4. Ekosistemski Pristup Upravljanja Zivotnom Sredinom

7/26/2019 4. Ekosistemski Pristup Upravljanja Zivotnom Sredinom

1/21

1

MENADMENTIVOTNESREDINE

DOC. DR MIRJANA BARTULA

Beograd, 2015


2/21

2

Ekosistemski pristup nova paradigma upravljanja ivotnom sredinom

Ekosistemski pristup u ribarstvu

Fundamentalni principi ekosistemskog pristupa

Deklaracije i Konvencije kao legalni okvirza primenu ekosistemskog pristupa

Veza izmeu uea javnosti i ekosistemskog pristupa uupravljanju ivotnom sredinom

Foto:KamenaGora

Autor:DraganBosni

POGLAVLJE3

Ekosistemskipristupupravljanjuivotnom

sredinom


3/21

3

3.1.EKOSISTEMSKIPRISTUPNOVAPARADIGMAUPRAVLJANJAIVOTNOMSREDINOM

Ekosistemski pristup predstavlja novi metodoloki okvir za upravljanje ivotnom sredinom

integralnog karaktera, ne samo zato to je podruje njegovog delovanja ekosistem kaostrukturna i funkcionalna celina, ve zato to oveka sa svim njegovim aktivnostima tretira kaoneodvojivi deo ekosistema.

Za ekosistemski pristup se moe rei da je nova paradigma koja se od antropocentrizma

pomerila ka ekocentrizmu, i koja u svom metodolokom pristupu ima jednak tretman za svekomponente ekosistema.

Ne postoji jednistvena i univerzalno prihvaena definicijaekosistemskog pristupa upravljanju ivotnom sredinom.

Ovaj nain upravljanja moe biti definisan kao:

.paljivoiveto

kori

enje

ekolokih,

ekonomskih

isocijalnih

principa u upravljanju ekosistemima sa ciljem odravanja

integritetaekosistema,eljenihuslova,prozvoda,vrednostiili

uslugaudugomvremenskomperiod(Overbay1992).

strategijailiplanzaupravljanjeekosistemimaukoristsvih

organizama, nasuprot planovima za upravljanje

pojedinanim vrstama (Forest Ecosystem Management

AssessmentTeam,1993).

...optimalna integracija drutvenih vrednost i oekivanja,

ekolokihpotencijalaiekonomskihitehnolokihrazmatranja

(EastsideForestHealthAssessmentTeam,1993).sistemupravljanjaresursimakoncipirantakodaodravaili

unapreuje zdravje ekosistema i njihovu produktivnost, uz

istovremeno ouvanje vrednosti kojezadovoljavajupotrebe

oveka u okvirima prihvatljivog socijalnog, biolokog i

ekonomskog rizika (American Forest & Paper Association

ForestResourcesBoard,1993).

zatita ili revitalizacija funkcije, strukture i kompozicije

vrsta nekog ekosistema, uz istovremeno obezbeivanje

odrivog ekonomskog korienja (Fish and Wildlife Service,

1994).

Aldo Leopold je demonstrirao principe ekosistemskog pristupa pre vie od 70 godina kada jerazvio koncept etike zemlje, govorei da ljudi treba da vode rauna o zemlji kao celovitom

organizmu drei sve njegove komponente u dobrom stanju (Salwasser 1994; Czech 1995;

Knight1995). Leopold je zapravo indirektno sugerisao da moramo da odravamo diverzitet iproduktivnost ekosistema uz istovremeno zadovoljenje svih potreba oveka.

Precizna, univerzalno prihvaena definicija ekosistemskog pristupa ne postoji, delom zbog toga

to to zavisi od pogleda i shvatanja onoga koji formulie definiciju, osim toga ovaj metodolokiokvir se jo uvek razvija i ukljuuje niz razliitih aktera (naunike, donosioce odluka, graane i

SRPZasavica

Foto:MarkoCvi anovi


4/21

4

ostale zainteresovanestrane). Oni koji se profesionalno bave upravljanjem ivotne sredine mogu

ekosistem da posmatraju kao fabriku u kojoj treba unaprediti krajnje prozvode, uz istovremeno

smanje trokova. Meutim, za razliku od fabrike, ekosistem daje i neke sporedne proizvode, kaoto su na primer preiavanje vazduha ili preiavanje vode, koji esto u ovakvim poimanjima

ekosistema bivaju prenebregnuti.

Prema Croberu (1999) ekosistemski menadment nije nauka, niti je modernizovani oblik

tradicionalnog upravljnja resursima, to je sinteza ekologije kao nauke i modernih upravljakih

mehanizama, koji daje okvir za odrivo upravljanje ivotnom sredinom. Isti autor istie da seupravljanje prirodnim resursima razvijalo kroz 4 faze: fazu eksploatacije, fazu administracije,

ekoloku fazu i socijalnu fazu. Ekoloki zasnovan, socijalni pristup upravljanju resursima

predstavlja ekosistemski menadment.Prema ekolokim teortiarima 1960tih i 1970tih godina prolog veka sve komponenete

eskositema, ukljuujui i ljude treba da budu integralni deo procesa planiranja upravljanja. Ono

to izdvaja ekosistemski menadment jeste uee javnosti u procesu donoenja odluka koje setiu upravljanja prirodnim resursima.

Alpert (1995) je malo blie objasnio ekosistemski pristup upravljanjuivotnom sredinom tvrdei da je upravljanje pojedinanim prirodnim

resursima i upravljanje skupom prirodnih resursa zamenjeno

upravljanjem prirodnim sistemima gde je ekosistem jedini resurskojim treba upravljati na odrivi nain.

Ekosistemski pristup upravljanju ivotnom sredinom pojavio se 1990ih u SAD kao naprednimodel u oblasti upravljanja prirodnim resursima (Dekker et al., 2007), nakon to se preanji,

ekspertski voen sa vrha na dole pristup upravljanju resursima pokazao kao neuspean ilineprihvaen u lokalnoj zajednici.

Pojedinci i grupe kojima je u interesu zatita ivotne sredine i konzervacija u svojim definicijama

ekosistemskog menadmenta istiu vrednosti zatite biodiverziteta i odravanja integritetaekosistema. S druge strane drvna industrija ima tendenciju da koristi ekosistemski menadment

da bi politiki opravdala poveanu ekspolataciju prirodnih resursa (Grumbine, 1994).

More (1996) opisuje sutinu problema definisanja ekosistemskog menadmenta pitajui se

kako kratkorona, za profit prodaja drveta moe da bude stavljena u istu kategoriju sadugoronim projketima restauracije ekosistema. Kako mogu razliite upravljake aktivnosti

umara, biologa, ribara, pejzanih arhitekata da se podvedu pod eksistemski menadment?

Danas se ekosistemski pristup upravljanju ivotnom sredinnom koristi da bi se, koristei

efektivne, holistike i na relevantnim podacima zasnovane

strategije, na pravi nain i u pravo vreme odgovorilo izazovimakompleksnih socioekolokih sistema. Ovaj pristup zahteva i

drugaije postupanje sa naunim podacima i znanjem, kao i nainom

na koji se ono generie i primenjuje (Giebelsetal.,2013).

Prema Wagnery ekosisteskimenadment je vetomanipulisanje ekosistemima ucilju zadovoljavanja odreenihpotreba drutva.

Ekosistemski menadmet neodbacuje antropocentrinikoncept u korist bicentrinog.To je pre vrsta upravljanjaekosistemima koja ima

razumevanja za potrebeoveka, ali u okviru nosivogkapaciteta ekosistema.


5/21

5

Ekosistemski menadmet predstavlja novu paradigmu i revolucionarnu promenu u konceptu

upravljanja ivotnom sredinom, koja se u prostornom smislu pomera ka strukturno

funkcionalnim celinama, prebacujui teite sa upravljanja pojedinanim vrstama na ekosisteme,sa kratkoronih ka dugoronim perspektivama upravljanja. Kljuna karakteristika nove

paradigme je prelazak sa upravljanja zarad komoditeta ljudi ka upravljanju zarad odrive

produktivnosti ekosistema, na dobrobit oveka kao neodvojivog dela prirode. U tabeli 1 suprikazane osnovne karakteritike tradicionalnog i ekosisteskog pristupa upravljanju ivotnom

sredinom.

Tabela 1. Ekosistemski pristup kao nova paradigma upravljanja ivotnom sredinom razlike

izmeu tradicionalnog i ekosistemskog menadmeta

Karakteristiketradicionalnogmenadmeta Karakteristikeekosistemskogmenadmeta

Fokus na pojedinanim vrstama Fokus na ekosistemimaCiljevi upravljanja orjentisani na dostizanje

ravnotee, stabilnosti i klimatogenih zajednica.

Ciljevi upravljanja nisu usmereni na

ostvarivanje ravnotee ve na dinaminost,otpornost i promenljivost.Fokus na specifinom prostoru bezsagledavanja ireg konteksta.

Fokus je na celovitosti i sagledavanjukonteksta.

Teite je na predvidivosti i kontroli. Nepredvidivost i fleksibilnost su izazovi.Definisanje kratkoronih ciljeva. Definisanje dugorinih ciljeva.ovek se posmatra nezavisno od ekosistema. oveku je sastavni deo ekosistema.Centralizovan, linearan. Decentralizovan i viedimenzionalan.Reenja donose upravljake agencije. Reenja se razvijaju ukljuivanjem svih

zainteresovanih strana.

Odluke se donose odozgo nadole. Odluke se donose odozdo nagore uz inpute sasvih nivoa.Vizije nametnute. Vizije se usvajaju tokom participativnog

planiranja.Konfrontacije, monointeresni polarizam, neprihvatanje od strane javnosti.

Postizanje konsenzusa i stvaranje partnerstva.

Nepoznatost, kompleksnost i promene sesmatraju opasnostima.

Nepoznatost, nepredvidivost, kompleksnost ipromenljivost su prilike za uenje inapredovanje.

Menadment koji eksploatacijom resursaljudima obezbeuje konfor.

Menadmet koji obezbeuje odravanjepotencijala za proizvodnju ekosistemskihusluga i dobara uz istovremeno zadovoljenje

potreba oveka.AdaptiranoizLubchenco(1994)inShermanandDuda(1999);KnightandMeffe1997,p677inCrober1999; Meffeetal.,

2002:59;OlsenandNickerson,2003:4;Rogersetal.,2000:510inGiebelsetal.,2013

Teorija i praksa ekosistemskog menadmeta su od sutinske vanosti za raspravu o tome kako

odrati zdravom i produktivnom nau ivotnu sredinu. Uloga ekosistema u zatiti biolokeraznovrsnosti, njihov doprinos ekonomskom rastu, i njihov uticaj na dobrobit oveka su vrlo

kontraverzna pitanja.

Sa aspekta prirode, ideja o ekosistemskom pristupu potie od injenica da ekosistemi

predstavljaju strukturnofunkcionalne celine, to je jak argument koji treba razmotriti predonoenja odluka o aktivnostima koje bi mogle naruiti neki deo ekosistema. Meutim, sa


6/21

6

aspekta drutva situacija izgleda malo drugaije, jer interesi oveka treba da budu pomireni sa

interesima prirode.

Praktina iskustva sa ekosistemskim menadmetom nalaze se naravno na terenu. Ideja je bila

naroito popularna 80ih i 90ih u upravljanu terestrinim ekosistemima u zapadnim delovima

SAD. ak 18 agencija i veliki broj lokalnih samouprava razmatrao je implikacije ekosistemskogmenadmenta na svoje upravljanje (Haeuber1996,Yaffee1996 inWilson2009). Tokom istorije

razvoja koncepta ekosistemskog menadmeta bila je prisutna permanentna borba izmeu

biocentrizma po kome priroda treba da se titi radi sebe same i antropocentrizma po komeprirodom treba upravljati zarad odrive proizvodnje dobara potrebnih oveku (McCay and

Wilson1997).

Postoji dve grupe naunika sa razliitim pogledima na upravljanje prirodnim resursima. Jedni

zastupaju upravljanje u cilju ostvarenja profita i po pravilu rade u agencijama za upravljanje

prirodnim resursima, dok drugi, koji rade u akademskim ustanovama, podravaju idejuupravljanja prirodom radi prirode same. Grumbine (1994) je u ak 34 nauna rada o

ekosistemskom menadmentu naao potvrdu prethodno iznete tvrdnje da su bicentrizmu,

odnosno zatiti prirode radi prirode same naklonjeni samo naunici u akademskim ustanovama.Oni stavljaju naglasak na ekoloki integitet, a ne na odrivo korienje, i glavni cilj im je

odravanje populacija svih vrsta u dobrom stanju. S druge strane, korienje ekosistema od

strane oveka je dozvoljeno smo kada su svi drugi ciljevi usmereni na ouvanje ekosistemazadovoljeni.

Ovo u mnogome objanjava konflikte koji su esti u procesu upravljanja morskim ekosistemima,jer komercijalna ribolovna industrija i vladine agencije vide more kao farmu, a planove

upravljanja ribarstvom iskljuivo kao sredstvo za dugoronu proizvodnju hrane. Druga stranavidi more kao resurs koji treba zatititi, a ribolov je dozvoljen samo ako nema uticaja na ostale

morske vrste.

3.2.EKOSISTEMSKIPRISTUPURIBARSTVU

Ekosistemski pristup je usmeren na zatitu predatora sa vrha trofike piramide, komercijalnihvrste, ali i na zatitu svih ostalih vrsta u lancu ishrane. Uklanjanje predatora moe ozbiljno da

narui strukturu ivotnih zajednica i funkcionisanje ekosistema. Zbog toga je ekosistemskipristup u ribarstvu usmeren i na zatitu kitova, sisara sa vrha trofike piramide u morskomekosistemu.

Ribarstvom treba da se upravlja na nain da se izbegnu

negativni uticaji na ekosistem, a upravo ekosistemski

pristup to obezbeuje jer istovremeno vodi rauna i odobrobiti ribarstva i zatiti morskog ekosistem u

najirem smislu. Gubitak biodiverziteta u morima i

okeanima je indikator koji upozorava na ozbiljnost

situacije i neophodnost primene ekosistemskog pristupau upravljanju ribarstvom.


7/21

7

Meutim, ovde ipak treba da bude jasno da je teite upravljanja na ribarstvu, i da adekvatno

upravljanje ribarstvom ima za posledicu dobro stanje populacija svih vrsta u ekosistemu, a ne

obrnuto, tj. da je dobro upravljanje populacijama morskih vrsta uzrok dobrim prinosima uribarstvu.

Prema Graya & Hatchardb (2008) ekosistemski pristup upravljanju ribarstvom nije usmeren napodizanja nivoa prinosa odreene komercijalne riblje vrste, ve na zatitu ekosistema kao celine,

sa svim vrstama ribe, morskim sisarima, organizmima bentosa i njihovim prirodnim stanitima

Kada je u pitanju ekosistemski pristup u upravljanju ribarstvom, ali i svim drugim

prirodnim resursima, nameu se sledea pitanja:

Prvo, da li je cilj da se ouva postojei ekosistem, ili da se on vrati u preanje netaknutostanje?

Drugo, da li je cilj upravljanje promenama ili adaptiranje na promene?

Tree, da li je neophodno zatititi svaku vrstu ili samo vrste dovoljne za odravanje dobrefunkcionalnosti ili celovitosti ekosistema?

etvrto, da li je i ovek na listi vrsta koje treba zatititi?

Peto, da li je krajnji cilj ekosistemskog pristupa u upravljanju ribarstvom antropocentrianili ekocentrian?

Problemikojereavaekosistemskipristup

Ekosistemski pristup je voen jasnim ciljevima, koji se ostvaruju primenom konkretnih politika i

protokola, adaptivnog karaktera zasnovanog na monitoringu i istraivanjima interakcija iprocesa neophodnih za odravanje sastava, strukture i funkcija ekosistema. On se ne fokusira

primarno na proizvode, ve pre na odrivost strukture i procesa, koji te proizvode treba da

daju.

Poslednjih godina odrivost je postala eksplicitna tvrdnja, cilj mnogobrojnih agencija zaupravljanje prirodnim resursima irom sveta, uz legalnu zasnovanast u veini sluajeva.

Meutim, u praksi su pristupi upravljanju fokusirani na favorizovanje kratkoronih ekonomskih

dobiti pre nego na dugoronu odrivost. Uzroci ovakvog stanja su prema Christensen et al.(1996) sledei:

1. neadkevatne informacije o biolokoj raznovrsnosti,

2.

ne uzimanje u obzir funkcija i dinamike ekosistema,3.

ne poklapanje podruja upravljanja ekosistemoma sa dinaminim granicama ekosistema,4. preovlaujue shvatanje javnosti da trenutne ekonomske i socijalne vrednosti navodno

obnovljivih resursa imaju veu teinu i vrednost od alternativnih pristupa upravljanju,koji ne daju trenutnu ekonomsku dobit, ali smanjuju rizik od ozbiljnog naruavanja

ekosistema u budunosti.

Cilj ekosistemskog pristupa je upravo da prevazie gore navedene problem.


8/21

8

3.3.FUNDAMENTALNIPRINCIPIEKOSISTEMSKOGPRISTUPA

Fundamentalna principi ekosistemskog pristupa Prema Christensen et al (1996):

1. Odrivostkaofundametalnavrednost.

2.

Jasnioperativni ciljevi. Ekosistemski menadment je orjentisan ka konkretnim ciljevima,koji eksplicitno izraavaju koje su budue eljene karakteristike ekosistema, u strukturnom ifunkcionalnom smislu, neohodne za odrivost. Osim toga, ciljevi se postavljaju tako da budu

merljivi i da se mogu pratiti.

3. Jasnimodeliistraivanja.Uspenost ekosistemskog menadmeta zavisi od istraivanja koje

se sprovodi na svim nivoima od istraivanja morfologije, fiziologije i ponaanjapojedinanih organizama, studija o strukturi i dinamici populacija i zajednica, do

prouavanja procesa u ekosistemu.

4. Uvaavanje kompleksnosti i povezanosti. Bioloka raznovrsnost i strukturna

kompleksnost ekosistema su preduslovi dobrog funkcionisanja ekosistema. Od njih zavisiotpornost, odnosno stepen tolerancije ekosistema na negativne uticaje iz spoljanje sredine.

Strukturna kompleksnost i diverzitet ekosistema direktno utiu na oblike i nivoe mnogih

procesa u ekosistemu. Strukturnu kompleksnost u prirodnoj umi stvara drvee razliiteveliine, uginulo drvee u uspravnom i poleglom poloaju, umska stelja itd. Strukturna

kompleksnost je vana zbog obezbeivanja stanita za razliite organizme, od kojih mnogi

imaju posebne zahteve. Neki od ovih organizama nose kljune funkcije ekosistema. Naprimer, liajevi konvertuju atmosferski azot u oblike koje mogi iskoristiti biljke. Strukturna

kompleksnost ume je vana za odravanje regulatornih procesa, kao to su odravanje

vlage i strukture zemljita.

Bioloka raznovrsnost obezbeuje otpornost na spoljanje negativne uticaje, ali i omoguava

bri oporavak nakon naruavanja ravnotee u ekosistemima. Otpornost je rezultat

kompleksnih veza meu organizmima, kao to su lanci ishrane, koji omoguavaju

alternativne puteve za odravanje uobiajenog protoka energije i nutrijenata kroz ekosistem.Prisustvo brojnih organizama sa slinim karakteristikama i sposobnostima se ponekad

neprikladno vide kao nepotreban viak radne snage, a ustvari imaju dragocen doprinos

stabilnosti ekosistema i njegovom optimalnom funkcionisanju. Prisutvo velikog broja vrstatakoe omoguava bolje prilagoavanje vanih procesa sezonskim, godinjim i dugoronim

vremenskim varijacijama.

5. Uvaavanje dinamikog karaktera ekosistema. Odrivost se ne odnosi na odravanja

stanja kakvo jeste. Promene i evolucija su prirodne karkateristike ekosistema i svaki pokuajda se ekosistemi zamrznu u odreenom stanju su uzaludni pokuaji koji su osueni na

propast u daljoj budunosti.

Ekosistemski pristup fokusiran na odravanje biolokeraznovrsnosti i kompleksnosti ekosistema moe biti vienkao gubitak ekonomske prilike. Praksa je pokazala da jeeksploatacija resursa, koja kao rezultat ima smanjenjediverziteta, ekoloki i ekonomski skuplja na duge staze.


9/21

9

Kljuni izazovi ekosistemskog pristupa su upravo konstantne promene koje se deavaju u

ekosistemima. Tokom decenija ili vekova mnogi predeli se menjaju kao posledica prirodnih

sukcesija. Promene su normalna pojava u ekosistemima, a razumevanje njihove dinamineprirode je od sutinske vanosti za ekosistemski pristup upravljanju ivotnom sredinom.

Stari koncept upravljanja resursima je vrlo esto bio baziran na pretpostavci da

postojikonstantnoilieljenoekolokostanje.

Prema miljenju veine najranijih ekologa za prirodne ekosisteme su karakteristine ivotne

zajednice koje se formiraju posle dugog perioda bez velikih remeteih faktora (poari, oluje isl.). Danas je sasvim jasno da su skoro svi predeli izloeni nekoj vrsti remeteih faktora

karakteristinih za svaku lokalnu sredinu, koji treba da budu ukljueni u realistinudefiniciju prirodnog (Sprugel 1991). Postoje ekosistemi koji jednostavno ne mogu da

dostignu fazu ravnotee zbog stalno prisutnih remeteih faktora. Treba naglasiti da

ekosistemi ne ostaju u stanju ravnotee beskonano dugo.

ta se deava kada odreene aktivnosti kao to su ribolov ili sea drvea simuliraju prirodne

procese kao to su predatorstvo ili prirodni poari? Ukoliko povrno posmatramo ovupojavu moemo zakljuiti da izmeu priodnih i antropogenih procesa postoje slinosti.

Meutim aktivnosti koje planira ovek (sea drvea na primer) nikada ne mogu da zamene

prirodne pojave (poare na primer), i one uvek treba da budu shvaene u kontekstu uticajana itav spektar ekosistemskih funkcija. Ekstremne fluktuacije nisu normalna pojava u

ekosistemu, a one izazavane ljudskim aktivnostima su ozbiljna pretnja.

Nova paradigma u ekologiji, kao i mnoga druga nauna znanja, moe da bude pogreno

upotrebljena. Ukoliko je priroda sistem podloan neprekidnim promenama, tada se moeizvesti pogrean zakljuak da je sve to ovek poeli da uradi u prirodi sasvim opravdano.

Tada moemo postaviti sledee pitanje: Ukoliko je priroda promenjiva, da li je svakapromena koju generie ovek prihvatljiva? Odgovor na ovo pitanje je naravno negativan.Promene koje su posledica antropogenih aktivnosti treba da budu kontrolisane i ograniene

jer priroda ima funkcionalne, istorijske i evolutivne limite (Pickettetal1993). Priorda ima

mnogo naina za opstanak, ali postoje i ogranienja, tako da promene koje izaziva ovaktreba da se kreu u granicama tih ogranienja.

6. Uvaavanje ireg konteksta. Funkcionisanje ekosistema podrazumeva ulazne i izlaznekomponente, kruenje materije i energije, kao i interakcije meu organizmima. Granice

odreene za prouavanje ili upravljanje jednim procesom se esto neupotrebljive za

prouavanje ili upravljanje drugim procesom. Stoga ekosistemski pristup upravljanjuzahteva iri kontekst.

7.

Uvaavanje oveka kao komponente ekosistema. Ekosistemski pristup uzima u obzir

ulogu oveka, ne samo kao uzronika najznaajnihih izazova odrivosti, ve kao integralne

komponente ekosistema, koja treba da bude angaovana zarad ostvarenja postavljanihciljeva upravljanja. Kada kaemo da je ekosistemski pristup upravljanju ivotnom sredinom

usmeren na upravljanje ljudskim aktivnostima, to nije poziv za pojaanom komandom i

kontrolom. Zabrinutost zbog prava koja imaju privatni vlasnici i gubitka posla na lokalnomnivou ne treba zanemarivati, a ekosistemski pristup treba da ukljuuje i predloge koje

pozitivno reavaju ove probleme.


10/21

10

8. Adaptilnostnapromene.Oni koji u svom radu koriste ekosistemski pristup treba da budu

svesni injenice da je nae znanje nepotpuno i podlono promenama. Upravljanki ciljevi i

strategije treba da budu vieni kao hipoteze koje se testiraju istraivakim programima, kaoi programima koji porede naa oekivanja sa objektivno dobijenim rezultatima.

Da bi bili adaptibilni i pouzdani upravljaki ciljevi i oekivanja treba da budu eksplicitno

izraeni i testirani paljivo koncipiranim programima monitoringa, koji na vreme dajupovratnu informaciju menaderima. Razumevanje i prihvatanje od strane javnosti

eksperimentalne prirode upravljanja ivotnom sredinom je od sutinskog znaaja za

uspenu primenu ekosistemskog pristupa.

Ekosistemski pristup prihvata injenicu da u datom vremenu i prostoru postoji velikaverovatnoa da se dogodi neto nepredvieno. Ovaj potencijalni problem se reava

adaptivnim menadmetom koji kombinuje demokratske principe, naune analize, i

obrazovanje, zarad poveanja razumevanja procesa u ekosistemu i posledica upravljakihintervencija, kao i zarad unapreenja kvaliteta podataka na osnovu kojih se donose odluke.

Potoji jo mnogo toga to tek treba da otkrijemo i saznamo o ekosistemima. Na primernepredidivost reakcija kompleksnih ekosistema na neki novi remetei faktor. Ova vrsta

nepredvidivosti ne moe biti eliminisana ili smanjena, ali zato njena veliina moe biti

procenjena. Danas na primer ne moemo predvideti odgovor ekosistema na klimatskepromene, poveanje koncentracije CO2 ili poveano UV zraenje. Osim toga u ovakve

remetee faktore spadaju i razorni zemljotresi, vulkanske erupcije ili udari meteora. Osim

toga, nepredvidive reakcije mogu biti izazavane i kumulativnim efektima promena u ivotnojsredini.

U kontekstu adaptibilnosti treba uzeti u obzir i mogunost da raspolaemo podacima loeg

kvaliteta (pristrasnost prilikom sakupljanja podataka ili greke u analizi). Donosioci odlukatreba da sarauju sa naunicima i odrede prihvatljiv nivo greke u odluivanju, odnosnosmanje verovatnou donoenja pogrenih odluka na osnovu neprecizne procene pravog

stanja na terenu.

3.3.1.Koraciuprimeniekosistemskogpristupa

Za praktinu primenu ekosistemskog pristupa upravljanju ivotnom sredinom neophodni susledei koraci:

1. Definisanjeciljevauskladusaodrivouivotnesredine.Odrive strategije za korienje

ekosistemskih dobara i usluga ne mogu imati za cilj, na primer, iskljuivo zadovoljenjepotreba za drvetom, ili ulov ribe. Odrivost treba da bude primarni cilj, a sve ostalo treba da

bude prilagoeno ovom cilju.

2. Usklaivanje prostornih okvira. Primena ekosistemskog pristupa bi bila znatno

pojednostavljena ukoliko bi se prostorna dimenzija podruja kojim se upravlja prostornopoklapala sa funkcionalnom dimenzijom, odnosno procesima u ekosistemu. Naalost, strogo

definisan prostorni okvir za sve procese u ekosistemu ne postoji.

3. Utvrivanje vremenskih okvira. Dok su agnecije koje se bave upravljanjem prirodnim

resursima esto prinuene da donose odluke na bazi fiskalne godine, eskosistemski


11/21

11

menadmet treba da se bavi vremenskim okvirom koji prevazilazi jedan ljudski ivot.

Ekosistemski menadmet zahteva dugorono planiranje i posveenost.

4. Stvaranje adaptibilnih ipouzdanihsistema. Uspean ekosistemski menadmet zahteva

institucije koje su u donoenju odluka prilagodljive na promene u ekosistemima, ali i

promene u naim bazama podatak i znanju. Adaptivni menadmet po definiciji zahtevastalnu interakciju naunika sa menaderima i javnou. Komunikacija treba da tee u oba

smera, a naunici treba da postavljaju prioritete svoga istraivanja u skladu sa kljunim

potrebama upravljakog procesa.

Naunici mogu mnogo da ponude u razvoju programa monitoringa, naroito u osmiljavanju

postupka uzorkovanja, statistike analize i naunih modela. Kako se naa baza znanja razvija,treba da se razvijaju novi mehanizmi za predstavljanje rezultata istraivanja i upravljanja.

Potrebno je sve vie profesionalaca koji razumeju i nauna i upravljaka i socijalna pitanja, ali

koji istovremeno mogu dobro da komuniciraju i sa naunicima i sa menaderima i sa javnou.

Tabela 2. Konceptualni okviri za definisanje ciljeva, ulaznih i izlaznih elemenata ekosistemskogpristupa u upravljanju ivotnom sredinom. (adaptiranoiz Christensenetal.1996)

Kategorijaekosistema

Nainkorienjaekosistemaodstraneoveka

Intenziteticiljevimenadmeta

Ulaznielementi Izlaznielementi

Intenzivnokorieni

UrbaniIntenzivno

poljoprivredniSuburbani

Plantane umePanjaci

Intenzivnimenadment uciljuobezbeivanja

hrane za oveka

Fosilna goriva,materijali(ubriva, metal,drvo), radna snaga

Gotoviproizvodi

Zagaujuematerije i

toksiniHrana i voda

Poluprirodni Kontrolisanoumarstvo, ispaa,lov i riboilovumelivade

jezerarekemovareestuari

okeani

Umerenoupravljanjekorienjemprirodnih resursai odravanjeekosistemskihprocesa

Umeren unosenergije,materijala i radnesnage

Prirodni resursiuzeti iz prirode:

graa, divlja,riba, voda,minerali, fosilnagoriva

Ekosistemskeusluge.

Pojam adaptivnosti je nedavno uao u literature o ekosistemskom pristupu upravljanjuivotnom sredinom (Dekker et al., 2007), a adaptivni menadmet je pokuaj da se poveasposobnost upravljakog sistema za prilagoavanje na stalne promene zasnovane na injenici daje ravnoteno stanje i u ekolokim i socijalnim sistemima privremeno i krhko (Giebels et al.2013).

Adaptvni menadment je proces koji kombinuje demokratske principe, naune analize iobrazovanje u cilju upravljanja resursima na odriv nain u sferi nepredvidivog (Holling1978,Lee1993inChristensenetal.1996).


12/21

12

Prirodni Rezervati i podrujadivljine

Minimalnoupravljanje zaodravanjebioloke i stanineraznolikosti.

Integracijaprirodnih procesau ekosistemu iestetskihvrednosti.

Minimalnoupravljanje da bise odravaliprirodni uslovi.

Rekreacionaupotreba.

Ekosistemskeusluge.

3.3.2.Znanjekaoosnovnielementadaptivnogekosistemskogmenadmenta

Znanjeoekolokojkompleksnosti

S obzirom na ve objanjnu injenicu da su ekosistemi dinamini i kompleksni znanje treba dapotie iz multidisciplinarnih izvora (Petts and Brooks, 2006 in Giebelsetal.2013), a podruje

istraivanja (ekosistem) da se sagldava iroko i sveobuhvatno.

Korienje novih informacionih tehnologija kao to je geografski informacioni sistem (GIS) su

kljuni alati za sistematizaciju i analizu prikupljnih podataka i generisanje novih znanja ukvalitativnom smislu.

Znanjeosocijalnojkompleksnosti

Kljuni izazov ekosistemskog pristupa upravljanju ivotnom sredinom, s obzirom na njegovholistiki koncept, je dobro poznavanje socijalne kompleksnosti.

Efektivan pristup upravljanju treba ozbiljno da uzme u obzir ukljuivanje svih aktera vanih za

proces odluivanja, meusobno zavisnih, koji imaju razliite interese i razliito vienja istogproblema koga zajedno treba da ree (Klijnetal.,2010). Poznavanje svih zainteresovanih aktera,

njihovih interesa i stavova je od presudne vanosti za uspenost ekosistemskog pristupa.

Znanjegenerisanokrozprocesodluivanja

Iz prethodnog moemo zakljuiti da kompleksna i dinamina priroda procesa odluivanjazahteva interaktivnu povezanost izmeu nauke, politike i drutva kroz koju se razvija znanje i

koristi za adaptivni ekosistemski menadmet. Smatra se neophodnim povezivanje raliitih

tokova znanja izmeu naunih institucija, javne administracije i graana. Da bi se uspostavilaefikasna saradnja meu razliitim akterima neophodno je uzeti u obzir njihove raliite interese i

vrednosti.

esta i kavalitetna komuniacija izmeu razliitih administrativnih nivoa i razliitih aktera u

procesu odluivanja je vaan instrument za upravljanje znanjem. Efektivno upravljanje znanjemje od presudnog znaaja za pretvaranje komanduj i kontrolii sistema upravljanja u sistem

upravljanja ui radei. (Rogersetal.,2000).


13/21

13

Tabela 3. Tipovi znanja neophodnih za adaptivni ekosistemski menadment (adaptiranoizGiebelsetal.2013)

Znanjeoekolokojkompleksnosti Istie kompleksni karakter socioekonomskih sistema:promovisanjem otvorenog pristupa podacima;korienjem stvarnih podataka sa terena i iz realnog

ivota;interdisciplinarnom saradnjom;dugoronim monitoringom i ocenom; obraanjem panje na prostorne razlike.

Znanjeosocijalnojkompleksnosti Uzima u obzir razliite vrednosti, interese, razliitaznanja svih ukljuenih aktera (graani, donosiociodluka, eksperti,) i razliite izvore znanja.Participatorno uenje je naglaeno.

Znanjegenerisanokrozprocesodluivanja

Znanje se generie tokom procesa donoenja odluka iimplemetacije. Za to je neophodna dugorona

interakcija izmeu naunika, stejkholdera i donosiocaodluka.

3.4.DEKLARACIJEIKONVENCIJEKAOLEGALNIOKVIRZAPRIMENUEKOSISTEMSKOGPRISTUPA

Stokholmska deklaracija (1972) istie da svi prirodni resursi, ukljuujui floru i faunu treba,

paljivim planiranjem, da budu ouvani za sadanje i budue generacije, kao i da sve drave

treba da sarauju u duhu globalnog partnerstva da bi zatitili i revitalizovali sve ekosisteme naePlanete.

Dekaracija iz Ria (1992) i Agenda 21 naglaavaju potrebu za upravljanjem svim vrstama idrugim pristupima koji uzimaju u obzir odnos meu vrstama.

Johanesburki plan implemetacije nastao na Svetskom samitu u Johanesburgu (2002) poziva naprimenu ekosistemskog pristupa u upravljanju ribarstvom do 2010. godine.

EkosistemskipristupuprimeniKonvencijeobiodiverzitetu

Donoenjem Odluke II/8 na drugoj Konferenciji ugovornih strana (COP2) 1995. godine usvojen

je ekosistemski pristup kao okvir za analizu i implementaciju ciljeva Konvencije o biodiverzitetu.Zatim je usledila Odluka IV/1 (usvojena na COP4) koja poziva na dalje elaboriranje

ekosistemskog pristupa, to je kasnije (Odluka V/6, COP5 2000. godine) dovelo do razvoja

vodia i preporuka za primenu principa ekosistemskog pristupa. Odlukom V/6 Konvencije obiodiverzitetu istaknuto je 12 principa ekosistemskog pristupa:

1. Ciljevi upravljanja zamljitem, vodom i ivim organizmima su stvar izbora drutva.

2. Menadment treba da bude decentralizovan do lokalnog nivoa.3. Ekosistemski menaderi treba da razmotre efekte aktivnosti i na okolne ekosisteme.

4.

Neophodno je upravljati ekosistemima u kontekstu ekonomskog boljitka.5. Prioritetet u ekosistemskom pristupu treba da bude zatita strukture i funkcija ekosistema.


14/21

14

6.

Ekosistemima treba upravljati u okviru limita njegovih funkcija.7. Ekosistemski pristup treba da bude implementiran u odgovarajuem

prostornom i vremenskom okviru.8. Ciljevi ekosistemskog menadmenta treba da budu dugoroni.9.

Treba da postoji svest o neminovnosti promena.

10.

Ekosistemski pristup treba da nae balans izmeu zatite ikorienja biolokog diverziteta.

11.Ekosistemski pristup treba da ukljui sve relevantne sektore drutvau process upravljanja.

12.Iznformacije i podaci iz svih raspoloivih izvora su od presudnevanosti za izradu efektivnih strategija ekosistemskog pristupa.

Odlukom VII/11 se naroito istie da nema jednog jedinstvenog nainaza primenu ekosistemskog pristupa u upravljanju zemljitem, vodom iivim organizmima, kao i da je potrebno dosta fleksibilnosti da bi sereila ista pitanja u razliitom socijalnom kontekstu. Ovom Odlukom sepredlau i neke opcije za implemetaciju ekosistemskog pristupa. Jednaod njih je i inkorporiranje principa u regionalne strategije, a naroitonacionalne strategije o biodiverzitetu i akcione planove, politikeinstrumente i sektorske planove (umarstvo, ribarstvo, poljoprivreda).

Sinergija sa svim postojeim programima Konvencije i povezanost saostalim meunarodnim inicijativama je istaknuta kao dodatakvalitativna vrednost primeni ekosistemskog pristupa, a samu primenusvih njegovih principa treba razmotriti na holistiki nain uz adekvatnuposveenost svim elementima ekosistema u skladu sa lokalnim uslovima.

Principi ekosistemskog pristupanavedeni u odluci V/6 Konvencije obiodiverzitetu su suvojeni kaoadekvatan okvir za planiranje aktivnostipod okriljem Ramsarske konvencije.Ovaj pristup je usvojen u brojnimrezolucijama donetim na Konferencijiugovornih strana Ramsarske konvencije(COP9) u Kampali 2005. godine. Tada jeusvojena inovirna definicija mudrog

korienja, koja uzima u obzirekosistemski pristup: Mudrokorienje movara podrazumevaodravanje njihovog ekolokogkaraktera, kroz primenu ekosistemskogpristupa u kontekstu odrivog razvoja.

KanjonResaveFoto:Slaanaorevi

Ekosistemskipristupipak

nijesavren

Tradicionalni menadmet

resursa ne titi prirodne

vrednosti, niti daje osnovu za

odrivu proizvodnju dobara iusluga. Ipak, brojni naunici i

menaderi dalje tragaju za

monim, nauno zasnovanim

sredstvom za razumevanje i

implementaciju ekosistemskog

menadmenta. (Clark1996in

Wilson2009).

Na primer, dostupni podaci

nam ne dozvoljavaju da

utvrdimo ekoloke limite u

veini, ako ne i svim

ekosistemima i stoga nismo u

mogunosti da definiemo

opseg prirodnih varijacija, to

je neophodno za planiranje

upravljanja resursima na

nivou ekosistema (Samsom

1992in.Wilson2009.)


15/21

15

Pod terminomzainteresovana stranapodrazumeva se svaki landutva na koga direktanoili indirektano utiudonete odluke. Dok se podterminim ueepodrazumeva svako

angaovanja koje izlazi izokvira pukog primanjainformacija.

3.5.VEZAIZMEUUEAJAVNOSTIIEKOSISTEMSKOGPRISTUPAUUPRAVLJANJUIVOTNOMSREDINOM

Pod ueem javnosti u odluivanju se podrazumeva ukljuivanje onog dela javnosti

(zainteresovana javnost ili zaintereovanih strana) u proces donoenja odluka, na koji rezultati

ovih odluka imaju uticaja.

Sada se moe postaviti pitanje opravdanosti uee zainteresovanih strana u kontekstu primene

ekosistemskog pristupa? Da li se zainteresovane strane ukljuuju da bi kvalitet donoenjaodluka bio bolji, ili da bi se kasnije obezbedilo adekvatno postupanje u skladu sa donetim

odlukama? Dalje moemo da se pitamo koja je funkcija ukljuivanja zainteresovanih strana? Da li

postizanje kosenzusa ili usvajanje pravih odluka? Ko su zainteresovane strane? Da li je to irokajavnost, da li su to ljudi koji imaju materijalni, ideoloki/emocionalni ili etiki interes. I konano,

ta se podrazumeva pod ueem? Da li to znai biti informisan, biti konsultovan, biti

predstavljan, biti prisutan ili imati pravo glasa tokom sastanaka na kojima se donose odluke?

Hall & Mainprize (2004) tvrde da je otvaranje dijaloga sa svimzainteresovanim stranama o pitanjima u vezi sa ekosistemom esencijalnoza uspenost implementacije ekosistemskog pristupa i da je modanajvanija diskusija o tome ta jeste, a ta nije poeljno stanje zaekosistem.

Uee zainteresovanih strana i ekosistemski pristup se danas koriste u

savremenom upravljanju ribarstvom. U prolosti, za evropsku politiku usektoru ribarstva u obliku Zajednike politike ribarstva (Common

Fisheries Policy CFP), bio je karakteristian hijerarhijski sistemkomande i kontrole, gde je uee zainteresovanih strana bilo ogranienosamo na neke oblike konsultacija, dok je teite bilo na upravljanju

pojedinanim vrstama.

Na osnovu dostupne literature identifikovano je 5 teorijskih objanjenja veze izmeu uea

zainteresovanih strana u procesu odluivanja i ekosistemskog pristupa u upravljanju ivotnomsredinom, na primeru ribarstva.

Veze su rangirane prema stepenu

povezanosti:

(1) logika veza,(2) etika veza,

(3) instrumentalna veza,(4) komplementarna veza i

(5) antagonistika veza (Graya &

Hatchardb, 2008).


16/21

16

Logikaveza

Uee zainteresovanih strana i ekosistemski pristup u upravljanju ribarstvom su logikipovezani i to tako da ekosistemski pristup zahteva uee zainteresovanih strana, i obrnuto,

uee zainteresovanih strana zahteva ekosistemski pristup.

Svaki koncept zahteva ovaj drugi, tako da su oni logiki nerazdvojivi. Podrka ovoj tvrdnji ima

uporite u radovima vie istraivaa. Prema Fridu (2005, 2006) ekosistemski pristup je

prirodno participativan, dok je Sherman (2003) ocenio ekosistemski pristup kao deoparticipativnog procesa. De la Mare (2005) tvrdi da neke sumnje u vezi sa ekosistemskim

pristupom potiu od pokuaja korienja koncepta odozgo nadole. Ovo je delom zbog toga to

su zainteresovane strane ustvari deo ekosistema, ali i zbog toga to je ekosistemski pristupdefinisan na takav nain da podrazumeva demokratsku kontrolu nad marinskom ivotnom

sredinom (FAO, 2003). Degnbol (2002) je istakao da je ukljuivanje razmatranja ekosistema u

proces upravljanja ribarstvom podrazumeva da mnogo novih zainteresovanih strana, interesa iciljeva treba da bude ukljueno u planiranje upravljanja.

Podrka stanovitu da uee zainteresovanih strana logiki podrazumeva ekosistemski pristup,nalazi se i u radu Symes a (2005), koji je istakao da EU Regionalno savetodavno vee

predstavlja dobar primer zainteresovanih strana ukljuenih u participativno upravljanje

ribarstvom, koje ukljuuje irok spektar interesa od korisnika resursa do konzervacionista, i odindustrije do razliitih grupa unutar lokalnih zajendica. Ovako iroko uee ide daleko izvan

nivoa uea zainteresovanih strana u procesu uprvljanja, neizbeno irei obim pitanja koja

treba da rei upravljanje ribarstvom, vodei rauna o uticaju na ceo ekosistem. Ueezainteresovanih strana stoga zahteva ekosistemski pristup.

Etikapovezanost

Uee zaniteresovanih strana i ekosistemski pristup su etiki povezani. Po ovom gleditu,procena moralnih vrednosti koje su inkorporirane u ekosistemski pristup treba da bude

sainjena od strane irokog spektra zainteresovanih strana (EPAP 1999), zbog toga to je more

javni resurs, a svi mi smo ovlaeni da uestvujemo u odluivanju o tome kako se upravljajavnim resursima i na koji nain se koriste (Coffey 2005).

Frid (2005) u svom radu istie potrebu da se nae nain za ostvarenje ciljeva za marinskiekosistem, koji su u interesu drutva, jasno istiui da je na drutvu da definie ekoloke ciljeve. I

Degnbol (2002) vidi vanu ulogu drutva u procesu odluivanja o ekolokim ciljevima. Po njemu

ovakve odluke ne treba da se donose iskljuivo na osnovu naunih istraivanja ve na osnovurezultata pregovora sa zainteresovanim stranama, to naravno zahteva i reavanje konflikta

neophodnog za iznalaenje kompromisa.

Uee zainteresovanih strana daje legitimitet ekosistemskom pristupu. Ali meljenje

zastupljeno meu pristalicama ekosistemskog pristupa, da uticaj antropogenih aktivnosti na

ekosistem treba da bude na nivou koji se smatra prihvatljivim za drutvo treba da bude uzet sa

velikom dozom opreza, jer je vrlo teko pomiriti razliite interese i objektivno izabrati nivo


17/21

17

promena koji je prohvatljiv za drutvo. Ovde je sada samo pitanje etike koji nivo pomena e se

smatrati drutveno prihvatljivim.

Etiki tip veze izmeu uea zainteresovanih strana i ekosistemskog pristupa podrao je i

Laffoley sa grupom svojih saradnika (2004), navodei da je more zajedniki resurs na koji celo

drutvo ima legitimano pravo i stoga je uee zainteresovanih strana neohodno na najranijimnivoima, kada su sve opcije jo uvek otvorene i kada njihov doprinos moe napraviti pozitivan

pomak. Ekosistemski pristup upravljanju ribarstvom namee etiku obavezu zainteresovanim

stranam da deluju kao uvari mora. Ovaj pristup iri postojee obaveze stejkholdera, koje seodnose na uvanje ribljeg fonda, ka dodatnoj obavezi da uvaju i vrste koje nisu komercijalne,

kao i nihova stanita.

Instrumentalnaveza

Uee zanteresovanih strana se moe smatrati instrumentom ekosistemskog pristupa jer ciljeviekosistemskog menadmenta, usvojeni uz demokratsko uee svih zainteresovanih strana

imaju, ne samo politiku podrku, ve i dugoronu podrku od strane javnosti. Osim toga,

lokalno i tradicionalno znanje o ivotnoj sredini pomae u prevazilaenju problema koji mogunastati prilikom implementacije konkretnih projekata. Moe se slobodno rei da bez lokalnog

znanja nema uspeha u upravljanju.

Komplementarnaveza

etvrta teorijska interpretacija veze izmeu uea zainteresovanih strana i ekosistemskogpristupa je zasnovana na tvrdnji da su oni komplemetarno povezani. Prema ovoj interpretaciji

uee zainteresovanih strana i ekosistemski pristup su odvojeni principi koji nezavisno jedni od

drugih rade na unapreenju ribarstva. Participacija je poeljno sredstvo, ali ne i integralni deoekosistemskog pristupa koji je vie nauno zasnovan (Counsell, 2004). Oni su usmereni u istom

pravcu, meu njima nema kontradiktornosti ili tenzije, ali nisu meuzavisni.

Prema ovoj interpretaciji dobro upravljanje ribarstom zahteva i ekosistemski pristup i uee

zainteresovanih strana. U strategijskom planu Irske vlade za sektor ribarstva istaknuto jeunapreenje dijaloga izmeu ribara i naunika, kao i korienje ekosistemskog pristupa.

Antagonistika

veza

Prema ovoj interpretaciji ekosistemski pristup i uee zainteresovanih strana su u konfliktu.

Ova interpretacija tvrdi da uee zainteresovanih strana ima veu vanost od ekosistemskogpristupa. Na primer Grafton i sar. (2006) tvrde da participatorni pristup dozvoljava da odreeni

interesi blokiraju zatitu ekosistema.

Slobodno uee u regulatornom procesu vodi prenaglaavanju interesa industrije uz ekstremno

rtvovanje dugoronih konzervacionih, u korist kratkoronih ekonomskih ciljeva. Suarez de

Vivero et al. (2007) elaborira paradoks participacije, istiui da to je vei broj aktera, svaki od

njih ima manju ulogu, to umanjuje vanost nekih bitnih sektora.


18/21

18

tavie, vei trokovi participacije (u vremenu i logistikim resursima) iscrpljuje fondove koji bi

mogli biti bolje iskorieni za implementaciju ekosistemskog pristupa.

Osim toga, uee zainteresovanih strana moe smanjti forumima funkciju donoenja odluka ipretvoriti ih u forume za razgovor, gde veliki govornici zauzimaju mesto dijalogu o

ekosistemskom pristupu upravljanju.

Treba imati uvidu da nemaju sve zainteresovane strane znanje da prate naune diskusije o

ekosistemima i uticaju ribolova na morske organizme. Nasuprot ovome, moe se diskutovati i o

tome da ekosistemski pristup umanjuje znaaj uea zainteresovanih strana. Na primer,ekspert koji razvija okvir za ekosistemski pristup zasnovan na indikatorima bez ikakve veze sa

ukljuivanjem zainteresovanih strana stvara rizik za umanjenje vanosti uea zainteresovanih

strana.

Slika7:Grafikiprikazteorijskeinterpretacijevezeizmeuueazainteresovanihstranaiekosistemskogpristupa.EP-

ekosistemskipristup;UZSueezainteresovanihstrana(AdaptiranoizGraya&Hatchardb,2008).

Na slici su vizuelno prikazane teorijske interpretacije veze izmeu uea zainteresovanihstrana i ekosistemskog pristupa.

Preliminarna ocean 5 teorijskih veza:

(1)

Logika veza je previe jaka. Nije ubedljivo dokazanao da su uee zainteresovanih strana iekosistemski pristup tako vrsto povezani da ne mogu postojati jedno bez drugoga. Nijenezamislivo ili kontradiktorno da UZS funkcionie bez EP i obrnuto.

(2)Etika veza je sutinski deo kredibilnog objanjenja veze izmeu UZS i EP: zainteresovane

strane imaju pravo da odluuju kako e se koristiti morski ekosistemi, ali i obavezu da torade odgovorno.

(3)U Instrumentalnoj vezi svaki proces dobija poneto od onog drugog.

(4)Komplmentarna veza je suvie slaba. UZS i EP su paraleleni ili nezavisni principi, koji mogubiti i meusobno povezani.

(5)Antagonistika povezanost je suvie ekstremna. Meutim, realno postoji opasnost da

posebni interesi opstruiraju sprovoenje ekosistemskog pristupa.


19/21

19

Testiranjeteorijskihobjanjenjaupraksi

Teorijsko objanjenje gore pomenutih veza izmeu UZS i EP testirano je tokom implementacije22 projekta finasiranih od strane Evropske unije iz Petog i estog okvirnog programa (FP5 i FP6)

(Graya & Hatchardb,2008). Logika veza izmeu UZS i EP pretpostavlja uzajamnu potrebu,

meutim samo u jednom od 22 projekta (European fisheries ecosystem plan EFEP) ova veza jedokazana. Kada god se uinilo da je logika veza prisutna, pokazivalo se ipak da je ona samo

instrumentalna, gde je jedan proces samo dobijao korist od drugog, bez ikakve meuzavisnosti.

Na osnovu ovoga se moe zakljuiti da je logika veza samo teorijska pretpostavka.

Odreeni oblici etike veze pronaeni su u odreenom stepenu u 10 projekata. Na primer u

projektu INDECO (Developing indicators of environmental performance of the CFP CommonFisheries Policy ) iji cilj je bio razvijanje indikatora za monitoring ekolokih aspekata

Zajednike politike ribarstva (Common Fisheries Policy ), utrveno je da uspenost procesa

selekcije indikatora zahteva inpute svih zainteresovanih strana ukljuujui i eksperte. Lutchmanet al.(2007) navodi da je vano da indikatori budu razumljivi i prihvatljivi za sve zainteresovane

strane da bi se osigurao njihov legitimitet.

EFIMAS (Operational evaluation tools for fisheries management options) imao je za cilj razvojokvira za ocenu ekonomskog, ekolokog i socijalnog uticaja upravljakih scenarija. Jedna

komponenta ovog projekta je bila posveena konsultovanju javnosti na evropskom, nacionalnom

i lokalnom nivou u pogledu korisnosti predloenog okvira. Ovo ponovo ilustruje etikuinterpretaciju uloge koju UZS treba da ima u sistemu upravljanja ribarstvom.

Instrumentalna veza izmeu UZS i EP je dokazana u najvie ispitanih projekata. Larsen et al.(2006) je istakao da nijedna promena usmerena ka odrivom korienju morskih ekosistema ne

moe biti napravljena bez direktne i otvorene saradnje sa stejkholderima na svim nivoima.Korist koja se dobija je viestruka i pre svega se odnosi na znanje. Kada je upitanju znanje,

uee zainteresovanih strana moe da unapredi ekoloko, tehniko i socioekonomsko znanje.

Tokom realizacije projekta PROTECT MPAsasa toolforecosystemconservationandfisheries

management pokazalo se da programi monitoringa mogu biti najbolje implementirani uz

saradnju sa svim zainteresovanim stranama.

Praktina uloga uea zainteresovanih strnana u procesu planiranja je i u upravljanju

konfliktom. FRAP je utvrdio da njihovo uee moe da pomogne u upravljanju konfliktom

izmeu ekolokih ciljeva i komercijalnih ciljeva ribolovaca.

Angaovanje stejkholdera u procesu planiranja upravljanja je od velike pomoi jer participativni

proces moe da iznedri odluke veeg legitimiteta koje su bolje prihvaene. Prihvatanje od stranestejkholdera je kljuno za ivotnost svakog plana upravljnaja. Osim toga stejkholderi sa vie

znanja donose odluke koje imaju veu legitimnost, nego apstraktno prisustvo razliitih

kategorija stejkholdera.

Uee zainteresovanih strana doprinosi adaptivnom menadmentu, koji je esencijalna

karakteristika ekosistemskog pristupa. Participatorni sistem je adaptivan i vrlo je teko zamisliti

sistem upravljanja koji moe biti adaptivan na promene u ivotnoj sredini bez iroke osnoveuea koja snabdeva sistem razliitim vrstama informacija.


20/21

20

Instrumentalna povezanost iz suprotnog pravca, kada uee zainteresovanih strana (UZS) ima

koristi od ekosistemskog pristupa (EP) evidentirana je u veem broju analiziranih projekata.

UZS postaje mnogo efikasniji u okviru EP nego u okviru drugih sistema upravljanja. EP dajeprilike za participaciju u programima monitoringa i istraivanja, kao i postavljanju prioriteta na

lokalnom nivou.

Dokazi komplementanosti odnosa izmeu UZS i EP dati su u 4 projekta, u kojima UZS i EP

ravnopravno doprinose ostvarenju zajednikog cilja.

Ni u jednom od analiziranih projekata nije naen dokaz antagonistike prirode veze izmeu SP i

EP. Samo je u projketu KNOWFISH (Knowledge base for fisheries management) zakljueno da je

za upravljanje ribarstvom efektivnije ukljuiti samo ribare nego sve zainteresovane strane. Ovoimplicira da bi u nekim sluajevima, ukljuivanje irokog spektra zainteresovanih strana moglo

biti tetno za upravljanje ribarstvom u najirem smislu, a mogue je da bi to bio sluaj i sa

ekosistemskim pristupom. Ovaj zakjluak je podrao i Hawkins (2007) u okviru SAFMAMS(Scientific advice for fisheries management and multiple scales) projekta tvrdnjom da

ekosistemski pristup, koji ukljuuje irok spektar zainteresovanih strana, moe biti znaajno

zakomplikovan.

Na osnovu analize 22 projekta moe se zakljuiti da je instrumentalna veza izmei UZS i EP

dominantna i najjaa.

Donosioci odluka naroito treba da obrate panju na etiku vezu, jer, iako nije tako jako

istaknuta u praksi kao u teoriji, predstavlja intelektulano moan argument da drutvo imamoralno pravo da uestvuje u odluivanju o tome kako e se upravljati prirodnim resursima.

Ovaj argument postaje znaajniji ukoliko javnost ima vei interes u sekotru upravljanjaodreenim resursom. Drugu stranu medalje predstavlja argument da zainteresovane strane

imaju obavezu da svoje moralno pravo koriste odgovorno i u interesu drutva, a ne u svom

linom interesu. Prava na uee u procesu upravljanja su povezana sa obavezama premaprocesu upravljanja.

ak i ako usvoje znatno ogranieniji koncept komplemetarne povezanosti UZS i EP, donosiociodluka mogu da imaju koristi od dodate vrednosti koju prua primena i UZS i EP. Oba pristupa u

okviru upravljanja ribarstvom mogu doprineti ostvarenju opteg cilja odrivog korienja

prirodnih resursa.

injenica da antagonistika interpretacija nije potkrepljena ni jednim projketom, po miljenu

strunjaka opasnost od konflikta izmeu UZS i EP je vie hipotetika nego stvarna.

NakojinainsemoeunapreditiUZS?

Jedan od naina za unapreenje kvalteta uea zainteresovanih strana je i unapreenje

komunikacije sa njima formiranjem funkcionalnih klastera, koji predstavljaju skupove

zainteresovanih strana koji dele sline interese u pogledu svojih ciljeva. Funkcionalni klasteri se

mogu identifikovati kvantitativnom analizom njihovih izraneih interesa za specifineupravljake ciljeve (Dugganetal.2013).


21/21

21

Analizom zainteresovanih strana se dobijaju sledee dragocene informacije za planiranje

upravljanja:

(1) podruje delovanja,(2) intereresi,

(3) pozicija u odnosu na plan upravljanja,

(4) sposobnost da utiu na process upravljanja i5) vrsta uticaja na plan upravljanja.

Identifikovanje relevantnih zainteresovanih strana i njihovih interesa je korak ka formiranjufunkcionalnih klastera u kontekstu efikasne razmene informacija. Akteri se grupiu na osnovu

interesa i uticaja (jaine) za svaki postavljeni cilj upravljanja.

Documents

4. Ekosistemski Pristup Upravljanja Zivotnom Sredinom