6. Utaja poreza

Utaja poreza

Teme

• Definicija sive ekonomije• Razmere sive ekonomije• Odluka o utaji poreza• Otkrivanje i kažnjavanje• Empirijski podaci o utaji poreza• Efekat poštenja• Igra poštovanja poreskih propisa• Bihejvioralni modeli (ne ulazi u obaveznu ispitnu materiju)• Poštovanje propisa i društvena interakcija (ne ulazi u obaveznu ispitnu

materiju)

Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition© Gareth D. Myles, August 2013

VI Taxation

Uvod

• Poreska evazija (utaja poreza) predstavlja nezakonito izbegavanje plaćanje poreza

• Izbegavanje plaćanja poreza predstavlja promenu načina vršenja određene ekonomske aktivnosti kako bi se platilo manje poreza

• Granica između poreske evazije i izbegavanja poreza je tanka

• Procene pokazuju da je poreska evazija bilansno značajna, zbog čega je neophodno uzeti je u obzir kod dizajniranja poreske politike


VI Taxation

Definicija sive ekonomije

• Siva, crna, neformalna ili skrivena ekonomija obuhvata ekonomske aktivnosti za koje je plaćanje izvršeno, ali nije i prijavljeno

• To obuhvata:– Nelegalne aktivnosti– Neizmerene legalne aktivnosti (npr. sopstvena proizvodnja malih proizvođača)– Legalne, ali neprijavljene aktivnosti

• Neizmerena ekonomija predstavlja sivu ekonomiju uvećanu za ekonomske aktivnosti koje imaju određenu vrednost, ali ne podrazumevaju odvijanje neke transakcije


VI Taxation

Definicija sive ekonomije

• Postoji više metoda za merenje sive ekonomije– Merenje razlike između dohodaka i potrošnje, na bazi nacionalnih računa– Procene na osnovu anketa– Metod zasnovan na merenju tražnje za novcem– Korišćenje osnovnih inputa koji se koriste za ocenu rezultata


VI Taxation

Razmere sive ekonomije

Tabela 17.1Siva ekonomija kao % BDP, prosek 1990-93

Austria 8-10%Slovakia 9-16%Singapore 13%Japan 8-10%Latvia 20-27%Tunisia 39-45%France 13-23%Russia 20-27%Malaysia 38-50%Denmark 13-23%Hungary 20-28%Mexico 40-60%Spain 24-30%Ukraine 28-43%Thailand 70%Italy 24-30%Georgia 28-43%Egypt 68-76%OECDTransitionDeveloping

Austria 8-10%Slovakia 9-16%Singapore 13%Japan 8-10%Latvia 20-27%Tunisia 39-45%France 13-23%Russia 20-27%Malaysia 38-50%Denmark 13-23%Hungary 20-28%Mexico 40-60%Spain 24-30%Ukraine 28-43%Thailand 70%Italy 24-30%Georgia 28-43%Egypt 68-76%OECDTransitionDeveloping

• U Tabeli 17.1 prikazane su procene sive ekonomije

• Ove procene su okvirne (moguća je određena greška u proceni)

• Ipak postoji zadovoljavajući stepen konzistentnosti rezultata

• Rezultati ukazuju da je siva ekonomija značajna


VI Taxation

Odluka o utaji poreza

• Najjednostavniji model utaje poreza (poreske evazije) razmatra ovo pitanje kao vid kockanja

• Ako poreski obveznik ne prijavi celokupan stvarni dohodak:– Postoji mogućnost da ne bude uhvaćen– Postoji mogućnost i da bude uhvaćen– Kada bude uhvaćen, biće mu razrezana kazna (novčana ili zatvorska)

• Poreski obveznik procenjuje potencijalne koristi i troškove od ovakvog ponašanja. Koristi su uštede na porezima, a troškovi zavise od verovatnoće da bude uhvaćen i iznosa kazne


VI Taxation


• Poreski obveznika ostvaruje fiksni dohodak Y

• Iznos tog dohotka je poznat obvezniku, ali ne i državi

• Poreski obveznik prijavljuje deo dohotka X, pri čemu je X ≤ Y

• Dohodak se oporezuje po jedinstvenoj graničnoj poreskoj stopi t

• Neprijavljeni dohodak iznosi Y – X ≥ 0

• Utajeni porez iznosi t[Y - X]


VI Taxation


• Ako poreski obveznik utaji porez i ne bude uhvaćen njegov raspoloživi dohodak će iznositi

Ync = Y – tX

• U slučaju da bude uhvaćen platiće porez na ceo dohodak i kaznu po stopi F, razrezanu na iznos utajenog poreza

• Njegov raspoloživi dohodak u slučaju da bude uhvaćen iznosi Yc = [1 - t]Y - Ft[Y - X]

• Verovatnoća otkrivsanja iznosi p


VI Taxation


• Pretpostavlja se da korisnosti poreskog obveznika U(Y) zavisi od dohotka Y• • Nakon što prijavi dohodak X poreski obveznik može završiti sa:

– Dohotkom Yc, za šta verovatnoća iznosi p– Dohotkom Ync za šta je verovatnoća 1 – p

• Poreski obveznik bira da prijavi dohodak X, tako da maksimizira očekivanu korisnost:

max{X} E[U(X)] = [1 – p]U(Ync) + pU(Yc)


VI Taxation


• Poreski obveznik se može naći u dve situacije (u pogledu dohotka): – ...ne prijavi dohodak i ne bude oktriven (Ync)– ne prijavi dohodak i bude otkriven (Yc)

• Funkcija očekivane korisnosti opisuje njegove preferencije prema jednom i drugom ishodu

• Izbor u pogledu prijavljenog dohotka određuje svaki od ishoda

• Variranjem dohotka X, balansira se između dva ishoda:– Visok nivo prijavljenog dohotka X, mu obezbeđuje veći raspoloživi dohodak ako bude

otkriven– Nikaz nivo dohotka X, mu obezbeđuje veći raspoloživi dohodak u slučaju da ne bude

otkriven


VI Taxation


• Kada je X = Y, tada dohodak posle oporezivanja iznosi [1 - t]Y u oba slučaja

• When X = 0 raspoloživi dohodak iznosi [1 - t(1 + F)]Y ako utaja bude otkrivena, tj. Y ako ne bude otkrivena

• Poreski obveznik bira kombinaciju između X = 0 i X = Y– Ovo je skup mogućih ishoda

• Krive indiferentnosti pokazuju nivoe dohotka u dva moguća ishoda, koje obezbeđuju isti nivo očekivane korisnosti


VI Taxation


• Optimalan nivo prijavljenog dohotka na Grafikonu 17.1 obezbeđuje najviši nivo korisnosti (najviša kriva indiferentnosti)

• Poreski obveznik odlučuje da državi prijavi dohodak X*

• To predstavlja unutrašnju tačku 0 < X* < Y

• Deo dohotka je prijavljen, a deo nijeGrafikon 17.1Mogući ishodi: 0 < X* < Y


VI Taxation

cY

ncY

Yt1

Yt1 Y

YFt 11 0X

YX

*X


• Moguć je i granični ishod

• Na Grafikonu 17.2 optimalan izbor je X* = Y

•Celokupan dohodak je prijavljen

• Na Grafikonu 17.2b optimalan izbor je X* = 0

•Ceo dohodak je neprijavljen

Grafikon 17.2Granični ishodi


VI Taxation

cY

ncY

Yt1

Yt1 Y

YFt 11

YX *

YX * :acY

ncY

Yt1

Yt1 Y

0* X

0 :b * X

YFt 11


• Poreska evazija se javlja kada kriva indiferentnosti ima veći nagib od krive budžetskog ograničenja (45o)

• Nagib krive indiferentnosti iznosi: dYc/dYnc = – [1 – p]U′(Ync)/pU′(Yc)

• Na krivi pod nagibom od 45o Yc = Ync tako da je U′(Ync) = U′(Yc) što upućuje na zaključak da: dYc/dYnc = – [1 – p]/p

• Nagib krive budžetskog ograničenja je – F

• Kriva indiferentnosti ima veći nagib od 45o ako je p < 1/[1 + F]


VI Taxation


• Utaja poreza se javlja kada je p manje od F

• Isti uslov važi za sve poreske obveznike

• U praksi, F iznosi između 0,5 i 1, tako da je 1/(1 + F) ≥ ½

• Podatak o vrednosti p se teško može dobiti

• U SAD:– Godine 1997. je kontrolisano 1,7% poreskih prijava za porez na dohodak građana– Program Merenja ispunjenja poreske obaveze je pokazao da 40% poreskih obveznika

plaća manje poreza nego što bi trebalo, što je značajno, ali ipak manje nego što bi se predvidelo na osnovu modela


VI Taxation

Odluka o utaji poreza• Efekat povećanja p je prikazan na

Grafikonu 17.3

• Povećanje vrednosti p smanjuje nagib krive indiferentnosti

• Optimalan izbor se približava tački gde je X = Y

• Prijavljeni dohodak raste, što znači da povećanje verovatnoće otkrivanja smanjuje poresku evaziju

Grafikon 17.3Povećanje verovatnoće otkrivanja


VI Taxation

cY

ncY

Yt1

Yt1 Y

YFt 11

new

old

Odluka o utaji poreza• Promena kazne utiče na raspoloživi

dohodak u slučaju otkrivanja

• Povećanje kazne rotira budžetsko ograničenje oko tačke u kojoj je X = Y

• Optimalan izbor se približava potpunom prijavljivanju dohotka

• To je prikazano na Grafikonu 16.4 kretanjem iz Xold u Xnew

• Povećanje kazne dovodi do smanjenja utaje poreza Grafikon 17.4

Povećanje kazne


VI Taxation

cY

ncY

Yt1

Yt1 Y

oldXnewX YFt 11

YFt ˆ11

Odluka o utaji poreza• Povećanje dohotka dovodi do

pomeranja krive budžetskog ograničenja

• Optimalan izbor prelazi iz Xold u Xnew

• Efekat zavisi od apsolutne averzije prema riziku RA(Y)

• Ako je RA(Y) konstantna, optimalan izbor se nalazi na skupu tačaka paralelnih sa krivom pod nagibom od 45o

• Ako se RA(Y) smanjuje sa rastom dohotka, ovaj skup tačaka ima manji nagib

Grafikon 17.5Povećanje dohotka


VI Taxation

cY

ncY

Yt1

Yt1 Y

YFt 11

oldXnewX

Y

YFt ˆ11

Yt ˆ1

Yt ˆ1


• Povećanje granične poreske stope pomera budžetsko ograničenje ka koordinatnom početku

• Ishod nije jasan

• Ako se RA(Y) smanjuje sa rastom dohotka, povećanje poreske stope dovodi do smanjenja utaje poreza

• Ipak, s obzirom da je kazna funkcija poreza (Ft), povećanje poreske stope dovodi do povećanja kazne

• To dovodi do pada dohotka u situaciji kada je dohodak najniži

Grafikon 17.6Povećanje poreske stope


VI Taxation

cY

ncY Yt1 Y

YFt 1ˆ1

newX

oldX

YFt 11

Yt1

Yt1

Yt1

Otkrivanje i kažnjavanje

• Analiza odluke o utaji poreza se zasniva na pretpostavci da su p i F fiksni

• Što je zadovoljavajuća pretpostavka iz perspektive pojedinačnog poreskog obveznika

• Iz perspektive države, ovo su varijable na čiju vrednost se može uticati– Verovatnoća otkrivanja se može povećati zapošljavanjem dodatnih poreskih inspektora– Kazne se mogu promeniti izmenama zakona ili odlukama suda

• Faktori koji utiču na odluke države u ovom pogledu se mogu analizirati


VI Taxation


• Povećanje p ili F dovodi do smanjenja neprijavljenog dohotka

• Pretpostavlja se da država želi da maksizimizira javne prihode– Javni prihodi obuhvataju naplaćene poreze i kazne

• Očekivani javni prihod od obveznika sa dohotkom Y iznosi R = tX + p(1 + F)t[Y – X]


VI Taxation


• Diferenciranjem jednačine po p dobija se:

• Diferenciranjem po F dobija se:

• Ako je pF <1 – p povećanje p ili F dovodi do rasta javnih prihoda

• p dovodi do nastanka troškova za državu, a F ne dovodi do tih troškova, tako da bi optimalno bilo da se vodi politika koja implicira nisko p, i visoko F

011

pXpFptXYtF

pR

01

FXpFptXYpt

FR


VI Taxation


• Poreskom politikom se maksimizira poreski prihod, a ne blagostanje

• Ipak, pri vođenju politike postoji političko ograničenje – država nije jedina koja utiče na odabir instrumenata politike

• Stoga bi ubedljiviji model podrazumevao:– Da se poreska stopa utvrđuje od strane centralne države– Verovatnoća otkrivanja je pod kontrolom Poreske uprave– Kaznu određuje pravosuđe


VI Taxation


• Ekonomija kriminala posmatra utaju poreza kao još jedan vid krivičnog dela/prekršaja

• Stoga kazna za utaju poreza mora biti u skladu sa opštim sistemom kazni

• Kazne se određuju tako da se smanji opšti nivo kriminaliteta– ...niže kazne za manje teške prekršaje

• Tako da bi za utaju poreza trebalo da bude zaprećena niska kazna, ako se smatra da stvara ograničenu štetu


VI Taxation

Otkrivanje i kažnjavanjeDohodni interval 17-20 20-25 25-30 30-35 35-40

Prosek 18.5 22.5 27.5 32.5 37.5

Procenjeni dohodak 17.5 20.6 24.2 28.7 31.7

Procenat 94.6 91.5 88.0 88.3 84.5

Tabela 17.2Dohodak i prijavljivanje

• Poredi se nivo dohotka iz upitnika sa dohotkom iz poreske prijave

• Dohoci se razvrstavaju u dohodne intervale na osnovu upitnika

• Procenat se utvrđuje deljenjem procenjenog dohotka sa prosečnom vrednošću dohodnog intervala

• Prijavljeni dohodak kao procenat dohotka navedenog u upitniku opada, kako ukupan dohodak raste


VI Taxation

Otkrivanje i kažnjavanje• Sklonost ka utaji:

– Opada sa povećanjem verovatnoće otkrivanja, starosti i dohotka

– Raste sa povećanjem osećaja nejednakosti i broja lica koja skrivaju dohodak

• Društvene okolnosti očigledno igraju važnu ulogu

Varijable Sklonost ka utaji

Razmere utaje

Nejednakost 0.34 0.24

Broj poznatih obveznika koji utaje porez

0.16 0.18

Verovatnoća otkrivanja -0.17

Godine starosti -0.29

Iskustvo sa kontrolom 0.22 0.29

Nivo dohotka -0.27

Dohodak od zaposlenja

0.20

Tabela 17.3Objašnjavajuće promenljive


VI Taxation

Empirijski podaci o utaji poreza

• Podaci iz Programa merenja Ispunjenja Poreskih obaveza, Poreske uprave SAD iz 1969

– Utaja poreza se povećava sa rastom graničnih poreskih stopa, tj. opada sa povećanjem učešća zarada u ukupnom dohotku

• Razlika između dohotka i potrošnje u Nacionalnim računima potkrepljuje ovaj nalaz

• Podaci za Belgiju pokazuju suprotno: povećanje poreza dovodi do smanjenja utaje

• Stoga je zaključak nejasan


VI Taxation


• Eksperimenti sa utajom poreza se mogu koristiti za istraživanje ponašanja u vezi sa utajom

• Eksperimenti pokazuju da povećanje poreske stope dovodi do rasta utaje

• Utaja opada sa povećanjem verovatnoće otkrivanja i kazne

• Žene češće vrše utaju poreza, ali je iznos utajenog poreza kod njih manji nego kod muškaraca

• Učesnici u igrama na sreću:– Nisu više skloni utaji poreza od ostalih– ...ali utaje veći iznos, kada se odluče za utaju


VI Taxation


• Odluka u pogledu utaje poreza je ispitivana kroz dva paralelna eksperimenta

– Prvi je definisan u kontekstu odluke o utaju– ...a drugi je postavljen kao čisto kockanje

• Oba eksperimenta imaju iste rizike i koristi

• U eksperimentu sa utajom poreza, obveznici odlučuju da ne utaje porez u slučajevima kada bi to učinili u eksperimentu sa kockanjem

• To ukazuje da je utaja poreza više od kockanja


VI Taxation


• Nekoliko bitnih zaključaka proizilazi iz ovih dokaza

• Empirijska istraživanja potkrepljuju teorijske stavove, osim u slučaju poreske stope

• Utaja poreza predstavlja složeniji proces od kockanja

• Pored pitanja rizika, postoje i aspekti odluke o utaji poreza povezani sa stavovima i društvenim normama


VI Taxation


• Utaja poreza nosi i psihološke posledice

• Poreski obveznici koji iskazuju netačne podatke u poreskim prijavama osećaju različit stepen uznemirenosti i griže savesti s tim u vezi

• Neupitno poštenje nekih obveznika delimično opovrgava tezu da je utaja poreza ponašanje ekvivalentno kockanju

• Nenovčani troškovi povezani sa otkrivanjem i kažnjavanjem nisu uzeti u obzir, jer se preferencije posmatraju isključivo kao funkcija dohotka


VI Taxation

Efekat poštenja

• Uvođenje poštenja u analizu se može izvršiti uključivanjem pretpostavke da funkcija korisnosti ima sledeći oblik:

U = U(Y) – E

• Iznos neprijavljenog dohotka iznosi E = Y- X, a predstavlja meru poštenja

• Iznos E predstavlja psihološki trošak utaje poreza

• Pretpostavlja se da se poreski obveznici razlikuju u pogledu , a da su identični po svim drugim karakteristikama

• Obveznicima kod kojih ima visoku vrednost bilo koji iznos neprijavljenog dohotka dovodi do većeg smanjenja korisnosti


VI Taxation

Efekat poštenja

• Obveznik se odlučuje za utaju poreza, ako prirast korisnosti od utaje prevazilazi psihološke troškove utaje

• Sa E* se može predstaviti optimalan nivo utaje

• Pojedinac se odlučuje za utaju kada je EU( ) – E* > U(Y) gde je dohodak kojim pojedinac raspolaže pri optimalnom nivou utaje

• Društvo se deli na obveznike koji se ne bave utajom poreza (visoka vrednost ) i na obveznike koji vrše utaju poreza (nizak )

• Oni koji ne vrše utaju poreza su „pošteni“, ali bi rešili da utaje deo poreza, ako bi nagrada za to bila dovoljno velika

Y~ Y~


VI Taxation

Efekat poštenja

• Empirijska istaživanja pokazuju da postoji pozitivna veza između broja poznatih obveznika koji se bave utajom poreza i iznosa utaje

• Odluka o utaji se donosi u kontekstu društvenih normi i društvenog ponašanja, a ne izolovano od šireg okruženja

• Društvene norme mogu predstavljati dodatni gubitak na korisnosti usled utaje

• Ovaj trošak se može smatrati rastućom funkcijom udela obveznika koji se ne bave utajom poreza

– Što je relativni broj onih koji se bave utajom poreza u društvu manji, to su psihološki troškovi onih koji se bave utajom veći


VI Taxation

Efekat poštenja

• U slučaju da se odluči na utaju poreza, očekivana korisnosti iznosi EU – (n)

• Gde je (n) rastuća funkcija broja poštenih obveznika, n

• Ova modifikacija modela pojačava podelu stanovništva na one koji se bave utajom i na one koji se ne bave utajom poreza


VI Taxation

Igra poštovanja poreskih propisa

• Implicitno se pretpostavlja da država pitanje izbora p i F prepušta različitim agencijama

• Poreska uprava odlučuje o verovatnoći kontrole, tako da maksimizira javne prihode, uzimajući u obzir visinu poreskih stopa i kazni

• Izbor verovatnoće zahteva prethodnu analizu interakcije između Poreske uprave i obveznika

• Poreska uprava reaguje da prijavljivanje dohotka, dok poreski obveznici reaguju na verovatnoću otkrivanja


VI Taxation


• Strategija Poreske uprave se zasniva na verovatnoći kontrole bilo kojeg iznosa prijavljenog dohotka

• Strategija poreskog obveznika se zasnova na izboru iznosa dohotka koji će prijaviti, imajući u vidu strategiju Poreske uprave

• U tački Nešove ravnoteže, izbori strategija moraju biti međusobno optimalne

• U ovoj igri predvidivost kontrole ne može predstavljati ravnotežnu strategiju


VI Taxation


• Opcija bez kontrole od strane Poreske uprave ne može predstavljati optimum, jer bi tada utaja poreza bila maksimalna

• Takođe, optimum ne može predstavljati ni opcija koja podrazumeva da se svi poreski obveznici kontrolišu, jer bi to dovelo do suviše visokog troška kontrole

• Unapred određeni limit u pogledu prijavljenog dohotka koji će biti predmet kontrole takođe ne predstavlja optimum, jer će oni koji se bave utajom poreza ostati izvan uzorka

• Kako bi bila nepredvidiva, izbor predmeta kontrole mora biti slučajan

• U svakom slučaju, bitno je da poreski obveznik ne bude u mogućnosti da predvidi da li će biti kontrolisan ili ne


VI Taxation


• Verovatnoća otkrivanja bi trebalo da bude visoka, ako je prijavljeni dohodak obveznika nizak u poređenju sa očekivanim dohotkom lica tog zanimanja ili u poređenju sa podacima iz poreske prijave za prethodnu godinu

• Pretpostavlja se da postoji obveznik koji ostvaruje dohodak Y, koji može da sakrije (da ne prijavi ništa) ili da ga ne sakrije (da prijavi ceo dohodak)

• Prijavljujući ceo dohodak, obveznik plaća porez T, tako da je T < Y

• Poreska uprava može da odluči da ga kontroliše ili ne


VI Taxation


• Primer strateške interakcije je prikazan na Grafikonu 17.7

• Troškovi kontrole Poreske uprave koja je efikasna u otkrivanju utaje iznose C, C < T

• U slučaju da bude otkriven, obveznik plaća porez i kaznu F tako da je F > C

• U ovoj igri nema čiste ravnotežne strategije Grafikon 17.7

Igra kontrole


VI Taxation

CFTFTY ,

CTTY ,

0 ,Y

TTY ,

Nema kontrole

Kontrola

Utaja

Nema utaje

Poreski obveznik

Poreska uprava


• U slučajiu da Poreska uprava na vrši kontrolu, poreski obveznik će preferirati opciju utaje, tako da Poreska uprava bira opciju da kontroliše, kada je T + F > C

• Prikuljanje prihoda se mora zasnivati na mešovitoj strategiji, u stanju optimuma, kada je odabir predmeta kontrole slučajan

• Stoga bi i strategija utaje, od strane poreskog obveznika trebalo da bude slučajna


VI Taxation

• Pretpostavlja se da e predstavlja verovatnoću da poreski obveznik utaji porez, a p verovatnoću da bude kontrolisan od strane Poreske uprave

• Poreska uprava je indiferentna između opcije da kontroliše ili da ne

kontroliše poreske obveznike, kada su troškovi kontrole jednaki očekivanom prihodu od poreza i kazni e[T + F]

• Poreski obveznik je indiferentan između opcije da utaji i da ne utaji porez, kada je očekivana korist od utaje (1 – p)T jednaka očekivanim troškovima utaje/kazne pF

• Stoga se ravnoteža ostvaruje u tački kada je:

e* = C/(T + F), p* = T/(T + F)


VI Taxation


• Isplativost u tački ravnoteže se ostvaruje kad je: u* = Y – T

v* = T – (C/(T+F))T

• U stanju ravnoteže, obveznik je indiferentan između opcije da utaji i da ne utaji porez, tako da je stvarni efekat u ravnotežnoj tački Y – T

• Razlozi za to su:– Očekivani iznos neplaćenih poreza i očekivani iznos kazni su jednaki– Povećanje kazne ne utiče na obveznika


VI Taxation


• Veće kazne povećavaju koristi Poreske uprave, jer se smanjuje utaja

• Stoga je povećanje kazne Pareto-poboljšanje

• Isplativost u stanju ravnoteže odražava troškove utaje:– Za bilo koji iznos plaćenog poreza T država ostvaruje prihod od T – D – ...pri čemu je D = (C/(T + F))T čist gubitak od utaje poreza

• Utaja dovodi do čistog gubitka koji raste sa povećanjem poreske stope


VI Taxation


• Standardni model utaje poreza se zasniva ne teoriji očekivane korisnosti

• Ipak, rezultati eksperimentalnih studija pokazuju da se ljui ne ponašaju onako kako predviđa ova teorija

• Bihejvioralna ekonomija je uvela veći broj alternativnih teorija

• Te alternativne teorije se smatraju manje rigidnim u smislu pretpostavki, u odnosu na teoriju očekivane korisnosti


VI Taxation

Bihejvioralni modeli

• Ciljna funkcija alternativnih modela koji nisu zasnovani na očekivanoj korisnosti, ima sledeći oblik:

V = w1(p, 1 – p)v(Yc) + w2(p, 1 – p)v(Ync)

• Verovatnoće p i 1 – p se zamenjuju ponderisanim funkcijama w1(p, 1 – p) i w2(p, 1 – p)

• Uobičajena pretpostavka je da se preveliki ponderi daju niskim verovatnoćama

• U modelima utaje poreza p je nisko, tako da je w1(p, 1 – p) > p

• Funkcija isplativnosti v( . ) zamenjuje funkciju U( . ) i može imati drugačija svojstva


VI Taxation


• Očekivana korisnost zasnovana na rangu se zasniva na ponderisanju verovatnoća

• Alternative se rangiraju od najgore (Yc) do najbolje (Ync)

• Ponder je dodeljen najgorem ishodu, a ponder najboljem ishodu

• Takođe se pretpostavlja da funkcija ponderisanja ima oblik inverzne S-krive, što znači da su niske verovatnoće precenjene

• Ciljna funkcija tako dobija oblik:


VI Taxation


p

ncc YUpYUpEV 1

p1

• Ta struktura je identična kao kod funkcije očekivane korisnosti, osim što je

• Utaja će se dogoditi kada je

• S obzirom da je ovaj model predviđa da će se utaja dogoditi pri nižoj vrednosti p, nego što to predviđa model zasnovan na očekivanim korisnostima

• Ovaj rezultat je bliži rezultatima empirijskih istraživanja


VI Taxation


pp

01 Fpp

pp

• Teorija izgleda modifikuje ovaj model ma tri načina

• Isplativost se meri u odnosu na referentnu tačku, R y = Yc – R, x = Ync – R

• Funkcija isplativnosti je konveksna u delu koji opisuje gubitke, a konkavna kada opisuje dobitke od utaje

• Dodatna korisnost od malog dobitka je manja od graničnog gubitka korisnosti po osnovu gubitka

0 if 0'' ,0 if 0'' ,0' zzvzzvzv



VI Taxation



VI Taxation

• Ove pretpostavke su poktrepjene psihološkim dokazima

• Kao primer se koristi sledeća funkcija zasnovana na isplativosti

• Referentna tačka R predstavlja tačan Let the reference point, R, be chosen as the correct tax payment

R = Y[1 – t]

1 ,0 ,0 ,

zzzzzv



VI Taxation

• Vrednosna funkcija dobija oblk:

• Optimalan izbor je E = Y ako je [1 – p] – pF > 0 ali i E = 0 ako je [1 – p] – pF < 0

• Model predviđa da će uvek postojati granično rešenje, i da je izbor nezavisan od poreske stope

tFptpE

XYtpXYFtpzV

1

1



VI Taxation

• Teorija razočarenja se zasniva na poređenju onoga što je ostvareno sa onim što je moglo da se ostvari

• Kada je ostvareni rezultat loš, tada razočarenje smanjuje isplativost

• To deluje destimulišuće za rizične aktivnosti

• Ipak, kada se ovo primeni na utaju poreza, to ne dovodi do promene nivoa utaje

• Teorija dvosmislenosti se primenjuje kada nema podataka o verovatnoći kontrole

• Tada obveznik formira očekivanja drugog reda u vezi sa verovatnoćom kontrole

• Povećanje dvosmislenosti znači verovatnoće drugog reda postaju u većoj meri disperzovane

• Averzija prema dvosmislenosti znači da obveznik ne želi veću disperziju

• Empirijski dokazi pokazuju da se ljudi razlikuju u pogledu averzije prema dvosmislenosti, tako da će praviti različite izbore u pogledu utaje


VI Taxation


Poštovanje propisa i društvena interakcija

• Empirijski dokazi pokazuju da društveni faktori utiču na odluku o utaji

• Utaja se češće javlja kod obveznika koji su poznati kao takvi

• Ovo se objašnjava time što se isplativost nepoštovanja propisa povećava kako broj onih koji ne poštuju propise raste

– Stigma ili osuda si manji kada veći broj obveznika vrši utaju poreza

• U takvim uslovima postoji tendencija da se ukupno posmatrano, stepen poštovanja propisa kreće ka ekstremima


VI Taxation

Grafikon 17.8Ravnotežni nivo poštovanja propisa


VI Taxation

Poštovanje propisa i društvena interakcija

• Ta tendencija ka ekstremnim vrednostima je prikazana na Grafikonu 17.8

• Svaki pojedinac vodi računa o kumulativnom stepenu poštovanja propisa, jer mu to određuje isplativost

• Tačka isplativosti za pojedinca se ne nalazi u tački preseka

• Uvek je najbolje prilagoditi se većini

• Ravnoteža će se ostvariti u ekstremnoj tački

Compliancepayoff

Non-compliancepayoff

Non-compliance rate0 1

• Utaja poreza je znatna i značajna

• Razumevanje utaje poreza je neophodno za osmišljavanje politike

• Allingham-Sandmo model postavlja utaju kao pitanje ličnog izbora

• Empirijska istraživanja pokazuju da je uticaj društvenih normi takođe znatan

• Bihejvioralni modeli uzimaju u obzir da obveznik možda nije upoznat sa verovatnoćom otkrivanja

• Nasumičnost (slučajan izbor) je neophodna za strategiju kontrole


VI Taxation

Zaključak

Documents

6. Utaja poreza