65. OSNOVNE KARAKTERISTIKE POREZA U SRBIJI (PORESKI SISTEM U SRBIJI)

Republika Srbija nije uspela trajno u izgradnji modernog poreskog sistema. Sistem koji se poceo izgradjivarti pocetkom 90-tih godina proslog veka, ubrzo je poceo da se napusta. Umesto novih i dubljih reformskih prodora, pocela je izgradnja deformisanog i netransparentnog poreskog sistema, koga su karakterisale sledece negativne pojave:

- nejednako oporezivanje razlicitih subjekata;- rasirenost korupcije;- bujanje sive ekonomije.

Navedena negativna kretanja trebalo je zaustaviti i ponovo reafirmisati moderna poreska resenja koje poznaje savremeni svet. U tom smislu, nastojalo se, da se u periodu od 2001. godine, donosenjem novih poreskih propisa ustanovi poreski sistem koji je savremen i efikasan. Postignuti su sledeci rezultati:

- Izvrsena je priprema i konacni prelazak na primenu PDV od pocetka 2005. god;

- Kod oporezivanja dohotka gradjana akceptiran je sistem oporezivanja bruto

plata;- Krenulo se u pravcu harmonizacije Zakona o akcizama sa propisima EU;- Napravljen je pozitivni pomak u pokusaju objedinjavanja procesno pravnih normi u materiji poreza, donosenjem Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji;

Zakonska regulative poreza u Srbiji formalno pravno je uglavnom usaglasen sa fiskalnim pravom EU. Najznacajniji zakoni koji cine poreski sistem nase drzave su:

1. Zakon o budzetskom sistemu;2. Zakon o porezu na dodatu vrednost;3. Zakon o akcizama;4. Zakon o porezu na dobit pravnih lica;5. Zakon o porezu na dohodak gradjana;6. Zakon o porezima na imovinu;7. Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje;8. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji;9. Zakon o finansiranju lokalne samouprave;10. Zakon o porezima na upotrebu, drzanje i nosenje dobara;11. Zakon o porezu na premije nezivotnih osiguranja.

Sigurno je da se optimalan poreski sistem moze lakse izgraditi u uslovima stabilne i prosperitetne privrede, dok je to neprocenljivo teze u uslovima nestabilnih privrednih tokova, izrazitih oskudica i egzistencijalnom ugrozenoscu velikog broja

gradjana. U vazecem poreskom sistemu, postoje jos brojne slabosti koje je neophodno otkloniti. Moze se oceniti, da stalne promene poreskih propisa proisticu u velikoj meri i usled toga sto se nedovoljno studiozno i kreativno prilazi stvaranju normi zavisno od nasih privrednih i drustvenih uslova. Dogadjaji u praksi Srbije su doveli i do pojave brojnih prihoda koje je gotovo nemoguce uklopiti u naucno priznate podele javnih prihoda. Neosnovano se odstupilo od resenja propisanog u Zakonu o budzetskom sistemu Srbije kojim se porezi razlikuju od drugih fiskalnih prihoda po tome sto se neporeski prihodi odlikuju time sto ih drzava prikuplja od pravinh ili fizickih lica uz obavezu izvrsenja specijalne usluge pomenutim subjektima. U fiskalnom sistemu se sada pojavljuju pored poreza koje uvodi drzava i brojni nameti, bez obzira ko ih uvodi centralna drzava, lokalna samouprava, nezavisne agencije, regulatorna tela, direkcije, uprave, fondovi i slicno, cesto puta bez postojanja vidljive individualne protivnaknade. Korpus tzv. neporeskih prihoda obuhvata brojne prihode (namete) koje opterecuju privredu i gradjane kao sto su: naknade, takse, dozvole, licence i dr. Neophodno je preispitati nase fiskalno zakonodavstvo i u cilju ostvarivanja optimalnih privrednih i socijalnih ciljeva ostvariti sustinske promene u skladu sa dostignucima moderne teorije i prakse. Neophodna je i precizna klasifikacija svih fiskalnih formi koji postoje u sistemu. S tim u vezi, porezima se mora nazvati sve ono sto ima karakter poreza, a ne karakter naknade i takse za odredjena dobra, usluge ili prava.

66. UREDJENJE FISKALNIH ODNOSA U SRBIJI

Materija uredjenja fiskalnih odnosa u Republici Srbiji, sistemski je utvrdjena Zakonom o budzetskom sistemu. Fiskalna reforma, koja se pocela pravno oblikovati 1991. godine sa primenom od 1. januara 1992. godine, ponovo vraca prihodima drzave onu prirodu koju onim imaju i u drugim savremenim drzavama sveta. Danas se Zakonom o budzetskom sistemu u Srbiji pojavljuju sledece vrste javnih prihoda i primanja:

a) Javni prihodi:- porezi, doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, neporeski prihodi, samodoprinos, donacije i transferi.

b) Primanja drzave:- primanja od prodaje nefinansijske imovine, primanja od zaduzivanja, primanja od prodaje finansijske imovine.

U Republici Srbiji, Zakonom o budzetskom sistemu, utvrdjeno je da se porezi mogu uvoditi samo zakonom, i da se mogu uvesti na potrosnju, dohodak, dobit, imovinu i prenos imovine fizickih i pravnih lica. Precizirano je i da se poreskim zakonom moraju utvrditi predmeti oporezivanja, osnovica, obveznik, poreska

stopa ili iznos, sva izuzimanja i olaksice od oporezivanja, nacin i rokovi placanja poreza. Utvrdjeno je i da se obaveze i prava poreskih obveznika ne mogu prosirivati ili smanjivati podzakonskim aktima. Ovim putem, jasno je propisana iskljuciva nadleznost parlamenta da putem zakona sustinski opterecuje obveznike.

67. PRIPADNOST JAVNIH PRIHODA U SRBIJI

PRIHODI REPUBLIKE SRBIJE – Zakonom o budzetskom sistemu propisana je pripadnost odredjenih javnih prihoda Republici, Pokrajini, gradovima i opstinama. Za finansiranje nadleznosti Republike Srbije, budzetu Republike pripadaju sledeci javni prihodi:

1. POREZI U DELU UTVRDJENIM ZAKONOM:- porez na dodatu vrednost;- akcize;- porez na dohodak gradjana;- porez na dobit pravnih lica;- porez na upotrebu, drzanje i nosecenje odredjenih dobara;- porez na medjunarodnu trgovinu i transakcije.

2. TAKSE U SKLADU SA ZAKONOM;

3. NAKNADE U SKLADU SA ZAKONOM;

4. DONACIJE I TRANSFERI;

5. PRIHODI NASTALI UPOTREBOM JAVNIH SREDSTAVA:- prihodi od kamata;- prihodi od davanja u zakup, odnosno na koriscenje nepokretnosti i pokretnih stvari u drzavnoj svojini, koje koriste drzavni organi i organizacije i Vojska Srbije;- prihodi nastali prodajom usluga korisnika sredstava budzeta Republike Srbije cije je pruzanje ugovoreno sa fizickim i pravnim licima na osnovu njihove slobodne volje;- prihodi od novcanih kazni izrecenih u krivicnom, prekrsajnom i drugom postupku koji se vodi pred nadleznim drzavnim organom i oduzeta imovinska korist u tom postupku;- prihodi od koncesione naknade u skladu sa zakonom.

6. PRIMANJA:- primanja od prodaje nepokretnosti u svojinu Republike Srbije, ako zakonom nije drukcije odredjeno;

- primanja od prodaje pokretnih stvari u svojini Republike Srbije koje koriste drzavni organ ii organizacije i Vojska Srbije;- primanja od prodaje republickih robnih rezervi;- primanja od prodaje dragocenosti;- primanja od prodaje prirodne imovine;- primanja od zaduzivanja;- primanja od prodaje finansijske imovine.

PRIHODI AUTONOMNIH POKRAJINA – Za finansiranje nadleznosti autonomnih pokrajina, budzetu autonomne pokrajine pripadaju sledeci javni prihodi i primanja:

1. Deo prihoda od poreza na dobit pravnih lica ostvarenog na teritoriji autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom.

2. Deo prihoda od poreza na dohodak gradjana;

3. Drugi porez ili deo poreza u skladu sa posebnim zakonom;

4. Pokrajinske administrativne takse;

5. Naknade u skladu sa zakonom;

6. Donacije i transferi;

7. Prihodi nastali upotrebom javnih sredstava:- prihodi od kamata;- prihodi od davanja u zakup, odnosno na koriscenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini Republike Srbije koje koriste organi autonomne pokrajine;- prihodi od davanja u zakup, odnosno na koriscenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svijini autonomne pokrajine u skladu sa zakonom;- prihodi nastali prodajom usluga korisnika sredstava budzeta autonomne pokrajine cije je pruzanje ugovoreno sa fizickim i pravnim licima na osnovu njihove slobodne volje;- prihodi od novcanih kazni izrecenih u prekrsajnom postupku za prekrsaje propisane aktom skupstine autonomne pokrajine i oduzeta imovinska korist u tom postupku;- prihodi od koncesione naknade u skladu sa zakonom

8. Primanja:- primanja od prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini Republike Srbije koje koriste organi autonomne pokrajine;

- primanja od prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine u skladu sa zakonom;- primanja od prodaje pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine koje koriste organi autonomne pokrajine;- primanja od prodaje pokrajinskih robnih rezervi;- primanja od prodaje dragocenosti;- primanja od prodaje prirodne imovine;- primanja od zaduzivanja;- primanja od prodaje finansijske imovine.

Pored navedenih prihoda, AP Vojvodini se obezbedjuju i transferna sredstva u budzetu Republike Srbije.

PRIHODI OPSTINA I GRADOVA – Ustavom Republike od 2006. godine, utvrdjeno je da se poslovi jedinice lokalne samouprave finansiraju iz izvornih prihoda jedinica lokalne samouprave, budzeta Republike Srbije, u skladu sa zakonom i budzeta autonomne pokrajine, kada je autonomna pokrajina poverila jedinicama lokalne samouprave obavljanje poslova iz svoje nadleznosti, u skladu sa odlukom skupstine autonomne pokrajine. Budzetima jedinica lokalne samouprave obezbedjuju se sredstva iz izvornih i ustupljenih prihoda, transfernih sredstava iz budzeta RS, primanja po osnovu zaduzivanja i drugih prihoda i primanja utvrdjena zakonom. Pod izvornim prihodima podrazumevaju se javni prihodi ciju stopu, odnosno nacin i merila za utvrdjivanje visine iznosa, utvrdjuje jedinica lokalne samouprave. Zakonom se moze ograniciti visina poreske stope, odnosno utvrditi najvisi i najnizi iznos naknade, odnosno takse. Jedinici lokalne samouprave pripadaju izvorni javni prihodi ostvareni na njenoj teritoriji, i to:

- porez na imovinu;- lokalne administrativne takse;- lokalne komunalne takse;- boravisna taksa;- naknade za koriscenje javnih dobara u skladu sa zakonom;- naknada za uredjivanje gradjevinskog zemljista;- naknada za zastitu i unapredjenje zivotne sredine;- koncesiona naknada;- druge naknade u skladu sa zakonom;- prihodi od novcanih kazni izrecenih u prekrsajnom postupku za prekrsaja propisane aktom skupstine jedinica lokalne samouprave, kao i oduzeta imovinska korist u tom postupku;- prihodi od davanja u zakup, odnosno na koriscenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini Republike Srbije, koje koristi jedinica lokalne samouprave, odnosno organ ii organizacije jedinice lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog budzeta;

- prihodi od davanja u zakup, odnosno na koriscenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini jedinice lokalne samouprave;- prihodi nastali prodajom usluga korisnika sredstava budzeta jedinice lokalne samouprave cije je pruzanje ugovoreno sa fizickim i pravnim licima;- prihodi od kamata na sredstva budeta jedinice lokalne samouprave;- prihodi po osnovu donacija jedinici lokalne samouprave;- prihodi po osnovu samodoprinosa;

Zakonom o finansiranju lokalne samouprave ustupljeni prihodi su taksativno utvrdjeni, a to su:1. PRIHODI OD USTUPLJENIH POREZA:

A) Porez na dohodak gradjana, i to na:- prihode od poljoprivrede i sumarstva;- prihode od samostalne delatnosti;- prihode od nepokretnosti;- prihode od davanja u zakup pokretnih stvari;- prihode od osiguranja lica;- 80% od poreza na zarade koji se placa prema prebivalistu

zaposlenog;- ostali prihodi u skladu sa zakonom.

B) Porez na nasledje i poklonC) Porez na prenos apsolutnih prava

2. PRIHODI OD USTUPLJENIH NAKNADA – Republika ustupa jedinici lokalne samouprave prihode od naknada ostvarenih na teritoriji jedinice lokalne samouprave u skladu sa zakonom. Nakon oktobarskih promena, jedno od aktuelnih pitanja u Srbiji je vezano za fiskalnu decetralizaciju. Od 2001. do 2008. godine dolazi do jacanja finansijske uloge lokalnih zajednica. Sa ulaskom drzave u ekonomsku krizu taj trend prestaje. Konkretno, dolazi do smanjenja javnih prihoda jedinica lokalne samouprave, suspendovanjem njnihovih zakonskih prava ucesca u delu transfera, koja daje Republika. Povecanje lokalnih taksi, uticalo je na preduzetnike, mikro i mala preduzeca da prestanu da obavljaju delatnost i predju u sivu ekonomiju. U cilju ponovne afirmacije fiskalne decentralizacije, doslo je do promene Zakona o finansiranju lokalne samouprave. U cilju fiskalnog rasterecenja obveznika novim promenama pomenutog zakona, ukida se odredjeni broj lokalnih komunalnih taksi, a preduzetnici i mala pravna lica, oslobadjaju se placanja firmarine i lokalne komunalne takse za koriscenje reklamnih panoa, ukljucujuci isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora.

68. POREZ NA DOHODAK GRADJANA KOD NAS

U Srbiji je u primeni koncept mesovitog poreza na dohodak gradjana regulisan Zakonom o porezu na dohodak gradjana. Porezu na dohodak gradjana danas u Srbiji podlezu sledece vrste prihoda:

1. Zarade;2. Prihodi od poljoprivrede i sumarstva;3. Prihodi od samostalne delatnosti;4. Prihodi od autrskih prava, prava srodnih autorskom pravu i pravo industrijske svojine;5. Prihodi od kapitala;6. Prihodi od nepokretnosti;7.Kapitalni dobici;8. Ostali prihodi.

Navedeni prihodi podlezu oporezivanju bez obzira da li su ostvareni u novcu, u nature, cinjenjem ili na drugi nacin. Oporezivanjem i nenovcanih prihoda onemogucava se izbegavanje placanja poreza. Ovih prihodi se opterecuju pojedinacno i to po odbitku od svakog pojedinacnog prihoda ili na osnovu resenja. Ovaj porez namenjen je samo ekonomsko snaznijim obveznicima. Obveznik poreza na dohodak gradjana je fizicko lice – resident. Po zakonu, svojstvo rezidenta ima fizicko lice koje:

- na teritoriji RS ima prebivaliste ili centar poslovnih i zivotnih interesa;- na teritoriji RS neprekidno ili sa prekidom boravi 183 ili vise dana u periodu od 12 meseci koji pocinje ili se zavrsava u odnosnoj poreskoj godini.

Takodje, resident je i fizicko lice koje je upuceno u drugu drzavu, radi obavljanja poslova za fizicko ili drugo pravno lice – rezidenta Republike ili za medjunarodnu organizaciju. U sistemu oporezivanja gradjana, egzistiraju 4 diferencirane zakonske stope: 12% na zarade; 10% na prihode od samostalne delatnosti; 15% na prihode od kapitala, prihode od kapitalne dobiti i prihode od osiguranja lica, dok je stopa od 20% na druge prihode.

69. POREZ NA ZARADE

Kod poreza na zarade potrebno je razlikovati pravnog i stvarnog obveznika, s jedne strane, od obveznika u tehnickom smislu, s druge strane. Pravni i stvarni obveznik je fizicko lice (posloprimac) koje ostvaruje prihode. Tehnicki obveznik (poreski platac) je poslodavac, njegova obaveza je da za pravnog i stvarnog obveznika utvrdi obavezu, obracuna visinu i odbije je. Uplatu poreza poreski platac je obavezan da izvrsi prilikom svake pojedinacne isplate zarade, koja je opterecena ovim porezom. Kako se zarade mogu isplacivati i vise puta u toku meseca, momenat dospeca naplate poreza ne vezuje se za mesec ili bilo koji drugi protok vremena, vec za momenat isplate prihoda obveznika. Porez na zarade u Srbiji se placa na primanja koja obveznici ostvare po osnovu radnog odnosa, sto je definisano zakonom kojim se uredjuju radni odnosi i druga primanja zaposlenih. Karakter zarade imaju i ugovorena naknada i druga primanja koja se ostvaruju obavljanjem privremenih i povremenih poslova na osnovu ugovora, zakljucenog neposredno sa poslodavcem, kao i na osnovu ugovora zakljucenog preko

omladinske ili studentske zadruge, osim sa licem do navrsenih 26 godina zivota ako je na skolovanju u ustanovama srednjeg, viseg i visokog obrazovanja. U skladu sa Zakonom o porezu na dohodak gradjana, zaradom se smatraju i podlezu oporezivanju primanja u obliku bonova, novcanih potvrda, akcija, osim akcija stecenih u postupku svojinske transformacije, ili robe, cinjenjem ili pruzanjem pogodnosti, oprastanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novcanom naknadom ili neposrednim placanjem. Pod zaradom, sadrzani su i porez i doprinosi koji se placaju iz zarade. Pod zaraom se podrazumevaju sva primanja obveznika iz radnog odnosa, osim troskova koje je imao da bi ostvario zaradu. Zakon o porezu na dohodak gradjana se opredelio za dvojni pristup, po kojem se, sa jedne strane, svakom zaposlenom mesecno priznaje odredjeni standardni odbitak koji se uskladjuje godisnjim indeksom potrosackih cena, dok se sa druge strane porez ne placa na neka primanja zaposlenog koja imaju karakter pokrica troskova u vezi sa radnim odnosom. Zakonom o porezu na dohodak gradjana, nabrojana su primanja koja se do odredjenog iznosa ne oporezuju. To su: naknade troskova prevoza u javnom saobracaju, dnevnice za sluzbeno putovanje u zemlji ili inostranstvu, naknade troskova smestaja na sluzbenom putovanju i td. Primenjujuci odgovarajuce medjunarodne konvencije i sporazume, ciji je potpisnik i nasa zemlja, oslobodjeni su obaveze placanja poreza na zarade ostvarene za rad u stranim diplomatskim i konzularnim predstavnistvima ili medjunarodnim organizacijama, odnosno kod predstavnika ili sluzbenika takvih predstavnistava ili organizacija, sledeca lica:

1. Sefovi stranih diplomatskih misija akreditovnaih u Srbiji, osoblje stranih diplomatskih misija u Srbiji, i clanovi njihovih domacinstava;2. Sefovi stranih konzulata i konzularni funkcioneri i clnavo njihovih domacinstava;3. Funkcioneri Organizacije UN i njenih specijalizovanih agencija, strucnjaci tehnicke pomoci UN i njenih specijalizovanih agencija;4. Funkcioneri, strucnjaci i administrativno osoblje medjunarodnih organizacija;5. Zaposleni u stranim diplomatskim i konzularnim predstavnistvima i medjunarodnim organizacijama;6. Pocasni konzuli stranih drzava za primanja koja dobiju od drzave koja ih je imenovala za obavljanje konzularnih funkcija.

Obaveze placanja poreza na zarade nisu oslobodjeni clanovi domacinstava i zaposleni u stranim diplomatskim i konzularnim misijama i medjunarodnim organizacijama ako su drzavljani ili rezidenti Republike. Porez na zarade se ne placa na penzije i invalidnine, kao i na zarade odnosno plate invalidnih lica koja su zaposlena u preduzecu za radno osposobljavanje i zaposljavanje osoba sa invaliditetom.

70. POREZ NA PRIHODE OD POLJOPRIVREDE I SUMARSTVA

Prihod od poljoprivrede i sumarstva ostvaruje se razlicito od drugih prihoda od samostalne delatnosti, i zbog toga specificno oporezuje. U navedenim privrednim oblastima se angazuje srazmerno veliki broj sitnih proizvodjaca koji najcesce nisu u stanju da vode poslovne knjige i koji nabavljaju znacajan deo svojih inputa o ostvaruju znacajan deo svojhih outputa u sektoru naturalne privrede. Katastarski prihod koji se pojavljuje kao osnovica kod oporeivanja poljoprivrede i sumarstva nie stvarni prihod, vec normirani prihod. Utvrdjuju ga u sporazumu sa ministarstvom za finansije katastarske vlasti.Kod ovog poreza u primeni je pausalno oporezivanje. Poreska osnovica se utvrdjuje putem indirektne metode. U nasim uslovima, doslo je do realne nemogucnosti da ovaj metod bar priblizno odrazi ekonomsku snagu obveznika i utice na pravednost placanja poreza, jer katastarski prihod nije revalorizovan od 1994. godine. To je primarni razlog sto se privremeno od 2004. godine ne utvrdjuje i ne placa ovaj porez.

71. POREZ NA PRIHODE OD SAMOSTALNE DELATNOSTI

Na prihod ostvaren od privrednih delatnosti, pruzanjem profesionalnih i drugih intelektualnih usluga i na prihod od drugih delatnosti ukoliko se na taj prihod Zakonom o porezu na dohodak gradjana ne placa porez po drugom osnovu, placa se porez na prihode od samostalne delatnosti. Placanje ovog poreza na ostvarene pomenute prihode, podrazumeva po pravilu, prihode od obavljanja registrovane delatnosti. Pored njih, Zakonom se opterecuju i prihodi od samostalne delatnosti ostvareni trajnim ili sezonskim iskoriscavanjem zemljista u nepoljoprivredne svrhe, inkubatorskom proizvodnjo zivine i drugim slicnim delatnostima, nezavisno od toga da li su kao samostalne delatnosti registrovane kod nadleznih organa. Pod samostalnom delatnoscu podrazumeva se delatnost pojedinca koju ovaj obavlja sam ili kad poslovanje obavlja kroz samostalnu zajednicku radnju ili drugi oblik poslovanja. Obveznik ovog poreza je fizicko lice – registrovani preduzetnik koji ostvaruje prihode obavljanjem neke od samostalne delatnosti. Obveznik je i preduzetnik – osnivac ortacke radnje. Oporeziva dobit ovom obvezniku utvrdjuje se u srazmeri sa njegovim ucescem u dobiti prema aktu o osnivanju ortacke radnje. Obveznik ovog poreza je i svako drugo fizicko lice koje je obveznik PDV nezavisno od toga da li je registrovano za obavljanje delatnosti. Osnovica poreza na prihode od samostalne delatnosti je oporeziva dobit, ako Zakonom o porezu na dohodak gradjana nije drukcije odredjeno. Zakonodavac je prilikom utvrdjivanja osnovice posao od potrebe dovodjenja obveznika u isti polozaj kao i polozaj preduzeca, sto je iskustvo i drugih zemalja. Vazecim Zakonom, omogucava preduzetniku da se opredeli hoce li poslovne knjige voditi po sistemu dvojnog ili po sistemu prostog knjigovodstva. Izuzetak od ovog pravila postoji za preduzetnike – osnivace ortacke radnje, koji moraju poslovne knjige voditi po

sistemu svojnog knjigovodstva. Za obveznike koji vode dvojno knjigovodstvo, oporeziva dobit se utvrdjuje u poreskom bilansu u skladu sa Medjunarodnim racunovodstvenim standardima (MRS), odnosno Medjunarodnim standardima finansijskog izvestavanja (MSFI) i propisima kojima se uredjuje racunovodstvo. Za razliku od njega, preduzetnik koji poslovne knjige vodi po sistemu prostog knjigovodstva, utvrdjivanje oporezive dobiti vrsi Pravilnikom o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog rezultata po sistemu prostog knjigovodstva. Poreska stopa ovog poreza je 10%, dok se poreski podsticaji preduzetnicima priznaju, pod uslovima i na nacin kako se priznaju pravnim licima po zakonu kojim se uredjuje porez na dobit pravnih lica. Slozenost postupka sastoji se u tehnickim radnjama utvrdjivanja bruto iznosa osnovice, pa onda putem odbijanja troskova ili drugih izdataka od osnovice dobija se sama visina osnovice (neto osnovica). Izuzetno je tesko u praksi utvrditi stvarno ostvareni prihod. Posebnu teskocu predstavlja utvrdjivanje troskova delatnosti. Da bi se utvrdila osnovica poreza, obveznik je duzan da vodi poslovne knjige po sistemu dvojnog ili prostog knjigovodstvas, da sastavi poreski bilans i podnese poresku prijavu. Sigurno je da to znacajan broj obveznika ovog poreza nije u mogucnosti da to uradi. Zbog izlozenih razloga, kao preovladjujuci nacin oporezivanja samostalnih delatnosti jeste tzv. pausalno oporezivanje. Pravni osnov za ovakvo oporezivanje zakonodavac utvrdjuje na sledeci nacin: Preduzetnik koji s obzirom na okolnosti nije u stanju da vodi poslovne knjige, osim poslovne knjige o ostvarenom prometu, ili kome njihovo vodjenje otezava obavljanje delatnosti, ima pravo da podnese zahtev da porez na prihode od samostalne delatnosti placa na pausalno utvdjen prihod. Prema tome, obveznik koji nije u stanju da placa ovaj porez prema stvarno ostvarenom dohotku, moze ali ne mora da podnese zahtev nadleznom poreskom organu za pausalno placanje poreza. Ako ne podnese zahtev, morace da se snadje, npr. da nekoga placa da mu vodi poslovne knjige. Ako obveznik zahtev podnese, navedeni poreski organ ceni da li su ispunjeni zakonom utvrdjeni uslovi za pausalno oporezivanje, prema okolnostima konkretnog slucaja. Zahtev za pausalno oporezivanje se podnosi do 30. novembra u tekucoj godini, odnosno u roku od 15 dana od dana upisa u registar nadleznog organa, odnosno u roku od 15 dana od dana prijema akta nadleznog poreskog organa kojim se potvrdjuje brisanje iz evidencije za PDV u skladu sa zakonom koji se uredjuje PDV. Nadlezni poreski organ moze odobriti ili odbiti zahtev obveznika, ali je obavezan da o podnetom zahtevu resi u roku od 30 dana od dana podnosenja zahteva. Ako to ne uradi, smatrace se da je zahtev za pausalno oporezivanje pozitivno resen. Preduzetnik ce porez placati pausalno sve dok mu nadlezni poreski organ resenjm ne utvrdi da su prestali razlozi za ostvarivanje tog prava, odnosno da su stvoreni uslovi za oporezivanje prema stvarno ostvartenom prihodu. Kada navedeni organ, oceni da su ispunjeni zakonski uslovi za pausalno oporezivanje, utvrdice obvezniku pausalni prihod, vodeci racuna o sledecim kriterijumima i elementima:

- Visina prosecne mesecne zarade po zaposlenom u RS, opstini, gradu i okrugu ostvarene u godini koja prethodi godini za kou se utvrdjuje pausalni prihod;- Mestu na kome se radnja nalazi (centar, periferija, selo…);- Opremljenost radnje (savremena, nova oprema…);- Broju zaposlenih radnika i clanova porodice koji su angazovani u radnji;- Trzisni uslovi u kojima se delatnost obavlja;- Starost obveznika i njegova radna sposobnost.

Zakonom je precizno utvrdjeno k one moze pausalno placati porez. To se ne moze priznati preduzetniku:

- osnivacu ortacke radnje;- koji obavlja delatnost iz oblasti: trgovina na veliko i trgovina na malo (osim odrzavanje i popravka motornih vozila), hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi s nekretninama;- u ciju delatnost ulazu i druga lica;- ciji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrdjuje porez, odnosno ciji je planirani promet kada pocinje obavljanje delatnosti – veci od 3 000 000 dinara;- koji je obveznik PDV, odnosno koji se opredeli za placanje PDV u skladu sa zakonom kojim se uredjuje PDV.

Izuzetno, preduzetniku koji trgovinsku ili ugostiteljsku delatnost obavlja u kiosku, prikolici ili slicnom montaznom ili pokretnom objektu, moze se na njegov zahtev odobriti placanje ovog poreza na pausalno utvrdjen prihod.

72. POREZ NA PRIHODE OD AUTORSKIH PRAVA, PRAVA SRODNIH AUTORSKOM PRAVU I PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE

Predmet ovog poreza je naknada (prihod) koju obveznik ostvari od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i od prava industrijske svojine. Zakonom je taksativno utvrdjeno koja su to dela koja su osnovi za ostvarivanje naknada na koje se placa porez. Navode se 17 autorskih dela kao osnovi za sticanje prihoda koji se oporezuju. Obuhvat oporezivanja je prosiren i na prihode po osnovu prava srodnih autorskom pravu. Prihod od pomenutih prava je naknada koju obveznik ostvari po osnovu:

- prava interpretatora;- prava proizvodjaca fonograma;- prava proizvodjaca videograma;- prava izvodjaca emisije;- prava proizvodjaca baze podataka.

Zakonom o autorskim i srodnim pravima je regulisana materija o autorskim i srodnim pravima. Najcesca vrsta autorskih dela koja su izvor prihoda u praksi su pisana dela – knjizevna, naucna, strucna i dr. Obveznik poreza na prihode od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine je fizicko lice koje kao autor,

nosilac srodnih prava, odnosno vlasnik prava industrijske svojine, ostvaruje naknadu po osnovu autorskog prava, prava srodnih autorskom pravu odnosno prava industrijske svojine. Obveznik ovog poreza je takodje i naslednik imovinskog autorskog i srodnog prava i prava industrijske svojine, i svako drugo fizicko lice koje ostvaruje naknadu po tim osnovama. Pomenuta fizicka lica dolaze u posed ove vrste prava najcesce kupovinom ili poklonom. Osnovica ovog poreza je neto prihod koji se dobija tako sto se od bruto prihoda odbiju troskovi koje je obveznik imao pri ostvarivanju i ocuvanju prihoda, osim ako zakonom nije drugacije propisano. Troskovi se utvrdjuju na dva nacina: a) normiranjem troskova (zakonskim priznavanjem uprosecnih troskova); b) priznavanjem troskova u stvarnoj visini. Najcesci nacin priznanja visine troskova je preko normiranja troskova. Tesko je, u praksi, za svako pojedino autorsko delo stvarno utvrditi sve troskove jer su oni brojni i raznoliki.Zbog toga, zakonodavac najcesce polazi od pausalnog priznavanja troskova kod utvrdjivanja neto prihoda od autorskih prava. Ali, obveznik moze podneti zahtev da mu se umesto normiranih priznaju stvarni troskovi koje je imao pri ostvarivanju i ocuvanju prihoda. Uz zahtev obveznik je duzan da podnese i dokaze (racuni i td.).Normirani ili stvarni troskovi se priznaju samo autorima ne i naslednicima i drugim licima koji ostvaruju naknadu iz autorskih prava. Razlog je jednostavan, oni nisu stvorili autorska dela. Cinjenica je da razlicite vrste dela nemaju jednake troskove. Zato je zakonodavac podelio autorska dela u tri grupe normiranih troskova:

1) Procenjuje se da je najvece ucesce troskova u vrednosti, odnosno ostvarenoj naknadi za vajarska dela, tapiserije, umetnicku keramiku, keramoplastiku, mozaik i vitraz, umetnicku fotografiju, zidno slikarstvo i slikarstvo u prostoru u tehnikama, kostimografiju, modno kreatorstvo i umetnicku obradu tekstila. Kod ovih prava priznaju se troskovi u iznosu 50% od bruto prihoda.2) Najveci broj autorskih dela je svrstn u drugu grupu u koju spadaju: slikarska dela, graficka dela, industrijsko oblikovanje sa izradom modela i maketa, sitna plastika, radovi vizuelnih komunikacija, radovi u oblasti unutrasnje arhitekture i obrade fasada, oblikovanje prostora, radovi na podrucju hoptikulture, vrsenje umetnickog nadzora nad izvodjenjem radova u oblasti unutrasnje i fasadne arhitekture, oblikovanje prostora i horticulture sa izradom modela i maketa, umetnicka resenja za scenografiju, naucna, strucna, knjizevna i publicisticka dela, prevodi, muzicka i kinematografska dela, restauratorska i konzervatorska dela u oblasti kulture i umetnosti, snimanje filmova. Ovoj grupi autorskih dela priznaju se troskovi u iznosu 43% od bruto prihoda.3) Najmanju procenat priznatih troskova, u iznosu od 34% od bruto prihoda, utvrdjen je za interpretaciju odnosno izvodjenje estradnih programa zabavne i narodne muzike, proizvodnju fonograma, proizvodnju videograma, proizvodnju emisije, proizvodnju baze podataka i za druga autorska i srodna prava.

Pausalno p0riznavanje troskova na navedeni nacin uslovljava veliki stepen proizvodljivosti, u odredjenim situacijama cak i apsurdnosti. Zbog znacaja i realnije mogucnosti procene pausalno odredjivanje troskova nije propisano za utvrdjivanje oporezivog prihoda od patenata, malih patenata, zigova, modela, uzoraka i tehnickih unapredjenja. Naime, obveznici koji placaju porez na ostvarene navedene prihode priznaju se kao troskovi sledeci izdaci:

- takse i drugi troskovi zastite patenata, malih patenata, zigova, modela, uzoraka i tehnickih unapredjenja., prema potvrdi nadleznog organa za njihovu zastitu;- troskovi izrade nacrta i tehnickog opisa;- troskovi izrade prototipa.

Mnoga autorska i druga dela se stvaraju vise godina. S tim u vezi, zakonodavac je propisao mogucnost da se na zahtev obveznika prilikom utvrdjivanja neto prihoda za delo koje je stvarano duze od jedne godine moze izvrsiti podela prihoda na onoliko jednakih delova koliko je delo stvarano, a ne duze od 5. Ako do podele dodje, u svakoj godini se oporezuje srazmertni deo. Stopa ovog poreza je jedinstvena i proporcionalna, iznosi 20%.

73. POREZ NA PRIHODE OD KAPITALA

Ostvarenjem prihoda ulaganjem kapitala u razlicite vidove kredita, stednje ili ulaganja sredstvima u poslovanje privrednih drustava, stvara se pravni osnov da individualni vlasnici budu optereceni porezom na prihode od kapitala. Predmet ovog poreza su:

- Kamate po osnovu zajma, stednih i drugih depozita, i po osnovu duznickih i slicnih hartija od vrednosti. Kamatom se smatra i deo prihoda ostvaren kod otudjenja ili otkupa diskontne duznicke hartije od vrednosti koji predstavlja razliku izmedju nabavne i prodajne cene, odnosno izmedju nabavne i otkupne cene diskontne duznicke hartije od vrednosti;- Prihodi od dividend ii udela u dobiti;- Uzimanja iz imovine i koriscenje usluga privrednog drustva od strane vlasnika privrednog drustva za njihove privatne potrebe, izvrsene u skladu sa zakonom;- Primanja clana otvorenog investicionog fonda po osnovu prava na srazmerni deo prihoda od investicione jedinice toga fonda.

Postoje oslobodjenja prihoda od kamata na dinarska sredstva po osnovu stednih i drugih depozita i prihoda od kamata po osnovu duznickih hartija od vrednosti, u smislu propisa kojima je uredjeno trziste hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ciji je izdavalac Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije. Poresku osnovicu ovog poreza predstavlja oporezivi prihod koji cini ostvarena kamata, kao i pozitivna razlika ostvarena otudjenjem ili otkupom diskontne duznicke hartije od vrednosti, za period od dana sticanja do dana otudjenja ili otkupa te hartije. Takodje, oporeziv

prihod cini i prihod isplacen obvezniku. Obveznik poreza na prihode od kapitala je fizicko lice koje ostvari prihod od kapitala. Kod ovog poreza u primeni je proporcionalna stopa i iznosi 15%. Porez se placa po odbitku, prilikom svake pojedinacne isplate. Drugim recima, isplatilac prihoda obracunava, obustavlja i uplacuje na propisane racune duzni porez za svakog obveznika i za svaki pojedinacno isplaceni prihod u skladu sa propisima koji vaze na dan isplate prihoda. Neophodno je istaci da prihodi od kapitala ne podlezu obavezi placvanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

74. POREZ NA PRIHODE OD NEPOKRETNOSTI

Predmet ovog poreza su prihodi koje obveznik ostvari izdavanjem u zakup ili podzakup nepokretnosti. Zakonodavac nije taksativno nabrojao koje se sve nepokretnosti oporezuju koje daju prihod. Receno je samo da se oporezuju narocito ostvareni prihodi od zemljita, stambenih i poslovnih zgrada, delovi tih zgrada, stanova, delova stanova, poslovnih prostorija i garaza. Da bi se sprecilo izbegavanje placanja poreza, prihode od nepokretnosti podlozne porezu cine ostvarena zakupnina i vrednost svih realizovanih obaveza i usluga na koje se obavezao zakupac, odnosno podzakupac. Nenovcana davanja i usluge se radi utvrdjivanja osnovice preracunavaju u novac. Obveznik poreza na dohodak gradjana za prihode od nepokretnosti jete fizicko lice koje izdavanjem u zakup ili podzakup nepokretnosti ostvari prihode od nepokretnosti podlozne porezu. Obveznik ovog poreza nije fizicko lice koje se profesionalno, uz odredjene uslove i dobijenu dozvolu, bavi izdavanjem svoje ili zakupljene imovine u zakup ili podzakup. Osnovica poreza na prihode od nepokretnosti je oporezivi prihod. On se dobija kada se od bruto prihda od nepokretnosti odbijaju troskovi koji nastaju pri ostvarivanju i ocuvanju prihoda. U praksi je izuzetno slozeno utvrditi koji su to stvarni troskovi obveznika. Tesko je utvrditi vrste i visinu troskova koji su u uzrocnoj vezi za zakup ili podzakup. Radi uproscavanja i efikasnije primene ovog poreza, zakonodavac se odlucio na priznavanje normiranih troskova u visini od 20% od ostvarenog bruto prihoda. U cilju stimulisanja turistickih usluva, zakonodavac je utvrdio normirane troskove u visini od 50% ostvarenog bruto prihoda za prihode od nepokretnosti ostvarene po osnovu iznajmljivanja stanova, soba i postelja putnicima i turistima za koje je placena boravisna taksa. Data je zakonska mogucnost da se obvezniku na njegov zahtev, umesto normiranih priznaju stvarni troskovi koje je imao pri ostvarivanju i ocuvanju prihoda, ao za to podnese dokaze. Ako se priznaju stvarni obveznikovi troskovi, onda se u njih svakako ukljucuje i iznos jednogodisnje amortizacije obracunate primenom proporcionalne metode po stopi iz nomenklature sredstava za amortizaciju. Kada zakupac ostvaruje prihode od podzakupa kao trosak mu se priznaje zakupnina koju placa zakupodavcu. U cilju sto pribliznijeg utvrdjivanja stvarnog prihoda kod ovog poreza, zakonodacac predvidja i pausalno odredjivanje poreza. Ako prilikom utvrdjivanja poreza, poreski organ proceni da je prijavljeni prihod od

nepokretnosti manji od onog ko bi se mogao postici, pristupice pausalnom utvrdjivanju prihoda. Nadlezni poreski porgan primenice metod parifikacije (uporedjenja) tako sto ce se kao neto prihod obveznika uzeti zakupnina koja se moze postici prema mesnim prilikama, s ugledom na zakupninu za slicne objekte koji se izdaju u zakup pod priblizno slicnim uslovima. Kod ovog poreza, poreska obaveza nastaje danom predaje stvari zakupcu na koriscenje po osnovu zakljcenog ugovora o zakupu nepokretnosti. Predmet poreske obaveze (poreski dug) nastaje prilikom svake isplate prihoda. Stopa ovog poreza je proporcionalna i iznosi 20%. Obracun poreza se vrsi tako sto se na oporezivi prihod koji predstavlja osnovicu primenjuje navedena stopa. Porez se placa po resenju nadleznog poreskog organa na osnovu podataka iz poreske prijave i drugih podataka koji su od znacaja za utvrdjivanje obaveze, osim u slucajevima kada se kao isplatilac prihoda zakupac ili podzakupac pojavljuje pravno lice ili preduzetnik.

75. POREZ NA KAPITALNE DOBITKE

Zakon o porezu na dohodak gradjana razlikuje ostvarivanje kapitalnog dobitka u vezi sa obavljanjem samostalne delatnosti i kapitalnih dobitaka koja imaju druga fizicka lica. Pravni rezim kapitalnih dobitaka ostvarenih od obveznika koji obavljaju samostalnu delatnost u vezi s obavljanjem te delatnosti, je isti kao i obveznika poreza na dobit pravnih lica. Razlog tome je stvaranje jednakih uslova privredjivanja svih subjekata.Prihod koji poreski obveznik (fizicko lice) ostvari prodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu tretira se kao kapitalni dobitak (npr. stvarna prava na nepokretnostima, trajno koriscenje prava i prava gradnje na gradskom zemljistu, autorska prava, prava srodna autorskim pravima i prava industrijske svojine, udeli u imovini pravnih lica, akcije, hartije od vrednosti…). Do kapitalnog dobitka se dolazi iznalazenjem razlike izmedju prodajne cene prava, udela odnosno hartija od vrednosti i njihove nabavne cene uskladjene prema odredbama Zakona. Za potrebe oporezivanja kao prodajna cena se smatra ugovorena cena, odnosno trzisna cena koju utvrdjuje Poreska uprava, ako oceni da je ugovorena cena niza od trzisne. Prodajnom cenom investicione jedinice smatra se otkupna cena investicione jedinice koja se sastoji od neto vrednosti imovine otvorenog drustva po investicionoj jedinici na dan podnosenja zahteva clana fonda za otkup investicionih jedinica, uvecane za naknadu za kupovinu ukoliko je drustvo za upravljanje naplacuje, saglasno zakonu koji uredjuje investicione fondove. Pod nabavnom cenom se podrazumeva cena po kojoj je obveznik stekao pravo, udeo u hartiji od vrednosti, odnosno cena koju je utvrdila Poreska uprava u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak gradjana. Nabavna cena investicione jedinice sastoji se od neto vrednosti imovine otvorenog fonda po investicionoj jedinici na dan uplate, uvecane za naknadu za kupovinu ukoliko je drustvo za upravljanje naplacuje, saglasno zakonu koji uredjuje investicione fondove. Ako obveznik prodaje nepokretnosti koju je sam izgradio, priznace se kao nabavna cena iznos

troskova izgradnje, a ako obveznik ne dokaze iznos troskova izgradnje, trzisna cena nepokretnosti koja je uzeta odnosno mogla biti uzeta kao osnovica poreza na imovinu u godini nastanka obaveze po osnovu poreza na imovinu. Kod prodaje nepokretnosti u izgradnji nabavnu cenu cini iznos troskova izgradnje koje je imao obveznik do dana prodaje. Zakonodavac je precizno utvrdio kada se kapitalni dobitak ne utvrdjuje i ne oporezuje. Radi se o prenosu prava, udela ili hartija od vrednosti:

- koji se vrsi izmedju bracnih drugova i krvnih srodnika u pravoj liniji;- koji se vrsi izmedju razvedenih bracnih drugova, a u neposrednoj je vezi

sa razvodom braka;

Ne utvrdjuje se i ne oporezuje kapitalni dobitak na prihod ostvaren po osnovu prenosa duznickih hartija od vrednosti, u smislu propisa kojima je uredjeno trziste hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, ciji je izdavalac Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije. Zakonom je propisano oslobodjenje od poreza na kapitalni dobitak obvezniku koji sredstva ostvarena prodajom nepokretnosti u roku od 90 dana od dana prodaje ulozi u resavanje svog stambenog pitanja i stambenog pitanja clanova svoje porodice, odnosno domacinstva, prema blizim kriterijumima koje uredjuje Ministar finansija. Kad protekne navedeni rok, obveznik koji je ostvario kapitalnu dobit duzan je da na nju plati porez. Zakonodavac dopusta povracaj placenog poreza obvezniku koji u roku od narednih 12 meseci sredstva ostvarena prodajom ulozi za resavanje svojih stambenih pitanja. U slucaju delimicnog ulaganja obveznika u resavanju svog stambenog priznaje se srazmerno umanjenje poreske obaveze.

76. POREZI NA OSTALE PRIHODE (porez na prihode od davanja u zakup pokretne imovine; porez na dobitke od igara na srecu; porez na prihode od osiguranja lica; porez na prihode koji ostvaruju sportisti i sportski strucnjaci i porez na druge prihode)

Zakonom o porezu na dohodak gradjana u tzv. ostale prihode svrstani su: porez na prihode od davanja u zakup pokretne imovine; dobici od igara na srecu; prihodi od osiguranja lica; prihodi koji ostvaruju sportisti i sportski strucnjaci i drugi prihodi osim onih koji su posebno izuzeti ovim zakonom.

1) POREZ NA PRIHODE OD DAVANJA U ZAKUP POKRETNE IMOVINE – Predmet poreza na prihode od davanja u zakup pokretne imovine je prihod od davanja u zakup opreme, transportnih sredstava i drugih pokretnih stvari. Osnovica poreza je oporezivi prihod od izdavanja u zakup pokretne imovine koji se dobija kada se od bruto prihda odbiju troskovi koji nastaju pri ostvarivanju i ocuvanju prihoda. Zbog istih razloga kao i kod utvrdjivanja troskova kod poreza na prihode od nepokretnosti, i kod ovog poreza se priznaju normirani troskovi u visini od 20% od ostvarenog bruto prihoda. Obvezniku se na njegov

zahtev umesto normiranih priznaju stvarni troskovi ako za to podnese i potrebne dokaze. Obveznik ovog poreza je fizicko lice koje ostvaruje prihode od davanja pokretne imovine u zakup. Porez se placa po proporcionalnoj stop ii iznosi 20% po resenju nadleznog poreskog organa, osim ako se kao isplatilac prihoda pojavljuje pravno lice ili preduzetnik. Tada se porez placa po odbitku.

2) POREZ NA DOBITKE OD IGARA NA SREDU – Predmet ovog poreza su dobici od igara na srecu. Osnovica poreza je oporezivi prihod od dobitka od igara na srecu koji predstavlja svaki dobitak od igara na srecu, osim onih koji su oslobodjeni od placanja. Porez se placa na dobitke u novcu, ali i od stvari i prava. U ovom drugom slucaju, osnovica se utvrdjuje preracunavanjem tih stvari i prava u novac prema njihovoj trzisnoj vrednosti u momentu kada je dobitak ostvaren. Obveznik poreza je fizicko lice koje ostvari dobitak od igara na srecu. Porez se ne placa na pojedinacne dobitke od igara na srecu do iznosa od 23 232 dinara. Porez se ne placa ni na ostvaren dobitak od igara koje se priredjuju u igracnicama (kazinama) i na automatima. Takodje, porez se ne placca na lutrijske zgoditke po javnim zajmovima. Porez na dobitke od igara na srecu se placa po odbitku primenom proporcionalne stope u iznosu od 20%.

3) POREZ NA PRIHODE OD OSIGURANJA LICA – Porez se placa na naknadu koju fizicko lice ostvari po osnovu osiguranja lica. Osnovica poreza je oporezivi prihod od osiguranja lica koji predstavlja vrednost isplacene naknade iz osiguranja lica umanjenu za iznos uplacenih sredstava uplacenih po osnovu premija osiguranja, ako nije izuzeta iz oporezivanja prema Zakonu. Ovaj porez se placa po odbitku, na taj nacin sto je isplatilac naknade, odnosno pravno lice koje je registrovano za obavljanje delatnosti osiguranja, u obavezi da prilikom isplate naknade iz osiguranja fizickom licu, obracuna i uplati porez na prihode od osiguranja lica. Kod ovog poreza u primeni je proporcionalna stopa u iznosu od 15%.

4) POREZ NA PRIHODE KOJE OSTVARUJU SPORTISTI I SPORTSKI STRUCNJACI – U cilju ostvarenja nacela placanja poreza prema ekonomskoj snazi, zakonodavac je porezom na dohodak gradjana opteretio i prihode sportista i sportskih strucnjaka. Obveznici ovog poreza su profesionalni sportisti, sportski amateri, sportski strucnjaci i strucnjaci u sportu koji prihode ostvare od sportske organizacije, odnosno organizacije za obavljanje sportske delatnosti, sportskih drustava i saveza. Zakonodavac je kao predmete oporezivanja taksativno oznacio narocita primanja koja se po svojoj prirodi oporezuju porezom na dohodak gradjana. To su:

- naknade na ime zakljucenja ugovora (transfer i sl.);- naknade za koriscenje lika sportiste;- novcane pomoci vrhunskim sportistima sa posebnim zaslugama;- stipendije vrhunskim sportistima za sportsko usavrsavanje,

novcane i druge naknade;

- nacionalna priznanja i nagrade za poseban doprinos razvoju i afirmaciji sporta;- naknade i nagrade za rad sportskim strucnjacima i strucnjacima u sportu (treneri, sudije, delegati i td).

Oporezivi prihod koji predstavlja osnovicu za ovaj porez, dobija se odbijanjem normiranih troskova od bruto prihoda u visini od 50%. Na tako utvrdjenu osnovicu primenjuje se proporcionalna stopa u iznosu od 20%.

5) DRUGI PRIHODI - ??? (str. 251, 252).

77. GODISNJI POREZ NA DOHODAK GRADJANA

Ovaj porez placaju fizicka lica – rezidenti i stranci – rezidenti, koji su u kalendarskoj godini ostvarili dohodak veci od trostrukog izosa prosecne godisnje zarade po zaposlenom, isplacene u Republici u godini za koju se utvrdjuje porez, prema podacima republickog organa nadleznog za poslove statistike. Radi stvaranja uslova za oporezivanje, vazecim propisima utvrdjeno je da godisnji dohodak relevantan za opterecenje pomenutih subjekata predstavlja zbir godisnjih prihoda ostvarenih iz sledecih izvora:

- zarada;- oporezivih prihoda od samostalne delatnosti;- oporezivih prihoda od autorskih i srodnih prava i prava industrijske

svojine;- oporezivih prihoda od nepokretnosti;- oporezivih prihoda od davanja u zakup pokretnih stvari;- oporezivih prihoda sportista i sportskih strucnjaka;- oporezivih drugih prihoda;- prihodi po prethodnim osnovama ostvareni i oporezovani u drugoj drzavi.

Primetljivo je da su izostavljeni kao izvori prihoda godisnjeg poreza sledeci prihodi: od poljoprivrede i sumarstva; od kapitala; od kapitalnih dobitaka; prihodi od dobitaka igara na srecu; prihodi od osiguranja lica. Motivi za ovakva resenja su zelja za podsticaj ulaganja u privredu, izbegavanje visestrukog oporezivanja i td.Da bi se dobio dohodak za oporezivanje, neophodno je ostvarenu zaradu i oporezive prihode od autorskih i srodnih prava i prava industriske svojine, prihoda sportista i sportskih strucnjaka i drugih prihda umanjiti za placeni porez i doprinoce za obavezno socijalno osiguranje placene u Republici na teret lica koje je ostvarilo zaradu, odnosno oporezive prihode. Umanjenje po osnovu doprinosa je limitirano do nivoa doprinosa koji bi se platio na iznos najvise godisnje osnovice doprinosa. Neophodno je umanjiti oporezive prihode od samostalne delatnosti, od nepokretnosti, od davanja u zakup pokretnih stvari, za placene poreze n ate prihode u Republici. Najzad, prihodi utvrdjeni Zakonom umanjuju se za porez placen u drugoj drzavi. Osnovicu odnosno oporezivi dohodak godisnjeg poreza na

dohodak gradjana predstavlja razlika izmedju izlozenog dobijenog dohotka za oporezivanje i licnih odbitaka koji iznose:

1) za poreskog obveznika – 40 % od prosecne godisnje zarade po zaposlenom, isplacene u Republici u godini za koju se utvrdjuje porez, prema podacima republickog organa nadleznog za poslove statistike;2) za izdrzavanog clana porodice – 15% od prosecne godisnje zarade po zaposlenom, isplacene u Republici u godini za koju se utvrdjuje porez, prema podacima republickog organa nadleznog za poslove statistike, po clanu.

Medjutim ukupan iznos liucnih odbitaka ne moze biti veci od 50% dohotka za oporezivanje. Stope godisnjeg poreza na dohodak gradjana su progresivne i u primeni je progresija po transama. Godisnji porez na dohodak gradjana placa se na osnovicu po sledecim stopama:

- na iznos do sestostruke prosecne godisnje zarade – 10%- na iznos preko sestostruke prosecne godisnje zarade – 10% na iznos do sestrostruke prosecne zarade + 15% na iznos preko sestostruke prosecne godisnje zarade.

Godisnji porez na dohodak gradjana se utvrdjuje resenjem Poreske uprave na osnovu podataka iz poreske prijave, poslovnih knjiga i drugih podataka koji su relevantni za utvrdjivanje poreza.

78. POREZ NA DOBIT PREDUZECA KOD NAS

Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, kao poreski obveznik pojavljuje se privredno drustvo, odnosno preduzece organizovano u jednom od sledecih oblika: akcionarsko drustvo; drustvo sa ogranicenom odgovornoscu; drustveno preduzece; javno preduzece; ortacko drustvo; komanditno drustvo; zadruga koje ostvaruje prihode prodajom proizvoda na trzistu ili vrsenjem usluga uz naknadu; drugo pravno lice koje nije organizovano u nekom od ovih oblika ali koje ostvaruje prihode preteznom prodajom proizvoda na trzistu ili vrsenjem usluga uz naknadu; i druga pravna lica koja se ne smatraju pravnim licem utrvrdjenim ovim Zakonom ako ostvaruju prihode prodajom proizvoda na trzistu ili vrsenjem usluga uz naknadu.Po Zakonu o porezu na dobit pravnih lica, rezidentni obveznik je pravno lice koje je osnovano ili ima sediste stvarne uprave i kontrole na teritoriji Republike. On podleze oporezivanju dobiti koju ostvari na teritoriji RS i izvan nje. Nerezidentalni obveznik je pravno lice koje je osnovano ii ma sediste stvarne uprave i kontrole van teritorije RS. On podleze oporezivanju dobiti koju ostvari poslovanjem preko stalne poslovne jedinice koja se nalazi na teritoriji RS. Stalnom poslovnom jedinicom se smatra svako stalno mesto poslovanja preko kojeg nerezidentalni

obveznik obav lja delatnost, a narocito u sledecem organizacionom obliku: pogon, ogranak, predstavnistvo, mesto proizvodnje, fabrika ili radionica, rudnik, kamenolom ili drugo mesto eksploatacije prirodnog bogatstva. Stalnu poslovnu jedinicu cine i stalno ili pokretno gradiliste, gradjevinski ili montazni radovi, ako traju duze od 6 meseci i to:

a) jedna od vise izgradnji ili montaza koje se uporedno obavljaju, ilib) nekoliko izgrdnji ili montaza koje se obavljaju bez prekida jedna za

drugom.Nerezidentalni obveznik koji obavlja delatnost na teritoriji RS poslovanjem preko stalne poslovne jedinice koja vodi poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uredjuje racunovodstvo i revizija, oporezivu dobit utvrdjuje u skladu sa ovim zakonom i podnosi za stalnu poslovnu jedinicu poreski bilans kao i poreski obveznik iz ovog Zakona i poresku prijavu. Nerezidentalni obveznik koji obavlja delatnost preko stalne poslovne jedinice koja ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uredjuje racunovodstvo i revizija, duzan je da vodi u toj stalnoj poslovnoj jedinici evidenciju kojom se obuhvataju svi podaci o prihodima i rashodima, kao i drugi podaci od znacaja za utvrdjivanje dobiti koju ta jedinica ostvaruje poslovanjem na teritoriji RS.

79. UTVRDJIVANJE OSNOVICE KOD POREZA NA DOBIT PREDUZECA KOD NAS

Visina opterecenja obveznika bitno zavisi i od utvrdjene poreske osnovice. Osnovicu poreza na dobit pravnih lica predstavlja oporeziva dobit obveznika koja se utvrdjuje u poreskom bilansu. Pod poreskim bilansom podrazumevamo dokument – izvestaj u koji se utvrdjuje oporeziva dobit pravnih lica koja cini osnovicu za oporezivanje. Savremena fiskalna praksa razlikuje bilans uspeha od poreskog bilansa koji se pojavljuje kao instrument za razrez poreza na dobit pravnih lica. Metodologija utvrdjivanja osnovice poreza na dobit propisuje se u poreskim zakonima. U poreskom bilansu se vrse uskladjivanja dobiti, odnosno gubitka utvrdjenih u bilansu uspeha, koji je sacinjen u skladu sa medjunarodnim racunovodstvenim standardima (MRS), odnosno medjunarnim standardima finansijskog izvestavanja (MSFI) i propisima kojima se uredjuje racunovodstvo i revizija, na nacin propisan Zakonom o porezu na dobit pravnih lica. Sastavljanje poreskog bilansa izlaze se preko korekcije prihoda i rashoda iskazanih u bilansu uspeha.

USKLADJIVANJE U PORESKOM BILANSU – Radi sprecavanja mogucnosti suzavanja osnovice od strane poreskog obveznika, zakonodavac je posebnu paznju morao da posveti potrebi korekcije tzv. transfernih cena. Pod transfernim cenama podrazumevamo cene nastale u vezi sa transakcijama sredstvima ili stvaranjem obaveza medju povezanim licima. Status povezanog lica sa obveznikom zakonodavac utvdjuje za fizicka i pravna lica u cijim se odnosima sa obveznikom javlja mogucnost kontrole ili znacajnijeg uticaja na poslovne

odluke. Kontrola nad obveznikom je omogucena kada neki subjekti posredno ili neposredno poseduju najmanje 25% akcija iliu udela. Povezanim licem sa obveznikom takodje se smatra i ono pravno lice u kome, kao i kod obveznika, ista fizicka i pravna lica neposredno ili posredno ucestvuju u upravljanju, kontroli ili kapitalu kao na napred izlozeni nacin. Transakcije, odnosno stvaranje obaveza kod kojih se javaljju transferne cene mogu biti raznovrsni: isporuka dobaa, pruzanje usluga, ustupanje uz naknadu prava intelektualne svojine i td. Prilikom sastavljanja poreskog bilansa obveznik mora da posebno izlozi navedene transakcije kod kojih se i pojavljuju transferne cene. Primena ne simuliranih cena (“van dohvata ruke”) radi korekcije transfernih cena ostvaruje se kroz koriscenje sledecih metoda: metoda uporedivih cena na trzistu; metoda cene kostanja uvecane za uobicajenu zaradu; metoda preprodajne cene; metoda transakcione neto marze; metoda podele dobiti i bilo koja druga metoda kojom je moguce utvrditi cenu transakcije po principu “van dohvata ruke” pod uslovom da primena metode prethodno navedenih nije moguca ili da je ta druga metoda primerenija okolnostima slucaja od prethodno navedenih metoda. Za utvrdjivanje osnovice za oporezivanje, kao znacajan poslovni rashod, pojavljuje se amortizacija stalnih sredstava. Osim rashoda ograniceno prihvacenih, pojavljuju se i izdaci obveznika koji se u poreskom bilansu priznaju u celini. Najvazniji su:

- porezi, doprinosi, takse i druge javne dazbine koje ne zavise od rezultata poslovanja koje su placene u poreskom periodu;- clanarine propisane zakonom;- obracunate kamate, izuzev kamate zbog neblagovreneog placanja poreza, doprinosa i drugih javnih dazbina.

Kao rashod u poreskom bilansu ne priznaju se:1/ Troskovi koji se ne mogu dokumentovati;2/ Ispravke vrednosti pojedinacnih potrazivanja od lica kojima se

istovremeno i duguje, do iznosa obaveze prema tom licu;3/ Pokloni i prilozi dati politickim organizacijama;4/ Pokloni ciji je primalac povezano lice;5/ Kamate zbog neblagovremenog placanja poreza, doprinosa i drugih javnih dazbina;6/ Troskovi postupka prinudne naplate poreza i drugih dugovanja, troskovi poresko-prekrsajnog postupka i drugih prekrsajnih postupaka koji se vode pred nadleznim organom;7/ Novcane kazne koje izrice nadlezni organ, ugovorne kazne i penali;8/ Zatezne kamate izmedju povezanih lica;9/ Troskovi koji nisu nastali u svrhu obavljanja poslovne delatnosti, ako Zakonom nije drugacije uredjeno.

Kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvari prodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu:

a) nepokretnosti koje je koristio kao osnovno sredstvo za obavljanje delatnosti;

b) prava industrijske svojine koja je koristio kao osnovno sredstvo za obavljanje

delatnosti;c) udela u kapitalu pravnih lica i akcija i ostalih hartija od vrednosti koje u skladu sa MRS, odnosno MSFI predstavljaju dugorocne financijske plasmane;d) Investicione jedinice otkupljene od strane otvorenog investicionog fonda, u skladu sa zakonom kojim se uredjuju investicioni fondovi;

Za poreske svrhe pod kapitalnim dobitkom podrazumevamo razliku izmedju prodajne cene navedene imovine i njene nabavne cene uskladjene Zakonom. Ako je ova razlika negativna, imamo kapitalni gubitak. Prodajna cena se smatra ugovorena cena, odnosno, u slucaju prodaje povezanom licu trzisna cena ako je ugovorena cena niza od trzisne. Visina oporezive dobiti zavisi od mehanizma prebijanja kapitalnih dobitaka i kapitalnih gubitaka. Kapitalni gubitak ostvaren pri rodaji jednog prava iz imovine moze se prebiti sa kapitalnim dobitkom ostvarenim pri prodaji drugog prava iz imovine u istoj godini. Ako se medjutim, i posle navedenog prebijanja iskaze kapitalni gubitak, postoji mogucnost njegovog prebijanja na racun buducih kapitalnih dobitaka u narednih 5 godina. nastavak str. 263 (?)

80. PORESKI PODSTICAJI KOD POREZA NA DOBIT PREDUZECA KOD NAS

Pod poreskim podsticajem podrazumevamo svaki ustupak ucinjen od strane drzave prilikom definisanja poreskog obveznika, poreske osnovice, poreske stope ili placanja visine prihoda za bilo koju vrstu poreza, u poredjenju sa opstim pravilima utvrdjenim poreskim propisima. Poreski sistem Srbije nije bio siromasan brojem i vrstom utvrdjenih podsticajnih mera. Poreski podsticaji koji se pojavljuju u nasem vazecem pravu su:

- Obveziku koji izvrsi ulaganja u nekretnine, postrojenja, opremu ili bioloska sredstva u sopstvenom vlasnistvu za obavljanje pretezne delatnosti i delatnosti upisanih u osnovackom aktu obveznika, odnosno navedenih u drugom aktu obveznika kojim se odredjuju delatnosti koje obveznik obavlja priznaje se pravo na poreski kredit u visini od 20% ulaganja izvrsenoj u toj godini. Medjutim, poreski kredit ne moze biti veci od 33% obracunatog poreza u godini u kojoj je izvrseno ulaganje.- RS svojim propisima pokusava da privuce tzv. “velike investiture” davanjem posebnih poreskih privilegija. Radi se o desetogodisnjem poreskom oslobodjenju srazmerno ulaganju, za poreskog obveznika koji

ispuni kumulativno sledece uslove: 1) ulozi u svoja osnovna sredstva, odnosno u cija osnovna sredstva drugo lice ulozi vise od jedne milijarde dinara; 2) navedena sredstva koristi za obavljanje pretezne delatnosti i delatnosti upisanih u osnivackom aktu obveznika, odnosno navedenih u drugom aktu obveznika, kojim se odredjuju delatnosti koje obveznik obavlja; 3) u periodu ulaganja dodatno zaposli na neodredjeno vreme najmanje 200 lica. Pravo na poreski podsticaj ored postojeceg ima i novoosnovano privredno drustvo koje iz sopstvenih novcanih sredstava izvrsi nabavku osnovnih sredstava, uz uslov da ta osnovna sredstva budu evidentirana u poslovnim knjigama obveznika i da sluze za obavljanje registrovane delatnosti.

81. POREZ NA IMOVINU KOD NAS

Porez na imovinu placa se na imovinu u statici. Zakon utvrdjuje taksativno predmete na koje se placa ovaj porez. To su sledeca prava na nepokretnostima:

- Pravo svojine, odnosno pravo svojine na gradjevinskom zemljistu povrsine preko 10 ari;- Pravo stanovanja;- Pravo zakupa stana ili stambene zgrade u skladu sa zakonom kojim se uredjuje stanovanje za period duzi od jedne godine ili na neodredjeno vreme;- Pravo zakupa gradjevinskog zemljista u javnoj svojini, odnosno poljoprivrednog zemljista u drzavnoj svojini, povrsine preko 10 ari;

Odredjujuci obavezu placanja poreza na nepokretnostima, zakonodavac ih nabraja. To su: zemljiste, stambene i poslovne zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaze, zgrade i prostorije za odmor i rekreaciju i drugi gradjevisnki objekti, odnosno njihovi delovi. Najcesce se u praksi porez placa na pravo svojine. To je stvarno pravo, koje u sebi sadrzi sva ovlascenja vlasnika koja se mogu imati na jednoj stvari. Vlasnik ima pravo da svoju stvar drzi, da je koristi i da njome raspolaze u granicama odredjenim zakonom. Svako je duzan da se uzdrzava od povrede prava svojine drugog lica. Pravo svojine kao predmet oporezivanja postoji uvek kada pravno ili fizicko lice ima pravni osnov i kada se prema odredjenoj imovini ponasa kao vlasnik.

OSNOVNI ELEMENTI OPOREZIVANJA

(A) OBVEZNIK POREZA, OSLOBODJENJA I OLAKSICE – Obveznik Poreza na imovu na prava nepokretnosti je fizicko i pravno lice koje je imalac pomenutih prava na nepokretnostima koje se nalazi na teritoriji RS. Ovde se odstupa od principa rezidentnosti i primenjuje se princip teritorijalnosti. Obveznici ovog poreza su i korisnici nepokretnosti i to:

- kad je nepokretnost, koju je stekla i koristi javna sluzba i druga organizacija ciji je osnnivac RS, odnosno preduze i druga organizacija ulaganjem drzavnog kapitala u drzavnu svojinu, u skladu sa zakonom kojim se uredjuju sredstva u svojini Republike;- kad je imalac prava na nepokretnosti nepoznat ili nije odredjen.

U slucaju kad vise pravnih i fizickih lica ostvaruje jedno od opterecenih prava na istoj nepokretnosti, poreski obveznik je svako od njih, srazmerno svom udelu. Navedena lica odgovaraju solidarno za placanje ukupne poreske obaveze. Po propisima RS, porez na imovinu se ne placa na sledeca prava na nepokretnosti:

1/ U drzavnoj svojini koje koriste drzavni organ ii organizacije i organi, organizacije i sluzbe pokrajinske autonomije i jedinica lokalne samouprave, kao i direktni i indirektni korisnici budzetskih sredstava prema propisima kojim se uredjuje budzetski sistem, odnosno dobra u opstoj upotrebi prema propisima kojima se uredjuju sredstva u svojini RS;2/ Diplomatskih i konzularnih predstavnistava stranih drzava, pod uslovom reciprociteta;3/ U svojini tradicionalnih srkava i verskih zajednica i drugih crkava i verskih zajednica registrovanih u skladu sa zakonom kojim se uredjuje pravni polozaj crkava i verskih zajednica, koje su namenjene i iskljucivo se koriste za obavljanje bogosluzbene delatnosti;4/ Koje su od nadleznog organa proglasene kulturnim ili istorijskim spomenicima – na nepokretnosti u celini, odnosno na posebne delove koji sluze za ove namene;5/ Na poljoprivredno i sumsko zemljiste koje se ponovo privodi nameni – za 5 godina, racunajuci od pocetka privodjenja nameni;6/ Na putevima, lucke obale i lukobrane, brodske prevodnice, pruge, aerodromske piste, brane, objekte za odvodnjavanje;7/ Na gradsko odnosno javno gradjevinsko zemljiste u drzavnoj svojini kad ukupna povrsina gradjevinske parcele, odnosno gradjevinskih parcela ne prelazi 10 ari;8/ Na sklonista ljudi i dobata od ratnih dejstava;9/ Na objekte koji su namenjeni i koriste se za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa zakonom kojim se uredjuje poljoprivredno zemljiste;10/ Na objekte, odnosno delove objekta koji u skladu sa propisima neposredno sluze za obavljanje komunalnih delatnosti;11/ Za koje je medjunarodnim ugovorom koji je zakljucila RS uredjeno da se ovaj porez nece placati.

Porez na imovinu na teritoriji jedinice lokalne samouprave ne placa obveznik, u slucaju kad ukupna osnovica za sve njegove nepokretnosti na toj teritoriji ne prelazi iznos od 400 000 dinara. Osim oslobodjenja od placanja poreza, zakonodavac priznaje i odredjene olaksice, a to su:

1) Utvrdjeni porez na zgradi ili stanu u kojem stanuje obveznik umanjuje se za 50% a najvise 20 000 dinara;2) Utvrdjeni porez na prava na zgrade i stanove povrsine do 60m2 koji nisu na gradskom gradjevinskom zemljistu, odnosno na zemljistu u gradjevinskom podrucju i ne daju se u zakup, a u kojima stanuju samo lica starija od 65 godina, umanjuje se za 75%.

(B) OSNOVICA POREZA – Kod oporezivanja imovine glavni problem je kod televantnog vrednovanja osnovice poreza. U nasim uslovima ona je nerealno utvrdjivana i u praksi davala rezultate daleko od prave trzisne vrednosti. Trzisna vrednost neokretnosti utvrdjivala se primenom osnovnih i korektivnih elemenata. Osnovni elementi jesu: a) korisna povrsina; b) prosecna trzisna cena kvadratnog metra odgovarajucih nepokretnosti na teritoriji opstine. Kao korektivni elementi pojavljuju se: a/ lokacija nepokretnosti; b/ kvalitet nepokretnosti; c/ drugi elementi koji uticu na visinu trzisne vrednosti.

(C) PORESKE STOPE – U cilju pojednostavljenja sistema oporezivanja ministarstvo finansija je predlozilo zamenu progresivnih stopa uvodjenjem jedinstvene poreske stope od 0,4%. Medjutim, novi zakon izasao je sa progresivnim stopama koje su izmenjene i krecu se od 0,4% do 2% (ranije 0,4%-3%), Stope poreza na imovinu na prava nepokretnosti poreskog obveznika koji vodi poslovne knjige je proporcionalna i iznosi do 0,4%, dok je poreska stopa na prava zemljista kod obveznika koji ne vodi poslovne knjige takodje proporcionalna i iznosi do 0,3%.

(D) NASTANAK PORESKE OBAVEZE – Zakonodavac je vrlo fleksibilno utvrdio nastanak poreske obaveze. Obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje danom sticanja prava, odnosno danom pocetka koriscenja, osposobljavanjem, izdavanjem upotrebne dozvole ili omogucavanjem koriscenja imovine na drugi nacin. Pocetak ili prestanak koriscenja imovine, ili nastajanje ili prestajanje poreske obaveze po drugom osnovu, obavezuju obveznika da podnese prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka takve primene. U cilju placanja poreza, poreska prijava ne podnosi se svake godine za istu imovinu. Nova prijava je neophodna samo ako dodje do bitnih promena znacajnih za obracun poreza. Porez na imovinu za godinu se placa u tromesecnim ratama, svaka rata dospeva za naplatu sredinom tromesecja. Obaveza uplate poreza je u roku od 45 dana od dana pocetka tromesecja.

82. POREZ NA NASLEDJE I POKLON

Porez se placa na zakonom utvrdjene nepokretnosti, koje naslednici, odnosno poklonoprimci, nasledjuju, odnosno prime na poklon. Porez se placa i na nasledjeni odnosno na poklon primljeni gotov novac, stedne uloge, depozite u

bankama, novcana potrazivanja, prava intelektualne svojine, pravo svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, osim na mopedu, motokultivatoru, traktoru i radnoj masini, na upotrebljavanom plovilu, odnosno na upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osim frzavnog, i druge pokretne stvari osim udela u pravnom licu, odnosno hartija od vrtednosti. Porez na poklon placa se i u slucaju prenosa bez naknade imovine pravnog lica. Obveznik poreza na nasledje je lice koje nasledi odnosno primi na poklon imovinu koja je predmet oporezivanja. Obveznici poreza kada se nasledjuju, odnosno primaju na poklon nepokretnosti, koje se nalaze na teritoriji RS su rezidenti i nerezidenti. Rezident RS je obveznik poreza za stvari koje se nalazi i na teritoriji Srbije i/ili u inostranstvu. Nerezident placa porez na nasledjeni odnosno na poklon primljeni gotovo novac, stedne uloge, depozite u bankama, novcana potrazivanja, prava intelektualne svojine, pravo svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovnom objektu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osim drzavnog, i druge pokretne stvari osim udela u pravnom licu, odnosno hartija od vrednosti., samo koje se nalaze na teritoriji RS. Osnovica poreza na nasledje je trzisna vrednost nasledjene imovine, umanjena za iznos dugova, troskova i drugih tereta koje je obveznik duzan da isplati ili na drugi nacin izmiri iz nasledjene imovicine na dan nastanka poreske obaveze. Osnovica poreza na poklon je trzisna vrednost na poklon primljene imovine na dan nastanka poreske obaveze, koju utvrdjuje nadlezna organizaciona jedinica Poreske uprave. Nastanak poreske obaveze se vezuje sa danom pravosnaznosti resenja o nasledjivanju odnosno danom zakljucenja ugovora o pokonu. U slucaju da se poklon daje bez pismene forme poreska obaveza nastaje danom prijema poklona. U slucaju da se resenje o nasledjivanju ili ugovor o poklonu, odnosno odluka suda ne prijave blagovremeno nadleznom poreskom organu, smatrace se da je poreska obaveza nastala danom saznanja nadleznog poreskog ili drugog drzavnog organa za nasledjivanje ili poklon stvari, prava ili novca. Stope poreza na nasledje i poklon su proporcionalne. Obveznici koji se u odnosu na ostavioca odnosno poklonodavca nalaze u drugom naslednom redu po zakonskom redu nasledjivanja, porez na nasledje i poklon placaju po stopi od 1,5%. Obveznici koji se nalaze u trecem ili daljem naslednom redu, ili uopste nisu u srodstvu, porez na nasledje i poklon placaju po stopi od 2,5%. Postoje odstupanja od nacela opstosti placanja poreske obaveze kroz postojanje poreskih izuzimanja i oslobodjenja. Tako, izuzima se od poreza, lice ukoliko nasledi ili primi na poklon novac, prava, odnosno druge stvari utvrdjene Zakonom od istog lica, za vrednost nasledja, odnosno poklona, do 30 000 dinara u jednoj kalendarsoj godini po svakom od tih odnoca. Zakonom se taksativno nabrajaju subjekti koji se oslobadjaju i ne placaju ovaj porez. To su:

1) Naslednik prvog naslednog reda, bracni drug i roditelj ostavioca, odnosno poklonoprimac prvog naslednog reda, bracni drug i roditelj poklonodavca;2) Naslednik, odnosno poklonoprimac, zemljoradnik drugog naslednog reda koji nasledjuje, odnosno prima na poklon, imovinu koja mu sluzi za

obavljanje poljoprivredne delatnosti, ako je sa ostaviocem, odnosno poklonoprimcem, neprekidno ziveo u domacinstvu najmanje 1 godinu pre smrti ostavioca, odnosno pre prijema poklona;3) Naslednik, odnosno poklonoprimac, drugog naslednog reda – na jedan nasledjeni, odnosno na poklon primljeni, stan ako je sa ostaviocem, poklonoprimcem, ziveo neprekidno u zajednickom domacinstvu najmanje 1 godinu pre smrti ostavioca, odnosno pre prijema poklona;4) Poklonoprimac – na imovinu koja mu je ustupljena u ostavinskom postupku koju bi nasledio da se naslednik –poklonodavac, odrekao nasledja;5) Fondacija na nasledjenu ili na poklon primljenu imovinu koja sluzi iskljucivo za ostvarivanje opste korisnog cilja, radi koga je fondacija osnovana; 6) Zaduzbina, odnosno udruzenja osnovani radi ostvarivanja opstekorisnog cilja u smislu zakona koji uredjuje zaduzbine registrovane u skladu sa zakonom – na nasledjenu ili na poklon primljenu imovinu koja sluzi iskljucivo za namene za koje su ta zaduzbina, odnosno udrezenje, osnovani;7) RS, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave kao naslednik odnosno kao poklonoprimac;8) Naslednik, odnosno poklonoprimac ambulantnih vozila, specijalnih putnickih vozila za obuku kandidata za vozace sa ugradjenim duplim noznim komandama, kao i putnicka vozila za taksi i “rent a kar”koji su posebno oznaceni;9) Primalac donacije po medjunarodnom ugovoru koji je zakljucila RS, kad je tim ugovorom uredjeno da se na dobijen novac, stvar ili prava, nece placati porez na poklon;10) Subjekti na imovinu primljenu od RS, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

U cilju uticanja na sto vecu obradu zemljista i ostajanja na selu, dodatni uslov za oslobodjenje zemljoradnika drugog naslednog reda od placanja poreza jeste da ne promeni zanimanje pre isteka 5 godina od dana kada je nasledio, odnosno primio na poklon imovinu koja mu sluzi za obavljanje poljoprivredne delatnosti.

83. POREZ NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA

Porez na prenos apsolutnih prava se placa na prenose: pravo svojine na nepokretnosti; prava intelektualne svojine; prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu (osim na mopedu, motokultivatoru, traktoru, radnoj masini, upotrebljavanom plovilu, upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon); prava koriscenja gradjevinskog zemljista; prava na eksproprisanoj nepokretnosti ako se eksproprijacija vrsi radi izgradnje stambenih ili privrednih objekata. Ovaj

porez se placa i kod davanja gradjevinskog zemljista u javnoj svojini u zakup, na period duzi od 1 godine ili na neodredjeno vreme, radi izgradnje objekta. U cilju prosirenja predmeta oporezivanja posebnim odredbama Zakona o porezima na imovinu oporezuje se i:

- Sticanja prava svojine i drugih prava na osnovu pravosnazne sudske odluke ili drugih akata drzavnog organa;- Prenos uz naknadu celokupne imovine pravnog lica u slucaju njegove redovne prodaje, likvidacije ili stecaja;- Prenos celokupne imovine pravnog lica, odnosno dela imovine pravnog lica u slucaju statusne promene, u skladu sa zakonom kojim se uredjuju privredna drustva, ako su akcionari ili clanovi pravnog lica koje prenosi imovinu uz naknadu u obliku akcija ili udela u pravnom sledbeniku, dobili i novcanu naknadu koja prelazi 10% nominalne vrednosti akcija, odnosno udela ili njihove racunovodstvene vrednosti ako su bez nominalne vrednosti i td.

Pravilo je da je obveznik poreza na prenos apsolutnih prava prodavac, odnosno prenosilac prava. Medjutim,Zakonom su propisana brojna i znacajna odstupanja, koja se ogledaju u sledecem:

- Obveznik poreza prilikom prenosa prava koriscenja gradskog odnosno javnog ili ostalog gradjevinskog zemljista, nezavisno od njegove povrsine je lice kome se daje na koriscenje gradjevinsko zemljiste;- Koriscnik eksproprijacije je obveznik poreza prilikom prenosa prava na eksproprisanoj nepokretnosti, kada se eksproprijacija vrsi radi izgradmnje stambenih ili privrednih objekata;- Davalac izdrzavanja je obveznik kod prenosa apsolutnih prava po osnovu ugovora o dozivotnom izdrzavanju;

Lice na koje se prenosi apsolutno pravo obveznik je i sledecim slucajevima:a) kod sticanja svojine i drugih stvarnih prava na osnovu pravosnazne sudske odluke ili drugog akta drzavnog organa;b) kod sticanja prava svojine odrzajem;c) kod prenosa uz naknadu celokupne imovine pravnog lica u slucaju njegove redovne prodaje, likvidacije ili stecaja.

Zakonodavac propisuje odredjena oslobodjenja. Tako, npr. porez na prenos apsolutnih prava se ne placa kad se prenosi pravo svojine na nepokretnosti diplomatskih i konzularnih predstavnistava stranih drzava, pod uslovom reciprociteta; kad fizicko lice otkupom stambene zgrade ili stana u drustvenoj, odnosno u drzavnoj svojini sa stanarskim pravom odnosno pravom dugorocnog zakupa, stekne svojinu ili susvojinu na toj zgradi, ili stanu srazmerno ucescu drustvenog, odnosno drzavnog kapitala u ukupnom kapitalu prenosioca prava; kada pravno ili fizicko lice u kome je poljoprivreda pretezna delatnost, odnosno zanimanje, pribavi putem razmene poljoprivredno ili sumsko zemljiste radi njegovog grupisanja u cilju lakse obrade i td.

Osnovica poreza na prenos apsolutnih prava je ugovorena cena u trenutku nastanka poreske obaveze, ali ukoliko nije niza od trzisne vrednosti. To ce ceniti nadlezni poreski organ. On ima pravo da u roku od 60 dana od dana prijema poreske prijave, odnosno od dana saznanja nadleznog poreskog organa za prenos, utvrdi poresku osnovicu u visini trzisne vrednosti, ako smatra da ugovorom to nije ucinjeno. Od navedenog opsteg pravila utvrdjivanja osnovice, Zakon poznaje vise odstupanja:

- Kod prenosa prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovnom objektu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon, kao i kod prenosa prava koriscenja gradskog odnosno javnog ili ostalog gradjevinskog zemljista nezavisno od njegove povrsine, osnovicu poreza cini trzisna vrednost prava koja se prenose, na dan nastanka poreske obaveze koju utvrdjuje nadlezni poreski organ;- Kod prenosa prava na eksproprisanoj nepokretnosti, ako se eksproprijacija vrsi radi izgradnje stambenih ili privrednih objekata, osnovicu cini naknada za ekspropriranu nepokretnost, ako je poreska prijava podneta u skladu sa zakonom.

Stopa poreza na prenos apsolutnih prava je proporcionalna i iznosi 2,5%. Danom zakljucenja ugovora o prenosu apsolutnih prava odnosno davanja gradjevinskog zemljista u zakup, nastaje poreska obaeza. Ako nije sacinjen punovazan ugovor o prenosu prava na nepokretnosti, za poreske svrhe uzima se da je obaveza nastala danom kada je sticalac prava na nepokretnosti stupio u posed nepokretnosti. Kod sticanja prava svojine odrzajem, poreska obaveza nastaje danom pravosnaznosti sudske odluke kojom je to utvrdjeno. Ako se prenos apsolutnih prava vrsi po osnovu ugovora o dozivotnom izdrzavanju, poreska obaveza nastaje danom smrti primaoca izdrzavanja, odnosno danom smrti saugovaraca ako je dozivotno izdrzavanje ugovoreno u korist treceg lica, a ugovorm nije odredjeno da svojina prelazi na davaoca izdrzavanja, u trenutku smrti treceg lica. Postavlja se pitanje, da li su bracni drug, odnosno lica koja su u odnosu na primaoca izdrzavanja nalaze u prvom naslednom redu, obveznici poreza na prenos apsolutnih prava. Prema vazecim propisima, oni su oslobodjeni poreza na nasledje.

84. AKCIZE KOD NAS

Koncept naseg Zakona o akcizama se izrazava u tome sto se akciza pojavljuje kao specifican porez, uvodi se na odredjene monopolske proizvode ii ma naglaseni fiskalni karakter. Obaveza po osnovu akcize nastaje kada su akcizni proizvodi proizvedeni u RS ili uvezeni u RS. Dakle, obveznik akcize je po pravilu proizvodjac ili uvoznik opterecenih proizvoda koji se stavljaju u promet ili se uvoze. Pored navedenih subjekatata, obveznik akcize je i:

- pravno lice koje je ovlasceno od strane drzavnog organa za prodaju zaplenjenih akciznih proizovoda;

- kupac akciznih proizvoda oduzetih u postupku kontrole, odnosno u postupku prinudne naplate a koje prodaje drzavni organ.

Poresko-tehnicki obveznik akciza po pravilu je proizvodjac, odnosno uvoznik, ali je poreski destinatar ili ekonomski, odnosno stvarni obveznik krajnji potrosac. Posto se placaju na pocetku prometa kod akciza je uvek izrazeno “kreditiranje” fiskusa od strane privrednih subjekata i to sve do trenutka dok se proizvod opterecen akcizom ne proda krajnjem potrosacu. Po Zakonu, stavljanje u promet proizvoda se smatra:

- svako otpremanje akciznih proizvoda iz proizvodnog pogona od strane proizvodjaca akciznih proizovda za koje nema akciznu dozvolu;- svako otpremanje akciznih proizvoda iz akciznog skladista, osim otpremanja u sopstveno drugo akcizno skladiste;- iskazivanje manjka proizvoda u akciznom skladistu, osim manjka koji se moze pravdati visom silom;- iskazivanje rashoda u akciznom skladistu iznad kolicine odredjene propisima koje donosi Vlada RS.

Danom nastanka obaveze obracunavanja uvoznih dazbina, nastaje obaveza obracunavanja akcize uvezenih akciznih proizvoda. Prirodno je da se obracunati iznosi akciza moraju uplatiti u rokovima utvrdjenim Zakonom o akcizama. Obveznik akcize je duzan da obracunatu akcizu uplati:

- najkasnije poslednjeg dana u mesecu – iznos akcize obracunat za period od 1. do 15. dana u mesecu;- najkasnije 15. dana u mesecu – iznos akcize obracunat za period od 16. do kraja prethodnog meseca.

Nas zakonodavac je primenio relativno restriktivni pristup broja proizvoda koji se oporezuju akcizama. Ti proizvodi su:

- derivati nafte; - duvanske preradjevine;- alkoholna pica; - kafa.

Akciza se ne placa na akcizne proizvode:1. Koje izvozi proizvodjac;2. Koje proizvodjac, odnosno uvoznik prodaje za:

- sluzbene potrebe diplomatskih i konzularnih predstavnistava pod uslovom reciprociteta, na osnovu posebnih potvrda organa nadleznog za inostrane poslove;- licne potrebe stranog osoblja diplomatskih i konzularnih predstavnistava, ukljucujuci i clanove njihovih porodica pod uslovom reciprociteta, na osnovu posebih potvrda organa nadleznog za inostrane poslove;- za sluzbene potrebe medjunarodnih organizacija, ako je to predvidjeno medjunarodnim ugovorom;- derivate nafte koje prodaje prizvodjac, odnosno uvoznik, a ciji se promet vrsi na osnovu medjunarodnih ugovora, ako je tim ugovorom predvidjeno oslobodjenje od placanja akciza;

- koje proizvodjac, odnosno uvoznik otprema radi prodaje u avionima i brodovima koji saobracaju na medjunarodnim linijama, kao i na proizvode koji se otpremaju u slobodne carinske prodavnice otvorene na vazduhoplovnim pristanistima otvorenim za medjunarodni saobracaj na kojima je organizovana pasoska i carinska kontrola radi prodaje putnicima u skladu sa carinskim propisima.

Pored navedenih oslobodjenja, predvidjene su i odredjene olaksice:1/ Obracunata akciza moze se umanjiti u visini iznosa placene akcize na proizvode koji su nabavljeni od proizvodjaca, odnosno uvoznika akciznih proizvoda ili ih proizvodjac sam proizvodi, odnosno uvozi, a koji su kao reproduktivni materijal upotrebljeni u proizvodnju proizvoda na koje se placa akciza.2/ Obracunavanje i placanje akciza se odlaze ako se:

- akcizni proizvodi otpremaju u akcizno skladiste proizvodjaca za koje je nadlezni organ dao akciznu dozvolu, odnosno otpremaju u carinsko skladiste u skladu sa carinskim propisima;- akcizni proizvodi otpremaju iz akciznih skladista proizvodjaca u njegovo drugo akcizno skladiste, odnosno u carinsko skladiste u skladu sa carinskim propisima.

U cilju sprecavanja izbegavanja placanja akciza, zakonodavac je utvrdio obavezu licima koja su registrovana za proizvodnju duvanskih preradjevina, derivate nafte odnosno alkoholna pica da pre pocetka obavljanja delatnosti prijave nadleznoj organizacionoj jedinici. Od osnovnog pravila placanja akcize prema jedinici mere, postoje odstupanja. Tako, osnovica za obracun akcize na duvan za pusenje i ostale duvanske proizvode vini maloprodajna cena po kilogramu. Zakonodavac je propisao, da se u slucaju rasta cena sirove nafte na svetskom trzistu, koje negativno utice na makroekonomsku stabilnost u zemlji, daje ovlascenje Vladi da moze privremeno smanjiti iznose akciza utvrdjene Zakonom za iznose za koje su povecane proizvodjacke cene pomenutih derivate nafte, s tim sto to umanjenje ne moze biti vece od 20% poslednjih objavljenih iznosa akciza uskladjenih Zakonom.

85. POREZ NA DODATU VREDNOST U SRBIJI

Struktura poreza je tako data da ima sirok postavljen predmet oporezivanja i poresku osnovicu. Pod potrosackim tipom PDV podrazumevamo da se porez placen prilikom nabavke opreme i objekata za vrsenje delatnosti priznaje kao trosak i moze se koristiti kao prethodni porez u prvom poreskom periodu. Indirektna (fakturna) metoda obracuna PDV podrazumeva da se dodata vrednost ne utvrdjuje, vec odmah obracunava iznos poreza. PDV automatski razlikuje potrosna od proizvedenih dobara. Zbog toga se kod PDV ne javlja problem lazne identifikacije kupca, tj. problem koji nastaje kada se dobro nabavlja za dalju

proizvodnju ili prodaju, a onda se stvarno usmerava u potrosnju. Zamenjivanjem jednofaznof poreza na promet u maloprodaji sa PDV-om, pribavljanje sredstava je postalo tehnicki efikasnije i konzistentnije. Uvodjenjem ovog poreza ostvarilo se: izdasnije pribavljanje prihodal pravilniji raspored poreskih obaveza; efikasnija zastita od izbegavanja placanja poreza; ostvarena neutralnost u spoljnotrgovinskoj razmeni; stvorene su pretpostavke za pristupanje EU. Poremeceni privredni odnosi praceni prosecnim rokovima placanja duzim od 4 meeca uticala su negativno na privredne subjekte u RS na izvrsavanje zakonske obaveze placanja PDV kao posrednog poreza. Razlog ovome je taj sto je Zakonom o PDV propisano da se porez na dodatu vrednost naplacuje unapred za robu isporucenu kupcu ili usluge izvrsene za narucioca posla. Posto su firme dosle u poziciju da ne mogu da se naplate u primerenom roku od svojih duznika, bile su primorane da ulaze u dozvoljeni ili nedozvoljeni minus kod banaka, uzimajuci kratkorocne kredite i tim putem se izbore protiv nelikvidnosti. Dok su u ovakvimuslovima privrednog zivota banke zaradjivale na kamati od datih zajmova privrednim subjektima, a drzava se namirivala porezom unapred, privrednici su ostajali bez nuznih sredstava neophodnih za privredjivanje. U vezi sa navedenim, autori novih zakonskih resenja su napisali: “U cilju stvaranja povoljnijih uslova za poslovanje privrednih subjekata predlaze se uvodjenje sistema naplate za odredjenu kategoriju obveznika PDV”. Prema sistemu naplate, poreska obaveza za promet dobara i usluga nastaje u poreskom periodu u kojem je naplaceno potrazivanje za taj promet, a ne u poreskom periodu u kojem je promet izvrsen, dok se pravo na odbitak prethodnog poreza moze ostvariti za poreski period u kojem je placena obaveza dobavljacu. Sistem naplate na osnovu odobrenja od strane nadleznog poreskog organa, mogu da primenjuju obveznici PDV koji su u prethodnih 12 meseci ostvarili ukupan promet dobara i usluga u iznosu manjem od 50 000 000 dinara i koji su u tom periodu neprekidno bili evidentirani za obavezu placanja PDV, uz ispunjenje odredjenih uslova.

86. OSNOVNI ELEMENTI POREZA NA DODATU VREDNOST U SRBIJI

1) PREDMET POREZA – Predmet PDV kod nas su ekonomske aktivnosti obveznika koje se izrazavaju kroz: isporuke dobara i pruzanje usluga uz naknadu i uvoz dobara. Zakonodavac je propisao da se porez obracunava i placa na isporuku dobara i pruzanje usluga u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara osim onih koje Zakon izricito oslobadja od placanja poreza. Promet dobara po Zakonu je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima licu okje tim dobrima moze raspolagati kao vlasnik. Pod prometom usluga podrazumeva se obavljanje svih poslova i radnji u okviru obavljanja delatnosti uz naknadu koji nisu promet dobara. Promet usluga je i svako necinjenje i trpljenje. Zakonodavac uvrdjuje kada se smatra da promet dobara i usluga nije izvrsen. To je kod: prenosa celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, ako je sticalac poreski obveznik ili tim prenosom postaje poreski obveznik i ako produzi

da obavlja istu delatnost; zamene dobara u garantnom roku; besplatno davanje poslovnih uzoraka u obicajenim kolicinama za tu namenu kupcima ili potencijalnim kupcima, odnosno trecim licima za potrebe analize na osnovu akta nadleznosti organa; davanje reklamnog materijala i drugih poklona manje vrednosti; ako se daju povremeno razlicitim licima.

2) PORESKI OBVEZNIK I DRUGI PORESKI DUZNICI – Obveznik PDV je lice koje u okviru obavljanja svoje delatnosti samostalno izvrsi promet dobara i usluga ili uvozi dobra. Delatnost obveznika se obavlja i kada se vrsi u okviru poslovne jedinice. Obveznik je i lice u cije ime i za ciji racun se vrsi isporuka dobara, pruzanje usluga ili uvoz dobara. Obvenik je i lice koje vrsi isporuku dobara, pruzanje usluga u svoje ime a za racun drugog lica. Pre svega, za sticanje statusa obveznika neophodno je da lice samostalno obavlja promet dobara i usluga ili uvozi dobra. Pomenuti promet treba da obavlja u okviru obavljanja svoje trajne delatnosti. Obveznikom PDV se nece smatrati lice koju poslovnu aktivnost obavlja van obavljanja svoje delatnosti i/ili povremeno odnosno na ad hoc osnovi. Za sticanje statuca obveznika neophodno je i da se aktivnost obavlja u cilju ostvarivanja prihoda. Najzad, potrebno je da se isporuke dobara i usluga vrse na teritoriji RS. Obveznici poreza nisu Republika i njeni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i pravna lica osnovana zakonom, odnosno aktom organa Republike, autonomne i lokalne samouprave, u cilju obavljanja poslova drzavne uprave ili lokalne samouprave, ako obavljaju promet dobara i usluga iz delokruga organa, odnosno u cilju obavljanja poslova drzavne uprave ili lokalne samouprave. Zakon o PV pored poreskih obveznika, spominje i druge poreske duznike koji nisu poreski obveznici. U tom kontekstu pojavljjuje se i poreski punomocnik. Naime, strano lice koje u nasoj drzavi nema sediste ni stalnu poslovnu jedinicu, odnosno prebivaliste duzno je da pre izvrsenja oporezive transakcije odredi stalnog zastupnika (poreskog punomocnika) koji se pojavljuje kao poreski duznik i obavlja oporezive transakcije. U slucaju da strano lice ne imenuje poreskog punomocnika, poreskim duznikom smatra se primalac dobara i usluga. Kao poreski duznik se pojavljuje i lice koje uvozi dobro.

3) PORESKA OSNOVICA – Osnovovicu PDV predstavljaju ukupni iznosi naknade koje obveznik prima ili treba da primi, za isporucena dobra ili pruzene usluge od primaoca dobara ili usluga ili treceg lica, ukljucujuci subvencije koje su neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga i svi troskovi, akcize, carine i druge uvozne dazbine kao i ostali javni prihodi, osim PDV. Treba istaci da osnovica ne sadrzi: popuste i druga umanjenja cene, koji se primaocu dobara ili usluga odobravaju u momentu vrsenja prometa dobara ili usluga, niti iznose koje obveznik naplacuje u ime i za racun drugog, ako te iznose prenosi licu u cije ime i za ciji racun je izvrsio naplatu. Osnovica poreza kod uvoza dobara je vrednsot uvezenog dobra utvrdjena po carinskim propisima, uvecana za iznos carine i drugih uvoznih dazbina, akciza i ostalih javnih prihoda, nastalih do prvog mesta destinacije u Republici.

4) PORESKE STOPE – Zakonom o PDV su propisane dve stope: opsta stopa od 20% i posebna (niza) stopa od 8%. Obracunavanje poreza se vrsi tako sto se na poresku osnovicu primene navedene poreke stope utvrdjene Zakonom. Pravilo je da se ovaj porez placa na promet dobara, odnosno usluga, i na uvoz dobara po opstoj stopi od 20%. Medjutim, zakonodavac je taksativno odredio promet odredjenih dobara, odnosno usluga i uvoz dobara kada ce se primeniti posebna (niza) stopa od 8%. To su:

- hleb i drugi pekarski proizvodi, mleko i mlecni proizvodi, brasno, secer, jestivo ulje od suncokreta, kukurusa, uljane repice, soje i masline, jestive masnoce zivotinjskog i biljnog porekla i med;- sveze, rashladjeno i smrznuto voce, povrce, meso ukljucujuci i iznutrice i druge klanicne proizvode, ribe i jaja;- zitarice, suncokret, soja, secerna repa i uljana repica;- lekovi ukljucujuci i lekove za upotrebu u veterini;- ortoticka i proteticka sredstva, kao i medicinska sredstva - proizvoidi koji se hiruski ugradjuju u organizam;- materijali za dijalizu;- djubriva, sredstva za zastitu bilja, semena za reprodukciju, sadni materijal, kompost sa micelijumom, kompletna krmna smesa za ishranu stoke i ziva stoka;- udzbenici i nastavna sredstva;- personalni racunari i komponente od kojih se sastoji personalni racunar;- dnevne novine;- monografske i serijske publikacije;- ogrevno drvo;- usluge smestaja u hotelima, motelima, odmaralistima, domovima i kampovima;- usluge koje se naplacuju putem ulaznica za bioskopske i pozorisne predstave, sajmove, cirkuse, zabavne parkove, koncerte, ilozbe, sportske dogadjaje, muzeje i galerije, botanicke baste i zooloske vrtove, ako promet ovih usluga nije oslobodjen PDV;- prirodni gas;- toplotna energija za potrebe grejanja;- prenos prava raspolaganja na stambenim objektima, ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata, kao i vlasnickim udelima na tim dobrima;- usluge koje prethode isporudi vode za pice vodovodnom mrezom, kao iv ode za pice, osim flasirane;- preciscavanje i odvodjenje atmosferskih i otpadnih voda;- upravljanje komunalnim otpadom;- odrzavanje cistoce na povrsinama javne namene;- odrzavanje javnih zelenih povrsina i priobalja;- prevoz putnika u gradskom i prigradskom saobracaju;- upravljanje grobljima i pogrebne usluge.

5) PORESKA OSLOBODJENJA – Novim Zakonom je suzen broj oslobodjenja, kako na promet dobara, tako i na promet usluga, te su ostvareni i veci prihodi. Zakonodavac razlikuje dve vrste oslobodjenja od placanja PDV: oslobodjenje od placanja poreza sa pravom na poreski odbitak i oslobodjenje bez prava na poreski odbitak. *Kod oslobodjenja sa pravom na poreski odbitak, obveznici su oslobodjeni placanja poreza na ime izvrsenih isporuka dobara i pruzenih usluga utvrdjenih Zakonom, a imaju i pravo na povracaj poreza kojim su opterecena njihova nabavljena dobra ili usluge ili uvoz dobara (izvozne transakcije u cilju stimulisanja izvoza). *Oslobodjenje isporuke dobara i pruzanja usluga bez prava na poreski odbitak, po svojoj prirodi su: zdravstveno-socijalnog i opsteg karakterta, znacajne za opsti razvoj drustva ilihumanitarnog karaktera.

??? (str. 293)

87. CARINE I DRUGE UVOZNE DAZBINE KOD NAS

Carinsko podrucje Srbije obuhvata teritoriju, teritorijalne vode i vazdusni prostor iznad Srbije i ograniceno je carinskom linijom koja je istovetna sa granicom Srbije. Na carinskom podrucju, primenu propisa iz ove oblasti vrsi Uprava carina kao upravna organizacija u sastavu ministarstva finansija i privrede. Ona ostvaruje tri znacajne funkcije: fiskalnu funkciju, zastitu domace proizvodnje u razvoju i bezbednosnu funkciju. Uprava carina obavlja poslove iz svog delokruga na osnovu principa profesionalnosti i integriteta, javnosti rada, pruzanja usluga javnosti, odgovornosti i doslednosti u primeni zakona i upotrebi zakonskih ovlascenja. Uprava carina u skladu sa delokrugom utvrdjenim zakonom koji uredjuje obrazovanje i delokrug ministarstva obavlja sledece poslove:

- sprovodi mere carinskog nadzora i kontrole nad carinskom robom odredjene Zakonom i drugim propisima;- sprovodi carinski postupak;- vrsi obracun, naplatu i prinudnu naplatu uvoznih i drugih dazbina, akciza i PDV i naknada za robu koja se uvozi, odnosno kada je to posebnim propisima odredjeno, izvozi;- sprovodi oreventivnu i naknadnu kontrolu;- izdaje opsta obavestenja o primeni carinskih propisa, obavezujuca obavestenja o svrstavanju i poreklu robe, kao i obavestenja o primeni drugih propisa iz nadleznosti carinskih organa;- sprovodi prekrsajni postupak u prvom stepenu i donosi resenje o prekrsaju i dr.

Organizacione jedinice – carinarnice vrse poslove iz nadleznosti Uprave carina van sedista Uprave. Upravom carine rukovodi direktor.

OSNOVNI ELEMENTI CARINA

1)OBJEKAT CARINJENJA – Objekat carinjenja je carinska roba. Carinskizakon pod carinskom robom podrazumeva sve robe koje se u carinsko podrucje uvoze, odnosno unose ili primaju i koje se iz tog podrucja izvoze, odnosno iznose ili salju, ili se preko tog podrucja provoze, odnosno pronose. Carinska roba se mora prijaviti carinarnici i podleze carinskom nadzoru. Carinskom nadzoru odnosno kontroli podlezu i putnici i clanovi posade koji se iskrcavaju, odnosno ukrcavaju na brodove i vazduhoplove. Razlog za vrsenje carinskog nadzora jeste potreba sprecavanja neovlascenog postupanja s carinskom robom i obezbedjenje njene istovetnosti dok se ne sprovede carinski postupak.

2) CARINSKA OSNOVICA – Da bi se obvezniku utvrdio iznos carine koji je duzan da plati neophodno je utvrditi osnovicu na koju ce se primeniti stope iz Carinske tarife. Pomenuta osnovica ce posluziti i radi obracuna ostalih uvoznih dazbina. Osnovica carina je vrednost uvezene robe. Carinska vrednost uvezene robe je njena transakcijska vrednost, koju cini stvarno placena cena ili cena koju treba platiti za robu koja se prodaje radi izvoza u Srbiju, uvecana, ako je neophodno, za troskove do iznosa koji snosi kupac, a nisu ukljuceni u stvarno placenu cenu ili cenu koju treba platiti za robu pod uslovom da:

1/ Za kupca nema ogranicenja u raspolaganju ili upotrebi robe, osim ogranicenja koja:

- predvidjaju propisi ili pojedinacni akti doneti na osnovu tih propisa;

- ogranicavaju geografsko podrucje gde roba moze da se preproda ili- bitno ne uticu na vrednost robe;

2/ Prodaja ili cena robe ne podleze uslovu ili naknadi cija se vrednost ne moze utvrditi u odnosu na vrednost robe koja se vrednuje;3/ Nijedan deo prihoda od kasnije preprodaje, raspolaganja robom ili upotrebe robe posredno ili neposredno ne pripada prodavcu;4/ Kupac i prodavac nisu medjusobno povezani ili ako jesu da je transakcijska vrednost prihvatljiva za carinske svrhe.

Kada se za uvezenu robu ne moze utvrditi carinska osnovica prema stvarno placenoj ceni ili ceni koju treba platiti, primenice se metod parifikacije (uporedjenja). Kao osnovica uzece se transakcijska vrednost identicne robe prodate za izvoz u Srbiji i izvezene u isto ili priblizno isto vreme kao i roba koja se carini. Obaveza je carinskog organa da uvoznika, na njegov zahtev, u pismenoj formi obavesti o carinskoj vrednosti koja je utvrdjena u skladu sa odredbama Zakona, kao i o metodu koji je primenjen prilikom utvrdjivanja te vrednosti.

3) CARINSKE STOPE – Carinske stope utvrdjene su Carinskom tarifom i primenjuju se na carinske osnovice roba koje se uvoze u carinsko podrucje Srbije. Izuzetno, roba namenjena za koriscenje u sopstvenom domacinstvu koju fizicka lica unose u putnickom prometu ili primaju iz inostranstva u postanskom saobracaju, osim robe koja je u skladu sa Carinskim zakonom oslobodjena obaveze placanja uvoznih dazbina, carini se po jedinstvenoj carinskoj stopi u visini od 10%. U ovom slucaju osnovicu carine koju predstavlja vrednost robe

utvrdjuje Vlada. Stope carine propisane Carinskom tarifom primenjuju se na robu poreklom iz zemalja na koje se primenjuje klauzula najveceg povlascenja ili koje tu klauzulu primenjuju na robu poreklom iz RS, dok se na robu iz ostalih zemalja primenjuju te stope uvecane za 70%.

4) CARINSKI DUZNIK – Carinski zakon je kao carinskog duznika po pravilu odredio deklaranta. To je lice koje podnosi sazetu deklaraciju: za unetu robu u carinsko podrucje ili lice koje je preuzelo odgovornost za robu posle njenog ulaska, ili od njih ovlasceno lice. U slucaju posrednog zastupanja, carinski duznik je lice za ciji je racun deklaracija podneta. Zakonodavac je kao solidarnog carinskog duznika odredio i lice koje je eventualno dalo netacne podatke u deklaraciji, a koje je znalo ili moglo znati da ti podaci nisu istiniti. Carinski duznici su i lica koja su nezakonito unela robu koja podleze placanju uvoznih dazbina u carinsko podrucje, ili nezakonito unela robu iz slobodne zone u drugi deo carinskog podrucja. Carinski dug nastaje u trenutku prihvatanja deklaracije. Deklaracija se podnosi:

- u pisanoj formi;- elektronskom razmenom podataka, ako to dopustaju tehnicke mogucnosti

i ako upotrebu elektronskih sredstava odobri direktor;- drugim radnjama kojima drzalac robe zahteva stavljanje robe u carinski postupak, kada je takva mogucnost predvidjena propisima;

Pod deklaracijom podrazumevamo propisano ispravu koju podnosi carinski duznik ili lice koje je na to ovlasceno. U deklaraciji se upisuju podaci o uvozniku i podaci o poreklu, kolicini, vrsti, kakvoci i vrednosti robe. Neka lica ne podnose deklaraciju. Deklaracija mora da je pravilno popunjena, da su uz nju prilozene sve isprave potrebne za carinjenje robe i td. Posle prijema deklaracije, Carinski organ vrsi pregled robe i utvrdjuje istinitost podataka navedenih u deklaraciji. Carinski organ proverava da li je roba pravilno svrstana u tarifni broj, odnosno tarifnu oznaku. Carinski organ ima pravo pri pregledu robe da, u cilju pravovaljanog obracuna carine, uzima uzorke radi hemijsko-tehnoloskog i drugog ispitivanja robe, merenje robe, uzimanje prospekata i druge tehnicke dokumentacije potrebne za utvrdjivanje svojstava robe. Kada utvrdi istinitost podataka iz deklaracije i isprava prilozenih uz deklaraciju, carinski organ ih prihvata i overava kao svoj nalaz. U suprotnom, carinarnica je duzna da svoj nalaz zapisnicki utvrdi i da jedan primerak zapisnika preda podnosiocu deklaracije. Na taj nalaz, podnosilac deklaracije moze podneti prigovor carinskom organu. Prigovor nije dozvoljen posle podizanja robe iz carinarnice. Posle prijema prigovora, carinski organ obrazuje komisiju koja utvrdjuje stanje robe i o tome sacinjava zapisnik. Po prijemu zapisnika carinski organ donosi resenje. Posle izvrsenog pregleda robe carinski organ obracunava i naplacuje carinu i druge uvozne dazbine. Iznos duga se mora platiti u roku od 8 dana od dana prijema obavestenja. Roba nece biti pustena dok se ne uplate obaveze. Umesto duznika, carinski dug moze podmiriti i trece lice. Obaveza placanja moze se izvrsiti gotovinski ili na drugi nacin, u skladu

sa propisima kojima se ureduje nacin placanja. Zakonodavac je predvideo i odredjena odstupanja, tako sto je taksativno propisao znacajan broj olaksica: izuzimanja i oslobodjenja od placanja uvoznih dazbina. Pojavljuju se i brojna oslobodjenja od placanja uvoznih dazbina. Konkretno oslobodjeni su od placanja: Sefovi stranih drzava, izaslanici sefova stranih drzava u specijalnoj misiji, clanovi njihove pratnje, osoblje stranih diplomatksih i konzularnih predstavnistava…

88. TAKSE KOD NAS

I u nasoj zemlji placa se vise vrsta taksi. Prema predmetu razlikuju se administrativne i sudske takse. Prema ovlascenu za regulisanje taksi, razlikuju se republicke, pokrajinske i komunalne takse. Administrativne takse se mogu podeliti na upravne takse, carinske takse, konzularne takse i td. Sudske takse se mogu podeliti na takse koje se placaju u parnicnom, vanparnicnom, izvrsnom i drugom postupku. Navedene vrste taksa regulisane se Zakonom o republickim administrativnim taksama, Zakonom o sudskim taksama, Zakonom o finansiranju lokalne samouprave, Odlukom o pokrajinskim administrativnim taksama i td.

OSNOVNI ELEMENTI ADMINISTRATIVNIH TAKSA1) TAKSENI PREDMET – Predmeti za koje se odredjuje obaveza placanja

administrativnih taksa su spisi i radnje u upravnim stvarima i drugi spisi i radnje kod drzavnih organa i organizacija, organa pokrajinske autonomije i lokalne samouprave u vrsenju poverenih poslova i organizacija koje vrse javna ovlascenja. Spisi i radnje za koje se placaju administrativne takse svrstani su u taksenoj tarifi. Navedene tarife su sastavni delovi pomenutih propisa kojima se regulisu ove takse. U tom kontekstu, administrativne takse se placaju:

- za podneske, kao sto su zahtevi, molbe, predlozi, prijave, prigovori i td;- za zalbe protiv resenja;- za resenja;- za uverenja koja izdaju upravni organi;- za overe, prepise i prevode i td.2) TAKSENI OBVEZNIK – Lice po cijem zahtevu se pokrece postupak,

odnosno vrsi radnja, jeste takseni obveznik administrativnih taksa. Kada se za isti spis, predmet ili radnju pojave dva ili vise obveznika, njihova obaveza je solidarn.a U slucaju da zapisnik zamenjuje zahtev, odnosno podnesak, za koji se placa taksa, obveznik je davalac izjave na zapisnik. Obveznik je duzan da taksu plati u trenutku nastanka obaveza, ukoliko drugacije nije propisano. Taksena obaveza nastaje za podneske – u trenutku kada se predaju, a za zahteve date na zapisnik – kada se zapisnik sastavi; za resenja, dozvole i druge isprave – u trenutku podnosenja zahteva za njihovo izdavanja; za upravne radnje – u trenutku podnosenja zahteva za izvrsenje tih radjni. I kod administrativnih taksi, propisana su i odredjena oslobodjenja od placanja. Oslobodjenja mogu da budu licna i predmetna. Licna oslobodjenja od placanja taksa daju se s obziron na subjektivne

okolnosti obveznika. Kod predmetnih oslobodjenja ne vodi se racuna o licnosti taksenog obveznika, niti o njegovim svojstvima. Oslobodjenje vazi za sve obveznike kod kojih se steknu uslovi pod kojima su ti predmeti, spisi ili radnje oslobodjeni placanja administrativnih taksa.

3) TAKSENA OSNOVICA – Pravilo je kod administrativnih taksa da se odmeravaju prema broju taksenih predmeta. Kod ovih taksa se izuzetno taksa placa prema vrednosti predmeta. U slucaju da je Tarifom propisano da se taksa placa prema vrednosti premeta, osnovica za obracun takse je vrednost naznacena u predmetu, odnosno zahtevu ili podnesku kojim se pokrece postupak. Ako vrednost predmeta nije naznacena u zahtevu, odnosno podnesku ili je naznacena manja vrednost od stvarne, vrednost pomenutog predmeta utvrdice resenjem organ koji vodi postupak.

4) TAKSENA STOPA – Prirodno je kod specificnih osnovica da se stopa utvrdjuje u apsolutnom (fiskalnom) iznosu. Neophodno je vrsiti stalna uskladjivanja srazmerno rastu cena.

OSNOVNI ELEMENTI SUDSKIH TAKSA 1) TAKSENI PREDMET – Sudske takse se placaju za rad sudova. Prema

Taksenoj tarifi sudske takse se placaju u parnicnom, izvrsnom, vanparnicnom postupku, postupku u upravnim sporovima i ostalim postupcima. Predmeti taksa u u parnicnom i izvrsnom postupku su:

1/ Podnesci:- tuzbe, protivtuzbe i predlozi za ponavljanje postupka;- predlozi da se odrede izvrsenja ili obezbedjenja;- prigovori protiv platnog naloga, prigovori protiv resenja o

odredjivanju izvrsenja, predlozi za povracaj u predjasnje stanje i sl.- zalbe ili revizije protiv presuda, zalba protiv resenja u sporovima zbog smetanja poseva i td.

2/ Odluke:- Prvostepene presude, resenja u sporovima zbog smetanja poseda i

td.3/ Poravnanja u prvostepenom postupku.

Takseni predmeti u vanparnicnom postukpku su:- predlozi za pokretanje postupka za proglasenje nestalih lica za umrla i za dokazivanje smrti, za oduzimanje poslovne sposobnosti i td;- zalbe protiv odluke prvostepenog suda;- raspravljanje zaostavstine;- sastavljanje sudskog testamenta, cuvanje ili opozivanje testamenta u sudu itd.2) TAKSENI OBVEZNIK - Obveznici sudskih taksa su lica po cijem

predlogu ili u cijem interesu se preduzimaju radnje u sudskom postupku. Za odluku prvostepenog suda taksu je duzan da plati tuzilac, odnosno predlagac, a za

sudsko poravnanje taksu su duzne da plate obe strane osim ukoliko u poravnanju nije drugacije utvrdjeno. Obveznik takse za odluku drugostepenog suda i za odluku po vanrednom pravnom sredstvu je podnosilac zalbe, odnosno lice u cijem interesu je pokrenut postupak po vanrednom pravnom sredstvu. Nastajanje obaveze placanja takse je: za podneske – kada se predaju sudu, odnosno kada se izvrsi obracun takse, ako njen iznos zavisi od vrednosti predmeta spora; za podneske predate na zapisnik- onda kada je zapisnik sastavljen; za sudske odluke – kada se objave, a ako stranka nije prisutna objavljivanju ili ako odluka nije javno objavljena onda kada se stranci ili njenom zastupniku dostavi prepis odluke; za sudska poravnanja – kada se zakljuce. Taksa se placa najkasnije u roku od 15 dana od dana nastanka taksene obaveze. Od placanja sudskih taksa, sud moze osloboditi taksenog obveznika koji nema dovoljno sredstava za izdrzavanje sebe i svog domacinstva. Odluku o oslobadjanju donosi prvostepeni sud na predlog taksenog obveznika.

3) TAKSENA OSNOVICA – Osnovica sudskih taksi se odredjuje Zakonom o sudskim taksama. Ona se utvrdjuje prema vrednosti predmeta spora. Medjutim, i kod sudskih taksi postoje slucajevi odmeravanja taksa prema broju taksenih predmeta.

4) TAKSENA STOPA – Kod sudskih taksa, stope su fiksne, tj. utvrdjuju se u jednom iznosu, primenom kombinovanih stopa fiksnih i u procentu, i u pausalnom iznosu, dok su retki slucajevi primene stopa samo u procentu. Primer za fiksnu stopu (utvrdjuje se u jednom iznosu): Za molbu kojom se trazi odlaganje izvrsenja krivicne sankcije, placa se 590 dinara. (primeri za sve stope na str. 306.)

BORAVISNE TAKSE – pojavljuju se kao jedan od izvornih javnih prihoda i pripadaju jedinicama lokalne samouprave na cijoj teritoriji su naplacene. Jedinice lokalne samouprave su donele odluke na osnovu kojih su gradjani duzni da placaju boravisne takse kada koriste usluge smestaja u turistickim objektima na njihovoj teritoriji izvan svojih prebivalista. Odlukama su taksativno utvrdjena lica koja su oslobodjena od placanja taksa ili kojima su date olaksice. Boravisna taksa se placa za svaki dan boravka u turistickom objektu u iznosu propisanom odlukom. Naplatu ove takse vrse pravna i fizicka lica koja pruzaju usluge smestaja. Oni su duzni da u racunima smestaja posebno iskazu iznose boravisne takse i uplate ih u propisanom roku.

LOKALNE KOMUNALNE TAKSE –Ove takse se pojavljuju kao izvorni prihodi jedinica lokalne samouprave. Predmeti ovih taksa mogu biti prava, predmeti i usluge koje jedinice lokalne samouprave utvrde svojom tarifom. Ove takse se mogu uvoditi za: isticanje firme na poslovnom prostoru; koriscenje reklamnih panoa; drzanje motornih drumskih i prikljucnih vozila; koriscenje prostora na javnim povrsinama; drzanje muzickih uredjaja i priredjivanje muzickih programa u ugostiteljskim objektima i td. Preduzetnici i mala pravna lica oslobadjaju se

placanja fimrarine i lokalne komunalne takse za koriscenje reklamnih panoa, ukljucujuci isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora. Obveznik lokalne komunalne takse jeste korisnik prava, predmeta ili usluga koji su optereceni ovom dazbinom. Jedinica lokalne samouprave moze diferencirano utvrditi visinu takse, zavisno od vrste delatnosti, povrsine i tehnicko upotrebnih karakteristika objekta, velicine pravnog lica u smislu zakona kojim se uredjuje racunovodstvo i po delovima teritorije, odnosno u zkonama u kojima se nalaze objekti, predmeti ili vrse usluge za koje se placaju takse. Aktom skupstine jedinice lokalne samouprave o uvodjenju lokalne komunalne takse utvrdjuju se obveznici, visina, olaksice, rokovi i nacin njenog placanja.

89. NAKNADE

Naknade su u nasem sistemu skup fiskalnih instrumenata, najmanje transparentne i najteze za administriraje. Osnovni razlog za to je sto se kroz sistem naknada, obicno definisanih neporeskim zakonima, istovremeno nastoji naplatiti upotreba nekog konkretnog javnog dobra i obezbediti namenski prihod za odrzavanje ili proizvodnju tog ili nekog drugog povezanog javnog dobra. Naknade su, po pravilu, destinirani prihod i pripadaju delom ili u celini odredjenim fondovima. Naknade se kao javni prihod priblizavaju ceni, jer u vise slucajeva izdrzavaju njenu sadrzinu. Kod naknada preovladaca nemogucnost individualnog utvrdjivanja protiv naknade koju dobija obveznik ovog prihoda. To je glavni razlog sto je ovaj prihod u praksi cesto kritikovan od brojnih privrednih subjekata. Utvrdjivanje njihove visine cesto nije bilo u skladu sa njihovom svrhom i namenom. Tako, izmenjenim Zakonom o budzetskom sistemu zahteva se, da se, ova vrsta prihoda mora placati za neposredno koriscenje odredjenog dobra. Pomenutim Zakonom je propisano da se naknade mogu uvoditi za koriscene dobara koja su posebnim zakonom utvrdjena kao prirodna bogatstva, odnosno dobra od opsteg interesa i dobra u opstoj upotrebi. Ministarstvo finansija i privrede je uradilo i stavilo na javnu raspravu Nacrt Zakona o naknadama za koriscenje javnih dobara, cija se primena ocekuje za pocetak 2014. godine. Ovim Zakonom uredjuju se naknade za koriscenje javnih dobara i naknade koje naplacuju regulatorna tela, obveznik placanja naknade, osnovica i nacin utvrdjivanja visine naknada, raspodela prihoda ostvarenih od naknada, kao i druga pitanja od znacaja za utvrdjivanje i placanje naknada. Pomenutim Nacrtom Zakona propisano je da se ubuduce naknade za koriscenje javnih dobara mogu uvoditi samo ovim zakonom. Novim propisom uvode se sledece naknade:

- naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljista;- naknade za koriscenje suma i sumskog zemljista;- naknade za koriscenje lovostajem zasticenih vrsta divljaci;- naknade za vode;- naknade za koriscenje prirodnog lekovitog faktora;- naknade za geoloska istrazivanja;

- naknade za koriscenje mineralnih resura, resursa podzemih voda, geotermalnih i

drugih geoloskih resursa i rezervi mineralnih sirovina;- naknade ze koriscenje radiodifuznog prostora;- naknade za koriscenje elektronskih komunikacionih mreza;- naknade u vazdusnom prostoru;- naknade za koriscenje luka i pristanista;- naknade za plovidbu i koriscenje objekata bezbednosti plovidbe na

drzavnom vodenom putu;- naknade za koriscenje javnih puteva;- naknade za koriscenje javne zeleznicke ifrastrukture;- naknade za zastitu zivotne sredine.

90. DOPRINOSI KOD NAS

Doprinosi se placaju da bi se finansijski pokrila prava iz osiguranja koja nastaju nastupanjem rizika osiguranja. Zakonsko regulisanje obaveznog osigurnja je neophodno jer se preko njega ostvaruje drustvena solidarnost. Omogucuje se svim gradjanima, i onim koji nisu imucni, da ostvare nuzne zdravstvene usluge, ili nisu u stanju sami da podnesu posledice nastupanja rizika starosti i td. Koncept sistema finansiranja obaveznog socijalnog osiguranja kod nas obuhvata penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osguranje i osiguranje od nezaposlenosti. Za navedene svrhe se dakle, i placaju doprinosi koji su prihodi fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, fonda za zdravstveno osiguranje i Nacionalne sluzbe za zaposljavanje. Navedene institucije se pojavljuju kao titulari, odnosno vlasnici navedenih prihoda i oni su reprezentanti osiguranika. Prilikom definisanja obveznika doprinosa zakonodavcu je bilo objektivno nemoguce da precizno utvrdi sve osiguranike po osnovu sva tri vida obaveznog socijalnog osiguranja, zbog cega je odlucio da u Zakonu ne unosi sustinski odredbe o obveznicima doprinosa vec da se pozove na odredbe o osiguranicima iz maticnih zakona. U novom Zakonu, obveznici doprinosa su prezentirani u tri grupe. Prvu grupu sacinjavaju obveznici koji placaju doprinose za sva tri vida osiguranja, u drugoj grupi za dva, a u trecoj grupi samo za jedan vid osiguranja. Obveznici za sva tri vida osiguranja su:

1) Osiguranici i to: zaposleni, izabrana, imenovana i postavljena lica koja za svoj rad ostvaruju razliku zarade, odnosno plate, preduzetnici i td.2) Poslodavci – lica koja imaju zaposlene;3) Drugi obveznici.

Osnovica doprinoca za zaposlene i za poslodavce predstavlja bruto iznos zarade. Konkretno, to je zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uredjuje radne odnose, opstim aktom i ugovorom o radu, odnosno resenjem nadleznog organa.Poslodavac, sada na tu istu osnovicu placa i dodatni

doprinos za staz osiguranja koji se zaposlenom racuna sa uvecanim trajanjem. U cilju sprecavanja izbegavanja placanja doprinosa, prethodnim propisima za zaposlene utvrdena je bila naniza bruto osnovica za placanje doprinosa po stepenima strucnosti ukoliko se zarada isplacuje u manjem iznosu. Postojalo je osam najniznih osnovica za placanje doprinosa za zaposlene i poslodavce. Primena u praksi je pokazala da sistem najnize bruto osnovice destimulise zaposljavanje, narocito visoko strucnog kadra. Utvrdjena j nova jedinstvena mesecna najniza osnovica doprinosa koju predstavlja 35% prosecne mesecne zarade u Republici, isplacene u prethodnom kvartalu, a prema podacima republickog organa nadleznog za poslove statistike. Ovim putem su napustene pomenute najnize osnovice prema stepenu strucnosti. Pored mesecne najnize osnovice doprinosa, Zakonom su utvrdjene i najvisa mesecna osnovica i najvisa godisnja osnovica doprinosa. Najvisa mesecna osnovica predstavlja najvisi iznos na koji se obracunavaju i placaju doprinosi za jedan kalendarski mesec osiguranja. Zakon definise najvisu godisnju osnovicu doprinosa kao najvisi iznos na koji se obracunavaju i placaju doprinosi pos vim osnovama za kalendarsku godinu osiguranja. Taj iznos predstavlja petostruki iznos prosecne godisnje zarade u Republici isplacene u godini za koju se obracunavaju i placaju doprinosi. U cilju optimalnog ostvarivanja nacela solidarnosti i uzajamnosti kod obaveznog socijalnog osiguranja propisane su proporcionalne tope. Kada se doprinosi placaju istovremeno iz osnovice i na osnovicu, stope po kojima se obracunaaju i placaju doprinosi iznose:

- za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje – 11%- za obavezno zdravstveno osiguranje – 6,15%- za osiguranje za slucaj nezaposlenosti – 0,75%

Prihodi pribavljeni od doprinosa nisu dovoljni za podmirenje svih potreba obaveznog socijalnog osiguranja. Zbog toga se za podmirivanje navedenih potrba obezbedjuju i drugi prihodi. U okviru izvora dodatnih sredstava za podmirenje obaveznog socijalnog osiguranja, svakako najveci znacaj imaju tzv. transferna sredstva iz republickog budzeta koja ucestvuju u finansiranju rashoda Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja zaposlenih sa vise od 37%. Kao moguca alternative sistemu tekuceg uskladjivanja doprinosa sa rashodima, jeste primena sistema finansiranja na osnovu akumulacije kapitala. Sustina ovog sistema se sastoji u tome da se naplaceni doprinosi investiraju u cilju ostvarenja prihoda. Prema ovom sistemu svaki zaposleni ustedi za svoju starost, a njegova sredstva koja se ukamacuju i koja su na njegovom racunu u medjuvremenu sluze za isplate tekucih penzionera. Za funkcionisanje ovog modela potrebno je postojanje odgovarajucih investicionih fondova.

91. SAMODOPRINOS

Po svojojpravnoj prirodi samodoprinos je destnirani prihod. To su novcana sredstva koja se prikupljaju na osnovu odluke o samodoprinosu, prihod su budzeta jedinica lokalne samouprave i strogo su namenskog karaktera. Praksa je precizirala namene samodoprinosa za koje se uvode. Po njoj, prihodi od samodoprinosa su namenjeni za izgradnju komunalne infrastructure. Ovim prihodom se finansira i rad mesne kancelarije i objekti iz oblasti socijalne infrastructure. U nekim opstinama, samodoprinos je namenjen i za finansiranje sportskih objekata, crkava, kulturnih objekata i td. Istorijski gledano, samodoprinos se pojavljuje od pocetka postojanja tzv. Titove Jugoslavije, Uveden je prvi put Zakonom o porezima i zadrzan je i u sadazsnjem reformisanom sistemu finansiranja javnih potreba Srbije. U RS se u redovnim prilikama komunalnte i socijalne infrastrukturne potrebe zadovoljavaju obezbedjenjem sredstava preko standardnih instrumenata finansiranja kao sto su budzet i fondovi. Za pokrice ovih instrumenata, po pravilu sluze porezi i druge dazbine. Za navedene potrebe ponekad se koristi i samodoprinos, sto nije praksa u savremenom svetu. U anglosaksonskim zemjlama, pojavljuju se prihodi koji su slicni samodoprinosima. Pozitivnim pravom samodoprinos je u Srbiji ustanovljen Zakonom o finansiranju lokalne samouprave. Samodoprinos je jedan od izvornih prihoda koji pripada jedinicama lokalne samouprave. Za razliku od uvodjenja poreza koji se jednostrano uvodi zakonom, kod samodoprinosa aktivno ucesce gradjana kod donosenja odluke izuzetno je znacajno, cak i presudno. Gradjani odnosno odbornici pokrecu inicijativu za donosenje odluke, podnose i program kojim se utvrdjuju izvori i nacin obezbedjivanja ukupnih finansijskih sredstava za realizaciju projekata koji je predmet odluke. Da vi inicijativa bila prihvacena nije neophodan odredjeni minimum broja gradjana koji bi bili pokretaci inicijative. Ipak, inicijativa mora biti podneta u skladu sa statutom opstine. Volja gradjana postovana je i cinjenicom da odluka o obavezi moze biti punovazna ako se o njoj izjacne gradjani referendumom, u skladu sa propisima kojima je uredjen postupak neposrednog izjasnjavanja gradjana. Oblik i nacin neposrednog izjasnjavanja gradjana uredjuje se statutom jedinice lokalne samouprave. Odluku donose gradjani koji imaju izborno pravo i prebivaliste na podrucju na kome se sredstva prikupljaju. Ali, odluku donose i gradjani koji nemaju izborno pravo i prebivaliste na podrucju na kome se prikupljaju sredstva, ako na tom porucju imaju nepokretnu imovinu a sredstvima se poboljsavaju uslovi koriscenja te imovine. Odluka se smatra donetom kada se za nju ijacni vecina od ukupnog broja navedenih gradjana. Elementi prinude postoje za obveznike koji se nisu izjasnili za samodoprinos. Ali realno, ostvarenje ovog oblika prihoda u nasim uslovima je moguce jedino pristankom vecine. O uvodjenju ovog prihoda, pored obveznika odlucujui subjekti koji nisu neminovni obveznici samodoprinosa. Nije isto osloboditi penzionere od poreza i od samodoprinosa. Dok je oslobodjenje od porezana dohodak gradjana penzionera razumno, kod samodoprinosa nije. Zakonodavac je penzionere oslobodio od poreza da bi izbegao administrativno komplikovanje funkcionisanja penzijskog osiguranja. Posto je samodoprinos prihod koji je najvise zastupljen, te

su moguce brojne manjkavosti u toku njegove primene, neophodna je velika aktivnost nadleznih organa jedinica lokalne samouprave u sprecavanju mogucih zloupotreba prilikom procesuiranja ovog prihoda. Zakonom se ne predvidja ogranicenje visine samodoprinosa, zbog toga sto se ovaj oblik prihoda pojavljuje kao vid samooporezivanja gradjana koje se izrazava kroz njihovo neposredno licno izjasnjavanje. O obliku i nacinu neposrednog izjasnjavanja gradjana odlucuje skupstina opstine. Skupstina utvrdjuje i predlog odluke na nacin i po postupku predvidjenom statutom opstine. Zakonom se precizno utvrdjuje sta odluka o samodoprinosu sadrzu. To su podaci koji se odnose na:

- potrebe, odnosno namene za koje se sredstva prikupljaju;- podrucje na kojem se sredstva prikupljaju;- vreme za koje se sredstva prikupljaju;- ukupan iznos sredstava koja se prikupljaju;- obveznike, nacin i rokove izvrsavanja samodoprinosa, kao i lica koja se oslobadjaju te obaveze;- visinu samodoprinosa;- nacin vodjenja evidencije o sredstvima;- iznos i jedinicu mere preracunavanja kada se samodoprinos izrazava u radu, prevoznickom i drugim uslugama;- nacin ostvarivanja nadzora gradjana u namenskom koriscenju sredstava;- nacin vracanja sredstava koja se ostvare iznad iznosa koji je odlukom odredjen.

Osnovica, stope, oslobodjenja i olaksice samodoprinosa utvrdjuju se odlukom o samodoprinosu. Ako drukcije nije odredjeno, sonovicu samodoprinosa cine zarade zaposlenih, prihodi od poljoprivrede i sumarstva i prihodi od samostalne delatnosti. Od ovog pravila je Zakonom propisano odredjeno odstupanje. Naime, obveznicima koji nemaju izborno pravo i prebivaliste na podrucju na kome se prikupljaju sredstva, ako na tom podrucju imaju nepokretnu imovinu, a sredstvima se poboljsavaju uslovi koriscenja te imovine, samodoprinos se iskljucivo utvrdjuje prema vrednosti imovine, odnosno prihoda od te imovine. detaljnije na str. 323.

92. PRAVA OBVEZNIKA POREZA

Sredstva iz kojih se finansiraju nedleznosti RS, autonomsnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbedjuju se iz poreza i drugih prihoda utvrdjenih zakonom. Obaveza placanja i drugih dazbina je opsta i zasniva se na ekonomskoj moci obveznika. Nasim pozitivnim pravom predvidjena su brojna prava obveznika u postupku utvrdjivanja i naplate poreza. Najznacajnija su:

1) PRAVO OBVEZNIKA NA KORISCENJE INSTITUTA JAVNOSTI RADA I ZASTITE POVERLJIVOSTI PODATAKA I INFORMACIJA – Zakoni i drugi propisi kojima je regulisana materija poreza su javni. Oni se moraju objaviti pre nego sto bi mogli stupiti na snagu. Objavljivanje se vrsi u sluzbenim glasilima

odredjene teritorijalo-politicke zajednice i, po pravilu ostavlja se odredjeni rok (obicno 8. dan od objavljivanja) posle kojeg propis stupa na snagu. Nadlezni poreski organi moraju cuvati kao sluzbenu tajnu podatke do kojih dodju. Sluzbenu tajnu su duzna da cuvaju sva sluzbena lica i druga lica koja ucestvuju u poresko, poresko-prekrsajnom i sudskom postupku. Njihova obaveza je da kao sluzbenu tajnu cuvaju:

- svaki dokument, informaciju, podatak ili drugu cinjenicu o poreskom obvezniku, do koje su dosla u poreskom, prekrsajnom ili sudskom postupku;- podatke o tehnickim pronalascima ili patentima, kao i sve druge podatke o tehnoloskim postupcima koje primenjuje poreski obveznik;

U slucaju neovlascenog koriscenja ili objave navedenih dokumenata, cinjenica i podataka dolazi do povrede obaveza cuvanja sluzbene tajne koja je sankcionisana Krivicnim zakonikom kojim je propisano krivicno delo odavanja sluzbene tajne. Postovanje cuvanja sluzbene tajne je i u javnom interesu, ne samo u interesu poreskog obveznika.

2) PRAVO OBVEZNIKA NA PLACANJE POREZA PO PROPISIMA KOJI SU BILI NA SNAZI U VREME NASTANKA PORESKE OBAVEZE – Poreska obaveza kod svih oblika poreza utvrdjuje se na osnovu propisa koji su bili na snazi u vreme njenog nastanka, osim ako je u skladu sa Ustavom i zakonom, za pojedine odredbe zakona predvidjeno da imaju povratno dejstvo. Prirodno je da pozitivna zakonska resenja polaze od vazeceg Ustava RS koji je propisao da zakoni i svi drugi opsti pravni akti ne mogu imati povratno dejstvo. U kontekstu ovog pravila Ustav je utvrdio jedno odstupanje, propisujuci da izuzetno, samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaze opsti interes utvrdjen pri donosenju zakona.

3) PRAVO OBVEZNIKA NA KORISCENJE INSTITUTA ZASTARELOSTI – Nadlezni poreski organ ne moze vrsiti utvrdjivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja niti pokretati prekrsajni postupak nakon proteka odredjenog vremena. Ovo pravo obveznika jeste pravo na koriscenje institute zastarelosti. U nasem pravu, rokovi zastarelosti su za sve poreze ujednaceni. S tim u vezi, zastarelost je normirana ovako:

- Pravo Poreske uprave na utvrdjivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za 5 godina od dana kada je zastarelost pocela da tece;- Zastarelost prava na utvrdjivanje poreza i sporednih poreskih davanja pocinje da tece od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je trebalo utvrditi porez, odnosno sporedno poresko davanje;- Zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja pocinje da tece od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je obaveza poreskog duznika dospela za placanje.

Zastarelost se prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog duznika u cilju utvrdjivanja i naplate poreza i sporednih poreskih

davanja. Nakon prekida, zastarelost pocinje teci iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne racuna se. Poresko-prekrsajni postupak ne moze se pokrenuti ako je proteklo 5 godina od dana kada je prekrsaj ucinjen. Pravo na utvrdjivanje, naplatu, povracaj, refakciju, refundaciju kao i namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjizavanja poreza, uvek zastareva u roku od 10 godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi ili naplatiti, odnosno u kojj je izvrsena pretplata. Poreska uprava, po isteku navedenog roka, po sluzbenoj duznosti donosi resenje o prestanku poreske obaveze. Zbog prirode doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zakonodavac je propisao da se odredve o zastarelosti prava na utvrdjivanje, naplatu i povracaj ne primenjuju na ovaj prihod.

4) PRAVO OBVEZNIKA NA ODLAGANJE PLACANJA POREZA – Duznost placanja poreske obaveze moze zateci obveznika u vremenu razlicitih zivotnih situacija. Te situacije mogu biti za obveznika nepovoljne iz brojnih razloga. Zato je zakonodavac morao da se fleksibilno postavi prema odredjenim obveznicima i zastiti ih. Propisano je da Poreska uprava moze, na pismeni i obrazlozeni zahtev poreskog obveznika, u celosti ili delimicno, odloziti placanje poreskog duga, pod uslovom da placanje poreskog duga na dan dospelosti:

- za poreskog obveznika predstavlja, odnosno predstavljace neprimereno veliko opterecenje;- nanosi, odnosno nanece bitnu ekonomsku stetu poreskom obvezniku.

Ispunjenost pomenutih neophodnih uslova blize uredjuje Vlada. O odlaganju placanja poreskog duga, po ispunjenju navedenih uslova odlucuje:

- Ministar finansija i privrede ili lice koje on ovlasti – na osnovu pismenog predloga rukovodioca organizacione jedinice Poreske uprave prema glavnom mestu poslovanja, odnosno prebivalistua poreskog obveznika – osim za izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave;- Gradonacelnik, odnosno predsednik opstine, odnosno lice koje on ovlasti, jedinica lokalne samouprave kojoj pripadaju izvorni javni prihodi cija naplata se odlaze u skladu sa ZPPPA.

Moguce je jednokratno odlaganje ii placanje poreskog duga na rate, ali najduze do 24 meseca.

5) PRAVO OBVEZNIKA NA ZALBU – Pravo na zalbu proizilazi iz Ustava u kojem je svakome zagarantovano pravo na zalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlucuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. ZPPPA propisuje da se protiv poresko upravnog akta kojim je odluceno o pojedinacnim pravima i obavezama iz poreskopravnog odnosa moze podneti zalba, u roku od 15 dana od dana prijema poresko upravnog akta, osim ako zakonom nije drukcije propisano. Zalba se moze podneti i kada po zahtevu poreskog obveznika za donosenje poresko upravnog akta resenje nije doneto u propisanom roku. Rok za podnosenje zalbe je za obveznika bitan, jer ce drugostepeni organ postupiti po zalbi samo ako je ovaj postovan. Zalba se predaje prvostepenom sudu. Opste je pravilo upravnog postupka da se resenje ne moze izvrsiti dok se resenje doneto po zalbi ne dostavi stranci. Medjutim, kod poreza

zalba ne odlaze izvrsenje poresko upravnog akta. Ova mogucnost bi otezala naplatu poreza i opteretila poresku administraciju. Izuzetno, drugostepeni poreski rgan moze odloziti izvrsenje poreskog pravnog akta protiv kojeg je objavljena zalba, ako poreski obveznik dokumentuje da bi placanjem poreza ili sporednih poreskih davanja pre konacnosti pobijenog akta pretrpeo bitnu ekonomsku stetu. Prilikom utvrdjivanja i naplate poreza obveznici ce imati sva ona prava koja imaju stranke po odredbama Zakona o opstem upravnom postupku, ukoliko specijalnim poreskim zakonom nije drugacije odredjeino. Vazeci Zakon razlikje pojmove poreski akt i poreski upravni akt.Poreski akt je siri pojam i u sebi obuhvata: poresko resenje, zakljucak, nalog za poresku kontrolu, zapisnik o poreskoj kontroli i drugi akt kojim se pokrece, dopunjuje, menja ili dovrsava neka radnja u poreskom postupku. Poreski upravni akt se pojavljuje samo u formi resenja i zakljucka, i ovim aktima se resava o pojedinacnim pravima i obavezama poreskog duznika. O zalbama protiv prvostepenih poreskih upravnih akata odlucuje nadlezni drugostepeni poreski organ. Protiv konacnog poreskog upravnog akta moze se pokrenuti upravni spor. Tuzba u upravnom sporu moze se podneti kad je zalba odbijena, i onda kada podnosilac tuzbe istakne da o njegovoj zalbi odluka nije doneta u zakonskom roku.

6) PRAVO OBVEZNIKA NA POVRACAJ VISE ILI POGRESNO PLACENIH POREZA – Za sve vrste poreza, koje su obveznici platili a iste nisu bili duzni da plate, ili su platili u iznosu vecem od propisanog, utvrdjeno je pravo da u propisanim rokovima dobiju povracaj. Pravo na povracaj vazi i za vise ili pogresno placene kamate i troskove prinudne naplate. Obvezniku pripada kamata:

- Na iznos vise placenog poreza i sporednih poreskih davanja kamata se obracunava po isteku roka od 30 dana od dana prijema zahteva za povracaj;- Ako je osnov za povracaj ponisteno, izmenjeno ili ukinuto resenje ili drugi akt o zaduzenju, kamata se obracunava od dana uplate poreza.

Kamata se obracunava na nacin i po stopi koju placa poreski obveznik, odnosno isplatilac prihoda koji obavezu nije platio u propisanom roku. Ona se placa po stopi jednakoj godisnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije uvecanoj za deset procentnih porena primenom prostog interesnog racuna od sto. U porreskom pravu potrebno je razlikovati i zahteve poreskih duznika za koriscenje poreskog kredita i poresku refakciju. Pod poreskim kreditom podrazumevamo pravo obveznika da zahteva umanjneje poreske obaveze kada je to zakonom utvrdjeno. Zahtev za refakciju poreza se pojavljuje u slucajevima kada je poreski duznik, postujuci pravne norme uredno platio svoju poresku obavezu.

93. OBAVEZE PORESKIH DUZNIKA

Opsta i osnovna duznost svih obveznika jeste placanje poreza. Ovo placanje obveznici su duzni da izvrsavaju u rokovima i na nacin utvrdjen zakonima i

propisima donetim na osnovu njih. Kod svih vrsta prilikom utvrdjivanja i placanja obaveza mora se voditi racuna o postovanju zakonitosti i zastite licnosti i dostojanstva obveznika. Pored opstih, postoje i posebne duznosti obveznika. Prema ZPPPA posebne duznosti obveznika su da:

- u propisanom roku podnese prijavu za registraciju Poreskoj upravi;- podnese poresku prijavu Poreskoj upravi na propisanom obrascu, u roku i

na nacin uredjen poreskim propisima;- podnese dokumentaciju i pruzi informacije koje zahteva Poreska uprava, u skladu sa poreskim propisima;- vodi propisane poslovne knjige i evidencije radi oporezivanja;- u zakonskim rokovima tacno obracunava porez, kada je po zakonu duzan da to sam cini;- ne ometa i ne sprecava sluzbena lica koja ucestvuju u poreskom postupku u obavljanju zakonom utvrdjene duznosti;- obavesti Poresku upravu o otvaranju ili zatvaranju racuna kod banke, druge finansijske organizacije, postanske stedionice ili druge organizacije koja obavlja platni promet u AP Kosovu i Metohija ili u inostranstvu – u roku od 15 dana od dana otvaranja, odnosno zatvaranja racuna;- bude prisutan tokom poreske kontrole;- izvrzava i druge obaveze utvrdjene ZPPPA i drugim poreskim zakonima.

Poreska prijava predstavlja izvestaj poreskog obveznika Poreskoj upravi o ostvarenim prihodima, izvrsenim rashodima, dobiti, imovini, prometu dobara i usluga i drugim transakcijama od znacaja za utvrdjivanje poreza. Ona treba da uvrsti jedno fizicko ili pravno lice u red obveznika odredjenog drustvenog prihoda. Obveznik koji je podneo pocetnu prijavu i delatnot obavlja trajno, duzan je da u odredjenim rokovima stalno podnosi prijavu. Kada obveznik iz odredjenih izvora pribavlja prihod povremeno, podnosi povremene prijave. Postoje i naknadne – dopunske prijave koje se podnose u slucaju kada u godisnjoj prijavi nizi prezentirani svi neophodni podaci. Ova prijava se podnosi inicijativom nadleznog poreskog organa i poreskog obveznika. Prijava se podnosi i u slucaju prestanka delatnosti. Svrha njenog podnosenja je potreba konacnog utvrdjivanja poreza. U slucaju da poreski obveznik ustanovi da poreska prijava koju je podneo sadrzi greske ili propust, duzan je da odmah, a najkasnije do isteka roka zastarelosti, podnese izmenjenu poresku prijavu, u kojoj su greske ili propusti otklonjeni. U cilju utvrdjivanja poreza gradjana, nadlezni poreski organ je duzan da do 31. decembra svake godine opstim javnim pozivom pozove obveznike da do odredjenog roka podnesu prijavu. Neki obveznici su oslobodjeni ove obaveze. Tako obveznici koji placaju porez po odbitku ne podnose prijavu. Kod ovih poreza obveznik u tehnickom smislu (sakupljac prihoda, platac) za stvarnog ili zakonskog obveznika utvrdjuje obavezu, obracunava visinu i iz njegovog prihoda odbija je i uplacuje drzavi. Poresku prijavu za poreze po odbitku su duzni da podnesu poreski

platac, odnosno poreski posrednik. ZPPPA razlikuje dve poreske prijave po odbitku, i to:

- Zbirnu, koja sadrzi informacije o obracunatom i placenom porezu po odbitku od strane jednog poreskog placa za sve primaoce prihoda, odnosno od strane jednog poreskog posrednika za sve poreske obveznike, odnosno poreske place, koji kod njega imaju racun;- Pojedinacnu, koja sadrzi informacije o obracunatom i placenom porezu po odbitku, od strane jednog poreskog placa za svakog primaoca prihoda, odnosno od strane jednog poreskog posrednika za svakog poreskog obveznika, odnosno poreskog placa, koji kod njega ima racun.

* Zbirna prijava se podnosi Poreskoj upravi jednom mesecno, i to u roku od 5 dana po isteku meseca, posebno za svaku isplatu izvrsenu u prethodnom mesecu. Izuzetno, veliki poreski obveznici podnose zbirnu poresku prijavu istog dana kada je izvrsena isplata, a najkasnije u roku od 2 dana od dana isplate prihoda koji se oporezuju po odbitku. * Pojedinacne poreske prijave koje se podnose za svakog poreskog obveznika, odnosno poreskog placa, podnose se Poreskoj upravi jednom godisnje, najkasnije do 31. januara za prethodnu godinu. Redovnu prijavu podnosi i obveznik poreza na dobit pravnih lica. Pomenuti obveznik je duzan da nadleznom poreskom organu podnese poresku prijavu u kojoj je obracunat porez i poreski bilans, za period za koji se utvrdjuje porez. On dostavlja Poreskoj upravi jos i bilans uspeha, bilans stanja, izvestaj o novcanim tokovima, izvestaj o promenama na kapitalu, kao i drugu dokumentaciju propisanu Zakonom o porezu na dobit pravnih lica. Poreska prijava se podnosi u roku od 10 dana po isteku roka propisanog za podnosenje finansijskih izvestajka. U roku od 15 dana od dana upisa u registar nadleznog organa je obavezan da podnese poresku prijavu obveznik koji u toku godine otpocinje sa obavljanjem delatnosti. Da bi se utvrdila poreska obaveza, neophodno je da se u poreskom postupku utvrde relevantne cinjenice. Njih je moguce utvrditi na osnovu dokaza. Kao dokaz u poreskom postupku se moze upotrebiti: poreska prijava, poreski bilans, poslovne knjige i evidencije, racunovodstveni iskazi, poslovna dokumentacija i druge isprave i informacije kojima raspolaze Poreska uprava, prikupljene od poreskog obveznika ili trecih lica, iskaz svedoka, nalaz vestaka, uvidjaj i svako drugo sredstvo kojim se cinjenice mogu utvrditi. Poreski obveznik utvrdjuje porez samooporezivanjem. To je danas kod nas slucaj, kod oporezivanja dobiti pravnih lica i PDV. Ali, i Poreska uprava takodje utvrdjuje pores donosenjem resenja u dva slucaja:

- u postupku poreske kontrole – ako obveznik, suprotno zakonu, ne obavi utvrdjivanje poreske obaveze ili ga izvrsi netacno ii nepotpuno;- u slucajevima kada je zakonom propisano da se ne sprovodi samooporezivanje, ili kada je zakonom propisano da se, uprkos samooporezivanju, poresko resenje mora doneti.

Poreska uprava donosi resenje o utvrdjivanju poreza u postupku poreske kontrole na osnovu podataka iz poslovnih knjiga i evidencija poreskog obveznika, i

cinjenicnog stanja utvrdjenog u postupku kontrole. Metodom parifikacije Poreska uprava utvrdjuje poresku osnovicu na jedan od sledecih nacina:

- procenom polazeci od raspolozive uredne poslovne dokumentacije o poslovanju kracem od perioda oporezivanja, tako sto se na osnovu podataka o tom delu poslovanja procenjuje poreska osnovica za period za koji se utvrdjuje porez;- procenom na bazi podataka i cinjenica o ostvarenom prometu utvrdjenim uvidjajem ili kontrolom, tako sto se na osnovu tih podataka cinjenica procenjuje poreska osnovica za period za koji se utvrdjuje porez;-uporedjivanjem sa podacima drugih obveznika, koji obavljaju istu ili slicnu delatnost na istoj ili slicnoj lokaciji, pod priblizno jednakim uslovima.

Kod poreza na dohodak gradjana osnovica poreza se moze utvrditi metodom unakrsne procene poreske osnovice. Pomenuta osnovica se utvrdjuje kao razlika izmedju vrednosti imovine na kraju i na pocetku kalendarske godine, umanjena za iznos prijavljenog dohotka i za vrednost imovine pribavljene sredstvima stecenim nasledjem, poklonom ili na drugi zakonit besteretan nacin, kao i za iznos prihoda koji podleze oporezivanju porezxom na dohodak gradjana, a koji ne ulaze u oporezivanje godisnjim porezom na dohodak gradjana, za koju to poreski obveznik, odnosno drugo lice istice i o tome pruzi odgovarajuce materijalne dokaze. Svi obveznici kod kojih se steknu uslovi navedeni u propisima duzni su da porez plate. Ako to ne urade, bice podvrgnuti nekim od ovih sankcija:

- Placanje kaznene kamate i troskova izvrsenja;- Oduzimanje imovine i njena prodaja radi namirenja obaveze, zabrana

obavljanja odredjenim zanimanjem (privremeno ili trajno);- Prekrajnoj i krivicnoj odgovornosti.

94. REDOVNA NAPLATA POREZA

Poreska obaveza moze prestati na vise nacina: naplata moreza, zastareloscu poreza, otpisom poreza i drugi zakonom propisani nacin. Najcesci naci nprestanka poreske obaveze je naplata poreza, koja moze biti redovna i prinudna. Redovno placanje poreza se vrsi placanjem (uplatom) poreza. Placanje novcanog iznosa se vrsi o dospelosti poreza na propisane uplatne racune javnih prihoda, u zakonom odredjenim rokovima. Oni su odredjeni razlicito, zavisno od toga o kojim je porezima rec. Cedularni porezi koji se utvrdjuju resenjem poreskog organa placaju se:

- Na prihode od poljoprivrede i sumarstva, na prihode od nepokretnosti i na druge prihode na koje se porez ne placa po odbitku, tromeseno u roku od 45 dana od dana pocetka tromesecja;- Na prihode od obavlja samostalne delatnosti koji se placaju u vidu mesecne akontacije, u roku od 15 dana po isteku svakog meseca;

- Na godisnji porez na dohodak gradjana, na kapitalne dobitke i druge prihode koji se ostvaruju povremeno, u roku od 15 dana od dana dostavljanja resenja o utvrdjivanju obaveza.

Ministar finansija moze propisati placanje pojedinih poreza preko poreske blagajne. Pores se moze platiti i kupovinom vrednosnih papira u slucajevima propisanim zakonom. Izuzetno, pores se placanjem moze izuzetno namiriti kompenzacijom.Kod poreza na dobit pravnih lica, obveznik je duzan da u poreskoj prijavi obracuna porez na dobit za poreski period za koji se prijava podnosi. U slucaju da je obveznik platio porez u vidu akontacije, manje nego sto je duzan da plati po obavezi obracunatoj u poreskoj prijavi, duzan je razliku uplatiti najkasnije do podnosenja poreske prijave. Dakle, uz poresku prijavu, poreski obveznik poreza na dobit duzan je da podnese dokaz o uplati pomenute razlike poreza. Medjutim, ako je obveznik poreza u vidu akontacije platio vise poreza nego sto je bio duzan da plati po obavezi obracunatoj u poreskoj prijavi, vise placeni porez se uracunava kao akontacija za naredni period ili se obvezniku vraca na njegov zahtev. Poreski obveznik poreza na dobit tokom godine porez placa u vidu mesecnih akontacija, ciju visinu utvrdjuje na osnovu obracunatog poreza u poreskoj prijavi za visinu utvrdjuje na osnovu obracunatog poreza u poreskoj prijavi za prethodnu godinu i podataka od znacaja za utvrdjivanje visine akontacije u tekucoj godini. Mesecna akontacija se placa do 15-og u mesecu za prethodni mesec. Nepostovanje pomenutog roka uslovljava obavezu placanja zatezne kamate od strane obveznika. Placanje mesecne akontacije u skladu sa poreskom prijavom, vrsi se od prvog dana narednog meseca u odnosu na mesec u kome je prijava podneta.

95. PRINUDNA NAPLATA POREZA

Prinudna naplata poreza se proteze i na sporedna poreska davanja i druge javne prihode utvrdjene Zakonom o budzetskom sistemu koje procesuira Poreska uprava. Kada se porez odnosno sporedno poresko davanje ne plati blagovremeno drzava pokrece postupak prinudne naplate. Prinudna naplata se sprovodi po isteku roka od 5 dana od dana prijema opomene za placanje poreza. U normalnim uslovima funkcionisanja drzave, prinudna naplata je izuzetna mera. Postupak prinudne naplate poreza pokrece nadlezna organizaciona jedinica Poreske uprave donosenjem resenja o prinudnoj naplati. U dispozitivu resenja se navodi osnov poreskog duga, njegov preostali neplaceni iznos iz opomene dostavljene poreskom obvezniku kojom je on bio obavesten o svom dugovanju, akoje je mogao da ispuni u roku od 5 dana od dana prijema opomene, sa obracunatom kamatom od dana izdavanja opomene do dana donosenja resenja. Pored toga, poreski obveznik se obavestava o svojim pravima u postupku prinudne naplate poreza. Resenje postaje izvrsno danom dostavljanja. Protiv resenja o odredjivanju prinudne naplate moze se izjaviti zalba u roku od 8 dana od dana dostavljanja resenja (za druge poreske

akte rok za zalbu je 15 dana). U zakonom utvrdjenim slucajevima postupak prinudne naplate poreza se prekida zakljuckom. Predmeti prinudne naplate ne mogu biti imovina i prihodi poreskog obveznika koji su pomenutim zakonom, izuzeti od izvrsenja. U postupku prinudne naplate, poreska obaveza uvecava se za jednokratnu taksu u visini od 5% dospelih a neplacenih poreza, koja se obracunava i propisuje glavnom dugu na dan pocetka postupka prinudne naplate. Troskovi prinudne naplate padaju na teret obveznika u visini koju propisuje Vlada na predlog ministra finansija i privrede. U poreskom postupku propisana je i kamata na iznos manje placenog poreza, koja se placa po stopi jednakoj godisnjoj referentskoj stopi Narodne banke Srbije uvecanoj za 10 procentnih poena, primenom prostog interesnog racuna od sto. Prinudna naplata se sprovodi na:

1) Novcanim sredstvima poreskog obveznika – prenosom sredstava sa racuna poreskog obveznika, ukljucujuci i sredstva na deviznom racunu, na uplatni racun javnih prihoda;2) Novcanim potrazivanjima poreskog obveznika – prenosom potrazivanja na uplatni racun javnih prihoda;3) Zaradi, odnosno naknadi zarade, odnosno penziji – zaplenom na odredjenom delu tog primajna i nalogom isplatiocu da novcani iznos za koji je odredjeno izvrenje, obustavlja i uplacuje na propisani uplatni racun javnih prihoda do potpune isplate;4) Nenovcanim potrazivanjima poreskog obveznika – zabranom, prenosom potrazivanja i popisom sa procenom, zaplenom i prodajom predmeta potrazivanja;5) Gotovom novcu i hartijama od vrednosti – popisom i zaplenom;6) Pokretnim stvarima – zaplenom i prodajom;7) Nepokretnostima – zaplenom, utvrdjivanjem pocetne vrednosti i prodajom.

U cilju efikasne i racionalne naplate poreza, Zakonom se Poreskoj upravi ne utvrdjuje redosled primenjivanja sredstava prinudne naplate. Da ne bi bila ostecena zainteresovana treca lica, prilikom prinudne naplate, zakonom je propisano da je poreski izvrsitelj duzan da obavesti sva lica, izuzev clanova domacinstva poreskog obveznika, za koja je ukazano da im pripadaju popisane stvari i da ih uputi da mogu u roku od osam dana od dana prijema obavestenja podneti nadleznom sudu izlucnu tuzbu radi dokazivanja svojine na toj imovini. Pravovaljano dostavljanje obavestenja smatra se da je ucinjeno i usmeno, ako su zainteresovana lica bila prisutna popisu, i to se unosi u zapisnik.

PRINUDNA NAPLATA IZ NOVCANIH SREDSTAVA – Poreska uprava moze izvrsiti prinudnu naplatu iz novcanih sredstava poreskog obveznika na osnovu resenja o prinudnoj naplati putem prenosa sredstava sa racuna obveznika otvorenog kod banke na odgovarajuci uplatni racun javnih prihoda, posredstvom svojih organizacionih jedinica za prinudnu naplatu. NBS ovlascena je da vrsi

prenos navedenih sredstava kojoj Poreska uprava upucuje izvrsno resenje o prinudnoj naplati. Nakon prijema navedenog resenja, Organizaciona jedinica elektronskom porukom daje nalog svim bankama da klijentu – poreskom obvezniku blokiraju sve dinarske i devizne racuna, da mu ne otvaraju noe racune i da joj bez odlaganja dostave podatke o stanju sredstvima na tim racunima. Posle blockade, banke su obavezne da elektronskom porukom obaveste Organizacionu jedinicu o stanju navedenih racuna. Zahtev za prenos sredstava sa blokiranog racuna Organizaciona jedinica za prinudnu naplatu daje banci kod koje obveznik ima najvise sredstava na dinarskom racunu.U slucaju da poreski obveznik u toj banci nema dovoljno dinarskih sredstava za potpuno namirenje naloga za prinudnu naplatu, uputice se poruka drugim bankama, redom, prema visini sredstava na tim racunima, da ih prenesu na uplatni racun javnih prihoda do naplate ukupnog duga poreskog obveznika. Nedovoljnost dinarskih sredstava na bankarskim racunima, uslovice potrebu da Organizaciona jedinica uputi zahtev za prenos sredstava po blokadi ostalim bankama kod kojih obveznim ima devizne racune, i to redom, prema visini sredstava na tim rtacunima do potpunog placanja poreza prinudnim putem. Pomenute banke su obavezne da odmah prenesu sredstva sa racuna obveznika na racun javnih prihoda drzave i o tome obaveste hitno elektronskom porukom Organizacionu jedinicu.Ako banka ne postupi na izlozeni nacin. naplata ce se vrsiti neposredno iz sredstava koa se nalaze na racunu banke, jer je ona odgovorna kao zakonski jemac. Pravno dejstvo resenja o prinudnoj naplati poreza traje od dana dostavljanja Organizacionoj jedinici za prinudnu naplatu do dana namirenja obaveza, odnosno do dana ponistenja resenja.

PRINUDNA NAPLATA IZ POKRETNIH STVARI – Poreski izvrsitelj ima pravo da radi sastavlja popisa pokretnih stvari, udje na zemljiste i u prostorije u kojima poreski obveznik obavlja svoju delatnost. Poreska uprava podnosi zahtev nadleznom sudu za donosenje resenja kojim se poreskom izvrsitelju dozvoljava ulazak u stan ili druge prostorije protiv volje njihovog drzaova, radi izvrsenje radnji u postupku ustanovljavanja privremene mere obezbedjenja naplate poreske obaveze, zaloznog prava i drugih radnji u postupku prinudne naplate poreza. Pre nego sto pristupi popisu, poreski izvrsitelj mora da se legitimize, posedujuci dokumenta koja potvrdjuju njegova ovlascenja i izvrsno resenje o prinudnoj naplati. Nakon toga ce pozvati poreskog obveznika da plati duzni porez. Popisu pokretnih stvari je neophodno da prisustvuju dva punoletna gradjanina kao svedoci. Pokretne stvari popisuje, procenju, pleni i prodaje poreski izvrsitelj, na osnovu resenja. Prilikom popisa pokretnih stvari poreski izvrsitelj vrsi i procenu imovine. U slucaju potrebe Poreska uprava moze angazovati i posebnog procenitelja ili pribaviti izvestaj o ceni stvari od strucnih institucija ili organizacija. Prilikom popisa i procene pokretnih stvari, poreski izvrsitelj je duzan da sastavi zapisnik. Na procenu popisanih stvari, poreski obveznik moze u roku od tri dana od dana dostavljanja zapisnika da izjavi prigovor nadleznom poreskom organu. Podnosenjem prigovora prekida se dalji postupak prinudne naplate do

donosenja zakljucka po prigovoru. Zakljucak po prigovoru ne moze se pobijati pravnim lekom. Pokretne stvari se u postupku prinudne naplate prodaju putem usmenog javnog nadmetanja ili neposrednom pogodbom izmedju kupca i Poreske uprave, o cemu se donosi zakljucak. Usmeno javno nadmetanje je pravovaljano pod uslovom da na njemu ucestvuju najmanje dva ponudjaca. Ako taj uslov nije ispunjen, usmeno javno nadmetanje se ponovo oglasava u roku od 8 dana od dana za koji je bilo oglaseno usmeno javno nadmetanje na kome nije bilo najmanje dva ponudjaca. Prodaja putem usmenog javnog nadmetanja odredice se kod stvari vece vrednosti, kada se moze ocekivati da ce se prodarti po ceni vecoj od iznosa ko bi se dobio prodajom putem neposredne pogodbe. Da bi javna prodaja pocela, Poreska uprava ce u roku od 5 dana od dana zaplene, oglasiti prodaju stvari na oglasnoj tabli. Oglasavanje prodaje stvari se vrsi i u dnevnom listu koji se prodaje na teritoriji cele RS, ako je procenjena vrednost pokretnih stvari veca od 1 000 000 dinara. Kao ponudjaci ne mogu da ucestvuju poreski obveznik, lica zaposlena u Poreskoj upravi i sa njima povezana lica. Na prvom javnom nadmetanju, kao i u toku odredjenom za prodaju neposrednom pogodbom, pokretna stvar se ne moze prodati po ceni nizoj od 75% procenjene vrednosti. Ako se ona ne postigne na prvom javnom nadmetanju, zakljuckom se odredjuje i zakazuje drugo u roku od 8 dana od dana odrzavanja prvog javnog nadmetanja. Na drugom javnom nadmetanju, pokretna stvar se ne moze prodati po ceni nizoj od polovine vrednosti utvrdjene procenom. Pokretne stvari koje se na javnoj prodaji nisu vrednovale ni za polovinu na drugom javnom nadmetanju, ponovo se izlazu javnom nadmetanju na isti nacin, sa najnizom cenom od 1/3 procenjene vrednosti sve do prodaje stvari, odnosno isteka roka od 3 meseca od dana donosenja zakljucka o odredjuvanju prodaje putem usmenog javnog nadmetanja. Pokretne stvari se mogu prodati vec na prvom usmenom javnom nadmetanju za iznos manji od 75%, odnosno za iznos manji od 50% na drugom javnom nadmetanju, ako se sa tim pismeno saglasi poreski obveznik. Kupac zaplenjene stvari posle izvrsene uplate za koju mu je pokretna stvar prodata, dobija dokument o prodaji imovine od Poreske uprave, kojim se potvrdjuje njegovo vlasnistvo i osnov sticanja prava svojine na stvarima u postupku prinudne naplate poreza. Poreski izvrsitelj prekida prodaju cim se postignutom cenom za prodatu imovunu podmiri poreski dug sa kamatm, troskovi prunudne naplate i kazne a preodtala imovina stavlja se na raspolaganju poreskom obvezniku.

PRINUDNA NAPLATA IZ NEPOKRETNOSTI – Postupak prinudne naplate iz nepokretnosti pocinje tako sto Poreska uprava donosi resenje o prinudnoj naplati, koje stvari pravni osnov da se nepokretnost popise i odredi njegova pocetna vrednost. U roku od 3 dana od konacnosti pomenutog resenja, Poreska uprava utvrdjuje pocetnu vrednost, na nacin koji je svojim propisom uredio ministar finansija. Pocetna vrednost se utvrdjuje resenje, protiv koga poreski obveznik moze izjaviti prigovor u roku od 3 dana od dana prijema. Protiv resenja po prigovoru, zalba nije dopustena. Da bi poreska uprava pristupila prodaji,

neophodno je da istekne rok od 8 dana od dana konacnosti resenja o pocetnoj vrednosti nepokretnosti, odnosno dostavljanja resenja donetog po prigovoru o tom resenju. Taj rok moze biti i kraci ako se sa tim saglasi poreski obveznik. Poreska uprava, narednog ana po isteku navedenog roka, donosi zakljucak o odredjivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja. Oglas o prodaji nepokretnosti objavljuje se na oglasnoj tabli organizacione jedinice Poreske uprave na cijoj teritoriji se nalazi nepokretnost i istovremeno se oglasava u dnevnom listu koji se prodaje na teritoriji cele RS. Oglas se dostavlja i zaloznim poveriocima i licima koji imaju zakonsko pravo prece kupocine na toj nepokretnosti. Za pravovaljano ucesce u usmenom javnom nadmetanju neophodno je poloziti deposit na racun Poreske uprave u visini od 5% utvrdjene pocetne vrednosti nepokretnosti. Kao i kod pokretnih stvari, i ovde vazi pravilo da se na prvom usmenom javnom nadmetanju nepokretnost ne moze prodati po ceni nizoj od 75%, a na drugom nizoj od 50%. Nepokretnost koja se ne proda ni na drugom usmenom javnm nadmetanju, ponove se izlaze javnom nadmetanju na isti nacin, sa najnizom cenom od 1/3 procenje vrednosti, sve do prodaje nepokretnosti odnosno isteka roka od 3 meseca od dana donosenja zakljucka o odredjivanju prodaje putem usmenog javnog nadmetanja. Kao i pokretne stvari, nepokretnost se moze prodati za iznos manji od 75% odnosno 50% ako se satim pismeno saglasi poreski obveznik. O toku usmenog javnog nadmetanja sastavlja se zapisnik. Nakon izvrsene prodaje, Poreska uprava donosi resenje o prodaji nepokretnosti. Ako javna prodaja ne uspe u roku od 3 meseca od dana donosenja zakljucka o odredjivanju prodaje putem usmenog javnog nadmetanja, direktor Poreske uprave ili lice u Poreskoj upravi koje on za to ovlasti, zakljuckom odredjuje prodaju nepokretnosti putem neposredne pogodbe. U ovom slucaju, nepokretnost se ne moze prodati po ceni nizoj od 1/3 utvrdjene pocetne vrednosti. Ako i ova mogucnost ne da rezultat u roku od 6 meseci od dana donosenja prvog zakljucka o prinudnoj naplati putem usmenog javnog nadmetanja, Poreska uprava ce doneti resenje kojim nepokretnost prenosi u svojinu RS u vrednosti 1/3 utvrdjene pocetne vrednosti. Obaveza je kupca nepokretnosti da u roku od 8 dana od dana zakljucenja usmenog javnog nadmetanja, uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata po umanjnju tog iznosa za polozeni deposit, koji postaje deo placene cene. Ako to on ne uradi, prodaja se resenjem oglasava nevazecom, a kupac gubi pravo na povracaj polozenog depozita i ne moze biti ponudjac u postupku prodaje te nepokretnosti u periodu od 6 meseci. Nakon toga, Poreska uprava poziva drugog najpovoljnjeg ponudjaca da se izjasni da li kupuje nepokretnost. U slucaju da on pismeno pristane, donosi se resenje o prodaji te nepokretnosti tom ponudjacu. Kada kupac uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata i kada resenje o prodaji nepokretnoti postane konacno, Poreska uprava ce doneti resenje o predaji stvari.

str. 350, 351 ???

96. PORESKA UPRAVA

Nadleznost Poreske uprave taksativno je odredjena ZPPPA. Po tom propisu Poreska uprava:

- Vrsi registraciju poreskih obveznika dodeljivanjem poreskog identifikacionog broja (PIB) i vodi jedinstveni registar poreskih obveznika;- Vodi register u oblasti menjackog poslovanja i drugih poslova koji su, shodno Zakonu o deviznom poslovanju u nadleznosti Deviznog inspektorata, u skladu sa propisima kojima se uredjuje devizno poslovanje, kao i u oblasti igara na srecu, u skladu sa propisima kojima se uredjuju igre na srecu;- Vrsi utvrdjivanje poreza u skladu sa zakonom;- Vrsi poresku kontrolu u skladu sa zakonom;- Vrsi redovnu i prinudnu naplatu poreza i sporednih poreskih davanja;- Otkriva poreska krivicna dela i njihove izvrsioce i u vezi s tim preduzima zakonom propisane mere;- Pokrece i vodi prvostepeni poresko-prekrsajni postupak i izrice kazne za poreske prekrsaje, osim u slucaju kada je, prema zakonu kojim se uredjuju prekrsaji, prvostepeni prekrsajni postupak u iskljucivoj nadleznosti prekrsajnog suda;- Podnosi zahteve za pokretanje prekrsajnog postupka za poreske prekrsaje, za koje je, prema zakonu kojim se uredjuju prekrsaji, prvostepeni prekrsajni postupak u iskljucivoj nadleznosti prekrsajnog suda;- Odlucuje o zalbama izjavljenim protiv resenja donetih u poreskom postupku od strane organizacionih jedinica Poreske uprave;- Odlucuje po pravnim lekovima ulozenim protiv poreskih upravnih akata koje od 1. januara 2013. godine donese jedinica lokalne samouprave u poreskom postupku za izvorne javne prihode utvrdjenih ZPPPA;- Stara se o primeni medjunarodnih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja;- Razvija i odrzava jedinstveni poreski informacioni sistem;- Vodi poresko racunovodstvo;- Planira i sprovodi obuku zaposlenih;- Vrsi nadzor nad primenom zakona i drugih propisa od strane njenih organizacionih jedinica i po izvrsenom nadzoru preduzima mere u skladu sa zakonom kojim je uredjen opsti upravni postupak;- Vrsi unutrasnju kontrolu rada i ponasanja poreskih sluzbenika i namestenika u vezi sa radom i u slucajevima kada se utvrdi protivpravno postupanje i ponasanje pokrece i vodi odgovarajuce postupke radi utvrdjivanja odgovornosti;- Obavlja internu reviziju svih organizacionih delova Poreske uprave u skladu sa zakonom i medjunarodnim standardima interne revizije u javnom sektoru;

- Pruza strucnu pomoc poreskim obveznicima u primeni poreskih propisa za poreze koje utvrdjuje, kontrolise i naplacuje, u skladu sa kodeksom ponasanja zaposlenih u Poreskoj upravi;- Obezbedjuje javnost u radu;- Izadaje i oduzima ovlascenja za obavljanje menjackih poslova;- Vrsi kontrolu menjackog poslovanja u skladu sa zakonom;- Organizuje obuku i izdaje sertifikate za obavljanje menjackih poslova;- Obavlja i druge poslove koji su, shodno Zakonu o deviznom poslovanju, u nadleznosti deviznog inspektorata;- Obavlja poslove drzavne uprave u oblasti igara na srecu u skladu sa propisima;- Obavlja druge poslove u skladu sa zakonom;- Obavlja i druge poslove na osnovu zakljucenih ugovora, uz nakadu, u skladu sa zakonom.

Na celu Poreske uprave je direktor. Svoju ulogu direktor izrazava kroz obezbedjianje koordinacije rada i jedinstvenu primenu poreskih propisa na celokupnoj teritoriji RS, koja se ostvaruje aktima ministra finansija i privrede i neposrednim izdavanjem internih akata za rad. U cilju suzbijanja kriminaliteta u oblasti javnih prihoda, ustanovljava se u okviru Poreske uprave Poreska policija. Ona se obrazuje kao posebna organizaciono funkcionalna celina i predstavlja organizacionu jedinicu Poreske uprave specijalizovanu za izvrsavanje poslova na otkrivanju i prijavljivanju poreskih krivicnih dela i njihovih izrsilaca. Na celu Poreske policije je glavni inspector koji organizuje i neposredno rukovodi radom. Postavlja ga Vlada RS na predlog ministra finansija i privrede. Zbog neodloznosti poslova koje obavljaju zaposleni u Poreskoj upravi su duzni da poslove iz svoje nadleznosti, kada je to neophodno, obavljaju i posle isteka radnog vremena, subotom, nedeljom i u dane drzavnih praznika. Takodje, pomenuti radnici su duzni da se strucno obrazuju, osposobljavaju i usavrsavaju prema programu Poreske uprave. Sluzbena lica Poreske uprave duzna su da poslove obavljaju u skladu sa zakonom. Sredstva za rad Poreskoj upravi se obezbedjuju iz budzeta RS. Za strucno obrazovanje, osposobljavanje i usavrsavanje zaposlenih, projektovanje i izgradnju informacionog sistema, kao i za stimulativno nagradjivanje zaposlenih mogu se, na predlog ministra, obezbediti dodatna sredstva iz budzeta RS. Raspored navedenih namenskih sredstava vrsi ministar.

97. POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE BUDZETSKOG SISTEMA KOD NAS

Visoko ucesce javne potrosnje kod nas, s pravom je predmet paznje naucne, strucne i siroke javnosti. Kao i u drugim savremenim drzavama sveta, tako i u nasoj zemlji, pored budzeta egzistiraju i drugi instrumenti finansiranja te se zbog toga nas pravno oblikovani sistem zadovoljavanja javnih potreba moze oznaciti pluralnim. Za pravno uredjenje finansiranja javnih potreba RS je u okviru reforme

sistema i politike javnih finansija donela Zakon o budzetskom sistemu. U cilju operativne primene ovog zakona doneto je i vise podzakonskih pripisa. Pomenutim zakonom propisano je da budzetski sistem RS cine: budzet Republike, budzeti lokalnih vlasti i finansijski planovi organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. Ovim zakonom regulisana je sledeca materija:

- Planiranja, priprema donosenja i izvrsenja budzeta Republike, kao i budzeta autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave; - Priprema i donosenja finansijskih planova Republickog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja, Republickog fonda za zdravstveno osiguranje, Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i Nacionalne sluzbe za zaposljavanje;- Budzetskog racunovodstva i izvestavanja, finansijskog upravljanja, kontrole i revizije korisnika javnih sredstava i budzeta Republike, budzeta lokalnih vlasti i finansijskih planova organizacija obaveznog socijalnog osiguranja;- Nadleznosti i organizacije uprave za trezor, kao organa uprave u sastavu Ministarstva finansija i trezora lokalne vlasti.

98. TREZOR

Funkcija ove institucije je, pre svega, da omoguci pravilno i efikasno izvrsenje budzeta. Preciznije, preko trezora se realizuju sva budzetska primanja i izvrsavaju svi budzetski rashodi. U cilju obavljanja poslova iz nadleznosti Uprave za trezor, u nasem sistemu obrazuju se organizacione jedinice. Nacin obrazovanja, broj, struktura, mreza i delokrug organizacionih jedinica uredjuje se aktom Ministra finansija i privrede, na predlog direktora Uprave za trezor. Svaki trezor ima svoj konsolidovani racun. Ovlasceni za otvaranje konsolidovanog racuna trezora Republike, odnosno lokalne vlasti su ministar, odnosno lokalni organ uprave nadlezan za finansije, koji se vode posebno za dinarska, a posebno za devizna sredstva. U okviru pripadajuceg konsolidovanog racuna trezora ustanovljava se i podracun kao evidencioni racun korisnika budzetskih sredstava i korisnika sredstva organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, a vodi se u Upravi za trezor. Podracune direktnih i indirektnih korisnika budzetskih sredstava otvara Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadlezan za finansije, odnosno lice koje on ovlasti. Pod sistemom konsolidovanog racuna trezora podrazumevamo objedinjini konsolidovani racun trezora Republike i konsolidovani racun trezora lokalnih vlasti i on se vodi kod NBS. Preko ovog racuna se vrse placanja izmedju korisnika budzetskih sredstava i sredstava organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, s jedne strane, i subjekata koji nisu obuhvaceni sistemom konsolidovanog racuna trepra, s druge strane i obracunavanju medjubankarska placanja. Prakticno uvodjenje trezora u Srbiji zavrseno je sredinom 2004. godine. Ovim cinom znacajno se uticalo na stabilnost, efikasnost i discipline u vodjenju politike javnih rashoda.

detaljnije na str. 359. 360, 361.

99. DIREKTNI I INDIREKTNI KORISNICI BUDZETSKIH SREDSTAVA

U budzetskom pravu RS korisnici javnih sredstava su direktni iindirektni korisnici budzetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i javna preduzeca osnovana od strane RS, odnosno lokalne vlasti, pravna lica osnovana od strane tih javnih preduzeca, pravna lica nad kojima RS , odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu, nad vise od 50% kapitala ili vise od 50% glasova u upravnom odboru, druga pravna lica u kojima javna sredstva cine vise od 50% ukupnih prihoda ostvarenih u prethodnoj poslovnoj godini, kao i javne agencije i organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama. Zakonodavac utvrdjuje kao korisnike budzetskih sredstava direktne i indirektne korisnike budzetskih sredstava Republike, odnosno lokalne vlasti. *U direktne korisnike budzetskih sredstava se ukljucuju organ ii organizacije Republike, odnosno organ ii sluzbe lokalne vlasti.*Indirektne korisnike budzetskih sredstava predstavljaju: pravosudni organi, budzetski fondovi, mesne zajednice, javna preduzeca, fondovi i direkcije osnovani od strane lokalne vlasti koji se finansiraju iz javnih prihoda cija je namena utvrdjena posebnim zakonom, ustanove osnovane od strane RS odnosno lokalne vlasti nad kojima osnivac preko direktnih korisnika budzetskih sredstva vrsi zakonom utvrdjena prava u pogledu upravljanja i finansiranja.

100. TEHNICKA STRUKTURA BUDZETA

Budzet ima posebnu tehnicku strukturu koja omogucuje preglednost ostvarenja javnih prihoda i njihovo koriscenje u globalu i pojedinostima. U tom kontekstu, budzet se sastoji iz opsteg i posebnog dela. * Opsti deo obuhvata: budzetski suficit i deficit; ukupni fiskalni suficit i deficit; pregled ocekivanih sredstva iz finansiranja; procenu neophodnih finansijskih sredstava, procenu ukupnog novog zaduzenja… ( detaljnija podela na str. 361)* Poseban deo budzeta obuhvata finansijske planove direktnih korisnika budzetskih sredstava, prema principu podele vlasti na zakonodavnu, izvrsnu i sudsku. Finansijski plan organizacije obaveznog socijalnog osiguranja sastoji se od opsteg i posebnog dela, utvrdjen na nacin koji propisuje ministar.

101. PRIPREMA I DONOSENJE BUDZETA KOD NAS

Postupak pripreme i donosenja budzeta i finansijskih planova propisan je Zakonom o budzetskom sistemu.Postupak izrade budzeta sastoji se iz dve faze:

pripreme i donosenja. Za njegovo sprovodjenje, Zakonom je utvrdjen precizan budzetski calendar. Pomenutim propisom utvrdjen je kalendar za nivo Republike i kalendar budzeta lokalne vlasti.Za pripremu budzeta RS bitna pretpostavka je donosenje Fiskalne strategije. Vlada dostavlja Narodnoj skupstini Izvestaj o Fiskalnoj strategiji zajedno sa predlogom zakona o budzetu Republike i predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje. Nakon donosenja Fiskalne strategije, Ministarstvo finansija i privrede dostavlja direktnim korisnicima budzetskih sredstava uputstvo za izradu srednjorocnih i finansijskih planova za pripremu budzeta Republike. ( str. 364)Direktni korisnici budzetskih sredstava izradjuju predlog srednjorocnog i finansijskog plana. Predlog finansijskog plana obuhvata rashode i izdatke za trogodisnji period, iskazane po budzetskoj klasifikaciji i detaljno pisano obrazlozenje rashoda i izdataka, kao i izvora finansiranja. Polaznu osnovu za utvrdjivanje ukupnog finansijskog iznosa budzeta predstavljaju izradjeni predlozi finansijskih planova korisnika sredstava budzeta i organizacija za obavezno socijalno osiguranje. Ministar finansija i privrede pre izrade nacrta budzeta izvestava direktne korisnike budzetskih sredstava o predlozenim iznosima prihoda i primanja i rashoda i izdataka, a organizacije za obavezno socijalno osiguranje obavestava o predlogu finansijskog plana koji nije usaglasen sa smernicama utvrdjenim Fiskalnom strategijom. Utvrdjeni nacrt zakona o budzetu ministar dostavlja Vladi. Vladi se dostavljaju i nacrti odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje sa finansijskim planovima organizacija za obavezno socijalno osiguranje. Vlada moze da trazi od ministra da dostavi dodatne informacije ili objasnjenja koja se ticu nacrta zakona o budzertu, nacrta odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje. Vlada odlucuje o izmenama nacrta zakona o budzetu RS, utvrdjuje i usvaja predlog. Takodje, vrsi ocenu i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje, utvrdjuje predloge odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacije za obavezno socijalno osiguranje i dostavlja ih Narodnoj skupstini zajedno sa Fiskalnom strategijom. Utvrdjeni predlog zakona o budzetu najpre se razmatra u odgovarajucim odborima ili komisijama. Odbori i komisije sacinjavaju izvestaj o svojim nalazima u odnosu na budzet. Postoji mogucnost da poslanici i skupstinski odbori daju amandmane za izmene i dopune predloga zakona o budzetu. Navedene amandmane razmatra odbor za finansije i moze ih prihvatiti ili odbaciti. Odbor za finansije podnosi skupstini izvestaj, cime su se stekli uslovi za raspravu na plenarnoj sednici o predlogu zakona o budzetu u nacelu. Posle zavrsene rasprave, skupstina utvdjuje zakon o budzetu u nacelu. Zavrsetkom ovog posla, stvaraju se uslovi za pocetak rasprave u pojedinostima, kada prihvaceni amandmani na odboru za finansije postaju sastavni deo zakona i o njima se skupstina ne izjasnjava. Moguce je da se vodi rasprava o amandmanima, koje nije prihvatio odbor za finansije i o njima

poslanici glasaju. Kada se zavrsi rasprava u pojedinostima Narodna skupstina donosi Zakon o budzetu. Budzet se donosi za period od jedne fiskalne godine i vazi za godinu za koju je donet. U primeni je kalendarska godina od 1. januara do 31. decembra. Zakonom je propisano da se budzet moze doneti i za period od 3 godine. Neophodno je da se budzet donese pre pocetka godne u odnosu na godinu za koju se donosi. U slucaju da se ne donese u roku utvrdjenim budzetskim kalendarom, pristupa se tzv. privremenom finansiranju najduze za prva tri meseca fiskalne godine. Privremeno finansiranje vrsi se najvise do ¼ iznosa planiranih rashoda i izdataka u aktu o budzetu prethodne fiskalne godine. U slucaju da se budzet ne donese ni do 15. marta, izuzetno privremeno finansiranje se moze produziti jos tri meseca. Odluku o privremenom finansiranju na nivou Republike donosi Vlada, a na nivou lokalne vlasti to cini nadlezni izvrsni organ lokalne vlasti.

102. IZVRSENJE BUDZETA KOD NAS

Prakticna realizacija usvojenog budzeta od strane skupstine se ostvaruje sprovodjenjem glavnih radnji izvrsenja: naplatom prihoda na nacin odredjen zakonom i drugim propisima, nezavisno od iznosa utvrdjenih u budzetu za pojedine vrste prihoda i primanja, raspodelom dohotka i njihovim stavljanjem na raspolaganje nosiocima i korisnicima u okviru rasporeda utvrdjenog budzetom. Ostvarivanjem navedenih radnji, stvaraju se uslovi za konacno trosenje sredstava od strane nosioca i korisnika. Trosenje budzetskih sredstava svodi se na njihovu upotrebu za obavljanje odredjenih zadataka. Direktni i indirektni korisnici budzetskih sredstava obavezni su da obezbede potpuno i pravovremeno, uplacivanje prihoda budzeta iz okvira svoje nadleznosti na propisani racun odgovarajuceg konsolidovanih racuna trezora, za potrebe rasporedjivanja u budzetu, u skladu sa zakonom. Direkni koricnici budzetskih sredstava, u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu zakona odnosno odluke o budzetu, vrse raspodelu sredstava indirektnim korisnicima u okviru svojih odobrenih aproprijacija, i o tome obavestavaju svakog indirektnog korisnika sredstava, po dobijenoj saglasnosti Uprave za trezor, odnosno trezora lokalne vlasti. U okviru opsteg rasporeda sredstava utvrdjenog budzetom, direktni i indirektni korisnici budzetskih sredstava mogu da vrse placanja do visine rashoda i izdataka, koje za tromesecni ili kraci period, odredi ministar finansija i privrede, odnosno lokalni organ uprave nadlezan za finansiranje. Ministar finansija i privrede, odnosno lokalni organ uprave nadlezan za finansije, odredjuju kvote direktnim korisnicima vodeci posebno racuna o visini njihovih sredstava utvrdjenih u budzetu i likvidne mogucnosti budzeta. Funkcija utvrdjivanja kvote prilikom izvrsenja budzeta je, da se sredstva budeta rasporede ravnomerno i blagovremeno svim subjektima koji dobijaju sredstva iz budzeta. Direktni i indirektni korisnici budzetskih sredstava mogu da preuzimaju obaveze koje odgovaraju aproprijacijama koja su im odobrena z ate namene u toj budzetskoj godini. Funkcioneri odnosno rukovodioci

direktnih i indirektnih budzetskih sredstava su odgovorni za preuzimanja obaveza, njihovu verifikaciju, izdavanje naloga za placanje koje treba izvrsiti iz sredstava organa kojim rukovode i izdavanja naloga za uplatu sredstava koja pripadaju budzetu. Prilikom formalnog postupka trosenja budzetskih sredstava se pojavljuju kao sluzbena lica naredbodavci i racunopolagaci. Svako od ovih sluzbenih lica ima posebno ovlascenje u postupku trosenja sredstava. Neredbodavac, koji je staresina organa, ovlascen je da angazuje sredstva i da izdaje odobrenja (naredbe) za isplatu. Racunopolagac je lice koje je prema opstem ili pojedinacnom aktu organa odgovorno za zakonitost, ispravnost i sastavljanje isprava o poslovnoj promeni i drugim poslovnim dogadjajima koji se odnose na koriscenje sredstava organa, odnosno budzetskih aproprijacija, kao i za zakonitost i ispravnost sastavljanja isprava u poslovnoj promeni i drugim poslovnim dogadjajima u vezi sa koriscenjem sredstava i druge imovine.

103. IZMENA BUDZETA KOD NAS

Logicno bi bilo da posto se budzet donosi za godinu dana i njegovo trajanje izvrsenja u planiranim iznosima prihoda i rashoda bude neokrnjeno. Medjutim, kao i u mnogim drugim segmentima drustvenog zivota, ponekad se i od ovog pravila u praksi mora odstupiti. Ako se u toku godine donose zakon, propis ili drugi akt koji za rezultat ima smanjenje planiranih prihoda ili povecanje planiranih rashoda i izdataka, istovremeno se donosi odluka kojom se utvrdjuju dodatni prihodi ili umanjnej rashoda i izdataka u cilju uravnotezenja budzeta. Ako u toku fiskalne godine dodje do povecanja rashoda i izdataka ili smanjenje prihoda, budzet se uravnotezuje smanjenjm planiranih rashoda i izdataka ili uvodjenjem novih prihoda. Uravnotezenje budzeta u pomenutom slucaju, koji nije posledica donosenja novog zakona, se vrsi putem rebalansa budzeta. Postupak izrade i donosenja rebalnasa budzeta je isti kao i za izradu i donosenje budzeta.

104. BUDZETSKA KONTROLA I REVIZIJA

Za javni sektor Zakonom o budzetskom sistemu propisana je interna finansijska kontrola i eksterna revizija. Regulisano je i funkcionisanje budzetske inspekcije. Interna finansijska kontrola obuhvata: finansijsko upravljanje i kontrolu kod korisnika javnih sredstava; internu reviziju kod korisnika javnih sredstava i harmonizaciju i kordinaciju finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije koju obavlja Ministarstvo finansija – Centralna jedinica za harmonizaciju.Finansijsko upravljanje i kontrola organizuje se kao sistem procedura i odgovornosti svih lica u organizaciji. Za uspostavljanje, odrzavanje i redovno azuriranje sistema finansijskog upravljanja i kontrole, odgovoran je rukovodilac korisnika javnih sredstava. Obaveza je korisnika javnih sredstava da uspostave internu reviziju. Za uspostavljanje i obezbedjenje uslova da adekvatno funkcionisanje interne revizije odgovoran je rukovodilac korisnika javnih

sredstava. Interna revizija je nezavisna i odgovorna u svom radu rukovodiocu korisnika javnih sredstava. Harmonizaciju finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije obavlja Ministarstvo finansija – Centralna jedinica za harmonizaciju. ( poslovi centralne jedinice str. 369).Posebna kontrola se obavlja preko budzetske inspekcije. Inspekcija obavlja poseban sektor u okviru Ministarstva finansija i vrsi se nad: direktnim i indirektnim korisnicima budzetskih sredstava, organiacijama obaveznog socijalnog osiguranja, javnim oreduzecima osnovanim od strane RS, pravnim licima nad kojima RS ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad vise od 50% kapitala ili vise od 50% glasova u upravnom odboru, kao i nad drugim pravnim licima u kojima javna sredstva cine vise od 50% ukupnih prihoda. Budzetska inspekcija kontrolise primenu zakona u oblasti materijalno-finansijskog poslovanja i namenskog i zakonitog koriscenja sredstava korisnika budzetskih sredstava, organizacija, preduzeca, pravnih lica i drugih subjekata utvrdjenih zakonom. Rad inspekcije je nezavisan i samostalan. Uredbom Vlade utvrdjena su konkretna ovlascenja budzetske inspekcije, a to su: kontrola poslovnih knjiga, izvestaja, evidencija i druge dokumentacije kod korisnika budzetskih sredtava, socijalnog osiguranja i drugih pravnih lica korisnika budzetskih sredstava. Budzetska inspekcija resenjem nalaze mere za otklanjane utvrdjenih nezakonitosti. Protiv pomenutog resenja moze se izjaviti zalba ministru, odnosno nadleznom izvrsnom organu lokalne vlasti u roku od 8 dana od dana prijema resenja. Posle obavljene inspekcije, izvestaj se dostavlja ministru. U izvestaju se navode i mere koje su nalozene kontrolisanom subjektu. Jedan primerak izvestaja se dostavlja rukovodiocu kontrolisanog subjekta. Konacan izvestaj o radu inspekcije za odredjenu godinu, Ministar dostavlja Vladi koja ga podnosi Narodnoj skupstini.Eksternoj kontroli podleze rad svih drzavnih organa i sluzbi i obavlja je Drzavna revizorska institucija. Konkretno, Zakonom o drzavnoj revizorskoj instituciji reviziji podlezu: direktni i indirektni budzetski korisnici, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, budzetski fondovi osnovani posebnim zakonom ili podzakonskim aktom, Narodna banka, javna preduzeca, privredna drustva i druga pravna lica osnovana od strane korisnika javnih sredstava, politicke stranke, korisnici sredstava EU, donacija, i pomoci medjunarodnih organizacija, stranih vlada i nevladinih organizacija. Eksternoj revizi obavezno podlezu zavrsni racuni budzeta RS i zavrsni racuni organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. I rad Drzavne revizorske institucije je samostalan i nezavisan. Ova institucija svoje izvestaje o obavljenim revizijama dostavlja Narodnoj skupstini, dok ostali kontrolori svoje izvestaje o obavljenoj kontroli dostavljaju izvrsnoj vlasti.

105. DONOSENJE ZAVRNSOG RACUNA BUDZETA KOD NAS

Nakon proteka godine za koju je budzet donet, sastavlja se zavrsni racun budzeta. On obuhvata rezultate naplate i raspodeljivanja budzetskih prihoda u isekloj budzetskoj godini. Svrha njegovog donosenja je da omoguci skupstini da razmotri

celokupan rad subjekata budzetske potrosnje, da kriticki oceni taj rad u pogledu izvrsavanja poverenih zadataka koji sui m povereni i zbog cega sui m obezbedjena sredstva u budzetu. Organ nadlezan za poslove budzeta izradjuje nacrt zakona odnosno nacrt odluke o zavrsnom racunu. Republicki nacrt zakona se dostavlja Vladi, a nacrt akta o zavrsnom racunu vudzeta autonomne pokrajije, opstine i grada odgovarajucim izvrsnim organima. Zakonom o budzetskom sistemu je utvrdjen precizan kalendar postupka pripreme, sastavljanja i donosenja zavrsnih racuna budzeta Republike, lokalnih vlasti i organizacija za obavezno socijalno osiguranje i godisnjih finansijskih izvestaja korisnika budzetskih sredstava i koricnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje. Godisnji finansijski izvestaji, koji cine zavrsni racun, moraju biti prezentirani u skladu sa sadrzajem i klasifikacijom budzeta, odnosno plana, s tim da se funansijski rezultat u tim izvestajima utvrdjuje saglasno Medjunarodnim racunovodstvenim standardima za javni sektor – gotovinska osnova. (sadrzaj Zavrsnog racuna str. 372)

106. SREDSTVA BUDZETSKIH REZERVI

U nasem budzetskom sistemu egzistiraju tekuca i stalna budzetska rezerva. Pojavljuje se i rezerva za podrsku decentralizovanom upravljanju finansijskom pomoci EU. Ona se koristi za finansiranje rashoda i izdataka u vezi sa programima i projektima finansiranim iz sredstava finansijske pomoci EU. Po vazecim propisima o koriscenju sredstava tekuce budzetske rezerve odlucuje Vlada, odnosno nadlezni izvrsni organ lokalne vlasti na predlog ministra, odnosno lokalnog organa uprave nadleznog za finansije. U svojim budzetima, tekucu budzetsku rezervu imaju Republika, Autonomna pokrajina, opstine i gradovi i ona ima karakter nerasporedjenih sredstava. Funkcija tekuce budzetske rezerve je da sluzi za neplanirane svrhe za koje nisu utvrdjene aproprijacije, ili za svrhe za koje se u toku godine pokaze da aproprijacije nisu bile dovoljne. Svake godine, odlucivanjem o budzetu utvrdjuje se i iznos sredstava koji ce se uneti u tekucu budzetsku rezervu. Tekuca rezerva opredeljuje se najvise do 2% ukupnih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine za budzetsku godinu. Ova sredstva rasporedjuju se na direktne korisnike budzetskih sredstava tokom fiskalne godine. Sredstva tekuce rezerve budzeta Republike se mogu koristiti i za izvrsavanje obaveza budzeta lokalne vlasti usled smanjenog obima primanja budzeta lokalne vlasti. Nasim pozitivnim pravom utvrdjeni su iznosi sredstava koji se ce unositi u stalnu budzetsku rezervu. Resenje o upotrebi sredstava stalne budzetske rezerve donosi Vlada na predlog ministra, odnosno nadlezni izvrsni organ lokalne vlasti na predlog lokalnog organa uprave nadleznog za finansije. Izvestaj o koriscenju sredstava stalne budzetske rezerve dostavlja se Narodnoj skupstini, odnosno skupstini lokalne vlasti, uz zavrsni racun budzeta.