VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA

KRIMINALISTIKU I BEZBEDBOST

NIŠ

SEMINARSKI RAD

Predmet: SOCIOLOŠKI OSNOVI BEZBEDNOSTI

BEZBEDNOSNI IZAZOVI, RIZICI I PRETNJE

Mentor: Student:

dr Vidimir Veljković Žaklina Krecojević

44/10

Niš, decembar, 2010.

SADRŽAJ

UVOD

Nove bezbednosne pretnje i pretnje u nastanku.....................................................................1

Terorizam............................................................................................................................1

Klimatske promene.............................................................................................................2

Energetska bezbednost........................................................................................................2

Širenje oružja za masovno uništenje...................................................................................3

Organizovani kriminal i trgovina ljudima..........................................................................3

Sajber-terorizam i piratstvo................................................................................................4

Vojni izazovi , rizici i pretnje.................................................................................................4

Procene izazova, rizika i pretnji našoj bezbednosti......................................................4

Bezbedosni i odbrambeni interesi srbije................................................................................7

Misije i zadaci Vojske............................................................................................................8

Rat – najznačajniji rizik pretnja bezbednosti naše zemlje......................................................9

ZAKLJUČAK

Literatura

UVOD

Prisutnost stalnih bezbednosnih pretnji jedan je od osnovnih potencijalnih izvora

konflikta, naročito u oblastima multi-etničke raznolikosti. Širom Zapadnog Balkana,

nerazvijeno poimanje ljudske bezbednosti, naročito na lokalnom nivou, usporilo je

razvijanje bezbednosnih mehanizama koji bi reagovali na potrebe i zabrinutost svih

građana i njihovih lokalnih zajednica. Bez dovoljno poverenja u voljnost i/ili sposobnost

lokalnih policijskih i bezbednosnih snaga da zaštite sve građane, bez obzira na etničku

pripadnost, pojedinci ili skupine se često osećaju nemoćnim žrtvama diskriminacije i

zastrašivanja. Iako ekonomska nestabilnost doprinosi nastanku određenih političkih i

društveno-ekonomskih tenzija iz kojih, naročito u oblastima koje se odlikuju multi-

etničkom raznolikošću, proizilaze brojni konflikti, uloga ekonomskih faktora u izbijanju

novih konflikta je često potcenjena, a ponekad i potpuno zanemarena. Treba delovati u

pravcu uklanjanja prepreka ekonomskom rastu i razvoju u specifičnim delovima Zapadnog

Balkana, istovremeno promovišući transparentnu i pravednu raspodelu resursa, naročito

kada je u pitanju zaposlenje, kako bi se prevazišli problemi diskriminisanja i

marginalizovanja. Takođe treba sprovoditi istraživanja s ciljem analiziranja pozitivne uloge

privatnog sektora u procesu transformacije sukoba.

Nove bezbednosne pretnje i pretnje u nastanku

Terorizam

Iako ne postoji međunarodno usaglašena definicija terorizma, zajednička definicija

nasilja najčešće se odnosi na aktivnosti čiji je cilj izazivanje straha, pre svega u ideološke

svrhe, a koje su namerno usmerene na, ili zanemaruju, bezbednost civila (odnosno, „ne-

vojnog stanovništva“). Prema izveštaju Saveta bezbednosti UN iz 2004, terorizam je

definisan kao bilo koji akt “čija je namera da prouzrokuje smrt ili ozbiljne telesne povrede

civila ili ne-vojnog stanovništva sa ciljem zastrašivanja stanovništva ili primoravanja vlada

ili međunarodnih organizacija da preduzmu bilo koji čin ili da se uzdrže od vršenja istoga”.

Još u Strateškom konceptu NATO-a iz 1999. godine, terorizam je opisan kao jedna od

glavnih pretnji bezbednosti Alijanse. Nakon napada 11. septembra 2001. godine i odluke

NATO-a da se po prvi put u svojoj istoriji pozove na član 5 Vašingtonskog ugovora,

terorizam – koji primenjuju i desničarske i levičarske političke partije, nacionalističke

grupe, verske grupe, revolucionari i vlade – je postao jedna od glavnih bezbednosnih

pretnji sa kojima se suočava Evropska unija.

Postojanje slabih ili neuspelih država (okarakterisanih društvenim, političkim i

ekonomskim kolapsom) koje nemaju snagu ili kontrolu nad svojim teritorijama niti

monopol na legitimnu upotrebu sile je, u kombinaciji sa povećanim kretanjima

stanovništva i stalnim unapređenjem komunikacionih tehnologija, dovelo do globalizacije

terorizma. Borba protiv ove pretnje, stoga, zahteva blisku saradnju zemalja u nekoliko

važnih oblasti – političkoj, ekonomskoj, operativnoj, vojnoj, tehnološkoj i naučnoj – kako

bi se razmenila saznanja i pojačali nadzor/aktivnosti ispitivanja; kako bi se poboljšalo

zakonodavstvo (npr. unapređenjem ovlašćenja datih policiji i krivičnih postupaka s ciljem

ograničavanja finansiranja terorizma), te poboljšale mere kontrole granica ili čak preduzele

preventivne ili reaktivne humanitarne ili vojne aktivnosti.

1

Klimatske promene

Klimatske promene predstavljaju dugoročni globalni bezbednosni problem koji

zahteva globalna rešenja. Pored Protokola2 iz Kjota, dosadašnji međunarodni napori za

rešavanje takvih pitanja pokazali su se neadekvatnim. Veze između klimatskih promena i

ljudske bezbednosti su jasne. Povećavanjem oskudice resursa – usled, recimo, ekstremnih

vremenskih obrazaca, dezertifikacije tla ili smanjenja vodenih resursa – klimatske promene

će verovatno negativno uticati na postojeće društvene sukobe i primorati mnoge da

migriraju, time dodatno otežavajući problem izbeglica u svetu. Niže primorske oblasti i

ostrvske države su naročito osetljive na porast nivoa mora usled sve većeg porasta

temperatura i topljenja polarnih ledenih vrhova. Klimatske promene će predstavljati

značajan izazov po pitanju zaštite životne sredine i razvoja, sa posledicama po dugoročnu

globalnu bezbednost. Naučne procene takođe pokazuju da postoji direktna i značajna

uzročna veza između klimatskih promena i ljudskih aktivnosti koje se mogu sprečiti, dok

su gasovi staklene bašte identifikovani kao glavni uzročnik klimatskih promena nastalih

delovanjem čoveka. Ako se dobrovoljno preduzete mere pokažu neuspešnima u suzbijanju

opasnosti koje proizilaze usled klimatskih promena, dalji koraci će biti neophodni kako bi

se države okrenule rešavanju uzroka i posledica klimatskih promena.

Energetska bezbednost

Pristup pouzdanim i jeftinim energentima od suštinskog je značaja za uspešno

funkcionisanje modernih ekonomija i društava. Međutim, postoji i veliki broj pretnji po

energetsku bezbednosti koje čine ovaj problem jednim od trenutno najvažnijih, te

istovremeno i najvećih izazova. Nedavni spor između Rusije i Ukrajine oko snabdevanja

gasom ukazao je na opasnost od prekomernog oslanjanja na strane izvore energije. Sve

veće nadmetanje za energetske resurse u svetu – pri čemu Ministarstvo za energetiku SAD-

a procenjuje da će se potrošnja nafte u Kini do 2025. godine povećati za 156%, a da će,

usled ubrzanog tempa industrijalizacije, u Indiji porasti za 152% u istom periodu –

predstavlja novu pretnju po energetsku bezbednost. U kombinaciji sa strahovanjem da je

proizvodnja nafte u svetu možda već dostigla svoj vrhunac, rast cene energenata u

budućnosti je neminovan. Potencijalne manipulacije energentima zarad političkih ili

ekonomskih ciljeva, zajedno sa mogućim terorističkim napadima na infrastrukturu

2

snabdevanja, dodatno ukazuju na potrebu razvijanja alternativnih i održivih izvora

energije.

Širenje oružja za masovno uništenje

Proliferacija ili širenje nuklearnog, hemijskog i biološkog oružja je opisana od strane

Evropske unije kao “potencijalno najveća pretnja našoj bezbednosti”. Raspad Sovjetskog

Saveza – posle kog su takva oružja preuzele države naslednice, oslabljene ekonomskom

krizom i političkom nestabilnošću – u kombinaciji sa pojavom programa za nuklearno

oružje, na primer, u Severmoj Koreji, ukazuju na pretnje međunarodnoj bezbednosti usled

proliferacije ovog oružja. Uz sve veći protok roba, informacija i ljudi preko nacionalnih

granica, kao i pojavu ogromnog broja neuspelih i slabih država, mogućnost da se takvo

oružje nađe u rukama terorističkih grupa ili ‘banditskih’ država nastavlja da raste.

Proliferacija je stoga globalni problem i borba protiv nje zahteva visok nivo međunarodne

koordinacije i saradnje, uključujući i režime međunarodnih ugovora, te aranžmane kontrole

izvoza.

Organizovani kriminal i trgovina ljudima

Transnacionalni organizovani kriminal smatra se sve većom pretnjom po nacionalnu

bezbednost demokratskih zemalja. Organizovane kriminalne aktivnosti uključuju

snabdevanje ilegalnom robom i uslugama, kao što su proizvodnja i trgovina drogom,

trgovina oružjem, ženama, decom, organima ili ilegalnim imigrantima. Uspeh u globalnoj

borbi protiv trgovine ljudima, kao i pridruženi problemi transnacionalnog organizovanog

kriminala i pranja novca, zahtevaju preplitanje nacionalnih, regionalnih i međunarodnih

strategija. Konvencija Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala

glavni je međunarodni instrument u suprotstavljanju organizovanom kriminalu, dok

Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal pomaže zemljama u sprovođenju

odredbi Konvencije. Konvencija je dalje dopunjena sa tri protokola, koji su usmereni na

specifične oblasti i pojave organizovanog kriminala:

-Protokol za prevenciju, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudima, posebno žena i

dece;

-Protokol protiv krijumčarenja imigranata kopnenim, morskim i vazdušnim putem;

3

-Protokol protiv nezakonite proizvodnje i prometa vatrenog oružja, njegovih

sastavnih delova i municije.

Sajber-terorizam i piratstvo

Sve veća zavisnost od tehnologije učinila je društva i ekonomije izuzetno

osetljivijima na sajber-terorizam. Posle pobune etničkih Rusa u Estoniji 2007. godine,

sajtovi Vlade, političkih stranaka, mediji i privredna zajednica ove zemlje bili su

obustavljeni na neko vreme usled bujice sajber-napada iz Rusije. S obzirom da Estonija u

ogromnoj meri zavisi od “vlade bez papira” i web-baziranog bankarstva, ovi slučajevi

sajber-terorizma su se snažno odrazili na tu zemlju.

S druge strane, sve veća zavisnost od međunarodnog prevoza robe morima dovela je do

toga da je piratstvo sve istaknutiji problem. U poslednjih nekoliko godina se desio veliki

broj otmica brodova uz uzimanje taoca u Adenskom zalivu – koji čini jednu petinu od

ukupnih 80% prevoza roba u svetu morskim putem – što je privrednike i osiguravajuća

društva koštalo na stotine miliona dolara.

Vojni izazovi , rizici i pretnje

Procene izazova, rizika i pretnji našoj bezbednosti

Na osnovu analize promena u geostrategijskom okruženju i spoljnoj politici Srbije i

ugroženosti njenih vitalnih bezbednosnih interesa identifikovani su rizici i pretnje

bezbednosti naše Republike koji će verovatno važiti narednih desetak godina. (tabela 1)

Preovladavaju procene da će navedeni izazovi, rizici i pretnje do polovine iduće decenije

imati različit intenzitet, pri čemu se predpostavlja da će većina njih imati tendenciju

opadanja.

Rizici i pretnje bezbednosti našoj Republici uslovno mogu da budu vojne i nevojne

prirode. Vojni rizici i pretnje mogu da se ispolje u obliku agresije, orižane pobune i drugih

4

sporova sa upotrebom oružane sile. Nevojni rizici i pretnje bezbednosti mogu se ispoljiti u

obliku separatističkih težnji, terorizma, organizovanog kriminala, etničkih napetosti,

nacionalnog i verskog ekstremizma, ilegalnih migracija stanovništva, prirodnih nepogoda i

industrijskih i drugih katastrofa i sajber pretnji.

Procenjuje se da u prvim decenijama 21. veka ne postoji velika opasnost od

oružanih sukoba globalnog i regionalnog karaktera.1 Takođe, u tom periodu agresija na

Srbiju je malo verovatna i mogla bi se dovesti u vezu samo sa naglim i neočekivanim

sukobljavanjem interesa velikih centara moći u svetu.

U Evropi i svetu pojavili su se novi izazovi, rizici i pretnje bezbednosti nastali kao

posledica negativnih uticaja globalizacije, nacionalnogi verskog ekstremizma,

sukobljavanja oko teorija i sve izraženijih deficita prirodnih resursa. Trenutno terorizam,

pobune ilegalnih oružanih grupa, nacionalni i verski ekstremizam, organizovani kriminal,

prirodne i industrijske katastrofe su bezbednosni rizici i pretnje sa visokim intenziteetom

na globalnom i regionalnom nivou i oni mogu ugroziti bezbednost naše zemlje prelivanjem

sa jednog prostora na drugi.

Sajber pretnje predstavljaju najnoviji vid rizika, izazova i pretnji. Sa razvojem

informacionih tehnologija stvaraju se nove okolnosti za delovanje različitih grupa i

neodrživih elemenata u ostvarivanju njihovih ciljeva. Na taj način može doći do

ugrožavanja funkcionisanja bitnih elemenata sistema bezbednosti. Zobg toga je vrlo važno

posvetiti posebnu pažnju kontinuiranom razvoju zaštite elemenata bezbenosnog sistema na

svim nivoima organizovanja.

U narednom periodu može se očekivati da oružane pobune, terorizam, etičke

napetosti, nacionalni i verski ekstremizam i organizovani kriminal egzistiraju dalje, ali sa

nešto smanjenim intenzitetom. U tom periodu, bezbednosna situacija u regionu u našoj

zemlji biće opterećena iznalaženja rešenja za budući status Kosova i Metohije, pre svega

rešenjem problema opšte i lične bezbednosti nealbanskog življa i povratka privremeno

raseljenih i prognanih lica.

Dugoročno gledano, predviđa se opadanje rizika i pretnji izazvanih oružanom

pobunom, terorizmom, etničkim napetostima, nacionalnim i verskim ekstremizmom i

organizovanim kriminalom, kao i smanjenje negativnog uticaja bezbednosne situacije u

okruženju.

1 Sociološki onovi bezbednosti, Veljković Vladimir, Visoka škola strukovnih studija za kriminalistiku, Niš, 2009, 224str.

5

Osetljivost regionalne bezbednosti i problemi sa nacionalnim i verskim

ekstremizmom, organizovanim kriminalom, prirodnim i veštačkim katastrofama zahtevaju

i razvijanje određenih sposobnosti sistema odbrane radi podrške civilim vlastima na

suporstavljanju tim rizicima i pretanjam bezbednosti.

red.

br.

Rizici i pretnje Stepen intenziteta

Kratkoročni Srednjeročni Dugoročni

1 Agresija Nizak Nizak Nizak

2 Oružane pobune Visok Srednji Srednji

3 Separatističke težnje Visok Srednji Srednji

4 Terorizam Visok Srednji Srednji

5 Organizovani kriminal Visok Srednji Srednji

6 Etničke napetosti Visok Srednji Srednji

7 Nacionalni i verski

ekstremizam

Visok Srednji Srednji

8 Ilegalne migracije

stanovništva

Srednji Srednji Srednji

9 Prirodne nepogode,

industrijske i druge

nepogode i epidemije

Visok Srednji Srednji

10 Sajber pretnje Nizak Srednji Visok

Tabela 1

6

Bezbedosni i odbrambeni interesi srbije

Jesu izraz opštih potreba Srbije da živi sigurnosti i miru, da neguje i štiti nacionalne,

kulturne i civilizacijske vrednosti.

Vitalni bezbednosni i odbrambeni izazovi su:

- Očuvanje suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti Republike Srbije

i zaštita bezbednosti njenih građana;

- Izgradnja poverenja i unapređenja bezbednosti i stabilnosti u regionu;

- Saradnja i partnerstvo sa međunarodnim bezbednosnim organizacijama i

institucijama i demokratskim državama.

Republika Srbija odlučna je da štiti svoje vitalne bezbednosne i odbrambene interese

i da aktivno učestvuje u izgradnji i zaštiti univerzalnih vrednosti međunarodne zajednice.

U tom smislu pred državu, odnosno njene bezbednosne strukture postavljaju se

sledeći strategijski ciljevi:

- Izgradnja efikasnog i ekonomski održivog sistema odbrane;

- Izgradnja moderne, profesionalne i efikasne vojske;

- Evro-atlanske integracije.

A da bi se to postiglo nužna je reforma sistema odbrane koja će se sprovesti u tri

oblasti:

- Strategijsko-doktriniranoj;

- Normativno-pravnoj;

- Organizaciono-funkcionalnoj.

Nova odganizaciona struktura bezbednosnog sistema naše zemlje omogući će

funkcionalne uslove za civilnu i demokratsku kontrolu vojske, policije i svih drugih

bezbednosnih institucija, organa i organizacija.

7

Misije i zadaci Vojske

Najznačajniji deo sistema bezbednosti odnosno odbrane od bezbednosnih izazova,

rizika i pretnji naše zemlje predstavlja Vojska Srbije.2 Zato je sa stanovišta zaštite

nacionalnih interesa neophodno da naša država unapredi sposobnost Vojske za realizaciju

sledećih misija (tabela 2).

MISIJA ZADATAK

1. Odbrana Republike

Srbije od oružanog

ugrožavanja spolja

1.1. Odvraćanje od oružanog ugrožavanja

1.2. Odbrana teritorije

1.3. Odbrana vazdušnog prostora

2. Učešće u izgadnji i

očuvanju mira u regionu i

svetu

2.1. Učešće u međunarodnoj vojnoj saradnji

2.2. Učešće u multinacionalnim operacijama

3. Podrška civilnim

vlastima u suprotstavljanju

pretnjama bezbednosti

3.1. Podrška civilnim vlastima u suprostavljanjuunutrašnjem oružanom

ugrožavanju, separatizmu, terorizmu i organizovanom kriminalu

3.2. Podrška civilnim vlastima u slučaju prirodnih nepogoda i tehničko-

tehnoloških nesreća

Tabela 2

Rat – najznačajniji rizik pretnja bezbednosti naše zemlje

2 Sociološki onovi bezbednosti, Veljković Vladimir, Visoka škola strukovnih studija za kriminalistiku, Niš, 2009, 223str.

8

Vojni izazovi, rizici i pretnje Srbiji su smanjeni ali nisu u potpunosti isključeni.

Mogu da se kao što smo videli ispolje u obliku agresije, oružanih sukoba, oružane pobune i

drugih sporova sa upotrebom oružane sile – primenom rata.

Uzroci i osnovi rata. Budući da je jedna od najčešćih pojava u razvoju ljudskog roda – rat,

da se uslovi menjaju, ali da rat o(p)staje, sasvim je prirodno postaviti pitanje – koji su

uzroci rata?

Vojni sociolozi početni odgovor traže u poreklu rata, tvrdeći da u savremenoj nauci

preovladavaju brojne teorije, koje su biologističke, naturalističke, darvinističke,

agnosticističke, koje uzroke rata pronalaze u čoveku pojedincu, odnosno u njegovoj

biološkoj, psihološkoj, moralnoj, religijskoj, filozofskoj ili instiktivnoj prirodi.3 Za razliku

od njih kolektivističke teorije u koje se obično svrstavaju marksističke, realističke,

geopolitičke, rasne, kosmopolitske, poreklo rata traže u društvenim, ekonomskim ili

političkim odlikama ljudske zajednice, u mikrorazmerama i u međunarodnim okvirima.

Jedno od veoma značajnih pitanja rata, pored običajnog, moralnog i pravnog

regulisanja odnosa među ljudima vezano je za religiju pri čemu se polazi od čoveka kao

bića u kome se bore sila dobra i zla. Detaljnijom analizom religijskih učenja teško se može

doći do saznanja da bilo koja od poznatih religija opravdava rat. U svakoj od njih po

pravilu govori se o veri u mir i spasenje.

Moć i nemoć rata. Več u srednjem veku odnosom rata i ljudskim ponašanjem bavili su se

mnogi umni ljudi, jer je upravo to razdoblje obilovalo dugotrajnim krvavim i zastrašujućim

ratnim sukobima, stradanjima i patnjama ljudi, uništavanjem materijalnih dobara i

civilizacijskih tekovina neprocenjivih istorijskih vrednosti. U vreme stvaranja jakih

feudalnih država Nikolo Makijaveli naslućuje čoveka kapitalizma koji se bezobzirno i

bespošteno bori za privatnu svojinu, tvrdeći da su ljudi nezahvalni, nepouzdani, pohlepni,

neiskreni, kukavice, nikad zadovoljni, čim nešto postignu, već žude za drugim kako bi

dostigli neograničenu moć.

Međutim, borba za vlast i veština vladana kako na unutrašnjem tako i na

međunarodnom planu sve više postoji delatnosti oslobođene svih ljudskih normi. Moć i

nadmoć u običnom životu, a u ratu kao njegovoj rezultanti posebno dobijaju prevagu nad

čovekovim razumom.

3 Sociološki onovi bezbednosti, Veljković Vladimir, Visoka škola strukovnih studija za kriminalistiku, Niš, 2009, 227str.

9

Sociološka ocena rata i mira. Iako ratovi postoje od kad i čovečanstvo, sociološka ocena

rata i mira koja je posebno istražena u njenoj posebnoj sociologiji nazvanoj sociologija

morala u vidu moralne ocene mira – kao moralnog dobra i rata – kao moralnog zla, u punoj

je meri problematizovana tek u savremenom svetu. Razum odnosno moralni osećajkao deo

opšte sociologije nije uticao na tu statistiku. Samo je u Evropi tokom XVII veka poginulo

približno 3 miliona ljudi, u XVIII veku oko 5,2 miliona, a u ratovima XIX veka 5,5 milina.

Najveća razaranja i pogibije dogodila su se u XIX veku. Tako je u Prvom svetskom ratu

poginulo 10 miliona ljudi, a više od 20 milona ranjeno i osakaćeno. Za vreme Drugog

svetskog rata poginulo je 55 miliona ljudi od čega 25 miliona civila. Posle Drugog

svetskog rada dogodilo se još oko 140 ratnih sukoba sa velikim materijalnim, ljudskim,

vojnim i civilnim žrtvama.

Budućnosti rata. Ponovo se postavlja pitanje: da li pobeda razuma može eliminisati rat

kao moralno i svakojako drugo društveno zlo ili ćemo živeti u svetu koji je „najgori od

svih mogućih“ s obzirom da „Bog Mars i dalje nastavlja svoj apokalistični pohod“?!4

U cilju očuvanja stabilnosti i bezbednosti kao i efikasnijeg odgovora na nove izazove

koji sa sobom donose raznoliki sukobi težište se usmerava ka preventivnom delovanju. To

istovremeno podrazmeva da destruktivna sila više ne predstavlja destruktivno sredstvo, već

samo jedan od isnstrumenata u kreiranju međunarodne bezbednosti. Umesto destruktivne

opcije narastajuće snage ljudske bezbednosti u prvom planu ističu saradnju, dijalog i

zajedničko delovanje u ostvarivanju globalne stabilnosti.

4 Sociološki onovi bezbednosti, Veljković Vladimir, Visoka škola strukovnih studija za kriminalistiku, Niš, 2009, 231str.

10

ZAKLJUČAK

Procene i predviđanja, posebno izazovi bezbednosti, omogućavaju definisanje

operativnih potreba, koje se iskazuju operativnim zahvatima. Ovi zahtevi sa zasnovani na

realnom i svestranom sagledavanju potreba i mogućnosti naše zemlje, naročito sa

stanovišta našeg neposrednog učestvovanja na njihovom sprečavanju i suzbijanju,

samostalno ili uz neposredno koordiniranu pomoć i saradnju sa organima i službama

država u okruženju, prvenstveno sa službama bezbednosti, policijama, pograničnim,

carinskim i pravosudnim organima.

Literatura

1. Sociološki onovi bezbednosti, Veljković Vladimir, Visoka škola strukovnih studija za

kriminalistiku, Niš, 2009.

2. www.transconfict.org