4 Udzbenik Ekologija 2006 Fin 8-06-06

5/28/2018 4 Udzbenik Ekologija 2006 Fin 8-06-06

1/161

DEO PRVI

UVODNI I OSNOVNI PRAVNIPOJMOVI

1


2/161

2


3/161

1. PODELA VLASTI I PRAVNA DRAVA

Koreni ideje o podeli vlasti stari su koliko i postojanje drave i drutva. Ve uantikoj politikoj isli !ikur"a# Plutar$a# Platona# %ristotela i Poli&ija naila'io na

tra"ove ideje o potre&i postojanja eovite vlade kao snano" sredstva 'a posti'anjeunutranje $aronije pute ravnotee sna"a# odnosno pute sueljavanja ra'liiti$prin(ipa vladanja na takav nain da jedno naelo uravnoteuje i o&u'dava dru"o# slueikao u'ajana protivtea.1)ako je %ristotel# u svo delu *Politika*# istakao tri eleentaneop$odna 'a postojanje svake drave+ 1. savetodavnu vlast, 2. i'vrnu vlast i -. sudskuvlast# koja su pretea dananjoj podeli vlasti na 'akonodavnu# i'vrnu i sudsku. 2%ntikadeokratija i ideje koje su i' nje proisti(ale# inspirisale su# 'ati# srednjovekovneilo'oe i politikolo"e# to je kasnije i dovelo do nastanka naela podele vlasti kraje/VII veka# u ono sislu# u koje "a danas po'najeo. -

0aelo podele vlasti proisteklo je kao posledi(a reak(ije na eudalnu dravu#naroito na period apsolutne onar$ije ko"a je karakterisao neprikosnoveni poloaj

onar$a apsolutiste. onar$ apsolutista nastojao je da u svoji rukaa kon(entriesvu vlast i svu o# te je u takvi uslovia drava postala lini instruent vlasti ivladanja onar$a koji 'a svoj rad nije nikoe od"ovarao. Poistoveujui kult vladara sadravo# ran(uski vladar !uj /IV svojevreeno je rekao+ *Drava 3 to sa ja*.

Reak(ija na ovakvu dravu i o&lik vladavine najpre se aniestovala na nastanaknaela podele vlasti# 'ati kro' velike "ra4anske revolu(ije u Evropi i %eri(i kraje/VIII veka# a 'ati i kro' kon(ept pravne drave i prin(ip vladavine prava kao veliki$tekovina evropske i svetske (ivili'a(ije.5

Podela vlasti je or"ani'a(iono naelo na koe danas poivaju svi savreenipravni i politiki sistei vlasti.6)vora( naela podele vlasti je en"leski politiki i pravniilo'o Don Lok 78o$n !o(k 19-231:;5< koji je# u delu Dve rasprave o vladi 7Two

Treatises on Government) i' 19=>319>;. "odine# prvi orulisao osnove navedenekon(ep(ije.9 %nali'irajui tadanji &ritanski politiki siste# !ok 'akljuuje da'akonodavnu vlast vri Donji do# ?ornji do i kralj, i'vrnu vlast# koja predstavljaodravanje ira# ukljuujui i sudstvo# vri kralj# i ederativnu# koja se stara o odnosia sdru"i dravaa# tako4e vri kralj.:

)eoriju podele vlasti je# do krajnjosti# ra'radio arl Monteskje 7@$arlesontesAuieu# 19=>31:66>9. str. 222322-.= Garl oteskje#O duhu zakona71:5=


4/161

i'"u&ljeno# ako &i isti ovek# ili telo "lavara# pleia# ili naroda vrilo sve tri vlasti.* >

Prea ovo stanovitu# kada isto li(e ili or"an 7...< *sjedini u svoji rukaa i'akonodavnu i i'vrnu vlast# slo&oda je neo"ua# poto u pravu niko ne oe &itio"ranien svojo vlastito voljo ne"o tu4o* 7...< Clo&ode nea ni kada sudska vlastnije odvojena od 'akonodavne i i'vrne vlasti. %ko &i &ila spojena sa 'akonodavno

vlau# vlast nad ivoto i slo&odo "ra4ana &ila &i saovoljna# jer &i 'akonodava( &ioi sudija. %ko &i# pak# &ila spojena sa i'vrno vlau# sudija &i o"ao iati sna"uu"njetaa.*1;

Kon(ep(ija o podeli vlasti je stvorila osnov 'a nastanak pravne teorije o dravikoja se 'asniva na ra'likovanju osnovni$ unk(ija dravne vlasti ije je vrenje poverenood"ovarajui dravni or"ania. %ktivnosti drave poinju da se odre4uju s o&'irona odre4ene pravne oente. Po to osnovu ra'likuju se+ 'akonodavna unk(ija7le"islativa poredi+ O duhu zakona71:5=>1.1- poredi+rava !oveka7'&ornik dokuenata


5/161

sve"a 29 aandana< ali je sutinske proene doivljavao pute tuaenja nje"ovi$odreda&a koje se vrilo u okviru sudske kontrole ustavnosti 'akona poev od 1=;-."odine.15

Pod uti(aje "ra4anske revolu(ije u Hran(uskoj# septe&ra 1:>1. "odine donet jePrvi ran(uski ustav. Donoenju ustava pret$odilo je donoenje Deklara0ije o pravima i

slo#odama !oveka i $ra3anina 1:=>. "odine i ona se po donoenju stava i' 1:>1."odine nala na nje"ovo poetku. Ovaj ustav# &io je koproisno" karaktera+ ukinuo jepleike privile"ije i od&a(io eudalni rei# ali je 'adrao naslednu onar$iju,proklaovao je na(ionalni suverenitet# predstavniki siste i podelu vlasti# ali jeo"ranieni &iraki pravo o&e'&edio preovla4ujui uti(aj srednji$ i vii$ kru"ova"ra4anske klase. (elini "ledano# ovaj ustav nije 'adovoljio tenje revolu(ije koja je &ilau puno 'aa$u# pa je sa ukidanje onar$ije 71:>2< prestao da vai. &r'o# uHran(uskoj je doneto jo nekoliko ustava 71:>-# 1:>5# 1:>>=>-#str. 6;361.

16 poredi+ Pavle 0ikoli# Ustavno pravo# *0ovinsko3i'davaka ustanova Clu&eni list*# Feo"rad# 1>>-#str. 62.

19 poredi+ Clo&odan Vueti# 5istem podele vlasti u 5r#iji i 52 "u$oslaviji u svetlu predstoje6ih re(ormi #i'vod i' uvodno" reeret na Horuu 5istem podele vlasti i re(orme u 5r#iji i 52 "u$oslavijiu or"ani'a(iji!eJ3a# Institut 'a drutvene nauke# 9. art# 2;;1.

6


6/161

Kao tvorevina /I/ veka# kon(ept pravne drave 72e0htsstaat) podra'uevanorativistiki odel ure4enja drutveni$ odnosa# prea koe se pravni noraa#olieni u 'akonia i dru"i opti pod'akonski aktia 7npr. ured&aa# nared&aa ipravilni(ia1>."odine# po'nat pod na'ivo Vajarski ustav# u sredite poja pravne drave stavljavladavinu 'akona.1>

e4uti# i u saoj 0eakoj je ve posle Prvo" svetsko" rata poelaar"uentovana kritika preterano" norativi'a# kao i isti(anje stava da su klasinakon(ep(ija odela *pravne drave* i' /I/ veka kon(eptualno preva'i4ene. Prea ovis$vatanjia# postojanje pravne drave nije sao po se&i &ilo dovoljno 'a osi"uranjedeokratije i drutveno" ra'voja 7jer su se npr. o"li doneti 'akoni o ropstvu ili dru"oo&liku diskriina(ije na sasvi *le"alan* nain>=. str. 2=.

9


7/161

saostalno" poloaja sudstva# na ije autoritetu# poteklo i' spontano"# vekoviauo&lieno" prirodno" uvaavanja# e"istira siste @oon !o3a.22

Konven(ionalna etodolo"ija ra'"ranienja pojova# u sluajevia kada je re opoju pravne drave i vladavine prava# oe &iti 'aenjena postupko o&jedinjenja tese danas ovi pojovi u"lavno koriste kao sinonii. Ideja Rule o !a3a# kao 'aisao

o do&ro ure4enoj dravi# u vreenu ostaje neproenjena. Ona je nastala pre ne"o to jeovaj poja# kao i poja pravne drave teorijski uo&lien. Kako o&a poja prositiu i'iste ideje# s ti to je jedna nastala u uslovia evropsko3kontinentalno"# a dru"aan"losaksonsko" teorijsko" i praktino" iskustva# pojovi *prin(ip pravne drave* i*prin(ip vladavine prava* se danas o"u nai'enino upotre&ljavati. 2-

22 poredi+ Ustavnost i vladavina prava 7 '&ornik radova# priredio Kosta avoki32;.

:


8/161

2. POJAM PRAVA

2.1. )EORI8CK% CV%)%08% PO8% PR%V%

Iako je poja prava star koliko i postojanje prvi$ antiki$ drava# ni danas upravnoj nau(i jo uvek nije ustanovljeno# kao i'vesno i optepri$vaeno# ta se pod ovipojo tano podra'ueva.

Fe' sunje# pravo se danas posatra kao sloena dru%tvena pojava i ono jepredet ra'liiti$ vrsta sa'nanja+ teolo"ije# opte teorije prava# ilo'oije prava#so(iolo"ije prava# psi$olo"ije prava# po'itivnopravni$ nauka# ali i laiko" sa'nanja. 25

Prvo&itni poja prava# po pravilu# se i'vodi i'pravilapo kojia se odvija neko'&ivanje ili delovanje.

)ako je veindarsatrao da je 'akon 7pravo< kralj sve"a# i ljudi i &o"ova.26

Platon je ve u Ctaroj ?rkoj ra'likovao istinsko i tako'vano pravo. *One 'akonekoji nisu stvoreni radi 'ajednike koristi drave kao (eline satrao da ne vrede.* 29

uveni riski pravnik 8elzus 7@elsusistoj teoriji prava*. Od svo" nastanka1>11. "odine# ista teorija prava=ansa ?elzena71==131>:-< 'aokuplja panju veliko"&roja teoretiara prava. Predstavni(i *iste teorije prava*# koje jo na'ivaju i Fekapravna kola# pored Kel'ena# su i;dol( "ulijus Merkl7%dol 8ulius erkl 71=>;31>:;>9. str. 16.2> Ri($ard ooker# !aes o E((lesiasti(al Polit'# I. (. 1. 0avedeno prea+ Kosta avoki# Uvod u pravo

I# *Dra"ani*# Feo"rad# 1>>9. str. 16.-; ans Kelsen#=auptpro#leme der 5taatsre0htslehre# )L&in"en# Verla" von [email protected]. o$r# 1>11.

=


9/161

nekoliko de(enija kontinuirano ra'ra4ivana# o&likovana i odiikovana &itnaopredeljenja ove pravne doktrine.

Prea ovoj teoriji# pravo je hijerarhizovan& dinami!ki sistem normi kojima sepropisuje kakvo tre#a da #ude pona%anje su#jekta& a za suprotno pona%anje A prekr%aj Apredvi3a od$ovornost i sank0iju* U isto vreme& norma odre3uje kakvo tre#a da #ude

pona%anje su#jekta nadleno$ za primenu sank0ije. Pravno pravilo *nora koju jestvorila pravna vlast radi re"ulisanja ljudsko" ponaanja jeste 'apovest# ali ne sadri voljuu psi$oloko sislu*. Prea toe# pravo je nora# ili pre(i'nije reeno siste nori#odnosno norativni poredak# koji se posatra kao $ijarar$ijska struktura piraidno"o&lika na ije se vr$u nala'i osnovna nora.-1

Veliki doprinos u i'"radnji *iste teorije prava* dao je ;dol( "ulijus Merkl& koji je&io tvora( teorije stepena 7die Lehre vom 5tu(en#au der 2e0hsordnun$) # prea kojojpravo predstavlja siste $ijerar$ijski$ sre4eni$ pravila# odnosno siste uslovljavajui$ iuslovljeni$ nori# pri eu se kao uslovljavajue nore pojavljuju one koje sadreuslove 'a stvaranje dru"i$ nori# odnosno akata.-2

)ako je Kel'en# u ra'radi svoje teorije# pod neposredni uti(aje erklovo"

uenja o stepenastoj strukturi pravno" poretka i'"radio svoje s$vatanje o $ijarar$ijskojlestvi(i pravni$ nori na ije se vr$u nala'i t'v. osnovna nora. Cve do erkl3Kelsenovo" ispravno" uvida u stepenasti sastav dinaiko" pravno" sistea pravnenore u teoriji# i'riito ili preutno# iskljluivo su se poistoveivale sa opti pravninoraa ili pravilia.-- Danas se# pak# pravni noraa# pored opti$# odnosnopose&ni$# satraju i pojedinane nore# ada se u literaturi jo uvek oe nai stav# pokoe t'v. pojedinane nore ne spadaju u nore# &udui da nisu pravila veindividualne 'apovesti.-5

Prea ovoj teoriji# ustav# odnosno stvaranje ustava 7osnovne nore>9# str. 1;311.

-2 poredi+ %dol erkl#role$omena einer Theorie des re0htli0hen 5tu(en#aues# ?esells($alt# Ctaat undRe($t# Nien# Verla" von 8ulius Cprin"er# 1>-1# str. 2=632>5, poredi+ Moran 8eli# @apisi o teorijiupravno$ prava ;dol(a Merkla# %r$iv 'a pravne i drutvene nauke# &r. 21>>=.

-- poredi+ 0. Viskovi#ojam prava# dru"o dopunjeno i'danje# !o"os# Cplit# 1>=1. str. 2--.-5 poredi+ ilijan Popovi#rilozi teorjji prava# Clu&eni list CR8# Feo"rad# 1>>:# str. 55.-6

>


10/161

sao re"ulator ve i "lavni i jedini kreator drutveni$ odnosa, to noru posatra kaoentitet koji postoji sao 'a se&e i po se&i itd.-9

ista teorija prava ansa Kel'ena i nje"ovi$ sled&enika# i pored ne"ativno"odnosa prea prirodnopravno uenju# pola'ei upravo od stava da se pravo oraprika'ivati onakvo kavko jeste# prinu4ena je# $tela to# ili ne# da se &avi i i'uavanje

od"ovarajui$ sadraja prirodno" prava# koji danas pod na'ivo *ljudska prava* ine&itan sastavni deo postojee" e4unarodno" prava.-:

2.1.2. So#io$o%ka tori!a "rava

Co(ioloka teorija prava pola'i od drutvene strukture i pro(esa koji uslovljavajunoru ili se povodo nore stvaraju.

)ako npr.#Bmil Dirkem7Bmile Durkhem)pravo ve'uje 'a drutvenu solidarnost# sjedne# i or"ani'ovanu sank(iju# s dru"e strane. Bu$en Brlih 7Bu$en Bhril0h) utvr4ujepostojanje neposredno"# direktno" pravno" poretka kao strukturu sastavljenu i' vee"&roja saostalni$ pravni$ poredaka koji od"ovaraju pose&ni drutveni "rupa(ijaa#

pri eu je najanji deo o&u$vaen dravni pravni pravilia. sloeno sisteu#suko& dravno" i drutveno" prava reava se u korist ovo" dru"o".-=

uveni ran(uski teoretiarLeon Di$i# daje jedan od kljuni$ doprinosa stvaranjuso(ioloke teorije prava. 0je"ovo s$vatanje prava proistie i' nje"ovo" poianja drave.Di"i je# naie# satrao da sve ono to vri drava jeste javna slu&a. I' to" ra'lo"a# Di"iistie da javna slu&a tre&a da 'aeni suverenu linost drave podra'uevajui pri topod javno slu&o svaku delatnost ije o&avljanje ora &iti o&e'&e4eno# re"ulisano ikontrolisano od strane oni$ koji upravljaju# jer je to# satra Di"i# neop$odno 'aostvarivanje drutvene u'ajanosti i ujedno je takve prirode da ne oe &iti ostvareno &e'interven(ije vladajue sile.->I' takvo" poianja drave proistie da je 'adatak drava dapravni noraa sao i'ra'i i uo&lii pravna pravila# proistekla i' drutveni$ pravila

ponaanja. 0a taj nain# Di"i pravnu noru posatra iskljuivo kao te$niko sredstvokoji se drutveno pravilo ponaanja preo&raa u pravnu noru# kada drutvo i'ra'isa"lasnost da nje"ova povreda &ude sank(ionisana *drutveno or"ani'ovano upotre&oprinude*# ie istie stav da je dravno pravo valjano sao onda kada je po svojojsadrini sa"lasno sa drutveni.5;Di"i je svoji so(ijalni kon(epto dao dra"o(endoprinos u stvaranju kon(epta so(ijalne drave# dopunjujui norativne eleenteso(ioloki odnosno drutveni aktoro.

I po'nati predratni pravni teoretiar Cor3e Tasi6# satrao je da je po svoosnovu# poreklu# sadraju i unk(iji pravo druveno. On je isti(ao da se dravna idrutvena pravila nala'e u relativno jedinstvu jer drava svoji propisia nunoi'raava *drutveno iljenje i drutvenu reak(iju*.51

-9 poredi+ Moran 8eli#@apisi o pravnoj teoriji =ansa ?elsena# %r$iv 'a pravne i drutvene nauke# &r. 132# 2;;;#

-: Clo&odan Perovi# rirodno pravo i sud&Feo"rad# 1>>9# Pravni akultet niver'iteta u Feo"radu idruenje pravnika Cr&ije# str. 1;231;>.

-= poredi+ Radila Vasi# Kosta avoki# Uvod u pravo# *Dra"ani*# Feo"rad# 1>>9# str. 1231-.-> poredi+ !eon Di"i#reo#raaj javno$ prava71>1-< *?e(a Kon*# Feo"rad# 1>2>. str. -5.5; poredi+ !eon Di"i#reo#raaj javno$ prava71>1-< *?e(a Kon*# Feo"rad# 1>2>. str. :9.51 or4e )asi# Uvod u pravne nauke7En(iklopedija prava


11/161

Co(ioloki etod posatranja prava otkriva nje"ovu realnu# drutenu stranu# alito ipak ne 'nai da noru tre&a poistovetiti sa drutveni odnoso i' koje" potie ili ukoje se ostvaruje.52

2.1.&. Priro'(o"rav(a 'oktri(a

enja o prirodno pravu kro' istoriju# kao i savreena# ra'novrsna su u tolikojeri da ak ni i'dvajanje nji$ovi$ 'ajedniki$ o&eleja nije nesporno. naelu#prirodnopravne teorije podra'uevaju postojanje jedno" po'itivno"# iskustveno" prava idru"o"# $ijarar$ijski u'vieno"# prirodno" prava# koje je po svo sadraju pravedno# a povaenju o&jektivno.5-

pluralitetu kon(ep(ija prirodno" prava# teoloko shvatanje javlja se kaonajstarije. Po njeu# ne sao prirodno# ve i po'itivno pravo se interpretira kao &oanska'apovest impositio numinis. Ovo s$vatanje# kao reli"ijsko# ve'ano je 'a onu reli"iju uije okviru se javlja.

Ono se vreeno se ra'vilo u teolo%kora0ionalno shvatanje iji je "lavni

predstavnik &io Toma ;kvinskii prea koe prirodno pravo ia 'a i'vor &oanski u# ato pravo ovek sa'naje preko prirodno" ua. to sislu# )oa %kvinski odre4uje isvr$u 'akona# satrajui da je 'akon pravilo i era postupka ljudsko" delovanja kojenavodi oveka da neto radi odnosno da neto ne uradi. 55

Iako su $rianski ilo'oi to" do&a od&a(ili s$vatanje )oe %kvinsko" jer susatrali da prirodno pravo ne oe &iti uno# ve &oanski voljno# ovo s$vatanje kasnijeje doivelo svoju ponovnu renesansu# naroito u radovia =u$a Gro0ijusa i nje"ovi$sled&enika.

Bioloko-racionalno shvatanjenastaje u /VII veku# i nje"ov rodonaelnik &io jeu"o ?ro(ijus. On satra da prirodno pravo postaje prirodna &ioloka nunost i proistiei' na"ona drutenosti# te da je# kao takvo# univer'alno i pravedno sao po se&i. Po

?ro(ijusu# prirodno pravo je tako nepoino# da "a ni sa &o" ne oe i'eniti# i da &iprirodno pravo postojalo i kad Fo" ne &i postojao.56 Fioloko3ra(ionalna kon(ep(ijaprirodno" prava# ra'vijala se u nauni delia no"i$ 'naeniti$ ilo'oa koji e doiposle ?ro(ijusa# a to su naroito o&s# !ok# Puendor# )oa'ius# onteskje# Cpenser.Iako e4u njia ia 'naajni$ ra'lika u interpreta(iji prirodno" prava# ini se da seoe nai jedan 'ajedniki ienitelj koji i$ pove'uje# a to je da se pored ra'ua i ua#uvek javlja i neko dru"o &ioloko svojstvo oveka koji se opravdava prirodno pravo .59

Osnovni prav(i kole prirodno" prava# pored ra'liitosti u ilo'oskojinterpreta(iji# svode se na konstata(iju+ pored po'itivno" prava postoji i jedno u'vienopravedno pravo koje tre&a da &ude u'or po'itivno. )o je prirodno pravo.5:

52 poredi+ Radila Vasi# Kosta avoki# Uvod u pravo# *Dra"ani*# Feo"rad# 1>>9# str. 1-.5- poredi+ Radila Vasi# Kosta avoki# Uvod u pravo# *Dra"ani*# Feo"rad# 1>>9# str. 15.55 poredi+ )oa %kvinski#Drava7prevod sa latinsko" i'vornika i &eleke ). Vere i .8eli>9# str. 993=;.

11


12/161

Q Q Q Q Q

0a osnovu navedeni$ teorijski$ s$vatanja# nesporno je da se# pri odre4ivanjujedne jedinstvene deini(ija prava# ora poi od nje"ovo" norativno" i drutveno" iprirodno" eleenta.

Iajui ovo u vidu#pravo se moe odrediti kao sistem prinudom za%ti6enih normiod strane dru%tvaFdrave kojima se ure3uju kon(liktni dru%tveni odnosi radi ostvarenjaonih dru%tvenih vrednosti koje omo$u6avaju zajedni!ki ivot ljudi u slo#odi idostojanstvu li!nosti.5=

okviru ovako deinisano" poja prava# o"u se ra'likovati dve od"ovarajuevrste# odnosno 'naenja poja prava. Gire 'naenje o&u$vata drutvene nore# a ue#skup pravni$ nori koje sank(ionie drava u kojia su ova svojstva najpotpunijei'raena. Opredeljivanje 'a ue s$vatanje uspostavlja se $ijara$ijski odnos i'e4udravno" i drutveno" prava. %ko do4e do suko&a nore 'atiene dravno sank(ijoi nore drutveno" prava# u (ilju ostvarivanja 'akonitosti# pravne si"urnosti# reda i ira#pravo tre&a satrati noru koja pripada sisteu dravno" prava.5>

C dru"e strane# nastanak drutvene nore i prirodno pravo nesunjivo iajuuti(aj na dalji nastanak i ra'voj nore 'atiene dravno sank(ijo. 0a taj nain# pravoi pravni nikada ne predstavlja statiku ve dinaiku pojavu# i u neposrednoj su ve'i sara'voje ljudsko" drutva i idealia prirodno" prava# slo&ode# pravde i pravinosti.

skladu sa savreeni ra'voje drave 'asnovane na prin(ipia 9el(are 5tateau koe *vladanje ljudia tre&a da &ude 'aenjeno upravljanje stvaria*# 6;drava sesve anje odre4uje kao or"ani'a(ija sa onopolo i'ike sile# a sve vie kao sloenisiste ljudske saradnje u koe se drutveni interes prvenstveno reali'ujeneautoritativni pute i o&avljanje javni$ slu&i# to dovodi do pro(esa deetati'a(ije idere"ula(ije u koe drutvena nora i prirodno pravo iaju sve vee 'naenje.

2.2. POMI)IV0O PR%VOMa ra'liku od teorijsko" poja prava# pojam pozitivno pravo pove'an je sa

pro(eso priene prava. Iako je ovaj i'ra' novije" porekla# 'a po'itivno pravo kao takvo'nalo se od davnina# ali se nije uvek koristio od"ovarajui i'ra' koji &i "a jasnora'likovao od &oansko" i prirodno" prava.

)ako su se# ve kod stari$ ?rka# po'itivni 'akoni# koje je donosila vr$ovna vlast udatoj dravi ra'likovali od "rada do "rada# dok su sao pretpostavljeni prirodni 'akonivaili 'a sve ljude &e' ra'like. Pose&nost po'itivno" prava nedvosisleno je utvrdio%ristotel koji je ra'likovao pose&ne i opte 'akone. Pod pose&ni 'akono %ristotel jepodra'uevao 'akone koje su pojedini narodi prea se&i i radi se&e doneli# a dele se na

pisane i nepisane. Opti je na'ivao prirodne 'akone. I' ovo"a proistie jedna &itnara'lika+ pose&ni pisani 'akoni iaju karakter prinude# a opti neaju.61

5: poredi+ Clo&odan Perovirirodno pravo i sud& Pravni akultet niver'iteta u Feo"radu# druenjepravnika Cr&ije# Feo"rad# 1>>9# str. >-.

5= Radila Vasi# Kosta avoki# Uvod u pravo II# *Dra"ani*# Feo"rad# 1>>9. str. 1>.5> poredi+Radila Vasi# Kosta avoki# Uvod u pravo II# *Dra"ani*# Feo"rad# 1>>9. str. 1>.6; @laude3enri de Caint3Cion#?atekizam industrijala0a# I'&or i' djela# Ma"re 1>=># str. 2;932-1..61 %ristotel#2etorika# I# 1-:- 1-:6&

12


13/161

Du&oko svesni po'itivnosti svoji$ 'akona koje propisuje vr$ovna vlast u dravistari Riljani su satrali da je *'akon opta 'apovest naroda ili ple&sa upuenaa"istratu*.62

Poetko novo" do&a# 9illiam 1la0kstoneodre4ujepozitivno pravokao pravilo"ra4ansko" ponaanja u dravi koje je potkrepljeno dravno prinudo. rirodni zakon

je pravilo oralno" ponaanja# a #oansko pravilo kredo vere.6-

8erin"ova deini(ija po'itivno" prava je jo kraa+ *Pravo je skup prinudni$ norikoje u jednoj dravi vae*.65

Po'itivno pravo se# prea toe# najee odre4uje kao pravo koje se danasprimenjuje na odre3enoj teritoriji i !ija je primena $arantovana dravnom prinudom*Cti u ve'i# &itan aktor po'itivno" prava je vremenski 7trenutno vaee pravo>1# str. -16.

1-


14/161

&. POJAM I ELEMENTI PRAVNO PORET*A

-.1. PO8% PR%V0O? PORE)K%

od pojmom pravni poredak podrazumeva se onaj deo dru%tveno$ poretka koji jere$ulisan pravom. Cvaka drava ia svoj konkretni skup pravni$ nori vrsto pove'ani$u jednu (elinu# a koja se anje ili vie ostvaruju u drutveni odnosia e4u ljudia.ravni poredak ima za 0ilj konkretno re$ulisanje odre3enih dru%tvenih pojava putempravnih normi.

to sislu# pravni poredak je re'ultat jedinstva pravni$ nori i ljudsko"ponaanja sa njia u konkretno drutvu u dato istorijsko trenutku. Mato i kaeo dadva osnovna eleenta pravno" poretka jesu normativni 7jer se pravni poredak sastoji i'pravni$ nori< i (akti!ki 7pod koji se podra'ueva ljudsko ponaanje u skladu sanoraa>:# str. -5.6> poredi+ Radoir !uki# Uvod u pravo# Feo"rad# 1>>1. str. 2;-.

15


15/161

pravo neprienjivanje prvo" pravila dispo'i(ije predstavlja osnov 'a prienudru"o"# sank(ije.9;

okviru dispozicije ra'likujeo pretpostavku odnosno hipotezu dispozi0ije isauzapovest# odnosno dispo'i(iju.

ipote'a dispo'i(ije je onaj deo nore koji odre4uje aktiku situa(iju ili

injeni(e koje oraju postojati da &i se dispo'i(ija# "lavni deo nore# o"la prieniti.Pretpostavka# kao takva# nije nora# odnosno pravilo o ponaanju# ve sao opisinjeni(a koje su uslov priene dispo'i(ije.

Osi pretpostavke dispo'i(ije# u ovo delu pravne nore sadrana je i saadispozi0ija& odnosno zapovest o pona%anju ljudi. )o je uslovna# relativna 'apovest# jer senjoe su&jektu sao su"erie da postupi po njoj ako eli da i'&e"ne prienu sank(ije.koliko to ne eli# on ne ora da po ovoj 'apovesti i postupi. )o 'nai da dispo'i(ija use&i uvek sadri jednu 'apovest# koja# poto je dvostrana# predstavlja 'a dru"u stranu upravno odnosu ovlaenje da uradi neto to ne ora da uini.

Od naina na koji je orulisana 'apovest u dispo'i(iji oeo ra'likovatinare3uju6u& za#ranjuju6u ili ovla%6uju6u dispozi0iju.

Caa dispo'i(ija oe &iti kate$ori!na ili alternativna. Dok kate$ori!naodre4uje sao jedno ponaanje koje je o&ave'no 'a su&jekta dispo'i(ije# alternativnapredvi4a dva ili vie ponaanja# od koje sao jedno su&jekat dispo'i(ije# po svovlastito na$o4enju oe da sledi. Cu&jekat alternativne dispo'i(ije 'apravo sa &iranain i'vrenja svoje o&ave'e.91

Dru"i eleenat pravne nore je sankcija. ovo eleentu sadrana jepretpostavka sank0ije i sama sank0ija.

0uan uslov priene sank(ije je prekr%aj dispozi0ije odnosno delikt. Prekraj jesa po se&i ljudska radnja# po pravilu voljna i svesna. On se sastoji i' radnje koja jesuprotna ponaanju koje je u dispo'i(iji predvi4eno kao o&ave'no 'a su&jekta. )a radnjaoe &iti ili !injenje ili ne!injenje* Dve $lavne vrste delikata su krivi!nopravni odnosno

krivi!nadela i $ra3anskopravni A nano%enje %tete. Pored ove dve osnove vrste delikatapostoje i anje vani delikti kao to su dis0iplinskiili administrativni delikti.Cank(ija o'naava onaj deo pravne nore koji sadri propis o ponaanju kako

su&jekta# koji je prekrio dispo'i(iju# tako i odnosno" dravno" or"ana koji je po'van dana prekrio(a prienu od"ovarajuu eru '&o" to" prekraja. Cank(ije pravni$ norii'vrava drava svojo neotklonjivo prinudo.

Cank(ija se# e4uti# oe odrediti i kao prinudna era protiv prekrio(adispo'i(ije. to sislu sank(ija se najpre oe podeliti prea toe da li se prienjujeprea li(ia ili prea aktia na sank0ije prema li0ima i sank0ije prema aktima. 'avisnosti od dve "lavne vrste delikta 7krivine i "ra4anskopravne>1. str. 2;63215,

Radila Vasi# Kosta avoki# Uvod u pravo II# *Dra"ani*# Feo"rad# 1>>9. str. :63=592 O pitanju sank(ije opirnije po"ledati+ Radoir !uki# Uvod u pravo# Feo"rad# 1>>1. str. 216322;,

Radila Vasi# Kosta avoki# Uvod u pravo II# *Dra"ani*# Feo"rad# 1>>9. str. =5311;.

16


16/161

Postoje no"o&rojni kriterijui na osnovu koji$ se oe i'vriti podela pravni$nori.

)ako na prier# prea o&liku orulisanja 'apovesti# pravne nore se dela nanare4ujue# 'a&ranjujue# ovlaujue i indikativne. Prea nainu nastanka# odnosno

sredstvia i'raavanja# nore se o"u podeliti na o&iajne i postavljene ili nepisane ipisane. Prea nainu odre4ivanja su&jekta na ko"a se 'apovest odnosi# nore o"u &itiopte i pojedinane# odnosno apstraktne i konkretne. Ca stanovita odre4enostidispo'i(ije# nore se o"u podeliti na kate"orike i nore sa nedovoljno odre4enidispo'i(ijaa. 0ore se o"u ra'vrstati i u vie i nie# prea pravnoj sna'i# aterijalnei oralne. 'avisnosti od to"a da li se pravni noraa ustanovljavaju prava io&ave'e ili propisuje nain i'vrenja nore nore se o"u podeliti na ustavne# krivine#"ra4anske# nasledne# porodine# upravne# radne# pro(esne# e4unarodne i tako dalje.9-

Ca stanovita dinaike strukture pravno" poretka najvanije je ra'likovanjeop%tihi pojedina!nihnori te eo# ovo priliko# uka'ati na ovu podelu.

Op%te norme jesu apstraktne'apovesti o ponaanju su&jekta prava u odre4eni

istovrsni# unapred predvi4eni situa(ijaa. One vae 'a sve sluajeve iste vrste koji seponavljaju. Opta pravna nora# prea &roju sluajeva koje o&u$vata# odnosno opse"upriene# oe &iti univerzalno3op%ta i delimi!noop%ta# partikularna ili pose#na.niver'alno3opta upuuje se svi "ra4ania o&u$vaeni jedni dravno3pravniporetko, deliino3opta# partikularna i pose&na upuuje svoj 'a$tev uoj "rupi ljudi#koja se odre4uje prea "eo"rasko# starosno# proesionalno# polno ili nekodru"o kriterijuu.95

ojedina!na 7individualna) pravna norma upuuje konkretan 'a$tev sasviodre4eno su&jektu# ili su&jektia# koji se realno nala'i u jednoj individualnoj situa(iji#po pravilu unapred 'ailjeno opto pravno noro. Pojedinana nora nastaje upro(esu priene apstraktne pravne nore na konkretan# realno postojei pojedinani

sluaj koji je opto noro 'ailjen i unapred predvi4en kao prierak vrste o'naen'ajedniki karakteristikaa. Pojedinana pravna nora se# po pravilu# is(rpljujeprieno na taj sluaj# ie prestaje njeno vaenje.96

&.2.&. Va,(! "rav(i+ (ormi

I'ra' vaenje nori u pravnoj teoriji ia tri osnovna 'naenja. Prvo uka'ujepravnu 'asnovanost nore u sisteu prava odnosno njeno pravno postojanje. Dru"o'naenje se odnosi na vreensko trajanje pravne nore# a tree na teritorijalnuo"ranienost njeno" pravno" dejstva.

a< Sistemsko vaenje:Osnov vaenja svake pravne nore jeste dru"a pravna

nora. Via nora *daje* osnov vaenja nioj nori# kako &i to rekao Kel'en. Pravnanora vai ako pripada sisteu vaei$ nori iji poredak 'asniva ustav kao osnovni'akon 7le< superior)# to 'nai da ako je doneta na nain koji# u krajnjoj instan(i# ustavodo&rava# i ako na propisan nain nije ukinuta. Ovakvo s$vatanje vaenja pravni$ nori

9- poredi+ Radila Vasi# Kosta avoki# Uvod u pravo II# *Dra"ani*# Feo"rad# 1>>9. str. 112.95 poredi+ Radila Vasi# Kosta avoki# Uvod u pravo II# *Dra"ani*# Feo"rad# 1>>9. str. 1153116,

ilan Ckakun#oslovno pravo u turizmu# *Feletra?otika*# Feo"rad# 1>>:# str. 2-.96 poredi+ Radila Vasi# Kosta avoki# Uvod u pravo II# *Dra"ani*# Feo"rad# 1>>9. str. 11-3119,

ilan Ckakun#oslovno pravo u turizmu# *Feletra?otika*# Feo"rad# 1>>:# str. 2-.

19


17/161

o'naava se kao(ormalisti!ko# 'a ra'liku od vrednosno$# koje 'a$teva sao&ra'nost norepravdi# &e' o&'ira na le"alitet ili eikasnost# i realisti!no$# koje kao kriteriju uvaavaprienjivanje nori u veini drutveni$ odnosa# &e' o&'ira na nji$ovu oralnuispravnost i 'akonitost.

&< Vremensko vaenje:Kada je pravna nora doneta na propisan nain kae se

da je o&ave'na 'a su&jekte koji su u njoj o'naeni. e4uti vreenski trenutako&ave'nosti nastupa u 'avisnosti od vrsta pravni$ nori. )ako na prier# opta pravnanora poinje da o&ave'uje kada je akt koji je doneta stupio na sna"u. Makoni# koji use&i najee sadre pravne nore# posle odre4eno" vreena se 'vanino o&javljujuodnosno o&naroduju# a 'ati posle i'vesno" vreena 7va(atio le"is< i stupaju na sna"u. 99

parlaentarnoj dravi# pro(es donoenja 'akona 7i opti$ pravni$ nori sadrani$ unjia< praen je nje"ovi usvajanje u parlaentarnoj 7skuptinskoj< pro(eduri i 'atio&javljivanje u od"ovarajue slu&eno "lasilu# pri eu se nakon o&javljivanja uslu&eno "lasilu ostavlja odre4eni vreenski period nakon e"a takav akt stupa nasna"u.

C dru"e strane# pravne nore prestaju da vae najpre nji$ovi i'riiti

ukidanje# kada ise'nu drutveni odnosi koji su ure4ivale# i preutni ukidanje. Ovdetre&a ra'likovati dve situa(ije. prvoj vai pravilo le< posterior dero$at le$i priori# to'nai da jedna nora prestaje da vai kada se donese pravna nora iste ili vee pravnesna"e sa suprotno sadrino. dru"oj# na odnos i'e4u optije i pose&nije nore#prienie se pravilo le< spe0ialis dero$at le$i $enerali# koje odre4uje da pose&na noraukida optu ak i kad je vreenski starija od nje.9:

(


18/161

najire 'naenju# pravni aktia se o'naavaju sve pravno relevanten radnje.Da &i jedna radnja &ila pravni akt# potre&no je da noro &ude kvaliikovana kao takva.

ravni akt podra'ueva psihi!ki pro0es& analo$an materijalnoj radnji&ra0ionalan po prirodi i voljan po poreklu& kojim se stvara pravna norma u 0elini& njeni

pojedini delovi ili uslovi predvi3eni za primenu pravnih normi& kao i materijalizovanao#java proizvedeno$ sadraja* ravni akt prema tome& ozna!ava akt stvaranja norme&$otovu tvorevinu& to jest samu pravnu normu i njen materijalni iskaz.9>

Dva osnovna eleenta pravno" akta su unutra%nji 7psi$iki< i spoljni7aterijalni poredi+ Radila Vasi# Kosta avoki# Uvod u pravo II# *Dra"ani*# Feo"rad# 1>>9. str. 1-=.:; poredi+ Radoir !uki# Uvod u pravo# Feo"rad# 1>>1. str. 2213225, Radila Vasi# Kosta avoki#

Uvod u pravo II# *Dra"ani*# Feo"rad# 1>>9. str. 1-=3151.:1 Radila Vasi# Kosta avoki# Uvod u pravo II# *Dra"ani*# Feo"rad# 1>>9. str. 151.:2 poredi+ Radoir !uki# Uvod u pravo# Feo"rad# 1>>1. str. 226.

1=


19/161

koji donosi pose&an# ustavotvorni or"an po pose&no# ustavotvorno postupku# ilio&ian 'akonodavni or"an# ali po pose&no postupku. stav kao najvii pravni akt sadrinajoptije pravne nore. Pod pojozakona u (ormalnom smislu# podra'ueva se onajpisani i'vor koji ia# nakon ustava# najviu pravnu sna"u od svi$ pisani$ pravni$ i'vora#tj. i'vor ko"a usvajaju pose&ni# 'akonodavni or"ani# po pose&no postupku. 0jia se

&lie ra'ra4uju pravne nore sadrane u ustavu. Pod'akonski aktia se daljekonkreti'uju nore sadrane u 'akonia# i njia se re"uliu pravni odnosi od anjevanosti 'a pravni i drutveni poredak ne"o 'akoni. 0ji$ istovreeno karakterie i lakapro(edura donoenja i nadlenost nii$ or"ana u odnosu na parlaent# odnosnoskuptinu# koja kao 'akonodavni or"an donosi 'akone.:-

Pojedinani pravni akti stvaraju ili sadre pojedinanu noru. Oni o"u &itipotpuni i nepotpuniu 'avisnosti da li stvaraju pravnu noru u (elosti ili sao njenepojedine delove 7pojedinana dispo'i(ija stvara se npr. upravni akto# a pojedinanasank(ija sudski akto>1. str. 2223259, ilan Ckakun#oslovno pravo uturizmu# *Feletra?otika*# Feo"rad# 1>>:# str. 2>,

:5 poredi+ Radoir !uki# Uvod u pravo# Feo"rad# 1>>1. str. 29>.:6 Radoir !uki# Uvod u pravo# Feo"rad# 1>>1. str. 29>.:9 Radoir !uki# Uvod u pravo# Feo"rad# 1>>1. str. 2.

1>


20/161

su&jekta koje on oe vriti a to vrenje o&e'&e4uje i titi pravni poredak. ravnao#aveza 7dunost< 'nai da je su&jekt prava u takvoj situa(iji da nje"ovo ponaanjeo&ave'no re"ulie pravna nora# po kojoj tre&a da postupi# jer e inae na nje"a &itiprienjena sank(ija.::

-.6. PR%V0I CIC)E

Ma ra'liku od pravno" poretka#pravni sistemo&u$vata u"lavno izvore prava# asao se u'"redno o&a'ire na ostale nje"ove eleente. Ve so videli da se pravniporedak sastoji i' o"rono" ni'a opti$ i pojedinani$ nori i akata# kao i konkretni$pravni$ odnosa. Cto"a# osnovni 'adatak pravne nauke jeste da stvori jednu jedinstvenu(elinu# odnosno da postojei pravni aterijal sredi po i'vesni kriterijuia# pre sve"atuaenje opti$ nori# jer 'adatak tuaenja i jeste stvaranje pravno" sistea. Kakoopte nore odnosno akti slue kao osnov na koe nastaju pojedinane nore# odnosnoakti# i pojedinani konkretni pravni odnosi# op%te pravne normeodnosno akti na'ivajuse jo i izvori prava.:= *7...< 5istematiza0ija prava se sastoji u prvom redu u

raspore3ivanju pravnih izvora po izvesnim kriterijumima kako #i sa!inajvali lo$i!kineprotivre!nu 0elinu* 7***) 5istem prava je& prema tome& po odre3enim merilima sre3enskup svih op%tih pravnih normi jedno$ pravno$ poretka tako da predstavlja jedinstvenu ineprotivre!nu 0elinu*.:>

Cvaki pravni siste sastoji se i' dva osnovna eleenta+pravnih institta7odnosno pravni$ ustanova< ipravnih !rana.

Pravni institt je anji ili vei skup pravni$ nori koje ure4uju jedankopleksan drutveni odnos# na prier radni odnos# &rak# dis(iplinsku od"ovornost i dr.)ako na prier# sve pravne nore koje se odnose na &rak jesu pravni institut &raka itd.

Pravni instituti# odnosno ustanove# dalje se dele na nie i vie# ue i ire.Pravna !ranaje skup vie ustanova# odnosno instituta# koje re"uliu istu o&last

drutveni$ odnosa po isti naelia. 0a taj nain# instituti se "rupiu i sisteske pravne(eline pravne "rane. Cve "rane prava# poput ustavno"# upravno"# lino" i porodino"#privredno"# radno"# krivino"# e4unarodno" i dru"i$ "rana prava# ine pravni siste.

Ustavno pravo je osnovna "rana pravno" sistea koja o&u$vata nore kojeodre4uju osnove ekonosko" i politiko3dravno" ure4enja.

Upravno pravo je skup pravni$ nori kojia je re"ulisana delatnost ior"ani'a(ija javne uprave ukljuujui tu i odnos i'e4u uprave i dru"i$ su&jekata# npr.uprave i "ra4ana pojedina(a.

5udsko pravoje skup pravni$ nori o delatnosti i or"ani'a(iji sudova.Gra3ansko pravoje jedna od naj'naajniji$ "rana prava jer re"ulie iovinskeodnose# a tie ustvari i osnovne ekonoske odnose# te se ono najee odre4uje kaoskup pravni$ nori kojia se odre4uju prava i dunosti koje se o"u 'asnivati i

:: poredi+ Radoir !uki# Uvod u pravo# Feo"rad# 1>>1. str. 2:;32:9.:= poredi+ Radoir !uki# Uvod u pravo# Feo"rad# 1>>1. str. ->53->6.:> Radoir !uki# Uvod u pravo# Feo"rad# 1>>1. str. ->53->6.

2;


21/161

prenositi pravni poslovia. Ono se dalje deli na tri velike o&lasti+ o#li$a0iono& stvarnoi nasledno pravo.

rivredno 7poslovno) pravo re"ulie delatnost i or"ani'a(iju privredno3pravni$su&jekata u nji$ovo privredno poslovanju. Ono se i'dvojilo i' "ra4ansko"# odnosnoo&li"a(iono" prava# jer se privredno3pravni poslovi sklapaju no"o &re i u"lavno su

tipsko" karaktera i 'ato to sporove i' o&e o&lasti reavaju pose&ni privredni sudovi upose&no postupku.?rivi!no pravoo&u$vata skup pravni$ nori kojia su odre4ena krivina dela i

sank(ije 'a nji$ove uinio(e. Krivina dela su drutveno opasne# protivpravne ljudskeradnje koje su 'akono i'riito odre4ene kao krivina dela. Krivina dela su uvekpraena krivino sank(ijo koje se dalje dele na ka'ne i ere &e'&ednosti.

Li!no i porodi!no pravoine pravne nore kojia se odre4uje poloaj pojedin(akao linosti i kao lana porodi(e.

Me3unarodno pravo se# po pravilu# deinie kao "rana prava koja o&u$vata skuppropisa koji re"uliu odnose sa eleento inostranosti. I ono se dalje oe podeliti u'avisnosti od su&jekta prava# tanije u 'avisnosti da li je re o propisia koje ure4uju

odnose i'e4u drava ili i'e4u pojedina(a. to sislu se ra'likuje e4unarodnojavno i e4unarodno privatno pravo i dr.=; savreeni uslovia# kao pose&na "rana prava sve vie se i'dvaja i pravo

zatite ivotne sredine. 'avisnosti od slini$ karakteristika pojedini$ "rana prava one se dalje o"u

"rupisati upravne o#lasti# kao to sujavno i privatno pravo# ili materijalno i (ormalno#unutra%nje i me3unarodno.

Dve naj'naajnije vrste savreeni$ pravni$ sistea su+ evropsko-kontinentalniian!lo-saksonski.

Dok se evropskokontinentalni sistem'asniva na pisano kodiikovano pravu#iji koreni proistiu jo i' risko" prava# i u koe sudska praksa# o&iaji i dru"i i'vori

prava iaju reativno ali 'naaj# an$losaksonski pravni sistemra'vio se saostalno ipostupno# &e' uti(aja risko" i evropsko3kontinentalno" prava# najpre u En"leskoj# apoto se proirio i na dru"e 'elje en"lesko" "ovorno" podruja. 0je"ova najvanijakarakteristika je doina(ija o&iaja kao i'vora prava# koji se u"lavno tuae sudskipresudaa# koje kao takve predstavljaju i'vor prava tj. pre(endentno pravo.=1

=; O osnovni "ranaa prava opirnije+ Radoir !uki# Uvod u pravo# Feo"rad# 1>>1. str. 52935--,ilan Ckakun#oslovno pravo u turizmu# *Feletra?otika*# Feo"rad# 1>>:# str. -93-:, Pavle 0ikoli#Ustavno pravo# *0ovinsko3i'davaka ustanova Clu&eni list*# Feo"rad# 1>>-, C. !ili# P. Kuni# P.Diitrijevi# . arkovi# Upravno pravo# *Cavreena %dinistra(ija*# Feo"rad# 2;;;, irkoVasiljevi# Tr$ovinsko pravo# *%F@ ?las*# Feo"rad 1>>2, Vlajko Fraji#2adno pravo# Feo"rad# 2;;1. idr.

=1 poredi+ ilan Ckakun#oslovno pravo u turizmu# *Feletra?otika*# Feo"rad# 1>>:# str. -6, Radoir!uki# Uvod u pravo# Feo"rad# 1>>1. str. 5;-35;5.

21


22/161

-. PRAVO A/TITE IVOTNE SREDINE *AO RANA PRAVA INJEN ODNOS SA DRUIM PRAVNIM RANAMA

5.1. PR%VO M%G)I)E SIVO)0E CREDI0E K%O C%OC)%!0%?R%0% PR%V% I OC0OV0I )EORI8CKI KO0@EP)I

Kao i sva dru"a iva &ia# ovek je# od poetka svo" postojanja pa do dananje"dana# ve'an tesni u'ajani ve'aa sa (elokupno neivo i ivo prirodo koja"a okruuje. pravo ta interak(ija !ovek ivotno okruenje& odnosno ivotna sredina&predstavlja osnov savreeno" prava 'atite ivotne sredine.

Evolu(ija oveka kao svesno" &ia u prvo redu se aniestovala u traenjuputeva i naina na koji &i on ukrotio i ovladao prirodu koja "a okruuje# ie je teio dao&e'&edi neop$odne preduslove 'a svoj sopstveni opstanak. Ca svaki novipronalasko 7poev od oru4a 'a o&radu 'elje i toka# pa sve do savreenekopjuterske te$nolo"ije


23/161

0a alost# u naoj 'elji# pravo 'atite ivotne sredine jo uvek predstavljanedovoljno i'deeren(iranu "ranu prava# ali se u poslednji$ nekoliko "odina sve vie inenapori u to prav(u. Osnovna spe(iinost ove nove "rane prava# to i 'a$teva njenoi'dvajanje i' dru"i$ "rana prava lei# u speci"inom sbjekt zatite a to je ivotnasredina.

8edan od pro&lea koji optereuje novu "ranu prava je terminolo%ki+ 'a nju se#pored na'iva pravo zatite ivotne sredine# upotre&ljavaju se i na'ivi ekoloko pravo ipravo ovekove okoline. Ra'lo'i# i'e4u ostalo"# lee i u ra'liiti teorijskikon(eptia na kojia se teelji ova "rana prava.

Ra'lo" 'a korienje i'ra'a ekoloko pravo# lei u sao poju ekolo$ije# onakokako "a je o&jasnio nje"ov rodonaelnik Brnes =a0kel 1=99. "odine. Ekolo"ija jetransdi(iplinarna nauka koja 'a predet ia prouavanje odnosa i'e4u ivi$ &ia unji$ovo okruenju# i' e"a je proi'aao lo"ian 'akljuak da pravo koje se odnosi naekolo"iju jeste ekoloko pravo. Istina je# e4uti# da se i'ra' *ekolo"ija* u svoori"inalno 'naenju o"raniava na ispitivanje &iljno" i ivotinjsko" sveta# iskljuujuioveka. )ako se u neki en(iklopedijaa# ekolo"ija i deinie kao nauka o ivim #i6ima

u odnosu na prirodno okruenje u kome ive& kao i odnosima koji se uspostavljaju izme3uivih #i6a i nje$ovo$ okruenja*=5 Ovaj i'ra' je 'ato isuvie u'ak 'a deinisanje pose&ne"rane prava koja re"ulie 'atitu kako prirodni$ tako i rado stvoreni$ vrednosti ali iodnos oveka kao *dela* ivotne sredine prea saoj ivotnoj sredini# koji je prikorienju i'ra'a *ekolo"ija* u navedeno sislu# u (elosti iskljuen. I'ra' pravo ovekove okoline# 'a ovu pravnu "ranu# doinirao je u poetnia'aa ra'voja e4unarodno" prava 'atite ivotne sredine i ve'an je 'a t'v.antropo0entri!nu kon0ep0iju* Ovaj pristup 'nai da pravni poredak insistira na za%titi!oveka i !ove!anstva od u$roavanja okoline u kojoj ivi. Prea toe# pravo ovekoveokoline jeste pravo !oveka# a 'a ovaj kon(ept u 0eakoj naroito su se 'ala"aliteoretiari kao to su 5tei$er i Mans. Mnai# pravne nore u ovoj o&lasti inspirisane

prvenstveno potre&o da se za%titi !ovek kao najvanija A 0entralna vrednost*Mato se iokolina# s$vata kao neto to kao takvo nea nikakav pravni su&jektivitet i kao takva*pripada* oveku. Prea ovoj kon(ep(iji# 'atita *ovekove okoline* ure4uje se tako dase oo"ui prvenstveno optialan ra'voj ljudsko" drutva i oveka kao drutvene i&ioloke jedinke. Prirodno okruenje se 'ato i ne titi kao vrednost 7do&ro< sao po se&i#ve sao u eri u kojoj je u unk(iji oveka i oveanstva. Iako ono jo uvek dominira upozitivnopravnoj o#radi ove $rane prava# ovaj kon(ept je# od sredine :;3ti$ "odina#la"ano enja# na ta je naroito uti(ala odluka Pro"raa jedinjeni$ na(ija 'a ivotnusredinu# da se terin e4unarodno pravo ovekove okoline koji se prienjivao do 1>:6."odine# 'aeni terinopravo ivotne sredine7Invironmental Law)# to je postepeno idovelo do naputanja i'ra'a pravo ovekove okoline 'a ovu "ranu prava.=6

I'ra' pravo zatite ivotne sredine# pove'an je sa t'v. eko0entri!nomkon0ep0ijom# prea koe se pravo koji se ure4uje ova o&last ne oe orulisati kaoljudsko pravo# jer &i to protivreilo &itno eko(entrino prin(ipu o ravnopravnosti!oveka i ivotne sredine* 0eakoj su ovaj pristup sastupali ?loep(er# =oppe1e0kmann# 5tern i dru"i teoretiari. Prea ovi s$vatanjia# i u ustavu &i ivotna

=5 poredi+ Vesna Raki Vodineli& Bkolo%ko pravo kao pravo !oveka& ravo za%tite ivotne okoline7z#irka tekstova)# Pravni akultet# Feo"rad# 1>>:# str. 1-.

=6 poredi+ Vesna Raki Vodineli& Bkolo%ko pravo kao pravo !oveka& ravo za%tite ivotne okoline7z#irka tekstova)# Pravni akultet# Feo"rad# 1>>:# str. 1>322.

2-


24/161

sredina tre&ala da ia isti ran" kakav ia i ovek# i' e"a se i'vodi 'akljuak da !oveka&u vr%enju svojih prava& o$rani!ava ivotna sredina& isto onako kao %to $a o$rani!avajuprava dru$ih ljudi*Ovo stanovite 'a posledi(u ia da pravo 'atite ivotne sredine nijepravo oveka# ve na!elno o$rani!enje nje$ovih prava. Ovaj pristup je# i'e4u ostalo"#re'ultat eko0entri!no$ stanovi%tao nunosti pri'navanja prirodipravno$ su#jektiviteta.

Pravo koje re"ulie ovu o&last# prea toe# tre&a da 'atiti edije ivotne sredine7'eljite# va'du$# vodu>:# str. 26.=: O odnosu prava 'atite ivotne sredine sa dru"i "ranaa prava opirnije+ Clavolju& Popovi# Osnovne

karakteristike ekolo%ko$ prava#ravo i ivotna sredina 7z#ornik radova


25/161

Odnos sa me3unarodnim javnim pravom. Kako e4unarodno javno pravore"ulie pravne odnose i'e4u drava i i'e4u drava i e4unarodni$ or"ani'a(ija# apravo 'atite ivotne sredine jasno uka'uje da je ivotna sredina nedeljiva# te da seuspeno oe 'atititi sao "lo&alno ak(ijo# jasno je da e4unarodni &ilateralni# apre sve"a ultilateralni u"ovori# konven(ije# deklara(ije i sl.# naroito one koje su

usvojene pred naj'naajniji e4unarodni or"ani'a(ijaa kao to su jedinjenena(ije# Cavet Evrope ili Evropske unija# jesu o&ave'ujui 'a drave potpisni(e i u o&lasti'atite ivotne sredine. to sislu# deo e4unarodno" javno" prava se odnosi naivotnu sredinu i' e"a proi'ila'i jaka spre"a i'e4u ove dve "rane prava. >;

Odnos sa $ra3anskim pravom* Mnaajni instituti i nore "ra4ansko3pravno"karaktera# naroito nore koje se odnose na naknadu tete prou'rokovane uslednepotovanja pojedini$ nori kojia se tite do&ra ivotne sredine# spadaju u okvir"ra4ansko" prava. One naroito dola'e do i'raaja kod sada ve univer'alono" prin(ipa'atite ivotne sredine o&jektivne od"ovornosti koji je i'e4u ostalo" usvojen i kro'novi Makon o 'atiti ivotne sredine Cr&ije.>1

Odnos sa krivi!nim pravom* no"e 'a&rane u ve'i sa 'atito ivotne sredine

praene su krivino3pravni sank(ijaa. Pravilo je da su eleenti krivini$ dela sadraniu krivino 'akonu# kao i da se pojedina upravo odnose na 'atitu ivotne sredine. tosislu# nore krivino" prava koje se odnose na 'atitu ivotne sredine iaju 'a (ilj dase krivino3pravni sank(ijaa# su'&iju protivpravne radnje su&jekata prava na podrujuprava 'atite ivotne sredine.>2

Odnos sa pravom privrednih prestupa i prekr%ajnim pravom. Privredni prestupi iprekraji predstavljaju anje povrede drutveno" poretka 'a koje su predvi4ene sank(ijekoje ne spadaju u doen krivino3pravni$. I'vestan deo sank(ija u o&lasti privredni$prestupa i prekraja# odnosi se upravo na povrede nori prava 'atite ivotne sredine# ipredstavljaju snaan e$ani'a 'atite ivotne sredine# kako u uporedno# tako i udoae pravu.>-

Odnos sa (inansijskim pravom* ve'i sa 'atito ivotne sredine# predu'iaju sei ra'liite ere inansijsko" karaktera# kao na prier uvo4enje odre4eni$ pore'a#naknada i taksi 'a korienje prirodni$ resursa# u"roavanje ivotne sredine i sl.# to 'naida postoje i pravne nore 'atite ivotne sredine koje pripadaju inansijsko pravu.>5

>; O ovo odnosu opirnije u delu II+Me3unarodno pravo za%tite ivotne sredineovo" ud&enika.>1 O ovo odnosu opirnije u delu IV+odela vlasti i za%tita ivotne sredine u 5r#iji>2 O ovo odnosu opirnije u delu IV+odela vlasti i za%tita ivotne sredine u 5r#iji ovo" ud&enika.>- O ovo odnosu opirnije u delu IV+odela vlasti i za%tita ivotne sredine u 5r#iji ovo" ud&enika.>5 O ovo odnosu opirnije u Delu III+2epu#li!ki zakonski propisi i re$ulative u za%titi ivotne sredine#

ovo" ud&enika.

26


26/161

29


27/161

DEO DR?I

ME0UNARODNO PRAVO A/TITEIVOTNE SREDINE

2:


28/161

2=


29/161

1. ISTORIJS*I RAVOJ PRAVA A/TITEIVOTNE SREDINE

Pravo 'atite ivotne sredine nastajalo je postepeno# &e'alo sa sai poe(ia

prava uopte# o eu svedoe propisi u drevnoj Inidiji# staro E"iptu# antikoj ?rkoj#Riu i dru"i antiki dravaa. 0akon propasti Risko" (arstva# do nove aira(ijepravni$ nori koje se odnose na 'atitu ivotne sredine u srednje veku# dolo je teknastanko slo&odni$ "radova poev od /I veka na teritorijaa dananje VelikeFritanije# Italije# Hran(uske# kao i slo&odni$ "radova na prostoria &ive CHR8# poputDu&rovnika# vara# Kotora i Fudve. Do dalje" ra'voja pravni$ nori u o&lasti 'atiteivotne sredine# u o&liku koji danas po'najeo# dolo je tek nastanko oderne dravenakon veliki$ revolu(ija kraje /VIII i poetko /I/ veka. )o je &io period nastankaustavnosti i 'akonitosti# pravne drave i savreeno" pravno" poretka i pravno" sistea. Danas se satra da je prvi pose&an 'akon koji je donet u ovoj o&lasti @akon oza%titi istorijskih $ra3evina koji je donela ?rka jo davne 1=-5. "odine. Pose&ni 'akoni

su# 'ati# donoeni sledei redo+@akon o za%titi voda od za$a3enja7Velika Fritanija#1=:951. "odine# u koe su ar&itri 'akljuili da prea naeliae4unarodno" prava drava nea pravo da do'voli aktivnosti na njenoj teritoriji kojei'a'ivaju 'a"a4enje na teritoriji dru"e drave.>98edna od naj'naajniji$ e4unarodni$nevladini$ or"ani'a(ija koja deluje na planu 'atite ivotne sredine je Me3unarodnaunija za o!uvanje prirode i prirodnih resursakoja je osnovana 1>5=. "odine.

0akon osnivanja Or"ani'a(ije jedinjeni$ na(ija# Caveta Evrope i Evropske

'ajedni(e odnosno Evropske unije# poev od kraja 9;3ti$ "odina# ove e4unarodneor"ani'a(ije dale su dra"o(en doprinos u dalje ra'voju e4unarodno" prava 'atiteivotne sredine.

>6 poredi+ Dra"olju& Kavran# ?ordana Petkovi& Mesto i ulo$a prava ivotne sredine u pravnom sistemu5avezne 2epu#like "u$oslavije#ravo i ivotna sredina 7z#ornik radova)# Feo"rad# 1>>:# str. 2;.

>9 poredi+ Vid Vukosavljevi# Ulo$a me3unarodnih or$aniza0ija u domenu pravno$ re$ulisanja za%titeivotne sredine s pose#nim osvrtom na Bvropsku Uniju# M&ornik radova ravo i ivotna sredina#Feo"rad# 1>>:# str. 1>531>9.

2>


30/161

2. UJEDINJENE NAIJE I A/TITA IVOTNE SREDINE

2.1. 0%C)%0%K I R%MVO8 8EDI08E0I 0%@I8%

jedinjene na(ije predstavljaju univer'alnu svetsku or"ani'a(iju koja danas

o&u$vata vie od 2;; drava lani(a. jedinjene na(ije osnovane su 1>56. "odinepotpisivanje Povelje jedinjeni$ na(ija 7)$e @$arter o t$e nited 0ations:

0aj'naajniji dokuenti koje su do danas usvojile jedinjene na(ije su+niver'alna deklara(ija o ljudski pravia 71>5=995=. "odine.>> poredi+ uvod i lan 1 Univerzalne deklara0ije o ljudskim pravima1;; akt o $ra3anskim i politi!kim pravimaje usvojen i otvoren 'a potpisivanje i ratiikovanje re'olu(ijo

Generalne skup%tine Ujedinjenih na0ija22;; % 7//I< od 19. de(e&ra 1>99. "odine. Pakt je stupio nasna"u tek 1>:9. "odine# kada je deponovano -6 intruenata o ratiika(iji drava lani(a to je i &ioneopodan uslov 'a nje"ovo stupanje na sna"u.

1;1 akt o ekonomskim& so0ijalnim i kulturnim pravima# je usvojen i otvoren 'a potpisivanje re'olu(ijoGeneralne skup%tine Ujedinjenih na0ija22;;% 7//I< od 19. de(e&ra 1>99. "odine.

-;


31/161

naj'naajniji dokuentia# predstavlja jedan od veliki$ pro&lea u daljoj pravnoj'atiti ivotne sredine.

)o je svakako posledi(a injeni(e da se o potre&i pose&ne 'atite ivotne sredinena e4unarodno planu poelo ra'iljati tek sredino i kraje 9;3ti$ "odina //veka# i to pod uti(aje re'ultata nauni$ istraivanja koja su uka'ivala# s jedne strane# na

sveoptu planetarnu pove'anost pro(esa u prirodi a# s dru"e# na injeni(u da je ovekovaivotna sredina u sve loije stanju.

2.2.1. Rio i /tok+o$mska 'k$ara#i!a U!'i(!(i+ (a#i!a i ProramU!'i(!(i+ (a#i!a 3a ,ivot(4 sr'i(4 5 UNEP

Kljuna prekreti(a u ve'i sa 'atito ivotne sredine u okviru jedinjeni$ na(ija

&ila je #on"erencija $jedinjenih nacija o ovekovoj sredini# koja je odrana naini(ijativu Gvedske u Gtok$olu 1>:2. "odine 7t'v.%tokholmska kon"erencija>:# str.1>531>6.

-1


32/161

71< sisteatsko prikupljanje inora(ija i' o&lasti prava 'atite ivotne sredine,72< ra'rada i ra'voj osnovni$ naela usvojeni$ na Gtok$olskoj koneren(iji,7-< podsti(anje e4unarodno" u"ovorno" re"ulisanja 'atite ovekove sredine i

ula"anje napora da se i dru"e e4unarodne or"ani'a(ije vie an"auju u doenu ra'vojaekoloko" prava,

75< podsti(anje univer'itetski$ i dru"i$ nauni$ ustanova da u svoje pro"raeunesu i pravo 'atite ivotne sredine,76< podsti(anje uporednopravno" i'uavanja na(ionalni$ 'akonodavstva u

doenu 'atite ivotne sredine,79< pruanje te$nike pooi 'a unapre4enje ekoloko" 'akonodavstva u

'eljaa u ra'voju. dosadanje radu 0EP3a posti"nut je veliki napredak po svi poenuti

takaa# pa se slo&odno oe rei da je ovo telo 0 dalo i'u'etno veliki doprinosra'voju ekoloko" prava# ne sao na univer'alno planu ve i na nii planovia#ukljuujui tu i ra'voj na(ionalni$ 'akonodavstava pojedini$ drava.

Kulina(iju napora 0EP3a predstavljalo je odravanje #on"erencije $N o

ivotnoj sredini i odrivom razvojkoja je odrana u Rio de Saneiru 1>>2. "odine.1;-

0a ovoj koneren(iji usvojena je &eklaracija $N o ivotnoj sredini i odrivomrazvoj# koja je sadrala 2: osnovni$ prin(ipa 'atite ivotne sredine koje u svojana(ionalna 'akonodavstva tre&a da ukljue i priene drave3lani(e. Rio Deklara(ijodalje su ra'ra4eni prin(ipi koji su sadrani u Gtok$olskoj deklara(iji i uvedeni novi# sa(ilje da se na jedinstven nain uredi siste 'atite ivotne sredine kako na na(ionalnotako i na univer'alno planu.1;5

0a koneren(iji su i'nete i dru"e 'aniljive ideje# kao na prier ideja da seo&ra'uje Mealjski savet koji na planetarno nivou tre&a da postane osnovni or"an'atite ivotne sredine u &udunosti i koji &i kao takav# donosio o&ave'ujue odluke 'asve drave na planeti# ideja o o&ra'ovanju svetsko" Ekoloko" o&udsana i dr.

Osnovni stav Rio Deklara(ije je da je osnovni sisao ovekovo" postojanja ivoti $aronija sa prirodo. to sislu# osnovni prin(ipi sadrani u Rio deklara(iji ideliino u Gtok$olskoj su+

1. (drivi razvoj.Prila"o4avanje strukture i dinaike ljudski$ delatnosti strukturii dinai(i ivotne sredine vri se tako da se 'adovoljavanje potre&a sadanji$"enera(ija ne u"roava pravo i o"unost &udui$ "enera(ija na povoljne uslove ivota.

2. )nte!ralnost.skla4en 7odrivi< privredni ra'voj sa 'atito ivotne sredineo&e'&e4uje se uspostavljanje inte"ralno" sistea 'atite ivotne sredine# planiranje iupravljanje prirodni &o"atstvia i sprovo4enje era 'atite ivotne sredine.

-. Preventivnost. Ma"a4ivanje ivotne sredine se spreava na estu nastajanja.%ko odre4ene aktivnosti predstavljaju ri'ik ili opasnost po ivotnu sredinu# predu'iaju

se pose&ne ere 'a nji$ovo spreavanje ili o"raniavanje.5. Procena ticaja.Pri planiranju i sprovo4enju aktivnosti koje &i o"le iatine"ativan uti(aj na ivotnu sredinu# sprovodi se postupak pro(ene uti(aja na ivotnusredinu.

1;- poredi+ Vid Vukosavljevi# Ulo$a me3unarodnih or$aniza0ija u domenu pravno$ re$ulisanja za%titeivotne sredine s pose#nim osvrtom na Bvropsku Uniju# ravo i ivotna sredina 7z#ornik radova>9.

-2


33/161

6. #valitet.Matita ivotne sredine ostvaruje se propisivanje nori kvalitetaivotne sredine# proi'voda# pro(esa i uslu"a# kao i dru"i$ era i uslova 'atite ivotnesredine.

9. Ponovna potreba i reciklaa. aterije koje se o"u ponovno upotre&iti#re(iklirati ili se &ioloki ra'raditi iaju prednost pri korienju.

:. #orisnik pla*a. Korisnik prirodno" &o"atstva plaa naknadu 'a nje"ovokorienje i o&ave'an je da rekultivie de"radirani prostor. =. +a!a,iva pla*a. Ma"a4iva snosi trokove predu'ianja preventivni$ i

dru"i$ era 'atite ivotne sredine i od"ovoran je 'a 'a"a4ivanje i tetu nanesenuivotnoj sredini.

>. avnost podataka. Poda(i o stanju ivotne sredine su javni.1;. (bavetavanja* 0adleni dravni or"ani &la"ovreeno i o&jektivno

o&avetavaju javnost o stanju ivotne sredine i o 'a"a4enjia koja o"u predstavljatiopasnost po ivot i 'dravlje ljudi i ivotnu sredinu.

11. (brazovanje i jaanje svesti. 0aune ustanove# ustanove u o&lastio&ra'ovanja# inorisanja# kulture i dru"e ustanove# kao i udruenja "ra4ana# u okviru

svoji$ delatnosti# podstiu# useravaju i o&e'&e4uju unapre4enje svesti o 'naaju 'atiteivotne sredine.1;6

Ma"ovarajui kon(ept odrivo" ra'voja# na Koneren(iji u Rio de Saneiru#usvojena je i!enda /05 !lobalni akcioni plan odrivo! razvoja za /0. vek. Potpisni(e;$ende , su 1:-. 'elje# ukljuujui i nau. %"enda 21 ia o"roan 'naaj i 'alokalnu saoupravu# jer je njo# i'e4u ostalo" utvr4ena ulo"a lokalne vlasti uini(iranju pro(esa odrivo" ra'voja na lokalno nivou pri eu je na"laeno+ *... svakalokalna vlast tre&a da u4e u dijalo" sa svoji "ra4ania# lokalni or"ani'a(ijaa iprivatni predu'eia i da usvoji lokalnu %"endu 21. Kro' konsulta(ije i posti'anjekon(en'usa lokalna vlast &i uila od "ra4ana i lokalni$ "ra4anski$# drutveni$# poslovni$i industrijski$ or"ani'a(ija i sakupljala inora(ije potre&ne 'a orulisanje naj&olji$

strate"ija*.1;9

Kada je na svet &io na prela'u u trei ileniju# 1=> eova drava# naMilenijumskom samitu jedinjeni$ na(ija koji je odran u 0jujorku septe&ra 2;;;."odine# sloilo se da se po'a&ave pro&leia u po"ledu ljudsko" ra'voja pute skupavreenski deinisani$ (iljeva po'nati$ pod na'ivo1ilenijmski ciljevi razvoja 7@R>;. do2;16. "odine. 8edan od osa osnovni$ (iljeva je osi!ranje odrivosti prirodne sredine6koje tre&a reali'ovati pute tri 'adatka+ 03 inte$risanjem prin0ipa odrivo$ razvoja upolitiku i pro$rame drava i okretanjem pro0esa propadanja prirodnih resursa u

1;6 poredi+ Dra"olju& Kavran# ?ordana Petokovi# Mesto i ulo$a prava ivotne sredine u pravnomsistemu 5avezne 2epu#like "u$oslavije# ravo i ivotna sredina 7z#ornik radova)# Feo"rad# 1>>:# str.25326.

1;9 poredi+;$enda ,# usvojena na?on(eren0iji Ujedinjenih na0ija o za%titi ivotne sredine i odrivomrazvoju&Rio de Saneiro# 2;;2# lan 2= *;ktivnosti lokalnih vlasti na podr%0i ;$endi ,**

--


34/161

suprotnom smeru' ) da se do H, prepolovi pro0enat ljudi #ez odrivo$ pristupaispravnoj pija6oj vodi i J) posti6i zna!ajno po#olj%anje ivotnih uslova #arem ,HHmiliona stanovnika sirotinjskih !etvrti do HH* $odine1;:

Deset "odina nakon odravanja2io ?on(eren0ije# na 5vetskom samitu o odrivomrazvojukoji je odran u"ohanez#ur$u2;;2. "odine# dolo se do 'akljuka da je deo

napora 0EP3a i uopte jedinjeni$ na(ija u o&lasti 'atite ivotne sredine ostao &e're'ultata# prvenstveno 'ato to najvei industrijski 'a"a4ivai sveta 7C%D# Rusija i dru"i. aja 1>>2. "odine. slov 'a stupanje na sna"uove Konven(ije &io je deponovanje najanje 6; ratiikovani$ potpisa# te je ovaKonven(ija stupila na sna"u 21. arta 1>>5. "odine. Do danas ju je potpisalo oko 1=;drava3lani(a jedinjeni$ na(ija i dru"i$ u"ovorni$ strana. Ctrane3u"ovorni(e# 'a&rinuteinjeni(o da je usled ljudski$ aktivnosti dolo do 'naajno" poveanja kon(entra(ije"asova koji i'a'ivaju eekat staklene &ate u atoseri# to je dovelo do dodatno"'a"revanje 'eljine povrine i atosere i postepeno prou'rokovalo kliatske proenekoje nepovoljno utiu kako na prirodne ekosistee tako i oveanstvo uopte# odluno su

stale na stanovite da 'atite kliatski siste# kako 'a sadanje# tako i 'a &udue"enera(ije ljudi. Konven(ijo su najpre deinisani sledei pojovi+ *nepovoljneposledi(e proene klie*, *proena klie*, *kliatski siste*, *eisija*, *"asovistaklene &ate* i dr. Krajnji (ilj ove Konven(ije# i svi$ sa njo pove'ani$ pravni$dokuenata koje oe doneti Koneren(ijska strane# je da se posti"ne# u skladu saodred&aa ove Konven(ije# sta&ili'a(ija kon(entra(ije "asova koji i'a'ivaju eekatstaklene &ate u atoseri na nivo koji &i spreavao opasne antropo"ene uti(aje nakliatski siste. )akav nivo tre&a da se posti"ne u vreensko periodu koji &ioo"uio ekosisteia da se prirodno prila"ode proeni klie# koji &i o&e'&edio da ne&ude u"roena proi'vodnja "rane i oo"uio dalji sta&ilan ekonoski ra'voj.

Osnovne o#aveze u$ovornih strana 7drava koje su ratiikovale Konven(iju


36/161

75< sara4uju u predu'ianju pripreni$ era 'a adapta(iju na uti(aje proeneklie,

76< u'iaju u o&'ir proenu klie# do i'vodljivo" o&ia# pri sprovo4enju svojeod"ovarajue drutvene# ekonoske i ekoloke politike i ak(ija,

79< pruaju podrku i sara4uju u nauni# te$noloki# te$niki# drutveno3

ekonoski i dru"i istraivanjia# sisteski osatranjia i ra'vijanju &ankepodataka# pove'ani$ sa kliatski sisteo i usereni$ na produ&ljavanje 'nanja radisanjivanja ili odstranjivanja preostali$ nei'vesnosti u po"ledu u'roka# posledi(a#ra'era i vreena pojave klie u po"ledu ekonoski$ i drutveni$ posledi(a ra'liiti$strate"ija rea"ovanja,

7:< pruaju podrku i sara4uju u o&lasti o&ra'ovanja# o&u(i kadrova i jaanjusvesti kod javnosti po pitanjia proene klie i podstiu najire uee u to pro(esu#ukljuujui nevladine or"ani'a(ije i dr.

Konven(ija pravi ra'liku i'e4u ra'vijeni$ i nera'vijeni$ 'ealja# predvi4ajuidodatne o&ave'e 'a ra'vijene 'elje# kao na prier# da o&e'&ede nove i dopunske i'voreinansiranja 'a pokrivanje svi$ trokova strana 'ealja u ra'voju# u skladu sa o&ave'aa

nera'vijeni$ 'ealja utvr4eni$ ovo Konven(ijo.Konven(ijo je osnovana ?on(eren0ija strana. Koneren(ija strana je najviior"an ove Konven(ije# redovno ra'atra pitanja ostvarivanja Konven(ije i &ilo koji$odnosni$ pravni$ dokuenata koje oe doneti Koneren(ija strana i# u "rani(aa svo"andata# donosi odluke neop$odne 'a podrku eikasno ostvarivanju Konven(ije.Koneren(ija strana# na svo redovno 'asedanju 1>>:. "odine usvojila je ?jotoprotokol&kao jedan od naj'naajniji$ pratei$ dokuenata ove Konve(ije.

#joto protokoli' 1>>:. "odine# stupio je na sna"u tek 19. e&ruara 2;;6. "odine#a do danas "a je potpisalo vie od 15; 'ealja. @ilj Protokola je 'austavljanje porastateperature na planeti# koja je i'a'vana eisijo tetni$ "asova koji i'a'ivaju eekatstaklene &ate# jer "lo&alno 'a"revanje preti da i'a'ove kliatske proene# kao to su

sue# poplave# podi'anje nivoa ora i nestanak $iljada &iljni$ i ivotinjski$ vrsta do21;;. "odine.Kjoto protokol o&ave'uje -> industrijski$ 'ealja koje su navedene u %neksu I

(kvirne #onvencije $jedinjenih nacija o promeni klime # da u periodu od 2;;=. do2;12. sanje svoje ukupne eisije est "asova koji i'a'ivaju eekat staklene &ate7u"ljen dioksid# etan# reon i dr.>;."odine. Kako i'e4u 'ealja3lani(a postoje ra'like u ukupno ueu u eisiji "asova#Protokolo je 'a svaku lani(u pose&no utvr4en ra'liit stepen sanjenja# koji tre&a dadovede do eljeno" "lo&alno" uinka. )ako je sa Evropsku uniju# C%D i 8apan# kao (iljpostavljeno sanjenje "asova koji i'a'ivaju eekat staklene &ate 'a 9 do =W. Protokoltako4e do'voljava da neke 'elje# u odre4eno periodu# poveaju eisiju "asova. )akav

je sluaj sa Islando# koji ia o"unost da povea eisiju "asova 'a ak 1;W uodnosu na 1>>;. "odinu usled i'u'etno nisko" 'a"a4enja o kojia se vodilo rauna uovoj 'elji u prolosti.

Kritiari Protokola# e4uti# uka'uju da iako sve ere utvr4ene Protokolo i&udu sprovedene# na "lo&alno niovu teperatura va'du$a &i se sanjila 'a sve"a ;#1Wdo 21;;. "odine# to je "otovo 'anearljivo.

prvoj a'i# ere Protokola e se odnositi sao na visokoindustrijali'ovane'elje# a 'elje u ra'voju e u se prila"o4avati postepeno# prvenstveno kro'

-9


37/161

e4unarodnu saradnju i e4unarodnu poo# u (ilju 'aene postojei$ te$nolo"ijaisti te$nolo"ijaa. Protokol po'naje nekoliko t'v. *leksi&ilni$ e$ani'aa* kojitre&aju da doprinesu nje"ovo lake pri$vatanju. Prva takva era svakako je tr"ovinaeisijaa u"ljen3dioksida# jer prea Protokolu# drave koje eituju anje "asovastaklene &ate od predvi4eni$ kvota# o"u da prodaju t'v. eisione kredite vei

dravaa3'a"a4ivaia. Dru"i e$ani'a predvi4en Protokolo je t'v. *e$ani'aisto" ra'vojaU koji se predvi4a o"unost da ra'vijene 'elje ulau u oderni'a(ijuindustrijski$ postrojenja i sanjenje eisije u"ljen3dioksida i dru"i$ "asova kojii'a'ivaju eektat staklene &ate# ali na teritoriji nera'vijeni$ odnosno 'ealja u ra'voju#ali se tada ostvareni re'ultati pripisuju ra'vijeni dravaa3investitoria.

Ratiika(iju i prienu?joto protokolapoka'aeo na prieriaBvropske unije#5;D#2usijei 5r#ije i 8rne Gore.

1


38/161

0eaka 321

Irska X1-

!ukse&ur" 32=

Portu"al X2:

Gvedska X5E 3=

2< 5jedinjene ameri!ke draves dru"e strane# kao najvei svetski 'a"a4iva# nijeratiikovala Protokol# poto je predsednik Dord Fu o(enio da je to 'a C%D isuvieskupo# te da su i' nje"ovi$ (iljeva do 2;12. "odine neopravdano iskjuene 'elje ura'voju. Pravi ra'lo'i# e4uti# jesu pre sve"a ekonoski# jer C%D u industriji i danaspreteno koriste osilna "oriva ije sa"orevanje stvara "asove koji i'a'ivaju eekatstaklene &ate# i'a koji$ stoje oni industrijski lo&iji. -< 2usija& kao jedan od najvei$ svetski$ 'a"a4ivaa# ratiikovala je ?jotoprotokol kraje 2;;5. "odine. Ruska Vlada se# poetko jula 2;;5. "odine# i'jasnila 'a

ratiika(iju Protokola# nakon e"a je Protokol i oralno ratiikovan i podran od stranerusko" Parlaenta. 0a taj nain# oskva je i oralno preu'ela o&ave'e i' do sadanajsloenije" e4unarodno" spora'ua o 'atiti ivotne sredine. Ratiika(ija spora'uaod strane Rusije &ila je od kljuno" 'naaja# jer &e' to"a Protokol i' Kjota oralno i nijeo"ao da stupi na sna"u. oskva se nakon vie "odina predoislila i# 'a ra'liku odC%D# ratiikovala Protokol# po sveu sudei 'a$valjujui pritisku Evropske unije# kojaodluno podrava ere kojia &i se sanjilo eitovanje "asova koji i'a'ivaju eekatstaklene &ate.

/) 5r#ija i 8rna Gora& i' nejasni$ ra'lo"a#jo uvek nije ratiikovala Kjotoprotokol# iako &i ino ratiika(ije# Cr&iji# odnosno @rnoj ?ori# postali dostupni no"ikrediti i investi(ije 'a uvo4enje novi$# isti$ te$nolo"ija# pre sve"a teroelektrana kao

"lavni$ i'vora u"ljen3dioksida# a na taj nain &i o"ao da joj &ude sanjen ili otpisandeo spoljnji$ du"ova. C dru"e strane# o&ave'a Evropske unije je# da u (ilju sanjenjaukupne koliine u"ljen3dioksida# ulae u oderni'ovanje te$nolo"ije nera'vijeni$#odnosno 'ealja u ra'voju u koje spada i Cr&ija# odnosno @rna ?ora.

/3 #onvencija o biolokoj raznovrsnosti $jedinjenih nacija. 11- Konven(ija o&iolokoj ra'novrsnosti jedinjeni$ na(ija usvojena je na Koneren(iji u Rio de Saneiru1>>2. "odine. lani(e jedinjeni$ na(ija# svesne istinske vrednosti &iolokera'novrsnosti# kao i ekoloki$# "enetski$ so(ijalni$# ekonoski$# nauni$# edukativni$#kulturoloki$ i dru"i$ vrednosti &ioloke ra'novrsnosti i njene vanosti 'a ra'voj iodranje ivotni$ sistea &iosere# potvr4ujui da su drave od"ovorne 'a ouvanje svoje

&ioloke ra'novrsnosti i odrivo korienje svoji$ &ioloki$ i'vora# odlune da 'atite iodrivo koriste &ioloku ra'novrsnost 'a do&ro&it sadanji$ i &udui$ "enera(ija#spora'uele su se o osnovni standardia 'atite ove o&lasti.

11- 8onvention on 1iolo$i0al Diversit4# Rio de 8aneiro# 1>>2# $ttp+.&iodiv.or". )ekst?onven0ijeUjedinjenih na0ija o #iolo%koj raznovrsnosti oe se pronai na srpsko je'iku u+ Dra"olju& )odorovi#Vid Vukosavljevi# Bkolo%ka kriza u svetu i od$ovor me3unarodne zajedni0e 7iz#or najzna!ajnijihme3unarodnih dokumenata i ju$oslovenskih propisa)# Cave'ni sekretarijat 'a rad# 'dravstvo i so(ijalnostaranje# Institut 'a e4unarodnu politiku i privredu# Feo"rad# 2;;2# str. 2=93-11.

-=
http://www.biodiv.org/http://www.biodiv.org/


39/161

@iljevi Konven(ije jesu ouvanje &ioloke ra'novrsnosti# odrivo korienjenjeni$ koponeti i pravedna raspodela do&ro&iti koje proi'ila'e i' korienja "enetski$i'vora# na nain koji ukljuuje prikladan pristup "enetski i'voria# kao i prenosod"ovarajui$ te$nolo"ija# u'evi u o&'ir sva prava nad ti i'voria i te$nolo"ijaa#kao i nain koji ukljuuje od"ovarajue inansiranje.

Konven(ija deinie 'naenje pojedini$ i'ra'a koji se u njoj koriste# kao naprier+ *&ioloka ra'novrsnost*, *&ioloki i'vori*, *&iote$nolo"ija*, *doae ilikultivisane vrste* i dr.

Cvaka u"ovorna strana e# u skladu sa svoji pose&i uslovia i o"unostia#ra'viti na(ionalne strate"ije# planove i pro"rae 'a ouvanje i odrivo korienje&ioloke ra'novrsnosti ili e sa ti (ilje usvojiti ve postojee strate"ije# planove ilipro"rae# koji e# i'e4u ostalo" odra'iti ere planirane ovo Konven(ijo.

Cvaka u"ovorna strana u eri u kojoj je to o"ue ora+ 71< uspostaviti siste'atieni$ podruja ili podruja "de tre&a prieniti pose&ne ere 'a ouvanje &iolokera'novrsnosti, 72< voditi i upravljati &ioloki i'voria vani 'a ouvanje &iolokera'novrsnosti, 7-< ra'viti serni(e 'a oda&ir# uspostavljanje i upravljanje 'atieni

podrujia ili podrujia "de tre&a prieniti pose&ne ere 'a ouvanje &iolokera'novrsnosti, 75< unaprediti 'atitu ekosistea i prirodni$ stanita, 76< unaprediti odrivi 'a ivotnu sredinu pri$valjiv ra'voj u podrujia koja se "ranie sa 'atienipodrujia, 79< ra'viti iil odravati potre&no 'akonodavstvo iili dru"e propise kojia seure4uje 'atita u"roeni$ vrsta i popula(ija i dr.

O&ave'a drava koje su ratiikovale ovu Konven(iju je i da uvede od"ovarajuepostupke 'a pro(enu uti(aja planirani$ projekata na ivotnu sredinu koji &i o"li iatinepovoljan uti(aj na &ioloku ra'novrsnost# u (ilju da se takav uti(aj i'&e"ne ili uanji# i"de je to prikladno# oo"ui uee javnosti u takvi postup(ia. Konven(ijo suure4ena i dru"a pitanja koja se odnose na &iodiver'itet.

?onven0iju je do sada potpisalo ,K strana u$ovorni0a& a najve6i deo u$ovorni0a

je i rati(ikovao ovu konven0iju* 5avezna 2epu#lika "u$oslavija# danas 5r#ija i 8rnaGora# rativikovala je ovu Konven(iju 1. arta 2;;2. "odine.

->


40/161

&. SAVET EVROPE I A/TITA IVOTNE SREDINE

-.1. OC0IV%08E# @I!8EVI# 0%D!ES0OC) IOR?%0I C%VE)% EVROPE

&.1.1. Os(iva(! i #i$!vi Savta Evro"

Cavet Evrope je ustanovljen !ondonski u"ovoro od 6. aja 1>5>. "odine. )oje prva re"ionalna e4unarodna or"ani'a(ija koja je nastala na evropsko tlu posleDru"o" svetsko" rata# sa (ilje da doprinese ujedinjenju 'ealja Evrope. Cavet Evropeini(ijalno je osnovalo 1; 'ealja potpisni(a u"ovora+ Fel"ija# Danska# Hran(uska# Irska#Italija# !ukse&ur"# olandija# 0orveka# Gvetska i Velika Fritanija. Danas CavetEvrope ia 56 'ealja lani(a. Kao poslednja# 56. 'elja# -. ;5. 2;;-. "odine# u CavetEvrope priljena je i Dravna 'ajedni(a Cr&ija i @rna ?ora.

Osnovni (iljevi Caveta Evrope su+71< 'atita ljudski$ prava# deokratija i vladavina prava,

72< unapre4enje svesti i podsti(anje ra'voja kulturno" identiteta i ra'liitostievropski$ 'ealja,7-< traenje reenja 'a pro&lee sa kojia se suoava evropsko drutvo# kao npr.

pro&le diskriina(ije na(ionalni$ anjina# ksenoo&ija# netoleran(ija# or"ani'ovanikriinal# tr"ovina narkoti(ia# tr"ovina ljudia# 'atitita ivotne sredine i dr,

75< pruanje pooi u uvrivanju deokratije kro' ipleenta(iju politiki$#'akonodavni$ i ustavni$ reori.

&.1.2. Ora(i Savta Evro"

Or"ani Caveta Evrope su?omitet ministara, arlamentarna skup%tina, ?on$res

lokalnih i re$ionalnih vlasti Bvrope,Bvropski sud za ljudska pravai 5ekretarijat 5avetaBvrope.03#omitet ministaraje osnovno politiko i 'akonodavno telo Caveta Evrope koje

donosi odluke. One o"u iati o&ave'ujui i neo&ave'ujui karakter 'a drave3lani(e idonose se u ori konven(ija# deklara(ija# re'olu(ija i preporuka o pojednie4unarodni i politiki pitanjia. Cvakako naj'naajniji pravni dokuenti kojedonosi Koitet inistara jesu konven(ije jer one iaju o&ave'ujuu pravnu sna"u 'adrave koje su i$ potpisale i ratiikovale. 0aie po svojoj ori konven(ije predstavljajusa"lasnost volja i'e4u vee" &roja drava# sa (ilje da se proi'vedu odre4eni pravnieekti.

Koitet inistara ine inistri inostrani$ poslova 'ealja lani(a 7ili nji$ovi

stalni predstavni(i


41/161

Parlaentarna skuptina se sastaje jedno "odinje. Masedanje koje traje ese( danasastoji se od etiri odvojene sesije koje traju po nedelju dana.

43 #on!res lokalnih i re!ionalnih vlasti je telo u ije sastavu se nala'epredstavni(i lokalni$ vlasti 'ealja lani(a Caveta Evrope raspore4eni$ u dva vea Vee lokalni$ vlasti i Vee re"iona sa (ilje da unapredi ra'voj deokratski$ pro(esa na

re"ionalno i lokalno nivou.53 'vropski sd za ljdska prava je sudski or"an uspostavljen Evropskokonven(ijo o 'atiti ljudski$ prava i osnovni$ slo&oda koja je otvorena 'a potpisivanjeu Riu 1>6;. "odine. Cve drave potpisni(e Evropske konven(ije ienuju po jedno"sudiju u sastavu Cuda. 0aroiti 'naaj Evropsko" suda 'a ljudska prava je u toe to onodluuje i o predstavkaa "ra4ana3pojedina(a koji ive na teritoriji drava lani(a kadasatraju da i je neko pravo# koje je kao takvo utvr4eno ovo Konven(ijo 7a 'ati idodatni protokolia-1;=1< koji se alio na posledi(ekoje na nje"ov porodini ivot ia va'duni sao&raaj koji se odvija na londonskoaerodrou itrou koja se nala'i u neposrednoj &li'ini nje"ove kue 7&uka pri u'letanju i

sletanju aviona


42/161

-.-. DOKE0)I C%VE)% EVROPE OF!%C)IM%G)I)E SIVO)0E CREDI0E

Cavet Evrope je do danas usvojio vie dokuentat 7konven(ija# re'olu(ija#preporuka< u kojia (entralno esto 'au'ia 'atita ivotne sredine. 0a ovo estu#

uka'aeo sao na konven(ije koje je Cavet Evrope do danas doneo na planu 'atiteivotne sredine# usled o&ave'ujue pravne sna"e koje one# kao dokuenti iaju 'adrave koje su i$ potpisale i ratiikovale.

&.&.1. *o(v(#i!a o o4va(!4 vro"sk 'iv$!ai i (!i+ovi+ "riro'(i+ sta(i%ta

#onvencija o ovanj evropske divljai i njihovih prirodnih stanita67onvention on the 7onservation o" 'ropean 8ildli"e and Natral 9abitats';S.0 'ealja lani(a Caveta Evrope# ali i etiri arike 'elje i Evropskaekonoska 'ajedni(a


43/161

je da prati ostvarivanje odreda&a Konven(ije u (ilju ra'voja divlji$ &iljni$ i ivotinjski$vrsta i nji$ovi$ potre&a# te od&or ia ovlaenje da ini preporuke 'eljaapotpisni(aa da donesu odre4ene odluke koji &i doprinele eikasnije sprovo4enjuodreda&a Konven(ije.119

&.&.2. *o(v(#i!a o ra;a(sko! o'ovor(osti 3a %tt (asta$4s$' aktiv(osti o"as(i+ "o ,ivot(4 sr'i(4

#onvencija o !ra,anskoj od!ovornosti za tete nastale sled aktivnosti opasnihpo ivotn sredin 67onvention on 7ivil =iabilit> "or &ama!e ?esltin! "rom ctivities&an!eros to the 'nvironment ';S No. 0@


44/161

#onvencija o krivinopravnoj zatiti ivotne sredine 67onvention on theProtection o" 'nvironment thro!h 7riminal =aA3 otvorena je 'a potpisivanjenove&ra 1>>=. "odine u Ctra'&uru. Do kraja 2;;2. "odine# ovu Konven(iju potpisalo je1- 'ealja lani(a Caveta Evrope# ali je ni jedna 'elja nije ratiikovala. Kao i kod

pret$odne Konve(ije# uslov 'a njeno stupanje 'a sna"u je deponovanje - instruentaratiika(ije.Osnovni (iljevi ove Konven(ije su+71< potre&a vo4enja 'ajednike krivine politike u (ilju 'atite ivotne sredine,72< potre&a da ivot i 'dravlje ljudi# lore i aune kao i prirodni resursi &udu

'atieni svi raspoloivi sredstvia# ukljuujui i krivinopravne ere,7-< neop$odnost da se krenje prin(ipa 'atite ivotne sredine propie kao

krivino delo koje podlee od"ovarajui sank(ijaa,75< krivino "onjenje i kanjavanje poinila(a krivini$ dela u o&lasti 'atite

ivotne sredine i elja da se u to (ilju ojaa e4unarodna saradnja.Konven(ija predvi4a da svaka 'elja potpisni(a ora da usvoji neop$odne ere

u svoji na(ionalni 'akonodavstvia 'a utvr4ivanje odre4eni$ krivini$ dela saodre4eni radnjaa inkriina(ije koje su kao takve utvr4ene ovo Konven(ijo. 11=

&.&.-. Evro"ska ko(v(#i!a o "!3a,4

'vropska konvencija o pejza 6'ropean =andscape 7onvention ';S No.0C3otvorena je 'a potpisivanje okto&ra 2;;;. "odine u italijansko "radu Hiren(i. Mastupanje ove Konven(ije neop$odno je 1; potpisa o ratiika(iji. Do sada je Konven(ijupotpisalo 25 'elje# ali su je sao - 'elje ratiikovale 70orveka# oldavija i Irska poredi+ ?ordana Ili3Popov# 5avet Bvrope i za%tita ivotne sredine# @entar 'a ir i antiratnu ak(iju#Feo"rad# 2;;2# str. 5;359.

55


45/161

-. EVROPS*A UNIJA I A/TITA IVOTNE SREDINE

5.1. OC0IV%08E# @I!8EVI# 0%D!ES0OC)I IOR?%0I EVROPCKE 0I8E

-.1.1. Os(iva(! Evro"sk 4(i!

Dvadesetpet 'ealja koje trenutno ine Evropsku uniju 7E< predstavljajunajvee jedinstveno trite u svetu i svakako jednu od dve naj'naajnije "rupa(ije trini$deokratija u svetu. Osnivanje Evropske unije 'apoelo je jo 1=. aprila 1>61. "odineariskim u$ovorom o osnivanju Bvropske zajedni0e za u$alj i !elik 7EM:2. "odine# kada u tadanju Evropsku 'ajedni(u ula'eVelika Fritanija i Danska. Ve 1>:6. "odine Majedni(i pristupa Repu&lika Irska# 'ati1>=1. ?rka# 1>=9. Portu"al i Gpanija# a 1>>6. "odine i Gvedska# Hinska i %ustrija.Credino 2;;5. "odine# lani(e Evropske unije postale su i+ Estonija# !etonija# !itvanija#Poljska# eka# Clovaka# a4arska# Clovenija# alta i Kipar.121

Ce nekoliko patuljasti$ 'ealja u Evropi 7!i$tentajn# Can arino# Vatikan#%nodra>-. "odine# iod tada dotadanja Evropska 'ajedni(a 'vanino enja na'iv u Bvropsku Uniju. 8o dva

'naajna u"ovora# koji su u i'vesnoj eri i'enjeni raniji u"ovori Evropske 'ajedni(e iEvropske unije# su ;msterdamski u$ovor iz ,--.. i U$ovor iz Ei0e iz HH,. "odine.12-

12; poredi+ iroslav Prokopijevi# Tri%na demokratija >. Tri%na demokratija Bvropske unije#?ra4anske ini(ijative# Feo"rad# 2;;1. str. 52356.

121poredi+ iroslav Prokopijevi#Bvropska unija A uvod# Clu&eni "lasnik# Feo"rad# 2;;6# str. 1=31>.122poredi+ iroslav Prokopijevi#Bvropska unija A uvod# Clu&eni "lasnik# Feo"rad# 2;;6# str. 2;321.12- O %sderdasko u"ovoru i "ovoru i' 0i(e opirnije+ iroslav Prokopijevi# Bvropska unija A

uvod# Clu&eni "lasnik# Feo"rad# 2;;6# str. 2;321.

56


46/161

-.1.2. i$!vi i ora(i Evro"sk U(i!

0. 7iljevi 'vropske nije. "edinstvenim evropskim aktom# drave lani(eEvropske nije pri$vatile su sledee (iljeve+

71< jedinstveno trite nije,

72< jedinstveni onetarni siste nije i7-< 'ajedniku spoljnu i &e'&edonosnu politiku nije. (ilju posti'anja jedinstveno" trita Evropske nije# nija je usvojila preko tri

stotine pravni$ propisa koji e &iti neposredno prienjivani na teritorijaa svi$ dravalani(a# osi u sluajevia pose&ni$ okolnosti# kada neki od ovi$ propisa ne &i &iliprienjivani u odre4eni 'eljaa lani(aa 7privremeno izuze6e)* &udunosti eovakva ekonoska inte"ra(ija jo inten'ivnije usavravati evropsko tr"ovako pravo.

Posti'anje jedinstveno" onetarno" trita pretpostavlja uvo4enje jedinstveneonete eura# uskla4ivanje &ankarski$ kreditni$ i inansijski$ sistea osnivanje1anke Bvropske unije# sa sedite u Hrankurtu na ajni.

nadlenosti najvii$ or"ana E je vo4enje spoljne i &e'&edonosne politike

nije i u to sislu se predvi4a jaanje ve 'apoeto" or"ani'ovanja 'ajedniki$od&ra&eni$ sna"a Bvropsko$ korpusa.

/. (r!ani 'vropske $nije. Or"ani Evropske nije i nji$ove nadlenosti su veoaslini sa or"ania u savreeni parlaentarni dravaa. E je 'asnovana na prin(ipunadna(ionalnosti kada je re o pitanjia koja su preneta u nadlenost nije# a to suekonoska pitanja# pitanje e4unarodne ra'ene unutar nije i sa 'eljaa van njeitd.125Or"ani Evropske nije su+

03 'vropski parlament koji predstavlja deokratski i'a&ran or"an# na opti#univer'alni i neposredni i'&oria od svi$ "ra4ana drava lani(a nije. Opti ineposredni i'&ori 'a lanove parlaenta su uvedeni 1>:>. "odine# te je Evropski

parlaent postao jedno iroko i deokratsko telo E# iji se poslani(i &iraju na period od6 "odina. On je or"an podsti(anja delatnosti itave nije# ali i or"an kontrole rada dru"i$or"ana i institu(ija nije. Evropski parlaent i'"lasava evropski &udet i deli'akonodavnu vlast sa Caveto E.

Cedni(e Evropsko" parlaenta se najee odravaju u Ctra'&uru. Koitetiparlaenta su u Friselu# a sekretarijat je u !ukse&ur"u. Iako od ranije postoji ini(ijativada se Evropski parlaent o&jedini u Friselu# takvu odluku veto &lokiraju Hran(uska i!ukse&ru". Od proirenja E na 16 drava lani(a 1>>6. "odine# Parlaent se sastojaood 929 lanova3poslanika koji su or"ani'ovani u politike poslanike "rupe. 0akonposlednje" proirenja Evropske unije 2;;5. "odine# i sa eventualni poslani(iaFu"arske i Ruunije# &roj poslanika je o"ranien na :-2.126

Cedni(e parlaenta o"u &iti redovne# dopunske i vanredne. ?odinje iadvanaest redovni$ 'asedanja parlaenta i to svako" ese(a u trajanju od jedne nedelje./3 'vropski savetje osnovan 1>:5. "odine na saitu u Pari'u. On nije predvi4en

u"ovoria E# ve je nastao kao re'ultat neoralni$ sastanaka eova drava ili vlada

125 poredi+ Fru(e D. His$er# i($ael 8. P$illips# The Le$al& Bthi0al& and 2e$ulator4 Bnvironment o(1usiness# Hit$ edition# *Nest Pu&lis$in" @O.*# 0e York# !os %n"eles# Can Hran(is(o# 1>>6# p. 262.

126 O Evropsko parlaentu opirnije po"ledati+ iroslav Prokopijevi#Bvropska unija A uvod# Clu&eni"lasnik# Feo"rad# 2;;6# str. 663:1, Vesna Kneevi3Predi# ?ako deluje pravni poredak BvropskeUnije# @entar 'a antiratnu ak(iju# Feo"rad# 2;;1# str. 1131=.

59


47/161

drava lani(a. Ovo je prvenstveno politiki or"an koji radi na i'"radnji Evropske nije.0aj'naajniji akt koji je Cavet doneo je 5ve!ana deklara0ija o Bvropskoj Unijii' 1>=-."odine# koja je i posluila 'a preo&raaj Evropske 'ajedni(e u Evropsku niju.

Evropski savet# se po pravilu# sastaje dva puta "odinje i ti sastan(ia# poredeova drava ili vlada drava lani(a# prisustvuje i predsednik i neki od lanova

Koisije E# kao i inistri spoljni$ poslova drava lani(a. Prea 0a(rtu staveEvropske unije# sastan(i &i tre&ali da se odravaju troeseno. 129

43 Savet 6Savet ministara 'vropske $nije3 je osnovni or"an nije i nje"asainjavaju inistri# i to po jedan i' svake drave lani(e# ovlaeni da o&aveu vladesvoji$ 'ealja na ispunjenje svi$ odluka i' nji$ovi$ resora. Castav Caveta inistara seenja u 'avisnosti od pitanja koja su na dnevno redu sedni(e. inistri spoljni$ poslovaraspravljaju i odluuju ne sao o pitanjia spoljne politike ve i o svi opti pitanjianije.

Caveto inistara predsedava po redosledu nai'enino predstavnik svakedrave3lani(e# a andat predsedavajue" traje est ese(i. Predsedavanje traje kratko#ali je vano# jer svaka 'elja ia neke prioritete# koje pokuava da naetne toko svo"

andata. Predsedavajue 'elje su od"ovorne 'a odravanje saita i sastanaka telanije.12:Cavet inistara ia i svoj pooni or"an# a to je ?omitet stalnih predstavnika#

koji priprea rad Caveta i i'vrava nalo"e koji su u povereni.53 #omisija 6'vropska komisija3je or"an nije koji je ne'avisan od pojedinani$

interesa drava lani(a. 8edinstveni evropski akt 71>=9< dalje jaa nadlenosti i delovanjeKoisije. Koisija je i'vrni or"an E i donela je desetine $iljada pravni$ akata# anji$ova pravna priroda se oe uporediti sa prirodo pod'akonski$ akata koje donosei'vrni or"ani 'ealja# kao to su vlade# inistarstva itd. pravni aktia koje jeKoisija donela oivotvorena je 'aisao o stvaranju nije kao relativno vrste 'ajedni(eevropski$ drava lani(a.

Koisija se do poslednje" proirenja sastojala od 2; lanova3koesara# da &i senji$ov &roj nakon poslednje" proirenja# tanije od 1. av"usta 2;;5. "odine poveao na-;. andat traje pet "odina u' o"unost rei'&ora. Koesare spora'uno ienujudrave3lani(e a ienovanje itave Koisije podlee ratiika(iji od strane Evropsko"parlaenta. lanovi Koisije oraju iskljuivo voditi rauna o interesia nije kao(eline i 'a&ranjeno i je da priaju &ilo kakva uputstva ili instruk(ije od svoji$ atini$drava.12=

@3 Sd pravde i sd prve instance DCud pravde je "lavni pravosudni or"an E.Od 1>6:. "odine je utvr4en sa sva tri &a'ina u"ovora o osnivanju "ovor o osnivanjuEvropske 'ajedni(e 'a u"alj i elik# Evropske ekonoske 'ajedni(e i Evropske 'ajedni(e

129 Opirnije o Evropsko savetu po"ledati+ iroslav Prokopijevi# Bvropska unija A uvod# Clu&eni"lasnik# Feo"rad# 2;;6# str. -9, Vesna Kneevi3Predi#?ako deluje pravni poredak Bvropske Unije#@entar 'a antiratnu ak(iju# Feo"rad# 2;;1# str. 1131=.

12:Opirnije o Cavetu Evropske unije po"ledati+ iroslav Prokopijevi# Bvropska unija A uvod# Clu&eni"lasnik# Feo"rad# 2;;6# str. -9356, Vesna Kneevi3Predi#?ako deluje pravni poredak Bvropske Unije#@entar 'a antiratnu ak(iju# Feo"rad# 2;;1# str. 1131=.12= Opirnije o Koisiji po"ledati+ iroslav Prokopijevi# Bvropska unija A uvod# Clu&eni "lasnik#Feo"rad# 2;;6# str. 56366, Vesna Kneevi3Predi#?ako deluje pravni poredak Bvropske Unije# @entar 'aantiratnu ak(iju# Feo"rad# 2;;1# str. 1131=.

5:


48/161

'a atosku ener"iju u' potpisivanje Protokola o Ctatutu Cuda pravde. Cedite Cudapravde je u !ukse&ur"u.

Ovaj sud ini 26 sudija# koji se ienuju na osnovu opte sa"lasnosti drava3lani(a na andatni period od est "odina# kojia poae osa "eneralni$ advokata.0e'avisnost sudija je 'a"arantovana.Osnovni 'adatak Cuda pravde je da o&e'&edi

potovanje prava pri tuaenju i prieni evropski$ u"ovora i evropsko$ prava* )o 'nai#da je Evropski sud+ 71< od"ovoran 'a 'akonito sprovo4enje "ovora i dru"i$ re"ulativaE, 72< sud je krajnja instan(a unutar E 'a reavanje sudski$ sporova, 7-< sud jekljuno telo koje poae na(ionalni 'akonodavstvia u prieni re"ulative Evropskeunije.

Cud prve instan(e se pridruio Cudu pravde od 1>=>. "odine. 0adlean je daispituje 'a$teve podnete od pojedina(a i predu'ea i nje"ova nadlenost je o"raniena napitanje prava koje je inae o"ue postaviti pred Cudo. Odluko Caveta Evropskenije# u' pret$odno konsultovanje Evropsko" parlaenta# a na 'a$tev Cuda pravde#utvr4ene su nadlenosti ovo" suda. Kao i Cud pravde i Cud prve instan(e se sastoji od 26sudija.12>

C3 Sd za evropsko ranovodstvo 6?evizorski sd3 je osnovan u"ovoro dravalani(a od 22. jula 1>:6. "odine# koji su i'enjeni i dopunjeni u"ovori o osnivanjuEvropske 'ajedni(e 'a u"alj i elik# Evropske ekonoske 'ajedni(e i Evropske 'ajedni(e'a atosku ener"iju. 0adlean je da ispituje raune u (elini# odnosno# uplate i i'datke#nji$ovu le"alnost i urednost# te jedno reju# da oo"ui do&ro inansijsko poslovanjeEvropske nije.

Cud se sastoji od petnaest sudija# koje se ienuju na est "odina# na osnovujedno"lasne odluke Caveta Evropske nije# u' pret$odno savetovanje sa Evropskiparlaento. Predsednika# koji ia ulo"u predsedavajue" prvo" e4u jednakia 3&iraju sae sudije na period od tri "odine# u' o"unost rei'&ora.1-;

-.1.&. Evro"ska a(#i!a 3a ,ivot(4 sr'i(4i 'r4a (8orma$(a ko(s4$tativ(a t$a

Pored navedeni$ or"ana Evropske unije# danas postoji i itav ni' dru"i$# presve"a ne'avisni$ tela koja su o&ra'ovana u okviru nije# kao na prier# Om#udsmanBvropske unije1-1iliBvropske a$en0ije za ivotnu sredinu.

'vropska a!encija za ivotn sredin.1-2 Kao podrka od

Documents

4 Udzbenik Ekologija 2006 Fin 8-06-06