AMBALAŽNI OTPAD U SRBIJI

Ambalažni otpad

Nastaje kada krajnji korisnik upotrebi proizvod koji je kupio i odbaci nepotrebnu ambalažu.

U boljem slučaju, ambalažni otpad u Srbiji prikuplja se zajedno sa drugim otpadom i deponuje na za to određena mesta.

U gorem slučaju, deponije nastaju „spontano“.

Uticaj na životnu sredinu

Neki od materijala koji sačinjavaju ambalažni otpad raspadaju se mesecima.Neki se raspadaju vekovima.Neki se uopšte ne raspadaju.

Otrovne materije iz pojedinih vrsta ambalažnog otpada uništavaju naše životno okruženje.

Ekološka šteta

Količina otpada u Srbiji neprestano se povećava. Svakog dana, oko nas ima oko 1000 tona ambalažnog otpada više nego što je bilo juče.

Jednog dana, cela zemlja bi mogla biti doslovno zatrpana đubretom.

Ekonomska šteta

Neadekvatnim tretiranjem neobnovljivih prirodnih resursa, mi plaćamo visoku ekonomsku cenu. Sutradan, ako nešto ne uradimo, cena će biti još viša.

Štetu predstavljaju i gubici koji nastaju usled nerecikliranja materija koje bi se inače mogle vratiti u proizvodni ciklus.

Zašto reciklaža?

Građani će živeti u zdravijem i čistijem okruženju.Država će moći da efikasnije radi na saniranju nastalih problema u životnoj sredini.Industrija će imati pristup jeftinijim sekundarnim sirovinama nastalim u procesu reciklaže.Razviće se nove grane lake prerađivačke industrije i otvoriće se nova radna mesta.

Zakon

U Republici Srbiji uskoro će biti donet Zakon o ambalažnom otpadu.U pripremi Zakona učestvovali su predstavnici države, međunarodni konsultanti i predstavnici srpske privrede – kroz Sekopak.Zakon definiše obaveze svih karika u lancu nastajanja ambalažnog otpada – od uvoznika, preko distributera, punilaca i pakera, do prodavaca, građana i države.

Obaveze kompanija

Kompanije će morati...... da obezbede postojanje i funkcionisanje sistema prikupljanja ambalažnog otpada.

... da omoguće da potrošač dobije neophodne infomacije o prikupljanju, ponovnom korišćenju i reciklaži ambalaže.

Kompanije će morati i da se pobrinu da se prikupljena ambalaža vrati, reciklira i ponovo iskoristi - kao novi proizvodni materijal ili kao energija.

Ove brojne i kompleksne obaveze privreda će ispunjavati u podeljenoj odgovornosti sa lokalnom samoupravom.

Obaveze kompanija (2)

Modeli rešenja

U Evropi se primenjuje nekoliko različitih modela za rešenje problema.

Jedinstveni danski model: sistem taksi za sve vrste ambalažnog otpada i ambalaže.

Jedinstven hrvatski model: kombinacija depozita i taksi za sve vrste ambalažnog otpada (najmanje efikasan i najskuplji model u svetu, osim za PET boce i Al limenke).

Model integrisanog sistema: postoji u čak 26 država i podrazumeva “produženu odgovornost“ proizvođača, uz podelu odgovornosti sa opštinama ili punu odgovornost od strane industrije.

To je model koji i mi želimo da razvijemo.

Modeli rešenja (2)

Bez Zakona

Sa Zakonom

Primer dobre prakse

Grad Čačak, u saradnji sa Sekopakom, realizovao je pilot-projekat primarne selekcije komunalnog otpada na teritoriji opštine Čačak.

U okviru projekta, realizovane su sledeće aktivnosti:Ekspanzija sistema za primarnu selekcijuIspitivanje dostupnih modela sistema sa aspekta rentabilnosti i efikasnostiAnaliza dobijenih podatakaUključivanje mladih kroz direktno učešćeEdukacija stanovništvaInformisanje lokalne i šire javnosti

Primer dobre prakse (2)

Primer dobre prakse (3)

Rezultat:

75 odsto građana na teritoriji koja je obuhvaćena projektom dobrovoljno učestvuje u razvrstavanju.

O Sekopaku

Sekopak je osnovan 2006. godine od strane grupe velikih domaćih kompanija, kako bi se doprinelo rešavanju pitanja ambalažnog otpada u skladu sa interesima svih zainteresovanih strana – države, građana i industrije.

Članovi-osnivači

A&P PepsiBall Packaging Europe

Apatinska pivaraCarlsberg Srbija

Tetra Pak ProductionBambi Banat concern

Fresh&CoKnjaz Miloš

Coca Cola Hellenic

Prijatelji

Strauss Adriatic – Don Caffe

BAS TAM projekat Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD)

Skupština grada Čačka

Organizacije potrošača

Ciljevi Sekopaka

•Ostvarivanje partnerstva između industrije i države u pogledu rešenja pitanja ambalažnog otpada.

•Usvajanje i primena nacionalnog zakonodavstva o ambalaži i ambalažnom otpadu u skladu sa odredbama i principima EU Direktive 94/62/EC od 20. decembra 1994. godine.

•Uspostavljanje efikasnog i rentabilnog sistema za upravljanje ambalažnim otpadom koji će nadograditi postojeće komunalne kapacitete.

•Korišćenje iskustava i znanja iz najboljih praksi evropskih zemalja.

Ciljevi Sekopaka (2)

Koncept organizacije za povraćaj ambalaže

Umesto da svaka kompanija razvija sopstveni sistem za povraćaj ambalaže, osniva se jedinstvena recovery organizacija.

Organizacija preuzima od industrije brigu i odgovornost za upravljanje ambalažnim otpadom.

Industrija plaća određenu sumu organizaciji, koju ova prosleđuje lokalnim samoupravama i koristi za finansiranje drugih ključnih aktivnosti u procesu.

Ovaj sistem se do sada pokazao kao najefikasniji i najjeftiniji.

Koncept organizacije za povraćaj ambalaže (2)

Šta Sekopak nudi kompanijama?

Rešenje – Sekopak nudi kompletni sistem upravljanja ambalažnim otpadom.

Ušteda – Sekopak je organizacija koja ne postoji radi sticanja profita, već radi uređenja oblasti upravljanja ambalažnim otpadom. Samim tim, upravljanje ambalažnim otpadom naplaćivaće jeftinije od eventualne komercijalne konkurencije.

Povezivanje – pristup relevantnom znanju, informacijama i institucijama

Uticaj – zastupanje interesa kompanije u procesu kreiranja nacionalne politike upravljanja ambalažnim otpadom

Imidž – kroz učešće u Sekopakovim aktivnostima, kompanije u javnosti pokazuju visok stepen društvene odgovornosti.

Šta Sekopak nudi kompanijama? (2)

Modeli saradnje

U zavisnosti od stepena zainteresovanosti kompanije i njene spremnosti da seaktivno uključi u ovaj proces, Sekopak nudi različite modele saradnje - odonog koji podrazumeva pristup važnim informacijama, do preuzimanja udela uprocesima odlučivanja unutar Sekopaka i direktnog učešća u Sekopakovimprojektima.

www.sekopak.com