:

EKOLOKI MENADMENT

Nastavnik MILOEVI dr MILORAD

LITERATURA

1. Nekovi, S. (2011): Ekoloki menadment, VP aak, aak.

2.Goluin, M.(2006): Ekomenadment, Fakultet za preduzetniki menadment, Novi Sad.

3. Jovanovi-Kolomejeva, L. (2002): Ekoloki menadment, Univerzitet Braa Kari Fakultet za menadment, Beograd.

4. Todi, D. (2003): Ekoloki menadment u uslovima globalizacije, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd.

U svetu je ve odavno shvaeno da je zatita ivotne sredine prvenstveno problem upraljanja ivotnom sredinom, pa su u duhu tog saznanja i formirani standardi ekolokog upravljanja bez kojih se danas teko moe realizovati i jedna valjana politika zatite. Taj sistemo buhvata organizacionu strukturu, odgovornosti, postupke i resurse za razvoj i sprovoenje politike zatite ivotne sredine. ZATO UIMO OVAJ PREDMET

Desetina hiljada godina na daleki predak i priroda iveli su u harmoniji savrenom skladu. Taj sklad se donekle naruava prelaskom na poljoprivrednu proizvodnju i pripitomljavanjem ivotinja.Sa pojavom prvih civilizacija problemi postaju sve vei. Vladari propisuju izvesna pravila o poumljavanju, korienju voda, regulisanju proplema otpada i sl.U starom veku je ve poela da se vodi briga o prirodnom okruenju, da bi sve to tokom nekoliko narednih vekova zamrlo.Sve do 18. veka priroda je uspevala da odoli nasrtajima oveka, a onda dolazi do znaajnih degradacija prirodnog okruenja.U 18. veku se javljaju prva nastojanja pojedinaca da se neto uini na planu zatite ivotne sredine.

Mi smo deo Zemlje, a Zemlja je deo nas. Mirisni cvetovi su nae sestre, jelen, konj, veliki orao, svi su oni naa braa. Kameni vrhovi, soni panjaci, toplina zivotinjskog i ljudskog tela; sve to spada u istu PORODICU. Deo pisma koji je indijanski poglavica Sietla uputio 1854 godine Franklinu Peri, predsedniku Sjedinjenih Americkih Drzava.

Tek posle Drugog svetskog rata poinje da se jae uju glasovi strunjaka i ljubitelja prirode koji ukazuju na alarmantne ekoloke probleme.Sedamdesetih godina XX veka prvi put se ekoloki problem podie na meunarodni nivo.Treina oveanstva nema nikakvo mesto za stanovanje. Taj problem je prisutan i u naoj zemlji - Srbija ima 900.000 beskunika.

Ve nekoliko godina unazad stiu alarmantna upozorenja zdravstvenih radnika o bolestima iji je glavni i jedini krivac zagaenje okruenja.

U novi milenijum uli smo sa ogromnim demografskim, energetskim i drugim problemima, dok priroda vie nije u stanju da prui mogunosti da se nagomilani problemi ree.

40% svetskog stanovnitva nema kvalitetnu vodu za pie a oko 26% zemalja nema dovoljno vode.Svakiesti ovek u svetu gladuje. 1. DEFINISANJE EKOLOKOG MENADMENTAIzraz ekoloki menadrnent (ili u skraenoj verziji ekomenadment) predstavlja jednu od savremenih formulacija koja se vrlo esto sree u upotrebi. Pod ekolokim menadmentom trebalo bi podrazumevati proces kojim se usmerava, planira, motivie, organizuje, koordinira i kontrolie privredna ili druga aktivnost u oblasti ekologije ili u vezi sa ekologijom. Ekoloki menadment (environmental managemeht) je onaj menadment ije aktivnosti imaju ili mogu da imaju uticaj na ivotnu sredinu.2. KORISTI OD EKOLOKOG MENADMENIA smanjenje trokova (utede), obezbedenje potovanja propisa i predvianje budueg razvoja propisa, smanjenje rizika po ivotnu sredinu, zadovoljavanje zahteva u lancu snabdevanja, unapreenje odnosa sa institucijama koje se staraju o donoenju i sprovoenju propisa, unapreenje javnog imida, poveanje trinih mogunosti, poveanje entuzijazma zaposlenih, itd.

Najee se navode sledee prednosti koje se primenom instrumenata ekolokog menadmenta ostvaruju:

Sam termin EKOLOGIJA je grkog porekla i predstavlja kovanicu iz dve rei: oikos, to znai dom, stanite i logos nauka.

3. DEFINISANJC EKOLOGIJEEkologija se usko moe definisati kao nauka o stanitu, tj. o ouvanju prirodnih odlika stanita ili prirodne sredine. Termin "ekologija" je prvi upotrebio poznati prirodnjak arls Darvin, a u dananjem obliku pominje ga nemaki zoolog Hekel jo 1866. godine.Ekologija se moe definisati kao nauku o meuzavisnosti svih ivih bia i fizike sredine.

OKRUENJEEKOLOGIJADEVIJACIJAIZUAVANJE LJUDSKE PRAKSEINSISTIRANJE NA PREVAZILAENJU DEVIJACIJA

OPTA ULOGA EKOLOGIJEEkologija, sa svoje strane, posmatra meusobne odnose u prirodi, dok ekomenadment omoguava smiljeno upravljanje procesima koji e biti u skladu sa ekoloki prihvatljivim stanjem.ODNOS IZMEU EKOLOGIJE I EKOMENADMENTA4. DEFINISANJE OSNOVNIH POJMOVA

Pojam bio-sfera, ima poreklo u reima bio - ivot i sfera - prostor, sredina. Biosfera je prostor u kome ive iva bia, a obuhvata zemljinu povrinu (deo litosfere, celu hidrosferu i nii deo atmosfere). Dakle, biosfera obuhvata sva iva bia u interakciji sa njihovim okruenjem. U savremenoj literaturi iz oblasti ekologije kao jedinica prouavanja pominje se i termin EKOSFERABIOSFERATEHNOSFERA

Uslovljena je ljudskim radom, umom, voljom i uticajem stvorena sredina.Ekosistem se moe definisati kao entitet jasno oznaen u vremenu i prostoru, sa svim organizmima koji ga ine, fizikim uslovima klime i tla, kao i meusobnim odnosima u njemu samom. 1. neogranska materija, koju ini tzv. neiva priroda (minerali, voda, vazduh);

2. organska materija, koja ulazi u sastav zemljita i koja ini najvei deo grae ivih bia;

3. klmatski faktori, koje ine temperatura i vlanost vazduha, atmosferski pritisak, strujanje vazduha, insolacija, stalne i povremene klimatske pojave;

4. iva bia, kao vii oblici ivota, koji podrazumevaju jedinke kojima je zajedniko sledee:

raaju se, rastu, razmnoavaju i umiru, energiju za ivot dobijaju iz hrane, reaguju na drai iz spoljanje sredine, i kreu se u prostoru.Osnovni elementi ekosistema su:OSNOVNI DELOVI EKOSISTEMABiotop (bio - ivot, topos - tle)Biocenoza (bio - ivot, ceno - zajednica)predstavlja ivotno stanite, koje je u odreenoj meri prostorno ogranieno i u kome vlada ista ili slina kombinacija ekolokih uslova, odnosno ivotnih faktora.predstavlja skup svih vrsta organizama na odreenom delu prostora, koji meusobno stupaju u odnose ishrane i zatite. Skup populacija razliitih vrsta koji ini biocenozu nije sluajan.

OSNOVNI PROCESI KOJI SE DEAVAJU U EKOSISTEMU odnosi ishrane, kruenje materije, proticanje energije i razvoj (evolucija) ekosistema.Prirodna sukcesijaAntropogena sukcesija

VRSTE EKOSISTEMAKRITERIJUMI PODELEVRSTE EKOSISTEMANASTANAKprirodni ekosistemi, i vetaki (antropogeni) ekosistemi. STANITEkopneni,vodeni, i peinski. VEGETACIJAumski, travni, i movarni. OVEKizvorni,delimino izmenjeni (npr. njive, nacionaini parkovi), i antropogeni (ljudska naselja).Kopneni ekosistem, gde spadaju svi ekosistemi kopna, osim zamovarenih.

Zamovareni ekosistem kao i granina podruja kopna i vode .

Akvatini, vodeni ekosistemi: potoci, reke, jezera, mora, okeani.

Antropogeni, nastali dejstvom oveka radi zadovoljenja njegovih potreba.

Kombinacijom svih navedenih kriterijuma dolo se do opte prihvaene podele ekosistema na:S ASPEKTA NAUKE O MENADMENTU, OSNOVNI ELEMENTI (INIOCI) EKOSISTEMA SU: voda, vazduh, zemljite, biljni svet, zivotinjski svet, i ljudi i meduljudski odnosi.

Pod HIDROSFEROM podrazumeva se voda koja se nalazi na zemlji i u zemljitu u obliku mora, okeana, jezera, reka, movara, gleera i podzemmh voda. Vodeni eko sistemi su najrasprostranjeniji, jer obuhvataju neto vie od 70% celokupne povrine planete.

MORSKA VODA 98,8 %SLATKA VODA 1,2%

ATMOSFERA je gasovit omota oko Zemlje koji dopire do oko 3. 000 km. U globalu atmosfera do 100 km sadri u odreenoj srazmeri azot, kiseonik, argon i ostale gasove.

PODELA ATMOSFEREtemperatura vazduha na Zemlji iznosi proseno 14 stepeni celzijusovih, a varira u zavisnosti od geografske irine, nadmorske visine, godinjeg doba; vazduni pritisak predstavlja pritisak vazduha na povrinu Zemlje i iznosi proseno od 990 do 1100 milibara; vlanost vazduha predstavlja onu koliinu vlage koju moe da resorbuje vazduh pod datim uslovima (od 30 do 95 %);strujanje vazduha podrazumeva pokretanje manjih iii veih koliina vazdunih masa (vetrovi); apsorpcija i refleksija sunevih zraka se vri u pojedinim slojevima atmosfere, ime se temperatura na planeti odrava konstantnom.

Karakteristike atmosfere su sledee:

Pritisak (mb)TEMPERATURA I PRITISAK U ATMOSFERI

Raspodela temperature po visini LITOSFERA obuhvata povrinu zemljine kore. Zemljina kora je tanak sloj ohlaenog materijala i sastoji se od zemlje i stena koje se nalaze na dubini i do 40 km.Znaaj zemljita ogleda se, pre svega, u tome to na i u zemljitu uslove za ivot pronalaze mnogobroja bia. Zemljite je svojevrsna poetna karika u lancu ishrane u prirodi. Zemljite prua prostor za ivot ljudima i omoguava proizvodnju hrane.

BIOSFERA

Biosfera je prostor Zemlje u kojem ive iva bia (biljke,ivotinje i ovek). Ona predstavlje jedinstven i celovit sistem planete. U biosferu spadaju: atmosfera (deo biosfere u kojem jo uvek moemo nai neke oblike mikroorganizama), litosfera (rastresit ili kamenit deo Zemljine povrine) i hidrosfera (podrazumeva vodu koja se nalazi na povrini Zemlji i u zemljitu).IZVOR ZAGADENJAUDEO1.Transport42%2.Sagorevanje goriva21 %3.Industrijski procesi14%4.umski poari8%5.Odlaganje vrstog otpada5%6.Ostalo10%UKUPNO100 %IZVORI ZAGAENJA EKOSISTEMAOdrivi razvoj znai razvoj, koji zadovoljava dananje potrebe, a da pri tome ne ugroava mogunosti sledeih generacija u zadovoljavanju njihovih potreba.ODRIVI RAZVOJ

ODRIVI RAZVOJ