses And Homes 1

Rights and Wrongs 1

84

РУСКИ ЈЕЗИК

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

ГЛАСОВИ И СЛОВА(основна класификација гласова, акценат и правила изговора,

обележавање мекоће сугласника, слова ъ, ь као знаци за раздвајање, звучни и безвучни сугласници, изговор наставака-ться –тся)

2Обнављање и усвајање

пређеног градива

-препознавање слова рускеазбуке

-вежбе понављања у циљу усвајања правилног

изговора-читање и писање

-под

сти

че н

а у

сваја

ње з

нањ

а-м

оти

ви

ше з

а р

ад

-метод

е р

ад

а п

ри

лаго

ђава к

ар

актер

ист

икам

а и

сп

осо

бн

ост

им

а у

чен

ика

Дијалошка. демонстративна

ИМЕНИЦЕ(род и број именица, падежи (наставци и основни случајеви употребе падежа), промене именица м.р.на сугласник, промене именица с.р. на

о,е, промене именица ж.и м.р., на а ,я и ж.р. на мек сугласник)

1Усвајање и правилна употреба

именица у говору иписању

-извођење вежби за препознавање рода,броја

-постављање питања и давање одговора

Дијалошка, демонстративна

БРОЈЕВИ(основни бројеви до сто, основни бројеви преко сто, редни бројеви до сто,

употреба бројева са именицама) 1 Обнављање и проширивањезнања о бројевима

-понављање бројева у циљупродуктивног усвајања

-вежбе писања и преписивања-допуњавање

Дијалошка, демонстративна

ГЛАГОЛИ(инфинитив, глаголски вид, сложено будуће време, просто будуће време, прошло време, садашње време I и II конјугација, заповедни

начин, глаголи кретања)

2Обнављање и увежбавање

глаголског вида и глаголских времена

-вежбе за одређивање глаголског вида и

образовањеглаголских времена

-читање и допуњавање-писање и преписивање

Дијалошка, демонстративна

ЗАМЕНИЦЕ(промена личних заменица, промена присвојних заменица, неодређене

заменице)1

Утврђивање и увежбавањеоблика личних и присвојних

заменица

-читање-мини-дијалози

-допуњавање речи

Дијалошка, демонстративна

ПРИДЕВИ(слагање придева са именицом у роду,броју и падежу, промена придева

по тврдој и по мекој промени, компаратив, суперлатив)1

Усвајање наставака за тврду и меку промену придева и

правилна употреба у одговарајућем падежу

-вежбе за препознавање придева с тврдом и меком

основом-читање и допуњавање-писање и преписивање

Дијалошка, демонстративна

КАЗИВАЊЕ ВРЕМЕНА ПРЕМА ЧАСОВНИКУ 1 Усвајање реченичног моделаза исказивање времена на сату

-цртање и одређивање тачног времена

-постављање питања и давање одговора

Дијалошка,илустрациона,

демонстративна

МАТЕМАТИКА

85

ТЕМАБРОЈ

ЧАСОВА

ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

ТАЧКА, ПРАВА И РАВАН,ДИЕДАР 1

однос тачке и праве,тачке и равни и одредјености праве и равни однос правих,мимоилазне праве однос праве и равни,нормала на раван,растојање тачке од

равниоднос две равни,диедар

-уочава-именује

-разликује-упоређује

-открива релације и изражава их-закључује-проверава

-презентује-усмерава ученика

-подстиче на размишљање

-помаже ученицима у савладавању

градива-подстиче ученика

на увиђање, закључивање, упоређивање

-мон

ол

ош

ка

-ди

јал

иш

ка

-дем

он

страти

вн

а-и

луст

рати

вн

а-м

етод

а п

иса

ни

х р

ад

ова

ЈЕДНАЧИНА И ПРИМЕНА ЈЕДНАЧИНЕ 1

Основна својства једнакости,Еквивалентност једначинересавање линеарних једначина с’једном

непознатом,примери и примене

ОРТОГОНАЛНА ПРОЈЕКЦИЈА 1 ортогонална пројекција на раван

ПРИЗМА P И V – ПРЕСЕЦИ 1

призма,појам,врста,елементимрежа призме. Површина призме

мерење запремине. Запремина призме

ПИРАМИДА P И V 1 пирамида,појам,врсте и елементи.Мрежа пирамиде.Површина и запремина пирамиде

ВАЉАК P И V И P И V КУПЕ 1

Ваљак,настанак,елементи и врсте.Мрежа ваљка.P и V ваљка.Купа,настанак и елементи.Мрежа купе.Р и V

купе

ФУНКЦИЈА И ГРАФИК ФУНКЦИЈЕ 1 Функција и њен график

СИСТЕМ ЈЕДНАЧИНА СА ДВЕ НЕПОЗНАТЕ 1

линеарне једначине са две непознате и њихова решења

методе решавања система линеарних једначина

СЛОЖЕНЕ ФИГУРЕ 1 Сложене фигуре.Израчунавање Р и V

ФИЗИКА

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВ ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ НАЧИН И ПОСТУПАК ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

86

А Ученик треба да: АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

1.

ОС

ЦИ

ЛА

ТО

РН

О

И Т

АЛ

АС

НО

К

РЕТА

ЊЕ 2

- препознаје периодично и осцилаторно кретање на примерима- познаје појмове равнотежни положај и амплитуда- може на примеру клатна да објасни осциловање

- дефинише фреквенцу и период, зна њихове ознаке и јединице- препознаје таласно кретање на примеру

- познаје особине звука, зна да је звук механички а светлост ЕМ талас

- излаже и детаљно објашњава градиво- одговара на питања

- наводи примере- поставља питања и подпитања,

сугерише, наводи на размишљање

- п

ост

ављ

ају

пи

тањ

а-

од

говарају

на

пи

тањ

а-

навод

е п

ри

мере

- р

еш

авају

зад

атк

е

- д

ија

лош

ка

- и

луст

рати

вн

а

- си

мул

ац

ија

н

а

рачун

ар

у

2.

СВ

ЕТЛ

ОС

НЕ П

ОЈА

ВЕ

2

- зна да је брзина светлости највећа могућа брзина и њену вредност

- зна да је путања светлости праволинијска и како настаје сенка- зна да објасни помрачење Сунца и Месеца

- зна шта су огледала- користи закон одбијања светлости од равних огледала

- зна када долази до преламања светлости- разликује врсте сочива

- зна да се светлост прелама на сочивима- познаје примену сочива – корекција вида, лупа, микроскоп

- излаже и детаљно објашњава градиво уз цртеже

- одговара на питања- наводи примере

- поставља питања и подпитања, сугерише, наводи на размишљање

- п

ост

ављ

ају

пи

тањ

а-

од

говарају

на п

ита

ња

- н

авод

е п

ри

мере

- ц

рта

ју

и о

бја

шњ

авају

- д

ија

лош

ка

- и

луст

рати

вн

а

- си

мул

ац

ија

на р

ачун

ар

у

3.

ЕЛ

ЕК

ТР

ИЧ

НО

П

ОЉ

Е

2

- зна да наелектрисање може бити позитивно и негативно- зна да наелектрисана тела делују електричним силама

- зна да истоимена/разноимена наелектрисања делују одбојним/привлачним електричним силама

- познаје Кулонов закон- зна да наелектрисана тела делују посредством електричног

поља

- излаже и детаљно објашњава градиво уз цртеже

- одговара на питања- поставља питања и подпитања,

сугерише, наводи на размишљање- објашњава на примерима -

пост

ављ

ају

п

ита

ња

- о

дго

варају

на

пи

тањ

а

- ц

рта

ју ш

ем

е и

обја

шњ

авају

их

- д

ија

лош

ка

- и

луст

рати

вн

а

- д

ем

он

страц

ија

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИУченик треба да:

НАЧИН И ПОСТУПАК ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

87

4.

ЕЛ

ЕК

ТР

ИЧ

НА

СТР

УЈА

3

- препознаје проводнике и изолаторе, наводи примере- зна називе за мерење јачине и напона струје- зна ознаке и јединице напона и јачине струје- разликује једносмерну и наизменичну струју- познаје основне елементе струјног кола- препознаје топлотне ефекте електричне струје на примерима- зна да се у ел.уређајима ел.енергија претвара у друге облике, примери

- излаже и детаљно објашњава градиво- одговара на питања- поставља питања и подпитања, сугерише, наводи на размишљање

- п

ост

ављ

ају

пи

тањ

а-

од

говарају

на п

ита

ња

- н

авод

е п

ри

мере

- ц

рта

ју о

сновн

о к

ол

о и

обја

шњ

авају

- д

ија

лош

ка

- и

луст

рати

вн

а-

дем

он

страц

ија

- си

мул

ац

ија

на р

ачун

ар

у

5.

МА

ГН

ЕТН

О

ПО

ЉЕ

1

- зна да магнет има два пола, називе и ознаке полова- уме да нацрта магнет у облику шипке и обележи полове- препознаје смер деловања магнетне силе- зна да око ел.струје постоји магнетно поље- зна да се калем понаша као магнет

- излаже и детаљно објашњава градиво- одговара на питања- наводи примере- поставља питања и подпитања, сугерише, наводи на размишљање

- п

ост

ављ

ају

п

ита

ња

- о

дго

варају

на

пи

тањ

а-

навод

е

при

мер

е

- д

ија

лош

ка

- и

луст

рати

вн

а-

сим

ул

ац

ија

на

рачун

ар

у

6.

ЕЛ

ЕМ

ЕН

ТИ

АТО

МС

КЕ И

Н

УК

ЛЕА

РН

Е Ф

ИЗ

ИК

Е

2

- познаје планетарни модел атома- зна особине електрона, протона и неутрона- зна шта је редни, а шта масени број елемента- познаје врсте радиоактивног зрачења и његову биолошку опасност- зна да је фисија цепање, а фузија спајање атомских језгара- зна да се приликом фузије и фисије ослобађа огромна енергија- зна да се на Сунцу дешава фузија водоника у хелијум- зна примену фисије и фузије

- излаже и детаљно објашњава градиво- одговара на питања- наводи примере- поставља питања и подпитања, сугерише, наводи на размишљање

- п

ост

ављ

ају

пи

тањ

а-

од

говарају

на п

ита

ња

- н

авод

е п

ри

мере

- д

ија

лош

ка

- и

луст

рати

вн

а-

сим

ул

ац

ија

на р

ачун

ар

у

БИОЛОГИЈА

ТЕМАБРОЈ

ЧАСОВА

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИНАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

88

ОСНОВНИ ПОЈМОВИ

ЕКОЛОГИЈЕ1 Боље разумевање градива

Разговарају,цртају,

анализирају

-подстиче на усвајање знања-мотивише за рад

-методе рада прилагођава карактеристикама и

способностима ученика

Дијалошка, демонстрациоона

РАЗНОВРСНОСТ И СТРУКТУРА ЕКОСИСТЕМА

1 Боље разумевање градиваПитају,читају,

разговарају

Дијалошка,Текстуална

ЖИВОТНА СРЕДИНА И ОДРЖИВИ

РАЗВОЈ

1 Боље разумевање градиваПитају,

демонстрирају, илуструју

Дијалошка,илустрациона,

демонстративна

ХЕМИЈА

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВА ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

НЕМЕТАЛИ 1 Проширивање и продубљивање знања. Пи

тају

, разм

ењ

ују

м

иш

љењ

а,

дем

он

стри

рају

-подстиче на усвајање знања-мотивише за рад

-упућује на различите изворе знања

Дијалошка. демонстрациона

МЕТАЛИ 1 Проширивање и продубљивање знања.

УГЉОВОДОНИЦИ 1 Проширивање и продубљивање знања.Дијалошка,

илустрациона, демонстративна

ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА СА КИСЕОНИКОМ

1 Проширивање и продубљивање знања.Дијалошка,

илустрациона, демонстративна

ГЕОГРАФИЈА

ТЕМАБРОЈ

ЧАСОВА

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИАКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

89

ПРИРОДНО ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

4 -стицање што квалитетнијег знања-примена најлакшег учења-примена уџбеника-рад на карти-учвршћују већ стечена знања

-одговара на постављена питања–подстиче- мотивише–похваљује- објашњава

-метод

а р

азг

овора

-сам

ост

ал

ни

рад

на к

арти

-ти

мск

и р

адСТАНОВНИШТВ

О И НАСЕЉЕ1 -стицање што квалитетнијег знања

ПРИВРЕДА 4 -стицање што квалитетнијег знања

ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ

ТЕМАБРОЈ

ЧАСОВА

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

АКТИВНОСТИ УЧЕНИКААКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

ИНФОРМАТИЧКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

1 објаснити улогу и рад микропроцесора и меморијепосветити пажњу модемској вези, интернету и приступу

www.-Слушају,-питају,

-разговарају-доносе закључке

-објашњава-поставља питања

-подстиче-усмерава

дијалошка

демонстративна

90

ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ МАТЕРИЈАЛИ И

ИНСТАЛАЦИЈЕ

2 представити практичну примену претходних садржаја оматеријалима и графичким комуникацијама. Упознавање

електроинсталационог материјала и прибора.

-Слушају,-цртају,

-разговарају-доносе закључке

-дијалошка-практичан рад

ЕЛЕКТРИЧНЕ МАШИНЕ И

УРЕЂАЈИ

3

Упознавање електротермичких апарата и уређеја удомаћинству почети од једноставнијих а затим упознати

исложеније

Упознавање електричних машина (генератор, електромотор) ињихове примене

-Слушају,-рад на рачунару

-питају,-разговарају

-дијалошка-демонстративна

ДИГИТАЛНА ЕЛЕКТРОНИКА

3

упознати ученике саосновама на којима је заснована аналогна технологија

која јена заласку примене и основе дигиталне технологије која

је усве већој примени. Објаснити предности дигиталне

технологије над аналогном. Упознати основне електронске

елементе, логичка кола, интегрисана електронска кола. У том

светлу представити основне делове рачунара

-усвајају-постављају питања

-записују битно

-дијалошка

демонстративна

илустративна

91

ДОДАТНА НАСТАВА

Додатни рад организује се за ученике изнадпросечних способности и посебних интересовања за наставу одређеног предмета ,односно за продубљивање и проширивање знања из свих или појединих програмско-тематских садржаја редовне наставе.

Додатни рад непосредније активира ученике и оспособљава их за самообразовање, развија њихову машту, подстиче их на стваралачки рад и самостално коришћење различитих извора знања.

У сарадњи са учеником наставник утврђије конкретан програм додатног рада. Наставник за сваку тему проналази и примењује најпогодније методе рада, пре свега оне које у највећој мери активирају све потенцијале ученика, а нарочито оне које омогућавају развој креативности ученика.Током додатног рада наставник се поставља као сарадник који помаже рад појединца или групе:упућује и усмерава, помаже да се дође до закључака и генерализација.

Ученици се самостално опердељују за додатну наставу (могу бити мотивисани, али никако присиљени на то). Рад ученика се прати и вреднује ( похвале, награде). Додатна настава служи и као припрема за учешће ученика на такмичењима.

92

ТЕМАБРОЈ

ЧАСОВАЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

ИСТОРИЈА КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА-РАД НА

ОДАБРАНИМ КЊИЖЕВНИМ ТЕКСТОВИМА

3

-наводи наслов дела,аутора,род и врсту на основу одломака,ликова карактеристичних

тема и мотива-изваја основне одлике књижевних родова и

врста у конкретном тексту-тумачи различите елементе

књижевноуметничког дела позивајући се на само дело

-изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлаже

-зна преходно научени садржај

-уме да озачи садржај

-користи научено у различитим ситуацијама

-разуме структуру садржаја

-формулише и гради нове структуре од постојећих знања и

вештина

-уме да се критички односи према своме раду и раду других

ученика

-Сарађује са учеником

-Помаже

-усмерава

-подстиче

-закључује

-прати и евидентира рад и напредованје ученика

-прати ученика на такмичењу

Укључује га у школске активности

-поставља реалне циљеве

-награђује ученика за постигнуте резултате

-дијалошка

-монолошка

-текст метода

-драмска метода

- истраживачка

КАРАКТЕРИЗАЦИЈА ЛИКОВА УВИДОМ У

ФОРМЕ ПРИПОВЕДАЊА2

АНАЛИЗА РЕКЛАМА С ТЕЛЕВИЗИЈЕ,НОВИНА,ЧАС

ОПИСА,РЕКЛАМНИХ ПАНОА

2

АНАЛИЗА КЊИЖЕВНОГ ДЕЛА ПО ИЗБОРУ

УЧЕНИКА2

С РПСКИ ЈЕЗИК

ЕНГЛЕ СКИ ЈЕЗИК

ТЕМА БРОЈ ЧАСОВ

ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМААКТИВНОСТ АКТИВНОСТ НАСТАВНЕ

93

АИ УЧЕНИКА

И НАСТАВНИК

АМЕТОДЕ

The Written Word

1 Разумевање говораУченик глобално, детаљно и селективно разуме различите усмене текстове (дијалоге, монологе, песме и друго) о темама предвиђеним наставним програмом у трајању од 3 до 5 минута; Разуме и реагује на одговарајући начин на усмене поруке у вези са активностима на часу; Разуме рекламе, радио и ТВ емисије блиске интересовањима ученика или значајне за младе, као и о темама образовног карактера из популарне науке; Разуме усмене текстове које исказују говорници различитих стандардних варијетета о темама из свакодневног живота, ближег и даљег учениковог окружења.

Разумевање писаног текстаУченик разуме глобално, детаљно и селективно различите писане текстове (писма, новинске чланке, јасна илустрована упутства, огласе, прилагођене књижевне текстове, текстове у вези са градивом других наставних предмета и слично) о темама из свакодневног живота и популарне науке, ближег и даљег учениковог окружења, а које се односе на узрасно специфична интересовањa.

Усмено изражавањеУченик прилагођавајући свој говор комуникативној ситуацији, у временском трајању од 2-3 минута, на структурисани начин: говори о себи и свом окружењу, о догађајима и активностима у школи и изван ње; изражава своје утиске, осећања и аргументовано мишљење и ставове у вези са темама које су програмом предвиђене.

ИнтеракцијаУченик поштујући социокултурне норме комуникације, са саговорницима размењује информације, мишљења и ставове о темама из свакодневног живота, блиске његовом интересовању или из популарне науке и културе, води разговор о познатим темама.

Писмено изражавањеУченик пише: структурисане и кохерентне текстове дужине од 140 до 160 речи у којима, користећи познату лексику и морфосинтаксичке стуктуре, описује догађаје и лична искуства и поруке и писма (у електронској и традиционалној форми) различитог садржаја (захваљивање, позивање, извињење, тражење и давање информација) .

Доживљај и разумевање књижевног текстаУченик изражава утиске и осећања о кратком прилагођеном књижевном тексту (песма, скраћена верзија приче, музичка песма), користећи вербална и невербална средства изражавања (цртежи, моделирање, глума), препознаје у тексту елементе културе земаља чији језик учи, увиђа сличности и разлике са матичном и осталим културама.

Sport 1

Having Fun 1

Shopping 1

Rights and

Wrongs1

The Written Word

1

РУ СКИ ЈЕЗИК

94

ТЕМАБРОЈ

ЧАСОВАЦИЉЕВИ

И ЗАДАЦИ

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

АКТИВНОСТИ УЧЕНИКААКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

Всё, что было в школе 1

-ступа у дијалог у оквиру 8 до 10 реплика, користи нове граматичке целине уз нови

вокабулар, разуме нови текст са мањим бројем

непознатих речи, правилно казује реченице у зависности од времена дешавања, води

дебату на задату тему

слушање, допуњавање реченица, читање,

индивидуални одговори

дискутује, анализира, мотивише, подстиче на

логично мишљење, ствара ситуацију,

наводи на повезивање и примену знања,

усмерава

-дијалошки-монолошки

-текст методаСемья 2

Снежинки спускаются с

неба2

Неудачная прогулка 2

По „Золотомукольцу“ России 2

МАТЕМАТИКА

ТЕМАБРОЈ

ЧАСОВА

ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМААКТИВНОСТИ

УЧЕНИКААКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

ПОЛИНОМИ, РАСТАВЉАЊЕ НА

ЧИНИОЦЕ – СЛОЖЕНИ ЗАДАЦИ

1 -бројевни изрази са полиномима који у имениоцу имају променљиву

-уочава-именује

-разликује-упоређује

-презентује-усмерава ученика

-подстиче на размишљање

-м

он

ол

о -д

ија

ли

ш -д

ем

он

страти

вн

а -и

луст

ра

95

-открива релације и изражава их

-закључује-проверава

-помаже ученицима у савладавању градива-подстиче ученика на

увиђање, закључивање, упоређивање

-развија код ученика аналитичко,синтетич

ко,индуктивно,дедуктив

но мишљење-утиче на развој свести ученика о

значају и примени математике у

свакодневном животу

-метод

а п

иса

ни

х р

ад

ова

ЈЕДНАЧИНЕ СА АПСОЛУТНИМ ВРЕДНОСТИМА

1 -одређивање нула и дискусија-решавање једначина са апсолутном вредношћу

ДОКАЗИ У МАТЕМАТИЦИ 1 -на основу датих података и стеченог знања доказати задате

теореме

ПРИМЕНА ПРОЦЕНАТА 1 -примена процената у осталим гранама живота

ЗАДАЦИ ЛОГИЧКЕ ПРИРОДЕ 1 -решавање задатака помоћу логичког закључивања

ПРИЗМА И ПИРАМИДА P И V – СЛОЖЕНИ

ЗАДАЦИ1 -израчунавање О и Р пресека призме под одређеним условима

-сложени задаци са Р и V

ФУНКЦИЈА, ЦРТАЊЕ И ЧИТАЊЕ ГРАФИКА 1 -цртање и читање задатих графика

ВАЉАК – КУПА – СЛОЖЕНА ТЕЛА –

ОДАБРАНИ ЗАДАЦИ1 -сложена тела од ваљка и купе(купа из ваљка као и обратно)

-површина пресека под одређеним условима

РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА

ЈЕДНАЧИНОМ СА ЈЕДНОМ НЕПОЗНАТОМ

И СИСТЕМОМ ЈЕДНАЧИНА

1 -решавање проблемских задатака укључивањем једначине са једном непознатом или системом једначина

БИОЛОГИЈА

ТЕМАБРОЈ

ЧАСОВАЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

ОСНОВНИ ЕКОЛОШКИ

ПОЈМОВИ1 Проширивање и продубљивање знања.

Питају, размењују мишљења,

демонстрирају

-подстиче на усвајање знања-мотивише за рад

-упућује на различите

Дијалошка. демонстрациона

96

изворе знања

ЕКОСИСТЕМИ, БИОМИ

1 Проширивање и продубљивање знања.Разговарају,

цртају,анализирају

Дијалошка, демонстрациоона

БИОДИВЕРЗИТЕТ 1 Проширивање и продубљивање знања.Питају,

демонстрирају, илуструју

Дијалошка,илустрациона,

демонстративнаЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

1 Проширивање и продубљивање знања.Разговарају,

цртају,анализирају

Дијалошка,илустрациона,

демонстративна

ХЕМИЈА

ТЕМАБРОЈ

ЧАСОВАЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА

АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

МЕТАЛИ 1 Проширивање и продубљивање знања.Питају, размењују

мишљења, демонстрирају -подстиче на усвајање знања

-мотивише за рад-упућује на различите

изворе знања

Дијалошка. демонстрациона

НЕМЕТАЛИ 1 Проширивање и продубљивање знања.Разговарају,

цртају,анализирају

Дијалошка, демонстрациоона

97

АЦИКЛИЧНА ОРГАНСКА

ЈЕДИЊЕЊА СА КИСЕОНИКОМ

1 Проширивање и продубљивање знања.Питају,

демонстрирају, илуструју

Дијалошка,илустрациона,

демонстративна

УГЉОВОДОНИЦИ 1 Проширивање и продубљивање знања.Питају,

демонстрирају, илуструју,анализирају

Дијалошка,илустрациона,

демонстративна

ИСТОРИЈА

Р.БР.

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКААКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

1. Краљ Милан и краљ Александар ОбреновићУп

озн

авањ

е с

а с

ад

рж

аје

м п

лан

а

дод

атн

е н

аст

аве

Пр

ош

ири

вањ

е п

ост

оје

ћи

х з

нањ

а,

разв

ија

ње в

еш

тин

а,

креати

вн

ост

и и

м

еђусо

бн

е с

ар

ад

ње

Пр

ош

ири

вањ

е п

ост

оје

ћи

х и

усв

аја

ње

нови

х з

нањ

а, р

азв

ија

ње с

арад

ни

чког

од

носа

, сн

ал

аж

е н

а к

ар

тиУсв

аја

ње н

ови

х з

нањ

а и

утв

рђи

вањ

е

већ

пост

оје

ћи

х,

уп

отр

еба а

тласа

и

зид

ни

х и

стори

јски

х к

арата

, п

овези

вањ

е -Слушају, разговарају,

пишу, прикупљају материјал(исечци из

штампе,са интернета), праве паное,уређују

кабинет-Примењују и користе

историјски атлас, слушају, разговарају,

читају, питају, истражују

Усмерава, наводи, ствара ситуацију,

поставља проблем, упућује на изворе

2. Србија 1878-19123. Балкански ратови - узроци, ток последице4. Први светски рат у Европи и свету5. Србија и Први светски рат6. Први светски рат - систематизација7. Стварање Краљевине СХС8. Краљ Александар Карађорђевић9. Фашизам и нацизам у Европи10. Краљевина Југославија од 1918-1939. године11. Узроци и повод Другог светског рата12. Други светски рат у Европи и свету

98

и примена наученог13. Југославија у Другом светском рату14. Најзначајније личности Другог св. Рата у Југослав.15. Резултати и последице Другог светског рата16. Хладни рат - основне одлике послератног света17. СФРЈ - карактер нове државе18. Криза и распад СФРЈ

ГЕОГРАФИЈА

ТЕМАБРОЈ

ЧАСОВА

ЦИЉЕВИИ ЗАДАЦИ

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

ОРГАНИЗОВАЊЕ ДОДАТНОГ РАДА 2 -активно учешће и улога у доношењу одлука

-уочава-именује

-разликује-упоређује

-открива релације и изражава их

-закључује-проверава

-предлаже програм-упућује- ствара ситуације- мотивише- објашњава–демонстрира-указује на могуће грешке-упућује на изворе стицања знања-даје подршку-прави тестове-проверава стечено знање

-разг

овор

-сам

ост

ал

ан

рад

-ист

раж

ивачки

рад

-ти

мск

и р

ад

-рад

у м

ал

им

груп

ам

а

ИСТРАЖИВАЧКИ РАДОВИ 2

-осамостаљивање у раду-самостално истраживање-самостално и правилно коришћерње стручне литературе,штампе

ИНТЕРНЕТ У НАСТАВИ 2-самостално рукују, истражују, сазнају и примењују техничка достигнућа у настави

ПРИПРЕМА ЗА ТАКМИЧЕЊЕ 3

-развијање свестраније, целокупније личности са ширим размишљањима о збивањима, истраживачком раду и нових сазнања о свету

99

V ОСТАЛИ ОБЛИЦИ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА

ДРУШТВЕНЕ,ТЕХНИЧКЕ,ХУМАНИТАРНЕ,СПОРТСКЕ И КУЛТУРНЕ АКТИВНОСТИ

100

ПРОГРАМ РАДА ОДЕЉЕЊСКОГ СТАРЕШИНЕ

МЕСЕЦ САДРЖАЈИ РАДА

IX1. Упознавање са календаром рада школе и усвајање плана рада2. Тумачимо понашање у школи3. Стварамо одељењска правила понашања4. РАДИОНИЦА - Пројекат професионалне оријентације

X

5. Прослава Дана школе и Дечије недеље6. Родитељски састанак7. РАДИОНИЦА - Пројекат професионалне оријентације 8 .Обавезе и права наставника, обавезе и права ученика – програм Конвенције о правима детета9. Планирамо успех да би уписали школу коју желимо

XI10 . Шаљемо лепе поруке (Шта ми се свиђа код друга) 1 1 . Знање и здраво понашање као заштита од сиде - програм репродуктивног здравља младих1 2 . РАДИОНИЦА - Пројекат професионалне оријентације 13. Индивидуални разговори са ученицима

XII1 4 . Пубертет и адолесценција – програм репродуктивног здравља младих 15. Сви смо исти, а различити 1 6 . РАДИОНИЦА - Пројекат професионалне оријентације 1 7 . Појавни облици агресивног понашања – програм за заштиту деце од насиља 18. Обележавање Дана светог Саве

I 19. Разговарамо о успеху на полугодишту20 . РАДИОНИЦА - Пројекат професионалне оријентације

II21. Како препознати осећања - радионица 22. Такмичења ученика2 3 . РАДИОНИЦА - Пројекат професионалне оријентације

III2 4 . РАДИОНИЦА - Пројекат професионалне оријентације 2 5 . Час посвећен екологији – про јекат одрживог развоја 2 6 . Реци НЕ пушењу, алкохолу, дроги - Програм репродуктивног здравља младих 2 7 . Како се припремити за полагање завршног испита? – Пројекат ПО

IV2 8 . Кад насиља нема – нема ни проблема 2 9 . РАДИОНИЦА - Пројекат професионалне оријентације 30. Родитељски састанак31. Инфективне болести и хигијена – програм репродуктивног здравља младих

V32. Како савладати страх од завршног испита? – психолог

33. Како ћемо се сећати основне школе?

34. Анализа успеха и понашања на крају школске године и сређивање документације

101

Школски програм за 8. разред за период од 2014. до 2018. године

разматран је и усвојен на седници Школског одбора

од ______________ године.

Преседник Школског одбора Директор школе

Зоран Дуловић Иван Ивановић

_________________ _________________

102