SPREČAVANJE ROJENJA PČELA

Pitanje staro najvjerovatnije od samog početka pčelarenja tj od kada je prvi čovjek

odlučio donijeti roj iz prirode u svoju blizinu i nikada neće biti potpuno odgonetnuto bez

obzira šta mi mislili da znamo o pčelama  . Jedne godine imamo uspjeha čak i sa

manjim radom dok kod sljedeće moramo duplo više napora uložiti da bi društvo održali

u radnom raspoloženju ali ponekad ni to ne daje efekta već moramo društvo umjetno

izrojiti, bolje i to nego da čekamo da se samo izroji i možda nam roj pobjegne jer nismo

tu da dežuramo non-stop Ono što znamo "otprilike" zašto se pčele roje je sljedeće:

1. Nezaposlenost mladih pčela u plodištu,

2. Nedostatak slobodnih ćelija matici za zalijeganje,

3. Malen prostor prvenstveno plodišta a i medišta takođe utiče na povećanu pojavu

rojevog nagona, košnice male zapremine, nukleusi, oplodnjaci i td,

4. Veće zalihe starog meda koji je ostao od prošle godine u plodištu,

5. Povećan unos polena i velike zalihe istog (nekoliko okvira LR mjere)

6. Staro saće,

7. Stara matica, iako je ovo diskutabilno (barem za mene)...

8. Stimulativna prihrana u proljeće radi razvoja zajednice kao i još neki razlozi ... i

9. Po nekim mojim zapažanjima čak i debljina satonoše okvira ima uticaja jer

direktno utiče na prelaz matice u drugi nastavak i nerijetko se pčele zaroje i izroje iako

je donji nastavak poluprazan   jer matica jednostavno neće preko deblje satonoše da

siđe u donji nastavak bez obzira koliko mi njoj "govorili" da je tu satonošu izmislio "neko"

prije 100 pa i više godina, te da je koriste svi u kraju pčelari i da je ta debljina satonoše

idealna za njih (za pčele) ali 'one' imaju neke svoje mjere i pravila ponašanja!

Ako znamo šta dovodi do rojevog nagona onda se trebamo truditi da to ispravimo koliko

možemo i naš rad na tome počinje već polovinom marta tj od prvog proljetnog pregleda

pa sve do druge polovice juna kada nagon za rojenje drastično opada barem na ovim

našim terenima u BiH.1. Kako zaposliti mlade pčele:

Dodavanjem satnih osnova, početi u drugoj polovici marta a u zavisnosti od

snage društva i vremenskih prilika od 1 do 2 satne osnove. One se dodaju između

zadnjih okvira sa leglom i polena tj meda. Mogu se jačim društvima dodati i između

okvira sa leglom, međutim, tu je vrlo važna iskusna procjena pčelara o snazi tog društva

jer time možemo jako usporiti razvoj pčelinje zajednice posebno ako još u tom periodu

dodatno zahladni što nije česta pojava (ovo obazrivo raditi u ovom periodu)!

Okvire sa što više zatvorenog legla stavljati do kraja legla, obično uz okvire sa

peludom a okvire sa manje legla i to mogućnosti otvorenog na kojima se nalazi malo

više meda stavljati u sredinu. Sa ovim postižemo to da pčele sada oslobađaju matici

ćelije i vrše još dodatnu stimulaciju za društvo ( međutim, ovo može biti

kontraproduktivno ako je neka paša u toku jer ćemo time još brže blokirati maticu i

ubrzati rojenje). Sama manipulacija nije opasna što se tiče promjenjivih vremenskih

prilika jer je ipak otvoreno leglo sada u centru gnijezda gdje je povoljnija klima dok je

zatvoreno leglo ipak malo otpornije i može opstati i na kraju legla.

Dodajući prazne nastavke od izvrcanog meda iznad plodišta u kojima ima

pomalo ostataka od meda i polena (naravno kada vremenske prilike to dopuste a to je u

drugoj polovici aprila kada proširujemo društva). Tada dio pčela iz plodišta prelazi u

gornji nastavak i popravlja oštećeno saće, čisti ćelije sa medom tako što ga prenosi dole

u plodište ali jednostavno smo i tako jedan dio pčela uposlili.

Izrezivanjem trutovskog saća (organska borba protiv varoe), ja je lično

primjenjujem na pčelinjaku iako mi je često puta žao što moram isjecati trutovsko leglo

ali veliko trutovsko leglo i povećan broj trutova su sigurno veliki poticaj pčelama na

rojenje. Isjecanjem trutovskog saća stvaramo dodatni prostor u plodištu koje mlade

pčele počinju ponovo da izgrađuju i tada za neko određeno vrijeme (oko sedam do

deset dana) neće pomišljati na rojidbu iako ni to nije dugotrajna metoda. Saće koje smo

isjekli OBAVEZNO što prije pretapamo i tako dobijamo čist, žuti vosak koji je

neprocjenjiv u pčelarstvu. Moj savjet je NIKAKO ga nemojte mijenjati za satne osnove

jer je neprocjenjiv posebno kada Vi znate šta je sa tim voskom i da u njemu nema

nikakvih otrova koji se nalaze ponajviše u kupovnim satnim osnovama što većina

pčelara nažalost upotrebljava a koji su preduslov za zdrave i jake produktivne pčelinje

zajednice, otporne na mnoge bolesti kojima pogoduje nezdravo saće puno hemikalija,

amitraza, fluvalinata i ostalih otrova.

2. Nedostatak slobodnih ćelija matica za zalijeganje!

Ako se dogodi da pčele maticu u plodištu izblokiraju medom i to stanje potraje

više dana (desetak) gotovo je sigurno da ćemo dobiti društvo koje je ušlo u rojevi

nagon. Blokiranje matice medom ili sirupom ili polenom (nije bitno čime), krajnji rezultat

je roj na grani. Da bi to izbjegli moramo povremeno pregledati plodište i ukoliko vidimo

da matica nema slobodnih ćelija za zalijeganje trebamo joj to omogućiti. Kako to uraditi?

Ukoliko imamo rezervnih okvira sa izgrađenim saćem iz medišta jednostavno dodamo

takve okvire u plodište (jedan do dva) a izvadimo staro saće koje je za pretapanje i

ukoliko u njemu ima meda jednostavno ga isječemo nožem i stavimo u zbjeg da pčele

to saće očiste koje ćemo kasnije pretopiti.

Ako okviri nisu za pretapanje a imaju dobre vijence meda ili polena možemo ih

dodati slabijim zajednicama na pčelinjaku a od njih oduzeti koji bolji slobodni okvir.

Ako ni toga nemamo onda možemo oduzete okvire u kojima se nalazi med,

izvrcati i ostaviti za izradu pogača kada ih budemo radili a izvrcane okvire dodati matici

na zalijeganje. Slobodni prostor matici možemo omogućiti i tako što oduzimamo okvire

sa zatvorenim leglom sa pčelama na njima i dižemo iznad matične rešetke (moramo

dobro provjeriti da i maticu ne prenesemo u medište) a dole spuštamo prazne okvire iz

medišta (ovo se zove prevješavanje i dosta česta je praksa kod pčelara jer je jedna od

najboljih metoda borbe protiv rojevog nagona). Mana je što moramo gledati da ne

prenesemo maticu i što oduzima malo više vremena zbog toga!

3.  Malen prostor prvenstveno plodišta a i medišta takođe utiče na povećanu pojavu rojevog nagona!

Košnice male zapremine kojih u novije vrijeme ima sve više i koje imaju vrlo

simpatične nazive kao "Male košnice za visoke prinose" su dobre ali za povećanje

pčelinjaka ako želimo što više prirodnih rojeva dok je rad sa njima vrlo zahtjevan

posebno ako nemate dosta slobodnog vremena da se posvetite njima, potrebno je

dobro razmisliti da li i započeti pčelariti sa istima. Da se odmah razumijemo, ja nemam

ništa ni protiv nijedne košnice ali imam neka svoja "iskustva" koja su sa nekim

košnicama bila bolja a sa nekim lošija, ali u principu, izreka: "Da nema loše košnice već

lošeg pčelara" je apsolutno istinita i čitavo vrijeme svog pčelarenja pokušavam da

napravim neku kombinaciju za pčelarenje pa i izradu vlastite košnice ili makar doradu

postojeće iako je na svijetu možda i previše košnica??? Međutim, da je pronađena

savršena košnica koja odgovara svim rasama pčela i uslovima pčelarenja tj.

podnebljima, nije niti me iko može ubijediti u to! Da se vratimo na temu:

Ako imamo košnice male zapremine pri tome ograničenog prostora tj da se ne

mogu proširivati kao što su trnke, pološke, daščare ili sl. zasigurno će te imati pune ruke

posla da održite pčelinju zajednicu u radnom raspoloženju i da se ista ne izroji,

međutim, ako to nije slučaj onda se može pčelar malo uspješnije nositi sa problemom

rojenja zajednica. U ovom slučaju borba protiv rojenja je ako su trnke ili daščare u

pitanju izrezivanje komada saća dugim zakrivljenim nožem, isjecanje trutovskog legla ili

krajnje nehuman zadnji način isjecanje i dijela radiličkog saća, što je zadnja opcija.

Ako imamo male košnice koje se mogu proširivati tj nastvaljače, onda u tom

slučaju one obično imaju 2, 3 pa i 4 nastavka za plodište a isto toliko i za medište pa

dobijamo košnice koje su visine gotovo kao i čovjek i ako želimo spriječavati rojenje u

njima onda to postižemo proširenjem plodišta kompletnim nastavcima i kada trebamo

pronaći maticu onda tek otkrijemo da smo nadrljali kada treba pregledati u jednoj

košnici u plodištu od 30 do 40 malenih okvira ali i to ima svoje draži, zar ne?4.  Poveće zalihe starog meda u plodištu!

U slučaju da imamo veće količine zatvorenog meda posebno ako je od prošle godine i

ako ga ostavimo u toku aprila i maja u plodištu, zasigurno ćemo društvu ubrzati rojenje

ako ga ne izvadimo na vrijeme  iz plodišta ili ne manipulišemo sa njim. Da bi to spriječili

možemo te okvire otklapati i dodavati do okvira sa leglom i na taj način stimulisati

društvo na odgajanje dodatnog legla, zapošljavati mladu pčelu da čisti taj med i da ga

prenosi na krajnje okvire i tako držati radno raspoloženje pčelinje zajednice.5.  Povećan unos polena i velike zalihe istog (nekoliko okvira LR mjere)

Ako imamo veliki unos polena koji traje više dana a ne oduzimamo ga na bilo koji način

od pčela (vađenje peludnih - polenovih okvira ili skupljačima polena), zasigurno će i taj

polen ubrzati rojenje pčelinje zajednice samim time što se za skladištenje polena koriste

ćelije koje su slobodne a to su obično prvi okviri uz leglo i samim time matici se

onemogućava normalno zalijeganje i krajnji produkt toga je povlačenje matičnjaka i

težnja pčelinje zajednice za novim prostorom tj domom.6. Staro saće

To je takođe jedan od faktora koji u nekoj manjoj mjeri utiče na rojenje. U praksi je

potvrđeno da se pčele teže i rjeđe roje sa satnih osnova koje su svjetlije boje tj onih

košnica u kojima je mlado ili mlađe saće iako to nije pravilo. Jedino pravilo kod pčela je

da "nema pravila", zato sam u naslovu ovoga teksta stavio i pomalo smiješnu riječ

"Otprilike" iako je baš upravo tako. 7. Stara matica

Takođe na rojenje utiče i starost matice mada po mojim iskustvima ako matici

obezbjedimo dovoljno slobodnog prostora a pčele držimo u radnom raspoloženju

rojivost starijih matica ne dolazi naročito do nekog izražaja iako je činjenica da u sličnim

uslovima u kojima rade i borave dvije pčelinje zajednice da će se prije zarojiti starija

matica iako su im isti uslovi, tj gužva u plodištu, veće količine meda i polena i td.

8. Stimulativna prihrana u proljeće radi razvoja zajednice kao i još neki razlozi ... i

Stimulativna prihrana u proljeće koja se provodi u našim krajevima negdje od polovice

marta do polovice aprila i to naročito ako se dopunjuju i minimalne zalihe pa se daje u

većim obrocima pčelinjim zajednicama, takođe može dovesti pčele u rojidbeno

raspoloženje i to upravo pred sam početak bagremove paše a to je negdje početkom

maja tj krajem prve sedmice u maju. Da bi to izbjegli pčelama ne treba davati stimulaciju

ako prije toga nismo izvadili po koji okvir sa zatvorenim "medom" (ostaviti količinu od

barem 5-7 kg meda) od jesenske prihrane koji sada u ovom periodu smeta i pčelama

daje pogrešnu informaciju tj da je društvo u izobilju i samim time ih potiče na rojenje

posebno ako u tom periodu težimo da dobijemo što više pčele za bagremovu pašu i

prihranjujemo. Da bi se to umanjilo, taj poticaj na rojenje moramo kako sam maloprije

spomenuo izvaditi po koji okvir sa zatvorenim medom a dodati po jednu ili dvije satne

osnove ili jednu satnu i jedan okvir sa izgrađenim saćem matici na zalijeganje i time ih

držimo u radnom raspoloženju sa nekim optimalnim zalihama meda i polena. 9. Debljina satonoše !???

Postoje još neki faktori koji zasigurno imaju manji ili veći uticaj na pčelinju zajednicu tj

da izazivaju ili umanjuju eventualno rojenje. Jedan od takvih faktora je po mojim

saznanjima kako sam gore rekao i debljina satonoše. Mnogi pčelari su skloni

pretjerivanju u mnogo čemu, počev od predimenzionisanja debljine košnice,

utopljavanja ili rashlađivanja iste, postavljanje ventilacija na svim mogućim i nemogućim

mjestima, pravljenja poletaljki čak do zemlje (kao da su pčele invalidi  a ne

organizovana zajednica insekata od koje bi mogli svi da učimo) pa do debljine satonoše

koja je obično projektovana za mnogo veće količine da može izdržati od onih koji su u

normalnim uslovima u košnici, tj čak i kada su puni meda od gornje do donje letvice

(mislim prvenstveno na LR satonoše). U dosta slučajeva matica neće da pređe preko

visoke satonoše a ni pčele neće da oslobađaju matici ćelije za zalijeganje i sasvim

normalno i pored dva nastavka LR mjere pčele se skoncentrišu u jedan i pored nas se

izroje iako mi znamo da smo im dodali drugi prazan nastavak. Doduše, mi možemo

umanjiti taj problem prevješavanjem okvira sa leglom iz jednog u drugi nastavak i dosta

često je to jedino rješenje jer jednostavno dodavanje nastavaka jednog na drugi nema

efekta a dijelom se to moglo umanjiti zasigurno da se proizvođači okvira ne drže slijepo

nekih dimenzija tj standarda košnice koji  su postavljeni prije 100 i više godina    

Živčić Hajrudin - Živinice

PRIRODNO ROJENJE - UZROCI I SUZBIJANJE POJAVE 14:09      Ako hoćemo da, u najkraćem, iskažemo suštinu života pčelinjeg društva, onda se može reći da se on svodi na ubrzani prolećni razvoj, čiji cilj je maksimalno jačanje zajednice, kako bi ona što bolje iskoristila izdašne rane medonosno-polenonosne biljke, radi gomilanja velikih rezervi hrane. Time se stvaraju i uslovi za rojenje, već u početku aktivne sezone, čime je novom društvu obezbeđeno dovoljno vremena za izgradnju staništa, dalji razvoj i obezbeđenje dovoljne rezerve hrane za nastupajući bespašno-zimski period.      Drugim rečima, suština života pčelinje zajednice, kao i svih drugih živih stvorenja, svodi se na stalnu borbu za opstanak, što podrazumeva i težnju za razmnožavanjem. Prema tome, pojava nagona za rojenje jedna je od prirodnih osobina pčela, zahvaljujući kojoj su se kao vrsta održale.      Međutim, savremeno pčelarenje i prirodno rojenje nikako ne idu zajedno. Možda je i najveće umeće, kada je u pitanju praktično pčelarenje, kako raznim postupcima uticati na formiranje jakih pčelinjih zajednica, već za rane izdašne paše, i u takvoj formi ih održavati sve vreme aktivne sezone. Pri tome treba eliminisati mogućnost pojave rojevog nagona, sa ciljem da se u društvima neprekidno održava dobro radno raspoloženje, kako bi ona sakupila maksimalne količine viškova meda „namenjenog“ pčelaru za uloženi trud.

Uzroci pojave nagona za rojenje      Za postizanje pomenutog cilja, veoma je važno da pčelari što bolje upoznaju uzroke pojave nagona za rojenje, kako bi mogli uspešno da sprečavaju da do njega dođe. Pravilo, da svakoj pojavi prethodi uzrok, svakako važi i za pojavu nagona za rojenje kod pčela.      Jedan od osnovnih uzroka pojave nagona za rojenje je stvaranje velike nesrazmere između broja mladih pčela i broja ćelija sa mladim larvama koje one treba da hrane. Do ovoga dolazi zbog bujanja snage društva u vreme razvoja, jer se mnogo više pčela izvodi nego što prirodno uginjava. U to vreme cvetaju i medonosne biljke izdašne nektarom i polenom pa kod pčela preovladava instikt za gomilanjem velikih količina hrane na račun razvoja legla. Zbog toga dolazi do blokade raspoloživog prostora u košnici unetim nektarom i polenom. U ćelije iz kojih se izvodi leglo, pčele pre „ugrabe“ da smeste uneti nektar ili polen nego što matica stigne da ih ponovo zaleže, sl. 1. Na taj način naglo se smanjuju novozaležene površine, pa dolazi do 

Sl. 1. Rojevi matičnjaci na plodišnom ramu blokiranom unetim nektarom

situacije da na jednu larvicu dolaze 2-6 pa i više mladih pčela, koje treba da ih hrane, umesto ranijeg stanja, kada je na jednu larvicu dolazila po jedna pčela, pa čak i manje. Ovim je stvorena situacija da u celom pčelinjem gnezdu praktično nema slobodnih ćelija. Sve je puno ili zauzeto medom, nektarom, polenom, zrelim leglom i starijim larvama. Najmanje ima ćelija sa jajima i mladim larvicama. Kada popune raspoloživi prostor hranom, oslabiće znatno radna aktivnost i pčela izletnica, jer sada ni za njih nema posla, pošto nemaju slobodnih ćelija za smeštaj novog nektara i polena. Pčele sada, ne samo da sve nemaju posla oko negovanja legla, gradnje saća, unosa i prerade hrane, već, pošto njihov broj i dalje raste, teško mogu i fizički da se smeste unutar košnice, pa počinju da se grupišu izvan, formirajući veliku „bradu“, sl. 2. Na ovo će dodatno uticati i prekomerna izloženost košnica suncu uz nedovoljnu mogućnost ventilacije.

Sl. 2. Nedovoljan prostor i loša ventilacija košnice, doprinose pojavi rojevog nagona

      Prenatrpanost pčela u košnici otežava normalno kretanje matice i pčela, koje sa njom dolaze u kontakt, pa je

time otežano prenošenje i razmena matičnog feromona (supstance) između jedinki unutar društva, što ima za direktnu posledicu pojavu prirodnog nagona za izgradnju matičnjaka, jer se pčele, u neku ruku, osećaju obezmatičene, Ako je u društvu stara matica, sl. 3, koja prirodno manjim intezitetom luči matičnu supstancu, do pojave matičnjaka će još brže doći. Ako, pri svemu ovome, matica ima genetski izražen nagon za rojenjem, koji ona prenosi na svoje potomstvo,onda se ceo problem još više komplikuje.

Sl. 3. Sjajna površina tela i iskrzana krila mogu biti znaci starosti matice

      Pojava dužeg kišnog perioda u vreme maksimalno razvijenih društava, onemogućava izletnicama napuštanje košnice i normalan rad, zbog čega im se život produžava, pa se pčelinja zajednica dodatno uvećava, stvarajući još veću teskobu.      Može se konstatovati da se nagon za rojenje ne izražava samo u zaleganju i negovanju matičnjaka. Pre bi se moglo reći da su matičnjaci posledica, a ne uzrok nagona za rojenje.      Pri već stvorenom nagonu, u pčelinjoj zajednici se postepeno obrazuje roj, novo društvo, koje će se, kada za to dođe trenutak, izdvojiti, odnosno odeliti od zajednice i sa starom maticom izletete iz dotadašnje košnice. Novo društvo se obrazuje od pčela radilica svih uzrasta, prvenstveno onih koje nisu mogle biti zaposlene u zajednici. Radilice novog društva miruju, dobro se hrane i pripremaju rezervu energije za početak rada u novom staništu.

Mere protiv pojave nagona za rojenjem      Pošto proučimo osnovne uzroke za pojavu rojevog nagona, treba da se trudimo da se u pčelinjim društvima ne stvore uslovi za njegovu pojavu.     Osnovno je da vodimo računa o blagovremenom proširivanju prostora u košnici, dodavanjem novih tela sa saćem, kako bi pčele i na vrhuncu svog razvoja, i pri maksimalnim unosima nektara i polena, imale dovoljno prostora za svoj smeštaj i odlaganje unete hrane, kao i za dalji razvoj legla. Još pre dostizanja vrhunca razvoja, košnicu treba proširiti, kako bi brojne pčele fizički mogle da se smeste unutra.     Da bismo sprečili blokadu plodišnog prostora unetim polenom i nektarom, kada naslutimo ovu opasnost, iz plodišta ćemo izvaditi 2 rama sa medom (po jedan krajnji), i umesto njih dodati 2 rama sa satnim osnovama, koje stavljamo, po jedan levo i desno, kao predposlednji. Time ćemo i mlade pčele zaposliti i na izgradnji saća, koje će izletnice puniti medom, odnosno polenom, a centralni deo plodišta će biti rasterećen i matici omogućeno polaganje jaja. Ovom prilikom ne treba ramove sa satnim osnovama stavljati u centar legla, jer bi ih pčele, zbog izobilja nektara i polena u prirodi, instiktivno napunile hranom, pre nego što bi matica uspela da ih zaleže. Time bi, i onako skučeni prostor legla, bio pregrađen, i matica bi se orijentisala samo na jednu stranu, pa bismo, već složenu situaciju, dodatno iskomplikovali.     Prethodno opisanu operaciju možemo, po potrebi, ponoviti posle nekoliko dana. Izvađene krajnje ramove sa medom čuvaćemo u magacinu. Oni će nam dobro doći kasnije, pri planskom formiranju rojeva.

Sl. 4. Blagovremeno proširivanje prostora u košnicamau mnogome ublažava mogućnost pojave rojevog nagona

      Za potrebe smeštanja viška meda blagovremeno ćemo dodavati medišna tela, sl. 4. Kada počne intenzivniji unos nektara ne smemo čekati da sav raspoloživi prostor medišta bude napunjen, već kada je 2/3 prvog medišnog

tela puno, treba ispod njega (iznad plodišta) dodati novo medišno telo sa praznim saćem. Ako dobra paša i dalje traje, pčele će brzo da dopunjavaju gornje medište i istovremeno da odlažu nektar u donje, novododato. Po potrebi, ne čekajući da donje medišno telo bude potpuno napunjeno, dodaćemo ispod njega novo. Moramo se truditi da uvek bude 1/3 praznog prostora u medišnom telu neposredno iznad plodišta.      Da bi se sprečilo pregrevanje unutrašnjosti košnice, zbog prekomernog izlaganja suncu, treba da se trudimo da ih uvek, kada je to moguće, postavljamo tako da se u najtoplijem delu dana nalaze u hladovini. Pri tome treba maksimalno proširiti leta, uklanjanjem regulatora, a ako je podnjača mrežasta izvući fioku. Ako koristimo krov-zbeg možemo ukloniti poklopne daske i omogućiti dodatnu ventilaciju kroz škrge krova. Kod košnica koje imaju Milerove ili slične hranilice, odnosno mogućnost ventilacije preko poklopnih dasaka, treba na odgovarajući način aktivirati ventilaciju.      Pčelari su najnemoćniji u sprečavanju pojave rojevog nagona kada je u pitanju duži kišni period. Međutim, ako su blagovremeno preduzimane prethodno opisane radnje, problem će biti znatno ublažen. U svakom slučaju treba, odmah po ukazivanju povoljne prilike, društva pregledati i, ako nije već kasno, preduzeti odgovarajuće mere.      Ono što pčelar sigurno može da učini, to je da redovnom zamenom matica predupredi pojavu rojevog nagona zbog prisustva stare matice. Uobičajeno je menjanje matica posle dve godine starosti. Međutim, zbog ovog razloga, najbolje je matice menjati svake godine. Time ćemo, uz ostale navedene radnje, znatno ublažiti mogućnost pojave rojevog nagona. Pri ovome, treba da koristimo matice koje nemaju genetski izražen nagon za rojenjem.      Pčelinja društva se retko roje kada je u njima prisutna matica koja ima manje od godinu dana starosti. Ako matice u zajednicama menjamo u avgustu, one će naredne godine, u sezoni rojenja, biti mlađe od godinu dana.      U nekim državama, sa toplom klimom, gde aktivna pčelarska sezona nikada ne prestaje, i gde se veoma intenzivno pčelari, sa velikim brojem seoba, pojedini pčelari menjaju matice u društvima dva puta godišnje u želji da onemoguće rojenje.      Dosta pouzdan metod eliminisanja mogućnosti pojave rojevog nagona predstavlja zamena starih matica zrelim matičnjacima. Pčelari ne mogu pod stalnom pažnjom držati proizvodna društva koja su odseljena na udaljenu pašu. Da bismo skoro sigurno isključili mogućnost pojave nagona za rojenjem kod tih društava, treba sinhronizovati poslove oko njihove seobe i dobijanja visokokvalitetnih matičnjaka. Početak uzgoja matičnjaka treba podesiti tako da oni budu zreli za dodavanje, nekoliko dana pošto društva odselimo na pašu.      Izjutra, trinaestog dana starosti matičnjaka, odlazimo kod odseljenih društava. Matičnjake odnosimo na ramu, na kome su i uzgajani, u nukleusu sa 2 rama punih pčela, naravno bez matice. Ram sa matičnjacima smeštamo između ramova sa pčelama u nukleusu, koji u ovom slučaju ima ulogu inkubatora, odnosno da održava odgovarajuću temperaturu matičnjacima.      Po dolasku na teren, u odseljenim društvima pronalazimo matice i uklanjamo ih. To je mukotrpan posao, ali se isplati. Po našem nahođenju, matice ćemo ili likvidirati ili one najkvalitetnije stavljati u kaveze sa hranom i pčelama pratiljama, pa ih čuvati u malim društvima kao rezervne. Na terenu moramo prenoćiti pa sutradan po podne obezmatičenim društvima dodati zrele matičnjake, koje smo poneli, sl. 5.

Sl. 5. Zamenom starih matica zrelim matičnjacima,dosta pouzdano eliminišemo mogućnost pojave rojevog nagona

      Ovom operacijom postižemo više efekata. Ako smo sve uradili kako treba, mogućnost pojave rojevog nagona je isključena, a ujedno smo izvršili i zamenu starih matica. Proteći će nekoliko dana bez polaganja novih jaja, dok se mlade matice ne oplode i pronesu. Kraći period u košnicama neće biti mladog legla koje pčele treba da hrane, a radni elan u prisustvu mlade kvalitetne matice je na vrhuncu, pa pošto nema ishrane legla, u tom periodu će znatno veći prinos meda da bude. Kratak period bez polaganja jaja neće se primetno odraziti na formu društava jer će mlade visokokvalitetne matice to nadoknaditi.      Primenom i ove metode ne možemo biti potpuno sigurni da se neko društvo neće rojiti. Jer, ako je u nekoj košnici započeo proces rojevog nagona, a mi to ne primetimo pri oduzimanju starih matica, on će se i nastaviti i roj izleteti sa prvoizvedenom maticom.      Pa i kada se desi da, pored svih preduzetih radnji i mera predostrožnosti, neko pčelinje društvo dobije nagon za rojenje i razroji se, pčelar ne treba da očajava već da se divi i uživa u veličanstvenom prirodnom događaju, čija su osnovna načela iznad ljudskog morala i koja u mnogome mogu da budu pouka ljudskom rodu.