Objektivna Odgovornost u Kp

  • View
    76

  • Download
    7

Embed Size (px)

DESCRIPTION

krivicno pravo

Transcript

  • INSTITUT ZA UPOREDNO PRAVO

    Dr Jovan IRI

    OBJEKTIVNA ODGOVORNOST U KRIVINOM PRAVU

  • Dr Jovan iriOBJEKTIVNA ODGOVORNOST U KRIVINOM PRAVU

    IzdavaINSTITUT ZA UPOREDNO PRAVO

    Terazije 41, Beograd

    UrednikDr Jovan iri

    RecenzentProf. dr Miroslav oreviProf. Dr ore orevi

    Tehniki urednikaslav Bjelica

    tampaGORAGRAF, Beograd

    Tira300 primeraka

    ISBN

    tampanje ove monografije finansijski je pomoglo Ministarstvo nauke Republike Srbije

  • Dr Jovan IRI

    OBJEKTIVNAODGOVORNOST

    U KRIVINOM PRAVU

    INSTITUT ZA UPOREDNO PRAVOBeograd, 2008

  • 5SADRAJ

    UVODNA RAZMATRANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

    I. O OBJEKTIVNOJ ODGOVORNOSTI UOPTE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

    II ZBOG EGA JE OBJEKTIVNA ODGOVORNOST NEDOPUSTIVA U KRIVINOM PRAVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23II.1 Moralni problemi u vezi sa krivinim pravom i objektivnom odgovornou . . . . . . . . 24II.2. Objektivna odgovornost lako prelazi u odgovornost za drugoga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30II.3. Objektivna odgovornost i proirenje uzronosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35II.4. Objektivna odgovornost i strah od odgovornosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39II.5. Objektivna odgovornost i sveopta kriminalizacija drutva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43II.6. Objektivna odgovornost i krivino pravo kao ultima ratio . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45II.7. Objektivna odgovornost i kanjavanje dela a ne uinioca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49II.8. Objektivna odgovornost, pretpostavka nevinosti i teret dokativanja . . . . . . . . . . . . . . . . 53II.9. Objektivna odgovornost i prevencija kriminaliteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

    III. INDIREKTNO UVOENJE OBJEKTIVNE ODGOVORNOSTI U KRIVINO PRAVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65III. 1. Uraunljivost i objektivna odgovornost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65III. 2 Pravna zabluda i objektivna odgovornost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70III. 3. Nesvesni nehat i objektivna odgovornost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78III. 4. Krivina dela proputanja i objektivna odgovornost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103III. 5. Odgovornost za teu posledicu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113III. 6 Objektivni uslov inkriminacije i objektivna odgovornost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122

    IV. DIREKTNO UVOENJE OBJEKTIVNE ODGOVORNOSTI U KRIVINO PRAVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133IV.1. Krivina odgovornost urednika, izdavaa, tampara i proizvoaa . . . . . . . . . . . . . . . . 133IV.2 Komandna odgovornost kao vid objektivna odgovornosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142IV.3 Ostali sluajevi objektivne odgovornosti u krivinom pravu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182

    ZAKLJUAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191

    LITERATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197

  • UVODNA RAZMATRANJA

    Sam naslov ovog rada po mnogo emu jeste i problematian i paradoksa-lan. Jer, objektivne odgovornosti u krivinom pravu nema ili bar ne bi trebaloda je bude. U tom smislu se moe postaviti pitanje o emu je ovde uopte re.Ipak, neki elementi objektivne odgovornosti, ponekad se u jednom pojedina-nom krivinom delu ili nekom optem institutu krivinog prava mogu poja-viti u veoj ili manjoj meri u odnosu na neki drugi institut, a to praktino zna-i da se faktiki neki odreeni elementi objektivne odgovornosti u krivinompravu, ipak mogu pojavljivati.

    U velikom, odnosno najveem broju sluajeva je, ve na prvi pogled sa-svim jasno da se radi o potpuno subjektivnoj odgovornosti i da tu nema i nemoe biti rei ni o kakvoj objektivnoj odgovornosti. Ali, ponekad, u nekimdrugim situacijama, stvar ne mora biti ba toliko nedvosmislena. U nekim kri-vinim delima, ili kada su u pitanju neki instituti, subjektivni supstrat neijekrivine odgovornosti, prisutniji je i jai nego u nekim drugim institutima iobrnuto. Jednostavno reeno, nije isti supstrat subjektivne (tj. objektivne) od-govornosti kod na primer ubistva iz koristoljublja i ubistva iz nehata, odnosno,kako se to danas naziva nehatnog lienja ivota. Odnosno, kao to emo to joposebno i znatno detaljnije govoriti, supstrati subjektivne (objektivne) odgo-vornosti kod umiljaja i kod nehata, u principu nisu isti, razlikuju se tako i to-liko da se ponekad moe uiniti kako se nehat, iako bez svake sumnje vid su-bjektivne odgovornosti, po mnogo emu pribliava onome to moemo oka-rakterisati kao puki sluaj, ili objektivna odgovornost.

    Ponekad je re, o moda nedovoljno preciznim zakonskim reenjima, a i-ni se najee i najvie o praksi (sudskoj), rekli bismo, olakog pojednostavlji-vanja u kojoj se moe dogoditi da se i sam nesreni sluaj podvede pod pojamnehata, tj. da se i ono to je po svemu objektivna odgovornost, tretira kao ne-ki vid subjektivne odgovornosti, kao neki vid nehata, zablude, nedovoljne pa-nje, nedovoljne kontrole, proputanja, ili neeg slinog. Drugim reima,objektivne odgovornosti u krivinom pravu nema, ali u pojedinim situaci-

    7

  • jama, razliiti nivoi neega to po svemu moe makar samo liiti na objek-tivnu odgovornost, mogu se susretati i tada se mogu pojaviti izvesni pro-blemi o kojima mi ovde elimo da govorimo.

    Kada uinilac hoe i radnju i posledicu (ili makar samo pristaje na po-sledicu) stvar je potpuno jasna i nedvosmislena i tu nema nikakvih proble-ma, ali to nije tako ukoliko uinilac niti hoe radnju, niti pristaje na nastu-panje posledice. Tada se moe pojaviti dilema da li se tu radi o neemu tose moe okarakterisati kao ist sluaj, irelevantan u krivinopravnomsmislu, ili se moda i ta situacija na neki nain moe podvesti pod neki (ne-hatni) oblik uinioeve subjektivne krivine odgovornosti. Najee se turadi o jednom faktikom pitanju, na koje sud treba da odgovori, uz even-tualnu pomo vetaka odgovarajue struke.

    Na prvi pogled, u svemu tome ne bi trebalo da ima nikakvih problema,ali problema ipak moe biti. Ne radi se samo o sudskoj nesavesnosti i eventu-alnim zloupotrebama, koje nas ovde ne bi ni trebalo da posebno zanimaju,ve se radi o tome da u elji da u to veoj meri pokrije sve mogue situa-cije nastupanja neeljenih posledica, i zakonodavac i sud mogu itav niz raz-liitih objektivnih okolnosti jednog (pukog, istog) sluaja, tretirati sa stano-vita subjektivne odgovornosti.

    U stvari, hoemo da kaemo da u vrlo velikom broju praktinih, realnih,ivotnih situacija, uopte nije tako lako razdvojiti subjektivnu od objektivneodgovornosti. Odnosno, ne moe se rei da postoji na jednoj strani samo pu-ki sluaj, a na drugoj strani ista subjektivna odgovornost, ve da se izmeute dve ekstremne krajnosti nalazi itav niz postepenih prelaza, a svaki od tihprelaza, svaka od tih faktikih situacija, mogu izazivati znatnu konfuziju.

    Ako bi trebalo napraviti nekakvo poreenje, onda bismo mogli govoritio neemu to bi liilo na jednu skalu, muziku lestvicu, ili skalu razliitih bo-ja, na kojoj se postepeno prelazi od najjae, najintenzivnije boje zvuka donajslabije boje - zvuka. Od one situacije u kojoj je subjektivna odgovornost krivica, najjae i najizrazitije prisutna, pre svega u vidu direktnog umiljaja, iliak ponekad i namere, do one situacije u kojoj krivica subjektivna odgovor-nost uopte ne postoje, ve se radi o vioj sili ili sluaju. Tu granicu izmeuonoga to nazivamo puki sluaj i onoga u emu ima izvesnih supstrata - ele-menata subjektivne odgovornosti krivice, vrlo esto nije lako prepoznati,kao to ne mora biti tako jednostavno odgovoriti na pitanje kada belo, prela-zi u blago sivo i tako redom dalje ide prema potpuno crnom.

    Izmeu tog blago sivog i potpuno belog, esto se ne moe uoiti ja-sna i precizna granica i posmatra ponekad moe doi u situaciju da napravigreku, pa da blago sivo proglasi belim, ali i obrnuto.

    8 Dr Jovan IRI OBJEKTIVNA ODGOVORNOST U KRIVINOM PRAVU

  • Naroito je opasno kada u sasvim belom, poinjemo da sagledavamo ida vidimo i izvesne trunke sivog,1 odnosno kada u jednom istom slua-ju, poinjemo da uoavamo i trunke nekakve subjektivne odgovornosti.Praktino, mi o tome ovde i elimo da govorimo, o tim sluajevima kada be-lo prelazi u blago sivo. O onim sluajevima kada postoji opasnost da po-smatra nedovoljno dobro uoava razliku izmeu te dve granine boje, odno-sno te dve granine situacije, u kojima objektivna odgovornost, tj. neto tobismo mogli nazvati puki sluaj prelazi na onu drugu stranu gde poinjesubjektivna odgovornost.

    U pitanju je itav niz kriminalno-politikih rezona koji u pojedinim situ-acijama mogu dolaziti do izraaja, od elje da se obezbedi vea paljivost iobazrivost ljudi u rukovanju novim, rizinim, opasnim, tehnologijama, pa doelje da se neki posebno opasni oblici savremenog kriminaliteta preduprede isankcioniu. Tada, u takvim situacijama, upravo na primer taj rizik od opa-snih tehnologija, moe uiniti to da se jedan ist, puki sluaj, na neki nainprevede sa jedne na drugu stranu, od potpuno belog ka blago sivom, pase onda moe dogaati da sve ono to bi zasluivalo da bude proglaeno zasluaj, iz kriminalno-politikih razloga, biva proglaeno za neto u emu ipakima izvesnih elemenata krivice subjektivne