1. фебруар — 1149ПРАВОСЛАВЉЕ ПРАВОСЛАВЉЕ1. фебруар — 114914 15

ПОВОДИ ПОВОДИ

Ко­ме­је­Све­ти­Са­ва­пи­сао­Хи­лан­дар­ско­и­Сту­де­нич­ко­жи­ти­је?

У ма на сти ру Хи лан да ру, нај­ве ро ват ни је у дру гој по ло­ви ни 1199. го ди не, Све ти

Са ва је, као увод у Хи лан дар ски ти пик, на пи сао Жи ти је Све то­га Си ме о на Не ма ње. У овом де лу Ти пи ка го во ри о исто ри ја ту Си­ме о но вог до ла ска у Све ту Го ру и са же то о ње го вој смр ти, утвр ђу­ју ћи дан „спо ме на све тог“. Ово крат ко шти во је на ме ње но хи­лан дар ском брат ству. У на сло ву пи сац о де лу ка же: „што сам га ја гре шни и сме р ни мо нах Са ва пре дао ва ма, у Го спо ду ва зљу­бље на че да и бра ћо“. Пре дао њи­ма, кон крет ним жи те љи ма са мо тог ме ста, и ни ко ме ви ше. Мо на­си ма се, у на став ку, обра ћа са „у Хри сту бра ти јо мо ја љу бље на и че да ду хов на“, „љу бим ци мо ји“, „ду хов на бра ти јо мо ја и оци“, „де чи це мо ја“.

По до ла ску у Сту де ни цу 1206. (или 1207. го ди не), Све ти Са ва пи­

ше Не ма њи но жи ти је, као увод у Сту де нич ки ти пик. Ка ко је у Сту­де ни ци имао ви ше вре ме на и бо ље усло ве, ово жи ти је је мно го стру ко ду же и раз ви је ни је, по свим пра­ви ли ма ово га жан ра ви зан тиј ске књи жев но сти. Те жи ште Жи ти­ја је на Не ма њи ном мо на шком жи во ту. Све док – Са ва је де таљ но опи сао ди ја ло ге са сво јим оцем Не ма њом, по себ но у тре ну ци ма опра шта ња пред ње го ву смрт.

И ово де ло ни је пи са но за љу де у све ту већ за мо на хе, и то од ре ђе не, за брат ство Сту де ни це, ко ме је Не­ма ња и сам при па дао. Та да, то ком пи са ња Жи ти ја, у овом брат ству жи вео је и пи сац Са ва, и то као ње гов пред вод ник, Ар хи ман дрит мо на ха. За то је ова би о гра фи ја не по сред на „као усме на при ча и ин тим на као днев ник“. Ка ша нин за кљу чу је да „ни је дан наш ста ри жи во то пис ни је та ко ма ло све чан и та ко ма ло ре то ри чан, ни је та ко ср да чан и чо ве чан као Не ма њин жи во то пис ко ји је са ста вио Св. Са­ва“ (М. Ка ша нин, 1975).

На по чет ку жи ти ја сто ји: „Оче, бла го сло ви!“ Ово је за то што је сва­

ки пут пре не го што поч не да чи­та брат ству, за то од ре ђе ни мо нах узи мао бла го слов од игу ма на, у то вре ме од Све тог Са ве а ка сни је од дру гих игу ма на Сту де ни це. Као и у Хи лан дар ском жи ти ју, Са ва се мо­на си ма Сту де ни це обра ћа као бли­ски ма и сво ји ма: „оци“ и „бра ти јо мо ја дра га“. За њи хо во пре би ва ли­ште, ко је је у исти мах и ње го во, ка­же: „Наш све ти ма на стир овај, као што зна те“, „ово ме сто“.

Са ва пи ше не по сред но и јед­но став но, као нај бли жи све док и пра ти лац Си ме о на Не ма ње. Он се обра ћао љу ди ма ко ји су лич­но по зна ва ли и Не ма њу и ње га, сма трао их је бли ским се би, ме­ђу соб но, и оно ме о ко ме се чи та, а то је, ка ко Са ва ка же, „отац наш и кти тор“ ко ји „до ђе у наш ма на­стир, ко ји и са зда“. Он, „го спо дин Си ме он, пре би ва ше ме ђу на ма“ и „го во ра ше на ма ко ји смо око ње га“, тј. брат ству „ко је је у овом све том ме сту“. За Не ма њи не мо­шти Са ва пи ше: „по ло жи ше га у овој све тој цр кви“. Ово жи ти је Са ва је на пи сао да се чи та са мо у Сту де ни ци и ниг де ви ше.

Шта је чи тао Све ти Са ва у Сту де ни ци 1206/7. го ди не?

За вр ше так Жи ти ја из ла же ду­хов не осно ве по сто ја ња сту де­нич ког ма на сти ра. Све ти Са ва је на пра вио пре лаз ко јим спа ја опис Не ма њи ног жи во та и по у ке сту де­нич ком брат ству ко је ће усле ди ти:

„Да ми и они по сле нас до кра­ја ово га ве ка ча сним мо ли тва ма оца на ше га и кти то ра слу ша мо оно што се го во ри, и по сле ду ју ћи да чи ни мо све што је угод но Бо гу, гле да ју ћи на под ви ге и жи вље ње ово га пре бла же но га оца на ше га...“

По том сле де нај леп ше по у ке бра ти ји:

„Ум наш, да кле, не ка бу де на не бе си ма у гле да њу на кра со те рај ске...“

Ове по у ке су коп ча Не ма њи ног жи ти ја и Сту де нич ког ти пи ка, њи ма, за пра во, Ти пик и по чи ње.

По ми ња но ме сто от кри ва још не што – да Жи ти је ни је на ме ње­но са мо он да шњој са бра ћи Ар хи­ман дри та Са ве Не ма њи ћа. Ре чи­ма „ми и они по сле нас до кра ја ово га ве ка“ Са ва чи та ње овог дéла оста вља у ама нет свим ка сни јим жи те љи ма овог ма на сти ра. На исти на чин је и Хи лан дар ско жи­

ти је на ме ње но бра ти ји тог ма на­сти ра у свим вре ме ни ма. У ње му се ка же: „не ка бу де ово де лат но и ствар но на ма и они ма ко ји су иза нас до кра ја ово га ве ка“ (Хи лан­дар ски ти пик, сло во 3).

Сту де нич ки Ар хи ман дрит Са ва Не ма њић био је сва ка ко нај зна­чај ни ја срп ска цр кве на лич ност оног вре ме на, Бог га је уз ди гао до Пр во је рар ха и про све ти те ља на ро да. Не ма њи на жи ти ја ко ја је пи сао Са ва, без об зи ра на то што су он да би ла на ме ње на је ди но хи­лан дар ском и сту де нич ком брат­ству, да нас су, као и све што је на­пи сао, ва жна за сву на шу Цр кву и вер ни на род. Због то га се дав­но по ја ви ла же ља да се сло же но Сту де нич ко жи ти је на уч но про у­чи, да се про на ђе по ре кло еле ме­на та ко ји су у ње га угра ђе ни.

Са­чу­ва­но­Жи­ти­је­­Све­тог­Си­ме­о­на

Све ти Са ва је до шао у Сту де ни­цу из Хи лан да ра 1206. или 1207. го ди не (по Ф. Ба ри ши ћу, 1971. од­но сно Љ. Мак си мо ви ћу, 1986). По

до ла ску се ла тио пи са ња Не ма њи­не би о гра фи је – Жи ти ја Све тог Си ме о на. Ово де ло је 1619. го ди не, за вре ме сту де нич ког игу ма на Те­о фи ла, у Гор њој сту де нич кој ис­по сни ци, пре пи сао хи лан дар ски мо нах Авер ки је. За пред ло жак са ко га је пре пи си вао, Авер ки је је сма трао да је пр во бит ни ру ко пис. То по твр ђу је ње гов за пис: „јер би пре нас на пи сан ру ком Све тог Са­ве“. Овај пре пис (у окви ру књи ге

Ар хи ман дрит др Ти хон (Ра ки ће вић), игу ман ма на сти ра Сту де ни це

Мо же ли се да нас за не ко древ но све то о тач ко де ло по у зда но ре ћи да га је Све ти Са ва иш чи та вао не по сред но по до ла ску из Хи лан да ра у Ср би ју?

Мо же мо ли до ка за ти да је не ки та кав текст Све ти Са ва из у зет но це нио, усво јио и пре пи си вао?

Сва ке го ди не, пред пра­зник Све тог Са ве, на­но во се уду бљу је мо у лич ност и де ло овог све ти те ља. Не ке, до са да не по зна те, де та­ље из ње го вог жи во та и ра да про на ла зи мо у ра до ви ма сту де нич ког Ар хи ман дри та Ти хо на, јед ног од мла ђих док­то ра те о ло ги је Пра во­слав ног бо го слов ског фа кул те та у Бе о гра ду.

Све

ти С

а ва

– хи

лан

дар с

ки и

сту

де н

ич к

и п

и са

ц –

ф

ре ск

а и

з К

ра љ

е ве

цр к

ве у

Сту

де н

и ц

и

1. фебруар — 1149ПРАВОСЛАВЉЕ ПРАВОСЛАВЉЕ1. фебруар — 114914 15

ПОВОДИ ПОВОДИ

Ко­ме­је­Све­ти­Са­ва­пи­сао­Хи­лан­дар­ско­и­Сту­де­нич­ко­жи­ти­је?

У ма на сти ру Хи лан да ру, нај­ве ро ват ни је у дру гој по ло­ви ни 1199. го ди не, Све ти

Са ва је, као увод у Хи лан дар ски ти пик, на пи сао Жи ти је Све то­га Си ме о на Не ма ње. У овом де лу Ти пи ка го во ри о исто ри ја ту Си­ме о но вог до ла ска у Све ту Го ру и са же то о ње го вој смр ти, утвр ђу­ју ћи дан „спо ме на све тог“. Ово крат ко шти во је на ме ње но хи­лан дар ском брат ству. У на сло ву пи сац о де лу ка же: „што сам га ја гре шни и сме р ни мо нах Са ва пре дао ва ма, у Го спо ду ва зљу­бље на че да и бра ћо“. Пре дао њи­ма, кон крет ним жи те љи ма са мо тог ме ста, и ни ко ме ви ше. Мо на­си ма се, у на став ку, обра ћа са „у Хри сту бра ти јо мо ја љу бље на и че да ду хов на“, „љу бим ци мо ји“, „ду хов на бра ти јо мо ја и оци“, „де чи це мо ја“.

По до ла ску у Сту де ни цу 1206. (или 1207. го ди не), Све ти Са ва пи­

ше Не ма њи но жи ти је, као увод у Сту де нич ки ти пик. Ка ко је у Сту­де ни ци имао ви ше вре ме на и бо ље усло ве, ово жи ти је је мно го стру ко ду же и раз ви је ни је, по свим пра­ви ли ма ово га жан ра ви зан тиј ске књи жев но сти. Те жи ште Жи ти­ја је на Не ма њи ном мо на шком жи во ту. Све док – Са ва је де таљ но опи сао ди ја ло ге са сво јим оцем Не ма њом, по себ но у тре ну ци ма опра шта ња пред ње го ву смрт.

И ово де ло ни је пи са но за љу де у све ту већ за мо на хе, и то од ре ђе не, за брат ство Сту де ни це, ко ме је Не­ма ња и сам при па дао. Та да, то ком пи са ња Жи ти ја, у овом брат ству жи вео је и пи сац Са ва, и то као ње гов пред вод ник, Ар хи ман дрит мо на ха. За то је ова би о гра фи ја не по сред на „као усме на при ча и ин тим на као днев ник“. Ка ша нин за кљу чу је да „ни је дан наш ста ри жи во то пис ни је та ко ма ло све чан и та ко ма ло ре то ри чан, ни је та ко ср да чан и чо ве чан као Не ма њин жи во то пис ко ји је са ста вио Св. Са­ва“ (М. Ка ша нин, 1975).

На по чет ку жи ти ја сто ји: „Оче, бла го сло ви!“ Ово је за то што је сва­

ки пут пре не го што поч не да чи­та брат ству, за то од ре ђе ни мо нах узи мао бла го слов од игу ма на, у то вре ме од Све тог Са ве а ка сни је од дру гих игу ма на Сту де ни це. Као и у Хи лан дар ском жи ти ју, Са ва се мо­на си ма Сту де ни це обра ћа као бли­ски ма и сво ји ма: „оци“ и „бра ти јо мо ја дра га“. За њи хо во пре би ва ли­ште, ко је је у исти мах и ње го во, ка­же: „Наш све ти ма на стир овај, као што зна те“, „ово ме сто“.

Са ва пи ше не по сред но и јед­но став но, као нај бли жи све док и пра ти лац Си ме о на Не ма ње. Он се обра ћао љу ди ма ко ји су лич­но по зна ва ли и Не ма њу и ње га, сма трао их је бли ским се би, ме­ђу соб но, и оно ме о ко ме се чи та, а то је, ка ко Са ва ка же, „отац наш и кти тор“ ко ји „до ђе у наш ма на­стир, ко ји и са зда“. Он, „го спо дин Си ме он, пре би ва ше ме ђу на ма“ и „го во ра ше на ма ко ји смо око ње га“, тј. брат ству „ко је је у овом све том ме сту“. За Не ма њи не мо­шти Са ва пи ше: „по ло жи ше га у овој све тој цр кви“. Ово жи ти је Са ва је на пи сао да се чи та са мо у Сту де ни ци и ниг де ви ше.

Шта је чи тао Све ти Са ва у Сту де ни ци 1206/7. го ди не?

За вр ше так Жи ти ја из ла же ду­хов не осно ве по сто ја ња сту де­нич ког ма на сти ра. Све ти Са ва је на пра вио пре лаз ко јим спа ја опис Не ма њи ног жи во та и по у ке сту де­нич ком брат ству ко је ће усле ди ти:

„Да ми и они по сле нас до кра­ја ово га ве ка ча сним мо ли тва ма оца на ше га и кти то ра слу ша мо оно што се го во ри, и по сле ду ју ћи да чи ни мо све што је угод но Бо гу, гле да ју ћи на под ви ге и жи вље ње ово га пре бла же но га оца на ше га...“

По том сле де нај леп ше по у ке бра ти ји:

„Ум наш, да кле, не ка бу де на не бе си ма у гле да њу на кра со те рај ске...“

Ове по у ке су коп ча Не ма њи ног жи ти ја и Сту де нич ког ти пи ка, њи ма, за пра во, Ти пик и по чи ње.

По ми ња но ме сто от кри ва још не што – да Жи ти је ни је на ме ње­но са мо он да шњој са бра ћи Ар хи­ман дри та Са ве Не ма њи ћа. Ре чи­ма „ми и они по сле нас до кра ја ово га ве ка“ Са ва чи та ње овог дéла оста вља у ама нет свим ка сни јим жи те љи ма овог ма на сти ра. На исти на чин је и Хи лан дар ско жи­

ти је на ме ње но бра ти ји тог ма на­сти ра у свим вре ме ни ма. У ње му се ка же: „не ка бу де ово де лат но и ствар но на ма и они ма ко ји су иза нас до кра ја ово га ве ка“ (Хи лан­дар ски ти пик, сло во 3).

Сту де нич ки Ар хи ман дрит Са ва Не ма њић био је сва ка ко нај зна­чај ни ја срп ска цр кве на лич ност оног вре ме на, Бог га је уз ди гао до Пр во је рар ха и про све ти те ља на ро да. Не ма њи на жи ти ја ко ја је пи сао Са ва, без об зи ра на то што су он да би ла на ме ње на је ди но хи­лан дар ском и сту де нич ком брат­ству, да нас су, као и све што је на­пи сао, ва жна за сву на шу Цр кву и вер ни на род. Због то га се дав­но по ја ви ла же ља да се сло же но Сту де нич ко жи ти је на уч но про у­чи, да се про на ђе по ре кло еле ме­на та ко ји су у ње га угра ђе ни.

Са­чу­ва­но­Жи­ти­је­­Све­тог­Си­ме­о­на

Све ти Са ва је до шао у Сту де ни­цу из Хи лан да ра 1206. или 1207. го ди не (по Ф. Ба ри ши ћу, 1971. од­но сно Љ. Мак си мо ви ћу, 1986). По

до ла ску се ла тио пи са ња Не ма њи­не би о гра фи је – Жи ти ја Све тог Си ме о на. Ово де ло је 1619. го ди не, за вре ме сту де нич ког игу ма на Те­о фи ла, у Гор њој сту де нич кој ис­по сни ци, пре пи сао хи лан дар ски мо нах Авер ки је. За пред ло жак са ко га је пре пи си вао, Авер ки је је сма трао да је пр во бит ни ру ко пис. То по твр ђу је ње гов за пис: „јер би пре нас на пи сан ру ком Све тог Са­ве“. Овај пре пис (у окви ру књи ге

Ар хи ман дрит др Ти хон (Ра ки ће вић), игу ман ма на сти ра Сту де ни це

Мо же ли се да нас за не ко древ но све то о тач ко де ло по у зда но ре ћи да га је Све ти Са ва иш чи та вао не по сред но по до ла ску из Хи лан да ра у Ср би ју?

Мо же мо ли до ка за ти да је не ки та кав текст Све ти Са ва из у зет но це нио, усво јио и пре пи си вао?

Сва ке го ди не, пред пра­зник Све тог Са ве, на­но во се уду бљу је мо у лич ност и де ло овог све ти те ља. Не ке, до са да не по зна те, де та­ље из ње го вог жи во та и ра да про на ла зи мо у ра до ви ма сту де нич ког Ар хи ман дри та Ти хо на, јед ног од мла ђих док­то ра те о ло ги је Пра во­слав ног бо го слов ског фа кул те та у Бе о гра ду.

Све

ти С

а ва

– хи

лан

дар с

ки и

сту

де н

ич к

и п

и са

ц –

ф

ре ск

а и

з К

ра љ

е ве

цр к

ве у

Сту

де н

и ц

и

1. фебруар — 1149ПРАВОСЛАВЉЕ ПРАВОСЛАВЉЕ1. фебруар — 114916 17

ПОВОДИ ПОВОДИ

Ца ро став ник ма на сти ра Сту де­ни це) по кло нио је ђа кон Са му и ло Ма ши ре вић (ка сни ји кар ло вач ки Па три ја рх) свом при ја те љу П. Ј. Ша фа ри ку. О тој књи зи Ша фа рик је на не мач ком је зи ку об ја вио рад у Бе чу 1831. го ди не, ко ји је ве­ћим де лом пре ве ден на срп ски и штам пан у Ле то пи су Ма ти це срп­ске 1845. го ди не. За хва љу ју ћи овој окол но сти, Сту де нич ки ти пик и Жи ти је Све то га Си ме о на, пи са но у Сту де ни ци, оста ли су са чу ва ни. Ово је је ди ни са чу ва ни пре пис. Да нас се чу ва у Ша фа ри ко вој зби­р ци На род ног му зе ја у Пра гу под бро јем IX H 8 (Š 10).

Из­во­ри­за­­Сту­де­нич­ко­жи­ти­је

Ин те ре со ва ње но ви је на у ке за ово де ло по чи ње у 19. ве ку. Ша фа­рик је штам пао Сту де нич ко жи­ти је у Пра гу 1851, а из да ње је по­но вље но 1873. го ди не. Раш чи тан срп ско сло вен ски текст из дао је В. Ћо ро вић 1928. го ди не, са брав ши сва де ла Све тог Са ве у јед но из да­ње Срп ске кра љев ске ака де ми је. Ово је да ло ве ли ки за мах про у ча­ва њу по ме ну тих спи са. Фо то ти пи­ју Сту де нич ког жи ти ја при ре ди ла је Н. Син дик 1992. го ди не.

На го вор ни срп ски је зик при ла го­дио га је нај пре Д. Ко стић 1921. го ди­не (ни је штам па но до ско ро), по том М. Ба шић (1924), те Л. Мир ко вић (1939), чи ји је текст ка сни је ре ди го­вао Д. Бог да но вић (1986). Упо ред ну сло вен ско­срп ску го вор ну вер зи ју ура дио је Т. Јо ва но вић (1994).

Сту де нич ко Жи ти је Све тог Си­ме о на (1206/7. го ди на) има сво је из во ре. То су пр вен стве но Не ма­њи на и Са ви на Осни вач ка хи лан­дар ска по ве ља из 1198. го ди не. Још ви ше је на ово жи ти је ути ца ла Дру га хи лан дар ска по ве ља жу па на Сте фа на, ка сни је кра ља Пр во вен­ча ног, из 1200–1202. го ди не, чи­ји се ори ги нал чу ва у Хи лан да ру. Сте фан је у ње ној арен ги (уво ду) из ло жио Не ма њин жи вот. Арен га из ра жа ва ко ји је ду хов ни и иде о­ло шки мо тив пи сца, об ја шња ва где је ме сто вла да ра Не ма ње и мо на ха

Си ме о на у исто ри ји и Бо жи јем до­мо стро ју спа се ња све та. Осим ово­га, у Сту де нич ком жи ти ју по сто ји и не ко ли ко де та ља из Хи лан дар ског жи ти ја и Жи ти ја Све тог Си ме о на ко је је пи сао Сте фан Пр во вен ча ни.

Ути ца је Не ма њи не Пр ве хи­лан дар ске по ве ље на Сту де нич ко жи ти је за па зи ли су И. Па вло­вић 1879. го ди не, Ст. Ста но је вић 1895. и П. По по вић 1906. го ди­не. Ути цај обе хи лан дар ске по ве­ље на сту де нич ко Жи ти је Све тог Си ме о на из ло жио је А. Со ло вјев 1925. го ди не, срав њу ју ћи упо ре­до срод не де ло ве ова три тек ста. Си сте мат ски и де таљ ни од го вор на ову те му да ла је Р. Ма рин ко­вић 1976. го ди не у ра ду „Исто ри ја на стан ка Жи во та го спо ди на Си­ме о на од Све тог Са ве“.

Да кле, по ме ну ти и дру ги ра до ви

да ју нам од го во ре на мно га пи та­ња у ве зи са по стан ком овог де ла.

Евер­ге­тид­ски­узор

Оп ште је по зна то да Хи лан дар ски и Сту де нич ки ти пик пред ста вља ју вер зи ју Ти пи ка ма на сти ра Бо го­ро ди це Еве р ге ти де код Ца ри гра да, ко ји при па да фа ми ли ји сту дит­ских уста ва. Бо го слу жбе ни ре до­след и ли тур гич ка прак са Сту дит­ског ма на сти ра пре шла је у ти пик Евер ге тид ског ма на сти ра као „већ за те че но ста ње“. Уче ник Све тог Са­ве, До мен ти јан, 1253. го ди не, ка же да је Са ва нај пре при мио „ва се љен­ско за ко но по ло же ње“, тј. сту дит­ски бо го слу жбе ни по ре дак. Са ва је „пи сме ни указ“ за Хи лан дар и „обра зник“ (ти пик) за Сту де ни цу при ла го дио усло ви ма Све те Го ре

и Ср би је. По себ но при мет на но ви­на су 12. и 13. гла ва, ко је ре гу ли шу од нос Хи лан да ра пре ма ро меј ском ца ру и упра ви Све те Го ре, с јед не стра не, и ста тус ма на сти ра Сту де­ни це и ње гов од нос пре ма срп ском вла да ру, с дру ге стра не.

Слич но сти ма са еве р ге тид ским узо ром су се ба ви ли А. Дми три јев­ски (1895), В. Ја гић (1898), В. Ћо­ро вић (1928), Л. Мир ко вић (1939), Д. Бог да но вић (1980). М. Жи во ји­но вић је 1994. го ди не из да ла рад „Хи лан дар ски и Евер ге тид ски ти пик, по ду дар но сти и раз ли ке“. Сту дит ском тра ди ци јом се ба вио проф. А. Пент ков ски у ра ду о Ти­пи ку Па три јар ха Алек се ја Сту ди­та и у ра ду о Евер ге тид ском и цар­ским ма на сти ри ма 11. и 12. ве ка (из дао 2001. од но сно 2004).

Ода­кле­по­ти­чу­по­у­ке­Све­тог­Са­ве­мо­на­си­ма­

Сту­де­ни­це?Шта још, по сле мно гих по ме ну­

тих и не по ме ну тих ис тра жи ва ња, мо же мо при ме ти ти о жи ти ју ко је је Све ти Са ва пи сао у Сту де ни ци? Мо же мо при ме ти ти да је на уч но нај ма ње до ти цан ње гов за вр ше­так. То су по у ке бра ти ји: „Ум наш, да кле, не ка бу де на не бе си ма у гле да њу на кра со те рај ске...“ (IX H 8 [Š 10], ли сто ви 116б–117а). Ова ре че ни ца, као и оне ко је сле­де, то ли ко ли че на Све тог Са ву да се обич но сма тра при род ним да он та ко под у ча ва бра ти ју, ве­ро ват но сво јим ре чи ма. До бро је при ме ће но да ове по у ке про ис­ти чу из са мог са др жа ја Жи ти ја (Љ. Ју хас­Ге ор ги е ска, 2005). Оне су кру на иш чи та ва ња и по и ма ња Не ма њи ног и Са ви ног мо на штва и на стр о је ња. Ипак, иа ко ове ре­че ни це са свим осли ка ва ју Све тог Са ву и ње го ву ду хов ност као игу­ма на у Сту де ни ци, оне ни су ау­тен тич но ње го ве већ усво је не из древ не мо на шке на у ке. Ове ре чи про на шли смо у Ка ти хет ским про по ве ди ма мо на си ма, Све тог оца и ис по вед ни ка Те о до ра Сту­ди та (759–826), ве ли ког ви зан тиј­ског мо на ха и књи жев ни ка ко ји

је жи вео че ти ри ве ка пре Све тог Са ве. Пре у зе ти текст је је дан део 56. Ка ти хе зе, ко ја но си на зив: „О то ме да не про ши ру је мо до вољ но сво је уче ње по Бо гу и да [треба да] хра ни мо ду шу ду хов ним при­зо ри ма“. Ову про по вед проф. Ар­хи ман дрит Ни ко дим Скре тас је при ре дио (не знат но је гра ма тич­ки ко ри го вао), те, са Ка ти хе за ма, из дао у Со лу ну 1984. го ди не пре­ма ста ро грч ком тек сту у из да њу: The o do ri Stu di tis Pra e po si ti Par va ca tec he sis, Pa ri si is из 1891. го ди не. Ово де ло је штам па но и у: Pa tro­lo gia Gra e ca, том 99, али са мо у пре во ду на ла тин ски, ода кле је пре у зе то из из да ња San cti The o­do ri Studitaе, Ser mo nes ca tec he ti ci, Bi bli ot he ca Ve te rum Pa trum, Lug­du ni 1677.

Да кле, наш отац – Све ти Са ва усво јио је ове пре ле пе по у ке из истог ду хов ног из во ра из ког су до шли Хи лан дар ски и Сту де нич­ки ти пик – из Ца ри гра да. Об ра­дио их је и ста вио као кру ну Не­ма њи ног жи ти ја и по че так Сту­де нич ког ти пи ка.

За­кљу­чак

1) Игу ман ма на сти ра Сту де ни­це Ар хи ман дрит Са ва на пи сао је два жи ти ја сво га оца – Пре­по доб ног Си ме о на Не ма ње. Пр­во жи ти је као по че так Хи лан­да р ског ти пи ка и Дру го жи ти је као увод у Сту де нич ки ти пик. Пр во жи ти је је на ме ње но са­

мо мо на си ма Хи лан да ра а дру­го са мо мо на си ма Сту де ни це, и то не је ди но брат стви ма из оног вре ме на не го и из свих ка сни јих вре ме на. Све ти Са ва сво ме брат­ству ка же: „ми и они по сле нас до кра ја ово га ве ка“ (Сту де нич­ко жи ти је Све тог Си ме о на). Исто ка же хи лан дар ским мо на си ма у Хи лан дар ском ти пи ку (сло во 3). Ова два ра да ни су би ла пред ви­ђе на за чи та ње ван ових брат ста­ва. За то је те шко за ми сли ти да су се у 13. ве ку ова два ру ко пи­са пре пи си ва ла за по тре бе из ван Хи лан да ра и Сту де ни це.

2) Све ти Са ва је у ма на сти ру Сту де ни ци, из ме ђу оста лог шти­ва, чи тао бе се де Пре по доб ног Те­о до ра Сту ди та. За вр ше так Жи ти­ја Све то га Си ме о на Ар хи ман дрит Са ва је 1206/7. го ди не кон стру и­сао на сле де ћи на чин: на ја вио је по у ке као не што што про из ла зи из Не ма њи ног жи ти ја. По том је де ло ве Ка ти хе зе Пре по доб ног Те о до ра Сту ди та ком би но вао са за по ве шћу мо на си ма да пред со­бом има ју успо ме ну на сту де нич­ког кти то ра Си ме о на Не ма њу. За­вр ша ва ју ћи по вест о Не ма њи ном жи во ту а на ја вљу ју ћи ове по у ке, мо на си ма је по ру чио да чи не „све што је угод но Бо гу, гле да ју ћи на под ви ге и жи вље ње ово га пре бла­же но га оца на ше га“. Ком би на ци­јом соп стве них за по ве сти и бе се­де Пре по доб ног Те о до ра, Ар хи­ман дрит Са ва на пра вио је крат ко

Пре

по до

б ни

Те о

дор,

игу

ман

Сту

дит с

ког

ма н

а сти

ра и

ви

зан

тиј с

ки п

и са

ц –

ф

ре ск

а и

з К

ра љ

е ве

цр к

ве у

Сту

де н

и ц

и

Раш

чита

ни

дет

аљи

ста

вљен

и у

поре

до

1. фебруар — 1149ПРАВОСЛАВЉЕ ПРАВОСЛАВЉЕ1. фебруар — 114916 17

ПОВОДИ ПОВОДИ

Ца ро став ник ма на сти ра Сту де­ни це) по кло нио је ђа кон Са му и ло Ма ши ре вић (ка сни ји кар ло вач ки Па три ја рх) свом при ја те љу П. Ј. Ша фа ри ку. О тој књи зи Ша фа рик је на не мач ком је зи ку об ја вио рад у Бе чу 1831. го ди не, ко ји је ве­ћим де лом пре ве ден на срп ски и штам пан у Ле то пи су Ма ти це срп­ске 1845. го ди не. За хва љу ју ћи овој окол но сти, Сту де нич ки ти пик и Жи ти је Све то га Си ме о на, пи са но у Сту де ни ци, оста ли су са чу ва ни. Ово је је ди ни са чу ва ни пре пис. Да нас се чу ва у Ша фа ри ко вој зби­р ци На род ног му зе ја у Пра гу под бро јем IX H 8 (Š 10).

Из­во­ри­за­­Сту­де­нич­ко­жи­ти­је

Ин те ре со ва ње но ви је на у ке за ово де ло по чи ње у 19. ве ку. Ша фа­рик је штам пао Сту де нич ко жи­ти је у Пра гу 1851, а из да ње је по­но вље но 1873. го ди не. Раш чи тан срп ско сло вен ски текст из дао је В. Ћо ро вић 1928. го ди не, са брав ши сва де ла Све тог Са ве у јед но из да­ње Срп ске кра љев ске ака де ми је. Ово је да ло ве ли ки за мах про у ча­ва њу по ме ну тих спи са. Фо то ти пи­ју Сту де нич ког жи ти ја при ре ди ла је Н. Син дик 1992. го ди не.

На го вор ни срп ски је зик при ла го­дио га је нај пре Д. Ко стић 1921. го ди­не (ни је штам па но до ско ро), по том М. Ба шић (1924), те Л. Мир ко вић (1939), чи ји је текст ка сни је ре ди го­вао Д. Бог да но вић (1986). Упо ред ну сло вен ско­срп ску го вор ну вер зи ју ура дио је Т. Јо ва но вић (1994).

Сту де нич ко Жи ти је Све тог Си­ме о на (1206/7. го ди на) има сво је из во ре. То су пр вен стве но Не ма­њи на и Са ви на Осни вач ка хи лан­дар ска по ве ља из 1198. го ди не. Још ви ше је на ово жи ти је ути ца ла Дру га хи лан дар ска по ве ља жу па на Сте фа на, ка сни је кра ља Пр во вен­ча ног, из 1200–1202. го ди не, чи­ји се ори ги нал чу ва у Хи лан да ру. Сте фан је у ње ној арен ги (уво ду) из ло жио Не ма њин жи вот. Арен га из ра жа ва ко ји је ду хов ни и иде о­ло шки мо тив пи сца, об ја шња ва где је ме сто вла да ра Не ма ње и мо на ха

Си ме о на у исто ри ји и Бо жи јем до­мо стро ју спа се ња све та. Осим ово­га, у Сту де нич ком жи ти ју по сто ји и не ко ли ко де та ља из Хи лан дар ског жи ти ја и Жи ти ја Све тог Си ме о на ко је је пи сао Сте фан Пр во вен ча ни.

Ути ца је Не ма њи не Пр ве хи­лан дар ске по ве ље на Сту де нич ко жи ти је за па зи ли су И. Па вло­вић 1879. го ди не, Ст. Ста но је вић 1895. и П. По по вић 1906. го ди­не. Ути цај обе хи лан дар ске по ве­ље на сту де нич ко Жи ти је Све тог Си ме о на из ло жио је А. Со ло вјев 1925. го ди не, срав њу ју ћи упо ре­до срод не де ло ве ова три тек ста. Си сте мат ски и де таљ ни од го вор на ову те му да ла је Р. Ма рин ко­вић 1976. го ди не у ра ду „Исто ри ја на стан ка Жи во та го спо ди на Си­ме о на од Све тог Са ве“.

Да кле, по ме ну ти и дру ги ра до ви

да ју нам од го во ре на мно га пи та­ња у ве зи са по стан ком овог де ла.

Евер­ге­тид­ски­узор

Оп ште је по зна то да Хи лан дар ски и Сту де нич ки ти пик пред ста вља ју вер зи ју Ти пи ка ма на сти ра Бо го­ро ди це Еве р ге ти де код Ца ри гра да, ко ји при па да фа ми ли ји сту дит­ских уста ва. Бо го слу жбе ни ре до­след и ли тур гич ка прак са Сту дит­ског ма на сти ра пре шла је у ти пик Евер ге тид ског ма на сти ра као „већ за те че но ста ње“. Уче ник Све тог Са­ве, До мен ти јан, 1253. го ди не, ка же да је Са ва нај пре при мио „ва се љен­ско за ко но по ло же ње“, тј. сту дит­ски бо го слу жбе ни по ре дак. Са ва је „пи сме ни указ“ за Хи лан дар и „обра зник“ (ти пик) за Сту де ни цу при ла го дио усло ви ма Све те Го ре

и Ср би је. По себ но при мет на но ви­на су 12. и 13. гла ва, ко је ре гу ли шу од нос Хи лан да ра пре ма ро меј ском ца ру и упра ви Све те Го ре, с јед не стра не, и ста тус ма на сти ра Сту де­ни це и ње гов од нос пре ма срп ском вла да ру, с дру ге стра не.

Слич но сти ма са еве р ге тид ским узо ром су се ба ви ли А. Дми три јев­ски (1895), В. Ја гић (1898), В. Ћо­ро вић (1928), Л. Мир ко вић (1939), Д. Бог да но вић (1980). М. Жи во ји­но вић је 1994. го ди не из да ла рад „Хи лан дар ски и Евер ге тид ски ти пик, по ду дар но сти и раз ли ке“. Сту дит ском тра ди ци јом се ба вио проф. А. Пент ков ски у ра ду о Ти­пи ку Па три јар ха Алек се ја Сту ди­та и у ра ду о Евер ге тид ском и цар­ским ма на сти ри ма 11. и 12. ве ка (из дао 2001. од но сно 2004).

Ода­кле­по­ти­чу­по­у­ке­Све­тог­Са­ве­мо­на­си­ма­

Сту­де­ни­це?Шта још, по сле мно гих по ме ну­

тих и не по ме ну тих ис тра жи ва ња, мо же мо при ме ти ти о жи ти ју ко је је Све ти Са ва пи сао у Сту де ни ци? Мо же мо при ме ти ти да је на уч но нај ма ње до ти цан ње гов за вр ше­так. То су по у ке бра ти ји: „Ум наш, да кле, не ка бу де на не бе си ма у гле да њу на кра со те рај ске...“ (IX H 8 [Š 10], ли сто ви 116б–117а). Ова ре че ни ца, као и оне ко је сле­де, то ли ко ли че на Све тог Са ву да се обич но сма тра при род ним да он та ко под у ча ва бра ти ју, ве­ро ват но сво јим ре чи ма. До бро је при ме ће но да ове по у ке про ис­ти чу из са мог са др жа ја Жи ти ја (Љ. Ју хас­Ге ор ги е ска, 2005). Оне су кру на иш чи та ва ња и по и ма ња Не ма њи ног и Са ви ног мо на штва и на стр о је ња. Ипак, иа ко ове ре­че ни це са свим осли ка ва ју Све тог Са ву и ње го ву ду хов ност као игу­ма на у Сту де ни ци, оне ни су ау­тен тич но ње го ве већ усво је не из древ не мо на шке на у ке. Ове ре чи про на шли смо у Ка ти хет ским про по ве ди ма мо на си ма, Све тог оца и ис по вед ни ка Те о до ра Сту­ди та (759–826), ве ли ког ви зан тиј­ског мо на ха и књи жев ни ка ко ји

је жи вео че ти ри ве ка пре Све тог Са ве. Пре у зе ти текст је је дан део 56. Ка ти хе зе, ко ја но си на зив: „О то ме да не про ши ру је мо до вољ но сво је уче ње по Бо гу и да [треба да] хра ни мо ду шу ду хов ним при­зо ри ма“. Ову про по вед проф. Ар­хи ман дрит Ни ко дим Скре тас је при ре дио (не знат но је гра ма тич­ки ко ри го вао), те, са Ка ти хе за ма, из дао у Со лу ну 1984. го ди не пре­ма ста ро грч ком тек сту у из да њу: The o do ri Stu di tis Pra e po si ti Par va ca tec he sis, Pa ri si is из 1891. го ди не. Ово де ло је штам па но и у: Pa tro­lo gia Gra e ca, том 99, али са мо у пре во ду на ла тин ски, ода кле је пре у зе то из из да ња San cti The o­do ri Studitaе, Ser mo nes ca tec he ti ci, Bi bli ot he ca Ve te rum Pa trum, Lug­du ni 1677.

Да кле, наш отац – Све ти Са ва усво јио је ове пре ле пе по у ке из истог ду хов ног из во ра из ког су до шли Хи лан дар ски и Сту де нич­ки ти пик – из Ца ри гра да. Об ра­дио их је и ста вио као кру ну Не­ма њи ног жи ти ја и по че так Сту­де нич ког ти пи ка.

За­кљу­чак

1) Игу ман ма на сти ра Сту де ни­це Ар хи ман дрит Са ва на пи сао је два жи ти ја сво га оца – Пре­по доб ног Си ме о на Не ма ње. Пр­во жи ти је као по че так Хи лан­да р ског ти пи ка и Дру го жи ти је као увод у Сту де нич ки ти пик. Пр во жи ти је је на ме ње но са­

мо мо на си ма Хи лан да ра а дру­го са мо мо на си ма Сту де ни це, и то не је ди но брат стви ма из оног вре ме на не го и из свих ка сни јих вре ме на. Све ти Са ва сво ме брат­ству ка же: „ми и они по сле нас до кра ја ово га ве ка“ (Сту де нич­ко жи ти је Све тог Си ме о на). Исто ка же хи лан дар ским мо на си ма у Хи лан дар ском ти пи ку (сло во 3). Ова два ра да ни су би ла пред ви­ђе на за чи та ње ван ових брат ста­ва. За то је те шко за ми сли ти да су се у 13. ве ку ова два ру ко пи­са пре пи си ва ла за по тре бе из ван Хи лан да ра и Сту де ни це.

2) Све ти Са ва је у ма на сти ру Сту де ни ци, из ме ђу оста лог шти­ва, чи тао бе се де Пре по доб ног Те­о до ра Сту ди та. За вр ше так Жи ти­ја Све то га Си ме о на Ар хи ман дрит Са ва је 1206/7. го ди не кон стру и­сао на сле де ћи на чин: на ја вио је по у ке као не што што про из ла зи из Не ма њи ног жи ти ја. По том је де ло ве Ка ти хе зе Пре по доб ног Те о до ра Сту ди та ком би но вао са за по ве шћу мо на си ма да пред со­бом има ју успо ме ну на сту де нич­ког кти то ра Си ме о на Не ма њу. За­вр ша ва ју ћи по вест о Не ма њи ном жи во ту а на ја вљу ју ћи ове по у ке, мо на си ма је по ру чио да чи не „све што је угод но Бо гу, гле да ју ћи на под ви ге и жи вље ње ово га пре бла­же но га оца на ше га“. Ком би на ци­јом соп стве них за по ве сти и бе се­де Пре по доб ног Те о до ра, Ар хи­ман дрит Са ва на пра вио је крат ко

Пре

по до

б ни

Те о

дор,

игу

ман

Сту

дит с

ког

ма н

а сти

ра и

ви

зан

тиј с

ки п

и са

ц –

ф

ре ск

а и

з К

ра љ

е ве

цр к

ве у

Сту

де н

и ц

и

Раш

чита

ни

дет

аљи

ста

вљен

и у

поре

до

1. фебруар — 1149ПРАВОСЛАВЉЕ ПРАВОСЛАВЉЕ1. фебруар — 114918 19

ПОВОДИ ПОВОДИ

По се ти о ци ма на сти ра Сту де ни це углав ном ви­де ко пи ју сун ча ног ча сов ни ка по ста вље ну на сту бу, док ве ћи на не при ме ти ори ги нал ко ји

је укле сан уз ле ву/за пад ну иви цу ју жног пор та ла Бо­го ро ди чи не цр кве, че ти ри ме тра из над зе мље (сл. 1). Сун ча ни ча сов ник је са свим јед но ста ван: по лу круг (r = 21 cm), по де љен на 12 ча сов них по ља, од ко­јих по след ња три не до ста ју. Број ча ник чи не слов не озна ке, јер у ста ро сло вен ском пи сму ни је би ло по­себ них озна ка за бро је ве (сл. 2).

Док је сун ча ни ча сов ник био ком пле тан, сен ка во­до рав ног шта па је пре ла зи ла пре ко сек то ра и сво јим прав цем по ка зи ва ла не ча со ве у са вре ме ном сми слу те ре чи не го до ба да на, при бли жно и сим бо лич но (сл. 3). Љу ди срп ског и европ ског сред њо ве ко вља има ли су осе ћај за вре ме бит но дру га чи ји од осе ћа ја са вре ме ног ужур ба ног чо ве ка, и ни су ма ри ли за ег­закт на вре мен ска од ре ђе ња („Вре ме је но вац“ – је сте уз ре чи ца ко ја је на ста ла мно го ка сни је).

Да ви со ко по ста вље ни сун ча ни ча сов ник оста је скри вен оку по сма тра ча оча ра ног ка ме ним укра си­ма ју жног пор та ла, то ни је чуд но, чуд но је то што се сун ча ни ча сов ник не по ми ње ни у јед ној од мо­но гра фи ја о ма на сти ру Сту де ни ци. А тре ба ло је да бу де по ме нут: то је не са мо нај ста ри ји са чу ва ни срп­ски ча сов ник, не го и нај ста ри ји до са да по знат ју­жно сло вен ски ча сов ник.

Ни је за бе ле же но ко је тво рац сун ча ног ча сов ни­ка Бо го ро ди чи не цр кве. По сред ним пу тем, ана ли­зом слов них озна ка, на чи на и пре ци зно сти кле са ња, мо же се за кљу чи ти да то ни је био про фе си о нал ни ка ме но ре зац ко ји је уче ство вао у ва ја њу ка ме них укра са ју жног пор та ла, да је кле сао де сном ру ком на већ угра ђе ном бло ку, у вре ме град ње Бо го ро ди чи­не цр кве... и прет по ста ви ти да је то мо рао би ти не ко ко ме ни је би ла по треб на ни чи ја до зво ла (ве ли ко до­стој ник), не ко ко је ви део све та (хо до ча сник), мно ге цр кве и на њи ма сун ча не ча сов ни ке.

Док по ку ша ва мо од го нет ну ти ко је мо гао би ти тај „не ко“, пр ви срп ски ча сов ни чар, при се ћа мо се да је пр ви ме ха нич ки ча сов ник у Мо скви на пра вио 1404. го ди не срп ски мо нах Ла зар ко ји је до шао из ма на сти ра Хи лан да ра, да се у Хи лан дар ском ти­пи ку пр ви пут по ми ње реч „час“ у сми слу ег закт­не је ди ни це за ме ре ње вре ме на у окви ру да на, и да је ис пред ула за у ар са ну хи лан дар ског утвр ђе ња Хру си ја (ста рог ма на сти ра Све тог Ва си ли ја) от кри­вен ста ри сун ча ни ча сов ник „сту де нич ког“ ти па. Хи лан дар – Хи лан дар ски ти пик – Хру си ја – Сту­де ни ца – хо до ча сник – ве ли ко до стој ник – сун ча ни ча сов ник, сви ти на зи ви и пој мо ви асо ци ра ју са мо на јед ног чо ве ка, Све тог Са ву.

Све ти Са ва је сти гао је из Хи лан да ра у Сту де ни­цу 1207. го ди не, над гле дао и лич но уче ство вао у осли ка ва њу Бо го ро ди чи не цр кве. Јед ном при ли ком, за ми шља мо га, за гле дао се у ју жни пор тал, од про­то мај сто ра узео ше стар, ле њир и пи саљ ку, че кић и дле то, по пео се на већ по ста вље ну ске лу, ис цр тао и укле сао ча сов ну ска лу, и на кра ју из ме ђу два гор ња бло ка по ста вио во до рав ну шип ку... и та ко је на стао сун ча ни ча сов ник Бо го ро ди чи не цр кве, нај ста ри ји са чу ва ни срп ски и ју жно сло вен ски ча сов ник.

На пу шта ју ћи ма на стир Сту де ни цу, сва ки по се­ти лац се вра ћа бо љи не го што је био при до ла ску, но се ћи ужур ба ном све ту по ру ку ко ју му је без ре чи са оп штио сун ча ни ча сов ник Бо го ро ди чи не цр кве – „Вре ме на има, Бог га је ство рио до вољ но.“

Проф. др Милутин Та дић

Сун ча ни ча сов ник

Бо го ро ди чи не цр кве ма на сти ра

Сту де ни це– нај ста ри ји са чу ва ни

срп ски и ју жно сло вен ски ча сов ник –

Све ти Са ва, Жи ти је Све то га Си ме о на; На род ни му зеј у Пра гу, ру ко пис IX H 8 (Š 10), ли сто ви 116а–117а (је зич ка ва ри јан та по Л. Мир ко ви ћу – Д. Бог да но ви ћу)

Пре по доб ни Те о дор Сту дит, „Κατήχησις Νς΄“, Μικρὰ κατήχησις, стр. 153–154 (при ре дио Ни ко­дим Скре тас пре ма ста ро грч ком из да њу у: The­o do ri Stu di tis Pra e po si ti Par va ca tec he sis, Pa ri si is.)

1

(Све ти Са ва)

Ум наш, да кле, не ка бу де на не бе си ма у гле да њу на кра со­те рај ске, на оби те љи веч не, на ан ђе о ске хо ро ве, на онај жи вот,

1

(Пре по доб ни Те о дор Сту дит)

Да кле, ум наш тре ба да је об у зет Бо гом, не бе ским при зо­ри ма, кра со том ра ја, веч ним ста но ви ма, ан ђе о ским ве се­љем и оно стра ним жи во том,

2(Све ти Са ва)

где ли су ка ко ли су ду ше пра вед ни ка или гре шни ка;2

(Пре по доб ни Те о дор Сту дит)

где ни ка да ни су би ле ду ше са да шњих пра вед ни ка и гре шни ка.

3(Све ти Са ва)

ка ко ли ће се ја ви ти ве ли ки Бог и Спас наш Исус Хри стос,3

(Пре по доб ни Те о дор Сту дит)

[Наш ум, да ље, тре ба да је об у зет тиме] ка кво ће би ти ја­вља ње Ве ли ког Бо га и Спа си те ља на шег Ису са Хри ста,

4

(Све ти Са ва)

пре ма оној про све ће ној ре чи: „Не бе са ће про ћи са ху ком, ва зду си спа ље ни ће се раз ру ши ти, зе мља и што је | на њој и де ла би ће са же же ни!“ (2 Пе тр. 3, 10)

4

(Пре по доб ни Те о дор Сту дит)

у ко ме ће, по све ште ној ре чи, „не бе са са ху ком про ћи, а сти хи је ће се ужа ре не рас па сти и зе мља и де ла што су на њој из го ре ће“ (2 Пе тр. 3, 10);

5

(Све ти Са ва)

Ка кво ли ће ту сва ка ду ша са вр сно те ло до би ти?Ка кво ли ће би ти збо ри ште то мно штво љу ди од Ада ма, до кра ја све та?Ка кво ли ће би ти Хри сто во стра шно и од сун ца све тли је ли це?

5

(Пре по доб ни Те о дор Сту дит)

те ка ко ће сва ка ду ша по но во узе ти се би од го ва ра ју ће те­ло, ка кво ће би ти са бра ње не бро је них љу ди од Ада ма до скон ча ња ве ка, ка кав ће би ти из глед стра шног и ја чег од сун че вог сви та ња Хри сто вог ли ца,

6

(Све ти Са ва)

Ка кав ли ће мо глас ње гов чу ти, да ли пра вед ни ци ма ко­је при ма у цар ство не бе ско или гре шни ци ма ко је ша ље у веч ну му ку?

6

(Пре по доб ни Те о дор Сту дит)

ка кав ће мо глас Ње гов чу ти; нај зад, [какво ће бити] на­ста ње ње (или пла та) пра вед них | при мље них у Цар ство Не бе ско и гре шни ка ба че них у веч не му ке.

7(Све ти Са ва)

Ово тре ба, љу бље на бра ћо мо ја, да бри не мо и по ми шља­мо, у овом да жи ви мо,

7(Пре по доб ни Те о дор Сту дит)

Ето, о че му нам је уме сно да бри не мо и раз ми шља мо,

8(Све ти Са ва)

јер смо ван све та, јер жи вот на | не бе си ма има мо (Фил. 3, 20),8

(Пре по доб ни Те о дор Сту дит)

али су прот ста вље ни пре ма спољ њем све ту, има ју ћи отаџ­би ну на Не бе си ма и не ма ју ћи ни шта за јед нич ко са они ма ко ји по те лу жи ве;

9(Све ти Са ва)

овај жи вот у ми ру про во де ћи, на ду има ју ћи да ће мо у Хри сту Го спо ду на шем сте ћи на ду веч них до ба ра,

9

(Пре по доб ни Те о дор Сту дит)

у то ме се са сто ји [стицање] пра ве по бо жно сти, су за и про­све ће ња, да ов да шњи жи вот мир но про ве де мо, има ју ћи на ду да ће мо до сти ћи бу ду ћа веч на до бра, у Ису су Хри сту Го спо ду на шем,

10

(Све ти Са ва)

за ступ ни штвом пре све те Вла ди чи це на ше Бо го ро ди це и До бро твор ке, и мо ли тва ма пре по доб но га и бла же но га оца на ше га и кти то ра го спо ди на Си ме о на.

10(Пре по доб ни Те о дор Сту дит)

ко ме [припада] сла ва и Цар ство (или власт), са Оцем и Све тим Ду хом, са да и увек и у све ве ко ве. Амин.

и ја сно из ло же ње мо на шке иде о­ло ги је жи во та у Сту де ни ци.

3) У на ред ним де це ни ја ма, игу­ман Са ва из ла зи из окви ра сту де­нич ког брат ства и по ста је Ар хи е­пи скоп са се ди штем у Жи чи. Бог га је по том про сла вио као све­тог а на род као рав но а по стол ног про све ти те ља. Због ње го вог зна­ча ја за ду хов ност и кул ту ру срп­ског на ро да ве о ма је ва жно про­у ча ва ње ње го вог дéла без об зи ра на то ко ме је оно пр во бит но би ло на ме ње но. Ово ва жи и за Жи ти­је Све то га Си ме о на. Да ни је би ло овог „ши рег ин те ре со ва ња“, мо­

жда ово из у зет но вред но де ло не би уоп ште би ло са чу ва но већ би стра да ло де ле ћи суд би ну на шег на ро да. За хва љу ју ћи на уч ном про у ча ва њу, кон крет но – Па влу Јо си фу Ша фа ри ку, са чу ва но је у јед ном је ди ном пре пи су из 1619. го ди не, ко ји је хи лан дар ски мо­нах Авер ки је са чи нио у Гор њој ис по сни ци ма на сти ра Сту де ни це.

* * *

Ов де до но си мо по у ке Све­тог Са ве мо на си ма ма на сти ра

Сту де ни це (пи са не 1206/7) и Пре по доб ног Те о до ра Сту ди та (пи са не око че ти ри ве ка ра ни­је) ње го вим мо на си ма. Тек сто­ве смо по де ли ли на па су се ра ди лак шег упо ре ђи ва ња.

По у ке Све то га Са ве – де таљ пре пи са из сту де нич ке ис по сни це

Сли ке: (1) Ју жни пор тал Бо го ро ди чи не цр кве (стре ли цом је озна че но ме сто сун ча ног ча сов ни­ка); (2) сун ча ни ча сов ник; (3) ре кон струк ци ја ко ја

се чу ва у Му зе ју на у ке и тех ни ке и Бе о гра ду (фо то: М. Та дић).