Prof. dr Vojislav PavlovićBolesti divljači Definicija bolesti: bolest je odstupanje od...

Prof. dr Vojislav Pavlović

Dlakava divljač: Evropski jelen, Jelen lopatar, Srna, Divokoza, Muflon, Divlja svinja, Medved, Zec, Divlji kunić, Jazavac

Karnivori: Lisica, Vuk, Šakal

Pernata divljač: Fazan, Prepelica, Jarebica, Divlja guska, Divlja patka, Veliki tetreb, Mali tetreb, Divlji golubovi

Domestifikovana divljač: Japanska prepelica, Kunići, Nutrija

Divlje životinje u najvećoj meri nalaze se u prirodnim staništima gde se po zakonima opstanka održava njihov broj Međutim povećanom tražnjom njihovog mesa počinje i uzgajanje pojedinih divljih i egzotičnih životinja u novostvorenim staništima "farmama", tamo gde priroda, odnosno klima to omogućava Tako postoje novostvorena staništa za jelene, fazane i sl. Međutim, i kod divljači mogu biti prisutne neke bolesti koje ne samo da ugrožavaju prijemčive jedinke, već i čoveka kao potrošača njihovog mesa Zatim, mogu biti prisutni različiti kontaminenti na koje takođe čovek u najvećoj meri ne može da utiče

Bolesti divljači Definicija bolesti: bolest je odstupanje od fiziološkog (normalnog) stanja Za prepoznavanje bolesti potrebna su osnovna znanja

epizootije/epidemije Zoonoze - bolesti koje mogu da se prenose sa životinja na ljude pod prirodnim uslovima Ljudi moguda se zaraze putem kontakta ili manipulacije sa životinjama (“profesionalna oboljenja”) ili prilikom ishrane zaraženom hranom

•Besnilo •Bedrenica (antraks, crni prišt, prostrel) •Tularemija •Trihineloza

Infektivne bolesti divljači: Antraks, Tuberkuloza, Bruceloza, Slinavka i šap, Tularemija, Besnilo, Salmoneloza, Stafilokokoza, Miksomatoza, Hemoragična septikemija, Pseudotuberkuloza

Besnilo

U cilju eradikacije besnila od 2010. godine u Srbiji se vrši oralna vakcinacija divljih životinja

Besnilo je virusno oboljenja CNS-a (mozga i kičmene moždine) životinja i ljudi

Najveći broj bolesnih životinja su divlje životinje, i to lisice (preko 95%) Besne lisice su opasne i za širenje besnila na domaće životinje i ljude jer promene ponašanje i prilaze ljudima i životinjama kada ih mogu ujesti

Rezervoari virusa u prirodi su : zaražene lisice, vukovi, šakali, tvorovi, divlje svinje, srne, veverice, pacovi, miševi i slepi miševi Od domaćih životinja obolevaju: psi, mačke i goveda

Izvor virusa: pljuvačka besne životinje Prenosi se najčešće ujedom

Pregled divljači nakon odstrela

Spoljašnji pregled odstreljene divljači obuhvata: •Pregled tela i ekstremiteta •Prirodnih otvora •Dlaku, perje i kožu •Prisutnost ozleda i izraslina na koži

Papilomatoza Zarazni ektim (Ecthyma contagiosum)

Aktinomikoza

Krpelji Grinje Šugarac

Buve

Vaši

Vašljivost Šuga

Krpeljivost

Štrkljevi Štrkljevi

nanosi velike štete na jelenskoj i srnećoj divljači

bolesne životinje lošije napreduju, lošiji trofeji, izbušena koža je slabijeg kvaliteta

Kožni štrkljevi Kožni štrkljevi

Nosni štrkljevi - lažna vrtičavost

Nosni štrkljevi - lažna vrtičavost

Unutrašnji pregled •Otvaranje odstreljene divljači – podužni rez od brade do analnog otvora. •Odvajanje traheje, srca i pluća i vađenje iz grudne šupljine

•Vađenje organa iz trbušne šupljine

•Pregled izvađenih organa

•Pre vađenja organa iz grudne i trbušne šupljine obratiti pažnju na

međusobni položaj organa.

Predželuci – prisutnost parazita Predželuci – prisutnost parazita

Strana tela Strana tela

Paraziti u jetri (Fascioloides magna) Paraziti u jetri (Fascioloides magna)

Echinococcus granulosus (Taenia multiceps) Razvojni stadijumi

Cysticercus tenuicollis (Taenia hydatigena)

Fasciola hepatica

Jetra - tuberkuloza Jetra - tuberkuloza

Slezina - patologija Slezina - patologija

Svinjska kuga

Salmonela, svinjska kuga, abscesi

Tularemija divljeg zeca Tularemija divljeg zeca

Jetra

Bubrezi Slezina

Kokcidioza Kokcidioza

Tuberkuloza – TBC čvorići

Paraziti u crevima Paraziti u crevima

Paraziti u traheji Paraziti u traheji

Svinjska kuga: petehijalna (tačkasta) krvarenja

Tuberkuloza pluća Tuberkuloza pluća

Tuberkuloza pluća kod jelena Tuberkuloza pluća kod jelena

Bruceloza Bruceloza

Patologija sitne dlakave divljači Patologija sitne dlakave divljači •Miksomatoza •Sindrom smeđeg evropskog zeca

• zeca ••••

•Miksomatoza •Sindrom smeđeg evropskog zeca

•Jersinioza (pseudoTBC) divljeg zeca •Pastereloza zečeva •Ušna šuga zeca •Papilomatoza zečeva •Tularemija

Miksomatoza Miksomatoza

Sarkocistoza Sarkocistoza

Redosled pregleda i procena ispravnosti •površina tela (koža i prirodni otvori) •telesnih šupljina (usna i nosna šupljina,ušni otvori, analni otvor, otvori muških i ženskih polnih organa) •unutrašnjih organa •vidljivih mišića Pravila pri pregledu •Voditi računa o anatomskim razlikama između krupne i sitne divljači

•Obratiti pažnju na sva odstupanja i promene od normalnog •Doneti jasne zaključke •Ako ste u nedoumici – POZVATI VETERINARA

Pravila higijene i pravilne tehnike rukovanja, prevoza, evisceracije, uzorkovanja i dostave uzoraka divljači nakon odstrela Odstrel bi trebalo biti human i izbeći nepotrebna oštećenja (iza dijafragme) ispusti se krv, jednjak je potrebno podvezati, da se izbegne onečiščenje sadržajem želudca oslobodi se anus s kružnim rezom i podveže. otvori se prsna i trbušna šupljina paziti da se ne probuši mehur, želudac ili crevo ako je moguće, preporučuje se odstranjivanje unutrašnjih organa, glave, nogu u visećem položaju

Odstreljena divljač mora se prijaviti nadležnom organu radi pregleda u roku od 12h od momenta odstrela Kod krupne divljači (jelena, srna, divljih svinja, divokoza, muflona i dr.) odmah posle odstrela moraju se izvaditi unutrašnji organi Srce, pluća, jetra i bubrezi pakuju se u plastične kese i označavaju tako da se može utvrditi njihova pripadnost trupu (moraju se čuvati do završetka pregleda) Skidanje kože i rasecanje divljači nije dozvoljeno na mestu odstrela Posle odstranjivanja unutrašnjih organa, na odstreljenu divljač stavlja se etiketa koja sadrži podatke o mestu i datumu odstrela Pri vađenju organa bi bilo najbolje da je prisutno stručno lice

Pri pregledu mesa i organa divljači treba utvrditi: bolesti koje se prenose na ljude i životinje maligne ili multipne otoke i multipne apscese rasprostranjenost parazita u supkutisu ili muskulaturi Trovanja znakove prirodne smrti, klanja ili odstrela u agoniji ozlede, krvarenja ili otoke znakove raspadanja, naročito pri kasnom nalaženju odstreljene divljači ili kasno obavljenoj egzenteraciji odstupanja u pogledu boje, mirisa ili ukusa odstupanja u konzistenciji, naročito vodnjikavost i izuzetnu mršavost zaprljanost koja se ni temeljnim isecanjem ne može otkloniti

Pregled krupne divljači želudac i creva moraju se ukloniti što je pre moguće Pregled trupa i utrobe odstreljene divljači (osposobljena osoba) - evisceracija u roku od 3 sata, pregled osposobljene osobe unutar 36 sati Uzeti uzorke za pregled na trihinelu (divlja svinja, medved i jazavac)

Pregled na trihinelu

Trihineloza je parazitska bolest uzrokovana sa nematodama iz vrste Trichinella spp Ova važna zoonoza je prisutna pre svega kod divljih karnivora sklonih kanibalizmu, i koji se hrane lešinama drugih životinja Razvojni ciklus infekcije sa Trichinella spp. moguć je kod divljih životinja - lisice, vukovi, divlje svinje, medvedi, jazavci

Prema Zakonu – veštačka digestija

Ako se utvrdi da ne sadrži larve trihinele, obeležiće se okruglim žigom i velikim slovom “T” u sredini žiga. Žig se stavlja na unutrašnju površinu potrbušine, sa obe strane trupa.

Srce

Veliki krvni sudovi

Uzimanje uzoraka krvi za klasičnu kugu svinja

Divljač koja je nastradala u saobraćaju se ne pregleda, i meso nije za ljudsku upotebu

Meso divljači se ocenjuje kao higijenski ispravno za javnu potrošnju ako se ne utvrde promene koje utiču na higijensku ispravnost i ako sveže ozlede nastale odstrelom ili lokalno ograničene promene ne utiču na higijensku ispravnost mesa divljači za javnu potrošnju

Meso divljači proglašava se higijenski neispravnim za javnu potrošnju:

-ako se utvrdi zoonoza - maligni ili multipni otoci i multipni apscesi - rasprostranjenost parazita u supkutisu ili muskulaturi - trovanja - znakovi prirodne smrti, klanja ili odstrela u agoniji - znakovi raspadanja, naročito pri kasnom nalaženju odstreljene divljači ili kasno obavljenoj egzenteraciji -odstupanja u pogledu boje, mirisa ili ukusa - izuzetna mršavost - zaprljanost koja se ni temeljnim isecanjem ne može otkloniti ako meso potiče od divljači obolele od tularemije, pseudotuberkuloze ( ako promene nisu ograničene samo na pojedine organe), stafilomikoze zečeva, miksomatoze, salmoneloze ili tuberkuloze

ako meso divljači ne odgovara uslovima u pogledu mikrobiološke ispravnosti kojima moraju odgovarati životne namirnice u prometu

ako meso i organi ne odgovaraju uslovima u pogledu količina pesticida i drugih otrovnih materija, hormona, antibiotika i mikotoksina koji se mogu nalaziti u životnim namirnicama

ako je utvrðena kontaminacija radionuklida iznad dozvoljenog nivoa aktivnosti

kao i za sve ono propisano šta je higijenski neispravno za javnu potrošnju životinja za klanje