Prekrsajno pravo- Prekršajna Odgovornost

PREKRŠAJNA ODGOVORNOST

prof.dr Marija Kostić

Pojam i vrste prekršajne odgovornosti

• Pojam: sposobnost i obaveza fizičkog ili pravnog lica da odgovara i bude sankcionisano za svoje svesne i voljne postupke koji su protivni prekršajnopravnoj normi.

• Vrste: odgovornost fizičkih i pravnih licapasivna i aktivna

Odgovornost fizičkih lica• Zasniva se ako su ispinjeni uslovi:

– Starosna dob: 14 godina (mlađi maloletnici) – Uračunljivost: lice neoštećenog duševnog zdravlja

– Postojanje krivice

Uračunjivost• Lice je uračunjivo ukoliko je u momentu izvršenja

prekršaja bilo duševno zdravo- sposobno da zdravo rasuđuje i upravlja svojim postupcima.

• Uračunjiv čovek poseduje potunu i pravilnu svest o tome šta se sve događa u njemu i van njega, pa na osnovu toga svesno i voljno donosi odluke i upravlja svojim postupcima.

• Čl. 15 KZRS

Osnovi neuračunjivost

• Moraju postojati u momentu izvršenja prekršaja.

• Uslovljavaju pojavu psiholoških poremećaja u vidu odsustva moći rasuđivanja („nemogućnost shvatanja značaja svog dela”) ili u vidu odsustva moći odlučivanja (”nemogućnost upravljanja svojim postupcima”).

Metodi utvrđivanja neuračunljivosti

• Biološki metod: u obizir uzima određena abnormalna psihička ponašanja,

• Psihološki metod: za njega su merodavne samo posledice ili poremećaji do kojih dolazi na psihološkom planu,

• Mešoviti metod: kombinuje prethodna dva i prihvaćen je u domaćem krivičnom i prekršajnom pravu.

Biološki osnovi neuračunjivosti

• Duševna bolest trajnog karaktera,• Duševna bolest privremenog karaktera,• Zaostalost duševnog/mentalnog razvoja,

• Lice koje u stanju neuračunjivosti učini prekršaj, neće zbog toga odgovarati.

Konkretne duševne bolesti• TRAJNE DUŠEVNE BOLESTI: obzirom na njihov uzrok

razlikuju se:– Egzogene: traumatske psihoze i epilepsija izazvana promenama na

mozgu, – Endogene: manično-depresivna psihoza, šizofrenija, nasledna

epilepsija, progresivna paraliza, melanholija itd.

• PRIVREMENA DUŠEVNA POREMEĆENOST: – stanja izazvana afektima i intoksifikacijom (usled konzumiranja opijata)– normalno stanje: npr. san.

• ZAOSTALI DUŠEVNI RAZVOJ: – oblik duševne poremećenosti kod koje je oštećena inteligencija

(nezavisno od uzroka), – stepenuje se na laku, srednju i tešku pa se razlikuju kategorije duševno

zaostalih lica (debili, idioti, imbecili).

Samoskrivljena neuračunjivost• Odgovorno će biti samo ono lice koje je sebe namerno,

svojom krivicom dovelo u stanje neuračunjivosti.

• Potrebno je da je kod učinioca postojala uračunljivost pre nego što je sebe doveo u stanje neuračunljivosti usled upotrebe alkohola ili opojnih droga.

• Može biti umišljajna i nehatna.

Bitno smanjena neuračunjivost• Prelazno stanje između uračunjivosti i

neuračunjovosti.

• Poremećaj svesti ili poremećaj volje u medicinskom smislu bio nepotpuno izražen, tako da je uračunjivost bila bitno smanjena, ali nije potpuno isključena. Moć rasuđivanja i/ili odlučivanja bila bitno smanjena, ali nije bila potpuno isključena.

• Smanjeno uračunljivo lice se smatra odgovornim za izvršeni prekršaj, ali mu može biti izrečena blaža sankcija.

Krivica (vinost) fizičkog lica• Prekršajna odgovornost fizičkog lica je subjektivna

odgovornost koja se temelji na principu krivice.

• Krivica ili vinost je duševni (psihički) odnos učinioca prema onome što on čini (radnji i posledici) a na osnovu čega mu se to njegovo delo može staviti na teret.

• Duševni odnos prema preduzetoj radnji i ostvarenoj posledici može se ispoljiti u dva različita stepena:

- blažem (nehat) - težem (umišljaj)

Umišljaj

• Najteži oblik кrivice koji se sastoji u svesnom i voljnom poduzimanju prekršajnog delikta.

Dva elementa umišljaja

• INTELEKTUALNI: postojanje svesti učinioca da preduzetom radnjom ostvaruje obeležja prekršaja.

• VOLUNTATIVNI: postojanje volje učinioca da izvrši obeležja prekršaja, odnosno njegova želja za tim ili pristanak na to.

Prema intenzitetu iskazane zle namere

• DIREKTNI UMIŠLJAJ (dolus directus): učinilac je bio svestan značaja svoje radnje i dela koje ostvaruje, pa je to i hteo,

• EVENTUALNI UMIŠLJAJ (dolus eventualis): učinilac, iako svestan svoje radnje i mogućnosti realizacije prekršaja i nastupanja zabranjene posledice, na to pristao.

Nehat• Osnovni oblik krivice kod izvršenja prekršaja.

• Vrste (prema intezitetu intelektualnog elementa):

SVESNI: učinilac je bio svestan da usled njegovog ponašanja može nastupiti zabranjena posledica, ali je olako držao da ona neće nastupiti ili je on može sprečiti,

NESVESNI: učinilac nije bio svestan mogućnosti nastupanja zabranjene posledice, a bio je dužan ili je toga mogao biti svestan.

Slučaj

• Razlika u odnosu na nesvesni nehat.

• Fizičko lice nema nikakve subjektivne veze, niti volju, niti svest, niti dužnost i mogućnost da bude svesno radnje, tj. posledice dela koje izvršava.

• Slučaj je osnov potpunog isključenja prekršajne odgovornosti lica iako je ono svojom radnjom prouzrokovalo zabranjenu posledicu.

Zabluda

• Pogrešna svest o nekoj okolnosti u vezi sa izvršenjem prekršaja ili neznanje ili nedovoljno znanje o nekom obeležju zakonskog bića dela ili elementu dela.

• Ako učinilac prekršaja iz opravdanih razloga nije znao da je takvo delo zabranjeno, može se blaže kazniti ili osloboditi od kazne.

Stvarna (činjenična) zabluda• Nedostatak svesti ili pogrešna predstava učinioca o stvarima

i okolnostima učinjenog dela, tj o nekoj okolnosti koja predstavlja obležje prekršaja.

Zabluda o biću prekršaja: učinilac nije uopšte svestan nekog (bilo kog) propisanog obeležja prekršaja.

Zabluda o okolnostima: koje bi prekršaj činile dozvoljenim da su postojale u vreme preduzimanja radnje prekršaja. U ovom slučaju učinilac smatra da postoje okolnosti koje isključuju prekršaj, iako one stvarno ne postoje.

• Neotklonjiva stvarna zabluda: osnov isključenja prekršajne dgovornsti. Učinilac u datim okolnostima nije mogao, niti je bio dužan da zna ono o čemu je imao pogrešnu predstavu.

Pravna zabluda

• Pogrešna predstavа učinиoca prekršajа o protivpravnosti (zabranjenosti) preduzetе radnje, tj. on smatra da je njegovо delo dopušteno.

• Nije osnov isključenja prekršajne odgovоrnosti, ali je fakultaтivni osnov za ublažаvanje kazne. Ako učinilac prekršajа iz opravdanih razloga nije znao da je takvo delo zabranjeno, može biti blaže kažnjen.

Osnov odgovornosti fizičkog licaRešenje Veća za prekršaje Beograda br. 3270/98 od

4. septembra 1999

• Kazniće se za prekršaj fizičko lice koje izvodi psa bez kratkog povodnika i koje izvodi psa bez zaštitne korpe na njušci.

• Iz obrazloženja:• Od strane komunalnog inspektorata podnet je zahtev za pokretanje

prekršajnog postupka protiv lica koje je zatečeno da je na ulici izvelo u šetnju psa bez kratkog povodnika i bez zaštitne korpe na njušci. Prvostepeni organ za prekršaje je nakon sprovedenog prekršajnog postupka utvrdio da je navedeno lice postupilo protivno čl. 11. Odluke o držanju domaćih životinja na teritoriji grada Beograda kojom je propisano da je držalac psa dužan da psa izvodi u šetnju na kratkom povodniku i sa zaštitnom korpom na njušci. Prvostepeni organ je cenio odbranu okrivljenog da je zatečen na zelenoj površini gde je dozvoljeno slobodno puštanje pasa te da stoga nije prekršajno odgovoran kao i da se radi o štenetu za koje nije obavezna navedena zaštitna oprema.

• Naime, prvostepeni organ nalazi da ista nije osnovana jer je držalac psa zaista zatečen u šetnji ispred stambene zgrade, te da se ne radi o određenoj zelenoj površini obeleženoj od strane Preduzeća za održavanje zelenih površina kao površina gde se psi mogu šetati bez povodnika da se slobodno kreću u smislu odredbe čl. 12. navedene Odluke, ali je ovom odredbom propisano da i u takvim slučajevima pas mora da ima zaštitnu korpu na njušci.

PREKRŠAJNA ODGOVORNOST PRAVNOG LICA

• Objektivnost odgovоrnosti- odgovоrnost pravnih lica temеlji se na činjenici prouzrokоvanja prekršajа i uzročnoj vezi između preduzetе radnje prekršajа i ostvarenе posledice.

• Subjekt odgovоrnosti su sva domaćа pravna lica, izuzev države, entiteta, kantona, jedinica lokalne samouprave, kao i neka druga pravna lica čije odgovоrnost je izuzeta po оsnovu samog zakona.

Izvršenje prekršaja od strane pravnog lica

• Obeležja učinjenog prekršaja proizlaze iz odluke, naloga ili odobrenja rukovodećih ili nadzornih organa pravnog lica,

• Rukovodeći ili nadzorni organi pravnog lica uticali na učinioca ili mu omogućili da učini prekršaj,

• Pravno lice raspolaže protivpravno ostvarenom imovinskom koristi ili koristi predmete nastale prekršajem,

• Rukovodeći ili nadzorni organi pravnog lica propustili

dužni nadzor nad zаkonitоšću rаdа раdнiка.

Odnos odgovornog lica i pravnog lica

• Iako se kaže da je prekršaj počinilo pravno lice i ono snosi prekršajnu odgovornost, samu prekršajnu radnju izvršava neko fizičko lice koje je ovlašćeno da postupa u ime, za račun i korist tog pravnog lica.

• Odgovornost pravnog lica ne isključuje odgovornost fizičkih lica za učinjeno krivično delo ili prekršaj.

U slučaju stečaja...• Stečaj i prestanak postojanja pravnog lica ne isključuje

prekršajnu odgovornost.

• Ne može se izreći kazna, već samo mera oduzimanja predmeta ili mera oduzimanja imovinske koristi pribavljene prekršajem.

U slučaju prestanka postojanja...• Pravni sukcesor pravnog lica nasleđuje njegovu

prekršajnu odgovornost samo ako su rukovodeći ili nadzorni organi pre prestanka pravnog lica znali da je prekršaj učinjen i da je do prestanka pravnog lica i sukcesije je došlo pre pravosnažnog okončanja prekršajnog postupka.

• U slučaju da je do prestanka pravnog lica došlo po pravosnažnom okončanom prekršajnom postupku, pristupa se izvršenju izrečene prekršajne sankcije od pravog sledbenika pravnog lica kažnjenog za prekršaj.