RIZICI I IZAZOVI

MLADIH

U DOBA

ADOLESCENCIJE

Sead Bojadžić, diplomirani psiholog

P e r i o d a d o l e s c e n c i j e . . .

• period fizioloških,

• emocionalnih i

• intelektualnih promena i razvoja, ali i

...

• vrijeme kada je čovek isuviše mlad da

bio pripadao odraslima,

• ali i prestar da bi bio dijete.

Na putu ka odraslosti...

• Na putu odrastanja i formiranja identiteta adolescenta stoje

mnoge prepreke...

• Savladavanje ovih prepreka podrazumeva i određene rizike

i izazove, sa kojima adolescent mora da se suoči i savlada

ih.

• Neki od rizika i izazova sa kojima se susreće adolescent

su:

tetoviranje,

pušenje,

alkoholizam,

narkomanija.

Šta je adolescencija?

• Lat. adolescere znači "postati zreo, sazreti“

• Počinje sa postizanjem polne zrelosti u razdoblju puberteta

• Za gornju granicu uzima vreme postizanja emocionalne i

socijalne zrelosti

• A to podrazumeva iskustvo, spremnost i sposobnost da se

preuzme uloga odraslog

• Kada se govori o uzrasnom i hronološkom određenju

adolescencije, najčešće se uzima period između 10. i 19. godine

života

• Međutim, SZO je 1984. godine odredila gornju granicu

mladalaštva na 24. godinu života, smatrajući da u mnogim

krajevima sveta mladi ne postižu status odraslog ni posle 20.

godine života.

Adolescencija - pubertet

• Adolescencija i pubertet se često koriste kao

sinonimi, iako to nisu.

• Pubertet je skup fizičkih i fizioloških

promena vezanih prvenstveno za sazrevanje

reproduktivnih funkcija

• Adolescencija je sve to ali i period

psihološkog i socijalnog sazrevanja koji

prethodi, uslovljava odraslost

Erikson – teorija psihosocijalnog

razvoja

• Suštinski zadatak adolescencije je formiranje identiteta

• Pored ovog zadatka pred adolescentom stoji još nekoliko važnih

zadataka koje je potrebno da izvrši kako bi stupio i svet odraslih

• Put adolescenta ka odraslosti i ispunjavanje postavljenih

zadataka, kao i traženje i formiranje sopstvenog identiteta,

otvaraju mogućnost vulnerabilnosti mladih prema devijantnim i

socijalno neprihvatljivim ponašanjima

• U ovom procesu formiraja identiteta, da bi napravio konačan

izbor elemenata koji će formirati identitet, adolescent isprobava

različite identifikacije, uloge, sisteme vrednosti.

• Ovakvo eksperimentisanje je povezano sa rizikom i različitim

izazovima.

Psihosocijalni razvoj adolescenta

• Razvojni period života koji nazivamo adolescencijom je donekle

elastičan u ograničavanju perioda početka i završetka

• Ali generalnio uključuje decu od 12 do 20 godine

• Na jednom kraju ograničen je biologijom (početak puberteta)

• A na drugom kraju socijalnim i pravnim pravilima (godine kada se

neko smatra odraslim)

• Za pojedinu decu, percepcija da su ušli u period adolescencije može

započeti njihovim sopstvenim promenama ili vidljivim promenama

kod njihovih vršnjaka, te otuda nejasna ograničenja adolescencije

• Krajnja tačka završetka je takođe nejasna

• U Americi deca se smatraju dovoljno odraslom sa 16 godina da mogu

da voze, sa 18 da mogu da glasaju, a da konzumiraju alkohol tek sa 21

godinom

• Tokom ovog relativno kratkog perioda pred adolescentima je nekoliko

razvojnih zadataka koje je potrebno da ispune

• Oni moraju da nauče da funkcionišu kao odrasle osobe, odvojeni od

svojih porodica, ali bez prekidanja veza sa porodicom

• Takođe, adolescenti postaju pojačano orijentisani na druge van

porodica, kao što razvijaju značajne veze i sa drugim odraslim (npr.

nastavnici, treneri) i sa vršnjacima oba pola

• Njihov self-image se ušvršćuje i inkorporira njihov seksualni identitet

(npr. Šta znači biti muškarac/žena? Zašto se ja razlikujem od

žene/muškarca?)

• Self-image uključuje sliku tela, koja se prema mišljenju mnogih

kristalizuje tokom adolescencije

• Pojavljuje se mnoštvo novih senzacija i osećanja, i adolescenti se

moraju nositi sa tim u uslovima kada postoje seksualni nagoni i da

odrede kako da upravljaju njima

• Adolescenti moraju da razviju plan za svoju budućnost, da

odrede pravac, ciljeve i odgovarajuće obrazovanje za

karijere.

• Na koji način adolescenti postižu ovo sa toliko mnogo

razvojnih zadataka koje moraju da izvrše?

• Jedan od razloga je da mnogi od ovih zadataka ne počinju

de novo u adolescenciji

• Na primer, deca dobijaju povećanu nezavisnost kroz

detinjstvo tako što uče da se sama oblače i hrane, biraju

omiljene aktivnosti ili ostaju kod prijatelja preko noći

• Jedan od glavnih fokusa tokom rane adolescencije je želja

za povećanom nezavisnošću od porodice, u kombinaciji sa

rapidnim porastom važnosti vršnjaka

• Potreba za konformitetom sa vršnjacima dostiže vrhunac u

preadolescenciji i ranoj adolescenciji, koju prati postepeno

opadanje u kasnoj adolescenciji

• Takav konformitet podrzumeva oblačenje, frizuru, muziku

i govor

• Nagle promene na ovim poljima mogu uplašiti roditelje, jer

vide da im se deca pretvaraju u nešto što jedva prepoznaju.

• Sa povećanjem interakcija sa suprotnim polom, tinejdžeri se

koncentrišu na:

seksualni identitet

ponašanje prilikom zabavljanja

komunkacijske veštine i

pravila za interakciju sa vršnjacima oba pola

• Ove rane veze su često kratke i površne, ali sa fizičkom

pojavom i veštinama igraju glavnu ulogu u izboru partnera

• Moralnost, pravda i poštenje postaju fokus interesovanja

tinejdžera, a tiču se onih koji žive u njihovom svetu, ali i društva

uopšte

Adolescenstka kriza!?

• Normalna, razvojna, psihička kriza

• Vezana za prelazak iz jednog socijalanog i uzrasnog statusa u drugi

• Javlja se u periodu adolescencije i , po pravilu, spontano se prevazilazi,

bez stručne pomoći psihologa ili psihijatra.

• Kriza nastaje iz jednog ili više tipičnih konflikata za adolescenta, kao :

Sukob između želje za samostalnošću i zavisonsti od autoriteta

(roditelja)

Sukob između potrebe za ličnim identitetom i pripadnošću grupi

Sukob između potrebe za ljubavlju i intimnošću sa osobom suprotnog

pola i straha od bliskosti

Između grubosti i nežnosti

Egoizma i altruizma

Intelekta i nagona...

Rizici i izazovi adolescenta

• Tokom ovog perioda rasta i razvoja, adolescent prolazi kroz različite faze i

procese

• Formiranje identiteta kao jednog od glavnih zadataka doba adolescencije

obuhvata i period razvoja nezavisnosti i samostalnog funkcionisanja

• „Dokaz“ nezavisnosti i samostalnosti, odnosno odraslosti, adolescent

iskazuje na različite načine i koristeći razne simbole i kroz različita

ponašanja

• Jedan od takvih simbola može biti i tetovaža i pirsing

• Pušenje, upotreba alkohola, opojnih droga i psihoaktivnoh supstanci, kao

potreba da se prihvati zabranjeno, da se iskaže nezavisnost, da se

oponašaju „odrasli“, vodi adolscenta u svet ovisnosti i toksikomanija

• Posledice pušenja i upotrebe alkohola (koja može voditi alkoholizmu), kao

i upotreba opojnih droga i psihoaktivnih supstanci, mogu biti višestuke i

nesagledive, kako na telesni tako i na psihosocijalni razvoj adolescenta

Tetovaža i pirsing

• Nanošenje boja u potkožni sloj kože, a u različitim oblicima, najčešće u

obliku crteža i natpisa, naziva se tetovaža

• Ovi tetovirani crteži najčešće se nalaze na podlakticama, grudima,

spoljašnjoj strani nadlaktice, vratu, oko skočnog zgloba

• Prema polu, najčešće se sreće kod muškog, ali je poslednjih godina

primetan porast tetovoranja i kod ženskog pola

• Najčešće odrasli ne odobravaju ovakav način ukrašavanja tela i za njih je

to akt nasilja i agresije nad sopstvenim telom

• Za adolescenta to je način da se iskaže bunt, način da se privuče pažnja

• Njihovi najčešći razlozi za tetoviranje i nošenje alkica i naušnica (engl.

piercing) su to što žele biti drugačiji i zato što je to moderno i lepo

• Takođe, tetoviranje i pirsing za adolescenta predstavlja pripadanje

određenoj grupi ili „plemenu“, a to znači nezavisnost i samostalnost

P u š e n j e

• Stav Svetske zdravstvene organizacije da je pušenje jedan od najvećih faktora

rizika i uzročnika bolesti, kao i prevremene smrtnosti u savremenom svetu,

proizilazi iz činjenice „da u svetu prevremeno svake godine od direktnih

posledica pušenja umre oko pet miliona osoba“

• U Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (ICD-10) pušenje se vodi pod šifrom F-

17 i uvršteno je u toksikomanije, zajedno sa alkoholizmom i narkomanijom

• Iako je pušenje kod odraslih muškaraca u padu, kod adolescenata i žena je u

značajnom porastu.

• Pušenje obično počinje između dvanaeste i petnaeste godine.

• Neki od tipičnih razloga započinjanja pušenja su: radoznalost, oponašanje

„idola“, pasivno prepuštanje zahtevima grupe, oponašanje odraslih.

• Osim navedenih razloga, pušenje kod mladih, takođe odražava pokazivanje

nezavisnosti i samostalnosti, želja da se uđe u svet odraslih, otpor prema

zabranama koje dolaze od odraslih, nedostatak hrabrosti da se odbije ponuđena

cigareta, oponašanje odraslih.

Upotreba alkohola – alkoholizam

• Istraživanja pokazuju da je upotreba alkohola kod mladih sve veći

problem

• Zemlje u razvoju beleže nagli porast upotrebe alkohola kod

adolescenata

• Početak upotreba alkohola i opijanja veže se za period od završetka

osnovne škole pa do osamnaeste godine.

• Prema polnoj klasifikaciji, dečaci više i češće piju, ali je poslednjih

godina primetna tendencija da devojčice sve više upotrebljavaju

alkohol.

• Štetan uticaj alkohola ogleda se kako u telesnim poremećajima

(organska i funkcionalna oštećenja gastrointestinalnog trakta, CNS-a,

kardiovaskularnog sistema)

• Tako i psihosocijalnim poremećajima (poremećaji emocionalnih,

konativnih i kognitivnih funkcija; poremećaji u porodičnom životu i

interpersonalnim odnosima)

Još o alkoholizmu...

• Kod mladih, kao rizične populacije za sve vrste bolesti zavisnosti, navika

pijenja se lako uspostavlja, čak i sa malim količinama alkohola

• Upotreba alkohola najčešće počinje sa prvim izlascima, žurkama ili u

kafićima, omiljenim mestima sastajanja mladih

• Alkoholizam kod mladih počinje eksperimentisanjem, radoznalošću, preko

povremenog pijenja, redovnog pijenja do zavisnosti

• Mehanizam nastanka upotrebe alkohola, a kasnije i alkoholizma je sličan kao

kod pušenja, pasivno pristajanje na zahteve vršnjačke grupe, nedostatak

hrabrosti da se odbije ponuđeno piće, oponašanje odraslih

• U očima adolescenta, alkohol je stvar prestiža, iskušenje da se proba ono šta

nije smeo u detinjstvu, „ulaznica“ u svet odraslih

• Posledice upotrebe alkohola kod mladih mogu biti višestruke

• Otežano ispunjavanje razvojnih zadataka, pad društvenog ugleda, kao i prekid

ili otežano i usporeno školovanje i profesionalno osposobljabanje, samo su

neke od mogućih posledica alkoholizma

Upotreba droga - narkomanija

• Upotrebi droge i opojnih sredstava najšečće prethodi pušenje i alkohol

• Pušenje i alkohol na neki način uvode adolsecenta u svet ovisnosti, jer

kada se jednom pređe prag zabranjenog onda je lakše nastaviti sa svim

ostalim što je zabranjeno

• Upotreba droga kod mladih je u sve većem porastu, kako u svetu tako i

kod nas

• Najčešće korišćena droga je marihuana, kao „najmanje opasna“

• Međutim, trend povećanja mladih ovisnika povećava i upotrebu ostalih

vrsta droga.

• Na početak upotrebe droga utiču mnogi faktori

• Međutim, put od bezazlene radoznalosti, isprobavanja nečeg novog,

preko upotrebe radi zabave, vode prema ovisnosti, čije su posledice

ogromne i vrlo često nepopravljive

Narkomanija...

• Kao glavne razloge otpočinjanja upotrebe droga mladi navode:

„radoznalost“

„eksperimentisanje“

„želju da se olakša situacija i zaboravi na probelm“

„pritisak vršnjaka“

• Upotreba droga nosi velike rizike:

oštećuje mogućnost funkcionisanja u svakodnevnim aktivnostima i

onemogućava učenje

mogućnost infekcije od nečiste droge ili predoziranja može da ugrozi zdravlje

upotreba igala i špriceva kod droga koje se uzimaju intravenoznim putem

može da dovede do infektivne žutice ili SIDE

finansijski troškovi oko nabavke neretko vode u kriminal i delikventno

ponašanje

Još o narkomaniji...

• Nabavka droga se obavlja ilegalno i za velike sume novca

• Ovo predstavlja veliki problem za ovisnika, jer je on već stekao

fiziološku i psihološku zavisnost, pa mora kontinuirano da koristi

drogu

• Kako je adolescent-ovisnik finansijski još uvek zavisan od roditelja,

velike količine novca se mogu nabavati jedino na nelegalan način, što

adolescenta ovisnika vodi u kriminalno i delinkventno ponašanje

• Adolescent-ovisnik pod dejstvom droge mora da prikriva svoje stanje i

da se skriva od okoline, što predstavlja dodatno opterećenje, koje vodi

promeni uobičajenog ponašanja, koje se može manifestovati

desocijalizacijom i otuđenjem od okoline.

Nešto kao zaključak...

• Period između detinjstva i zrelosti, adolescencija, obeležen je nizom

specifičnosti

• Adoelscencija kao razvojni period, kao jedan od najosetljivijih

stadijuma u razvoju čoveka, postavlja pred adolescenta nekoliko

razvojnih zadataka

• Osim somatskih promena u ovom periodu – rast, razvoj, spoljni izgled,

seksualno sazrevanje – za ovaj period su karakteristične i kognitivne i

emocionalne promene

• U ovom periodu jedan od ključnih razvojnih zadataka za adolescenta je

traženje i formiranje identiteta

• Adolescenti u ovom periodu su najčešće zavisni od roditelja, škole, od

okoline, sveta odraslih, svojih vršnjaka

• Ta zavisnost ih stavlja u specifičan položaj, položaj vulnerabilnosti,

rizika i izazova

...

• Tokom ovog perioda akivira se nekoliko procesa, od početka

separacije i individuacije, do sticanja nezavisnosti i formiranja

identiteta

• Na ovom putu adolescent prolazi kroz različite faze i procese

• Do formiranja identiteta i sticanja statusa odraslog, adolescent ima

pred sobom slike odraslih, njihovog života, samostalnosti, finansijske i

svake druge nezavisnosti, emocionalne i seksualne ispunjenosti

• Stremeći ka ovom cilju, a često u raskoraku između sopstvenih

mogućnosti i zahteva realnosti, adolescenti su izloženi različitim

izazovima i rizicima, koji mogu ugroziti najpre njihovo zdravlje, a

zatim i celu budućnost

• Pušenje, upotreba alkohola i droga samo su neki od faktora rizika koji

stoje na putu adolescenta ka odraslosti.

...

• Da bi se adolescentima olakšalo i pomoglo na ovom putu ka

odraslosti, u ovom periodu između detinjstva i zrelosti,

najefikasnije je obezbediti podršku roditelja

• Podrška uključuje:

razumevanje za njihove razvojne promene i potrebe,

razumevanje za njihovo ponašanje koje je vezano za nagonske

potrebe i novonastale psihofizičke promene

• S druge strane, podrška šire društvene zajednice u vidu

programa prevencije i promovisanja mentalnog zdravlja

• Kao i promovisanje zdravih moralnih, društvenih i

kulturoloških vrednosti, mogu u mnogome olakšati ovaj

specifičan period u razvoju ličnosti.