Skolski bibliotekar 6

2014.

ДРУШТВО ШКОЛСКИХ

БИБЛИОТЕКАРА СРБИЈЕ

ШКОЛСКИ БИБЛИОТЕКАР

Школски библиотекар – часопис ДШБС

2

ISSN 2217-6772 (Online)

UDC 02

Излази полугодишње: у јуну и децембру

Издавач: Друштво школских библиотекара Србије, Војводе Бојовића 2, 11000 Београд

Главни и одговорни уредник: Маја Радоман Цветићанин

редакција: Марко Ламбета, Мира Меглић, Слађана Галушка, Тања Баба, Наташа Марковић

Лектор: Маја Радоман Цветићанин

Технички уредник: Јелена Бабић

Електронска адреса: [email protected]

Веб-адреса: www.skolskibibliotekari.edu.rs

mailto:[email protected]

http://www.skolskibibliotekari.edu.rs/


3

САДРЖАЈ:

1. УВОДНИК

Маја Радоман Цветићанин: Реч уредника.......................................................................4

2. РАД ДРУШТВА ШКОЛСКИХ БИБЛИОТЕКАРА СРБИЈЕ

Роксанда Игњатовић: Активности Друштва од броја до броја Школског

библиотекара.....................................................................................................................6

Слађана Галушка, Анђелка Танчић: Оштро Перце................................................11

Маја Радоман Цветићанин: Читалићи.......................................................................18

3. СТАТУС ПРОФЕСИЈЕ

Споменка Соскић: Школа без библиотекара или култура без просвете – значај

школског библиотекара..................................................................................................23

Миле Пенков: Анкета о коришћењу библиотечког фонда и активностима у

читаоници библиотеке, читалачким навикама и интересовањима ученика

старијих разреда основне школе....................................................................................27

4. ТЕМА БРОЈА: ШКОЛСКИ БИБЛИОТЕКАР У ГОДИНИ ЈУБИЛЕЈА

Увод у тему броја – Школски библиотекар у години јубилеја ...................................60

Снежана Драгићевић: Пројектна настава „У част Душка Радовића“.................61

Слађана Галушка: Школа, позориште и телевизија: библиотекар у години

јубилеја..............................................................................................................................67

5. ШКОЛСКИ БИБЛИОТЕКАР У АКЦИЈИ

Јелена Бабић: Од књиге до филма и назад..................................................................73

Миљка Коцић, Весна Босић, Невенка Стефановић, Манифестација Читалачка

значка................................................................................................................................82

Драгана Главешевић: Песмом до књиге.....................................................................88

6. БИБЛИОТЕКА СВЕТА

Тања Баба: Од ратног плена до савременог центра мултикултуралности............94

Марко Ламбета: СМС кориснички сервис...................................................................98

Зорица Смиљанић, Мира Меглић: Награда младе филмске публике...................103

7. РАЗГОВОР

Мира Меглић: Интервју..............................................................................................116


4

Уводник

Маја Радоман-Цветићанин, школски библиотекар;

ОШ „Десанка Максимовић“ Катун;

и-мејл: majaradoman.cvetvgmail.com

Крај је јуна, деца су већ неко време на распусту, пријатељи увелико ламентирају

што нису просветарски позив одабрали као свој, не би ли се и они наодмарали три месеца

годишње и сваког дана више од пола дана, а ми, ти срећници који су изабрали ово

божанско занимање, можемо се похвалити менталним стањем ,,пусти ме да вриснем'' (lat.

lupo prolupare) изазвано следећим радњама: писање извештаја, планова и записника, рад у

тимовима, стручним већима и другим органима, преслагање, прераспоређивање и

преобликовање наставних материјала, припемање акционих планова (укључујући и онај о

употреби школске фонтане) и ... ЈОШ ИЗВЕШТАЈА!

Е, пошто сам сад већ задобила бар мало колегијалне пажње и читалачке самилости

(ако нисте колега, већ родитељ који преврће очи над судбином ,,јадног'' просветног

радника), рећи ћу да ово није баш увод о каквом сам размишљала, али разговор са својом

бившом библиотекарком из Гимназије, као и сви ови силни извештаји, завртеше ми памет,

па, ево, докле дођосмо и од чега ћемо кренути у ову нашу заједничку шетњу часописом

Друштва школских библиотекара Србије Школски библиотекар, који излази шести пут по

реду, наравно, електронски, јер није да нисмо при парама, него макар овако желимо да

будемо део света – елекронски смо писмени.

Дакле, сретнем ја своју бившу професорку, која је читав свој радни век провела као

школски библиотекар једне од најбоље опремљених средњошколских библиотека у


5

Србији, кад она мени каже како се види да сам баш заволела овај позив. Зачуди ме та

констатација жене која је била изврсни библиотекар и која ми је открила Кундеру,

Сингера и многе друге, а она каже како никад није волела да буде школски библиотекар,

али се увек трудила да то нико не види и да њени ђаци заволе читање. И, заиста,

посећивали смо библиотеку, свиђале су нам се њене препоруке, није била ни налик оном

страшном Андрићевом библиотекару.

Сада, када сам и сама библиотекар који се читав живот спремао за позив

наставника српског, запитала сам се шта нас чини добрим наставницима, учитељима,

библиотекарима – то што волимо свој предмет, односно позив који смо одабрали или

способност да децу приволимо пољу свог интересовања, способност да их потакнемо да и

сами закораче у тај наш свет спаса, без обзира да ли се ради о чаробним пространствима

физике, хемије, математике, читалаштва.

Знате ли шта је најскупље на свету? Шта мислите шта би одговорили најбогатији

људи? Злато, нафта, вода... Успешни се слажу у једном. Онај ко поседује праву

информацију – богат је човек.

Информација је непроцењиво благо. Живимо у временима када су информације

доступније него икада раније. Пре само десет година није било феномена Фејсбук; данас је

живот многим људима незамислив без ове друштвене мреже. Пре двадесет година

мобилни телефон био је чудо; данас га поседује свако, а нека афричка племена прескочила

су фиксну телефонију и одмах ускочила у свет мобилних телекомуникација. Пре само сто

година људи су умирали од упале плућа, данас доктори кажу да смо скоро сви

резистентни на пеницилин.

Дакле, живимо у свету информација и изазова. И нисам скренула с теме. Наши

ученици могу до информација доћи само једним кликом миша, али како их на ту потрагу

приволети. Е, то је изазов! А ми који смо изабрали да просвећујемо треба да одговоримо

на њега. Но, на изазов не може човек голорук и сам. Потребно је знање и потребан је

тимски рад.

Посматрајући изазове данашњице из ципела родитеља, предметног наставника, па

и стручног сарадника, некако сам све уверенија да у школи не постоји нико ко је више


6

оспособљен да буде тимски играч од библиотекара. Сви остали утичу на велики број деце,

али они су окренути себи, свом предмету и деци којој предају. Библиотекар који реши да

одговори на изазов, покреће све – и колеге, и ученике, и управу, и родитеље, локалну

заједницу... Пред вама су чланци које су писали они који уче, траже начин и успевају да

деци понуде не само информацију, већ и жељу да их покрену на сопствена истраживања.

Активности Друштва од броја до броја Школског библиотекара

Роксанда Игњатовић, школски библиотекар;

ОШ „Владимир Назор“, Београд;

и-мејл: [email protected]

Активности Друштва од претходног до новог броја протекле су у знаку

симболичне одреднице нашег занимања – у сарадњи. Остварена је сарадња са Народном

библиотеком Србије, Филолошким факултетом, Хрватском удругом школских

књижничара, издавачком кућом Креативни центар...

***



7

Почетком школске 2013/2014. године покренули смо акцију сакупљања књига

за библиотеке основних школа у Вуковару (Република Хрватска), у којима се настава

одвија на српском језику и ћириличном писму.

Библиотека ОШ „Дринка Павловић“ из Београда изабрана је за сабирно место,

а прве добре вести стигле су из ОШ „Филип Кљајић Фића“, у којој су ученици

добровољним новчаним прилозима сакупили средства за куповину књига.

Kњиге су, уз много добре воље да у акцији учествују, сакупљале колегинице:

Слађана Војновић из ОШ „Жарко Зрењанин“ из Новог Сада, Славица Хорват из ОШ

„Дринка Павловић“, а из београдских чукаричких школа: Љиљана Марјанов и Љиљана

Зиндовић из ОШ „Филип Кљајић Фића“, Нада Марковић из ОШ „Бановић Страхиња“,

Олга Васић и Весна Гошовић из ОШ „Ђорђе Крстић“ и Роксанда Игњатовић из ОШ

„Владимир Назор“. Свим колегиницама се најсрдачније захваљујемо.

Прикупљено је око 400 књига, које су у три пакета, укупне тежине 50 кг

упућене трима вуковарским школама: ОШ „Негославци“, ОШ „Бршадин“ и ОШ „Никола

Андрић“.

Од почетка акције и писма колеге Бојана Лазића, до завршне фазе, када се

требало обратити хрватској царини да нашу пошиљку ослободи трошкова, били смо у

контакту и сарађивали са Хрватском удругом школских књижничара. Књиге су стигле

онима којима су намењене, а на адресу ДШБС-а стигла су писма захвалности за ову, како

се каже „вриједну донацију“.

Значај прве акције ДШБС-а за сакупљање књига видимо и у томе што смо се

током њеног трајања боље упознали са ситуацијом у којој се налазе школске библиотеке у

Хрватској у школама у којима се настава изводи за српску националну мањину. Надамо се

да ће се у решавање проблема опремања ових библиотека лектирном и другом потребном

грађом укључити сви који могу и желе да помогну.

***

Дана 28. марта 2014. у Београду у ОШ „Дринка Павловић“ у Београду одржана

је Скупштина Друштва школских библиотекара Србије. Стотинак школских библиотекара


8

из Београда, али и из других крајева Србије имало је прилику да се пожали и похвали, али

и учествује у планирању активности Друштва најпре избором нових чланова Управног

одбора и самог председника, јер је мандат председници Слађани Галушки истекао.

Гости предавачи били су Татјана Перовић, начелница Одељења за развој

библиотечке делатности у Библиотеци Града Београда и Драгослав Шекуларац, начелник

Одељења за истраживање и разбој библиотечког система – матично одељење Народне

библиотеке Србије. Тема њиховог излагања била је Школски библиотекари у ноовој

законској регулативи.

После одличног предавања Скупштина је предлагањем и гласањем изабрала

пет нових чланова управног одбора (Роксанду Игњатовић, Гордану Лукић, Зорицу

Смиљанић, Јелену Бабић и Наташу Марковић), а за председника Друштва Роксанду

Игњатовић. На првом састанку УО одржаном непосредно после Скупштине, за

потпредседника Друштва изабрана је Гордана Лукић и договорена примопредаја

дужности председника.

***

У априлу је Санда Игњатовић присуствовала је Прољетној школи школских

књижничара у Пули...

...На станици у Пули није се нашла под врелим сунцем лета, већ пријатног

априлског сунца у четири ведра дана овог ћудљивог и кишовитог пролећа. Повод

путовања била је Прољетна школа школских књижничара Хрватске, 26. по реду под

називом Комуникација - елемент успјешности школске књижнице.

Увод у тему овогодишње Школе дао је проф. др Божо Скоко, са Факултета

политичких наука, Универзитета у Загребу, предавањем посвећеном комуникацији и

односима са јавношћу у раду школске библиотеке, дајући библиотекарима практичне

савете о томе како што боље да заступају своју библиотеку.

Комуникација у презентацији је наслов врло занимљивог и подстицајног

предавања мр Драгана Кнежевића, пословног тренера, који ће се као гост-предавач

представити и нашим школским библиотекарима на стручном скупу који организујемо у


9

септембру. Од старих Грка до данашњих медијских наступа, говора и дебата,

комуникација путем јавног наступа сматра се краљицом умећа, а основу сваког говора и

презентације чини пре свега искрена, чиста и једноставна намера.

Проф. др. Сенада Диздар представила је на овим просторима један од

најтемељније припремљених и реализованих пројеката информационог описмењавања

школских библиотекара. Пројекат је настао и развијао се кроз сарадњу Катедре за

компаративну књижевност и библиотекарство и Катедре за педагогију, Филозофског

факултета у Сарајеву. Циљеви пројекта били су развијање свести о модерној улози

библиотеке као информационог центра за целоживотноо учење и истовремено, развијање

информационих и педагошких компетенција библиотекара, неопходних у њиховом раду и

комуникацији са ученицима, наставницима и школским менаџментом.

Учесници Пролећне школе су имали могућност и да учествују у радионицама

које су припремили и водили сами школски библиотекари, посвећеним различитим

врстама комуникације, од комуникације са текстом кроз критичко читање и креативно

писање, комуникације путем музике до е-комуникације и коришћења веб 2.0 алата у

школској библиотеци.

Школска библиотекарка Адела Гранић је у радионици Квизовима кроз лектиру

спојила и повезала такмичења, промоцију и примену знања, примену савремених облика

учења и поучавања и коришћење модерне технологије. Нашавши теоријско утемељење у

мотивационом моделу Џона Келера (Пажња, Релевантност, Поверење, Задовољство) уз

много стрпљења и креативности, она креира различите игре у којима ученици могу да

науче или провере своје знање о прочитаним књижевним делима.

На Пролећеној школи Адела Гранић се у оквиру примера добре праксе

представила и пројектом Европске школске библиотеке, у који је укључила 32 европске

земље и 75 школских библиотекара. Пројекат је осмишљен са циљем да се упознају колеге

библиотекари, школске библиотеке, начин рада и послови које обављају библиотекари у

различитим европским земљама.

У тренуцима проведеним у разговорима, размени искустава и дружењу са

колегама у Пули, настала је и идеја о организовању скупа у Београду, посвећеног учењу и


10

стручном усавршавању школских библиотекара у Србији и Хрватској, потврђујући да је

комуникација и драгоцен, непресушан извор подстицаја за даљи рад.

***

Током априла и маја завршена су и три пројекта у којима су учествовали

школски библиотекари широм Србије и које Друштво подржава – Оштро перце,

Читалићи и Интернест.

Управни одбор се на састанцима у мају и јуну посветио стратешком планирању

рада Друштва у наредном периоду. Активније укључивање чланова и подружница у рад

Друштва постављено је у овом плану као први и најважнији задатак. Започете су

активности на припремању новог сајта, који би донео битне иновације у погледу његове

прегледности, интерактивности и једноставнијег коришћења.

Покретање важних а још увек нерешених питања везаних за статус школских

библиотекара и опремање школских библиотека су наш следећи изазов.

У циљу унапређивања сарадње и развоја школског библиотекарства у региону,

Друштво у наступајућој школској години планира организовање два стручног скупа који

би окупили школске библиотекаре из неколико суседних земаља.

Овим задацима и изазовима враћамо се као полазишту и нашој симболичној

одредници – сарадњи, у духу које подсећамо да школски библиотекари, дајући допринос

раду и активностима Друштва, раде за добро своје струке.


11

Оштро Перце

Слађана Галушка;

ОШ „Милорад Мића Марковић“;

Мала Иванча;


Анђелка Танчић;

ОШ „Ратко Митровић“;

Нови Београд;

[email protected]

Сажетак: Пројекат Оштро Перце, од ове сезоне национални пројекат Друштва

школских библиотекара Србије, успешно је реализован по четврти пут. Као и претходних

година, донео је новине у програму и начину реализације. Лекције су биле постављене на

мудл платформи на сајту Супер учење, а највећи део активности био је посвећен

развијању медијске писмености ученика. Завршни сусрет одржан је на Међународни дан

дечије књиге, 2. априла 2014. године, када су проглашени најбољи радови и додељене

награде. То је била прилика да ауторке пројекта представе истраживање о информационој

и медијској писмености ученика, наставника и библиотекра и позову учеснике пројекта да

се укључе у истраживање.

Кључне речи: Оштро Перце, медијска писменост, мултимедијална презентација,

истраживање



http://superucenje.org.rs/ucenje/course/view.php?id=12


12

На Међународни дан дечије књиге, 2. априла 2014. године, одржан је завршни

сусрет пројекта Оштро Перце, који се од школске 2013/2014. године организује као

национални пројекат Друштва школских библиотекара Србије. Презентовани су најбољи

радови и додељене награде најуспешнијим учесницима још једне сезоне пројекта који

траје четири године, сваке године уносећи новине.

Када је започео 2010/2011. године, под именом Оштро перо, ученици старијих

разреда основне школе су писали приказ романа. Наредне године ученици шест

београдских основних школа писали су приказе прича, романа и приручника и правили

трејлере, а реализацију пројекта финансирао је Градски секретаријат за образовање. У

првом броју Школског библиотекара, у децембру 2011. објављен је чланак под именом

„Оштро перо – супер учење“, а сада је време за наставак приче.

Оштро Перце 2012/2013.

Пројекат је у међувремену добио нов назив, али то није једина новина. Оно што

одликује пројекат је труд ауторки да свака следећа сезона буде другачија и занимљивија и

да учесницима донесе нова знања. Школске 2012/2013. године ученици су читали дела

савремене српске дечије књижевности у три круга: збирке прича, романе и митске бајке

Гроздане Олујић. Уведен је нови медиј – филм, рађен по роману. Роман Аги и Ема Игора

Коларова читали су сви ученици, а затим гледали филм снимљен по роману. Додељен им

је задатак да напишу приказ и романа и филма, поредећи два медија. Писали су приказ

бајке и правили трејлер, а додатни задатак био је самостално писање и илустровање бајке.

Све ове активности допринеле су развијању читалачке, информационе и медијске

писмености ученика.

Пројекат је трајао од краја октобра 2012. године до 19. априла 2013. године, а

учествовало је преко 350 ученика и 16 школских библиотекара и наставника из 11

основних школа. Осим активности у школама учесницама, ауторке пројекта су

организовале и додатне активности: сусрете ученика, школских библиотекара и сарадника


13

и успоставиле сарадњу са Народном библиотеком Србије и Америчким кутком. У

Америчком кутку је у марту 2013. године одржан скуп посвећен филму, где су ученици

гледали филм Аги и Ема, разговарали су о њему и научили како да напишу приказ.

У Народној библиотеци Србије одржана су два скупа – 2. априла 2013.

организована је радионица на тему Како написати бајку и тако је обележен Међународни

дан дечије књиге, а поводом Светског дана књиге и ауторских права 19. априла на

завршном сусрету окупили су се ученици, библиотекари, наставници, родитељи и

сарадници: дечији писац Игор Коларов и драмски педагог Ивана Богићевић Леко, а

учеснике скупа поздравили су представници Народне библиотеке Србије1.

Оштро Перце 2013/2014. године

Програм за школску 2013/2014. годину обогаћен је новим садржајима и намењен

ученицима свих разреда основне школе, као и средњошколцима, а добио је и мото: „Пусти

бриге – ту су књиге“.

Циљеви пројекта:

- промоција културе читања у школама и подстицање ученика на читање;

- побољшање разумевања прочитаног и развијање критичког мишљења;

- развијање вештина писања и креативног писања;

- оспособљавање ученика за писање приказа књиге, позоришне представе и филма;

- развијање медијске писмености, оспособљавање ученика за разумевање и креирање

медијске поруке;

- побољшање сарадње школских библиотекара и наставника у реализацији наставног

плана и програма;

1 Више о пројекту можете видети на страни Оштро Перце и страни Супер учења посвећеној активностима

током пројекта.

http://andjelkatancic.wix.com/perce

http://www.superucenje.org.rs/perce/perce_2012_13/


14

- подстицање ученика на индивидуални рад и рад у групи;

- развијање такмичарског духа код ученика;

- промоција школске библиотеке као важног места за учење и развијање креативности

ученика.

Реализација пројекта

Оно што је различито од претходних година је повезивање плана и програма за

Српски језик и програма пројекта. Ученици су писали о делима која су читали на

редовним часовима, састављали су бајке по узору на оне које се налазе у читанци и

лектири. На тај начин је у сам пројекат укључено много више ученика, које су

библиотекари и наставници подстицали развијање на критичког мишљења и

креативности.

Оштро Перце 2013/2014. реализовано је од октобра 2013. до почетка априла 2014. године

кроз три групе активности:

1. Читање – активности усмерене ка побољшању културе читања и развијања вештина

читања и разумевања прочитаног. Током ове фазе ученици читају текстове, разговарају о

њима са библиотекаром и наставницима.

2. Писање – активности у вези са побољшањем писаног изражавања. Ученици пишу

приказе одређених текстова и на тај начин препоручују омиљене књиге вршњацима.

Текстови се пишу на задату тему (прича, бајка, драматизација, вест, интервју, извештај,

репортажа).

3. Развијање медијске, информационе и информатичке писмености ученика. Ученици

упознају медијски језик и елементе различитих медија (позориште, филм, телевизија,

интернет...), упоређују садржаје различитих медија (књига, представа, филм) и креирају


15

медијску поруку одређеног садржаја за одређену публику (фотографија, постер, драмска

сцена, сликовница, стрип, вест, извештај, репортажа, интервју, мултимедијални приказ...)

У реализацији активности Оштро Перце 2013/2014. учествали су библиотекари и

наставници двадесет школа из Србије. У такмичарском делу програма учествовали су

ученици шеснаест основних и две средње школе. Пројекат је реализовало петнаест

наставника српског језика и књижевности, један наставник енглеског језика, шеснаест

библиотекара, четрнаест наставника разредне наставе, психолог, асистент у настави и

наставник филозофије.

Наставни материјал

Као и претходних година, за ученике и наставнике биo je припремљен наставни

материјал, лекције из претходних година су постављене поново, а направљене су и

додатне на три теме: Драма, Новинарске форме и Писменост, медији и комуникација.

Лекције су биле постављене на сајту Супер учење и биле су доступне учесницима током

трајања програма. Целокупни наставни материјал постављен је на страни Оштро Перце

2013/2014 и тако постао доступан свим ученицима, наставницима и библиотекарима, који

желе да се укључе у пројекат.

Завршни сусрет

Настављена је сарадња са институцијама културе, па је завршни сусрет одржан у

Америчком кутку у Београду, 2. априла 2014. на Међународни дан дечије књиге. Скупу су

присуствовали ученици, наставници и библиотекари из десетак школа. Гости су били

родитељи ученика, Биљана Пајић, представник Гете института и Марија Вукосављевић из

Издавачке куће Одисеја, која је поклонила књиге за награде најуспешнијим ученицима.

Лагуна, Букленд и Креативни центар су се, такође, одазвали позиву Друштва и донирали

књиге као награде за вредне ђаке. Присутне су поздравиле ауторке пројекта Анђелка

http://superucenje.org.rs/ucenje/course/view.php?id=12




16

Танчић и Слађана Галушка и подсетиле на ток активности и учеснике у овогодишњем

циклусу. Представљени су најбољи радови, а Анђелка Танчић је уручила награде

ауторима, ученицима2.

Слика 1. Оштро Перце, завршна свечаност

Слика 2. Оштро Перце, завршна свечаност

Аутори најбољих радова, ученици, наставници и библиотекари, говорили су о

активностима у школама и настанку литерарних и ликовних радова, позоришних

представа, аудио и видео материјала и мултимедијалних презентација. Оно што је посебно

важно је да се свима јако допада идеја другачијег разматрања књижевног дела, представе

или филма и да су уживали током израде илустрација, приказа, драматизација и

презентација дела која су читали или у којима су глумили. Наставници и библиотекари су

говорили о важности оваквих активности и потреби да се програм и даље одвија са новим

2 Више о току пројекта и о награђеним радовима можете прочитати на страни Супер учење.

http://www.superucenje.org.rs/perce/


17

елементима. Уз захвалнице за учешће у пројекту, наставници и библиотекари су добили

потврде за стручно усавршавање у установи.

Даљи ток овог сусрета одржан је у Народном позоришту. Учеснике је дочекао

Драган Стевовић, управник Музеја Народног позоришта, показао им поставку Музеја

разговарао са њима је о раду позоришта, а затим их повео у обилазак позорнице на

Великој сцени. Одушевљење појединих ђака је било толико да су се попели на позорницу

и показали своје глумачке и играчке вештине, поручујући: „Видимо се за неколико година

поново на овој сцени“.

Истраживање

Учесници завршног сустрета упознати су и са истраживањем које организује

Друштво школских библиотекара Србије у вези са информационом и медијском

писменошћу (ИМП) ученика, наставника и библиотекара и позвани су да се прикључе

истраживању и попуне упитник. У истраживање су се укључили и ђаци и колеге из других

школа у Србији и попуњавали су упитнике у електронској и штампаној форми. Резултати

истраживања требало је да одговоре на питања: Колико су ученици и наставници

информационо и медијски писмени? Шта је потребно да би се побољшала ИМП?

На основу резултата, активности Друштва школских библиотекара Србије могле би

се одвијати у више праваца:

- залагање за израду образовних стандарда за област рада школског библиотекара;

- веће укључивање школских библиотекара у активности за развијање ИМП ученика

(сарадња са наставницима, повезивање садржаја више наставних предмета...);

- организовање различитих облика стручног усавршавања наставника и стручних

сарадника у области ИМП.

Пројекат Оштро Перце, са новим и још занимљивијим програмом за следећу

сезону, биће један од начина за побољшање ИМП и ученика и наставника.


18

Маја Радоман-Цветићанин, школски библиотекар

ОШ „Десанка Максимовић“, Катун

и-мејл: majaradoman.cvetvgmail.com

Сажетак: Читалићи, такмичење у вештини читања, разумевања прочитаног и

писменог изражавања, током школске 2012/2013. и 2013/2014. године реализовано је као

међушколски пројекат промовисања књиге и читалаштва Читалићи 2013. и Читалићи

2014. са циљем развијања вештине критичког читања и креативног писања и промовисања

културе читања и библиотеке као важног места за учење и развијање креативности

ученика... Чланак је кратка рекапитулација развоја пројекта, који има велике потенцијале.

кључне речи: Читалићи, читалаштво, такмичење, дневник читања

Читалићи 2013.

У првој години реализације, у међушколски пројекат Читалићи 2013. укључило се

11 школа из 4 општине (Алесинац, Ћићевац, Књажевац и Зајечар), 2 јавне општинске

библиотеке (Алексинац, Ћићевац), 4 издавачке куће (Креативни центар, Едука, Клет,

Лагуна). Акцију је реализовало 10 координатора (школски библиотекари, учитељи,

Читалићи


19

наставници српског), 10 библиотекара јавних библиотека и 1 библиотекар-супервизор и

око 80 учитеља, наставника и стручних сарадника. Учествовало је око 1000 ђака, од којих

је око 120 награђено књигом и дипломом, а захвалницом сви остали учесници (ученици,

наставници, стручни сарадници). Организовано је 11 школских завршница, а на

централној у Алексинцу, која је била Смотра читалаштва, све школе учеснице и њихови

координатори добили су захвалницу, као и издавачи добротвори који су школске

библотеке школа учесника обогатили за око 100 књига.

На Дан школских библиотекара, 28. октобра 2013. године, у Београду је одржана

Смотра стваралаштва школских библиотекара, акредитовани стручни семинар који има и

такмичарски карактер. Пројекат Читалићи 2013. том приликом проглашен је најбољим у

категорији Библиотекар лидер, а по речима комисије могао је лако да буде одабран и у

категорији Школски културни менаџмент и Библиотека, расадник врлина и вештина.

Образложење комисије:

Библиотекар као лидер

Рад Читалићи 2013. описује веома амбициозан и вредан подухват, који одликује:

богатство пажљиво одабраних и добро вођених активности, синхронизован рад великог

броја носилаца на остварењу заједничког циља, велики бој учесника, добро праћење и

документовање ефеката рада.

Посебан карактер раду даје видљива и важна улога школског библиотекара у

подстицању других да се укључе, а не рад уместо других, током трајања целог пројекта,

што оправдава његово сврставање у конкурсну тему Библиотекар као лидер. Лако смо га,

међутим, могли сврстати и у друге две конкурсне теме: Библиотека – расадник вештина и

врлина и Школски културни менаџмент, што смо проценили као квалитет више овога

рада.

По својој убедљивости и енергији рад Читалићи 2013. даје нови и потпунији

смисао промовисању културе читања путем организовања међушколске смотре и


20

такмичења у читању, на које смо навикли и које се спроводе у различитим срединама.

Похваљујемо пројекат Читалићи 2013. за допринос развоју библиотекарства у категорији

за коју је пријављен, а његовима ауторима желимо много успеха у наредном периоду.

Одлазак тима Читалића на Смотру стваралаштва школских библиотекара Србије

подржала је Општина Алексинац3.

Читалићи 2014.

Читалићи 2014. реализовани у 15 основних школа 9 општина Србије: Алексинац,

Ћићевац, Књажевац, Зајечар, Бољевац, Дољевац, Црна Трава, Кикинда, Ражањ, у сарадњи

са 3 јавне општинске библиотеке (Алексинац, Ћићевац, Дољевац) и 10 издавачких кућа

(Oxford Centar, Urban Reads, Enco Book, Klett, PortaLibris, Phoenih press, Креативни центар,

Центар за културу и уметност Алексинац, Едука, Завод за уџбенике и наставна средства).

Акцију је реализовало 17 координатора (школских библиотекара, учитеља,

наставника српског), 18 библиотекара из јавних библиотека и 159 реализатора (учитеља,

наставника, стручних сарадника). Учествовало је 960 ученика, од којих је 292 добило

књигу и похвалницу, а сви остали учесници су добили захвалнице. Организоване су

школске завршнице на којима су ученици добили награде за 2. и 3. место, а

првопласирани учесници добили су књигу и похвалницу на централној завршници у

Алексинцу која је организовала Јавна библиотека „Вук Караџић“ Алексинац у сарадњи са

координаторима свих школа.

На Смотри читалаштва Читалићи 2014. захвалнице су добиле све школе

учеснице, координатори и издавачи добротвори који су донирали око 350 књига школским

библиотекама ових 15 школа, а награде аутори награђених радова у категорији Читалић

пропагатор. Пратећи програм Смотре, чији је домаћин био песник Моша Одаловић, а

гости песници за децу Власта Ценић, Љиљана Крстић и Светлана Биорац Матић, чинили

3 Образложење комисије можете прочитати на http://citalici.wordpress.com/читалићи-2013/

http://citalici.wordpress.com/читалићи-2013/


21

су штандови школа учесница окићени најлепшим радовима, али и штандови издавача –

продајне изложбе, као и две креативне радионице у библиотеци у организацији

Књижевног клуба „Велимир Рајић“ из Алексинца.

Реализацију централне Смотре читалаштва Читалићи 2014. у Алексинцу помогло

је и Друштво школских библиотекара Србије (декорација), Општина Ћићевац, али и

Општина Ражањ и Општина Дољевац (превоз за делегације школа). Медијски покровитељ

била је Општинска телевизија Алт, која је целе године пратила такмичење, а екипа РТС

Ниш пропратила је Смотру и емитовала репортажу о акцији. Догађај је улепшала и

Општинска организација за туризам ОТИС Алексинац, која је припремила и симболичне

поклоне делегацијама гостију4.

Мотивација аутора за пројекат/такмичење и смотру:

Сва истраживања показују да нам деца све мање читају, на тестовима показују

лоше резултате из области разумевања текста и вештине читања, а и реалност потврђује да

нам је фонд речи младих све сиромашнији, упућен на жаргонизме и туђице. С друге

стране, већина школских библиотека у Србији не може се похвалити добром

опремљеношћу не само књигама, већ ни материјално-техничким условима.

Школски библиотекари су једини сведоци да деца воле да читају, али не оне старе

и прашњаве лектире којима су школске библиотеке испуњене. Због свега су аутори овог

међушколског пројекта желели да промовишу књигу и читалаштво, али и да обогате своје

школске библиотеке и усмерили своје активности у два правца:

- промоција књиге и културе читалаштва и

- модернизација и богаћење школске библиотеке;

Идеална реализација пројекта подразумевала је сарадњу са јавним општинским

библиотекама, као и са издавачима и тамо где је она реализована, очекивани исходи

4 Више о томе на http://citalici.wordpress.com/2014/06/16/завршница-читалића-2014-2/

http://citalici.wordpress.com/2014/06/16/завршница-читалића-2014-2/


22

остварени су у потпуности (повећано коришћење библиотечког фонда школске

библиотеке; повећан фонд књига школске библиотеке; интензивнија сарадња наставника и

школског библиотекара, као и библиотекара школске и јавне библиотеке; остварена

међупредметна сарадња (ликовно, српски, енглески, информатика); промовисана школска

библиотека као покретач многих активности школског живота). Како јавне библиотеке

спроводе сличне акције, оне су се показале као одлични сарадници и омогућиле школама

да у тешким економским приликама и са скромним могућностима, адекватно награде

најсупешније Читалиће. Пројекат је ујединио све актере културног и јавног живота, који

имају циљ промоцију књиге и читалачке писмености стремећи:

- промовисању културе читалаштва и љубави према књижевном

стваралаштву;

- развијању међупредметне сарадње;

- иницирању сарадње школских и јавних библиотека;

- обнављању заборављеног манира добротворства;

- неговању такмичарског духа и промовисању најуспешнијих учесника.

Из потребе да ова лепа акција добије статус који заслужује, а бројност учесника и

све већи број заинтересованих школа то показују, главна је мотивација ауторском тиму да

се обрати Министарству са предлогом да се Читалићи - такмичење у вештини разумевања

прочитаног и писаног изражавања и Читалићи – смотра читалачке писмености уврсте у

Календар Министарства за школску 2014/2015. годину.


23

Школа без библиотекара или култура без просвете – значај

школског библиотекара

Споменка Соскић, школски библиотекар

ОШ „Свети Сава“, Младеновац


Сажетак: Радно поље школског библиотекара је огромно и разнолико. Правилно

усмеравање процеса образовања и васпитања будућих генерација, у чему је улога

библиотекара кључна, чини стуб наше културе, традиције, успешности и напретка наше

државе. Школски библиотекари су сарадници у реализацији наставног програма и

посредници у тражењу и пружању различитих извора информација, комуникатори,

медијатори, водичи кроз грађу, едукатори.

кључне речи: информациона писменост, медијска писменост, библиотекар,

школска библиотека, стручни сарадник

Разлог који ме је подстакао да напишем овај текст јесте уврежено мишљење већине

о улози школског библиотекара. Мисли се да је библиотекар особа изолована од наставног

процеса и, самим тим, бескорисна или недовољно корисна, ниског образовања. Зато се

библиотекар недовољно поштује, чак и запослени у истој установи имају такво

омаловажавајуће мишљење. Наравно да има особа које другачије и исправно размишљају


24

о улози школског библиотекара, али бројем тих људи се не бисмо могли похвалити, чак

иако деклеративно подржавају рад библиотекара. Чињеница је, дакле, да је значај

школског библиотекара још увек површно схваћен, а његов рад омаловажаван. Овим

текстом желела бих бар да подстакнем на покушај другачијег размишљања о улози

школског библиотекара, јер је са његовим доприносом у образовном процесу мало ко

истински упознат.

Школски библиотекар реализовањем задатака из области образовања и васпитања

доприноси унапређивању свих облика и подручја рада школе. Учествује у пословима

планирања и програмирања образовно-васпитног рада библиотеке (од набавке литературе

за ученике, наставнике, стручне сараднике до планирања рада са ученицима у библиотеци

формирање секције). Библиотекар је један од стручних сарадника који би требало да води

рачуна о духу школског организма, тако да његов план кутлурних активности може бити

костур многих дешавања у школи. Библиотекар мора да буде квалификован и добро

стручно обучен, да одлично познаје систем образовања и стандарде. Мора да поседује

подједнака знања из библиотечко-информационе и педагошко-методичке области.

Библиотечко-информациону грађу и изворе представљају информациони извори у којима

су на било који начин забележене информације, и то на различитим материјалима и

медијима. Библиотечко-информативна делатност подразумева прикупљање, обраду,

заштиту, чување, представљање и давање на коришћење библиотечке грађе и извора, као и

међубиблиотечку размену, што је само један од задатака школског библиотекара. Он има

обавезу да ради на побољшању информационе, медијске писмености корисника,

развијањем критичког односа према различитим информацијама. Више није тако елитно

знање из области информатике и рачунарства какво је некад било, јер су ИКТ

компетенције постале саставни део компетенција свих наставника, али библиотекари су

добили као један од својих циљева и развијање информатичке писмености ученика и

наставника, које они остварују сарађујући и са једнима, и са другима на секцијама,

заједничким часовима, пројектима, стручним органима, тимовима и сл.

Библиотекар својим залагањем мора допринети остваривању и унапређењу

образовно-васпитног рада, због чега је сарадња са свим учесницима образовања у школи


25

и ван школе веома важна. Рад са наставницима је врло значајан. Библиотекар помаже у

интегрисању различитих знања која се развијају у оквиру предметне наставе. Сарадњом са

наставницима ликовне културе, грађанског васпитања, наставницима информатике и

рачунарства, настоји да знања стечена из једне области повезује са другим и тако

интегрише у целину. Само вертикална и хоризонтална корелација може ученику

омогућити стицање функционалних знања, а библиотекар је савршен чвор овог замршеног

креативног клупка знања, вештина и постигнућа.

Уз помоћ наставника развија се и медијска писменост ученика, односно,

способност да анализирају и вреднују информацију добијену из различитих медија, али и

да створе сопствену. Школска библиотека треба да обезбеди изворе информација које су

разноврсне по садржају и да их пренесе ученицима, делујући на подстицање читања и

развијање информационо-медијске писмености. Читање и разумевање прочитаног су

услови за успешан процес учења у школи. Библиотекар подстиче ученике на критичко

мишљење у одабиру, вредновању и примени информација у решавању задатака. Школски

библиотекар пружа информације и сазнања који су неопходни за успешно учествовање у

савременом друштву, заснованом на информацијама и знању. Библиотекар нуди помоћ

при учењу, препоручује књиге и изворе који свим учесницима образовног процеса у

школи омогућавају да развију критичко мишљење и да користе информације у свим

облицима. Библиотекар нарочито настоји да ученике подстиче да читају, да им приближи

књигу на различите начине (такмичења, едуковање кроз часове, презентације, размена

књига), не би ли развили критичко мишљење, знање, које ће им помоћи у формирању

личности и сналажењу у савременом друштву. То није ни мало лак посао с обзиром на то

да је интересовање за књиге међу младима сведено на низак ниво.

У наставно-васпитном троуглу родитељ је незаобилазни елемент поред наставника

и ученика. И за библиотекара је рад са родитељима драгоцен. Наставници и стручни

сарадници могу бити мотиватори у истраживању, али права подршка и снага у овом

процесу су активни родитељи, укључени у наставни процес, спремни да и сами уче и да у

грешкама туђим и сопственим не проналазе кривце, већ начин да се брже дође до циља.

Као и наставницима, и родитељима треба подршка, јер нам је време само донело велике


26

изазове – одједном су родитељи обули ципеле и психолога, и педагога, модног критичара

и спортског коментатора. Школа, а посебно библиотекари и други стручни сарадници,

могу представљати одличног савезника због могућности да остваре сарадњу и изграде

добру атмосферу око својих ученика.

Сарадња директора са стручним сарадницима (педагогом, психологом и

библиотекаром) темељ је свих активности у школи. Тиме се не подразумева само

дефинисање набавке књижне и некњижне грађе, већ и програм организовања културних

манифестација у школи и ван ње, рад на интернет презентацији школе, изради Летописа,

припремању пројеката...

Школске библиотеке су део јединственог библиотечко-информационог система

Републике Србије. Послови које обавља школски библиотекар и законска регулатива

везана за његово деловање ослања се на два министарства и два закона – Министарство

просвете, науке и технолошког развоја и Министарство културе. Истовремено, природни

савезници школском библиотекару нису само чланови школског колектива, већ и

запослени у свим установама културе, у првом реду библиотекари у јавним библиотекама,

али и колеге из домова културе, позоришта, књижевних клубова... Сарадња са

библиотекарима из јавних библиотека не само да је инструктивно-саветодавног типа, већ

увелико може да олакша сналажење библиотекара у стручним библиотечким пословима, а

истовремено покаже колико је многолика улога школског библиотекара, који сам

синтетише многа задужења, које обављају појединци у јавним библиотекама. Док се тамо

свако бави једним сегментом рада, од каталогизације, преко инвентарисања и издавања

књига, до набавке и културног програма, школски библиотекар ради све то, наравно, са

мањим захватом и за малобројне кориснике, али то не умањује његов значај и

одговорност. Сарадња са надлежним установама, јединицама локалне самоуправе

омогућује реализовање културних манифестација, интерактивне наставе и тематских

часова.

И на крају, али не мање важно – школски библиотекар мора да прати и вреднује

свој рад, напредовање, стручно усавршавање, како би стално унапређивао своју праксу,

као и сви наставници у Србији. Рад у стручним друштвима, а библиотекару у Друштву


27

школских библиотекара Србије, може олакшати терет свих ових девет области рада које

му закон прописује. Сарадња са колегама који имају исте проблеме и различита решења,

показује да нисмо сами, како нам се чини кад утонемо у свет књиге и информација.

Рад школског библиотекара је огроман и веома одговоран. Правилно усмеравање

процеса образовања и васпитања будућих генерација чини стуб наше културе, традиције,

успешности и напретка наше државе, а у свему томе библиотекар има кључну улогу.

Информациона и медијска писменост коју и ми пружамо врло је битна карика наставног

процеса. И, заиста, директор је менаџер, психолог се бави понашањем ученика и

наставника, педагог наставом, а школски библиотекари духом и културом једне школе.

Анкета о коришћењу библиотечког фонда и активностима у

читаоници библиотеке, читалачким навикама и

интересовањима ученика старијих разреда основне школе

Миле Пенков, школски библиотекар

ОШ „Десанка Максимовић“, Чокот, Ниш


Сажетак: У раду су представљени резултати анкетног истраживања изграђености

библиотечко-информационе културе, читалачких навика и интересовања ученика старијих

разреда основне школе, као и њихових ставова о коришћењу ресурса и раду библиотеке

основне школе као модерног мултимедијалног, образовног, васпитног и културног центра.


28

У њему су дати табеларни прикази и статистички показатељи који илуструју уочено стање

у тренутку анкетирања, а његова анализа показала је да постоји велики број субјективних

и објективних фактора који условљавају изградњу библиотечко-информационе културе

ученика, да су њихова читалачка интересовања различита и непостојана, а да недостатак

квалитетних информационих извора и програмских активности у читаоници библиотеке

утиче и на њихове ставове о библиотеци, о књизи и читању уопште.

Кључне речи: библиотечко-информациона култура, ученици старијих разреда,

библиотека основне школе, коришћење фондова

1.1. Проблем и предмет истраживања

Измена садржаја и форми информационих медија све више утиче на образовна

постигнућа ученика основне школе, па се поставља питање какав је квалитет

информационе и педагошке подршке школске библиотеке целини васпитно-образовног

процеса, а посебно одвијању наставе српског језика у млађим и старијим разредима. Отуда

је неопходно размотрити однос ученика према библиотеци као информационом,

образовном и културном средишту школе, као и оне најбитније аспекте изградње њихове

библиотечко-информационе и читалачке културе.

Предмет нашег истраживања јесу ставови ученика старијих разреда о књизи као

медију и њеном едукативном и естетском значају, о коришћењу библиотечког фонда,

активностима у читаоници библиотеке и раду школског библиотекара.


29

1.2. Циљ и задаци истраживања

Циљ нашег емпиријског истраживања је да се дође до прегледног скупа

информација и ставова које о школској библиотеци, књизи и читању имају ученици

старијих разреда ОШ „Десанка Максимовић“ у Чокоту (код Ниша).

У том смислу одређени су задаци истраживања који су се односили на утврђивање

чињеница и података који ће показати:

– у којој мери постојећи библиотечко-информациони извори одговарају

читалачким и образовним потребама ученика;

– како су опремљене њихове кућне библиотеке;

– колико ученици читају у свом слободном времену; шта све утиче на њихове

читалачке навике и интересовања;

– шта ученици очекују од читања као начина сазнавања истина о животу и књиге

као традиционалног медија;

– какав је однос ученика према новим, електронским и мултимедијалним изворима;

– какви су ставови ученика о раду њихове школске библиотеке.

1.3. Хипотезе и варијабле истраживања

На почетку истраживања формиране су хипотезе у складу са посебним

истраживачким интересовањима проистеклим из проблема истраживања:

а) Постојећи фонд школске библиотеке ни својим обимом, ни структуром, ни

квалитетом не задовољава потребе ученика за белетристичком, референсном и педагошко-

психолошком литературом.

б) Култура коришћења библиотечко-информационих извора код ученика старијих

разреда основне школе недовољно је изграђена, а њихова читалачка искуства су скромна.


30

Претпоставља се да више од половине анкетираних ученика нема кућну библиотеку и да

прочита годишње мање од 10 књига; ученици увиђају значај читања за сопствено

образовање; највише их занимају књиге акционог и авантуристичког садржаја, мањег

обима и једноставне, али занимљиве фабуле; на читалачке навике испитаника утичу

њихов узраст и пол; присуство аудиовизуелних и електронских медија у савременом

животу доприноси паду интересовања ученика за читање и књигу као традиционални

медиј.

в) Школска библиотека није довољно препозната као место које ће ученицима бити

инспиративно за учење, читање и забаву у слободном времену пре или после наставе.

Статус независних варијабли у нашем истраживању имали су узраст и пол

испитаника (уз положај школе у сеоско-приградском подручју, обим и структуру фонда и

материјално-техничке услове у изабраној школи).

Као зависне варијабле нашег анкетног истраживања ученика издвајају се следеће:

ставови о коришћењу ресурса школске библиотеке, раду библиотекара и читалачке навике

и интересовања ученика.

1.4. Популација и узорак истраживања

Наше анкетно испитивање ставова ученика обухватило је популацију коју су

чинили ученици старијих разреда основне школе, а определили смо се за узорак који је

чинила цела генерација ученика старијих разреда ОШ „Десанка Максимовић“ из Чокота

код Ниша у школској 2013/2014. Узорак је углавном целовит, уз могуће незнатно осипање,

које је оправдано (болест, заузетост другим обавезама). Од укупно 406 ученика из 20

одељења старијих разреда ове школе, узорак су чинили сви они ученици (њих 356) који су

били у школи на часовима када је анкета планирана и реализована.

Испитаници потичу из две сродне социјалне и културне средине, сеоске и

приградске, односно, неколико села и насеља на периферији града Ниша. Због релативне


31

удаљености од центра града и слабијих саобраћајних веза, испитаници нису чланови

градске библиотеке, па су упућени једино на своју, школску. Овакав избор узорка

(једноставног случајног карактера) извршен је у тежњи да се концентрацијом на

испитанике из јединствене социјалне, културне и образовне средине дође до података који

ће што верније илустровати збирне ставове ученика о коришћењу фонда и раду школске

библиотеке и говорити о њиховој библиотечко-информационој култури.

Табела 1: Структура ученика старијих разреда ОШ Десанка Максимовић у Чокоту

V разред VI разред VII

разред

VIII

разред

Σ

Број

ученика

98 106 105 97 406

Број

анкетираних

92 91 87 86 356

Број

девојчица

45 42 42 40 169

Број дечака 47 49 45 46 187

1.5. Методе, технике и инструменти истраживања

У емпиријском истраживању одабраних проблема користили смо статистичко-

дескриптивну методу, ради ефикаснијег сагледавања добијених информација, односно

описивања и појашњења уоченог стања и појава. У циљу рационалнијег обухватања

ставова испитаника изабрана је техника анкетирања, а основни инструмент истраживања

била је анкета.


32

Анкетна питања су била конкретна и разумљива, недвосмислена, као питања

отвореног, затвореног или комбинованог типа. Од ученика се тражило да саопште

податаке о броју књига из школске библиотеке које прочитају у току године и броју књига

у кућној библиотеци, али и ставове везане за рад библиотеке и њен фонд, за омиљене

књиге, или место књиге у генерацијском кругу (излазећи тиме из уског оквира

библиотеке, или разреда, одељења, са проширењем на кућни и породични амбијент и

окружење).

Анкетни упитници за ученике су припремљени, одштампани и класификовани за

свако одељење појединачно, а организатор истраживања стручни сарадник библиотекар је

све време пратио процес анкетирања, које је извршено уз подршку наставника српског

језика у периоду од 1-15. новембра 2013. године у ОШ „Десанка Максимовић“ у Чокоту

код Ниша.

1.6. Анализа и интерпретација резултата истраживања

Прво питање у анкети за ученике (Анкета о коришћењу библиотечког фонда и

читаонице библиотеке, о читалачким навикама и интересовањима ученика старијих

разреда) било је везано за постојање кућне библиотеке, с обзиром на то да породица и

повољни образовно/читалачки амбијент могу утицати на развој и неговање читалачких

навика и интересовања ученика.


33

Табела 2: Ако је поседујеш, колико књига има у твојој кућној библиотеци?

V разред VI разред VII разред

VIII

разред Σ

Немам

библиотеку 27 25 30 15 97

До 50 44 48 39 54 185

Од 51 до

100 10 8 13 8 39

Више од

100 11 10 5 9 35

Σ 92 91 87 86 356

(x2= 51,88788 df=9 dv=16,92 p>0,05)

Добијени одговори говоре, пре свега, о сиромашној читалачкој (културној) средини

у којој ученици живе, без много могућности да се утиче на њену промену, односно,

унапређење. Затечено стање сведочи о малим кућним библиотекама: само петина од

укупног броја анкетираних ученика поседује библиотеку са више од 50 књига (њих 74,

или 20,8%). Скромни фондови кућних библиотека наших ученика највероватније су одраз

не само социјалне и економске ситуације, већ и читалачких навика и културе родитеља

(што би могло бити предмет посебног истраживања). Своју кућну библиотечку збирку

нема скоро једна трећина ученика (97 ученика од 356 анкетираних, или 27,2 %).


34

Табела 3: Колико књига из твоје школске библиотеке успеш да прочиташ

током једне календарске године?


VIII

разред Σ

Не волим

да читам

књиге

1 5 3 6 15

Мање од 10 49 56 62 59 226

Више од 10 42 30 22 21 115

Σ 92 91 87 86 356

(x2= 14,98994 df=6 gv=12,59 p>0,05)

У одговорима на друго питање примећује се да условно постоје две групе читача, у

складу са склоностима ученика према литератури – оних којима је то школска обавеза

(група која чита мање од десет књига годишње) и оних који читају и из задовољства и

потребе за знањем. Више од половине ученика петог и шестог разреда чита мање од десет

књига годишње (44 и 43 избора), док је у седмом разреду то чак 60 избора (од 87

анкетираних ученика), што чини 69% од укупног броја седмака. У осмом разреду је то

42% (36 избора), међутим, само 21 ученик осмог разреда прочита више од десет књига

(24%), а њих шест је написало да не воли да чита књиге. Број читалаца који прочитају

више од десет књига годишње прогресијски опада од петог до осмог разреда (са 42 у

петом на 21 у осмом, тачно на половину). Интересантно је да је само 15 ученика из свих

разреда експлицитно „признало“ да не воли да чита, што чини 4,2% од укупног броја

ученика и говори о томе да ученици нису никакви „противници читања“, напротив, али да

постоје и други фактори и околности које условљавају њихов однос према књизи и

читању.


35

Табела 4: Напиши наслове три дечја часописа које си читао/ла у слободном времену

или их читаш сада (код своје куће или у школској библиотеци).

V разред VI разред VII разред VIII разред

Школарка 25 20 12 11

Витез 31 1 50 17

Ђачко доба 14 4 9 5

Мали

Политикин

Забавник

50 28 17 3

Политикин

Забавник 21 21 28 11

Браво 5 22 14 25

Хеј 4 7 7 23

Графикон 1: Напиши наслове три дечја часописа које си читао/ла у слободном времену

или их читаш сада (код своје куће или у школској библиотеци)

0

10

20

30

40

50

60

V разред

VI разред

VII разред

VIII разред


36

Одговори ученика петог разреда углавном су се односили на часописе које су

читали у млађим разредима основне школе (Школарка, Витез, Ђачко доба, Мали

Политикин Забавник), зависно од тога које су од њих примали у ранијем периоду. Од

часописа које су петаци читали раније издваја се Мали Политикин Забавник (50), док је

њихов избор у групи часописа за старији школски узраст био Политикин Забавник (21).

Овај часопис имао је исти број избора у шестом разреду, док је најчитанији у седмом (28

избора). У осмом разреду ученици се окрећу и другим часописима (и дневним листовима),

па је број избора овог листа смањен на 11.

Ученици седмог разреда издвојили су часопис Витез (50 избора) као један од оних

који познају, иако га не читају у тренутку анкетирања; то говори о значајној улози

часописа за формирање читалачких интересовања и навика у млађим разредима основне

школе. Истовремено, седмаци поред Политикиног Забавника читају и тинејџерске

часописе Браво (14 избора) и Хеј (7 избора). Ови су часописи најчитанији у осмом разреду

(Браво са 25 и Хеј са 23 избора), али интересовање за њих почиње већ од шестог разреда

(Браво са 22 и Хеј са 7 избора). Треба истаћи да су Браво и Хеј часописи намењени, пре

свега, девојчицама, па су избори углавном њихови, док се дечаци у седмом и осмом

разреду све више опредељују и за дневне листове, јер тамо налазе за њих интересантне

теме, пре свега, оне спортске.

У мањој мери читају се или се познају и други актуелни часописи за тинејџере, као

и они чија је тематика популарна наука (Национална географија, на пример), што нам

казује да су ученици заинтересовани за часописе и да би било добро претплатом

обезбедити одговарајући број и врсту, за читање у библиотеци, али и за часове српског

језика у млађим и старијим разредима.


37

Табела 5: Да ли си и (ако јеси) колико си пута користио/ла енциклопедије и речнике

из твоје школске библиотеке за тражење неопходних података и информација?

V разред VI разред VII разред VIII

разред

Σ

Нисам

користио/ла 24 20 12 11 67

Да,

неколико

пута

45 51 52 58 206

Често их

користим 23 20 23 17 83

Σ 92 91 87 86 356

(x2=9,646603 df=6 gv=12,59 p>0,05)

У одговорима ученика на ово питање добили смо информације о познавању и

коришћењу референсне грађе из школске библиотеке: њих 67 (18.8%) саопштило је да

није користило енциклопедије и речнике, а већи део ове групе чине петаци и шестаци,

који су мање времена у школи и тек ће се упознавати са библиотечким фондом и добијати

истраживачке задатке од својих наставника српског језика. У седмом и осмом разреду

само 12, односно 11 ученика није користило референсну збирку, што значи да је већина

упозната са постојањем енциклопедија и речника у библиотечком фонду, као и да их је

користила за своје потребе неколико пута (206 ученика, односно 57,8 %), или често (83

испитаника, односно 23,3 %).


38

Табела 6: Коју врсту литературе из библиотечког фонда волиш да читаш?


Дечје

часописе 41 26 13 19

Дневне

листове 3 10 13 18

Стрипове 42 37 38 25

Приповетке 9 9 15 12

Поезију 27 6 7 4

Романе 38 49 49 29

Графикон 2: Коју врсту литературе из библиотечког фонда волиш да читаш?

Ово питање ослањало се на наставни програм, будући да се од ученика очекивало

основно познавање литерарних облика, односно, разликовање књижевних жанрова. Иако

то није био тест усвојености градива из књижевности, пошло се од претпостављених

претходних знања ученика и од делимичног познавања њиховог читалачког искуства

(преко информација добијаних од наставника српског језика и из свакодневне праксе

библиотекара). Ученици петог разреда су се у ранијем периоду и у текућем првом

0

10

20

30

40

50

60

Поезију Романе Приповетке Стрипове Дечје часописе

Дневне листове

V разред

VI разред

VII разред

VIII разред


39

полугођу већ довољно упознали са поезијом и прозом (проучавање у оквиру наставних

часова и индивидуално), међутим, они су својим одговорима показали да су им драге и

оне једноставније, али атрактивније литерарне и журналистичке форме, попут стрипова и

дечјих часописа. Уочава се да од шестог разреда читање поезије у слободном времену за

ученике постаје оптерећење (пад са 27 избора на 6 у шестом, па до 4 у осмом разреду),

услед захтевности тумачења или због преласка на неке друге, за њих интересантније

литерарне садржаје. Петаци су нарочито окренути формама које обилују сликама

(стрипови, 42 избора) и слободнијих су тематских оквира (дечји часописи, 42 избора), што

опада до осмог разреда, јер ученици завршног разреда показују интересовање за оне теме

које их приближавају свету одраслих (дневни листови, 18 избора). Пад интересовања за

дечје часописе видљив је на преласку из шестог у седми разред (26 избора у шестом и 13 у

седмом разреду), као што је повећано интересовање за дневне листове (10 избора у

шестом према 13 у седмом разреду). Стрипови се читају подједнако у шестом (37 избора)

и седмом разреду (38 избора), а донекле је мања читаност у осмом (25 избора).

Табела 7: Какве би књиге волео/ла да постоје у твојој школској библиотеци?


Љубавне књиге 8 8 7 11

Авантуристичке 17 10 17 11

Смешне 7 12 10 12

Фантастика,

хорор 10 18 3 14

Стрипови 6 2 9 2

Задовољни

фондом 6 9 7 3

Без одговора 15 15 8 26


40

Графикон 3: Какве књиге би волео/ла да постоје у твојој школској библиотеци?

Разноврсност исказаних жеља ученика, назнака интересовања и њихових предлога

библиотекару говори да су им потребне књиге из свих тематских подручја која припадају

дечјем свету и пружају им знање, задовољство откривања и забаву. Генерално, они

очекују да у библиотеци пронађу књиге примерене њиховом узрасту и читалачком

искуству, а то нису само лектирна дела или белетристички хитови за децу и младе, већ и

она лагана литература, коју ће читати скоро сви ученици – чланови библиотеке (рецимо –

вицеви, биографије спортиста, стрипови...), а не једино читаоци са изграђеним укусом.

Примећује се разноликост у погледу сфера интересовања (музика, мода, спорт, техника,

информатичка технологија, аутомобили) у ученичким предлозима, као и радозналост

својствена деци. Необично је да су историјским темама, авантуристици, мистеријама и

фантастици склони подједнако и дечаци и девојчице. Ипак, једна група ученика (њих чак

64, или 16,2% анкетираних) исказала је незаинтересованост за формирање одговарајућег

књижног фонда, будући да није одговорила на анкетни захтев.

Поред одговора приказаних у табели, на питање о врсти и садржају књига које би

ученици желели у својој школској библиотеци, забележени су и следећи: „О вилама;

забавне; авантуристичке; стрипови; све што волим постоји у библиотеци; књиге које имају

0

5

10

15

20

25

30

V разред

VI разред

VII разред

VIII разред


41

замршену радњу; смешне; едукативне; више књига за девојчице; књиге са драмским

текстовима; књиге са вицевима; књиге о будућности, научнофантастичне књиге; комедије;

енциклопедије; узбудљиве књиге; кратке песмице; историјске; о животињама; о природи;

занимљиве и пуне слика; вампирске; о принцезама...“

Табела 8: Шта би предложио/ла да се уведе као активност у читаоници твоје школске библиотеке?


Гледање

филмова 9 2 5 2

Читање

часописа 1 3 5 11

Коришћење

интернета 1 3 1 2

Часови читања 6 5 7 6

Задовољан/на

сам радом

библиотеке

8 7 8 11

Не знам; без

одговора 30 44 34 30

Графикон 4: Шта би предложио/ла да се уведе као активност ученика у читаоници твоје школске

библиотеке?

0

10

20

30

40

50

Гледање филмова

Читање часописа

Коришћење интернета

Часови читања

Задовољни радом

библиотеке

Не знам; без одговора

V разред

VI разред

VII разред

VIII разред


42

У својим одговорима ученици су указали на потенцијалне активности које ће

читаоницу библиотеке прилагодити њиховим потребама и промовисати је као место

дружења и развоја креативних стваралачких енергија. Она неће бити само пулт за

позајмљивање књига, већ и алтернативно место за задовољење ширих дечјих културних и

образовних потреба: гледање филмова, цртање, илустровање књига, индивидуална и

групна истраживања, рад секција. Посебно је важно да сама деца предлажу коришћење

читаонице библиотеке за одржавање часова српског језика, часова читања (и групног

читања), састанке литерарне секције, на којима би они формирали читалачки клуб,

„састављали песме“ и „писали саставе“, разговарали о прочитаним књигама.

Иако се очекивало да буде нешто више сугестија и предлога за новине у раду

библиотеке, ученици (њих 138, или чак 38% анкетираних) су на празнинама, на месту за

одговор, дали поруку да немају много идеја о побољшању рада библиотеке, иако су неки

(сем петака, који су у школи тек два месеца) у њој повремено боравили од једне до четири

године и имају права да критички оцењују рад школске библиотеке и самог библиотекара.

Други, изабрани одговори ученика на позив да предложе новине у раду библиотеке

били су: „Да има више књига; да буде већи избор; да се енциклопедије могу понети кући;

читање дечјих романа у библиотеци; гледање тинејџерских филмова; цртање; илустровање

сваке прочитане књиге и гледање филма по књизи, ако га има; скупљање активних

читалаца; часови српског језика у библиотеци; часови читања; групно читање неке књиге;

да се сваког петка одржава час читања; акције даривања књига библиотеци; да читамо

песме својих другова и пишемо саставе; све је супер, ништа не бих предложила...“


43

Табела 9: Каква је, по твом мишљењу, корист од читања књига?


VIII

разред

Образованији смо 33 11 26 16

Богатимо речник 17 31 29 35

Боље се

изражавамо 17 19 16 18

Учимо нешто ново 21 32 33 19

Забављамо се 10 4 5 5

Не знам, никаква,

без одговора 11 8 7 14

Графикон 5: Каква је, по твом мишљењу, корист од читања књига?

Ученици су слободно и отворено изнели своја размишљања о књизи као извору

животних знања и искустава, као медију који у њима изазива низ подстицајних естетских

утисака и покреће их на креативну акцију. Поред корисности књиге у смислу поучавања и

информисања о животним процесима и другим културама, у импресијама ученика о

0 5

10 15 20 25 30 35 40

V разред

VI разред

VII разред

VIII разред


44

користима читања могу се препознати дечја радозналост и жеђ за новинама, променом

свакодневице, потреба за радостима живота и маштањима.

Трећина ученика петог разреда (33 избора, или 36%) и 26 ученика седмог разреда

(29,8%) сматра да ће читањем књига постати образованији, док то није случај са

ученицима шестог (11 избора, или само 12%) и осмог разреда (16 избора, или 18.6%). Да

се читањем „учи нешто ново“ сматра трећина ученика шестог и седмог разреда (32,

односно, 33 избора), као и 21 ученик петог и 19 ученика осмог разреда.

Сви су ученици свесни ће им читање помоћи да се боље изражавају (усмено и

писмено), као и да ће тиме обогатити свој речник; једино петаци донекле не схватају

добробит читања за развој њиховог речника – са 17 избора). Читање је за петаке и забава

(10 избора), за разлику од шестака, седмака и осмака, који то више схватају као наставну

обавезу.

Примећује се релативно велики број ученика (50 од 356, или 15%) који нису дали

одговор на задато питање, не знају одговор или сматрају да од читања нема користи.

Изабрани одговори ученика на ово питање били су следећи: „Проширујемо своје

знање; сазнајемо ново; развијамо машту и говор; богатимо речник; никаква; да научимо да

читамо и пишемо и изражавамо се; учење нових ствари; занимљиво је и испуњава ме у

слободном времену; узети неке теме за састав; писменија сам, више учим и сазнајем;

сазнајемо више речи; видим друге културе; засмејем се; добијамо знање и забављамо се;

сазнање многих поучних информација; читањем ширим машту и имам слике у својој

глави; могу нешто лепше да опишем; учим да маштам; књиге су поучне, свака на свој

начин...“


45

Табела 10: Које су то особе чију би препоруку за читање радо прихватио/ла?


Друг или

другарица 15 15 15 12

Родитељи 19 11 40 6

Библиотекар 6 9 5 7

Наставник 29 26 47 26

Сам/а бирам

књиге 71 58 43 37

Графикон 6: Ко је особа чију би препоруку за читање радо прихватио/ла?

Осмо питање обухватило је целовити дечји културни и читалачки амбијент (самим

тим и факторе и околности које утичу на читалачка интересовања ученика): генерацијски

оквир, родитељску кућу, школу са библиотеком, разред, али и оно лично социјално

окружење самог ученика. Према добијеним одговорима ученика петог разреда, види се да

нешто више препорука за читање долази од наставника (29), него од другова или

0

10

20

30

40

50

60

70

80

Друг или другарица

Родитељи Библиотекар Наставник Сам/а бирам књиге

V разред

VI разред

VII разред

VIII разред


46

другарица (15) и родитеља (19), али помало изненађује да у њима постоје таква слобода,

читалачка самосвест и спремност да сами бирају књиге које ће читати (71). Интересантно

је да број избора за самостално бирање књига опада са узрастом, па је у шестом разреду

58, у седмом 43, а у осмом разреду 37, што може говорити да се ученици петог разреда

више него старији другови и другарице ослањају на неки унутрашњи глас и имају жељу да

експериментишу и истражују, док су ови други склонији да прихвате препоруку са стране.

Уопште, највише поверења ученици имају у наставнике (више од 26 избора у сваком од

разреда, а 47 у седмом), а константан је и број препорука за читање од стране другова или

другарица. Квантитативно посматрано, најмање препорука (6 избора у петом, 9 у шестом,

5 у седмом и 7 у осмом разреду) ученици добијају од стручног сарадника библиотекара,

што је знак да из неких разлога није успостављено веће међусобно поверење и да

библиотекар нема значајнији утицај на читалачко опредељивање ученика.

Табела 11: Ко су особе којима обично кажеш своје утиске о прочитаној књизи?


Друг или

другарица 61 47 50 35

Родитељи 29 20 14 11

Библиотекар 2 1 1 1

Наставник 33 26 36 21


47

Графикон 7: Ко су особе којима обично кажеш своје утиске о прочитаној књизи?

Одговори ученика на ово питање требало би да покажу каква је рецепцијска и

комуникациона подршка коју они као релативно неискусни читачи очекују у свом

окружењу (породичном, генерацијском, школском). О прочитаној књизи ученици петог

разреда најчешће разговарају са својим вршњацима, односно, друговима и другарицама

(61), што је и очекивано, али и са наставницима и родитељима (скоро подједнак број

избора: 29/33), са којима су у свакодневном блиском контакту. Приметно је да

интересовање ученика за разговор са вршњацима, родитељима и наставником опада у

шестом разреду, а повећава се у седмом, где очигледно постоје потешкоће са разумевањем

прочитаног и потреба за подршком. За осми разред карактеристично је затварање у себе,

уздржаност, смањење комуникације и дијалога са онима који су донедавно били особе

којима су се износиле импресије и ставови о прочитаној књизи. Међутим, остаје отворено

питање везано за устручавање ученика шестог, седмог и осмог разреда да са наставницима

српског језика разговарају о проблемима разумевања и тумачења лектире, јер она

представља њихову наставну обавезу. Уз то, постоји могућност да ученици додатне

информације у вези са њеном обрадом потраже управо у школској библиотеци, што значи

да недостаје и потпора стручног сарадника библиотекара (само два избора у петом и по

један у осталим разредима).

0

10

20

30

40

50

60

70

Друг или другарица

Родитељи Библиотекар Наставник

V разред

VI разред

VII разред

VIII разред


48

Табела 12: Шта најчешће радиш у свом слободном времену?


Читам 45 24 11 13

Играм компјутерске

игрице 36 31 34 27

Бавим се спортом 3 12 6 11

Играм се са друговима и

другарицама 18 13 9 10

Гледам филмове 46 23 27 39

На интернету сам 3 2 1 7

Гледам телевизију 3 10 8 4

Графикон 8: Шта најчешће радиш у свом слободном времену?

Ово питање се односило на културу коришћења слободног времена ученика, уз

могућност вишеструког избора, са основним циљем да се утврди степен учешћа читања и

његов однос према другим свакодневним активностима.

Према исказаним резултатима, читање као изабрана активност у слободном

времену ученика условљено је индивидуалним потребама и интересовањима. Читање је,

0 5

10 15 20 25 30 35 40 45 50

V разред

VI разред

VII разред

VIII разред


49

према датим одговорима ученика петог разреда (45 избора), у равноправној позицији у

поређењу са гледањем филмова (46 избора) и играњем на рачунару (36). Међутим, у

шестом разреду је број избора читања као активности преполовљен (24), док је у седмом и

осмом разреду четири пута мањи (11 и 13 избора). То говори о прогресијском опадању

заинтересованости ученика за читање и окретању неким другим, за њих такође важним

изборима, најчешће везаним за игру (на рачунарима или са друговима и другарицама), за

гледање телевизије или бављење спортом.

Табела 13: Да ли више волиш најпре да прочиташ књигу по којој је снимљен филм

или да прво погледаш филм па да прочиташ књигу?


Да прво

прочитам

књигу

44 40 36 28

Да прво

погледам

филм

48 51 51 58

Постоји условна подељеност на оне који су усмерени према једном или другом

медију и прво прочитају књигу или прво погледају филм. Свакако, то зависи и од самих

ученика, природе њихове рецепције књижевног и филмског дела. У свим разредима већи

је број оних који воле да прво погледају филм, па да прочитају књигу по којој је он рађен,

а примећује се да је са старијим узрастом све мањи број оних који би најпре прочитали

књигу (од 44 избора у петом до 28 у осмом разреду).


50

Табела 14: Зашто више волиш прво да прочиташ књигу?


Боље разумем

о чему се

ради

25 16 29 6

Тако ми је

занимљивије 16 15 10 16

Табела 15: Зашто више волиш да прво погледаш филм?


Боље разумем

о чему се ради 18 26 23 26

Тако ми је

занимљивије 22 10 14 24

У свом опредељивању за читање књиге, односно, гледање филма због бољег

разумевања или занимљивости уметничке форме, ученици су подељени, али можемо да

закључимо да су им оба медија подједнако блиска, вредна и потребна. Основни разлог

што ученици петог, шестог и седмог разреда прво читају књигу па гледају филм јесте што

боље схватају фабулу и разумеју поступке и особине ликова. То, међутим, не важи за

осмаке, који радњу књижевног дела лакше и боље разумеју из његове екранизације,

неголи из оригиналног текста (26 према 6 избора). Један од разлога што се мање петака (у

односу на ученике осталих разреда) опредељује за гледање филма може бити и то што они

не поседују довољно изграђену филмску културу, као и потребну зрелост и способност да

адекватно поимају и разликују стварно и виртуелно.

У одговорима ученика дат је опис доживљаја књиге као традиционалног извора

корисних образовних и искуствених информација и филма као изазовног аудиовизуелног

медија, са посебним уметничким вредностима и атрактивношћу.


51

У свом избору између првенства једног или другог ученици су дали занимљиве

аргументе:

а) Више волим да прво прочитам књигу.... – „...зато што кад читам богатим речник;

зато што обично додају још неке детаље и лакше ми је кад прво читам па погледам филм;

могу да замишљам ликове по својој жељи, а ако прво погледам филм није ми занимљиво

да читам; занимљивије ми је; учим се брже да читам; ако не схватим кад прочитам,

схватићу у филму; прво да бих видео шта се ради, а затим да видим како је то урађено у

филму и какве су разлике; сматрам да имам већи доживљај и много више маште када

читам...“

б) Више волим да прво погледам филм.... – „...зато што тако боље запамтим; зато

што ме више опушта; зато што ми је тада лакше да прочитам књигу, уколико знам о чему

се ради; зато што прво желим да погледам занимљиве делове; зато што мислим да филм то

даје опширније; зато што одмах имам слику у глави; кад погледам филм, после ми је лако

и брже прочитам књигу; зато што је занимљивије да гледам људе који глуме него слова;

забавније је; тако ми је лакше да разумем књигу...“


52

Табела 16: Шта највише волиш у књигама које си прочитао/ла или планираш да читаш ускоро?


Да књига не буде много

дугачка 29 29 38 23

Радња треба да буде

занимљива и неизвесна 39 59 49 35

Радња треба да буде

смешна 69 47 57 52

Главни ликови су добри 34 17 13 10

Главни ликови су

храбри, боре се за

правду, љубав, своју

породицу и народ

56 46 44 40

Важно ми је ко је књигу

написао, а не о чему

књига говори

6 6 3 4

То што је књига нова и

лепо илустрована 8 14 15 10

Графикон 9: Шта највише волиш у књигама које си прочитао/ла, или планираш да читаш ускоро?

Једно од значајнијих питања у нашој анкети било је оно везано за основну

рецепцију књижевног дела (тема, врста и занимљивост фабуле, особине ликова, поруке,

0 10 20 30 40 50 60 70 80

V разред

VI разред

VII разред

VIII разред


53

стилске вредности, графичко уређење). У одговорима ученика уочавамо да се највише

њих опредељује за живот посматран из призме хумора (69 избора у петом, 47 у шестом, 57

у седмом и 52 избора) и књижевне ликове као узоре (56 избора у петом, 46 у шестом, 44 у

седмом и 40 у осмом разреду), док су у другом пољу важности лепота писане речи и

књига као ликовни и естетски објекат (ово је од значаја за шестаке и седмаке, са 14 и 15

избора). Књижевни јунаци који импонују ученицима показују храброст у решавању

животних проблема, у борби за правду, љубав, своју породицу и народ, али су и оличење

добра (што је посебно важно за петаке (34 избора).

Ученици петог и осмог разреда воле да радња књижевног дела буде занимљива и

неизвесна (39 и 35 избора), али су у том погледу много захтевнији шестаци и седмаци (59

и 49 избора), што одговара њиховом активизму и младалачком животном узрастању.

Трећина петака и шестака (по 29 избора) сматра да обим књиге утиче на отежану

рецепцију садржаја, а то поткрепљују и седмаци (са 38 избора). Пошто су нешто мањег

обима дела која као актуелну лектиру читају осмаци (а они сами су зрелији), то за њих

обим књиге није превише значајан (23 избора). Ипак, овим одговорима ученици старијих

разреда индиректно указују на потребу сажетости књижевног дела за децу и младе,

односно примерености садржаја у погледу квантитета грађе (преко растерећења од

сувишних детаља или компликованих структурних решења).

Док је за петаке и шестаке од значаја ко је аутор дела (по 6 избора), за седмаке и

осмаке је важније о чему књига говори, чиме исказују одређену зрелост и критички став

према оном што су прочитали или то планирају (3, односно 4 избора).

1.7. Закључци о резултатима истраживања

Истраживање коришћења библиотечких ресурса, као и библиотечко-информационе

културе, читалачких навика и интересовања ученика старијих разреда – значајно је са

становишта процене степена библиотекарове подршке култури читања и стицања знања


54

ученика, развоја праксе школског библиотекарства и унапређења наставе српског језика и

књижевности у основној школи.

У разматрању остварености постављених хипотеза можемо утврдити следеће:

а) Хипотеза да постојећи библиотечко-информациони извори у школској

библиотеци не могу задовољити потребе ученика за лектирном, белетристичком,

методичком и стручном литературом доказана је.

Одговори добијени од ученика старијих разреда говоре да се референсни извори из

школске библиотеке веома ретко користе и да се углавном чита она обавезна лектира

(уколико је има у потребном броју у самој библиотеци), јер нема довољно нових

белетристичких издања за децу и младе, са садржајима примереним овом узрасту. То је

илустровано податком да је само 7% ученика старијих разреда задовољно фондом своје

школске библиотеке.

У прилог чињеници да се фондови библиотека основних школа не користе у

довољној мери (односно да је мали број позајмљених и прочитаних књига у току школске

године) говори чињеница да скоро половина анкетираних ученика годишње прочита мање

од 10 књига из своје школске библиотеке.

б) Наша хипотеза да је библиотечко-информациона култура ученика неизграђена и

да су њихова читалачка искуства сиромашна потврђена је делимично.

Потхипотеза да више од половине анкетираних ученика нема формирану кућну

библиотеку није доказана, јер библиотеку поседује 72,8% ученика.

Остварена је у потпуности наша претпоставка да више од половине ученика

старијих разреда чита мање од десет књига годишње.

Читалачке навике ученика су непостојане а интересовања разноврсна, јер су ове

категорије условљене одређеним генерацијским (узрасним и развојним) и

општекултурним факторима. Уз значајан утицај родитеља и наставника српског језика,

оне зависе и од текућих школских (наставних и ваннаставних) задатака и обавеза.

Потхипотеза да ученици увиђају значај читања за сопствено образовање није у

потпуности доказана, јер је та тврдња заступљена у одговорима једне трећине ученика

петог и седмог разреда, док је то став само 12% ученика шестог и 18,6% ученика осмог


55

разреда. Овоме у прилог говори и релативно велики број ученика (15%) који нису ни дали

одговор на постављено питање „Каква је, по теби, корист од читања?“ – не знајући га, или

можда сматрајући да од читања нема користи. Недоказаност ове потхипотезе потврђује и

податак да чак 64 ученика није дало одговор на питање: “Какве књиге би волео/ла да

постоје у твојој школској библиотеци?“

Са ретким изузецима (има само 4,2% оних који признају да не воле да читају5), за

ученике старијих разреда основне школе књига је медиј из кога уче о животу, односно

стичу знања неопходна за лични развој и разумевање сопственог места у свету: трећина

испитаника сматра да читањем богати свој речник, а једна четвртина да читајући постају

образованији.

Потврђена је потхипотеза да ученици старијих разреда воле књижевна дела са

животном и авантуристичком тематиком, са књижевним ликовима који личе на њих

(узрастом, физичким изгледом) и поседују позитивне карактерне особине, исказујући

доброту, храброст, упорност и праведност (186 испитаника, или 52%).

Наша претпоставка да су ученицима блиска дела сажете садржине (мањег обима) и

без много дигресија и дескрипције (119 испитаника) и да највише књиге са једноставном

али занимљивом фабулом и смешном садржином (141 испитаник) – у потпуности је

доказана.

Потхипотеза да постоји утицај пола на читалачка интересовања ученика доказана је

делимично, и то кроз предлог књига које би ученици волели да постоје у школској

библиотеци (где је 20%, или 34 од 169 анкетираних девојчица навело као одговор:

„љубавне књиге“), и кроз избор часописа за тинејџере, у којима су доминантне тзв.

„женске теме“ (модна, музичка и филмска естрада, проблеми младих, хороскоп и слично)

5 Као илустративан, овде можемо изнети један од резултата истраживања „Читалачке навике средњошколаца

у Србији“, спроведеног 2007. године, према коме 12% средњ ошколаца „не чита књиге“, а „21% чита само

лектиру“, те да „17% средњошколаца не воли да чита“, а њих 7% „мрзи да иде у библиотеку.“ (Видети у:

Зора Крњајић, Ивана Степановић и Драгица Павловић Бабић, „Читалачке навике средњошколаца у Србији“, у: Зборник Института за педагошка истраживања бр. 2/Децембар 2011, стр. 266-282.

(http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0579-6431/2011/0579-64311102266K.pdf (преузето: 12.5.2014))

http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0579-6431/2011/0579-64311102266K.pdf


56

– Браво (56 испитаница и 10 испитаника) и Хеј (36 испитаница и 5 испитаника). Иако у

занемаривом броју (14), има девојчица које као и дечаци воле да читају узбудљиве

акционе, хорор, фантастичне и криминалистичке романе.

У складу са убрзаним темпом развоја информационо-комуникационих технологија

у нашем времену, појам „информациони извори“ све више се проширује са оног

традиционалног штампаног на поље масовних медија, филма и интернета. Наша

претпоставка да је утицај аудиовизуелних и електронских медија допринео паду

интересовања за књигу и читање – није потпуно доказана, јер добијени подаци показују да

је то тачно једино код ученика осмог разреда, који у слободном времену највише гледају

филмове (њих 39 од укупно 86 анкетираних), уз играње компјутерских игара (27). На

другој страни, петаци скоро подједнако читају књиге (45) и гледају филмове (46), а уз то

воле и да се играју сами на рачунару и заједно са другарима. Ипак, пад читаности почиње

од шестог разреда, када ученици покушавају да се баве свим оним што је за њих тада

интересантно и изазовно и што их покреће на акцију.

Што се тиче односа књиге и филма који је по њој снимљен, примећује се да је до

седмог разреда подједнак број избора оних који воле да прочитају прво књигу или

погледају прво филм (петаци – 44:48, шестаци – 40:44, седмаци – 36:45), док у осмом

разреду филм постаје доминантна медијска форма која привлачи ученике (52 испитаника),

а читање књига схвата се пре свега као наставна обавеза (28 испитаника).

Полазећи од чињенице да је коришћење библиотечких извора из фонда библиотеке

недовољно и несразмерно могућностима, може се закључити да постоји да постоји

потреба за чешћим и дужим боравцима ученика у читаоници библиотеке и повећањем

броја позајмљених књига, за побољшањем њихових читалачких навика, односно,

унапређењем књижевног укуса.

До повећања броја прочитаних књига и промене односа ученика према читању

може доћи у будућности, заједничким залагањем и радом наставника, родитеља,

библиотекара и самих ученика.

б) Наша хипотеза да школска библиотека није довољно препозната као место које

ће ученицима бити атрактивно и инспиративно за учење, читање и забаву у слободно


57

време у потпуности је доказана. То се види и из податка да више од трећине испитаника

није дало никакав предлог нових активности у читаоници школске библиотеке. Ипак,

поред више од десет процената „задовољних радом библиотеке“, има и оних који би у њен

рад увели новине, попут часова читања и гледања филмова, играња шаха...

На основу резултата добијених из анкете са ученицима, може се закључити да

најмање додатне подршке у њиховим читалачким активностима они добијају од школског

библиотекара (коме је то, сем традиционалног библиотечко-информационог пословања, у

„опису посла“, односно, у садржају васпитно-образовног рада са ученицима). Јер, најмање

препорука за читање (7,6% од анкетираних 356 ученика старијих разреда) ученици очекују

од стручног сарадника библиотекара, што је знак да из неких разлога није успостављено

веће међусобно поверење, и да библиотекар има врло мали утицај на опредељивање

ученика за одређену тему или књигу.6

Недостатак подршке стручног сарадника библиотекара присутан је и код

опредељивања за особу којој се обично кажу лични утисци о прочитаној књизи: само 5

избора ученика у свим разредима (1,4% од 356 анкетираних ученика). То показује или да

ученици немају довољно поверења у библиотекара, да немају могућности да му се обрате,

или, пак, да не постоји одговарајући програм васпитно-образовног рада стручног

сарадника библиотекара са ученицима.

Разлог за ову појаву у петом разреду може се наћи у релативно кратком времену

откако су ученици у новој средини (два месеца) и њиховом недовољном поверењу у

библиотекара, као особе коју су тек упознали; поред тога, више од две трећине ученика у

млађим разредима није имало прилике да чешће борави у читаоници библиотеке. Али, и

резултат избора ученика осталих разреда указује на слично стање, сугеришући да

6 Слични резултати добијени су и у истраживању „Читалачка интересовања ученика основних и средњих

школа у Срему“ Снежане Лађиновић, где се наводи да је ученику у одлучивању за одређену књигу много

значајнија препорука друга или наставника, а не онога од кога би се то требало очекивати – библиотекара, а

да је само препорука родитеља бројчано мањи избор ученика. На сродно питање, везано за особу с којом

ученици најрадије разговарају о књизи, библиотекар се налази на последњем месту у избору ученика.

(Видети у: „Школске библиотеке у теорији и пракси: зборник радова са семинара за библиотекаре у

средњим основним школама Срема 1994-2009“, Васанта: Нови Сад, 2009, стр. 123-131).


58

библиотекар мора бити много активнији у погледу остваривања боље комуникације са

ученицима, у складу са његовим програмским обавезама и могућностима подршке.

Према добијеним подацима, допринос школског библиотекара изграђивању

читалачке културе ученика је незадовољавајући и умногоме заостаје за оним који добијају

од учитеља и наставника српског језика (што се потврђује и у одговорима ученика

старијих разреда на питања о особама чију би препоруку за читање радо прихватили или

којима би поверили своје утиске о прочитаној књизи).

У процесу континуираног грађења библиотечко-информационе културе ученика,

ипак, постоји отворен простор за иницијативу или самосталне активности сваког од

стручних сарадника библиотекара, што умногоме зависи од личних професионалних

хтења и напора, свести о сопственој одговорности и обавези према свим учесницима

васпитно-образовног процеса у основној школи, а, пре свега, према ученицима.

Практична важност оваквих истраживања је и у томе што ће њихови резултати

помоћи стручним сарадницима библиотекарима да се боље упознају са ученицима

старијих разреда, стеченим навикама, читалачким укусом и потребама, и да на директан

начин (кроз дијалог, на часу библиотекарства или српског језика) сагледају њихов однос

према књизи и актуелним књижевним токовима. Када библиотекар сазна жеље чланова

своје библиотеке, он може направити план деловања у циљу сврсисходније набавке и

постепеног подизања нивоа читалачке и библиотечко-информационе културе ученика.

Литература:

1. Вучковић, Жељко и Нада Тодоров. „Коришћење школских библиотека као фактор

успешности ученика“. Педагогија 4 (2008), стр. 694-700.

2. Крњајић, Зора, Ивана Степановић и Драгица Павловић Бабић. „Читалачке навике

средњошколаца у Србији“. У Зборник Института за педагошка истраживања 2

(децембар 2011), стр. 266-282. http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0579-6431/2011/0579-

64311102266K.pdf (преузето: 12.5.2014)




59

3. Лађиновић, Снежана. „Читалачка интересовања ученика основних и средњих школа у

Срему“ У: „Школске библиотеке у теорији и пракси: зборник радова са семинара за

библиотекаре у средњим основним школама Срема 1994-2009“. Нови Сад: Васанта, 2009,

стр. 123-131.

4. Митрић, Марина. „Анализа услова у школским библиотекама у Републици Србији“.

Настава и васпитање 1 (2009), стр. 146-159. http://www.pedagog.rs/nastava i

vaspitanje/2009-1/analiza rada u skolskim bibliotekama.pdf. (преузето: 2.11.2012.)

5. Митрић, Марина. „Коришћење фондова и услуга школских библиотека у Србији“.

Панчевачко читалиште 16 (мај 2010), стр. 27-35.

http://citaliste.rs/casopis/br16/mitric_marina.pdf (преузето: 11.11.2012)

6. Митрић, Марина. „Школске библиотеке у Републици Србији – основни показатељи

садашњег стања и предлози мера за унапређење“.

http://www.nbs.bg.ac.yu/view_file.php?file_id=1412 (преузето: 13.5.2013)

7. Трајковић, Борјанка. Савремена школска библиотека у средишту образовно-васпитног

процеса. У: Наше стварање: зборник радова са Осмог симпозијума са међународним

учешћем „Васпитач у 21. веку“. Алексинац: Висока школа за васпитаче струковних

студија, 2013, стр. 172-179.

http://www.pedagog.rs/nastava

http://citaliste.rs/casopis/br16/mitric_marina.pdf


60

Увод у тему броја

Школски библиотекар у години јубилеја

Нови број Школског библиотекара излази у години тако значајних јубилеја као

што су 900 година од владавине великог жупана Стефана Немање, али и 200 година од

објављивања најзначајнијих Вукових дела, Писменице и Пјеснарице, затим 150 година од

смрти Вука Стефановића Караџића, 150 година од рођења Бранислава Нушића, 100 година

од почетка Првог светског рата, 100 година од Нишке декларације, 100 година од рођења

патријарха Павла, 100 година од смрти Стевана Стојановића Мокрањца, 100 година од

смрти Јована Скерлића, 100 година од првог филма Чарлија Чаплина „Making a

Living“. Истовремено, школска 2013/14. година обухвата и 1700. годишњицу Миланског

едикта и 200 година од рођења Петра Петровића Његоша.

Школски библиотекар у години јубилеја тема је која се сама наметнула.

Библиотекарима је свака година јубиларна, али су неки до нас од јубилеја направили

целогодишњу акцију која је покренула школу.

Маја Радоман Цветићанин,

уредник листа Школски библиотекар

[email protected]



61

Пројектна настава У част Душана Радовића

Снежана Драгичевић, библиотекар

ОШ „Иво Андрић“, Београд

[email protected]

Сажетак: Пројектна настава У част Душана Радовића настала је из жеље да

часови лектире буду занимљивији и креативнији и да настава буде заснована на

интересовањима и предзнањима ученика. Анализирајући Наставни план и програм за

трећи разред основне школе, уочили смо да ученици могу да обрађују лектиру по

слободном избору. Избор ученика био је Душан Радовић, његова поезија, драма и

афоризми.

Кључне речи: пројектна настава, истраживачки задаци, Душан Радовић, драма,

поезија, афоризми

Душан Радовић тридесет година није међу нама, али његове песме, драме и

афоризми су свуда око нас. Ту је Добро јутро, Београде, Поштована децо, Кађа и Нађа,

Страшан лав... И због свих тих стихова, ликова и афоризама који нам измамљују осмехе и

топлину, пројектну наставу смо назвале у У част Душана Радовића.

Пројектна настава је реализована на три начина:

- на часовима у школи;

- на ваннаставним активностима и

- кроз самосталан рада ученика ван школе.


62

Пошле смо од тога да ученици добију задатке које ће решавати самостално или у

групи и на крају пројекта презентовати резултате свог рада. У циљу да рад ученика буде

креативнији и занимљивији, пошле смо од идеје да лектиру обраде кроз истраживачке

задатке, мултимедијане садржаје, глуму, плес, цртање, певање итд. и да на тај начин

релизујемо циљеве пројектне наставе:

- осамостаљивање ученика у проналажењу података и решавању задатака кроз израду

пројекта;

- навикавање ученика на тимски рад, сараднички однос, на истраживачку организацију

рада и поштовање рокова;

- оспособљавање ученика за уметнички доживљај дела Д. Радовића;

- богаћење речника кроз читање радио-драме, поезије и афоризама;

- стварање жеље код ученика да читају песме, драме и афоризме;

- развијање маште и креативности кроз израду сценографије за представу, кроз

илустарације и кроз примену програма за компоновање и певање – Songsmith;

- усавршавање ученика у новим медијима, у коришћењу нове технологије (интернет као

база података, израда ПП презентације, Songsmith у настави);

- упознавање ученика са програмом Трагом Душана Радовића, ауторке Јасминке

Петровић кроз емисују Мој Београд - Трагом Душана Радовића;

- упознавање ученика са местима и установама у Београду које су у вези са животом и

радом Д. Радовића;

- оспособљавање ученика да кроз саморефлексију сагледају вредност властитог искуства у

датом процесу и практичну вредност својих знања.

Све активности пројектне наставе реализоване су кроз пет основних етапа:

1. Избор и израда пројектног задатка У част Душана Радовића;

2. Разрада пројекта;

3. Сређивање резултата;

4. Презентација;

5. Вредновање пројекта.


63

У оквиру прве етапе изабрана је тема пројектне наставе, а затим је тема подељена на

четири подтеме:

а) Живот и дело Душана Радовића;

б) Драмски комад Капетан Џон Пиплфокс;

в) Поезија Кађа и Нађа;

г) Афоризми.

На основу подтема, формиране су четири групе за рад. Ученици су приступали

групи према својим инересовањима, нпр. уколико их је занимао живот и дело Д. Радовића

они су приступили тој групи. Свака група је добила задатке, одређени материјал за рад и

смернице за самостално обављање задатака. Ученици су у оквиру групе поделили задатке

и дали своје предлоге за презентацију резултата (час, приредба, представа).

У другој етапи ученици су решавали своје задатке у групи. Ученицима је једним

делом био обезбеђен материјал за рад, а за остале податке упућивани су да самостално

траже различите изворе (школска библиотека, градска библиотека, интернет...). На часу

српског језика ученици су гледали емисију Студија Б Мој Београд - Трагом Душана

Радовића и кроз емисију су се упознали са програмом Јасминке Петровић Трагом Душана

Радовића и местима и установама у Београду која су у везана за Душана Радовића или

Душан Радовић за њих.

На часу музичког интерпретирали су песме Д. Радовића у програму Songsmith, а у

оквиру ликовне секције и ваннаставних активности правили су сценографију, вежбали

глуму, плес и правили пауер-поинт презентацију о Д. Радовићу. Кроз ове задатке ученици

су изражавали и развијали своју креативност и маштовитост.


64

Слика 1. Израда сценографије Слика 2. Израда сценографије

Слика 3. Извођење песама уз програм Songsmith

Сређивање података, тј. трећа етапа, била нам је генерална проба. Проба часа у

школској библиотеци ученика из групе Живот и дело Д. Радовића и проба приредбе током

које се презентују сви остали резултати ученика.

Слика 4. Проба часа у школској библиотеци


65

Презентација радова, четврта етапа, реализована је на два начина:

1. Час у школској библиотеци Живот и дело Душана Радовића;

2. Приредба у свечаној сали школе У част Душана Радовића.

Група ученика која је проучавала живот и дело Д. Радовића презентовала је свој

рад ученицима из одељења. Поред пауер-поинт презентације, коју су направили уз нашу

помоћ, приредили су и изложбу књига Д. Радовића и позвали другове да читају и његова

друга дела. Кроз други облик презентације, приредбу, ученици су резултате свог рада

приказали родитељима, друговима из школе, наставницима и стручним сарадницима. Ови

облици презентације ученике су веома оснажили за јавни наступ.

Слика 5. Извођење представе Каћа и Нађа Слика 6. Извођење представе Капетан Џон Пиплфокс

У петој етапи ученици су кроз разговор оценили читав процес и своју улогу и

допринос пројекту. Изнели су да су били веома мотивисани за рад и самостални у раду, да

је било проблема током сарадње у групи, али да су их решавали сами или уз нашу помоћ.

Њихова презентација радова, поткрепљује све то и показује и ниво стечених знања и

вештина током пројекта.

Пројектна настава је захтевнији облик рада, за њену реализацију потребно је доста

времена и велика ангажованост наставника, али је веома драгоцена јер омогућава

ученицима да стичу вештине и знања као што су самосталност у раду, навикавање на

сараднички однос, планирање, поштовање рокова, сагледавање вредности властитог


66

искуства и знања у пројекту. Поред тога, подстакли смо ученике да читају песме, драме и

афоризме, да развијају медијску писменост, критичко читање, креативности и да уживају

усвајајући нова знања. Пројектна настава најчешће се реализује са ученицима старијих

разреда, али наше искуство је показало да и млађи ученици могу да буду веома успешни.

Неопходно је прилагодити задатке искуствима и предзнањима ученика, мало се више

ангажовати и преузети одређене активности, а резултати неће изостати.

Час лектире може да изгледа и овако, као пројекат у коме смо сви уживали. Ови

ученици сада су четврти разред и ми, већ традиционално, њихова учитељица и ја, овако

обрађујемо лектиру. Ове године то је била интегрисана настава Век по век, средњи век,

лектира од које смо пошли је Књига за Марка, Светлане Велмар Јанковић. Часови су се

само низали: српски, ликовно, музичко, природа и друштво, физичко и тако два дана.

Имали смо госте, придружили су се и родитељи ученика и тако наше школске приче

расту.


67

Школа, позориште и телевизија: библиотекар у години јубилеја

Слађана Галушка, библиотекар

ОШ „Милорад Мића Марковић“, Мала Иванча


Сажетак: Обележавање годишњица, важних дана и догађаја прилика су да

библиотекар оствари задатке из свих области рада. У мом раду школска 2013/2014. година

то потврђује – обележена су два велика јубилеја, годишњица рођења Његоша и Нушића,

кроз два школска пројекта, веома важна и за ученике, наставнике и целокупни рад школе.

Кључне речи: пројекти, јубилеј, годишњица, обележавање, библиотекар, сарадња,

интердисциплинарна настава

Активности за обележавање годишњица, важних дана и догађаја су за мене веома

важне, будући да се кроз њих остварују задаци из свих области рада библиотекара: рад са

ученицима, сарадња са наставницима и родитељима, промоција рада школе, стручно

усавршавање... Сваке године то је прилика да направим помак у раду, да применим

другачије методе и да заједно са ђацима и колегама остварим нешто што и није било

планирано или је много боље од идеје у плану.

Школска 2013/2014. година ће у мом портфолију бити забележена као година која

је донела професионално и лично задовољство оствареним активностима и која је



68

потврдила да је посао школског библиотекара разноврстан, креативан, занимљив и леп,

осим што је захтеван и напоран. Међу реализованим активностима су и обележавања два

велика јубилеја, годишњица рођења Његоша и Нушића, које су биле веома важне и за

ученике, наставнике и целокупни рад школе. Оне су допринеле повећању интересовања

ученика за читање и рад у школским пројектима (тимски рад, истраживање, развијање

информационе и медијске шисмености), а наставницма су донеле успешне часове,

одличну сарадњу (са ученицима и међусобно), стручно усавршавање и промоцију рада.

Школа и телевизија

Све је започело у јесен 2013. године планирањем програма за обележавање

двестогодишњице рођења Његоша кроз пројекат који би повезао садржај више предмета,

као и наставни план и програм са програмом рада библиотекара, што се види у циљевима

пројекта:

- стицање знања о животу и раду П. П. Његоша кроз интердисциплинарну наставу;

- развијање тимског рада на релацији ученик-ученик, ученик-наставник и наставник-

наставник;

- развијање информатичке, информационе и медијске писмености.

У реализацију пројекта укључено је неколико наставника и ученици седмог и осмог

разреда, а да би се остварили циљеви била је потребна, пре свега, одлична сарадња

библиотекара и наставника и сарадња међу наставницима, а онда и заједничко

мотивисање ученика да се неколико месеци баве одређеном темом на часовима редовне

наставе, слободних активности и часовима са библиотекаром.

Међународни дан писмености 2013. године био је посвећен теми Писмености за

21. век, па сам крајем септембра и почетком октобра одржала заједничке часове у вишим

разредима са наставницима грађанског васпитања, информатике и рачунарства и српског

језика на тему Медијска и информациона писменост. Разговарали смо са ученицима о


69

присутности медија у свакодневном животу и њиховој улози, врстама и жанровима и

разумевању и креирању медијских порука. Сазнали смо да деца од медија највише користе

интернет и нешто мање телевизију, углавном за забаву и дружење. То је била прилика да

ђаке осмог, али потом и седмог разреда, усмеримо на коришћење тих медија за стицање

нових знања, самостално истраживање и решавање задатака/проблема. Ученицима су

препоручени одређени електронски извори информација у вези са животом и радом

Његоша (текстови, фотографије, телевизијске и радио емисије, филмови...), а требало и да

сами пронађу додатне информације у вези са задатом темом. Осим тога, на часовима смо

разговарали са ученицима о телевизији као медију, о телевизијским жанровима, о томе

како се праве емисије, ко све учествује у њиховом стварању и како се о једној теми може

направити више медијских порука. Упутили смо их како да критички размишљају о

медијским порукама и да их анализирају и разумеју, а онда смо их подстицали да буду

креативни и сами стварају медијске поруке.

И тако смо дошли до идеје да у нашој школи оснујемо телевизију и програм за

обележавање 200 година од рођења Његоша организујемо кроз неколико телевизијских

емисија. Требало је да се о материјалу који имамо размишља на други начин, да се уведе

терминологија телевизија, да направимо редакције, одредимо ко су уредници, водитељи,

спикери, сценаристи, режисери и сл.

Резултат тромесечног рада биле су многобројне активности у којима су и ученици

и наставници стицали знања и показали креативност и организациону способност и веома

успешан јавни час у Малој Иванчи, урађен кроз емисије школске телевизије ТВМ3:

1. Долазак у прошлост – Прилика да се гледаоци врате у прошлост кроз документарни и

играни програм.

2. Времеплов – Рађена је по тексту Љубомира Ненадовића Писма из Италије, а у њој се

преплићу историја, уметност и фантазија, док је Његош представљен кроз медиј близак

публици 21. века. Ликови из Горског вијенца приказани су као наши савременици у

емисијама ТВ дуел и Вести.

http://osmiloradmarkovic.edu.rs/strane/projekti/njegos/dolazak/

http://osmiloradmarkovic.edu.rs/strane/projekti/njegos/vremeplov/


70

3. Озбиљни разговори – Интервју са учесницима пројекта о припреми програма и део

вредновања пројекта.

После премијере ученици осмог разреда су, заједно са наставницима и са мном,

припремили презентацију у којој су кроз фотографије и кратке коментаре представили ток

припреме и сам јавни час. Та презентација је искоришћена за почетак јавног часа у Малом

Пожаревцу (други објекат школе). Оба јавна часа су била изведена пред публиком,

ученицима и наставницима и били су прилика и за стручно усавршавање у школи.

Презентација пројекта

Обиман материјал настао током реализације пројекта представљен је јавности на

сајту школе, на посебној страни са многобројним прилозима, а да бисте се упознали са

свим постигнућима овог пројекта, погледајте презентације са часова у Малој Иванчи и

Малом Пожаревцу, као и прилоге о вредновању активности. О том великом догађају

направљено је и неколико прилога за школски лист Чаролије, број 15.

Школа и позориште

Пројекат Школа и позориште реализован је у другом полугодишту, од фебруара до

маја 2014. године. Повода за организацију овог пројекта било је више: добили смо

многобројна похвале гледалаца и публике у школи и ван школе за пројекат о Његошу, у

коме је неколико ученика осмог разреда показало таленат и велико занимање за глуму и

позориште, а на почетку школске године обе наставнице српског језика су планирале

угледни час у осмом разреду на тему Сумњиво лице, поводом обележавања 150 година од

рођења Бранислава Нушића. Све то је било одлична мотивација и за ученике и наставнике

да се започне нови пројекат Школа и позориште, посвећен обележавању јубилеја нашег

највећег комедиографа.

http://osmiloradmarkovic.edu.rs/strane/projekti/njegos/razgovor/

http://osmiloradmarkovic.edu.rs/strane/projekti/njegos/prikaz/

http://osmiloradmarkovic.edu.rs/strane/projekti/njegos/

http://osmiloradmarkovic.edu.rs/strane/projekti/njegos/mediji.html

http://osmiloradmarkovic.edu.rs/strane/projekti/njegos/strucno.html

http://osmiloradmarkovic.edu.rs/strane/projekti/njegos/izvestaj.html

http://osmiloradmarkovic.edu.rs/carolije/carolije_br_15.pdf


71

Али то није било све – са наставницима и педагогом сам се договорила да

повежемо причу о Нушићу са пројектом Професионална оријентација и организујемо

реалне сусрете са људима из света позоришта и глуме. Циљ пројекта је био упознавање

ученика са животом и радом Бранислава Нушића, стицање знања у вези са професијама у

свету позоришта и глуме и примена тих знања у припреми позоришне представе у школи.

Већ у фебруару 2014. године наставнице српског језика су почеле пробе Сумњивог

лица са ученицима оба одељења у школи. Моја улога била је да организујем реалне

сусрете и тако су у нашу школу дошли директор Музеја Народног позоришта Драган

Стевовић и позоришни и филмски глумац Дејан Матић. Они су одржали часове са

ученицима седмог и осмог разреда, који су били изузетно занимљиви и корисни и за ђаке,

присутне наставнике и стручне сараднике, где су основци добили и одговоре на питања

која се тичу света глуме, позоришта и професија које се тамо могу срести, што је за ђаке

осмог разреда и опредељење за будућа занимања било драгоцено. Гости су говорили и о

току настанка представе, о читајућим пробама и раду глумца на стварању лика, о

важности костима и сценографије и другим елементима важним за стварање позоришне

(филмске) представе.

Пробе и припреме за угледне часове су настављене током марта и априла, а онда су

ученци осмог разреда, а са њима и шесторо наставника, библиотекар и педагог, отишли у

Југословенско драмско позориште и гледали представу Сумњиво лице. Уследили су

писање приказа драме и упоређивање комедије и представе, израда сцене и костима и

веома успешан завршетак пројекта – угледни часови из српског језика и извођење школске

представе.

Час у Малој Иванчи је био организован тако да је учионица постала мало

позориште са глумцима и публиком (ученици седмог разреда, наставници и стручни

сарадници), сценографијом, звучним и визуелним ефектима. Са наставницом Данком

Стојановић и ученицима осмог разреда, израдила сам презентацију (звучни и визуелни

ефекти). Час је важан и по оствареној сарадњи између школе и родитеља - домар школе и

један родитељ направили су шестоделни параван, као део сценографије, а ученици су га


72

додатно украсили ликовним радовима: потрет једног ђака који игра Нушића, илустрација

комада и плакат за представу.

После представљања пројекта ученици су разговарали о позоришној представи и

показали да умеју да критички размишљају и искажу свој став. Затим су извели своју

представу (скраћену верзију Сумњивог лица), попут правих професионалаца. У завршном

делу часа ученици су говорили о раду на улогама и креирању ликова које тумаче и заједно

са публиком вредновали активности часа.

Презентација пројекта

Пројекат је представљен на сајту школе, на посебној страни, а посебно је

интересантна презентација са угледног часа у Малој Иванчи. О пројекту је направљено је

и неколико прилога за школски лист Чаролије, број 16.

Улога библиотекара

Моја улога у овим активностима подразумевала је :

- планирање и реализацију заједничких часова са наставницима;

- планирање и реализацију часова библиотекара и часова библиотечко-новинарске

секције;

- упућивање ученика и наставника на одговарајуће изворе информација у вези са темом;

- проналажење и припремање одговарајућих информација за ученике и наставнике;

- израда наставног материјала за ученике и наставнике у вези са развијањем

информационе и медијске писмености;

- израда наставног материјала у сарадњи са ученицима и наставницима за јавни час;

- праћење и вредновање активности;

http://osmiloradmarkovic.edu.rs/strane/projekti/nusic/

http://osmiloradmarkovic.edu.rs/strane/projekti/nusic/lice.html

http://osmiloradmarkovic.edu.rs/carolije/carolije_br_16.pdf


73

- промовисање постигнућа ученика и наставника, рада школске библиотеке и рада школе

кроз припремање и израду прилога о активностима за школски лист и постављање

прилога о активностима на сајт школе;

- организовање и реализација стручног усавршавања у установи кроз јавне часове.

Закључак је јасан: јубилеји су, заиста, прилика за сарадњу са наставницима,

реализацију занимљивих часова, иновације и креације. Пред нама је још једна година

важних и великих јубилеја. Ученици (и наставници) нестрпљиво чекају ваше предлоге за

обележавање.

Од књиге до филма и назад

Јелена Бабић, школски библиотекар

XIII београдска гимназија


Сажетак: Петогодишње трајање Интернест-а7, пројекта утемељеног на

креативном и стваралачком надограђивању књиге као традиционалног медија, образовно-

васпитном процесу подарило је нов квалитет, непрекидно подстичући на научно-

7 Пројекат Интернест покренут је под покровитељством ИК Клио и НВО Библиотека плус, са циљем да

библиотеку трансформише у инфотеку, модерну библиотеку за 21. век, што би подразумевало промене у

простора, али и активности које се у њој обављају. Више о самом пројекту на http://www.internest.rs/.



74

истраживачки и креативно-уметнички рад, као и на практичну и сврсисходну употребу

знања, како ученике, тако и њихове менторе.

Кључне речи: инфотека, Интернест, креативност, учење, мултимедијални

уџбеник, филм

У времену недостајуће вредносне парадигме, а пред изазовима савремене

технологије, запосленима у образовно-васпитним институцијама, чији се рад неретко

заснива на већ одавно превазиђеним моделима, тешко полази за руком да код ученика

развију склоности ка читању и неговању култа знања. Искуство говори да ђаке није лако

подстаћи на учешће у ваннаставним активностима, посебно када се овај вид залагања не

вреднује оценом.

Пројекат Интернест већ пету годину заредом траје у српским школама, а

представља јединствен модел учења, који окупљене ученике не мотивише такмичарским

наградама или оценама, већ потребом за сазнавањем, критичким промишљањем,

истраживањем и стваралаштвом. Креативни тимови школа учесница имају задатак да

медијски надограде садржај једне од десетак понуђених књига из области историје,

социологије, комуникологије, психологије или уметности. Иако такмичарска правила

налажу да тим чини петоро ученика и ментор, који их води кроз вишемесечни процес

сазнавања и стварања, Интернест је флексибилан, допушта и подстиче да пројекат заживи

много даље од креативних појединаца којима је превасходно намењен. Резултате свог

рада, предате на оцењивање стручном жирију у форми мултимедијалног уџбеника, филма,

стрипа или радио-емисије, школе представљају и на завршној смотри, Фестивалу

креативности, где се додељују награде најуспешнијима.

Ученици XIII београдске гимназије три пута су учествовали на Интернест

Фестивалу креативности, од чега су последње две године (2013. и 2014.) постигли

запажене резултате и као првонаграђени тим добили студијско путовање најпре у Вроцлав

(Пољска), а потом у Дармштат (Немачка).


75

Слика 1. Фестивал креативности – проглашење победника

Добробит коју су ученици, библиотекари као њихови ментори, предметни

наставници и стручни сарадници, стекли за ове три године, колико пројекат постоји у

школи, неупоредива је са било којим индивидуалним постигнућем у традиционалној

настави. Како је последње учешће на Фестивалу интегрисало сва претходна искуства и

остварило по обиму свеобухватне, а по квалитету најозбиљније резултате, то ће о њему

бити највише речи.

Књига У потрази за јунаком немачког новинара Михаела Мартенса, студија је

којом је аутор на темељу вишегодишњих истраживања, доказао да прича о Јозефу Шулцу,

германском војнику који је 1941. године у Смедеревској Паланци одбио да стреља српске

партизане и био стрељан са њима, није истинита. Позивајући се на немачке изворе,

Мартенс је деконструисао мит који је у Србији био снажно присутан, не само кроз

званичну историју, него и кроз образовање, књижевност, кинематографију. Суочавање са

националним стереотипима, откривање истине несагласне са јавним мњењем и доступним

историјским изворима, подстакло је ученике креативног тима да на темељу Мартенсове

књиге започну своје истраживање.

Они који себе сматрају креативцима окупили су се у тим на јавни позив

библиотекара, али и на подстицај ученика који су претходних година били део

Интернеста и непосредно осетили његове користи. Пре приступања истраживачким

задацима, заинтересоване ђаке требало је најпре упознати са фазама пројекта, начинима

мултимедијалног приступа књизи, свим предностима и недостацима са којима се могу

суочити у току вишемесечног рада. Након уводног састанка, у тиму су остали само


76

ученици дубоко мотивисани да понове резултате прошлогодишње екипе и својим умећима

допринесу што квалитетнијој обради књиге.

Сваки члан тима добио је задатак да, након прочитане студије, додатно истражи

једно њено поглавље, при чему би се позивао на знања која је стекао из књиге, али и

историјских уџбеника и стручне литературе. На периодично одржаваним састанцима

ученици-предавачи говорили су поводом свог поглавља, трудећи се да подстичу друге на

конструктивну дискусију, након које би, уз нове увиде, писали приказе датих целина,

истичући кључне личности и појмове. Мада су рефератску наставу могли искусити на

редовним часовима, у току пројекта ђаци су постајали једини носиоци и преносиоци

знања, при том упућени не само на један извор, него на више њих, у форми

традиционалних, али и савремених медија. Мартенсова књига, која је тематизовала

догађаје из Другог светског рата, мотивисала је креативни тим, оформљен углавном од

ученика другог разреда, да о друштвено-историјском контексту Другог светског рата уче

много раније и обимније него што ће то чинити њихови вршњаци у околностима редовне

наставе. Улога ментора-библиотекара у овој, али и свим осталим фазама пројекта била је

искључиво асистентске природе.

Слика 2. Један од састанака креативног тима

Пошто су се упознали са личностима и околностима које су утицале на то да прича

о добром немачком војнику заживи, ученици су кроз једнодневну посету Смедеревској

Паланци настојали да провере одрживост ове легенде у моменту када је она жестоко

пољуљана Мартенсовим истраживањем. У претходном договору са професором историје


77

Паланачке Гимназије, Александром Јелићем, у присуству тамошњих ђака и њихових

наставника, одржан је јавни час посвећен демистификацији херојског чина Јозефа Шулца.

Креативни тим је на овом предавању представио дотадашња сазнања о томе како су

појединци и институције, зарад сопствених интереса, афирмисали причу о добром

немачком војнику. Изненађени актуелним истраживачким резултатима, а многи и

недовољно упознати са ликом и делом немачког војника, домаћини су подстакли разговор

о потреби за постојањем мита који враћа веру у људске вредности. Након предавања и

конструктивне дебате која је уследила, ученицима обе школе били су јаснији начини

конституисања званичне историје и улоге појединаца у њеном формирању. Задирање у

суштинске особености човековог размишљања и односа према прошлости и свету који га

окружује на примеру једне градске легенде која је на најлепши начин повезала два

зараћена народа, настало је сасвим спонтано и природно, а добијени одговори

гимназијалаца задивили су зрелошћу и дубокоумношћу. Посета Паланачкој Гимназији

представљала је незаменљиво искуство, како за оне који су дошли да о туђем граду нешто

науче, тако и за оне који су добро познате приче и легенде свога краја почели критички

сагледавати. Вршњаци из различитих средина, који су на овај начин разменили своја

знања и запажања, причу о добром војнику доживели су много дубље и промислили

критичније него да су о њој чули на часу историје или сазнали из уџбеника.

Једнодневна посета Смедеревској Паланци употпуњена је обиласком Музеја, који

поседује богату колекцију слика српских уметника с почетка XX века, где је у току била

путујућа изложба о лековитим и чудотворним изворима. Обогаћени новим искуствима и

сазнањима, креативци су легенде и њихове добробити за колективну психу почели

посматрати другачије, због чега су се залагали за њихову одрживост, без обзира на то да

ли им историјске чињенице иду у прилог или не. Јасно им је постало да је мит о Јозефу

Шулцу за Смедеревску Паланку представљао много више од догађаја из прошлости – била

је то прича којој се беспоговорно веровало и којом се поносило.


78

Слика 3. Обилазак места стрељања у Смедеревској Паланци

Посета Архиву Смедеревске Паланке потврдила је Мартенсову тезу о томе да Јозеф

Шулц није умро под околностима које су га прославиле, пошто је креативни тим међу

архивском документацијом пронашао негативе са стрељања, на којима се јасно распознаје

лице војника који иде ка људима осуђеним на смрт. Ти се снимци прилично разликују од

оних које је јавност имала прилику да види у штампи, где је лице разодевеног немачког

војника замућено таман толико да омогући манипулације у погледу његовог идентитета.

О својим истраживачким открићима, али и о сврсисходности поновног изучавања

историје у циљу долажења до истине, креативци су имали прилику да разговарају са

највећим стручњаком када је реч о „случају Шулц“ – Михаелом Мартенсом. Аутора је

новообјављена књига доводила у Србију, а представници НВО Библиотека плус упутили

су га ка школи чији су се ученици озбиљно удубили у истраживање догађаја из паланачке

историје. Осим што су од аутора сазнали много о, за њих недоступној, немачкој страни

приче, потхрањеној у казивањима живих сведока или војној документацији, овај разговор

био је драгоцен као подстрек за даља истраживања, пошто је Михаел Мартенс итекако

уважио открића до којих су дошли у Архиву Смедеревске Паланке. Када је неколико дана

касније, у згради Југословенске кинотеке, књига У потрази за јунаком имала своје прво

представљање, аутор је јавно поздравио младе истраживаче и упознао јавност са

новооткривеним чињеницама о „случају Шулц“.


79

Слика 4. Посета Михаела МартенсаXIII београдској гимназији

Материјал настао са овог путовања у потрази за јунаком, његовим истинским

идентитетом и биографијом, креативни тим је преточио у мултимедијални уџбеник,

практично учило до кога лако могу доћи сви заинтересовани.

За разлику од редовне наставе, учесници пројекта Интернест постављени су у

само средиште сазнајног процеса, пошто су постали његови једини носиоци. Кроз

вишемесечни истраживачки рад у библиотеци, креативци су били ученици, колико и

предавачи, односно, преносиоци знања и медијатори између своје и других школа,

стручњака, медија и локалне заједнице. Бројност коришћених истраживачких метода

утврдила је њихово знање о друштвено-историјским догађајима, учинивши га трајнијим и

свеобухватнијим.

На причу о Јозефу Шулцу потврђивањем Мартенсових теза стављена је тачка, али

је та тачка означила и нов почетак – потрагу за неким другим јунацима, према којима

историја није била тако великодушна, бар када је реч о фактографији. У томе се крије сва

лепота и вредност овог пројекта, пошто он не мора бити завршен све док инспирише на

нове приче и различите облике надограђивања.

У току процеса изучавања историје једног града, пред ученике креативног тима,

готово сасвим случајно, искрсла је сасвим недоречена мисао из школске монографије, по

којој је неколико ученика Гимназије ухапшено и одведено на Голи оток. Користећи

Мартенсову методологију, креативци су на основу архивске документације и изјава

непосредних и посредних сведока овог догађаја из 1949. године, покушали да

реконструишу разлоге, околности и тренутак у коме су некадашњи гимназијалци лишени


80

слободе. Упадљиве разлике у односу на раније проучаван догађај из прошлости, на

најбољи начин показале су ученицима сву варљивост и непоузданост историјског знања,

макар оно било и институционализовано.

Мало је званичних докумената који су могли открити шта се догодило са

ученицима Друге мешовите, а данашње XIII-е београдске гимназије, који су се након

донете Резолуције Информбироа приклонили проруској политици. Кроз предавање др

Горана Милорадовића из Института за савремену историју, који је говорио о преломним

догађајима из југословенске прошлости и облицима политичке репресије, који су

уследили након доношења Резолуције, ученици су се ближе упознали са друштвено-

историјском климом из 1948/49. године. Вођени траговима стручне литературе, архивске

документације и усмеравани саветима Радише Стошића, бившег гимназијског професора

и аутора школске монографије, ђаци су успели да реконстришу читав догађај и утврде

идентитет ухапшених гимназијалаца. Радишиним посредством ступили су у контакт са

бившим логорашима, њиховим породицама или савременицима, који су могли сведочити

о хапшењу. Разговори са живим људима били су инспиративни утолико што су члановима

креативног тима пружили корисне информације, већ и стога што су их подстакли да се

саживе са тако давним временом, у коме се безрезервно веровало у идеје, макар се због

њих губила слобода, па чак и живот. Природно је што су ова сазнања уобличили у

филмски наратив, играно-документарног карактера. Екранизација догађаја из историје

школе односила се само на обим који је истраживањем обухваћен – расветљавање разлога

хапшења, раскол у друштву настао након доношења Резолуције, кажњавање непокорних и

њихов транспорт ка непознатом отоку. Филм Година коју су појели скакавци8, мада почива

на историјском истраживању, представља и својеврсни омаж великим српским

књижевницима, чије је животе обележио репресионизам. Стога је наслов филма алузија на

Пекићеве Године које су појели скакавци, филмски наратив прожет је цитатима Кишове

Гробнице за Бориса Давидовича, док је последња филмска сцена, тренутак када ученици,

обузети страхом и неизвесношћу пред оним што их очекује по први пут угледају море,

инспирисана књигом Голи оток Драгослава Михаиловића. Ова уметничка надоградња

8 https://www.youtube.com/watch?v=b1_CkorhEmU (Приступљено 28.06.2014. у 19:30 ч.)

https://www.youtube.com/watch?v=b1_CkorhEmU


81

научно-истраживачког процеса представља у потпуности самосталну продукцију

креативног тима, почев од писања сценарија, глуме9, режије до монтаже и организације

јавног приказивања.

Слика 5. Сцене са снимања филма

Прву пројекцију филм је имао у Гимназији, у присуству свих оних који су на неки

начин учествовали у његовој изради, док је јавну пројекцију имао на Ноћ музеја у

Историјском музеју Србије, где је у току била изложба У име народа, посвећена управо

овом историјском периоду и околностима.

Добробит настала од учешћа на овогодишњем пројекту неизмерна је, што за

креативни тим и друге ученике школе, њихове професоре и библиотекаре-менторе,

породице ухапшених гимназијалаца, то и за целу локалну заједницу, којој је овај подухват

могао улити веру да школа и даље постоји као културно, образовно, васпитно језгро

заједнице, а библиотека као њен ослонац и незаменљив део.

9 У снимање филма, поред чланова тима, укључио се велики број глумаца и статиста из целе школе, док су

запажене улоге на платну имали директор школе, Бојан Вучковић, професорка биологије Татјана

Миловановић и библиотекар-ментор Зоран Башић. Простор за снимање и реквизити набављени су у сарадњи

за Војском Србије, Железницама Србије, Војним музејом, Историјским музејом, Застава филмом, ОШ Јосиф

Панчић, Рударско-геолошким факултетом.


82

Манифестација Читалачка значка у општини Земун

Миљка Коцић, библиотекар и координатор такмичења

Библиотека „Свети Сава“, Земун

и-мејл: [email protected], [email protected]

Весна Босић, школски библиотекар

ОШ „Петар Кочић“, Земун

(руководилац Актива школских библиотекара Земуна)

и-мејл: [email protected], [email protected]

Невенка Стефановић, професор српског језика и књижевности у

пензији

Сажетак: Манифестација Читалачка значка такмичење је ученика основних

школа у култури читања, говора, писања и илустровања. У такмичењу се вреднују говорна

вештина и читалачки дневник. Право учешћа имају сви ученици, а њихово пријављивање

је на добровољној основи. Школски библиотекари у сарадњи са учитељима и






83

наставницима српског језика ученике упознају са литературом, прате њихов рад,

усмеравају их и дају сугестије, не гушећи притом дечију креативност. Жири Читалачке

значке процењује после завршних разговора који ће ученици бити освајачи признања и

награда.

кључне речи: читалачка значка, култура читања, дневник читања, књига,

поштовани говорник, поштовани писар, библиотека

Манифестација Читалачка значка такмичење је ученика основних школа у култури

читања, говора, писања и илустровања, које организују Библиотека „Свети Сава“ Земун и

независна друштвена организација Пријатељи деце Земуна10

, на челу са Миланом

Илијиним Мицком. Ученици основних школа Земуна укључили су се у ово такмичење

2003. године. У такмичењу је тада учествовало десет основних школа. Међутим, из године

у годину ова манифестација постаје све популарнија међу основцима, па у разговорима о

прочитаним књигама учествује преко 1000 ученика од првог до осмог разреда. У школској

2012/13. години на општинском нивоу учествовало је 18 школа са по 35 ученика, док се

ове школске године такмичило 19 земунских основних школа. Библиотека града Београда

у последње три године организује и такмичење на нивоу града, на коме су се земунски

основци одлично представили, освојивши 2012. године једну од укупно четири награде,

2013. освојили су чак три награде, а ове године две.

Иако је земунска библиотека организовала овакву манифестацију још шездесетих и

седамдесетих година прошлог века, садашње такмичење реализује се по пропозицијама

које је установила Библиотека „Доситеј Обрадовић“, која је саставни део мреже

библиотека града Београда. Од ове библиотеке преузети су литература, начин вредновања

и беџеви са ликом писца. Од 2006. године земунска библиотека уводи нове и сада

10

Пријатељи деце Земуна су добровољна и независна друштвена организација која своју активност остварује

у складу са Конвенцијом УН о правима детета. Њен општи циљ је допринос стварању културних,

социјалних и материјалних услова за безбедно и срећно детињство деце без обзира на разлике. Она окупља

све оне којима је стало до деце, њиховог васпитања и развоја, заштите и права. У реализацији програма

организације учествују родитељи, просветни, културни и остали јавни радници и ствараоци, млади и сви они

који воле децу. Пријатељи деце Земуна организују различите активности за децу и у име деце - стваралачке,

спортске, рекреативне, хуманитарне (извор сајт ПДЗ).


84

актуелне наслове у обавезну литературу, као и нове беџеви који носе знак манифестације,

а не ликове писаца као што је било до тада.

Значајан допринос у почињању ове манифестације, а пре свега у раду жирија,

припада Невенки Стевановић, професорки књижевности у пензији, која је неколико

година без икакве надокнаде својим ангажовањем утицала на промовисање читалачких

навика и несмањено интересовање основаца за књигу.

У такмичењу се вреднују говорна вештина и читалачки дневник. У разговорима о

прочитаним књигама очекује се од ученика који су највише читали:

а. да покажу да су прочитали све наслове литературе предвиђене програмом;

б. да поседују уредне (рукопис мора бити читак) и оригинално илустроване

читалачке дневнике;

в. дневник треба да садржи кратке белешке, утиске о прочитаном (а не

препричавање прочитаног);

г. да кроз културу говора искажу своја осећања, запажања и утискe о поезији,

романима и причама.

Сви ученици који долазе на завршне разговоре, обавезни су да напамет знају бар

једну од 3 изабране песме из програма обавезне литературе. Програм општинског

такмичења за 2013/14. обухватао је следећа књижевна дела:

Програм литературе – млађи узраст:

Први разред:

1. Јован Јовановић Змај, Песме (3 песме по избору);

2. Бранко Ћопић, Јежева кућица;

3. Књига по сопственом избору.


85

Други разред:

1. Драган Лукић, Песме (3 песме по избору);

2. Десанка Максимовић, Ђачко срце (3 приче по избору);

3. Српске народне бајке (3 по избору);


Трећи разред:

1. Љубивоје Ршумовић, Песме (3 песме по избору);

2. Радивоје Бојичић, Ко се то тамо смеје (или 3 басне било које);

3. Оливера Јелкић, Случај бабарога или Поповић, Александар Поповић, Судбина једног

Чарлија;


Четврти разред

1. Душан Радовић, Песме (3 песме по избору);

2. Чедо Вуковић, Свемоћно око;

3.Светлана Велмар Јанковић, Очаране наочаре (3 приповетке);


Програм литературе – старији узраст

Пети разред:

1. Добрица Ерић, Песме (3 по избору);

2. Бранко Ћопић, Магареће године;

3. Предање о Светом Сави;

4. Весна Алексић, Звезда ругалица или Ја се зовем Јелена Шуман;



86

Шести разред

1. Десанка Максимовић, Песме (3 по избору);

2. Градимир Стојковић, Хајдук у Београду;

3. Бранислав Нушић, Аутобиографија;

4. Тиодор Росић, Срећни сиромах (3 по избору);


Седми разред:

1. Ђура Јакшић, Песме (3 по избору);

2. Стеван Сремац, Приповетке (3 по избору);

3. Роберт Такарич, Девојчице су јачи пол;

4. Народна поезија, Бановић Страхиња;


Осми разред

1. Војислав Илић, Песме (3 песме по избору)

2. Бранислав Нушић, Госпођа министарка;

3. Лаза Лазаревић, Приповетке (3 по избору);

4. Мирослав Антић, Гарави сокак (3 песме по избору);


Жири Читалачке значке процењује после завршних разговора који ће ученици

бити освајачи признања и награда.

Признања и награде на нивоу школе су:

а. Читалачка значка – сви учесници такмичења;

б. Титула Поштовани говорник – диплома;

в. Титула Поштовани писар – диплома;


87

Признања и награде на нивоу општине Земун су:

а. Велика титула Поштовани говорник 5 + 5 (за ниже и више разреде);

б. Велика титула Поштовани писар 5 + 5 (за ниже и више разреде);

в. Посебно вредне књиге за нај, најбоље.

Право учешћа на такмичењу имају сви ученици, а њихово пријављивање је на

добровољној основи. Школски библиотекари у сарадњи са учитељима и наставницима

српског језика ученике упознају са литературом и пропозицијама такмичења, прате њихов

рад, усмеравају их и дају сугестије, не гушећи, притом, дечију креативност. На школском

такмичењу сви учесници добијају беџеве, у зависности од школе до школе ученици су

често награђени и дипломама, а најуспешнији и књигама. Ученици који имају најбоље

дневнике читања (вреднују се текст, илустрације, рукопис, композиција) и најбољи

говорници (вреднује се начин схватања прочитане литературе и начин усменог

изражавања) остварују пласман на општинско такмичење. Према пропозицијама, свака

школа може да пријави највише 35 ученика за општинско такмичење. На овом нивоу

такмичења ученике оцењује жири од три члана – два члана из општинске библиотеке и

један школски библиотекар.

Последњих пет година школске библиотекаре општине Земун у жирију представља

Јелена Стевановић, библиотекарка у ОШ „Михајло Пупин“. Овај трочлани жири прегледа

дневнике и испитује пласиране ученике из свих земунских школа. Најбољи такмичари

могу да понесу титуле Мали поштовани писар и Мали поштовани говорник. Они добијају

дипломе, а број награђених ученика није ограничен пропозицијама. Такође, жири бира од

свих најбољих по десет писара и десет говорника (по пет из старијих и пет из млађих

разреда), које награђује титулама Велики поштовани говорник и Велики поштовани писар,

посебном дипломом и књигом. Свака општинска библиотека на градско такмичење шаље

четворо најбољих ученика.

Додела признања и награда на нивоу општине обавља се сваке године у мају,

месецу рођења песникиње Десанке Максимовић, на завршној свечаности у Библиотеци

„Свети Сава“, где се у част најбољих ученика организује гостовање писца.


88

Манифестација Читалачка значка окупља све већи број школа, библиотекара и

ученика што нам даје наду да читање праве књижевности опстаје упркос свим изазовима

модерног доба.

Песмом до књиге

Драгана Пешић-Главашевић, школски библиотекар

ОШ „Бранко Миљковић“ Ниш


„Библиотека је организам који расте.“

Сажетак: Библиотека је организам који расте. Ми тај организам хранимо песмом.

У нашој школској библиотеци организијем често сусрете са писцима како би ученике,

приближивши их писцима, приближила књизи. У раду са децом окупљеном око

Књижевног клуба Ватра и живот дајемо допринос очувању културе читања и писања код

деце и очувању традиције духовности која најјаче постоји и траје кроз речи.



89

Кључне речи: набавка књига, школска библиотека, књижевно вече, библиотечка

секција

Школска библиотека је саставни део васпитно-образовног процеса. Да би га

пратила, потребно је стално обнављати књижни фонд, пратити измене и допуне плана и

програма рада и ослушкивати жеље и интересовања ученика. Набавна политика

представља низ елемената који граде изглед школске библиотеке. Библиотекар школе

носилац је овог посла уз подршку директора школе, наставног особља, ученика и

родитеља. Књиге се набављају у складу са потребама наставног плана и програма,

предлозима наставника и жељама ученика, а књижни фонд могуће је обогатити на два

начина – куповином и поклоном. Куповина је основни вид богаћења књижног фонда и

она се обавља према потребама и могућностима школе, једанпут или више пута у току

године.

Савет родитеља школе у којој сам запослена донео је одлуку да од школске

2011/2012. године ученици првог разреда одвајају по 150 динара за обнову књижног

фонда. Уплаћивање је добровољно и новац даје само једно дете из породице, уколико их

има више који похађају исту школу. Ове школске године, 2013/2014. износ уплате је

повећан на 350 динара.

На почетку сваке школске године прави се план за куповину нових књига, који се

реализује у складу са финансијским могућностима школе. Предност у набавци дајем

најпотребнијим књигама, а најчешће су то наслови из школске лектире, мада се увек нађе

и нека књига која прати потребе данашњег ђака, књига као лек и одговор за његову

радозналу дечју машту и душу. Књиге бирам према књижарским каталозима и каталозима

издавачких кућа и правим списак на основу којег их поручујем. Издавачка кућа или

књижара испоручује нам тражене књиге са рачуном који је материјални документ о

набавци књиге, јер садржи набавну вредност књиге и податак од кога је књига набављена.

Поклон је други, непланирани вид попуњавања књижног фонда. Поклон може бити

у виду већег броја књига или само једне. Школски библиотекар је у обавези да напише


90

записник о пријему поклона, који сем основних податка о свакој књизи, њиховом броју и

процењеној вредности, садржи и податке о дародавцу и поводу за поклон.

У овим тешким временима све је ређи и дужи пут књиге до библиотеке.

Као библиотекар у школи водим библиотечку секцију, Књижевни клуб Ватра и

живот, који окупља ученике од првог до осмог разреда најпосвећеније књизи. Окупљени

око песме, не прекидамо песничку нит Бранка Миљковића, чије име школа с поносом

носи. Одлучили смо да не чекамо да књиге дођу саме, већ да их ми песмом заслужимо и

трасирамо стихом њихов пут до наших полица.

Од 2012. године у школи и школској библиотеци организујемо књижевне вечери на

којима представљамо најновије збирке, најчешће завичајних песника, од којих за узврат на

поклон добијамо њихове збирке песама.

Првих 15 књига песама за децу Лажиметар добили смо на поклон од Милоја

Дончића, песника који је овом збирком победио на Фестивалу песника за децу Булка у

Црвенки 2010. године и стекао право да се књигом потврди и тамо где је најтеже, пред

децом. Повод овог вредног поклона било је књижевно вече које су ученици наше школе,

чланови Књижевног клуба Ватра и живот, организовали 26. децембра 2012. године.

Циљ књижевне вечери Лажиметар виђен оком ђака био је жеља ученика да се пред

песником Милојем Дончићем представе његовим песмама.

Слика 1. Књижевно вече


91

Слика 2. Књижевно вече Слика 3. Књижевно вече

Слика 4. Књижевно вече

Иницијатива је кренула од ученика. Све је почело познанством чланова секције и

песника. Упознали су се на промоцији Лажиметра у Народној библиотеци Стеван

Сремац на Одељењу књиге за децу. Песник је говорио своје стихове, ученици су активно

учествовали постављајући питања и казујући своје стихове, што, иначе, није уобичајна

појава на промоцији књига. Ученици су упознали песника, али је и песник упознао њих.

Следећи сусрет са песником био је на Сајму књига. Ученици наше школе добили су

специјални попуст. После Сајма, скоро сви чланови Књижевног клуба имали су свој

Лажиметар. Почели су самоиницијативно да уче стихове и илуструју их. Тако смо

почели са припремом Књижевног сусрета у школи, а пробе смо изводили у библиотеци. У


92

овом раду учествовало је 27 ученика. Књижевно дружење употпунили су својим

присуством Дончићеви пријатељи – песници Радосав Стојановић, Русомир Арсић и

Гордана Пешић. Наша гошћа била је шеф Одељења књиге за децу, госпођа Мира Церовић

Тасић. На Дан школе, 14. марта 2013. године, песнику је уручена Захвалница.

Моји ученици су показали да својим залагањем и љубављу према поезији, уз

подршку нас, одраслих, могу да увећају књижни фонд библиотеке.

Наставили смо да песмом богатимо своју школску библиотеку. Дана 16. и 17.

децембра 2013. године у школској библиотеци организована је промоција друге збирке

песама за децу Милоја Дончића Смаходром. Наша школска библиотека добила је на

поклон 20 нових књига.

Слика 5. Дружење са песницима Слика 6. Дружење са песницима

Слика 7. Дружење са песницима


93

Дана 29. јануара 2014, на Дан рођења Бранка Миљковића, нашу библиотеку је

посетио академик Матија Бећковић и поклонио нам своје две књиге Пут којег нема и Кад

будем млађи.

Слика 7. Сусрет са Матијом Бећковићем Слика 8. Сусрет са Матијом Бећковићем

У библиотеци, при сусрету који је славио песничку реч, Матија Бећковић је

говорио о свом познанству и дружењу с Бранком Миљковићем и истакао да ће Миљковић

живети до год живи прича о њему.

Слика 9. Вредни поклони са посветом аутора


94

„Много руку треба да се савије да би једна књига стигла до читаоца“, каже наш

народ. Радује ме да као библиотекар школе могу бити продужена рука тих вредних руку.

Од ратног плена до савременог центра мултикултуралности –

Римска библиотека некад и сад

Тања Баба, школски библиотекар;

ОШ „Свети Сава“, Кикинда;


Сажетак: Полазећи од историје настанка библиотеке у Риму, долази се до кључне

улоге коју библиотека Рима има у образовном систему данас. Посебан акценат је на

пројекту Библиопоинт који може послужити као пример добре праксе. Пројекат који је

добио награду Министарства културе Италије успео је да се издвоји својом креативношћу

и добром организацијом.

Кључне речи: библиотека, школа, Библиопоинт, пројекат

Изум писмa и књигe смaтрa сe jeдним oд нajвaжниjих у истoриjи чoвeчaнствa. To je

изум кojи je oмoгућиo нaрoдимa дa сaзнajу свojу прoшлoст, дao мoгућнoст дa пoкaжу свojу

сaдaшњoст, a ниje зaнeмaрљив ни његов утицaj нa будућнoст. Зaхвaљуjући њему ми дaнaс

знaмo штa су нaм тo гeнeрaциje oстaвилe у нaслeђe, сaзнajeмo o искуствимa знaњимa и



95

дoстигнућимa нaших прeдaкa. Кaдa je чoвeк вeћ ствoриo књигу, jaвилa сe пoтрeбa дa je

умнoжaвa и дaje нa упoтрeбу другим људимa, a пoтoм и дa књигe сaкупљa зa сeбe или зa

другe. Taкo су, врeмeнoм, нaстaле библиoтeкe.

Укoликo бисмo дoбили зaдaтaк дa објаснимо пojaм библиoтeкe, мoждa би му

слeдeћa дeфинициja oдгoвaрaлa: „Библиoтeкa je устaнoвa кoja чувa извeсну збирку књигa

или књижeвних спoмeникa уoпштe, кojимa сe читaoци кoристe у мaњeм или вeћeм

брojу“.11

У истoриjи културe библиoтeкa имa вeлики знaчaj. Oпштa истoриja културe

нeзaмисливa je бeз истoриje библиoтeкaрствa. Нeкe oд нajстaриjих библиoтeкa припaдajу

културaмa стaрoг Ориjeнтa, aли и грчкo-римскoj култури.

Пoзaбaвићeмo сe римскoм библиoтeкoм. Кaдa сe гoвoри o Риму и њeгoвoм

oгрoмнoм цaрству, нe мoжe a дa сe нe пoмeнe утицaj кojи je дoлaзиo из Грчкe, где су се

нaрoчитo нeгoвaли бeсeдништвo, истoриoгрaфиja и прaвнe нaукe. To пoтврђуjу и првe

библиoтeкe основане у Риму, кoje су имaлe књижни фoнд сaстaвљeн oд, искључивo,

грчких књигa. Кaкo су нa сaмим пoчeцимa нaстajaлe римскe библиoтeкe? Oнe су билe

зaплeњивaнe у сукoбимa и дoнoсилe су их вojскoвoђe кao рaтни плeн. Тако је, измeђу

oстaлих, настала и Aристoтeлoвa библиoтeкa, кojу je дoнeo Сулa 84. гoдинe прe нoвe eрe.

Грaд Рим мoгao сe пoхвaлити и истoриjoм библиoтeкa joш oд пeриoдa прe нoвe eрe.

Oтвaрaњe jaвних библиoтeкa у Риму вeзуje сe и зa Цeзaрево име. Прeмa истoриjским

пoдaцимa, Цeзaр je нaмeрaвao дa зa jaвну упoтрeбу oтвoри у Риму библиoтeку кoja je

трeбaлo дa будe двojeзичнa, грчкa и лaтинскa, aли гa je у тој намери претекла смрт. Oд

римских цaрeвa, Aвгуст je први oснивao библиoтeкe. Oн je 28. гoдинe прe нoвe eрe oснoвao

библиoтeку при хрaму бoгa Aпoлoнa, која је касније стрaдaлa у пoжaру. Кao oснивaчи

првих библиoтeкa пoмињу сe joш и Maркo Aурeлиje, Сeнeкa. У дoбa римскoг писцa и

филoзoфa Сeнeкe, у Риму су билe у мoди библиoтeкe, пa су бoгaти скoрojeвићи oснивaли

сoпствeнe. Стoтинaмa гoдинa кaсниje, тaчниje 1873. гoдинe, пoслe уjeдињeњa, oснoвaнa je

Цeнтрaлнa нaциoнaлнa библиoтeкa у Риму.

Дaнaс у Итaлиjи дeлуje нeкoликo типoвa библиoтeкa – држaвнe, мaсoвнe, грaдскe,

библиoтeкe прeдузeћa и шкoлa и другe. Кaрaктeристикa библиoтeчкoг систeмa у Итaлиjи

11

Поповић, Александар, Приручник из историје библиотека, Завод за издавање уџбеника, Београд, 1964.


96

jeстe пoстojaњe мрeжe нaциoнaлних библиoтeкa кoje сe нaлaзe у рaзним дeлoвимa зeмљe.

Jeднa oд тaквих jeстe и Нaциoнaлнa библиoтeкa у Риму сa 2.500.000 свeзaкa. Oнo штo je зa

нaс знaчajниje jeстe пoвeзивaње oвe и oстaлих библиoтeкa у Риму сa 14 шкoлa гдe je кao

рeзултaт нaстao прojeкaт Библиoпoинт.

Штa je Библиoпoинт?

Библиoпoинт je рoђeн из сaрaдњe библиoтeкa у Риму и библиoтeкa oбрaзoвних

институциja кoje су пoкaзaлe спрeмнoст дa oтвoрe врaтa свojих библиoтeкa зa свe грaђaнe.

Улaскoм 14 шкoлa у oвaj прojeкaт дoбиjeнo je 14 нoвих библиoтeкa зa грaд Рим, пoрeд

oних у систeму jaвних библиoтeкa. Библиoпoинт je oтвoриo нoву пeрспeктиву зa читaњe,

учeњe и пoзajмљивaњe књигa.

У шкoлскoj 2013/2014. гoдини, кao и гoдинaмa дo сaдa, библиoтeкe Римa изрaзилe

су спрeмнoст и oствaрилe сaрaдњу сa шкoлaмa рaзличитoг прoфилa. Oкупљeни oкo

зajeдничкoг циљa, библиoтeкe jaвнe и oнe шкoлскe, нaступajу пoд зajeдничким мoтoм

Нoвa гoдинa зa зajeдничкo учeњe. У oвoj шкoлскoj гoдини рeaлизoвaни су брojни прojeкти

кojи су пoдрaзумeвaли пoсeту нa хиљaдe учeникa библиoтeкaмa, штo jaвним штo

шкoлским, кaкo би сe рeaлизoвaли сусрeти са aутoримa књигa, видeo прojeкциje и joш

мнoгo тoгa.

Oвe гoдинe Библиoпoинт сe рeaлизуje крoз рaзличитa тeмaтскa пoдручja и

истрaживaњa учeникa:

- Mултикултурaлнoст – Причe из читaвoг свeтa. Oвaj прojeкaт усмeрeн je

првeнствeнo нa учeникe срeдњих шкoлa, са циљем да их подстакне на сазнавање о

културaмa зeмaљa чиjи су сe стaнoвници дoсeлили у Итaлиjу. Прojeкaт сe oдвиja уз

подршку писaцa, умeтникa и eкспeрaтa из oвe oблaсти кojи су сaмo пoсрeдници

измeђу библиoтeкe и шкoлe. Учeници су ти кojи бирajу гeoгрaфскa пoдручja и

тeмaтскe цeлинe кoje ћe сe oбрaђивaти, a библиoтeкa je тa кoja нуди oдгoвaрajућe

тeкстoвe, сусрeтe сa писцимa. Плaнирaни су и музички нaступи, пoзoришнe


97

прeдстaвe и филмскe прojeкциje. Aктивнoсти сe плaнирajу oд фeбруaрa дo jунa

2014. године;

- Читaњe и читaoци – Ксaнaду. Пројекат je нaмeњeн прoмoвисaњу читaњa зa дeцу

свих узрaстa, а Министарство зa културу наградило га је кao нajбoљи прojeкaт

нaмeљeн прoмoвисaњу читaњa зa тинeјџeрe у Итaлиjи. Прojeкaт функциoнишe нa

тeритoриjи читaвe Итaлиje и тo нa вeoмa jeднoстaвaн нaчин. Ученици из свих

делова Италије, уз подршку Националне библиотеке Рима, размењују искуства о

прочитаним књигама на сајту www.bibliotecasalaborsa.it/ragazzi/xanadu и

истовремено комуницирају са вршњацима из Сардиније, области Емилија Ромања и

других. Задатак библиотеке јесте да обезбеди књиге које су изабрали ученици да

коментаришу, а за најбољу књигу се гласа на крају године. Како би приволели и

најмлађе на читање, старији ученици постављају на сајт делове књига, линкове са

трејлерима филмова снимљених на основу књига или филмску музику;

- Meмoриja - Кo су...?

Циљ прojeктa Библиoпoинт jeстe дa сe прoшири вeћ oствaрeнa сaрaдњa мeђу

пoмeнутим библиoтeкaмa и шкoлaмa, a инсистирa сe и нa плaнирaњу и прoмoвисaњу

читaњa. Схoднo тoмe, библиoтeкe су зajeднo сa прoфeсoримa и учeницимa oствaриле двe

стaлнe aктивнoсти, кoje су уjeднo и oбaвeзнe:

- Oбaвeзни oбилaсци библиoтeкa - први дирeктaн кoнтaкт учeникa сa библиoтeкoм. У

тoку шкoлскe гoдинe oбиђу сe свe библиoтeкe кoje су у прojeкту.

- Пoстaвљaњe пoлицa нa кojимa су књигe пoрeђaнe тeмaтски - У тoку шкoлскe

гoдинe, свaкoг мeсeцa, пoстaвљa сe нoвa тeмa нa oснoву кoje сe рeђajу књигe и у

шкoлским и у jaвним библиoтeкaмa.

Национална библиотека Рима, као и многе друге јавне библиотеке у овом граду,

постале су симбол мултикултуралности. Од својих почетака, од периода када су биле

ратни плен, па све до данас, захваљујући својим многобројним пројектима, развиле су се у

http://www.bibliotecasalaborsa.it/ragazzi/xanadu


98

установу која успева да одоли искушењима масовног напретка технологије и постане

центар културе и окупљања ученика током школске године.

Литература:

1. Поповић, Александар Приручник из историје библиотека, Завод за издавање

уџбеника, Београд, 1964.

2. Видовић, Драго Општа историја библиотека, Завод за издавање уџбеника,

Сарајево, 1964.

3. www.nb.rs

4. www.comune.roma.it

СМС кориснички сервис

Марко Ламбета, школски библиотекар

СШ „Светозар Милетић“, Нови Сад

[email protected]

Сажетак: Као пасионирани љубитељ књига (што смо, претпостављам, сви ми

библиотекари), аутор ових редова одувек је гајио анимозитет према дигиталним књигама

„без боје, мириса и укуса“ (додуше, за ово последње нисам сигуран). Али, с друге стране,

је, такође пасионирано, заинтересован за све што је ново, технолошки иновативно и

„дигитално“, а што корисницима омогућава да на бржи и ефикаснији начин дођу до

добрих, старих, „правих“ књига.

Кључне речи: школска библиотека, кориснички сервис, интернет, СМС.

http://www.nb.rs/


99

Ученик улази у вашу библиотеку тражећи лектиру коју треба да прочита, а онда

следи реченица коју сте, верујем, често били у прилици да изговорите, реченица која леди

крв у жилама и слама срце сваког преданог библиотекара: „Немам, жао ми је.“ Ученик

одлази разочаран, погнуте главе, а ви остајете сами, са кнедлом у грлу, понижени и

увређени...

„Kaко обезбедити довољно књига за све ученике којима је она потребна, који имају

вољу и жељу да је прочитају?“, питање је на које обично немамо одговор, узимајући у

обзир ограничена финансијска средства којима школе располажу. Будући да на

финансијску ситуацију, најчешће, не можемо утицати, један од одговора на горенаведено

питање могао би да гласи – Модернизацијом и унапређењем корисничког сервиса.

Доласком на радно место школског библиотекара, суочио сам се са напорним, али с

друге стране занимљивим и изазовним, послом сређивања књижног фонда. Први проблем

на који сам наишао приликом сортирања књига по Универзалној децималној

класификацији (УДК), била је немогућност одређивања којој националној књижевности

припада одређени, јавности мање познати писац. Тако сам, на пример, међу немачким

писцима затекао известан број америчких, хрватских, шведских и других писаца, који су

се, ни криви ни дужни, задесили међу својим немачким колегама само зато што су

библиотекарки, која је некада обрађивала библиотечки фонд, њихова презимена зазвучала

баш некако германски. Наравно, сви новији наслови у оквиру каталошког записа у

публикацији (CIP) садрже и УДК ознаку, али шта радити са издањима старим по више

деценија, када oвa пракса још није била заживела на нашим просторима. Решење се

наметало у виду интернета, приступом узајамном електронском каталогу Виртуелне

библиотеке Србије врло брзо би биле отклоњене све наше УДК недоумице. Али како се

препустити благодетима „свезнајућег“ интернета, кад се увођење истог у школску

библиотеку ни у наговештајима ниjе назирaлo? Прибегло се најекономичнијем и најбржем

решењу, куповином УСБ интернет модема, који је доступан код свих домаћих оператера

мобилне телефоније. Нови технолошки „кућни љубимац“ увелико је унапредио рад у

библиотеци, омогућавајући бржу и прецизнију обраду грађе, праћење актуелних издања,


100

електронску пошту итд. Али, једна његова опција била је посебно занимљива, а то је

слање СМС порука путем рачунара.

Слика 1. УСБ модем

Увођењем компјутерског СМС корисничког сервиса у нашу библиотеку, значајно

је порастао број издатих књига. Заправо, није се радило о већем броју књига, фонд је

више-мање бројчано остао исти, али је дошло до много бољег искоришћавања постојећег

књижног фонда. Наиме, чим би неки ученик вратио књигу која му више није потребна,

ученик коме је она потребна добио би СМС поруку, коју би му послао неко од запослених

у школској библиотеци, да може да дође по жељени наслов. Тако би једна иста књига

бивала издата много више пута, јер се не би чекало неколико дана да она добије новог

читаоца. Дешавало се да ученик који жели одређену књигу, после непуних пола сата буде

обавештен да може да дође по њу, јер ју је други корисник вратио непосредно после

његове посете библиотеци.


101

Слика 2. Изглед менија за слање СМС порука

Приликом уписа, ученици би, уз остале личне податке, оставили и број свог

мобилног телефона, уколико то желе. Будући да се показало да корисници школске

библиотеке често мењају бројеве, приликом прављена листе тражених наслова увек би

бивали упитани да ли је наведени број актуелан. Листа, састављена од стране школског

библиотекара, која садржи члански број ученика и назив књиге коју жели, употребом

једноставног програма Sticky Notes видно је истакнута на десктопу рачунара. Sticky notes,

заправо, представља дигиталну верзију блокчића са стикерима, само што се не пише на

папиру, него на екрану компјутера. Његовим коришћењем у нашој библиотеци, избегнуто

је некадашње лепљење самолепљивих папирића на штампач, монитор и остале делове

хардвера који су у непосредној близини библиотекара.

http://evernote-sticky-notes.en.softonic.com/


102

.

Слика 4. Списак тражених наслова, настао коришћењем програма Sticky Notes

Коришћењем СМС сервиса олакшано је и обавештавање ученика да треба да врате

задужену књигу. Два месеца после задуживања књиге, корисници од школског

библиотекара добијају СМС поруку да је морају вратити. Свакако, не треба изоставити ни

„традиционалне“ методе обавештавања дужника (уручивањем спискова дужника

одељенским старешинама, истицањем спискова на огласну таблу, књигом обавештења

итд.), али путем СМС порука ученици се на једноставан и брз начин подсећају да треба да

врате књигу, јер они, како је пракса показала, најчешће не враћају књиге на време зато

што на то, напросто, забораве, а не из жеље да књигу трајно задрже, или из неког другог

разлога.

Разменом СМС порука између библиотекара и ученика, заживела је лепа и корисна

пракса да ученици сами, путем поруке, питају да ли у библиотеци постоји одређена књига,

чиме се остварује, у школи често запостављена, двосмерна интеракција.

Наравно, све набројане опције које омогућава употреба УСБ модема, можемо

користити и употребом мобилног телефона, с тим што је предност компјутерског СМС

система у брзини куцања порука путем тастатуре, коришћењу copy-paste опције при

куцању истоветних или сличних порука и у томе што се спречава злоупотреба броја

телефона са којег шаљете поруке, јер са УСБ модема можете да шаље и примате поруке,

али не и позиве.

Куповином УСБ модема ваша школска библиотека може решити проблем приступа

интернету, уколико мрежа мобилног оператера покрива подручје где се школа налази, и

уједно добити корисну опцију СМС корисничког сервиса. Уколико вам пак не треба


103

интернет, довољно је пронаћи стари мобилни телефон и припејд картицу који ће постати

„службени телефон“ ваше библиотеке, јер се коришћење личног телефона ипак не

препоручује, због могућности злоупотребе од стране корисника. За не више од стотинак

динара месечно, које ће ваша школа издвојити за трошкове телефонског кредита, значајно

ћете унапредити и осавременити рад са корисницима у вашој библиотеци.

Награда младе филмске публике

Зорица Смиљанић, школски библиотекар;

ОШ „Павле Савић“;

[email protected], [email protected];

Мира Меглић, школски библиотекар;

ОШ „Иван Милутиновић“;

[email protected]

Сажетак: У раду је приказана је манифестација филмске уметности за младе, коју

организује Европска филмска академија у шеснаест градова, описана је организација и

програм филмског дана у Београду, али и утицај филмова и програма на учеснике

(ученике, наставнике, библиотекаре, филмске уметнике).





104

Кључне речи: филмови за младе, награда, дечји жири, гласање, европска филмска

академија, дискусија.

Недеља, последњи дан првомајских празника, у коме се слило, сигурно, пет литара

кише по метру квадратном. Дан створен за биоскоп. Гледали смо филмове, и то баш за

омладину.

Трећа додела Награде младе публике Европске филмске академије (European Film

Academy Young Audience Award) организована је ове године 4. маја у шеснаест европских

градова: Барселони, Братислави, Будимпешти, Изоли, Клужу, Ерфурту, Лондону,

Призрену, Риги, Софији, Стокхолму, Тбилисију, Тел Авиву, Торину, Валети и Вроцлаву.

Као и претходне две године, Европска филмска aкадемија позвала је Београд и београдске

основне школе да учествују у додели Награде младе публике. Централни догађај и

церемонија доделе Европске награде младе филмске публике одржани су ове године у

Немачкој, у Ерфурту, седишту једног од најзначајнијих филмских фестивала за младе.

Како је осмишљена манифестација?

Млада публика, узраста од 12 до 14 година, имала је прилику да истовремено

погледа три филма: Кајање, Коњ звани Олуја и Такмичење, и то у шеснаест европских

градова, које је номиновала Европска филмска академија. Сва филмска остварења

припадају дечјем, омладинском жанру и трајала су између 90 и 100 минута.

Учесници свих градова повезани су видео везама преко интернета, а резултати се,

након гласања, саопштавају директним укључењем у Ерфурту. Двоје ученика који говоре

енглески, одабрани су да се укључе на самом крају уживо у видео-пренос и саопште

резултате гласања из свог града, који је уједно и национални жири. Учесници су имали

прилику да прате ток гласања свих жирија и проглашење победника у Ерфурту од 20

часова преко интернета, на адреси: http://yaa.europeanfilmawards.eu/en_EN/home и

https://www.facebook.com/YoungAudienceAward.

http://yaa.europeanfilmawards.eu/en_EN/home

https://www.facebook.com/YoungAudienceAward


105

Слика 1. Циљ манифестације

Филмски дан у Београду

Покровитељ ове манифестације у Београду је Министарство културе и

информисања Републике Србије, уз медијску подршку РТВ Студио Б. Спонзори су

Телеком Србија и Комунис. Организатор програма је Филмски центар Србије и Културни

центар Београда.

Слика 2. Млада филмска публика


106

Приказивање филмова и гласање београдске младе публике одржано је у Дворани

Културног центра Београда, Коларчева 6. Пројекције филмова биле су бесплатне, а

организатори су обезбедили сендвиче и освежење за младе гледаоце.

Иако је посета била реализована у време првомајских празника, по кишном

недељном дану, у пратњи наставника и библиотекара, ученици београдских школа су

показали интересовање за овај несвакидашњи доживљај и веома активно учествовали у

понуђеним садржајима.

Београдски жири чинили су заинтересовани ученици из једанаест основних

школа: „14 октобар“ (Барич), „Алекса Шантић“ (Калуђерица), „Бранко Ћопић“

(Видиковац), „Деспот Стефан Лазаревић“ (Миријево), „Бранко Радичевић“ (Батајница),

„Иван Милутиновић“ (Вишњица), „Михајло Пупин“ (Нова Галеника), „Павле Савић“

(Миријево), „Скадарлија“ (Стари град), „Стеван Синђелић“ (Коњарник) и „Змај Јова

Јовановић“ (Браћа Јерковић).

Програм је почео у 10 часова, како је назначено у распореду активности, који је

достављен свим учесницима. Пројекције су организоване само за позване ученике.

Резултате гласања београдског жирија саопштили су млади гледаоци-презентери Тамара

(12) и Милош (14).

Осврт Зорице Смиљанић на филмове12

Било је пуно суза, смеха, одушевљења и коментара.

Ова три филма су потпуно различита по теми, али их обједињују неки слични

мотиви: усамљеност, прилагођавање, одрастање, надареност, другарство, школа.

У том кругу тема се издвајају и поруке филма:

- да свако дете има неки дар који треба да открије и развија;

- да је другарство и доброта прави пут у животу;

- да се треба борити за оно што заиста осећамо као своју звезду водиљу;

12

Делови текста преузети су са блога Зорице Смиљанић http://nasaoazabiblioteka.blogspot.com/

http://nasaoazabiblioteka.blogspot.com/


107

- да родитељи и наставници морају пажљиво да прате шта деца раде;

- и као најважнија, да не треба чекати ни одлагати добра дела, јер може после да

буде касно.

Слика 3. Редитељ Стефан Арсенијевић

Дискусију после сваког филма као модератор водио је

Стефан Арсенијевић, млади редитељ. Свидело ми се како је

то радио. Дискретно, пуштао је да деца сама кажу шта им

се свиђа и зашто. Подстицајним питањима, поступно их је

водио ка доброј анализи филма: какве су сцене, како тече

филм, каква је музика, глума, док је нама, наставницама

књижевности, било уочљивије и важније да ученици схвате

узрочно-последични след догађаја и разумеју позадину

поступака ликова.

У доњој табели налази се мали преглед мотива, мада би могло још тога да се упореди:

село/град, родитељи, наставници, породица, менталитет, стандард, применљивост филма

на наше поднебље и културу.

Слика 4. Преглед мотива


108

Слика 5. Садржај филма Кајање, копирано са флајера

Трејлери за филм Кајање:

1. https://www.youtube.com/watch?v=aiGWJEffMSM;

2. https://www.youtube.com/watch?v=Vo3fhe1zcqc.

Сузана је приметила да је Јокем депресиван и да зато није могао да се прилагоди

ни одбрани од вршњака насилника. Љиља је уочила да је очекивано да насилна Сане

малтретира дечака који је подсећа на непокретног, саможивог и задриглог оца. Опазила су

и нека деца исто то, али у простијој форми, да су и један и други гојазни, па да је, пошто

није могла да се искали на оцу, радила то на немоћном другу.

На паузи сам скренула пажњу Стефану и другим организаторима на то да су ово

пробрана, посебно мотивисана и већ припремљена деца, да је нормално што су активни и

што запажају, али би било добро да се тај филм прикаже свим ученицима, како би живо и

јасно схватили шта може да се деси ако неког малтретирају, или ако не реагују, не кажу,

не одбране свог друга. Организатори су свесни тога, пошто су исту молбу добили и од

https://www.youtube.com/watch?v=aiGWJEffMSM

https://www.youtube.com/watch?v=Vo3fhe1zcqc


109

других педагога, због чега ће се заложити да филмови дођу бар у школе које су

учествовале. Одушевило ме кад су рекли да имају у плану да покрену акције снимања

таквих филмова са нашом децом, у нашој земљи. Назвала бих то хуманим омладинским

филмовима.

Слика 6. Садржај филма Такмичење, копирано са флајера

Трејлер за филм Такмичење: https://www.youtube.com/watch?v=YQc15PXAkRk

Деца су уочила сличност између овог и америчких филмова, пошто се баве

откривањем талената, гламурозним наступима, због чега им је био и најмање занимљив.

На мене је оставио подједнако снажан утисак, зато што је у позадини аутентична прича о

неискварености дечје душе, о једном граду у Данској, Копенхагену, у коме има најмање

Данаца. Али сви ученици су уживали у духовитим сценама, ликовима и обртима.

Једна девојчица је приметила да Карл није имао никакве користи од наступа своје

другарица Савсан, да би било боље да је и он наступио, што ме је подстакло да Стефану

Арсенијевићу скренем пажњу да их баш то пита: Зашто је он помагао другарици, иако

https://www.youtube.com/watch?v=YQc15PXAkRk


110

није имао користи? Одговор деце био је другарство, док бих ја проширила објашњење,

будући да је он био из малог места у коме су људи топли, спремни да помогну зато што

некоме треба помоћ. Карл је препознао дар своје другарице и борио се да јој помогне јер је

она била заробљена у традиционалне патријархалне односе и није јој пало на памет да

може и слободније да се поступи. Врло занимљиво преплитање култура и обичаја.

Мира је приметила колико они пазе на дечја права кад су морали да откажу,

прескоче тачку финалисткиње зато што ју је позвао отац, јер ће бити забележено време

позива, као и време наступа. Код њих постоји одговорност одраслих и професионализам,

али деца могу себи да дозволе непослушност и провлачење између Закона и Стварности.

Слика 7. Садржај филма Коњ звани Олуја, копирано са флајера

Трејлери за филм Коњ звани Олуја:

1. https://www.youtube.com/watch?v=kT87yitThtU#t=43;

2. https://www.youtube.com/watch?v=k46XMB_6Er8;

3. https://www.youtube.com/watch?v=3LrvnZuoJAU;

https://www.youtube.com/watch?v=kT87yitThtU#t=43

https://www.youtube.com/watch?v=k46XMB_6Er8

https://www.youtube.com/watch?v=3LrvnZuoJAU


111

Овај филм садржи више слојева. Деца су приметила да је идиличан, бајковит и

технички одлично урађен, али да нема ширу применљивост као Кајање. Ја бих приметила

да су сва три филма из поднебља која се могу похвалити добрим стандардом, где деци не

недостаје ништа за правилан, креативан и свестран развој. Новац нигде не представља

проблем, као ни незапосленост и сиромаштво. Можда је то и због тога што се у дечјем

свету ти проблеми одраслих не истичу много. Ипак, када бисмо радили филм на нашем

поднебљу, не верујем да би могло да прође без политичких и финансијских слика.

Изненадили смо се кад је један дечак приметио да на паноу са директним преносом

осталих биоскопских сала у Европи поред Призрена пише Косово. Да ли то значи да је

Косово за Европу држава, чак и у приказивању дечјих филмова? Ето, чак сам и ја, као

потпуно аполитична, приметила овакву политичку игру.

Важна је комуникација

На екрану су били снимци директног преноса из других градова. Ученици су

видели шта њихови вршњаци у другим градовима раде, па су чак слали поруке: написан

текст на телефону или на папиру би приближили камери, а ови би исто тако одговорили.

Техника у функцији комуникације.

Слика 8. Шта нам поручују вршњаци из других градова Слика 9. Размена порука


112

Осврт на Филмски дан наставнице српског језика и књижевности (Љиљана Борак)

У сваком од ових филмова показало се да нема великих и малих улога и да свака

глумачка креација носи богату скалу животних боја и порука. Сликовите су и експресивне

све три филмске приче.

Филм Кајање пружиo је највише повода за размишљање. Редитељ је до перфекције

пратио све детаље једног свевременог проблема и догађаја и створио култни филм. Наиме,

све нас је дотакла, ранила и растужила прича главног јунака. Фабула градативно

осмишљена, животно верна, умерено је водила ка трагичном завршетку. И млађи гледаоци

су препознали сурову слику вршњачког насиља у тренуцима отуђености и схватили да не

треба да повређујемо једни друге, јер тако можемо неповратно изгубити најмилије.

Ученици су коментарисали своја запажања, емоције, утиске о филму. Било је

различитих ставова, саслушали су једни друге, толерантно су уважавали и мишљења

својих неистомишљеника. За тренутак су били повезани истим емоцијама и

размишљањима о љубави, детињству, младости и животу.

Изненађење на крају

Изненађење које су организатори припремили за гледаоце, било је ефектно. Улазак

глумца Драгана Бјелогрлића изазвао је еуфорију и овације. Драган се обратио младима,

евоцирајући успомене на дане младости, када је одлазак у биоскоп могао да повеже

изласке, прве љубави и лепоту седме уметности: „Одлазак у биоскоп може да оплемени

детињство, да инспирише, пробуди неке емоције, неку машту, да буде комплетан догађај“.

Драган је поздравио присутне, изразивши своје задовољство због интересовања младих за

филм и поручио да гласају по савести.


113

Слика 10. Драган Бјелогрлић и Стефан Арсенијевић

Похвале организаторима

Организатори заслужују све похвале за добро и професионално спроведен програм.

Све активности предочене планом, одвијале су се предвиђеним темпом и сатницом. Иако

је програм трајао пуних осам сати, од 10 до 18 часова, дечја пажња није ослабила. Овај

догађај може послужити као пример за сличне манифестације које су намењене деци.

Слика 11. На паузи


114

Мишљења ученика

Александра: „Ово је, апсолутно, једно од мојих искустава које ћу памтити. Ова

манифестација ми је помогла да боље разумем филмове, извучем поруке. Захваљујем се

организаторима и надам се да ће нам приуштити још сличних искуства у будућности!“

Борко: „Желео бих да похвалим организаторе ове манифестације, јер су све добро

организовали и пружили нам прилику да гледамо филмове, разговарамо о њима и бирамо

победника. Морам да похвалим и Стефана Арсенијевића, који нам је својим питањима

помогао да схватимо суштину проблема у филму.“

После сваке пројекције Стефан Арсенијевић је вешто вођеном дискусијом успео

да подстакне ученике да изразе свој доживљај филма. Било је занимљиво чути добре

анализе и запажања. Ученици су пажљиво слушали мишљење других учесника,

надовезивали и продубљивали дискусију у вези са темом.

Александра : „Допало ми се што смо ми, деца, могли да кажемо своја мишљења без

страха да не погрешимо, јер је свако наше мишљење важно и донекле исправно.“

Захвалница организатора за учешће у Филмском дану младе публике

У име организатора, Културног центра Београда, Весна Даниловић и Снежана

Тимотијевић, које су водиле припреме ове манифестације и контактирале представнике

школа око учешћа и пријаве ученика, показале су изузетну професионалност и

посвећеност организацији овог догађаја. То најбоље илуструје њихово обраћање после

фестивала:

„Желимо да Вам се најсрдачније захвалимо што сте се ангажовали у току празника

и у недељу успели да доведете ученике своје школе да присуствују и учествују

на Филмском дану младе публике у дворани Културног центра Београда. Нама је ово било

незаборавно искуство и, као што смо већ поменули, један од омиљених програма који се

реализује у Центру. Разлози за то су бројни. Најпре, много нам је драго да чујемо дечја


115

размишљања која се развијају у једном морално веома значајном и више него коректном

правцу; међувршњачки утицај на развој ставова који се овом приликом дешава је,

сматрамо, од великог значаја; истрајност у пажњи, начини и правци размишљања и

расположења које су деца демонстрирала дивна су мотивација и потврда Вама и нама да

то у шта заједнички улажемо има смисла и да је вредно сваког труда. Молимо Вас да

обавестите ученике да је победио филм Кајање.

Слика 12. Завршна сцена из филма Кајање

Организатори су обећали да ће послати видео материјал школама учесницама као

успомену на овај догађај и да ће тражити права за приказивање филмова у школама.


116

У вртовима детињства

„Имам посебно задовољство да пишем за децу

и правим емисије за децу.“

Весна Видојевић-Гајовић

Весна Видојевић-Гајовић рођена је у Обреновцу 1953.

године. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду

(група за Општу књижевност са теоријом књижевности). Живи у

Београду и ради као уредник Дечје рубрике Телевизије Београд.

Слика 1. Весна Видојевић-Гајовић

„Свако има своје детињство.

Некоме је детињство мало, малено, да би га и у најмањи џеп стрпати могао.

Некоме је детињство огромно попут раштрканих шатри на вашару. Идеш из једне у другу

и никад краја узбуђењу. Неко детињство скрива као шкољка бисер и никоме га не би

показао ни за сва блага овог света...

...Неко памти само оне тренутке из детињства које не може да ухвати ни једна камера или

зум фотоапарата. И догађаји и особе чиле из сећања, али остају неки мириси, боје и звуци.


117

Остаје атмосфера, тек наговештај неког догађаја. Чињенице преобучене у сећање губе

реалност и само је важан осећај који произилази из доживљеног.

Неко своје детињство жели да трампи као што се мењају сличице глумаца, поштанске

марке или салвете. Увек му се чини да је роба оног другог и лепша и занимљивија. Неко

детињство памти као прхут птица, ромор кише, откуцаје срца које чујемо и кад прође

опасност.

Ти мали, танани откуцаји живота, то је детињство.

А ја сам своје детињство преточила у приче и

понудила их деци на читање.“

Наша авлија, Весна Видојевић-Гајовић

Слика 2. Наша авлија, Весна Видојевић-Гајовић

Весна Видојевић-Гајовић објавила је 8 књига прича за децу: Потрага за летом

(1985), Бабарогин рођак (1986), У земљи Пируежана (2000), Кецеља на беле туфне (2003),

Санке за принцезу (2003), Детелина са четири листа (2006), Наша авлија (2010), Две

јапанске салвете и друге приче (2012); сликовницу Свако своју кућу има (1990); романе за

децу: Зелени папагај (1994), Пуженко и његова кућица (2001), Едаров пас (2007).

Радио Београд је емитовао шест њених драма за децу. Преводила је приче за децу

са енглеског и италијанског језика. Заступљена је у неколоко антологија и читанки.

За Школску редакцију Телевизија Београд урадила је многе серије и емисије за

децу. Најпознатије су: Књига је да се чита, Путоказ, Изабери своју књигу, Ороману,

Лирика, Мали декламатор, Његош, Вуков лексикон, Змајева библиотека, Писци из моје

читанке, Књижевна школица, Вечни сјај детињства, Кукурику шоу и друге.


118

Подсетимо се неких:

1. Изабери своју књигу (једна од емисија са Слободаном Стојановићем

https://www.youtube.com/watch?v=cHaALhJY91I);

2. Мали декламатор о Десанки Максимовић

https://www.youtube.com/watch?v=qrSWzP6V-t8;

3. Вечни сјај детињства (са Градимиром Стојковићем)

https://www.youtube.com/watch?v=WFHb4tIHZhQ.

Школски библиотекар: Целоукупно Ваше стваралаштво посвећено је деци.

Koлико је за писца, поготово дечјег, важно да не изгуби везу са дететом које је некада био

и које још негде трепери у њему?

Весна Видојевић-Гајовић: Детињство је важан сегмент живота за сваког човека,

само га неки потисну дубоко у себе и не мисле на њега. Мени је детињство тачка ослонца,

често се враћам у те дане. Кад зароним у себе, много тога исплива на површину сећања.

Моје детињство је инспирација за моје стваралаштво.

Школски библиотекар: Када сте почели да пишете? Како су настајале Ваше

књиге? Шта је био повод да се окренете књижевности за децу?

Весна Видојевић-Гајовић: Веома рано сам почела да пишем. Биле су то кратке

причe о стварима и људима који су ме окруживали. Онда долази рад у литерарној секцији.

Једно време сам писала и поезију и објављивала у часопису Гимназијалац. Писала сам

прво приче за одрасле. Тек после завршеног факултета почела сам да пишем за децу. Прве

приче објавила сам у Политици за децу, где је главни уредник био Миленко Матицки, који

ме је стално подстицао да пишем. Прву књигу Потрага за летом објавио ми је Бранко В.

Радичевић у Златној грлици. Кад сам га позвала да му захвалим, одговорио ми је: „Хвала

теби што си ми послала добар рукопис“. Тек много година касније сам га упознала.

Снимала сам емисију о њему из серијала Писци из моје читанке. То је било последње

https://www.youtube.com/watch?v=cHaALhJY91I

https://www.youtube.com/watch?v=qrSWzP6V-t8

https://www.youtube.com/watch?v=WFHb4tIHZhQ


119

његово појављивање, јер је убрзо преминуо. Круг се на неки начин затворио. После тога

су се ређале остале књиге.

Школски библиотекар: Из Ваших прича сазнајемо да сте од малена пасионирани

читалац. Колико је познавање и бављење књижевношћу утицало на Ваше књижевно

стваралаштво?

Весна Видојевић-Гајовић: Распуст сам започињала читањем књиге коју сам

добила за одлично учење и примерно владање. Једном сам била љута на учитељицу јер ми

је две године заредом поклањала исту књигу. Моја дивна учитељица Душанка Семјонов је

то заборавила. Мама и тата су мени и мојој сестри куповали књиге за празнике: Материце,

Очеве, Божић, Ускрс. Тако сам рано формирала своју личну, малу библиотеку. У

детињству сам урањала у свет књиге, не примећујући да је у соби мрак. Мајка уђе и упали

ми светло. Можда је страст према читању урођена? Читам и данас. Сваки слободан

тренутак највише волим да проведем са добром књигом.

Школски библиотекар: Постоје ли књижевни узори који су, посредно или

непосредно, утицали на Вас? Којим се књигама увек радо враћате?

Весна Видојевић-Гајовић: Свака књига прочитана у детињству остави дубок траг

у нама. Утиске о прочитаним књигама бележила сам у велику свеску тврдих корица, коју

сам добила од оца. Данас могу да прочитам шта сам у доба детињства мислила о неким

књигама. Завршила сам Светску књижевност и много читала. Највише ме је дотакла руска

књижевост. И данас се враћам класицима: Достојевском, Толстоју, Чехову... Волим да

читам и Андерсена и Толкина.

Школски библиотекар: Да ли је интензитет читалачког доживљаја јачи од

интензитета писања?

Весна Видојевић-Гајовић: И кад пишем реалистичку прозу и фантастику, немам

план писања. Све је у тренутку, све је инспирација. Кад почнем причу, не знам како ће се

завршити. Приче, напросто, „излете“ из мене, а после их дотерујем. Највише волим да


120

пишем кратку причу. Ту се, са мало речи, дочарава читав свет унутрашњег и спољашњег

догађања. Свака прича је кап моје душе.

Школски библиотекар: У већини прича говорите о дечјим трагањима,

маштањима, сазнањима кроз игру. Колико је процес откривања важнији од самог сазнања?

Весна Видојевић-Гајовић: У игри је најважније откривање света. Вера да је то

најважнија ствар и да се то заиста догађа. То потпуно предавање игри је својствено дечјој

психологији. Писање је преданост унутарњем доживљају.

Школски библиотекар: Колико често имате прилику да се дружите са децом,

читате им своје радове? Какве су реакције? Да ли њихови коментари могу бити извесни

путокази у раду?

Весна Видојевић-Гајовић: Док је била мала, моја ћерка Христина је била мој

највернији и најбољи критичар. И мој супруг чита прве верзије. Волим да поклањам своје

књиге деци и да чујем утиске. Наравно да је њихово мишљење важно. Ужагрене очице,

осмех, зачуђеност у препуној сали... Децу свашта интересује, имају чудесне асоцијације и

не стиде се да питају.

Школски библиотекар: У причи Два прозора у свет пишете о утицају два медија,

књиге и телевизије. Који је од ових медија више утицао на Вас? Да ли неки од њих

предњачи или се допуњавају?

Весна Видојевић-Гајовић: Имам посебно задовољство да пишем за децу и правим

емисије за децу. Писала сам за децу и објављивала и пре запослења на телевизији. Писање

је индивидуални чин, а телевизијско стваралаштво колективни рад. Ипак, мислим да се

моје литерарно искуство прелило на телевизијске емисије.

Школски библиотекар: Уредник сте Дечјег програма Телевизије Београд. Колико

је данас теже реализовати привлачан дечији ТВ програм, с обзиром на технолошке

иновације, посебно интернета као новог простора за дружење, игру, учење? Како


121

пробудити радозналост код данашње деце, заголицати машту, насмејати, једном речју

заинтересовати?

Весна Видојевић-Гајовић: И телевизијска публика и читаоци негују се од малих

ногу. Свако време има своје изазове, али постоје универзалне вредности којих се треба

држати. Важна је креативност. Морамо да се приближимо данашњој деци, да знамо шта

она желе и осећају. Деца су увек иста и њихова потреба за дружењем, за поверењем и

љубављу је увек актуелна.

Школски библиотекар: Многи гледаоци памте и препричавају некадашње серије

за децу – Невен, Полетарац, Приче из Непричаве, На слово, на слово, Форе и фазони и

друге. Зашто данас немамо разноврснију понуду серијског програма намењеног деци? Да

ли је програм за децу скрајнут пред приказивањем нечег „важнијег“? Да ли је и недостатак

средстава један од главних разлога осиромашења програма за децу?

Весна Видојевић-Гајовић: Много тога, нажалост, у данашње време остаје само на

речима. Наравно да је новац у питању, а идеја има на претек.

Школски библиотекар: Уредник сте и нове луткарске серије Кукурику шоу13

, по

сценарију књижевнице Јасминке Петровић. Када ће бити емитована ова серија? Какве

садржаје нуди и ком узрасту је намењена ?

Весна Видојевић-Гајовић: Први циклус ове серије је већ емитован, а сада се

снима још петнаест емисија. То је луткарска серија за предшколце, која децу образује кроз

забаву и игру. За најмлађе је лутка веома важна у комуникацији и волела бих да лутку

једног дана видим и у настави. Волела бих да данашња деца, сећајући се свог детињства,

некада кажу како су одрастала заједно са петлом Крештом и његовим другаром Савом

Теслићем.

13 Кукурику шоу - Почетак почетка https://www.youtube.com/watch?v=shSR8vIKCzw

https://www.youtube.com/watch?v=shSR8vIKCzw


122

Школски библиотекар: Да ли сте радили са Тимотијем Бајфордом, који нас је,

нажалост, недавно напустио? Која искуства и успомене носите из тог периода?

Весна Видојевић-Гајовић: Радила сам са многим врсним телевизијским

ствараоцима, па и са Бајфордом. Он је био радљива, ведра природа, пун духа до последњег

тренутка.

Школски библиотекар: Говори се о кризи читања. Миодраг Павловић је сматрао

да то није криза читања, већ криза хуманости. Да ли је тај шири проблем у ствари,

рефлексија стања културе у једном друштву? Шта Ви мислите о томе?

Весна Видојевић-Гајовић: Чини ми се да је књига протерана из наших домова,

вртића и школа. Не можете очекивати од ђака да у средњој школи чита класике ако пре

тога није прочитао важне дечје књиге, лектиру. У мојој серији Изабери своју књигу многи

реномирани научници, уметници и јавне личности с радошћу су се присећали тих

тренутака читања пред спавање. На питање како сте ушли у свет књиге, добијала сам

топле, аутентичне приче о читању одраслих деци.

Школски библиотекар: Аутор сте Читанке за трећи разред основне школе. Која је

замисао била приоритет у изради уџбеника? Да ли постављени захтеви (стандарди)

умањују стваралачку слободу аутора?

Весна Видојевић-Гајовић: Тај рад је био за мене сасвим ново искуство. Поред

прописаних текстова уносила сам и своје виђење. Бирала сам антологијске песме и приче,

изреке и пословице примерене том узрасту. За мене је читанка пут којим се улази у свет

књижевности.

Школски библиотекар: Каква је будућност читања? Да ли ће електронске књиге

потиснути штампане?

Весна Видојевић-Гајовић: Не бих никако волела да се то оствари. Желела бих да

у будућности имамо и папирнату и електронску књигу, па да можемо да бирамо.


123

Школски библиотекар: Каква су Ваша сећања на школску библиотеку? Постоје

ли старе и нове вредности библиотеке?

Весна Видојевић-Гајовић: Библиотека је значајна карика у спрези писац-читалац.

Нарочито су важне школске библиотеке. Као што се памти име учитељице, памти се име и

библиотекарке. Моја омиљена библиотекарка се звала Богиња.

Шест месеци сам радила на замени у библиотеци ОШ Ослободиоци Београда.

Библиотека је имала огроман фонд дечје белетристике. Уживала сам откривајући књиге из

свог детињства. Некима се нисам сећала наслова, али сам корице и слике памтила. Са

децом сам правила велике паное. На једном смо приказали историјат књиге, на другом је

била листа најчитанијих књига, заправо, књига које би свако дете требало да прочита.

Многи ђаци су долазили да ми траже неку од тих књига. На трећем паноу је био списак

највреднијих читалаца за тај месец. Такве је ваљало и наградити. Разговори са децом у

библиотеци су ми послужили као инспирација за драмске минијатуре које су се после

емитовале на Радио Београду, а неке су и у антологијама.

Школски библиотекар: За роман Пуженко и његова кућа добили сте награду

Змајевих дечијих игара Раде Обреновић и награду дечјег жирија за најбољу књигу за

млађи узраст Доситејево перо. За збирку прича Кецеља на беле туфне добили сте

награду Невен, као и награду дечјег жирија за најбољу књигу за млађи узраст у 2003.

години, Доситејево перо. Добитница сте Змајевог штапа на 52. Змајевим дечјим играма

2009. године. Књига Две јапанске салвете и друге приче добила је награду Доситејево

перо за 2012. годину. Радио Београд је емитовао шест Ваших драма за децу. Награђене

су: Рукавице-бунтовнице (1981), Зимски сладолед (2000) и Кућа из снова (2000). Колико

Вам ове награде значе?

Весна Видојевић-Гајовић: Награде су потврда и подстицај. Свакако нећу заборавити

мишљење дечјег жирија награде Доситеј Обрадовић: „После ове књиге гледам другачије

на све пужеве“, рекла је једна девојчица.


124

Слика 3. Неке од књига Весне Видојевић-Гајовић

Школски библиотекар: Рођени сте у Обреновцу. Тамо је Ваш завичај. Ових дана

води се још једна „Колубарска битка“ као последица катастрофалних поплава. Шта Вас

је посебно дирнуло, дотакло?

Весна Видојевић-Гајовић: Моја родбина и са мамине и са татине стране живи у

Обреновцу. После страха да ли су преживели, уселила се туга. На телевизији гледам:

чамац плови потопљеном главном улицом поред моје капије. Осетила сам да је поред куће

и дворишта потопљено и цело моје детињство, које сам описала у многим својим причама.

Моја зелена капија је једна од њих: „Ако главном улицом пођете од центра кроз варош,

наићи ћете на књижару. Ту застаните. Приближава се дуго очекивани сусрет. После

књижаре наилази мала, уска капија, па излог сајџије, и – ту је она. Моја зелена капија.

Велика, пространа, обојена зелено, капија без решетки, без вратница, налик на широки

тунел. На левој страни куца малено срце бербернице, па опет капија. На челу јој, као бела

значка, број 50. Она је, за све друге, стара, дотрајала, кредом ижврљана капија са чијих се

зидова круни малтер. По средини је калдрма која се протеже низ плави свод дворишта и

две-три куће у њему...“


125

Прелиставајући странице свога детињства, Весна Видојевић-Гајовић зауставља се на оним

поглављима, која су оставила видан утицај. Сећања из детињства претаче у топле приче са

темама одрастања, занимљивих сазнања и открића света кроз игру, природну дечју жељу

за откривањем новог и непознатог. Упијајући искуства из свог окружења, дечји свет пуни

се бојама, сликама и утисцима. Наизглед, у безазленим темама дечјег света крију се и те

како важна питања одрастања.

Више од тридесет година Весна Видојевић-Гајовић пише за децу, а посебно

надахнутим причама, које представљају благотворни предах од ужурбане стварности,

површности и деградирања вредности, оплемењује вртове детињства многих младих

нараштаја, са поуком да лепе и вредне засаде које носимо као пелцере из свог детињства

треба даље да негујемо, оплемењујемо и развијамо.

разговор водила:

Мира Меглић

Documents

Skolski bibliotekar 6