Ashton,Frederick - 27-Lun i Ucenjeni Most

8/10/2019 Ashton,Frederick - 27-Lun i Ucenjeni Most

http://slidepdf.com/reader/full/ashtonfrederick-27-lun-i-ucenjeni-most 1/150

B r o j a 2 5

U l i

i c i i J E i i nsiFREDERIKEŠTOIM

DETEKTIVSKI SROMANA 3 DINARA

J





NOVA SERIJA X-IOO

14. april 1972.

Sx-lE Sveska 325

F r e d e r i k E š t o n

L u n i u c e n f e n i



B O T O B IB L I OT E

Odeovornl urednik

PAVLE POPOVIC

l a t l a j s . I j ' M E V N I K , N ov i S a d , B u l e v a r 23. o k t o b r a 31.

Odgovorni urednik P a vlo P op ov lć Ž i ro raSiin C57-1 -254 Novi Sad

Š ta m pa : » D N E V N I K . . N o vi Sad



I

— Milion mu metara m okrog konopca, osećam se kao mamac na u-dici! — gunđao je Samjuel Makfer

son sedeći u velikom fordu parkiranom pored obale jednog od rukavaca zaliva, koji se uvlačio duboko među drveće Marine parka.

— Koja vrsta mamca? Za kitove? — smejući se upita Brenda Len-don.

— Jednom sam u Ind iji video kako ostavljaju jare kao mamac za tig

ra ubicu .. .— Da su ostavili tebe, tigar ne bidošao! — dodade Brenda

— Hm! Ti mi se podsmevaš .. A -li ja nikada nisam krijumčario osamdeset funti čistog heroina!

— Nego koliko?— Ni jednu mrvicu! Nikada..

hiljadu mu ispljuvanih narkomana.Ja sam ispravan m orn ar. . . A li šta

pričam?! Sećam se dana kad samte upoznao i kad si bila u Avetinjskom odredu . . . Srce mi se cepalodok si bila protivu mene, a želeo samda te ovako pomilujem — odvratimornar i njegove ruke se nađoše napunim i čvrstim Brendinim grudima.

A li tada dodirnu dršku automatskog pištolja zadenutog pod njenopazuho.

— Zar ne bi mogla da ga držišu torbici, kao ostale dame? — sme->

ju ći se upita Makferson.— Ovako se bolje osećam — od

govori Brenda. — A u torbici imamdrugi.

— Mislim da ne bih pristao dadopremim heroin bez tebe, mala mo

ja Brenda — reče mornar i nastavida miluje svoju devojku spreman dazaboravi gde se nalazi i zašto je do

šao ovamo.— Oh, Normane, dragi! — udahnu Brenda i podatno se privi uz široke grudi Samjuela Makfersona.

— Sta? — trže se mornar. —K oje si to ime rekla, Brenda? . •

— Da, ja sam B renda, ali ne višeBrenda- Lendon, nego Brenda Bal-fur. I zapamti to, dragi, jer zaboravljaš da si ti Norman. Norman Gre-

rin, bogati engleski turista u Nju- jo rku. Normane, dragi — prvo povišenim glasom, a na kraju umiljato odgovori Brenda.

Makferson uzdahnu i htede nešto da kaže, ali se trže, jer na pedeset jardi dalje zaustaviše se jednakola, čiji faro vi se ugasiše, a zatim



tri puta kratko i jedno malo dužeopet blesnuše. Tobožnji Norman Grerin odgovori jednom dugo, a zatimtri puta kratko paleći svoje farove,

— Dolaze! Pređi na zadnje sadište! — reče brzo Makferson Brendi.

Ona brzo otvori vrata kod pred

njeg sedišta i, pored svojih pozamašnih oblina, lako i brzo iskoči i odmah uđe kroz zadnja vrata autonv;-bila.

— U ključila sam! On javlja danas čuje — saopšti ona nekoliko trenutaka kasnije.

Iz pridošlih kola iziđoše tri muškarea u tamnim ogratačima, ali samo

jedan krenu ka M akfersonovim kolima. Nosio je povelik kožni kofer.Dok je dolazio, Makferson ga osmotri, a onda obrati pažnju na ljudekod drugog automobila. Oni pođošedesno i levo- Videlo se da izvlače nešto ispod ogrtača. Makferson je znaoda su to mašinske puške, kojima ćeveć u sledećem trenutku uzeti n*anišan njegava kola

Covek s koferom priđe i stadeuz kola, a onda upita:

— Imate li robu ovd e?— Imam — odgovori Makferson.

— A vi, jeste li doneli sav novac?

— Jesam. Mogu li da uđem ukola?

— Uđite — reče Makferson.

Nepoznati obiđe kola i sede naprednje sedište tako da mu se kofer nađe preko krila. On ga otvorii ukazaše se svežnjevi novčanica.

— Novac je ovde. Pokažite mi robu. Gde se nalazi? — sasvim glasno reče nepoznati,

Makferson je osećao da nešto nijeu redu, ali još nije bio shvatio da

je to glasan govor donosioca novca.On htede da razmisli, ali nepoznatidodade:

— Treba brzo da vidim robu!

— Iziđite i otvorite zadnje spremište. Upaliće se svetio u prtljažniku,pa možete sve da pregledate — odgovori Makferson.

Covek zatvori kofer i odnese gasobom napolje, a onda podiže poklopac prtljažnika i poče da barata okokofera, koji je bio pun paketića heroina. Pregleda nekoliko paketića i onda izvuče kofer. Onaj drugi pun novčanica ubaci na sedište pored Mak

fersona i glasno reče:— Roba je u redu! Novac vam jetu. Prenosim poruku šefa da nam jeneophodna nova količina.

— Koliko? — upita Makferson.— Što više, to bolje! — već od

lazeći doviknu gangster.Makferson iz džepčića na sakop.

izvuče minijaturnu slušalicu i stavi je na uho, a onda prema džepčiću re

če:— Robu su preuzeli. Da li si sve

dobro čuo?— Da, čujem oba uređaja. Biću

im za petama. Ali ti se brzo izgubi, jer dolaze jedna policijska kola sugašenim farovima! — čuo se neči

j i od.govor iz slušalice-Mornar brzo htede da obavesti

Brendu, ali ona odgovori;— Kreči! Sve sam čula, jer je uk

Ijučen i primopredajnik skriven između sedišta-

On upali motor, ali sa zakašnjenjem. Jedna velika policijska kola iskrsnuše iz mraka bez svetla i poprečiše se tako da Makferson nije mogaoda krene. Dva policajca iziđoše srevolverima u rukama i priđoše ko

lima.— Ostanimo mirni — reče tJhoMakferson, dok su policajci prilazili- — Jesi li onom momku prikačilastenicu?

— Jesam- Već ga čujem, ali moram da prekinem prijem — odgovori Brenda. — Slušače ga neko drugi-

Makfer.'3on se smeškao kad policajci opkoliše kola i jedan od njihnaredi:

— Iziđite vas dvoje!

— Zašto? Mi smo mirni građanina prijatnom noćnom izletu u ovojlepoj šumi parka — usprotivi seBrenda.





uzeli nov ac, taj mom ak bi stradao,a naša dvânizacija bi izgledala čista.

— Krečimo onda. Javičemo da supolica jci vezani u parku, je r su nampotrebni — smejuči se zaključi jedangangster, po čijem glasu Makfersonzaključi da je to onaj što je doneonovac- — Mora da su Breslin iVendojađeni što ne dobijaju svojih desetprocenaja-

Sam juel Makferson i BrendaLendon su se vozili prvo prema se-veru, a onda skrenuše na zapad prema centru Bruklina. U toku vožnjeuključiše vezu sa Lunom. DonaldSikert im javi:

— Idite u svoje sklonište. M omkesa onim što ste im predali preuzimamo ja i Carli!

— U redu je — složi se Makferson. — Ali više bih voleo da sam svama •.. To su ljudi spremni na sve-

— Budi bez brige, stari. Samoćem o da ih osmotrimo —^ zaključiLun i prekide vezu, jer je trebaloda prati razgovor u kolima koja jeprogonio-

Kad tri gangstera stigoše blizupristaništa u visini mosta, gangsterkoji beše od Makfersona preuzeo heroin reče ostaloj dvojic i da stanu.Bio je tp snažni Brik Smit, jedan odnajpbverljivijih ljudi gangsterske

bande-— M oja kola su tu u blizini. Po

mozite mi da prenesem kofer, a tada idite- Odneću robu gde treba —zaključi izlazeći iz kola.

Gangster ko ji je vozio ostade ukolima, a onaj drugi uze kofer i otprati Smita do njegovih kola. Stavi kofer vredan najmanje dvadeset

miliona dolara, a dvostruko više kada se rasproda u malim dozama, uspremište kola i sačeka da Smit krene, a onda se vrati u svoja kola.

Smit krenu ka mostu i uskoro gapređe- Kad se nađe na Manhatanu,skrenu prema severu zaobilazećiCentral park. Nije slutio da ga neko

prati, ali je po navici više puta pogledao u retrovizor. Zaključivši da

je sve u redu, on zadovoljn o poče darazmišlja o Ursuli Smit, koja ga čekau maloj kući na Konvent aveniji- Nislutio nije šta se tog trenutka događa u toj maloj kući stešnjenoj dvema građevinama, koje su bile izrasle kao čelično betonski kosturi doosmog i sedamnaestog sprata.

Začuvši zvono Ursula Stc-n, koja je očekivala Smita, otvori ulazna vrata i pogleda niz koridor ograđen zelenim građevinarskim panoima, kojisu izolovali gradilišta s obe straneprilaza kući- Očekivala je da u koridoru vidi Smitova kola i kad ih ni

je ugledala htede brzo da se povuče. A li tada se neko odvoji iz senke izgrabi vrata- Devojka htede da krikne, ali je neko uhvati za usta i ugura nazad u starinski hol namešten snekoliko fotelja i otomana.

— Ne pokušavaj da se opireš ida me vidiš, jer bih morao da teub ijem — šapatom reče napadač.

On nogom privuče vrata, koja suse ostvarila prema spoljnoj strani.Kad brava š'kljoonu, nepoznati povede devojku kroz hol.

— Ne želim da te ubijem, a morao bih, ako pokušaš da me vid/ii zapamtiš — opomenu je ponovo iskide šaku s njenog lica-

— K o ste vi i šta hoćete? — uplašeno upita devojka.

— Rekao sam da ne smeš da znaško cam! Tebi ne želim zlo-

Pa šta onda tražite ovde?— Želim da sačekam Smita. On

dolazi ovamo.— Ali noćas neće doći-

— Mora da dođe - -. Ja ne moguviše! A ko noćas ne dobijem- - -. Ne,Sm it m ora da m i da drogu, ili . •.

— A li on je nema- Nikada nisamčula da Brik ima nešto s drogama-

— Ali ja sam čuo. Od njega samkupovao još dok je bio sitni prodavac- Svu moju ušteđevinu i novacod prodate kuće uzeo je taj gad! Asada, kad sam ostao bez posla i beznovaca, neće da mi pomogne. Mora-



će! — zaključi nepoznati vodeći i dalje devojku-

Držeći je za ruke zavrnute na ledima gurao ju je uz drveno stepenište, koje je vodilo iz hola. Kad stigoše pred prva vrata, nepoznati oprezno oslobodi jednu svoju ruku i ot

vori ih, a onda progura devojku. Nađoše se u mraku- -

U tom trenutku nepoznati udarisnažno devojku po glavi i spusti jena krevet, koji se nazirao u sredinisobe, zahvaljujući svetlu koje je do-piralo sa stepeništa. Brzo je veza pomoću električnog gajtana otrgnutogod lampe s noćnog stcv'a- Zatim joj

veza usta tankom i čvrstom tkaninom noćne košulje prebačene prekokreveta. Nađe još nekoliko komadaveša i njime učvrsti veze na njenimnogama i rukama, a onda siđe u holi ugasi svetio.

Stajao je uZ vrata i čekao držećiu ruci stari revolver četrdeset i pet.Kad se začu zvono, on gurnu vratai brzo gurnu cev svog revolvera utrbuh Briku Smitu, koji je stajao steškim koferom u ruci.

— Uđi, Brik! — reče nepoznati ioprezno se pomeri da propusti snažnog Smita.

— Piter!? Sta je s tobom, budalo?— upita ljutilo Erik Smit.

— Uđi, pa ćamo da razgovaramo.I pazi šta činiš, jer vrlo sam nervo

zan i ubiću te hsz razmišljanja — odgovori napadač.Bio je to Smitu dobro poznati pro

davač i dreser pasa Piter Vajt. Smitnešto reče, ali napolju zalupa neštona građevini i Vajt ga nije čuo.

— Nije pametno što me dočekuješs revolverom, Piter! Gde je Ursuia?— ponovi Smit.

— Ostavio si me na cedilu, Brikt

Povezao si me s ološem i taj gad meizbegava. Kaže da nema praha, a sinoć me je tukao — reče Vajt.

— Sigurno si mu dosađivao, a onstvarno nema ono što tebi treba.

— Kako to odjednom nema? — u-piia Vajt i levom rukom napipa prekidač.

Svetio blf'Snu u trenutku kada jeSmit spujtao koler i bio sprc-man daiznenada napadne u polumraku. Sada se pod svetlom uspravi, i osfno- ,tri revolver u na pa da čev oj' ruci, ko ja je lako podrhtavala.

— Skloni oružje, pseći gazda! Kako si nespretan, mogao bi i nehotič,.no da me ubiješ — reče zatim.

— To ću i da učinim, Brik! Propao sam tako da više ne mogu' da seporavim. Sve pse sam prodao i pb-slednji cent dao tvojim huljama. Asada nema ništa za mene, iako samnabavio dvadeset dolara, ■

— Ali shvati da drogo nema. Jesili čitao novine?

— Već dugo ih ne čitam.— E, vidiš, da si ih čitao, ti bi

znao. Ceo svet zna da je policija zaplenila punih sto osamdeset funti heroina i uhapsila Nonce Lukarotija injegove momke iz Franci'ske.

— Sto osamdeset funti?! Pa to vredi sto miliona dolara!

— Vredi . . . Zato u Njujorku većdva meseca jedva da se uopšte može naći unca heroina i po dvostrukoj ceni od one koja je bila.

— To me se ne tiče! Ima momaka koji imaju praha, ali ja više nemam novaca za njih. Do.5ao sam dauzmem svoj novac od tebe — odvrati Piter Vajt.

Bio je to visok i snažan čovek, a-li nekako potresen i omršaveo. Ode-

lo na njemu je bilo suviše široko zanjegovu sadašnju težinu. Ali najčudnije na njemu bile su oči. Njegoveženice kao da su iskočile, a kapci serazmakli tako da otkriva ju širokkrug beonjače. Dugo i omlitavelo lice imalo je pepeljastu boju, koja jeoko očiju prelazila u tamnomodru iskoro crnu. Tako uokružene i razrogačene oči, čije beonjače su prosto

zj?unjivale, otkrivale su čovekm učudnom duševnom stanju.

— U redu, Piter. Dobićeš malo heroina. Imam ga i ne treba da platiš. A sada skloni revolver — rečeSr^‘it i poka:;n nikom prema koferu.

Rr-zrogačcno Vajtovo oči blesnuše jo š ja če svojim beonjačama i on na



trenutak pogleda ka koferu. U tomtrenutku Brik Smit napade, smatra

jući da ćfe svojom snagom bez mukesavladati oslabelog Vajta. A li tajzaključak je bio koban. Vajt je nekada bio suviše jak i glomazan čo-vek, pa je u njemu još uvek bilo dosta snage da ne izgubi svest od Smi

tovog udarca.U sledećem trenutku su se njih

dvojica otimali o revolver, koji zatim muklo opali. Njih dvojica se u-kočiše i zastadoše, kao slike na filmskom platnu u trenutku zaustavljanja projektora. Zuril^ su jedan u drugoga bez reči nekoliko trenutaka. Aonda lice Brika Smita poče da se

krivi i noge mu popuštaše.—P roklet i. . . pse ć i . . . — jeknuSmit i pade.

*— Nije trebalo da napadneš! —

odvrati Vajt i ponovto osloni cev revolvera na Smitove grudi.

— Ne . . . P i t . . . — Za jeca Smit. A li tada V ajt opali i Smitovo te-

lo se trže i potresano grčevima ispruži se^ na podu. Naknn nekolikotrenutaka Brik Smit je bio mrtav.

Lun i Carli Pip6i»^ zaustavi.5e kola, jer na krivim Konvent aveniiebehu i?;f'ubili iz vida ko la ko ’ a suDratili. Avenijom se kretalo mnlo kola i mor-'^li su da ga v'de. ali ''''o jenestao. Zakiiiučiše da je svratio uprostor na l’ O’ne ? e (»»’r’^ 'lo i o1k” da

je dop 'raio ''"Danie dis:'=’l ’ '’ a i nnr.'’ ’ -matskih čekića za snaiAme -nêtal-nih nitri na kon^trn.kriip’n.p. Nn nekoliko mpRta r>r='':r'ê su ynrn’ne sametalnih korici■ i’ kr’iia izazvanih aparatom za zavarivam’e.

— Razgov^'â s nekim, ier ie iês-de uâo... Pa on ie nanadnii+t —reče Lun o' vrću' i se da oneni ieto moff^n da nestane gani'iter koeisu nratili-

Od '^rađovina i panoa nisu mo^lida vifl'^ prolaz ka uvučenoj staroj iniskoi kući.

— Da vo7'm n '^^ko dalje? — upita detektiv Carli Pinčin.

— Vozi, a ia ćn da osmotrim gradevine — složi se Lun.

Kad se nađoše u visini prolaza kakući Ursule Ston, Lun ugleda Srai-tova kola. Opomenu Pipčina da zaustavi, pa da se vrati i polako priđeiza Smitovih kola. Bilo je to u trenutku kada je Piter Smit već bioubio gangstera. Lun beše čuo svešto su Smit i Vajt izgovorili, a zatim i dva mukla pucnja.

— Neko se umešao — reče Lun.— Smit je pomenuo ime Piter, Treba da vidimo šta se događa.

Njih dvojica pođoše ka kući i tiho priđoše vratima. Ali ništa nisumogli da čuju.

Za to vreme je Piter Vajt otvorioSmitov kofer i otpakovao prvi pake

tić heroina. Kada je liznuo gork ikristalasti prah, njegove oči sinuse ilice mu se razvuče u neob ičan os-meh.

— Heroin.. . Toliko ga ima! Zaceo grad! Za ceo moj život!.. . I jošda Drodam . . . M ilion i. . . Sve samnaplatio — šaputao je nestrpljivo o-pipavajućj paketiće otrova.

Odmah zatim on zatvori kofer ikrenu napolje. Nije mislio'više ni naopasnosti ni na oprez. Zurio je dase nađe u svojoj podrumskoj sobiciu Bronksu, a imao je još onih dvadeset dolara spremljenih za drogu.Sada je mo'âo da pozove taksi i mirno ode. Ipak je bio svestan da moraprvo da se što više udalji od msstazločina, koji je izvršio pre nekoliko

trenutaka, pa tek onda da potražitaksi. A li kad je otvorio vrata, nečije

snažne ruke ga zgrabiše i gurnušenazad. U ovom trenutku to ga takopreseče da nije moaao da se održina no;;ama. nego pade zajedno s napadače-m.

Kad je osetio da ga više niko nedrži, (in malo podiže glavu i ugleda

dva čovcka, od kojih ga je jedan đržao na nišanu, a dru.n'i je zatvaraovrata. I u tom trenutku oseti prvonacrlu slabost, a onda gušenje, prohod u grudima i naglo znojenje. Ončudno jeknu i poče da se guši.

— Nastupilo je . . . Znao sam . . . —proštenja.



Lun se nagnu nad njim i upita:— Jeste li povređeni?— N e . . . J a . . . u m ir e m ... Srce

popušta — s naporom izgovori Pi-ter V ijt i klonu.

Lun mu opipa puls, oslušnu radsrca i obrisa lice od krupnih graškiznoja.

— Carli, pozov i kola za spašavanje od najbliže bolnice! — do viknuzatim svom drugu.

— Treba da nađem imenik i tajprokleti broj. Ne snalazim se najbolje ovde u Njujorku — odvrati Carli Pipčin.

On poče da traži u blizini telefona, ali nađe samo mali imenik naj

važnijih telefona. I baš kad je okretao broj službe za hitnu lekarskupomoć, Lun mu doviknu;

— Ostavi, Carli! Već je kasno! O- V3j čovek je mrtav!

Pipčin prekide okretanje brojki idotrča ka Lunu. Pogleda tek umrlog jadnika, a onda njegovu žrtvu, gangstera Brika Smita.

— Dakle, od njih više ništa ne mo

žemo da saznamo. Pogledaču kuću.Lun mu klimnu glavom i prihvati

kofer s drogom. Zatvori ga i staviblizu vrata, a onda pregleda džepove Brika Smita. Nađe jednu belež-hicu s više nejasnih zabeleški i nekoliko telefonskih bro jeva obeleže -nih skraćenicama. Beležnicu stavi udžep baš u trenutku kada ga Pipčin

zovnu sa vrha stepeništa i reče da je otkrio vezanu devojk u.— Dolazim! — odazva se Lun i po

đe uz stepenice.Pola sata kasnije Lun i Pipčin su

znali samo to da je Ursula Ston nasladila ovu kuću od svog dede pomajci. Bila je prodavačica u trgovini pića, ali je taj posao napustiladva meseca ranije. To je od nje tra

žio Brik Smit. Obećavao joj je brakčim se malo sredi. Saznanje da doleleži mrtav njen voljeni Brik delovalo je na devojku tako da se skamenila. Svi njeni snovi bili su srušeni.

— Znala s a m . . . On je živeo opa."?no . . . Taj stari luđ ak . . . — šaputa-la je jecajući.

Lun i Pipčin su uzalud pokušavali da saznaju ko su bili Smitovi pri jatelji i s kim je radio. Devojk a jeponavljala da ništa ne zna.-.

— Pozovi inspektora Sletera i neka on ispituje dalje — zaključi Lundajući Pipčinu znak da krenu.

^ Od m orite se i ne izlazite dokvas neko ne pozove. Slika koju bi videli dole nije prijatna — obrati sedetektiv devojci i pođe za Lunom.

Nekoliko minuta kasnije njih dvo ji ca iz iđoše noseći kofer pun heroina.

Pola sata kasnije u kuću s dva lesa i unezverenom devojkom stiže istražna ekipa s inspektorom Maksom

Sleterom na čelu.

II

Jedan simpatični bračni par iz Evrope bio je iznajmio staru kuću uBronksu, postavljenu uz samu obaluHarlem rivera i pritešnjenu dvemavelikim građevinama, od kojih je jedna bila nova desetospratn ica sastanovima za izdavanje, a druga poslovna zgrada s magacinskim prostorom u prizem lju i podrumima. Todvoje bili su prijavljeni kao Meri iFil Devlin i odmah su osvojili neogran ičene simpatije vlasnika kuće.Istina, nije samo šarm i lepi izgledpristalog para Devlin bio to što jeosvojilo vlasnika kuće, Možda je naj

veći uticaj imala visoka zakupnina,koju je on dobio za tri meseca una-pred. Uz to je i ugovor o unutrašnjim prepravkam a i uređenju kućebio za vlasnika tako povoljan da jena sva usta hvalio Devlinove. Većih je bio prep oručio kod vlasnikasvih radnji uz obalu između dva harlemska mosta.

— Gospodin Devlin je predstavnikvelike trgovačke firme iz Londona,a njegova žena je najlepše i najumi-Ijatije žensko biče, koje sam ikadasreo.

V lasnik ove reči brzo su se pronosile, a stigle su i do Džeda Kupera,starog i punačkog policajca. Desilose da su jedne večeri pet neobuzda



nih' mladića napali starog policajca.I tarla -se među njima našao Fil D evlin. Njeg ov enor^’ ični nastup pom ogao je Kupsru da urazumi kavga-džije.

Tako su gospodin i gospođa Dev-lin za samo nedelju dana postali»uvaženi građani Bronksa«. Polica

ja c Džed Kuper ili je svaki put pozdravljao prateći taj čin svojim naj-lepšim osmehom. A Devlinovi su u-vek nalazili koji trenutak vremenada porazgovaraju sa starim policajcem i da ga upitaju za neki novi savet o običajima u ovom kraju, o tom e kako bi trebalo provesti vike ndu Njujorku, ili gde je najbolje da ku

puiu namirnicc i kućne potrepštine. A toga jutra »uvaženi gospodinDpvlin«, čim je počela ulična gužvai čim je oj.''jala lupa dizalice na o-bali. bušio je eloktričnom bušilicomprvo zid od opeka kuće u kojoj jestanovao, a onda betonski zid nove.stambene desetospratnice. Bilo jeveć despt sati kada je napravio otvor širok desetak inči. Cim je uklo

nio bušilicu, u otvoru se ukazao pove lik nos i svežanj kuštravih brkova.

— Halo, vas dvoje! — javi se brkati.

— Dobar dan, gospodine . . . Kakoono beše? . .. Ah , Da! Ka ko ste spavali, gospodine Arkrajt? — smejućise odgovori Fil Devlin.

Koliko god bi se nekome učiniloneobično to bušenje zidova, koji suspajali veliku novu i malu staru kuću. .svako bi .se mnogo više iznenadio kad bi znao ko se krije iza imena bračnog para Devlin i iza imenaĆarlija Arkrajta. Istina, dva čovekau Njujorku su znala da se iza imena Carli Arkajt krije slavni londonski detektiv Carli Pipčin. Bili su to

gradonačelnik Njujorka i njegov savetnik za poslove bezbednosti Mortimer Pruting. Ta dva čoveka su znala i to da se u Njujorku nalazi u Donald Sikert, slavni Lun, kralj ponori, ali nisu znali ni pod kojim imelom boravi ovde, ni ko je sve došaoo njim u svojstvu „članova grupe”.

A Donald Sikert, odnosno Lun,kralj ponoći, krio se ovde sa divnom Džejn Vitington- Kakle, Fil iMeri Devlin bili su Lun i Džejn.

Pošto tobožnji Arkrajt i tobožnjiDevlin izmenjaše nekoliko šala, nastaviše da ubrzano proširuju otvor iz

među dve stare kuće- Konačno otvorpostade dovoljno veliki da se kroznjega pročuve glomazno telo Carli

ja Pipčina.

— Kad si ti prošao, bjće dovoljnoi za Sama, ili za Brendu — zaključi Lun nastavljajući da popravlja i-vice otvora.

— Za svaki slučaj otkini okolo još

koji inč — reče Pipčin smejući se iotresajući prašinu sa svog tamno-modnog sakoa-

— Ovo ie izvr?no urađeno. Tvojstan ima izlaz na obalu i na ulicu, anaša kuća ima predn ost što nemamo neposrednih suseda- Uz sve topodrum je na najboljem mestu —pričao je Lun.

— Kako misliš da je na najboljem m estu? — upita Pipčin. —^ Pasvaki podrum je ispod kuće- Možda

je ovaj na tavanu?Lun se glasno nasmeja i odgovori

ri:— Nije na tavanu, ali je uz samu

glavnu kloaku kanalizacije. Već samotvorio skriveni prolaz- Koliko godbi to bilo neprijatno, ali podzemnim

galerijama kanalizacije mogli bismoda stignemo čak do kraja Bronksa,ili da se domognemo relte. A to je,priznaćeš znatna prednost. Opreznost i sigurnost nisu na odmet.

— Mislim da niko ne bi takobrzo našao ov o idealno skrovište.Moj stan u desetospratnici sad jespojen sa ovom kućom, koja spolja

izgleda vrlo jadno, ali vidim da jeiznutra postala prijatno gnezdo- Sad još i prolaz kroz p o d ru m . . — pohvali Pipčin Lunovo sklonište.

— A nije samo to. Iznajmio sami skladište u zgradi s leve strane-Tamo sam dopremio sve što bi moglo da nam zatreba, a još u toku noći

10



probiču isti ovakav prolaz — objasniLun.

U tom trenutku se pojavi Džejnnoseći posudu mirisne i vruće kafe-Plpčin nestrpljivo prihvati šoljicu isrknu kafu, a onda coknu jezikom idodade:

— Kafa je kao da ju je skuvalamoja Ketrin!

— To je za mene veliki komplimenat — osmehnuvši se reče Džejn-— Mislim da će i ručak, ko ji spremam, biti dobar.

— Zar još i to?! Pa mi ćemo živeti kao bogovi!' Još samo da se ne po jav i M akferson •.

— A ja bih volela — smeju6i se

prekide ga Džejn.— Jedan d obar ručak i ja •. To

se slaže. Ali dobar ručak, ja i Sam ju el Makferson, a još k tom e i n jegov a pozamašna Brenda •.. Osećaobih se prilično u grožen — šalio sei dalje Carli Pipčin-

— Ja sam se pobrinula da ne bude n iko ugrožen •— od govo ri D žejn.

— Znači li to da će Sim i Brenda ipak biti na ručku?— Ako se probude — smejući se

odgovori Džejn i ode u kuhinju.— Volim tog momka i borbenu

Brendu, ali samo kad nije reč o jelu— gunđao je Pipčin posmatrajućikako Lun na dno jednog ormana pričvršćuje skrivene točkiće.

— Još malo i prelazimo u tvojstan- Treba i tamo da ugradimo točkiće za lako pokretanje ormana- Točkići mogu da se ukoče i niko ne bimogao ni da nasluti da su ovi teškikomadi nameštaja pripremljeni dase skoro za tren odmaknu, ili vratena svoje m esto— pričao je Lun neobraćajući pažnju na Pipčinove šale.

Malo kasnije pojaviše se Samju-

el Makferson i Brenda Lendon. Poslepozdrava Lun pozva Makfersona iPapčina da mu pomognu, a Brendaotplovi ka kuhinji. Ličili su na porodicu, koja obavlja kućne poslove, abili su grupa koja se spremala za jednu od najvećih poduhvata u borbiprotiv podzemlja Njujorka-

*

Cim njih petoro završiše izvrsnospremljen i obilat ručak, složno urediše stan i skupiše se uz 'piće, poslastiče i voće u mali salon opremljennovim foteljama.

— A sada, posle uživanja, maloi posla — poče Lun. — Molim dabudete strpljivi i saslušate mali istorijat događaja, koji su nas doveličak ovanio-

— Nadam se da ćeš umeti da ob jasniš zašto sam postao švercer heroina, milion mu drogiranih i balavih puzavaca! — progrme Makferson. ^

— To je sve zbog ucenjenog mosta — odgovori Lun-

— Mosta?! Rekao si mosta? —zgranu se Makferson i nekoliko kapiružičastog vina mu se proli niz bradu.

— Da! — p otvrdi Lun.

— A li . . - Znao sam da je nekaučena, ali mislio sam da si izgovorio

ne čije ime .. A ipak si rekao Ve-recano! I ko je taj Verecano, tristamu parada? — opet upade Makferson

— San Verecana je m ost na ušćuHadsona — smejući se odgovori Čun-

Makferson htede još nešto da kaže, ali ga Lun blago zaustavi znakomruke i nastavi;

— U svetu ima mnogo velikih iskupih mostova. Ali niko, sem u ratu, nije pokušao da ih ošteti- A sadase našao opasan luđak da sa svojombandom učeni m ost .. - A li da bi bilo ja snije , izneću nekoliko zanim ljiv ih podataka .■ -

Lun je prvo govorio o jednom uspehu njujorške policije, koja je samo

u jednom trenutku zaplenila sto o-samneset funti heroina. Toga dana

je otkrivena banda krijum čara, zakoju se računa da je svakog mesecaiz Francuske dopremala po dve stotine funti heroina- Za poslednju pošiljku banda je iskoristila jednog premeštenog američkog podoficira- He

11



roin Je otk'riven u njegovom frižideru, koji je transportovao s ostalim nanieštajem. Tim povodom, i kao vezapodoficira u Njujorku, uhapšeni suZan Nebia i Zan Lefrank, a zatimizvesni Francisko de Almeida, ko

j i se predstavlja o kao trgovac iz Bra

žila. Uz ova tri muškarca uhapšenesu i dve Francuskinje. Brzo je ustanovljeno ko su i kakve vrste onadva Francuza i njihove dve pomagačice-

A li kada su prik uplje ni podaci o A lm eidi, policija iz Brazila je ja vila da takav čovek ne postoji. Nju-

jo rška policija je m ogla da poveruje

u nesigurne brazilske knjige rođenih,ali je bilo sumnjivo to što tobožnjiFrincisko de Almeida nije znao niportugalski jezik. Posumnjali su da

je lažni Brazilac neki Francuz, Zato je u Francusku poslat m aterijal otom čoveku , zajedno sa fotografi

jom i otiscim a prstiju . Sve je to stiglo u ruke komesaru Krapuleu, članuCentralnog policijskog biroa za nar

kotike- Kad je pogledao fotografiju,komesar Krapule je poskočio kao davidi avet-

— Pa to je Nonce Lukaroti! —viknuo je preneražen otkrićem.

A im ao je razloga da se tako ponaša, jer Lukaroti je zvanično biomrtav. Nonce Lukaroti pobegao jeiz francuskog zatvora 1964. godine

zajedno s bratom Anžeom i s poznatim gangsterima Albertom Bergamelijem i Armandom Sarpentijerom-To bekstvo je bilo organizovano spo!.l9, pa je beguncima bilo, u delovimaprotureno oružje, a napolju ih je čekao automobil. Prilikom bekstva, užurbi da se što pre udalje, beguncisu se prevrnuli s automobilom i svi

su bili povređeni. Ipak su nestali.Tri meseca kasnije opljačkana je je dna draguljarnica u Milanu, aplen ie vredeo preko šezdeset mili-ona dolara. Kada su provalnici pohvatani, među njima je bio AlbertoBergameli, koji je onda pobegao izzatvora u Melunu zajedno sa Luka

roti jem, BergameTl je tom pr ilikomispričao:

— Kad smo pobegli, Nonce Lukaroti je bio ranjen s dva metka u stomak. Iskrvario je i pokušaj jednoghirurga da ga spase nije uspeo. Nonce je umro i mi smo ga tajno sahra

nili u šumi blizu Pariza.Policija je posle toga verovala da

je Lukaroti mrtav. Međutim, on sesa bratom Anžeom domogao Brazila.Odatle se povezao s pariškim i nju-

jorškim podzem ljem .

— _Tako su pok renu ti transiportlheroina, koji su činili skoro polo.vi-nu ukupno prokrijumčarenih droga

u Sjedinjene Države. Tako je \iskrsnuli gangster Lukaroti, postao najveći trovač svog vremena — završio je Lun svoje izlaganje.

— Dovde mi ie sve jasno, sto mugangsterskih vampira! Jasno ml je ito da sam ja sada zamenio tog vampira i doneo pun kofer otrova. A lizar nisam mogao da zamenim nekog

gangstera koji se nije povampirio?Mažda taj Lukaroti opet usikrsne —upade Makferson.

— Ali on nije bio mrtav, pa nijeni sada. Dakle, ne može ni da uslkrsne, ni da se povampiri — odgovoriCarli Pipčin.

— E baš ti hvala! Malo si me ute-šio — tobože odahnu Samjuel Mak

ferson. — Ja sam doneo i poštenopredao heroin. Istina, oni su mi pošteno platili. Kofer s novcem je težiod onog s drogom. Cak sam i zađovoljan, jer je bilo malo šale s dvapolicajca, k o ji su slu ča jno naišli. Ali taj Lukaroti... M rzim vampire,trista mu šupljih lobanja!

— To s policajcima je zanimljivo— upade Lun.

— A što su bili smešni, onako vezani oko drveta! — uskliknu BrendaLendon.

— Verujem... A li nije smešno tošto su i ta dva po licajca članovigangsterske bande — dodad e Lun.zaključi Brenda.

12



— Još gore — nastavi Lun. — Onisu pravi po licajci, ali su ujedn o igangsteri. Mi smo tu da pomognemo,da se gangsteri rasikrinkaju i unište,ali toez saradnje s policijom.

— Da se ti ne zavitlavaš sa nama?— sumnjičavo upita Makferson. —

Ispada da sam ja došao da proturimgangsterima heroin, da pohapsimpoliciju, uništim gangstere, opet donesem heroin, uzmem pare, uhapsimgangstere, uništim policiju... Pa to je da se čovek ugrize za sopstenodno od leđa! Sto mu vražjih zavrzlama, samo da ne pogrešim i uhapsim heroin, uništim sebe, spasemgangstere, pou bijam po liciju t sve

tako dalje! vSvi su se smejali njegovom raz

matranju zamršene situacije. I samse sm ejući, Lun ih prekide i poč eda objašnjava:

— Novac si uzeo i doneo ga ovamo. To je povelika hrpa dolara, kojaće nam dobro doći dok smo u Nju-

jonku...

— A oni će dobiti . dvostruk o zaheroin, k o ji sam im tako ljubazn opredao — upade Makferson.

— Slučajno je heroin takođe ov-de, u istom koferu i pored koferapuno g dolara — nastavi Lun. — Ka ddođe trenutak, opet ćeš moći da imga prodaš.

— A da i m ga ti opet uzmeš — na

smeja se Makferson.Lun klimnu glavom.

— Onda je jednostavn ije nekaheroin bude u podrumu, a ja ću sam o da ga nap laćujem — predložiMakferson uozbiljivši se kao da izlaže najlogičniji plan.

— Možda se on i ne bi složili —primeti Carli Pipčin i malim češljom

rasturi.svoje metlaste brkove.— Dobro, Carli i ti Same, ipak bi

smo mogli da se odmaknemo od o-ov og zapleta — nastavi Lun. — Kri ju m čarenje heroina nam je b ilo potrebno da uhvatimo prvu vezu sbandom koja-ga rastura u Njujorku.Početak nije bio baš najbolji, jer je

Brik Smit mrtav. A m i ne znamoko je stajao iza njega. To tek trebada otkrijemo.

— Zar ne bi bilo bolje da kakokojeg nađemo, da ga odmah ja mlatnem po glavi. Tako ćemo ih najpresmirtiti. Kunem se najlepšom ribom

iz okeana i kapetanskim mostommog broda da nijedan od njih neće.moći da se povampiri! — ne izdržaa da ne kaže mornar.

Lun ga tobože prekorno pogledai nastavi:

— Do sada je sve jasno. Treba đaotkrijemo tu bandu i njene vođe.

— A li poče li S'mo o nekom mostu,tu dole preko Hadsona — primeti

Brenda Lendon i njene oči se nedužno smanjiše bežeći u osmeh njenog punačkog lica.

— Sada ćemo da povežemo most i gangstersku bandu krijumčara droge — produži Lun i sam se jedva u-zdržavajući od smeha. — Ta banda je oštećena za čitavih sto m ilionadolara, jer joi je oduzeto onih sto

osamdeset funti heroina. Naša podvala 1e znatno uvećala taj gubitak.Utoliko će biti odlučniji da ostvareučenu. Objasniću o čemu se radi...

On poče da priča uopšte o mostovima, a zatim da opisuje one najvećei najskuplje. Preko zaliva kod SanFranciska izgrađen je najduži mostna svetu, čija dva sprata, jedan sa

šest automobilskih kolovoza, a drugisa pet željezničkih, idu od obale, papreko otočića Herba Buena. Ukupna dužina mosta je petnaest hiljada jardi. To je slavni Okland Bridž. A li nedaleko od njega ie i istorijskiGolden Gejt Bridž, čiji raspon odpilona do pilona iznosi hiljadu i trista jardi. Sve do 1964. godine bio jeto most s na jvećim rasponom jednog luka na svetu. Of^romni piloniod dvesta pedeset jardi nose čeličnekablove debele po tri stope u prese-ku. Dvadeset i pet farbara neprekidno ga premazuju bo jom počinjući s leđnog krala, pa prema drugom. Dok ga celog oboje traje trigodine, iako rade svakog dana sem



neđelje. Kad stignu na onaj drugikraj, pošto su prošle tri godine boiina početku, počinju posao ponovo.Tok bojenja ovog mosta nikada neprestaje. A taj isti most već je dvaputa isplaćen m ostarinom u tokudvadeset godina.

Krajem 1964. godine izgrađen jemost čiji je raspon duži od onog kodGolden Gejt Bridža. To je most San

Verecano na ušću Hadzona, ili boljerečeno preko Njujorškog zaliva. Tajmost povezuje Bruklin i Stejten I-sland. Most je svo jim rasponom imnogim kvalitetima nadmašio Gol-de Ge jt Bridž. Za njegovu izgradnju utrošeno je preko trista miliona

dolara.— M ostovi su nepokretni, a za

taj novac mogli su se izgraditi divni brodovi. I radije bih slušao o brodovima — upade Samjuel Makfer-son očito već zamoren podacima omostovima.

— Strpi se, stari morski vuče —odgo vori Lun. — Skratiću priču o

mostovima, ali ne mogu da napustim V erecano Bridž. Gangsteri su ga u -cenili. Zapretili su da će ga srušiti,ako im se ne isplati dvesta milionau sitnijim, upotrebljavanim i ne o-beleženim novčanicama.

— Pa i nisu tražili m nogo, jermost ie skuplji — nasmeja se Sam

ju el Makferson. — Samo kako onimisle da sruše tu čeličnu grdosiju?

V aljd a neće priprem ati rušenje m irno i tri godine, kao što rade oni farbari?!

— Im aju način da ga brzo sruše— odgovrai Lun.

— Da ga posole, kao lovac zečjirep, ili da mu zazvižde i pokažu dalegne na dno zaliva?

— Baš to. Sam e! Oni će da muzazvižde — zaključi Lun i uzdahnuvši zavali se u fotelju.

Sva lica se uozbiljiše, iako je razgov or ličio na dob ru šalu, jer svisu znali šta znači taj zvižduk. Znalisu i da je Lun ispitivao smrtonosnoi rušilačko zviždanje.

— Sad mi je sasvim jasno zaštosmo u žurbi krenuli iz Londona izašto nisi hteo da govoriš o pravomrazlogu — reče zabrinuta Džejn Vi-tington.

A niko, sem Luna nije bolje znaopravii mogućnost stravičnog zviždu

ka od same Džejn, koja ie videla jedan eksperimenat. Svi su ćutali neko vreme, a onda poče da gov oriCarli Pipčin:

— Jednog dana sam se iznenadiopozivom iz Skotland jarda prim iome sam super intendant. Predstaviome je izvesnom Mortimeru Prutin-gu, Amerikancu za koga je rekao da

je poverenik i savetnik gradonačelnika N jujorka . A tada se izvinio iostavio nas u svom birou da nesmetano razgovaramo...

Pipčin opširno ispriča snebivanjemarkantnog Prutinga i okolišnu i-gru dok nisu došli na pravi cilj po-sete. Sve se svelo na to da je Mor-timer Pruting tražio sastanak sa Lunom, znajući da je omiljeni londonski detektiv Piipčin njegov lični pri

ja telj.

— Rekao sam mu da to nije moguće i da ja ne znam gde je Lun —nastavljao je' Pipčin. — A li on jebio uporan. Ipak mi je trebalo mnogo grubih reči da ga ubedim da mikaže šta on stvarno želi, jer nije jedini ko ji bi rado vide o Luna pred

sobom. Zatražio je da se zakunemda ću čuvati tajnu, a orada mi je rekao da je uce njen m ost Verecan o.Počeo sam da se smejem, ali on jepomenuo rušilački zvižduk i nadu da

je dino Lun može da ga spreči. Slediosam se i pristao da sve ispričam Do-naldu...

— I ja sam br/o shvatio da gan

gsteri mogu da sruše most na neočekivani način i u neočekivanom trenutku. Pristao sam da tajno dođemu Njujork, ali sa svojom grupo^m.Sada ste svi tu i treba da spasemotai moist — zaključi Lun.

— Dakle, da im ne damo da zazvižde — zaključi Makferson i opso

14



va nešto mumlajući 1 stavljajućišaku preko usta da ga ne čuje Džejni Brenda.

Svi se osmehnuše, ali onda uću-taše razmišljajući. Svi su znali štaznači taj zvižduk, koji može da sruši most. Konačno Lun prekide ćuta

nje i reče:— PLpčin i ja ćemo se sastati sgradonačelnikom i njegovim pove-renikom Prutingom . Oni će donetiorginal ucenjivačkog pisma, uz kojesu gangsteri poslali i planove rušenja.

— Pa neka onda po licija s.prečirušenje. Imaju p lanove i... — zaustiBrenda Lendon.

— Znam i tvoju zadnju misao,draga Brendice — prekide je Mak-ferson. — Ti ne vO'liš da Lun rizi-kuje svoju bezbednost zbog tog sastanka.

— B ^ je tako! — prkosno odgovori Brenda i njene povelike grudise ratoborno zatresoše.

Lun ih ućuta znakom ruke i

nastavi:— Ocenili smo da nema opasnosti.Gradonačelnik ima dosta svojih briga da se ne uključuje u lov na mene i moje najdraže prijatelje. Ipaksmo preduzeli i mere obezbeđenja.Ja tamo idem maskiran kao Carli-

je v pom oćnik Klajd Jensej. Poredtaga, vi ostajete ovde i uvek možete da učinite ono što treba.

— Goôdin grado.načelnik odmahmože da raspiše izbore za onog koće da ga nasledi, jer posle podvalesusreo bi se s mojim pesnicama... —zausti Makferson.

— Ti bi bio dobar gradonačelnik— upade Pipčin. — B rzo bi sredionjujorško podzemlje.

— I bih, tako mi Ist rivera i kom-

pletnog Manhatana! — potvrdi Makferson.

— Evo, vdite! Nema smetnji daCarli i ja posetimo gradonačelnika.Za to vreme vas troje obavićete nekoliko poslova i pom oću uređajapratiti ceo naš razgovar — zaključiLun.

— Želim vam dobrodošlicu u našem gradu i molmi vas da nam pomognete — počeo je grsfdonačelnikNjujorka svečanim pjasom.

Pri tome je nehotično gledao sa

mo u tobožnjeg Klajda Jenseja. Lunie već samo po tome utvrdio dani gradonačelnik ni Mortimer Pru-ting nisu naivni i da shvataju ko jepo logici stvari bio najpotrebniji uovakvom razgovoru.

— U svoje ime i u ime mog po-moćnika Klajđa Jenseja 'obećavam dasmo spremni da učinimo sve što je

u našim mogućnostima. Međutim,najviše se uzdamo u svoga velikogprijatelja Donalda Sikerta i njegovugrupu. Nadamo se da on može najviše da učini — odgovori Carli Pipčin.

I gradonačelniku i Prutingu se o-teše jedva primetni osmesi i oči imnehotično opet pogledaše k Lunu.

— Zao nam je što je Lun tolikonepoverljiv, pa nije pristao da dođe i lično pogleda sve dokumente uvezi sa čudovišnom učenom — rečegradonačelnik ustajući. — Pošto jemoj savetnik, gospodin MortimerPruting, čovek nd najvećeg povere-nja, ovlašćen je i da prihvati sve u-slove saradnje, ko1e vi ovde, ili Lunkasn ije, bud ete zahtevali. Ja neću u-

čestvovati u vašem radu, pa vamželim uspeh.-

Lun i-Pipčin ustadoše i pozdravi-še se s gradonačelnikom, koji napusti dvoranu za specijalna savetova-nja.

— Dakle, stvar je elegantno počela. Gospodin ' gradonačelnik je čist.On se.nije sastao s Lunom i niko ne

može da kaže da je umešan u ovajneobični poduhvat, jer štampa, policija i mnogi drugi bacili bi sesvom žestinom na rasprave je li gradonačelnik pogrešio dovodeći takoneobuzdanog i čudnog momka, kakav je Lun, čak s druge strane Okeana — izloži Mortirrier Pruting otvo

III

15



reno zanemarujući Carlija Pipčina igledajući,Luna pravu u oči.

— Mislin:! da se razumcmo — reče Lun. — Niko od nas u ovci igrinije naivan. Verujem u fer postupke. Zato ostanimo kod uverenja daće ova j naš sastanak, a tako isto idalja saradnja, ostati uvek nepokolebljivo čuvana tajna.

— Slažem se s vama, gospodine....Da, slažem se gospodine Jensej —odgovori Pruting namerno pokazujui'ući da zna ko mu je sabesednik. —Iznesite svoje uslove. Pre svega treba da znamo koliko nova ca i kakotreba da vam stavimo na raspolaganje.

— Nikakav novac nam ne treba.Uprava Njujorka ima dovoljno rashoda — reče Lun mirno.

— Ne shvatam vas, gospodine Jensei — ne skrivajući čuđen je rečePruting.

— Vama je teško da shvatite neplaćene usluge. Ali Lun ne bi došaozbog novca, jer on nije plaćenik ni

vaš ni vaše vlade. On je došao da,ako može, spreči jedan neobičanîstravičan zločin — odgovori tobožnji detektivski pomoćnik Jensej.

— Zar nema nikakvih uslova? —— upita Pruting.

— Uslova ima — preuze reč Car-li Pipčin. — Treba nam čitava hrpablanko dokumenata za Luna i njegovu grupu. To su razni blanko pa

soši, lični dokumenti, vozačke dozvole i slično.

— *mate li spremljen spisak i o-pis dokumenata, koje želite? — u-pita Pruting.

Pipčin mu ćuteći pruži list papira.— Do večeri imaćete sve što tra

žite. Molim vas da pročitate gang-siarsku učenu i pogledate dokumen

te, dok ja odem i dam potrebne naloge — dodade Pruting i predadeim jedan dosije povezan u crnukožu.

Lun i Pipčin počeše, da^čitaju dokumente, a Pruting iziđe.

— Veruješ li ti ovoj gospodi? —upita Pipčin tiho.

— Mislim đa se bez nužde jedanbudući kandidat za predsednikaSjedinjenih Država ne bi upuštao uprevaru, čiji rezultat bi bilo m ojehapšenje — odgovori Lun.

Pipčin klimnu glavom i poče darazgleda nekakve crteže, koje nije

razumeo. Za to vreme je Lun čitaogangsterske pismo, u kome je pisalo:

»Gradonačelniku Njujorka,Kao građanima Njujorka smetalo

bi nam da most Veracano preko Nju jorškog zaliva bude srušen. To treba da sprcčimo, pa vas kao odgovornog političara pozivamo da učinite sve da most ostane čitav. Vaša policija

uhvatila je izvesnog Franciska de Alnieidu, za koga tvrdite da je glavom Nonce Lukaroti. Njega treba da oslobodite i da mu obezbedite odlazak u Brazil. Naravno, s njim treba mirno i slobodno da otputuju i dva muškarca i dve devojke, koje je policija uhapsila pod optužbom da su sa Lukarotijem krijumčarili

heroin. Kako je izvesna grupa ljudi oštećena zaplenom sto osamdeset funti heraina, što znači gubitak od blizu sto miliona dolara, treba da im nadoknadite tu štetu. Naravna, tu su i druge štete nastale zbog zastoja u poslovima. Uhapšeni su pretrpeli moralne štete, pa i njih treba da naplatimo. Dakle, sve zajedno iz nosi dve stotine miliona dolara. Po

zivamo vas da taj iznos spremite u starim, neobeleženim i nezapisanim novčanicama. Mesto i način predaje novca javičemo naknadno.

U slučaju da grad Njujork ne prihvati naš zahtev, Verecano Bridž biće srušen. On je koštao trista miliona dolara, a gubici zbog rušenja udvostručili bi taj iznos, jer bi u-

klanjanje ruševine i nova izgradnja bili vrlo neugodan i skup posao. Da naš zahtev nije boz osnova i da nas niko ne može sprečiti da srušimo most potvrdiče priloženi plan rušenja.

Verujući u vaš razum, gospodine 'iradonačelniče, nadama se da ćete

16



ozbiljno proučiti ceo problem. Znamo da vam nije Iako da obezbedite novac, jer je suma prilična, te vam dajemo dovoljno vremena da sve sredite. Ako ne budete uspeli da razum pobedi, most će biti srušen po sle dva meseca od danas. Međutim,

građanima Njujorka moramo dati šansu da sami odluče, pa ćemo nakon izvesnog vremena, ako se vi ne javite, obavestiti štampu i javnost o našem zahtevu.

Prihvatanje naših uslova treba da objavite u svim jutarnjim novinama oglasom u kome tražite grupu od devet igrača na žici uz sve najpovoljnije uslove. Kompanija deveto

rice.«

Ov o neobično ucenjivačko pismosvakom drugom čoveku ' učinilo bise smešno i glupo Ali Lun nije brzodonosio takve zaključke. On pružipismo Pipčiriu, a od njega preuzeplanove. Brzo ih preg leda iglasnozakliuči:

Da, oni mogu da sruše most!— A li m ora da postoji način dase most zaštiti — reče Pipčin. —M ost je inače pod stalnom kon trolom. Pojačan e straže i ostle mereobezbeđenja...

— Sve bi bilo uzalud — prekidega Liin. — Jed ini način da se mostzaštiti bilo bi potpuna obustava saobraćaja preko njega.

— Pa to b i bilo isto što i rušenje.— Svakako... A gangsteri bi sače

kali do ponovnog otvaranja mosta.Oni moraju daga ruše da bi potvrdili svoju moć — zaključi Lun.

U tom mom entu vrati se grad onačelnikov poverenik Mortimer Pruting i upita:

— Da li ste shvatili učenu?

— Moj pomoćnik Jensej se mnogoviše razume u ove tehničke stvari— odgovori Pipčin. — On ie i saLunom raspravljao mnoge sličnestvari.

— Onda, kakvo je vaše mišljenjegospodine Jensej? — obrati se Pru-ting Lunu.

— Učena je neobična, ali gangsterimogu da ostvare svoju pretnju — odgovori tobožnji Jensej.

— To je sve što želite da kažete?— opet upita Pruting-

— Verujem da ste konsultovali vojne i druge stručnjake o realnosti pre

tnje' Sta su vam oni rekli? — odvrati Lun pitanjem.

— Oni smatraju da je konstruktor genijalan i da je, verovatno, samo Donald Sikert otišao dalje u istraživanju zvuka. Ja sam kao vojnikbio u jedinici specijalizovanoj za rušenja. Možda je i to doprinelo da megradonačelnik izabere za specijalnog

poverenika u ovoj stvari- Zato vasmolim da mi popularno objasnitezašto nije moguće sprečiti rušenje— izloži Pruting svoju želju-

Lun poče da mu objašnjava polazeći od istraživanja francuskih naučnika u Marselju. Pojava je nazvana»prokleta frekvencija«, a popularno

je naziv aju »zvižduk smrti«. U osno

vi sve je vrlo jednostavno, pa zbog toga i neobično opasno.

Infra zvuci postoje svuda gde seživi savremenira životom- Proizvodeih razni motori, ve liki industrijskiventilatori i čitav niz aparata u najširoj upotrebi- Ukratko, infra zvucisu proizvod svih motora koji se kreću polako i rezultat su naizmenične

kompresije i dekompresije vazduhaProlaze kroz zidove i praktično nemože da ih zadrži nikakav akustičniizolator. Međutim, obično ti aparati ne daju onu najnižu frekvenciju,ali su i takvi prilično štetni za ljude, jer nepovoljno deluju na organeza ravnotežu, pa i na ceo mozak. Ljudsko uvo hvata zvuk u granicama odtrideset do četrdeset perioda, što za

visi od starosti i osobina određenogčoveka. Ali ako se zvuk snizi na sedam perioda, što odgovara moždanoj frekvenciji, čovek pod njihovimuticajem postaje nesposoban da misli i radi- Postoji frekvencija, odnosno perioda infra zvuka, ali postoji injegova jačina- Ako se iz generato

17



ra emituju još niže i mnogo iaSe frekvencije, iiudski organizam zapada ukrizu sa katastrofalnim posledicama.Dolazi i dc smrtonosnog unutrašnjegkrvarenja.

Francuski naučnik Vladimir Gavro i njegovi saradnici pošli su od do

bro poznatog principa da će, ako sepoveća dimenzija zvižduka i zvuk postajati teži. Koristeći pumpu napravili su veliku zviždaljku- Kad je aparat stavljen u pogon, svi zidovi zgrade počeli su opasno da se tresu, a prisutni ljudi su osetili nekakvu ogromnu nelagodnost- Brzo su isključili zviždaljku.

Lekari su utvrdili: »Ljudi podvrg

nuti zvižduku bili su na pragu unutrašnjeg kolapsa, koji je mogao daizazove unutrašnje krv aren je i smrt«.

»Tada smo shvatili značaj svog otkrića«, izjavio je profesor Gavro.»Odlučili smo da gigantsku zviždaljku isprobama ponovo, ali na otvorenom prostoru Sagradili smo podnož je od betona i pustili sm o na trenu

tak zviždaljku- Ali tada je počelo nešto slično zemljotresu. Čitava četvrtMarselja, oko dvorišta laboratorije,počela je opasno da su ljulja. Da jezviždaljka bila dvostruko jača, deoM arselja bio bi srušen. ••«

Odmah je zabranjeno dalje istraživanje u Marselju, ali eksperimentisu nastavljeni izvan grada. Pojaviose problem podloge, jer beton, čelik,plastične mase i sve što može da seupotrebi, lomi se pod zviždaljkom.Gumeni i drugi amortizeri ne deluju-Naprotiv, oni bivaju razoreni pod u-ticajem infra zvuka velike snage-Baš ta pojava je osnov gangsterske u-cene.

'— Ako gangsteri podese neka vozila s dVe ovakve zviždaljke, pa ih

zaustave na mostu, koji postaje podloga, sasvim sigurno je da će nastupiti rušenje već posle nekoliko sekundi — zaključi Lun.

— A li pri tome b i i oni stradali•— prim eti Pruting.

— Zar bi im smetalo da nagažujuvozače koji i ne slute šta voze- Zviž

daljka bi bila tempirana da na mostu »sedne« i počne da jauče bez volje i znanja vozača — reče Pipčin^

— Sve je to prikazano u ovim planovima. Oni očito govore da nema načina da se spreči rušenje mosta, izuzev da odmah otkrijemo ko su uce

njivači i da oni budu uhapšeni, a njihovi uređaji zaplenjeni i uništeni. Naravno, mora se otkriti konstruktor u-ređaja i mesto gde su izrađeni kompresori i ostali delovi zviždaljke —odgovori Lun.

— Zar nema neki uređaj koji neutrališe dejstvo zvižduk a? — upitaPruting-

— Zar niste tražili od Francuzada vas obaveste o tome da li je Gavro pronašao sredstvo za zaštitu? —upita Lun-

— Tražili smo, ali odgovor je danije ništa nađeno. I da jeste, teško binam oni predali tako važnu naučnutajnu. U francuskom časopisu »Sci-ens« naši eksperti su pročitali da seotkriće profesora Gavroa smatra vrstom zvučnog lejzera. To je neka vrsta »zvuka smrti«, koji može da izazove razaranja i na trideset milja daljine — odgovori Pruting-

— Da — reče Lun- ■— T om e trebadodati da bi svako biće na putu tihzvuka bilo ubijeno. Ljudi koji ne biodmah bili ubijeni, našli bi se u stanju maloumnosti, uz mnoge unutraš

nje povrede. Ali ne možemo predvideti ni ostale posledice rušenja mosta. Pored njega moglo bi da nastupi strahovito razaranje i oko mosta-Bruklin i Manhatan pretrpeli bi ozbiljne štete- Gangsteri nisu mogli daneprimećeni isprobaju potpuno dejstvo infra zvuka. Sigurni su samo damogu da sruše most. Ali ja mislim

da bi rušenja bila daleko veća.— Pa to je stravično! — uzviknuPruting- — Isto su nam rekli i vojni eksperti, ali mi smo se nadali daoni preuveličavaju

— Ne, nikako ne preuveličavaju— nastavi Lun- — A li sada je uzaludno da celu stvar razmatramo s te

18



naučne i tehničke strane. Treba dapređemo na detalje naše akcije.

— Sta predlažete? — upita Pru -ting.

— Vi lično treba da nam budetena raspolaganju za eventualnu vezus policijom — nastavi Lun-

— To sm atrajte usvojenim- Trud i-ču se da vam stalno budem na raspolaganju.

— Lun će vam poslati mali radioprimopredajnik sa uputstvom^ o rukovanju. On treba da isključi upotrebu telefona, sem kad je to bezopasno.

— Zar taj uređaj ne može nekoda prisluškuje?

— On em ituje kroz posebni modulator i čuje se samo neki zvižduk- Modulator prijemnika prima i pretvarazvižduk u reči — objasni Lun-

— Opet zvižduk — smejući ke primeti Pruting.

— A sada bi mogli da vas obaves-timo o dosadašnjim rezultatima. Jasam zadužen da izložim stvar — reče Pipčin.

— V rlo sam radoznao i slušam vas— odvrati Pruting-

Carli Pipčin ispriča da je SamjuelMakferson uspeo da se poveže s gangsterima i da im isporuči heroin- Onobjasni da su policajci Geri Breslini Hari Vend članovi gangsterske bande.

— Sta da preduzmemo? — upitaPruting.

— Sam o neka oni rade. NiSta netreba da se menja — odgovori Pipčin-

— A li bar da ih neko prati i nad-zirei

— Taj neko bio bi op et iz policije. A da li je taj sigurno čist? N ećem o ništa da rizikujemo, jer smo već natragu — odgovori Pipčin,

On ispriča šta se dogodilo u kućiUrsule Ston.

— Tamo istragu vodi jedan odličan inspektor- Lično poznajem tog čoveka i mogu da tvrdim da je MaksSleter apsolutno čist — reče Pruting-

— I mi to veru jem o, ali ne rizilč» je m o — sm eju ći se upade Lun. — Neka on radi svoj posao, a mi ćemo naš.

— Zar saradnja ne bi bila korisna?— upita Pruting.

— Ako bude potrebna, 'zamolićemovas da je uspostavite — odg ovo riLun-

Pruting klimnu glavom u znak sa-glasnosti, a zatim dodade:

— Mogu da posredujem i u preda ji heroina, koji ste odneli iz stanagangsterske prijateljice-

— Nije potrebno. Prepakovaćemoga i opet prodati gangsterima. OndaSleter može da im ga oduzme — sme

jući se reče Pipčin .

— A novac uzet od gangstera? —upita Pruting-— Kakav novac?! Nisam čuo niS

ta o novcu, sem o onom koji ste namnudili i koji ne želimo — sm ejući seodgovori Pipčin-

— Mislim da sam razumeo — klimnuvši glavo m reče Pruting. — Po svojprilici gangsteri moraju da finansi-raju vaš boravak u Njujorku.

— Možda ste to rekli malo grubo,ali nismo sitničari — smejući se reče Lun.

Odmah zatim njih trojica se dogovoriše 0 načinu uspostavljanja ve

ze, ali Prutingovo pitanje gde su sei kako smestili ostade bez odgovora-On zato primeti:

— Stvari stoje tako da gospodin

gradonačelnik i ja imamo puno po-verenje u vas, a vi ipak-..— Poslovi nisu čisti i tako uvaže

ne ličnosti ne treba da budu mešane— ne bez cinizma prekide ga Lun.

Pruting se nasmeja i dodade:

Iskreno rečeno, očekivali smo nešto slično- Jedino se plašimo malo pregrubih metoda, naročito kad je reč

0 vašim prijateljima Lunu i Makfersonu.

Tuce gangstera manje u Njujorku ne znači mnogo. Inače ih imate dovoljno — odgovori Pipčin-

— Razumem. • Ipak, ako bi m ogloponešto da se svrši i bez pucnjave1 se nza cija .. — zausti Pruting.

19



— O, svakako! — prekide ga Lun-— Sve će biti mn ogo tiše od eventualnog rušenja Verecano Bridža i dobrog dela Njujorka.

Mortimer Pruting ga je neko vreme ćuteći gledao, a zatim tiho reče;

— Mislim da ste u pravu. Uosta

lom, ja nemam načina da sprečim Luna da čini šta smatra neophodnim.Lun i Pipćin ustadoše smatraju

ći razgovor završenim. Stojeći, Lunreče:

— Molim da se Izrade loto-kopijeovih crteža i da se predaju jednomod nas kada dođemo-

Pruting još nije stigao da odgovori,a telefon zazvoni. Pruting je ćuteći

slušao. Kad spusti slušalicu, reče:— Gradonačelnik je dobio je jedno

gangstersko pismo. Poručuju da ćeizvesti generalnu pr6bu negde u Nju jorku, ili u okolini. Pokazaće-d a mogu da sruše Verecano-

— Nehka gradonačelnik objavi o-glas da prihvata učenu i neka doda:»Bez probe« — predloži Lun.

Odm.ah zatim on i Carli Pipčin pozdraviše se s Prutingom i iziđoše-

IV

— Prema onom što je objavila štampa i prema obaveštenjima koja jeod inspektora Sletera dobio Mortimer Pruting, policija nije došla čakni na pomisao da poveže smrt Eri

ka Smita sa krijumčarenjem Heroina, a još manje s događajem u parku one noći kada su Sam i Brendavezali policajce za drvo — izlagao jeLun okupljenim članovima svoje grupe.

— Nismo ni mi mnogo saznali, 1-ako sam ja ceo dan i noć umirao oddosade pazeći na tu vetropirastu Ur-

sulu Ston — reče Makferson.— Zar si se dosađivao?! A ja te

toliko volim! — tobože ojađena reče Brenda Lendon- — Bila sam celovreme uz tebe. dragi!

— Pa ti si me i spasla, Brendice!Inače bih umro — pokuša da se izvuče Samjuel Makferson.

— Mislim da smo ipak dosta saznali — prekide Pipčin njihovu raspravu- — Vas dv oje ste javili da je U r-sulu Ston posetio izvesni Oliver Bo-ito. Pored toga što sada u Ursulinomzagrljaju hoće da zameni ubijenogSmita, Boito ima i neke dublje raz

loge.— Milion mu jardi dubine, zar Ursula nije dovoljno d ubok razlog?! —upade Makferson-

Brenda ga munu u rebra i neštomu šapnu. On samo pogleda Džejn inapravi molećiv izraz lica- Džejn mupripreti prstom, ali ne reče ništa naračun njegove priproste šale.

— Saznali smo da je taj Bo ito VQ

zač i pratilac Alana Markusa, bogatog rentijera i vlasnika jednog noćnog kluba i jednog hotela. On je nekada bio advokat, koji je zastupao nekoliko uhapšenih gangstera- Napustio je advokaturu i predao se unosnijim poslovima. Stalni prijatelji A-lana Markusa su izvesni Džeson Heči Kornel Rajzen sa svojim dražes

nim ženama- U tom društvu se kreće i izvesni Melvin Olt, čiji otac jebio vrlo bogat, ali više puta sumnjičen kao gangsterski vođa.S njim ječesto Rut Karves, devojka čije ime je vezano za m noge skandale i čijebogatstvo je neo bjašnjivo — izlagao

je Carli Pip čin rezultate svog trodnevnog istraživanja.

— Dakle, svi mn ogo mirišu na gangStera- Pronašli smo i podatak da jeRajzenova žena Bruna, rođena Lučidi. Njen otac je ubijen, a nikadase nije otkrilo ko je to učinio. Postoje sumnje da je jedno vreme biona vrhu Mafije u Nju Džersiju — dodade Lun.

— Sve to izgleda nekako jednostavno — primeti D žejn V itington zamiS

Ijeno.— Jednostavno je u konstrukciji,

koju mi dajemo. A li praktično tajkrug je toliko nepristupačan da je teško voditi bilo k akvu istragu — odgovori Lun zamišljeno.

— Znam šta ti se mota po glavi —^reče Džejn prilično zabrinuto.

20



— To je najlakši put. Treba daprodremo u to društvo i da ga neposredno osmotrimo — zaključi Lun.— Tri dana smo istraživali i sada treba da nešto i učinimo-

— Odvratno društvo! — reče Džejn.

— Moraćeš da mi pomogneš, jer

■ ja ne mogu sam da se pridružim- Nebar u trenucima kada mogu neštoviše da saznam. Već sam posetio Kornela Rajzena, koji važi za veoma sposobnog berzanskog stručnjaka. Oduševila ga je moja želja da mi pomogne i kao savetnik i kao kompanjonu igri na berzi- Cim sam mu spomenuo mogućnost da uložim nekoliko

miliona dolara, prosto je izgubio svaku sposobnost da misli o nečem drugom. Već smo pozvani na večeru, draga Džejn- Moraćeš da podneseš neko liko takvih susreta — objasni Luni sam nezadovoljan što mora da umeša Džejn u sve to.

— Da vas zamenimo ja i Brenda— predloži Sam juel M akferson u nam eri da se šali. — I mi imam o poneki milion- A to bi mi bilo prijatnije, nego da opet nudim otrovni prašak prepakovan u nove vrećice,

— N ije loša ideja- K ad po no vo stupiš u vezu sa kupcima droge, zatraži da ti preporuče nekoga ko možeda ti pomogne na berzi. Ako predložeRajzena, učiniće to da te lakše drže na oku i da potraže tvoj put do

heroina. A za nas biće to potvrdada smo na dobrom putu da otkrijemoljude kojima je Lukaroti dopremaodrogu — zaključi Lun-

— Biće d obro da se i ja umešamu poslove. Imam dokumente na imečarlija Arkrajta i tobože sam suvlasnik slavne firme za proizvodnju iprodaju štofova- Svako zna da su

A rkrajti osnovali prvu veliku proizvodnju štofova — predloži Pipčin.

-r-1 tako ćemo se jednoga dana svinaći s gangsterima, koji će nas predstaviti jedne drugima — smejući seprimeti Džejn.

— Oh, sto mu komedija! — uzviknu Makferson- — Od tih silnih kom

binacija zaboravim i k'o sam i Kakose zovem.

— Ali ja pamtim — upade Brenda.— Sada si Norman Grerin, vlasnikbrod ov a i d va doka, a ja-, sam Brenda Balfur. Međutim, vidim da bi miviše odgovarala uloga Brende Gre

rin, uvažene supruge uvaženog i bogatog brodovlasnika. Zar nije lepo?

— Hm-, . — progunđa Makfersoni uzdahnu tako da sa pepeljare odlete ne čija upaljena cigareta. — JoSneko vreme treba da tajimo našu 1-dealnu vezu, draga — dodade zatim.

Brenda šmrknu tobože rastuženai okrenu glavu od svog dragog mor

nara- Svi se nasmejaše spremni dakrnu. Dogovoriše se o detaljima, o-ružju, vezama i načinu čuvanja tajnosti svog skloništa- Odmah zatimCarli Pipčin se provuče kroz tajniprolaz i pređe u svoj stan. Makferson i Brenda Lendon napustiše sklonište kroz slagalište, a Lun i Džejniziđoše kao idilični par Devlin.

U skloništu ostadoše da paze osetljivi uređaji za međusobne veze, postavljeni tako da prate i na magnetofonske trake beleže sve ono što se događa i čuje oko članova čudne grupe kralja ponoći, koja je kretala u pohod protivu gangstera-

— Da li ste doneli novac? — upitaRaul Turner starijeg muškarca sitnih crnih očiju i gustih, ali kratkihobrva, čija glava je izgledala skraćena zbog opale kose nad čelom i natemenu.

— Za što odmah pitaš za novac? —sumnjičavo odvrati starac-

— Slušaj, Pe ku raro ... — zausti

Turner.— Rekao sam ti da je ime Lino

Pekuraro već mnogo godina na spissku policije svih američkih država.Zapamti da se zovem Vini Martinezl— prekide ga Pekuraro-

— Navikao sam.,. Tri godine smobili zajedno, pa mi je teško da te

21



zovem tim novim imenom — prilično tiho odvrati Raul Turner-

Sećao še šta je značilo ime LinaPekuraro pre skoro dve decenije uCikagU' Strepeli su od njega čak ivrhovni šefovi Mafije u velikom gradu na severu. Policija je imala do

kaze da je Pekuraro učestvovao utri ubistva, iako ih je bilo i nekoliko desetina, ali bez dokaza. Tada jena čudan način Pekuraro nestao- Idesilo se da je Raul Turner posledevetnaest godina sreo sada ostare-log gangstera- I sam dobro ogrezao uzločine, Turner je mislio da pomogne nekadašnjem zloglasnom gangsteru, ali pokazalo se da ovaj još uvek

nije van »posla«- Pekuraro je njemu dao posao i popriličnu hrpu novaca.

— Radićeš za mene i biče ti dobro — rekao je tada Pekuraro.

I već nekoliko meseci zaista mu jebilo dobro. Nije zapadao li opasnostii jedino je trebalo da obaveštava Pekurara o događajima u podzemlju-

A to za Raula Turnera nije bio težak posao- Nelagodno se osečao samo u trenutku kada mu je pre nekoliko meseci Pekuraro dao nalog dauhodi izvesnog Franceska de Alme-iđu i dva Francuza.

— M om ci iz Francuske smetaju E1 Vijehu*. — rekao je tada tobožnji V ini Martinez.

Raul. Turner je znao zlatno pravilo da se u ovim poslovima duže ži- Vl ako se m nogo ne pita- Zato od Pekurara nije tražio objašnjenja- Samo

je jedne noći mirno zabio nož u leđa jednog snažnog i opasnog momka,koji je bio pratilac De Almeide. U-činio je to po nalogu Lina Pekurara. A sledećeg dana svuda se pričalo da je zaplenjeno sto osamdeset fu nti he

roina i da su uhapšena dva Francuza sa svoje dve zemljakinje i prijateljice. Pominjano je ime nekog američkog podoficira i naveliko se pisalo otajanstvenoj ličnosti Franciska de A1meide-

Turner je znao, ali je kao zalivenćutao 0 tome kakvu ulogu u svemu

mora da je odigrao Lino Pekuraro.Odgoneći sve te misli, Turner opettiho upita:

— Možemo li da damo novac timmomcima? Oni su opasni i neće mepohvaliti ako sam im uzalud obećao novac'već za večeras.

Pekuraro bez reči izvadi koveratiz džepa i baci ga na stočić. Turnerhtede da broji, ali ga Pekuraro preseče Ijutitim pitanjem:

— Zar ti ne veruješ u broj kojisam ja proverio?

— Ja to onako, po n a v ic i.. ■ Dakle,mogu da im dam ovih dvadeset i pethiljada?

— Razume se, Raul. A oni nisunaivni i znaju da ovim počinju darade za nekog ko ima novaca. Potrudi se da ih čvrsto vežeš za sebe, alinemoj da se sastajete ovde u tvomstanu* Policija rado osmatra kretanje te trojice- A sada m i kaži m aloviše 0 njima — odgovori Pekuraro.

Sedeli su u malom, ali udobnomstanu Raula Tumera, koji je izvoresvojih prihoda pokrivao postojanjem

jedne male perio nice kola na istočnoj ivici Bruklina. Istina, on je biovlasnik perionice i ponekad je boravio u njoj, ali ona je donosila jedvatoliko da plaća dva momka, koji suradili. Ponekad je perionica služilada se u njeno spremište skrije nekiod Turnerovih prijatelja.

— Rade za onog ko ih dobro plaća- Nisu prihvatili da budu stalničlanovi nekog ganga, ali radili suza mnoge gospodare. Njihov je princip: ko plaća,^taj nar eđu je — počeda izlaže Raul Tu rner, — N ajvažn iji

je V esli Polister, koga podzem lje znai pod nadimkom Resler*. On svojomneobičnom snagom zaslužuje taj nadimak rvača- U nekoliko slučajevaubijeni su ljudi na neobičan način-Bila im je slomljena kičma i zdrobljen grudni koš. Veruje se da je toReslerovo delo.

*) E1 vijejo — starac na španskom

22



— Sluša,0 sam o Resleru ,ioS u Paragvaju — reče Pekuraro, — A ko,EU ostala dvojica?

— Drugi je Rojrr.ond Prebi, momakzvani Aligator- To je nasmejani le-potan, koji je slomio mnoga ženskasrca- Uvek se srneje. .. I kad ubija,

kažu, smeje se tako da žrtva ne shvata da, je smrt pred njom- Treći jeKunt Šenk, takođe momak s nadimkom. Zovu ga Bidles®, jer je golo-brad, iako ima blizu dvadeset i petgodina. Zovu ga i Katlbel, jer uvekklepeće i priča kao navijen. Ponekadse za njega upotrebljava nadimakKlempavi Djavo, jer ima upadljivo

isturene i odvaljene uši- Ali upotreba tog nadimka pred njim znači sigurnu smrt, jer je neobično brz narevolveru, a nenadmašan je strelac-Nekim čudom su .se njih trojica udružili i smatraju ih hiljadu puta gorimod tri najopasnije zvečarke. 'Uz to suvesti i policija nikada ne uspeva dai.n natovari dokaze i poljulja alibi

je — iz loži opširno Raul Turner.

— Mislim da nam odgovaraju- TićeS da priđeš tom Francuzu, a onitreba da ga odvedu. Želim ga živogi nagrada je tebi dvadeset hiljada, amomcima svakom još po dvadeset. V eć sam ti rekao da taj Norman Grerin može da bude čovek koji počinjeda snabdeva konkurenciju heroinom.S njim večeras treba da se nađe Blez

Agasi-^Da li ga znaš?— K o ne zna najlepšeg gangstera

Njujorka, Lepši je od Alena Delona,na koga mnogo liči. A i sam je iliFrancuz, ili Svajcarac poreklom. Istina, rođen je ovde, ali njegov otacse doselio iz Evrope, Lično s njimnemam nikakve ve?e, ali mislim daradi za bivšeg advokata Markusa-

— Prilično si obavešten. Raul. Stabih ja bez tebe? — pohvali ga Pekuraro ustaj uči. — Dakle, pođim o.Ja ću na svoju stranu, a ti pogledaj

1) Wresler — rvač, engl.*) Beardless — golobrad, engl-

šta traži taj glomszni mom"''': na Koni Islendu-

Brenda Lendon je bila neobičnomaskirana. Raščupanu koû bila je

pokrila nekakvim starim i opuštenim šeširom sa koga se klatio veštački cvet na slomljenoj drsci od impregniranog papira. Haliina joj je bilaneodređene boje i nekakvog starinskog kroja s ogromnim džepovimapunim nekakvih stvarčica. Ogrnuta je bila nekada crvenom, a sada iz-ijledelom pelerinom, ispod koje su jo j vir ile ruke u ogrom nim rukavi

ma stare haljine- Nekakva iskrzanakožna vrećica zamen jivala joj je»dam sku« torbicu, a na nogama B r enda je imala prilično grube čizme,koje su najviše ličile na one kakvesu nosili kauboji na Divljem Zapadnu.

Ona teškim korakom i gegajući seuđe u »Arči« bar i stade ispred šanka. Kelner je pogleda i ništa ne re

če, ali ona mu pucnu debeljuškas-tim prstima i promuklim, priličnogrubim glasom doviknu:

— Visk i! I pripazi, mom če, da bude dobar. ■ . Zašto zuriš u mene? Možda ti se ne sviđam? Nisam li dovoljno dama, ti kopile?!

— Nisam ništa rekao, gospođo! —odvrati barmen zbunjeno.

— Gospođica! I pripazi, dečko! —zapreti mu Brenda i snažno mahnuvši dugim skutovima haljine i pela-rine pođe k jednom usamljenom stolu.

Nekoliko gostiju se neprimetno sme jalo nje nom izgledu i načinu ophođenja s barmenom- Ona je razgledalanešto u svojoj okrzanoj kožnoj vrećici i kao da je nije interesovao ni-

ko od gostiju bara. Međutim, već ih je sve bila osm otrila.

Nekoliko minuta posle Brende u-đoše mladić i devojka. Izraz divljenja se ukazaše na nekoliko lica- Bili su to Blez Agasi, najlepši gangsterN jujorka i njegova devojka IvonBastid. Ona skide dugi tamni kaput

23



isptjd koje su joj virile ruke uogromnim rukavima stare hal j ine .Nekakva i skrzana kožna vreć i cazamenj ivala jo j je »damsku« torbicu, a na nogam a, Brenda je im alapri l ično grube č izme, koje su najviše ličile na one kakve su nosili

kauboji na Divl jem zapadu.Ona tešk im korakom i gegajuć ise uđe u »Arči« bar i stade ispredšanka. Kelner je pogleda i ništa nereče, al i ona mu pucnu debel juška-stim prstima i promuklim, pri l ičnogrubim glasom doviknu:

- V is ki! 1 p rip a zi, m o m č e, d abude dobar. . . Zašto zuriš u mene?Možda ti se ne sviđam? Nisam li

dovol jno dama, nitkove?!- N i sa m n iš ta r ek a o, g o s p o đ o -od\ 'ati barmen zbunjeno.

- G ospođ ica ! I pr ipaz i, dečko ! -zapi eti mu B renda i sna žno mah-nuv si dugim skutovima halj ine i pelerine pođe k jednom usamljenomsto

’ ko l iko gosti ju se nep rime tnosrr alo n jenom izgledu i načinuop )denja s barm enom . O na je raz-gle ala nešto u svojoj okr zan oj kožnoj .’re čic i i ka o da je nije intere so-var' niko od gostiju bara. Međutim,sve h je bila osm otrila.

Nekol iko minuta posle Brenđeudo 'ie m lad ić i devo jka. Izrazi divljenja se ukazaše na nekoliko lica. Bilisu to Blez Agasi, najlepši gangster

N jujorka i n jegov a de vojka 'LvonBastid. Ona skide dugi tamni kaputi ostade u vrlo kratkoj ružičastojhaljini, koja je pod svetlom barabila skoro sasvim bela. Njene dugei snažne ali neobično izazovnenoge privukoše poglede svih muškar aca , pa i sam e B renđe Lendon.

A gasi osm otri goste, a on d a p ovede devojku u jedan ugao. Barmen

brzo dotrća da ih posluži .Treći gost, koji uđe noseći pod

rukom nekakav paket uvezančvrst im konopčićem, bio je SamjuelMakferson. I on je bio neobičnoobučen. Imao je na glavi slamni šešir, na kome je bi la široka traka od

kariranog lana. Imao je kariranukošulju i crnu leptir mašnu s belimtačkam a. Kad skide kaput, ostade uširokom i debelom džemperu. I njegov izgled izazva nekoliko osmeha.On naruči piće i sede za jedan prazan sto.

Makfersonov s lamni šešir u ovo je sen je d ob a b io je upadljiv i m ora o je da iz azove čuđenje. A li baš zatoga Makferson ni je skidao. Nijeznao ko treba da dođe da se susretne s njim, iako se nadao da bi tomogao da bude jedan od dvo j i celjudi koji su bili sa Smitom one noćiu parku. Vezu , sa ra stur ać im adroga uspostavio je na uobičajeni

način. Trebalo je samo naći jednogod prodavača droge i reći mu da bimogao da pomogne u pos lu na veliko, samo kad bi neko od njega totražio. Dao je adresu hotela i čekao.Gangsteri su prenosil i porukupreko svojih tajnih veza i ona je stigla do vrha ganga.

Sada je opet bio našao istog

momka i rekao mu da će večerasbiti u »Arči« baru. Znao je da je todovol jno. Čekao je da mu nekopriđe. U jednom trenutku primetida ga Blez Agasi pažl j ivo posmatra.Makferson mu odvrati pogled i

jedva p rim etno razvu če usta. A gasipozva barmena i nešto mu naloži , aovaj malo kasni je priđe Makfer-sonu i reče:

- Gospodin A gasi, ko ji seđ i tamosa svojom lepom Ivon, pita niste livi njegov poznanik. Bio je to samokratak susret u Marine parku prečetiri noći, ali on vas već smatraprijateljem.

- M ožda je tako. Bio sam te večer i u parku - odgov or i M akferson i pogleda prema lepom paru.

Barmen ode i prenese poruku.Odmah zatim Blez Agasi ustadepozva M ak fersona za svoj sto. M orna r prih vati jDoziv i p re n es e svoteški paket. Cim su seli i podiglčaše, Agasi uz osmeh upita:

- Šta imate u paketu?

?4



i ostade u vrlo kratkoj ružičastr^ h.Tljini, ko.ta je pod svetlom bara bilaskoro sasvim bela. Njene duge i snažne, ali neobično izazovne noge privukoše poglede svih muškaraca, pai same Brende Lendon.

Agasi osmotri goste, a onda povede devojku u jedan ugao- Barmen brZO dotrča da ih posluži.

Treći gost, koji uđe noseći pod rukom nekakav paket uvezan čvrstimkonopčićem, bio je Sam ju el M akferson. I on je bio neobično Obučen. I-mao je na glavi slamni šešir, na kome je bila široka traka od kariranog lana- Imao je kariranu košuljui crnu leptir mašnu s belim tačka-ma. Kad skide kaput, ostade u širokom i debelom džemperu- I njegovizgled izazva nekoliko osmeha. Onnaruči piće i sede za jedan prazansto.

Makfersonov slamni šešir u ovo je senje doba morao jeda izazove čuđenje i da bude primećen- Ali bašzato ga Makferson nije skidao. On

nije znao ko treba da dođe da se susretne s njim, iako se nadao da bito mogao da bude jedan od dvojiceljudi, koji su bili sa Smitom one noći u parku- Vezu s rasturaćima droga uspostavio je na uobičajeni način. Trebalo je samo naći jednog odprodavača droge i reći mu da bi mogao da pomogne u poslu na veliko,samo kad bi neko od njega to tražio.Dao je adresu hotela i čekao- Gangsteri su prenosili poruku preko svo jih tajn ih veza i ona je stig la dovrha ganga.

Sada je opet bio našao istog momka i rekao mu da će večeras bitiU »Arči« baru- Znao je da je to dovoljno, Cckao je da mu neko priđe.U jednom trenutku primeti da ga

Blez Agasi pažljiva posmatra- Makferson mu odvrati pogled i jedva primetno razvuče usta. Agasi pozva barmena i nešto mu naloži, a ovaj malo kasnije priđe Makfersonu i reče;

— Gospodin Agasi, koji sedi tamosa svojom lepom Ivon, pita niste livi njegov poznanik- Bio je to samo

kratak susret u Marine parku prečetiri noći, ali on vas već smatra pri ja teljem .

— Možda je tako. Bio sam te večeri u parku — odgovori Makfersoni pogleda prema lepom paru-

Barmen ode i prenese poruku. Odmah zatim Blez Agasi ustade i pozva M akfersona za s v o j' sto. M ornarprihvati poziv i prenese svoj teškipaket. Cim su seli i podigli čaše, A-gasi uz osmeh upita;

— Sta imate u paketu?— Ono što se traži — odgov ori

Makferson.— A li nije m i re če n o-. • Nisam to

očekivao, iako je odlično što ste us

peli da već sa d a .. M oraću da telefoniram, a vi otpratite Ivon do kolai čekajte s njom — predloži Agasi-

Makferson klimnu glavom i Agasiustade. U tom momentu u bar uđeRaul Turner- On osmotri bar i stadeuz šank prateći odlazak Bleza Aga-sija ka telefonskoj kabini iza stubau zadnjem delu bara. Odmah zatim

pojaviše se tri muškarca, koji takođe stadoše uz šank. Bili su to Polister, Senk i Prebi- U jednom trenutku Turner. kao da govori za sebe, šapnu:

— Onaj u slamnom šeširu poredIvon Bastid. Blez je kod telefona

Odmah zatim on plati i iziđe i neosvrćući se, kao da nema nikakve

veze s ljudima koji su došli.Makferson primeti da je Ivon uz

nemirena.

— Ona troj ica -. - To su opasni ineprijatni ljudi — šapnu ona Makfersonu. — Pazite da ne primete daih posmatrate. Najbolje je da odmahiziđemo- Blez će da sredi račun sbarmenom.

Makferson bez reči ustade, pridr-ža devojci kaput i njih dvoje iziđoše- Agasijev automobil bio je stoti-nak jardi dalje i oni pođoše premanjemu,

Brenda je za sve vreme ćutala kaoda drema oslonjena licem na levu ruku. To joj je pomagalo da dobro ču

24



je svaku reč koiu je izgovorio Mal.ferson, li neko oko njega- Razgovor

je pratila preko min iiaturne slušalice svog malog primopredainika smeštenog u džepu one čudne starinskehaljine. Bila je platila čim joj je barmen doneo piće i sada je mogla da

krene. Ali ona ostade da sačeka i vidi šta radi Blez Agasi, jer Makfer-son je već bio stigao da mu prikači»stenicu«, minijaturni mikro otpremnik sa sićušnim mikrofonom. Ceo u-ređaj nije bio veći od poveće pravestenice-

— Da, šefe, onaj mom ak je tu. Onima i robu, pa će hteti i novac —govorio je Agasi nekome-

Brenda nije mogla da čuje Agasi- jevog sagovornika.

— Cekaćemo na parkingu sto jardiistočno od »Arci« bara na Koni II-landu — zaključi gangster is pustislušalicu.

Kad stiže do šanka, on plati i malo nervozno osmotri tri muškarca,koji su izlazili- Poznavao ih je i bi

mu milo što odlaze pre nego je došao do njih. Ali kad iziđe, nađe sem eđu rij ima. V esli Po lister ga uzepod ruku tako da mu ne dozvoli bek ,stvo, ili pokušaj odbrane. NasmejaniRejmon Prebi stade mu s druge strane, a Kunt Šenk vešto i neprimet-no opipa džepove i grudi. Ispod le-vog pazuha izvuče njegov automat

ski pištolj i gurnu ga u svoj džep-— Šta vam je, ljudi?! — prozbori Agasi proklinjući svoju neopreznost i znajući da je trebalo da razmisli o prisustvu ova tri čoveka ubaru baš kad on ima izuzetno važansusret.

— Blez, budi miran i možeš daostaneš živ — tiho mu reče Vesli Po

lister- — Ili možda želiš jedan pravimuški zagrljaj?

— Ne, Polister, ne želim tvoj zagrljaj — odgovori Agasi.

— Onda ne pokušavaj ništa i upoz-naj nas sa svojim prijateljem, koji je odveo Ivon Bastid tamo ka kolima.

— Ne znam kud su otišli — pokuša da se izvuče Agasi-

— Neko ih je već video i dao nam. znak da su tamo u kolima. Igraš o-pasnu igru i moglo bi se dogoditi danoćas umreš, Blez- Bilo 1^1 šteta —smeškajući se kao da nagoveštava

dobru šalu reče Prebi.— U redu, momci, imate me — odgovori Agasi.

U tom trenutku saplićući se, kaoda je sasvim pijana, iziđe BrendaLendon- Kao nehotično gurnu KuntaSenka, koji zatim gurnu ostalu tro

jicu. B io je to trenutak za bekstvoBleza Agasija, ali on-ostade miran.Nije se usudio da iskoristi »sudar«.

— -Prokleta pijandura! — uzviknuSenk.

— Meni kažeš, balavi? — izazivala je Brenda-

A li Polister povuče Šenka i dademu znak da ne pravi gužvu. Brendaotetura ulicom, jer je znala da sukola, u kojuna Makferson treba dačeka Agasija, ostavljena sto jardi

istočno- Ona prođe i ugleda Makfer-sona kako stoji pored kola. Devojka

je sedela u kolima. Brenda poče dapevuši promuklim glasom;

— Dolaze crne ptice da te kljuju,he j! Pred njima je ptica kukavica,hej! A ja sam tu, dragi moj, oho-hej!

Kad prestade da peva, ona priđe jednim drugmi kolima i čučnu iza

njih- Dok je tako čekala, kola se IjuIjnuše i Brenda iznenađeno zaključi da se neko krije u njima. Sagnuta,ona priđe vratima kola i naglo ih otvori- Ugleda jednog muškarca, koji

je ležao na sedištu glave uzdignutesamo toliko da kroz upravljač vidinapred,

— Odlazi! — tiho, ali pretećim gla

som uzviknu muškarac.Brenda poznade čoveka koji je ma-

lopre bio u baru- Bio je to Raul Turner.

— Da uđem k tebi? — pitala jeBrenda pijanim glasom uvlačeći prednji deo tela u kola- — Dobra sam, načasnu reč...

2



— Odlazi, prokleta devoičuro! Neželim nikakvo društvo — zareža Turner i opet si:oro šapatom.

A li u tom trenutku Brenda ga u-dari šakom, u kojoj je držala olovnu kuglu prevučenu gumom- Turnerklonu na sedište- Brenda iz svoje vre

ćice uze kalem ribarskog struka, nakome bi ostala i najotpornija ribaod pet stotina funti. Brzo i vešto muveza ruke i noge, a zatim preko usta zalepi širok komad flastera.

U tom trenutku tri gangstera, predvođena Agasijem, priđoSe Makfer-sonu. Brenda iziđe iz Turnerovih kola i skrivajući se iza drugih kola pođe da pomogne svom Samjuelu Makfersonu-

Izgledalo je da Makferson ne obraća pažnju na ljude koji su dolazili, jer je nešto govorio devojc i, koja jebila u kolima- Ali kad oseti da su muiza leđa, on se naglo okrenu i zamahnu svojom ogromnom pesnicom. Bio je to m unje vit i snažan udarac, alipogrešno upućen, jer tri napadačabehu pred sobom isturili Bleza Agasija.

— Čekaj, gerilo! — uzviknu VesliPolister i baci se na Makfersona.

Mornar ga pogodi pravo u usta ioseti kako Pclisterovi zubi popucaše, ali mu i presekože kožu kroz iskidane gangsterove usne-

Polister jeknu, zatetura se i padenapred- Ali bio 1e to potez iskusnogborca. On svojim snažnim rukamarukama obgrli mornareve noge. Makferson pcsrnu i psde preko onesvešćenog A^gasija. Prebi i Senk se baciše na njega, ali u borbu stupi i snažna Brenda sa svojom olovnom kug-lom-

Mcđutim. zakasnila je jedan tre

nutak- Prr-bl udari drSkora svog revolvora po Makfersonovom temenutako snažno da mornar izgubi svest.Brenda udc.ri Kunta Senka, koji jojse nađe na putu i on pade. Ona krenuna Prebla.

Ali tada oseti udarac po glavi, odkoga pade kao pokošena- Polister je

bio u'tao i udario je, pljujući zubei krv

— Otkud sada ta pijana? — pitaose glasno Rejmon Prebi smešeći se usmrskano lice Veslija Polistera.

— H e ... he. ■ i e g ... — krkljao jenešto Polister.

Hteo je da kaže Preblu da se neceri, nego da pomogne- U tom trenutku preplašena Ivon Bastid pokušada pobegne iz kola, ali je Polister uhvati i dade joi znak da miruje u kolima- On i Prebi ubacivši Agasija iMakfersona u kola, a zatim onesvešćenog Senka staviše pored devojkei narediše joj da ga pridržava dok seosvesti. Polister sede na zadnje sedište i pljujući krv po Makfersonu i A-gasiju poče da ih vezuje. RejmondPrebi sede za upravljač i upali motor.

ad kola krenuše, na pločniku ostade samo Brenda Lendon, koja se osvesti baš u tom trenutku- Sada. stvarno teturajući omamljena udarcem,ona požuri ka kolima Raula Turnera-

Brzo ih upali i potera za otmičarima.Pri tome nije zaboravila da koristisvoj prislušni uređaj. Ćula je kako jedan od gangstera pita:

— Jesi li se osvestio, Kunt?— Još mi se vrti u glavi. Ko me

tako udario? — upita Kunt Senk-

— Zamorio si se cnoj pijanoj Sami, pa se povratila kad je počela tu

ča — smejući se uz glasan kikot odgovori Prebi. — Tvoja je sreća što ju je Vesli tresnuo po glavi, jer jehtela i mene da zakači.

— I šta je bilo s njom? — upitaSenk.

— Ostala je onesvešćena na pločniku — odgovori Prebi.

— 2iva?

— Imali smo prečeg posla- Francuz je bio suviše tvrd orah. Unakazio je Veslija.

— Tu babu ne bih ostavio živu, dasam bio pri svesti — sa žaljenjemu glasu reče Sonk.

— Ćudi me Sto ona kukavica Turner nije došao da nam p’omogne, a

26



bio je dvadesetak jardi iza nas — nastavi Prebi-

— Gad-. Kuda ie otišao? — upitaSenk.

— Nije otišao. Njegova kola nasprate, kako smo se i dogovorili — odgovori Prebi i opet pomeri glavu ta

ko da pogleda u retrovizor-Brenda je mirno vozila za njima.Tada vezani čovek poče da se ispravlja pokušavajući da se s poda dignena sedište-

— Budi miran, Turner! — opomenu ga Brenda i lupnu ga pesnicompo glavi.

On se opet skupi na podu.Brenda oceni da stalno voze pre

ma istoku, ali nije znala gde se nalaze- U jednoj ulici gangsteri skre-nuše iza ugla i stadoše. Brenda požuri da joj se ne izgube, ali jedvaukoči jer uličica u koju je zavila bila je stvarno nekakav prolaz ka terenu koji je bio raščišćen za gradnjui ograđen visokim tablama-

Iz prednjih kola iziđe Prebi i po

žuri ka njoj, misleći da je tu samoTurner. Ona htede da pobegne iz kola, ali izgubi nekoliko trenutaka potežući svoj revolver.

— Podign i ruke, stara kravo, ilićeš progutati malo olova! — zapreti

jo j gangster nišaneći kroz prozor a-utomobila-

Brenda podiže ruke i iziđe. Od pred

njih kola dotrča i Kunt Senk-— . Izgleda sasvim trezna, prokleta čudakinja! — uzviknu on prilazeći Brendir — Mislim da ima neštoda nam ispriča.

— Pa ona je vezala i Turnera?! —zapanjeno viknu Rejmond Prebi i načasak mu smeh nestade s lica-

A li opet se sm ejao otrgnuvši flas

ter s Turnerovog lica, koji jauknu.— Vezala me je nečim što ini se-če ruke i noge — požali se on zatim-

Džepnim nožem Prebi mu prekideveze i Turner ustade opipavajući časruke, čas glavu, na kojoj mu beše izrasla povelika čvoruga od Brendinekugle.

— A šta ćemo sada? — upita Prelji.— Vežite tu čudakinju i ubacite

je ovde na pod ispred zadnjeg sediš-ta- Premestite ovamo i Francuza i Agasija, pa možete da irftete — odgovori Turner.

— A novac? — upita Senk-— I on je ovde. Svakom po dva

deset hiljada — odgovori Turner i ispod sedišta svog automobila izvučepaket s novcem-

Još dok su prilazili oblakoderu nauglu Medi.son avenije i Trideset četvrte ulice Lun je govorio o tome ka

ko bi njih dvoje trebalo da postupia ju ove noći-

— Dob ro, m eni je lakše da se češće usamim i oslušnem pod izgovoromda. pop ravljam šminku — složi seDžejn Vitlngton. — Mislim da će mimnogo teže biti da budem ljubaznas tim ljudima i da igram ulogu ve-tropirke-

— Ima mnogo načina da se čovekizvuče i u poslednjem trenutku — reče Lun. — Uostalom, biću blizu i paziću da sve bude kako treba- Njihovnačin je nalivanje ljudi pićem, asredstvo koje smo uzeli biće sigurna zaštita.

— Već smo blizu — primeti Džejn.— M islim da sam sve razumela.

Tražeći mesto za parkiranje njih

dvoje morali su dva Duta da obiđublok zgrada i konačno ga nađoše uTrideset trećoj ulici.

Rajzenov ogromni stan već na prilazu otkrivao je da vlasnik po svo

jim novčanim mogućnostima stoji navrlo visokoj lestvici- Nalazio se nadevetom spratu, ali do njega je vodio poseban lift kojim je rukovao sna

žan momak živog pogleda i opreznihpokreta- Lun mu pokaza pozivnicu imomak je brižljivo osmotri, a zatimpogleda svoj kartončić skriven u levoj šaci. Lun primeti da je to biospisak pozvanih.

Goste su dočekali Kornel i BrunaRajzen- Pozdraviše se i Lun predade

2T



cveče domaćici. Ona uze Luna podruku i povede ga da prvo stave cveće u vazu- Za to vreme Kornel odvede Džejn i već ju je bio predstavioostalim kad se Lun i domaćica pri-ključiše pristiglim gostima. ,

Za vrem e večere bičemo samo u

krugu najboljih prijatelja — reče Ko rnel Rajzen. — Veće drušatvo pridružiće nam se tek kasnije- Očekujemosamo još gospodina Alana Marku-sa.

Lun osmotri već predstavljena dvapara- Bili su to Džesom i Sibila Heč,a zatim Rut Karves i Melvin Olt. Utom trenutku stiže Alan Markus. Bio

je to čovek koji je m ogao im ati blizu šezdeset godina i bio najstarijiod muškaraca- O nejmu je Rajzenveć bio rekao Lunu i Džejn da jevažna ličnost, iako je smo bogat rentijer vlasnk hotela noćnog kluba,tijer i vlasnik hotela i noćnog kluba-Dodao je da Markusova žena već dugo boluje i da se ne ukljuouje u društva, jer živi izvan Njujorka.

Kad sedoše z^ sto, Alan Markus senađe između Liana i Džejn. Ostala tripara su bila već priličngo zagrejanaaperitivima, pa su Lun i Džejn morali da paze kako bi i sami bili u istom »stilu«. Jedini sasvim trezan bio

je A lan Markus.

On je naizmenično razgovarao s Lunom i Džejn, ali onda sve više je

morao da razgovara samo sa Džejn, jer je Rut Karves, koja se nalazila sLunove desne strane, sve više okupirala novog gosta-

— Gospođo Devlin, pričajte mi osebi — reče Markus u jednom trenUt-iCU.

— Zar bi to moglo da vas zanima,gospodine Markus? — upita Džejn

smešeći se na način kako to čini žena koja je popila malo više aperitiva.

— Zašto ne?! Istina, nisam baš tako mlad, ali život me zanima kao kada sam imao tridesetak godina — smeškajući se odgovori Markus-

bžejn poče da priča:

— Mladost i život u ko ledžu. •. Prošio je brzo. A zatim mnogo putovanja. Fil ima poslova i briga, što zaženu baš nije najbolje.

Ona nastavi već dogovorenu priču-Markus je postavljao pitanja i Džejn

je tobože lakom isleno brbljala . G o

vorila je 0 prilikama u Engleskoj inaporima njenog muža da što višesvog novca prebaci u švajcarske banke i u Sjedinjene Države.

— Zašto želite da prebacite novack nama, a mi želimo da svoj prenesemo u Evropu? — upita u jednomtrenutku Alan Markus.

— Fil misli da je ovde ipak najsigurnije. Ali ostaće nam dosta i ta

mo — odgovo ri Džejn- — Ja o tomemnogo ne brinem, jer dece nemamo,a ne uspevamo da potrošimo ni dividende i kamate.

— Vaš muž je vrlo lep čovek, asada otkrivam da je i racionalan iposlovarv — reče M arkus. — On očito ima mnogo sreće, jer uz bogatstvoima i najlepšu ženu koju sam ikada

upoznao-— Preterujete, gospodine Markus— reče Džejn i tobože skriveno seosmehnu Džesomu Heču, koji ju jegledao uporno loveći svaki njen pogled.

Alan Markus je to odavno bio primetio, ali sada pripreti prstom Heču, razvlačeći pri tome usta na neki čudan način-

U tom trenutku uđe jedan livre-isani momak i prvo se obrati Kor-nelu Rajzenu, koji ustade i priđe Markusu-

— Traži vas Boito — šapnu mu tiho.

A li Džejn je čula šta kaže- V eć jesvom sabesedniku bila prikačila »stenicu«, ali trebalo je i da neprimet-

no čuje šta to neko ima da saopštiMarkusu usred večere. Kad Markusustade, Džejn se nagnu ka domaćicii tiho je zamoli da se udalje jedantrenutak- Kad se nađoše dalje od stola, Džejn reče:

— Mislim da sam pila malo više.. •Jvlolim vas da mi pokažete kupatilo

26



i ako imate neko sredstvo protivuglavobolje. ■

— Imam pilule koje osvežavaju ipomažu protivu glavobolje — rečeBruna i povede Dže.in kroz jedna uska vrata-

Markus je bio otišao ka holu krozglavna vrata.

— Uzeću pilulu i malo se osveži-ti ovde u kupatilu, ali vi ne morateda me čekate — reče Džejn i zatvorivrata.

Brzo okrenu ključ i već u slede-ćem trenutku slušala je razgovor Markusa i Boita-

Lun je pre toga razmišljao šta lise dogodilo s Makfersonom, jer no

vi uređaj u skrovištu nije sasvimdobro prenosio i pojačavao prijemmornarevog primopredajnika. Dolazeći ovamo još u kolima Lun i Džejnsu čuli početak Makfersonovog razgovora sa Agasijem, ali kasnije prijemnije funkcionisao- To su mogle dabudu i obične smetnje u ogromnomgradu, kojim su vršljalo hiljade radio emisija na svim mogućim talas

nim dužinama. Videći da je Džejnotišla s domaćicom, Lun ustade utrenutku kada se Bruna Rajzen po

ja vi na uskim vratima- Pođe jo j ususret i upita.

— Da li Se možda Meri loše oće-ća?

— Tražila je pilulu protivu glavobolje- Cim je uzme i pošto se osvežiu kupatilu, biče joj sasvim dobro —odgovori gospođa Rajzen.

— Ipak bih hteo da je vidim —zažele Lun-

— Odvešću vas — odgovori Bruna i povede ga hodnikom.

Držala ga je pod ruku i upadljivo ga gledala-

— Da li uvek mislite samo o svo jo j ženi, ili i druge im aju šanse? —

upita u jednom trenutku i zastade,zbog čega se nađoše okrenuti jednok drugom.

Bruvia je držala podignutu glavui nudila usne na poljubac- Pri tomenjeno telo se nađe uz njegovo. Pokretala se na način koji je nedvos

misleno odavao njenu želju i zapaljivu prirodu- Lun nasloni svoje uznjeno lice kao u igri i šapnu;

— Divni ste, gospođo Rajzen. Volim vašu neposrednost. Sđda bih vasnajradije odvojio od svih, ali razu-mem da ste ove noći obavezni kaodomaćica- Mislite na mene. Ima li na

de da vas jednom susretnem takoda budemo sami?

— Biću vaša, gospodine Devlin*.I ne zaboravite da ste mi dužnik zbogovog trenutka — odgovori žena.

Lun je shvatio da je nezadovoljnašto je nije poljubio i zato dodade:

— K oliko bih to želeo, ali ne smem. •. B ilo b i m i teško da odm ah od -

vojimo-— To je dobar izgovor — zaključi

Bruna Rajzen i odlepi se od njega.

Džejn je slušala stojeći pred velikim toaletnim ormanom s pokretnim ogledalima.

— Kako je to moguće? — pitao jeMarkus. — Da li si dob ro tražio.

— Nisam sve rekao — čuo se glasOlivera Boita- — Znao sam da se nešto dogodilo, jer Blez bi čekao. Raspitao sam se okolo i saznao da je bilaneka velika tuča. Neko je iz ulicepozvao policiju, ali učesnici tuče sunestali. Veruje se da je bilo mrtvih-

— Da li je neko znao šta se stvar

no dogodilo? — upita Alan Markus.— Smetalo mi je što nosim kofer

s novceni, pa sam ga sklonio u kola. Zatim sam potražio narednikaBreslina. On ima slobodan dan i javio se iz svog stana. Raspitao se preko policijske stanice na Koni Islen-du.^ On tamo ima jednog poznanika.Rečeno mu je da je ličilo na obračun

bandi i da ništa drugo ne znaju__

izloži Oliver Boito,

— Sta si učinio s novcem? — upita -Markus.

— Tu je — odgovori Boito-

— Predaj ga Rajzenu- Poslaću tiga odmah, jer on ima ovde skriveni

29



sef, koji je vrlo siguran — zaključiMarkus. ' •

— Šta da radim posle toga? — upita Boito.

— Uzmi dva čoveka i pođi u tajbar. Ispitajte barmena ko je sve dolazio u to vreme- Mislim da neko i

dalje napada — odgovori Markus.U tom momentu Lun pokuca navrata kupatila i javi se tako da Džejnodmah otvori. Brzo mu ispriča šta ječula i dodade:

— Plašim se da su Sam i Brendau opasnosti.

— Mislim da će društvo ovde imati dovoljno briga i da ćemo moči daodemo. Tvoja tobožnja glavobolja bi

će nam dobar izgovor — zaključiLun- ,

Odmah zatim njih dvoje se vrati-še za sto- Večera se nastavljala, alimuškarci su se bili promenili. Bilo je očito da je Markus iskoristio odsustvo tobožnjeg para Devlinovih ida je ostalima saopštio novost o nestanku Bleza Agasija.

Lun je izgledao sasvim bezbrižan.Pričao je o svojim utiscima s putovauja po svetu-

— Ne mogu da kažem da sam oduševljen Njujorkom, iako me njegovizgled impresionira- Ipak želim daovde stvorim nešto svoje, a ima drugih lepih mesta — pričao je pijućitako da je to svima privuklo pažnju.

Malo kasnije izgledao je priličnopijan- Markus pokuša da mu kažeda ne treba da prenosi novac iz Svajcarske, jer vrednost mu je tamo veća baš zato što mnogi Amerikancižele da svoje neprijavljene prihodeprenesu tamo.

— M ože! .. To može, može- • —gunđao je Lun. — Cim se odlučimda ovde kupim akcije, može!

Rut Karves smejući se reče:

— Ima i bo ljih stvari od akcija, ukoje bi vredilo da nešto uložite-

Lun se naže k njoj i suviše glasno joj šapnu:

— Znam šta bih u ložio kad je rečo vama, gospođice Karves-

20

Svi su se nasmejali toj šali, semMelvina Olta, čiji pogled neprijateljski ošinu Luna.

— Da li vi imate malo prevelikeplanove ulaganja? — dobaci sarkastično Bruna Rajzen.

— Zavisi od mn ogih okolnosti. •

Ja mislim da vredi-. Zadovoljan samšto sam odmah stekao ovakve prijatelje. • U lag ać u.. Svakako- I nova cmoje Meri-. Hoćete li da zajedno u-ložimo nešto za početak , gosp ođoRajzen? — hvalisavim glasom rečeLun.

— Prihvatam — odgovori BrunaRajzen- — S koliko počinjemo?

— Večeras nemamo mnogo. Daću

ček â milion dolara — od gov oriLun i ljuljajući se na sedištu izvadičekovnu knjižicu.

Ispuni ček na milion dolara i baci ga pred Brunu Rajzen-

— Mislion dolara?! — uskliknu žena i pogleda muža. — Hoćeš li namdobro uložiti ovaj novac, Kornel?

— Ima dobrih poslova- Ali ako ćeš

da budeš kompanjon, moračeš i tida olakšaš svoj račun — odgovoriRajzen.

Lun kao da beše zaboravio ček, koga je Rajzen ispitivao prilično zbunjeno. Šaputao je nešto Rut Karvesi ona se kikotala zaplićući pod stolomsvoju nogu oko Lunove- U jednomtrenutku on oseti da mu je dodir-nula džep. U zgodnom trenutku on

napipa posetnicu. Znao je da mu Rutdaje adresu i broj telefona da bi mogli da se nađu.

Džejn je takođe pila i pijano brbljala s Alanom Markusom.

— Morate posetiti moj klub i mojhotel — govorio je Markus-

— Posetićemo.. Svakako, gospodine Markus — reče Džejn.

— Želim da vas dočekam i na momimanju kod jezera — dodade Markus.

— Obožavam jezera — reče Džejn-— Je li to neko veliko jezero? Kakose zove?

— Nije veliko- Zove se Hepetkoni nalazi se dvesta milja zapadno od



Njuiorka. Odlazim tamo kolima, ilihelikopterom. Moia žena živi stalno tamo — odgovori Markus.

Džejn zapamti naziv iezera i pomisli da ne bi bilo čudno da ona iLun s razlogom posete to Markuso-vo sklonište- Zatim zakliuči da bi bilo dobro da ona i Lun napuste društvo. Zbog toga se požali da se ne o-seća dobro.

— A vaš muž je opet suviše dobro — reče Alan Markus osvrćući sek I-unu, koji kao da se jedva držaona stolici.

Kad se preseliše u salon i domogoše fotelja, Lun se nađe pored Mel-vina Olta, koji je opet nezadovoljno

gledao prema svojoj devojci. Rut Kerves je sada sedeia na naslonu fotelje u kojoj je bio Džeson Heč-

— Mnogo sam pio, a ta devojka-.Kakvi kukovi?!.. Ona je za uživanje — gunđao je Lun kao da ne shvata ko polaže pravo na Rut Karvers-— 3a š sam mislio da joj se sviđam. • A li taj H e č ..

— Pričate gluposti! — reče Ijuti-

to Melvin Olt— Ali vi se ljutite-. Baš me briga!

.. A čuo sam da nije tako-.. — gunđao je Lun i dalje pijano-

Olt ga iskosa pog leda kao da ćenapasti, ali se uzđrža i ustade. Pre-mesti se kod Sibile Heč, koja ustadei povede ga do jednog širokog ka-nabea za četvoro. Ona leže tako da

jo j haljina sk liznu i otkri kolena ibutine. Njen muž je bio okrenut leđima i Olt poče da je neprim etnomiluje.

U tom trenutku Bruna Rajzen u-stade, ali Lun shvati da ona želi dazauzme mesto koje je Olt napustio.Zato i on ustade i teturajući pođeka Kornelu Rajzenu.

— Bilo je lepo... Ali vaša pića..— poče Lun.

Sve je u redu, gospodine Devlim —prakide ga Rajzen.

— Ipak moram da idem. Meri nepod nos i piće i imaćemo muke snjom. Zato vas molim.... Vi me razu-mete, zar ne? — nastavi L u i l

— Sledeči put sve će biti bolje i prisnije. Ispratiću vas. ako želite —odgovori Rajzen.

Odmah zatim Lun i Džem se opro-stiše i iziđoše u hol. Rajzen pozvalift i naloži momku da posebna kolaodvezu goste,

— Ne treba — reče Džejn. — Našakola su u blizini, a ja mogu da vozim

— Kako želite — složi se Rajzen i sam prilično pripit.

Posle vožnje kao na trkama, Luni Džejn sti.goše u iznajmljenu kuću

i požuriše ka uređajima za registrovanje svih emisija. Lun prorapunabroj namotaja i povrati trake, a onda počeše da slušaju onu koja je pa sebno registrovala Makfersonov pri-mopredajnik.

Za pa njen i slušali su svakugrozničavo se trudeći da stvore sliku do.gađaja. Dok su bili zauzeti tim

poslom začuše signal Carlija Pipči-na. Džejn ode i dočeka ga na prelazu.

— Da li ste i vi mogli sve da ču je te? — upita detektiv.

— Nismo — odgovori Džejn. —Bilo je smetnji. Sada slušamo s u-ređaja za registro vanje.

— Ja sam sve čuo i požurio sam

u pomoć, ali nisam stigao. Ispričaćuvam sve, jer trebalo bi varn najmanje dva sata da čujete sa trake —reče detektiv i dade Lunu znak da zaustavi reprodukovanje.

Te večeri Pipčin je bio uzeo nasebe da bude neka vrsta rezervnegrupe i da prati šta se događa, a ujedno da opet osmotri šta je sa Ur-

sulom Ston, jer bilo mu je jasno dabandu mora tražiti oko nje. Poteraza koferom punim heroina bila jeu toku. Utvrdio je da Oliver Boitoopet bio kod nje. Pri tome je ostavio dva svoja čoveka da je drže naoku. Međutim, Ursula Ston nije napuštala stan, a gangsteri nisu mogli

31



da joj priđu zbog policijske zaštite.Jedino Boito, kao stari prijatelj, mogao je da uđe, ali ne i da je otvoreno ispituje. Devojka nije znala zapravu Boitovu ulogu.

— U jednom trenutku uključiosam prijem i čuo razgovor u »Arči«baru. Ono što sam posle čuo .govorida je Sam napadnut i savladan.Brenda mu je pritekla u pom oć, aposle je pratila napadače. Međutim,dogodila se nesreća. Ona je uletelau gužvu i uhvaćena je negde u istočnom delu grada — završi Pipčinprvi deo svoje priče.

— I šta si preduzeo? — upita Lunzabrinuto.

— Bio sam čuo nekoliko imena iodmah sam nazvao Prutinga. Tražio sam da mi da sve podatke o Raulu Turneru i izvesnim momcima.Nakon tri četvrt sata imao sam podatke da je Raul Turner sumnjivaličnost. Cak ga smatraju ubicomnajgore vrste. Sada je vlasnik nekebedne perionice automobila u istočnom delu Bruklina — nastavi Pipčin.

— Rekao si u istočnom delu Braklina? — upita živo Lun.

— Da! Znam šta misliš, jer i Mak-ferson i Brenda su odvedeni u tompravcu — odgovori Pipčin.

Dok su oni razgovarali, Džejn jeslušala i da ih upozori da i oni ču

ju . Bila je bleda u licu i Lun to odmah primeti.

Džejn po jača glas i sada su svi čulirazgovor, koji je prenosio očito jošneotkriveni Makfersonov primopre-dajnik.

Ono što su čuli bilo je strašno, aliu jednom trenutku nada blesnu unjihovim očima.

— Ne želim da umrem u ovoj odvratnoj perionici, Turner — rečenepoznati glas. — Imate me i sve ćuda kažem.

— Da sam znao da si tako slab, Agasi, nikada ne bih došao na sastanak s tobom — reče Samjuel Mak-ferso.n. — Zato ne želim da vidim

ni tebe ni tvo je gospodare. Mislimda su ovi momci jači. Zato ti nećešizići živ iz p erion ice autom obilaRaula Turnera, a ja hoću.

Bilo je očito da je Agasi perioni-cu pomenuo slučajno, a Makfersonnamerno i u nadi da ga Lun sluša.

— Kako misliš da se izvučeš, momče? — pitao je drugi nepoznati glas.— Imam svoj način, ti ćelavi i

stari vraže — odgovori Makferson.— Kad mi kažeš ko si i za kog radiš, možemo da se nagodimo. Meni

je svejedno ko će da mi plati ovihpedeset funti heroina.

— Oprosti se od njega. Niko nećeda ti plati — odgov ori nepoznati

»ćelavi i stari vrag«.— Ali ia imam još deset puta to

liko, a to je količina zbog koje možeda poblesavi tvoja cela banda —nastavi Makferson.

U tom trenutku Lun dade znakPipčinu da se krene.

— Ti, Džejn, slušai sve odavde, ami ćemo da krenemo. Dogodilo se

nešto nepredviđeno. Mislim da seumešala i druga banda reče Lun.

— Volela bih da idem s vama —reče Džejn Vitinglon.

— Ne možemo da rizikujemo i o-stanemo bez rezerve, koja lsi pozvala pomoć — reče Pipčin i brzo zapisa jedan broj telefona na stolu. —U slučaju nužde pozovi Prutinga i

traži brzu pomoć.Ona klimnu glavom shvatajući da

mora da ostane. Njih dvojica žurnoiziđoše svaki na svoj izlaz. Sretošese kod Lunovih kola i krenuše prvouz Ist River, a onda preko Bruklinana istok.

VI

— Melvin i Džeson neka pravedruštvo damama, dok se ja i Kore-nel pridružimo — reče Alan Mar-kus.

— Nas tri idemo da se spremimo,dok vi raspravljate vaše večne poslove — predloži Bruna Rajzen. —

32







rase po šinama. Ukazaše se gom ilekorpi i sanduka s voćem i konzervama.

— Daj mi tvo j ogrtač — zatražiMarkus od Boita.

Ovaj posluša ne misleći šta čini.Tek kad mu šef naredi da skine i

sako, on se trže i upita:— Zašto me svlačite?— Videčeš! — pretećim glaso-m re

če Rajzen. — Skini se do pojasa iuđi tamo!

Tek sada Boito ugleda pištolje urukama tri čoveka oko sebe. Bio jepočeo da skida sako i sada ga vrati.Rajzenov momak mu priđe odozad inasilno mu ga skide. Zatim mu isce-

pa košulju i gurnu ga kroz vrata odkojih je dopirala studen.

— Stani tamo i govori! — uzvik-nu Markus.

Boito shvati da je u klopoi i da biuzalud pokušao da se brani. Zatoposluša i uđe u hladnjaču dugu preko pedeset i široku dvadeset jardi.

— Hoćeš li odmah da govoriš? —upita Markus kročivši do na sćimprag hladnjače.

Pored njega su svojim pištoljimaRajzen i njegov momal^.

—Po ovom sudim da bi trebaloda govorim o nečemu što krijem odvas — odgovori Boito. — A ja nemam tajni. To je neka greška.

Pri tome je držao podignut dlanruke kao na zakletvu. Čudnom brzi

nom Alan Markus pod iže pištolj iopali. Kuršum probi B oltov desnidlan i on ga uhvati levom rukom.Krv mu šiknu između prstiju.

— Sledeći metak dobićeš u koleno.Ti znaš da ne promašim ni mnogomanji cilj — zapreti Mgrkus. — Govori sve, Oliver! Govori, jer to ti je jedina šansa da preživiš. A ako po

mislim da lažeš, umiraćeš na strašannačin!

— Šta znači to da pomsiiliš? Covekmože svašta da pomisli — reče Boitodrhteći.

Hladnoća mu je već prodirala dokojtiju.

Markus podiže pištolj i dodade;

— Govori 0 onih' pedeset hiljadadolara. Zatim o četrdeset i pet hiljada. .. Pa o M artinez u... Govori!

Zad nju reč uz viknu tako da BO'itupopustiše kolena. Jedva'-mu pođe zarukom da ostane na nogama.

— Nemam šta da kažem — reča

zatim i zaplaka.Markus opali i Boito pade hvata jući se zdravom levom rukom zarazmrskano koleno. Grčeći se na tluposutom kristalima leda uzviknu;

— Govoriću! Ne pucajte!— Dovucite ga ovamo i previjte

mu kolneo i šaku! — naredi AlanMarkus.

Boito je drhtao i plakao dok su

mu Rajzen i pratilac ostacima košulje vez ivali koleno i šaku d dok su’ga ogrtali sakoom i ogrtačem.

Markus se u da ljt i razbi jedan san ■duk, pa iz njega donese dve boce viskija. Otvori ih i jednu stavi predBoita, a iz druge sam otpi i pruži jeRajzenu. Ovaj je predade svom pratiocu i ne prinoseći je ustima.

— VažMT je, mom če, da sve kažeš. V eliki posao je ugrožen. Počin io sinajveću izdaju i treba ti mnogo dase spaseš — objasni K on el RajzenBoitu.

Ovaj je ćutao nekoliko trenutaka,a onda poče da govori;

— Bio sam još dečak kad samupoznao Lina Pekurara...

— Do đavola, zar je taj živ?! —

uzviknu Markus osuđen da se ovenoći neprekidno iznenađuje.— Ziv je i sada je u Njujorku...

pod imenom Vini Martinez... Tražio je da mu pom ognem .. Mislio sam dahoće posao... Sastali smo se i tako je počelo — isprekidano i je caju ćipričao je dalje Boito.

— Za koga radi? — upita Rajzen.

— Nije rekao, ali mislim da mu jegazda E1 Vijeho — odgovori Boito.— Ti su mu p ričao o Lukarotiju i

on je sve otkucao po liciji? — upitaMarkus.

Boito klimnu glavom.— Platio ti je pedeset hiljada?Boito opet potvrdL

35



— Je li on umešan u smrt BrikaSmita?

— Ne znam. .. Lično nije.,. Ursu-la priča da bila dva detektiva.

— Ti si Martinezu jav io da šaljemo Agasija da se nađe sa NormanomGrerinom?

Boito potvrdi klimanjem glave.— Šta si rnu sve izdao? Sta zna onašoj grupi?

— Nisam mu ništa pričao, a nijeni zahtevao. On želi da prekine našu vezu s Francuskom — odgovoriBoito.

— Sad shvatam. E1 Vijeho je glavn i. .. Kralj! — viknu Markus i počebrzo da hoda između sanduka trlja

ju ći čelo po staroj navici.On je znao šta znače prsti E1 Vi-

jeha, odnosno čoveka s nadimkomStarac. Sjedinjene Države su najvećipotrošač heroina na svetu. Ilegalnose rasturi preko osam tona ovog o.t-rovnog narkotika. U prošloj deceniji,najviše ove droge stizalo je iz Pariza i Marselja. A Markusov gang bio

je »poslednji Mohikanac« na tompravcu . Ostali su se snabdevali izzemalja Latinske Amerike. Sve konce na toj strani drži izvesni AugusteDžozef Rikord, za koga se veruje dase krije iza nadimka E1 Vijeho.

Vlada Sjedin jenih Država pokušala je da onem ogući Rikorda, pa jeon uhapšen u Paragvaju. Na opštezaprepašćenje E1 Vijeho je pušten uzmizernu kauciju od trista sedamnaest hiljada dolara- To je bila sitnica za njegovu gangstersku organizaciju, koja godišnje ubira preko dvei po milijarde dolara.

O delenje za narkotike moglo je jedino da povede i javnu kampanjuOtkrili su sve što znaju o Rikordu.On je porek lom Francuz i ima oko

šezdeset gorčina. Zna se da izgledakao »mio dedica« i da njegov izgledvara, jer od svoje šesnaeste godine

ôn je zločinac.Za vrem e drugog svetskog rata

našao se u Franouskoj i sarađivao je sa Nemcima. Posle rata pobegao je u Latinsku Ameriku, gde se od

mah umešao među kockare, organizatore prostitucije i krijumčare opojnih droga. Brzo se pao ka vrhu vođenja zločinačkih poslova.

Snabdevena mnogim podacima do-bijenim od Federalne po licije, američka vlada tražila je od paragvajske

da uhapsi novog kralja droga. Paragvajska policija stigla je pred Ri-kordov motel nazvan »Pariz-Nica«u predgrađu Asunsiona. Dok su pretresali njegove odaje, Rikord je uspeo da izmakne. Seo je u svoj sportski automobil i požurio ka argentinskoj granici. Tek na granici je zaustavljen i uhapšen.

Američka vlada je tražila da jo jse E1 Vijeho, odnosno Auguste Džozef Rikord, izruči radi dalje istrageo njegovim vezama u SjedinjenimDražvama Ali sve je ostalo na zah-tevu, jer neki paragvajski generali ivažni visoki službenici postali su mi-lioneri zahvaljujući poimaganju kri

ju m čarenja droge. Za one koji su sveovo znali nije bilo čudno što je iz

zatvora E1 Vijeho lako vodio poslove.»Tako su ga smestili da odlično

obavlja sve svoje poslove i živi uluksuznim prostorijam_a zatvora kaodaje u najboljem hotelu«, pisao je usvom izveštaju jed?.n američki agentiz odelenja za borbu protivu narkomanije.

Sve to i mnogi drugi detalji brzosu prolazili kroz moždane kalkulaci je Alana Markusa i Kornela Rajze-na. Njih dvo jica su ostali dugo postrani od E1 V ijenov e mreže, jerheroin iz Francuske bio je jeftiniji. A to je smetalo Rik ordu i on je po-Igao svog čoveka da »zabludele ov.-čice priključi svom stadu«.

— Lino Pekuraro! — iznenada vi

knu Markus. — Opasnijeg nije mogao da izabere! Ko još radi za njega?— Viđen je i Raul Turner — od

govori Boito.

— Uh! — viknu Rajzen. — Prvo Vesli Polister zvani Resler, pa Aligator Re jmond Preb i i treći KuntSonk, dečak koji bi klao majku ko

36



ja ga ]'e rodila. Klem pavi Đavo! Tu je i Raul Turner!

— Dobro si ih nabrojao! — osmehnu se Markus.

On zatim nastavi da saslušavaPošto posluša i ispisa čekove, Bo

lto umeo da kaže, Markus mu na

redi da potpiše čekove i sa svog računa plati nekakve račune, prekokojih niko nije mogao da utvrdi učiju korist su izravnani.

Pošto posluša i ispisa čekove, Bo-ito upita:

Dakle, uzimate mi i ono štosam imao?

— Ne treba ti — odgovori Markusi R ajzenovom pratiocu dade znak daostane pored Boita.

Kad se udaljiše Markus se obratiRajzenu:

— Naredi svom čoveku šta treba.Neka ga ostavi kod mašine za mle-venje otpadaka. Momci koji tu radeznače šta da učine.

Rajzen se vrati i tiho prenese naređenje.

VII

Od, trenutkakada je video IvonBastid u olcrvavljenoj haljini, RaulTurner se čudno osećao. Nije mogaoda svaki pogodan trenutak ne utrošina posmatranje devojke. Nekakvatrpka žudnja prosto mu je zaustav

ljala dah. B io je re še n da je osvoji, ilipreotm e na bilo ko ji način. On jesvo ja četiri zarobljenika dovežao uperionicu. Smestio je kola u garažui pozvao tobožn jeg M artineza. LinoPekuraro se pojavio nakon pola sata. Zajedno su odveli dva zrabljenapara u spremište iza radionice.

Lino Pekuraro je počeo da ispitu je Agasija i Makfersona. Oba su seopirala neko vreme, ali Agas,i je konačno shvatio da nenia izbora. Bio je primetio i Turnerove poglede upućene Ivoni Bastid, na čijo j svetioružičastoj, skoro beloj haljini su sekrvave mrlje najviše isticale. Bila jeto krv'povređenih, a najviše iz razbijen ih usta Veslija Polistera. Bila

su oKrvavljena I ođela SamjuelaMakferson a i Bleza Agasija, ali to semanje primećivalo.

— Dakle, Blez? Hoćeš Ij da govoriš? — još jednom upita Cino Pekuraro.

Agasi ga nije dobro čuo, jer je

gledao prema devojoi. Pored nje jesedeo Raul Turner i milovao joj visoko otkrivene butine.

— Ostavi je, Raul! — viknu u nemoćnom besu. — Nikada neću močida zaboravim... Zar ti je do toga uovom trenutku?!

— Nije joj prvi put — smejući seod gov ori Turner. — A učiniću topred tobom, ako ne budeš odgovaraona gospodinova pitanja.

— Govori, Agasi! — opet reče Pekuraro i nosnice mu se čudno raSi-riše i počeše da podrhtavaju.

— Pom isli na to, Blez, da ćeš u-rtireti ako ne govoriš još ovog časa.

A m alo kasnije Ivon će bit i krotka u mom naručju — dodade RaulTurner.

— Ne želim da umrem u ovoj odvratnoj perionici, Turner — slomljeno reče Agasi. — Imate me i sve ćuda kažem.

Bio je to trenutak u kome je Lunsa Pipčinom i Džejn počeo da pratisvaku reč izgovorenu u ovom spremištu punom mokrih krpa, gumenih creva, kanti i kutija. Bilo je hladno i mirisalo je na buđ i sredstva zapranje.

Makferson je zamerio A gasiju zbogkukavičluka, nazvao Pekurara starim, ćelavim vragom i tražio da muse plati nestali heroin. Zatim je dodao da ima deset puta toliko, zbogčega može da poblesavi cela Peku-rarova banda-

— Kažeš da imaš deset puta toli

ko?!— začuđeno upita Pekuraro-— Da, imam! A li hoću da znam

gde je moj paket i ko će to da mi plati — odgovori Makferson.

— Budi srećan što si ostao živ usukobu s tim momcima. Oni su odneli paket s prahom, a ja ne želim dase zakačim s njima. Bilo im je plaće

37



no đa dovedu vas dvojicu, a oni sunam doveli i ove dve žene- Nije bilo reci da nam predaiu i ono što nađu kod vas- Zato su odneli palcet —objasni mirno Lino Pekuraro.

— Do bro, stari vraže! Potražiću temomke i vratiće prah zajedno s tucetom zuba, koje će morati da ispljunu — reče Makferson.

— Nećeš imati takvu priliku, Francuz — reče Turner. — Da nisam tražio da vas predaju žive i zdrave, većbi i ti i ta čudna luda bili samlevepi-

— To misliš na mene kad kažeš»čudna luda«? — upita Brenda-

— Nisam ni ja. a nisu ni on>»rimomka shvatili da si ti bila straža

svom mužu. Skoro ste nas sve :5motali — iskreno odgovori Turner. - -Tek ovde, iz vaših pasoša shvatiosam ko ste vas dvoje.

— Obećav am ti dobre batine, mladiću! — zapreti Brenda i prkosno o-krenu glavu na drugu stranu-

— Prestanite s prepirkam a, ako nećete da postreljam sve suvišne! —

opomenu ih Pekuraro i nozdrve muopet uzdrhtaše- — Hajde, Agasi, govori!

— Sta želite da znate? — upita A-gasi.

— Za koga radiš?— Za »Četvorku«.— Imena hoću!— Alan Markus, Ko rnel Rajzen,

Džesom Heč i Melvin Olt.

— Je li i njihova važnost kJe istim redom?

— Smatraju se jednakim, ali nekako ispada da je najstariji i najvažniji Alan Markus-

— Cime se sve bave?— Markus ima hotel, noćni klub,

nekoliko kuća za izdavanje, imai'.jazapadno od Njujorka i, mislim, po-

debelu hrpu raznih akcija- Svakakoi konto u banci mora da je veliki.— A Rajzen?— On jc- berzanski stručnjak mno

gih, kako da kažem..

— Misliš mnogih bandi podzemlja?— M oglo bi tako da se kaže. Znam

da ima mnogo novaca- Ali malo se

razume u berzanske poslove, pa neznam šta sve znače Rajzenovi p/jlo-vi.

— Heč i Olt?— Prvi je vlasnik kockarnice, a

iTiislim. i nekoliko jazbina za grupnuljubav. To skriva iz forme privatnih sedeljki, Melvin Olt je nasledioveliko bogatstvo svog oca- Bio je započeo studije prava, ali sada . . . Mislim da mu je bogatstvo bilo veomaugroženo i da je morao da počne nešto unosno — izloži Agasi.

— Da li je istina da je »Četvorka«vrlo uzdrmana i pred bankrotom?— upita Pekuraro sada čudno škiljeći jednim okom, dok je drugo bio

zatvorio-— Ne znam mnogo o tome, ali pret

postavljam da jeste. Izgubljena je pošiljka heroina od Lukarotija, a priča se da je već sve bilo plaćeno i preuzeto. Sada je poginuo Smit i nestala je druga pošiljka — odgovoriBlez Agasi-

— Naravno, plaćen je i taj p&tet?— Ovaj ovde je primio novac. Bio

sam to veče u parku sa Smitom, alinisam prilazio blizu — odgovori A -gasi pokazavši glavom prema Mak-fersonu-

-■ E baš si trulo đubre, Agasi! —upade Makferson. — Sto ti grom ova,zar moraš baš sve da izbrbljaš?

— Ulog je moj život — odvrati A -gasi.

— Već si ga izgubio- Posle sveganeće te pustiti živog — dodade Makferson.^ — Naprotiv, Francuz! Posle ove priče Agasi ostaje uz nas i odmah bihsrneo da ga odvežem i da mu dampištolj — upade Pekuraro.

Agasi se osm ehnu ohrabren. Zatim nastavi da se ispoveda, ali ni

je otkrio ništa novo, sem da nje govigospodari nemaju drugi kanal za snabdevanje heroinom. Ako ne nađu pošiljku, koja je nestala iz stana Ur-sule Ston, a sada su izgubUi i ovumanju, naći će se u užasnoj gužvi-Narkomani će u očajanju da otkrijusve svoje izvore snalDdevanja.

38



— Ali ,ia sam obavešten da »Četvorka« nije baš mnogo zabrinuta- I-li imaju neku veliku nadu, ili ostaliposlov i idu izuzetno dobro — rečePekuraro.

— I ja imam takav utisak. Ljude

E

laćaju icao da sve ide kako treba-

apuće se o nekom velikom poslu,' ali niko ne zna o čemu je reč — odgovori Agasi.

— A li ti bi trebalo da znaš, ćelavi vraže — upade Makferson- — Suviše znaš, a saznao si gde treba dase sastanem s tim balavim Blezom.Neko otkucava sve poslove »Četvorke«.

— Da, imam svog čoveka tamo —

smeškajući se reče Pekuraro-Igrao se svojim pištoljem poprav

ljajući prigušivač. Odjednom ga podiže i nanišani Agasija u čelo- Ovajse trenutak smeškao, ali kada shvati izraz Pckurarovog lica on viknu:

— Ne!. . S lužiču -.Siktavi pucanj odjeknu i na le-

pom Agasijevom čelu se ukaza ra

nica- On zabaci glavu i polako se nakrenu. Bio je mrtav istog trenutkakada je kuršum pogodio- Ali telo se

još neko vrem e čudno grčilo i podrhtavalo.

Ivon Bastid vrisnu i izgubi svest.— E baš si podlac, ćelavi vraže!

— uzviknu Makferson-— Poa lac je bio Agasi. Šta će mi

čovek koji odmah sve izdaje? — od

vrati Pekuraro i nastavi da zagledasvoj pištolj-

Svi su ćutali neko vreme zauzetisvojim mislima. Samo je Raul Tur-ner bio zauzet tobožnjim osvešćava-njem Ivone Bastid, a stvarno je baratao oko njenih bokova i grudi.

— Ostavi je sada, Turner! — pre-seče ga Pekuraro- — biće tvoja, kad

ja odem. Svi znamo da ona mora daumre, jer je svedok svega što se dogodilo- Pre toga čini šta hoćeš, aline pred nama. Treba da vidimo štada činimo s ovo dvoje. Suviše sutvrd materijal-

— Vidiš ii, Brondice, oni se ne šale. Dakle, da damo petama vetra i

da kidamo — reče tobožnji Norman Grerjn-

— Da dragi, vreme je — odgovoriBrenda.

Njih dvoje su se razum'feli. Od Luna su bili prihvatili upotrebu uspavIjujućeg gasa brzog dejstva- On im

je u obuci ugradio čelična spremišta puna komprimiranog gasa.— Učini ti, Brend ice — dodade

Makferson i zaustavi dah-— Šta brbljate vas dvoje? — upita

Lino Pekuraro pažljivo ih osmatra ju ći.

Bili su čvrsto vezani i niko nijeznao da su dovedeni ovde. Dakle, samo se teše praznim pričama- Pekuraro je razmišljao šta da učini. Trebalo mu je da slomi ovo dvoje snažnih,

jer radilo se o ogrom nom bogatstvu*Dakle, bili su dragoceni i nije se moglo sve postići tako brzo i lako. Tumisao prekide san.

Dva gangstera su čvrsto spavala,a Makferson i Brenda Lendon su semučili da se oslobode veza- U tom

trenutku upadoše Lun i Carli Pip-čin.

— Hvala na pažnji, a mogli smo i bez vas — reče tobože Ijutito BrendaLendon-

— A zgodan ovaj ćelavi, stari đavo, hiljadu mu zločina! Koknuo jetog momk>., a nije ni trepnuo — gundao je Makferson dok mu je Pipčm

odvezivao ruke.Ivon Bastid je baš bila došla svesti u trenutku kada je gas počeo da deluje.

— Sta su jo j učinili? — upita Pip čin videći je nepokretnu i iskrvav-Ijenu-

— To je tuđa krv. Onesvestila seliad su joj ubili momka — odgovori

Brenda mašući svojim punačkim šakama da joj se povrati cirkulacijakrvi-

Posle kratkog većanja Pipčin odeda pozove Mortimera Prutinga, pada on pošalje policiju. On nađe telefon na polici u radionici. Morao jedosta dugo da čeka dok se Pruting

39



probudi i dok shvati šta treba da u-čini-

Za to vreme Lun je Pekuraru, Turneru i devojci ubrizgao sredstvo zadug san.

— Ona je svedok, a Pekurarovooružje neka ostane kao dokaz da je

ubio mladića — reče Lun zatim i krenu prvi-— Kuda idemo? — upita Makfer-

son.— Kući. A šta si ti mislio? — sme

jući se odgovori Lun-— Ali ima neka tri momka, koji

su odneli pola moje zalihe heroina. A ko tako nastavim, prestaću da budem veliki krijum čar — odgovoriMakferson-

— Koliko znam, bilo je dosta tučeza ovu noć — osmehnuvši se rečeLun.

— Bilo je lepo počelo, ali su mebrzo tresnulij milion mu lažnih zvezda! Cini mi se kao da mi je glavamnogo veća — žalio se Makferson.— Tek što je počelo da mi se sviua

to krijumčarenje, a neki ćelavi đavo se Limešao-—■ Saznaćem o brzo ko je taj stari

đavo. A tvom krijumčarenju je kraj— reče Lun-

— Pa šta ću da radim onda? —■zabrinuto upita mornar.

— Smislićemo neko novo zanimanje — smejući se odgovori Lun.

Nisu bili daleko od Turnerove perionice kad začuše sirene policijskihp’ttomobila-

—Îzgleda â je Mortimer Prutingvrlo brz i efikasan — zaključi CarliPipčin.

VIII

Dok su neki izveštači listova slavili uspeh inspektora Sletera u hvatanju »još jednog povampirenog gangstera«, drugi su opisivali, hvatanjei izjave Lina Pekurara, a zatim isticali da nad svim ovim događajima,leb di nekakava izuzetna misterij a- A li učena mosta još uvek je bila tajna uskog kruga ljudi.

Lunova grupa je shvatila da je Li-no Pekuraro pričao samo ono što ni je bila nikakva tajna. N ije pom in jao»Četvorku« i ono što je saznao odubijenog Bleza Agasija- Ivon Bastid

je takode ćutala o svemu, izuzev o tome da je volela Agasija i da je vi-

dela kako mu je Pekuraro pucao učelo. A li uprkos nade da će ostati u sen

ci, grupu gangstera je zahvatila panika- Lun je uzalud pokušavao dase sretne sa Rajzenom i zato je odlučio da iskoristi adresu Rut Karves.

Dočekala ga je jedn^’ popodne usvom velikom i luksuznom stanu, či

ji prozori su s jedanaestog spratagledali iskosa na impozantne nosače i lukove Verecano Bridža. Dok jeLun zadivljen gledao most stojeći uzprozor, Rut Karves reče:

— Ljubomorna sam na njega- Svaki gost počne da zuri u to čudovište.

— Mislite li na most, gospođiceKarves? — upita Lun-

— Da, gospodine Devlin. Najrađebih ga srušila — odgovori devojka.

— Možda bi to bilo interesantno,ali je-.nemoguće- Ta divna konstrukcija je neuništiva, izuzev kad bt imali jednu atomsku bombu — provocirao je Lun dalje.

— Neko je rekao da bi vredelorazmisliti o tom mostu — brbljala

je Rut Karves sprem aju ći nešto r aogromnom kružnom le'žaju-

Nabacala je ležerno zgužvan pokrivač od debelog, ali mekog crvenogsomota, koji je bio optočen belim iskupim paperjem. Lun je iskosa u jednom ogledalu pratio šta ona radi,a uporedo gledao most.

Konačno Rut Karves jednim pokretom skide kućnu haljinu s dugimotvorom na boku- Ispod nje bila jegola. Zatim leže na crvenu prostirku-Njena kosa je bila crna i čvrsto u-pletena s radeljkom na sredini. S le-ve strane imala je u kosi zadenutucrvenu ružu, a u ruci joj se nađe svežanj paunovog i nekakvog zlatastogperja. Oko vrata je imala veliki zlat

40



ni lanac, čiii delovi su čudno i jedvačujno zvonili-

Tako ispružena i s jednom malo povučenom nogom, Im o da kolenom želi da se malo zakloni, ona pozva:

— Pogledajte sliku s mostom, aonda ovamo i kažite koja vam se vi

še sviđa-Lun se okrenu. Iako je u ogledaluprimetio šta Rut Karves sprema ali,nije to sasvim koristio. Sada je m or -oda prizna da je ta devojka znala šta

je njeno najm oćnije oružje. Sve je nanjoj bilo lepo i izazovno-

— Vi ste neuporedivi bilo s čimna svetu — reče Lun bez napora-

Dolazeći ovamo znao je čemu mo

že da se nada od ove devojke, ali ni je očekivao da će ona postupiti s toliko želje i nestrpljenja. Trebalo mu je da nešto sazna od nje, a naročitosada kad je pomenula da je neko govorio o rušenju mosta. A odbijanjebi značilo smrtnu uvredu. Karves bipostala ozlojeđeni neprijatelj.

Igrajući se lepezom od perja ona

levom rukom dodirnu jedan gajtani nekakav automatski uređaj pokrenu teške zavese na prozorima i onese sklopiše- Svetio skriveno iza okruglog ležaja stvaralo je nekakav zlatni oreol i naglo menjalo čitavu atmosferu. Sada je Lun samo naziraokonture njenog tela.

— Dođite ovamo — tiho i glasompunim žudnje.reče Rut.

Lun se odluči na seansu hipnoze-Sede pored nje i prvo joj izvadi cvetiz kose, a onda poče d^ je raspliće-Zlatne kuglice teškog lanca valjale su se oko njenih grudi i tiho zvonile. Lun se seti da je sličan lanacvideo na Dalekom Istoku u Aziji. Bio

je to lanac za hip notički uticaj usredljubavne igre. Ali potreba da hipno-

tiše devojku nije mu davala mogućnosti da mnogo misli o dejstvu tognakita-

— Tako ste lepi - . Ja vas vo l im ..Ljub im vas u usta- -. Ja vas ljubimu divna usta- - •Ljubim vas po telu- -.Svlačim se i ležem uz vaše toplo te-lo- . . — ponavljao je Lun.

Ona je brzo zapadala u hipnotič-ko stanje i usnama pravila pokretestrasnog ljubljenja- Lanac je zvoniosvojom čudnom muzikom. Lun je nastavljao hipnozu, ali prvi put u životu učinilo mu se da se gubi. Ula-gaje napor da Rut Karves c\c./i svuslast svog hipnotičkog stanja.

— Uvek ćeš se sećati ovih zagrljaja- - •Sećaćeš se da je bilo lepše odnajlepšeg sn a . nastavljao je Lun-

A li n ije bio svestan i nečega štobi moglo da se nazove i autohipnozom- Da li je tome doprineo samo neobični istočnjački lanac, koji se pokretao kao živa zmija, ili je to bilalepota žene i trenutka, Ijun nije mo

gao nikada da odgonetne.Kad mu se svest izoštrila, on je

bio ispružen pored Rut Karves i bea-ijednog predmeta odeće na sebi.

Nisam slutila da tako nešto postoji. ■ ■ To prevazilazi sve što sam mogla da zamislim-.. Kakav ste vi toljubavn ik?. -. Vi ste čarobn jak — šaputala je utonula u nabore (a’venogsomota i mekog ležaja.

— Zapamti o ve trenutke. • Zapamti ovo što smo doživeli — nastavljao

je Lun svoj hipnotizerski posao trudeći se da odagna ličnu zbunjenost.

Možda je to bio razlog što nije uspevao da nametne svoju volju onakokako je želeo.

Zapamtiću.. Želim da nikad neprestane — odgovarala je Rut Kar

ves.Njen lanac se kretao i zvonio, a

njeno telo počinjalo je čudno kretanje oko Luna- Opet je sve nestajalo.

Kad je Lun pomerio teški za.stor,primetio je da se napolju pale svet-

•la 1 da se spušta rana jesenja noć.vratio se ka Rut Karves rešen da o-konča igru hipnoze. Skinuo je lanac

sa njenog vrata i gurnuo ga pod jedan jastuk, a onda je pokrio delomsomotske tkanine,

— Kakav je tvoj odnos sa Melvi-nom Ortom? — pitao je zatim sasvim uspavanu devojku.

— On je moj ljubavnik- Obećavada ćemo se venčati — odgovori Rut-

41



— Zašlo se niste već venCali?— Nije "završen neki velik i posao.— Kakav je tb posao?— Ne znam.— Da U ga ie još ko pom iniao?— Pominjao ga je i Džeson Heč-

I — Bio j? ovđe?

— Jeste •.— I on je tvoj ljubavnik?— I o n . .— Imaš ih više?— Više. ••Imam koga želim.— Znaš li da su Markus, Rajzen,

Heč i Olt gangsteri?— Oni su veliki gangsteri.— Znaš li o nekoj velikoj uc^ni?— Znam da postoji.

—- K o ti je pričao?— Melvin . . .— I još ko?— Džesom . . . Nešto je rekla i

Sibila.— Sta je rekla?— Kad dobije deo učene, otpu-

tovačp u Evropu.— Gde su sada njenih četvorica?

— Ne znam.— Da li si ih tražila?— Jesam.. . Niko se ne javlja.— Gde bi mogli biti?— Možda na nekom Markusovom

imanju .. . Ne znam.

Još dugo je Lun ispitivao devoj-ku, ali ništa novo nije saznao. Znao je da gangsteri nisu u Nju jorku, jer »stanice« nisu otkrivale njihovublizinu, iako je s jakim prijemnikom obišao sve delove Njujorka. Cutali su i uređaji koje je tafno postavio u Rajzenovom velikom stanu,

Lun zaključi da su gangsteri napustili Njujork dok ne bude jasnošta je policija otkrila hapšenjem Lina Lukarotija. Bilo je moguće dasada ozbiljno sumnjaju u tobožnjeg

Normana Grerina, koji se svaki putizvukao, ali za kojim je stizala policija.

Pošto je oslobodio devojku hipnoze, Lun poče da se sprema zaodlazak.

— Osečam se kao da sam bila ustanju neke slatke smrti — reče

ona protežući svoje izazovno telos očitom namerom da ga opet otkrije.

— Žao mi je što sada moram daidem — reče Lun ustajući.

— Fil, dragi, htela bih da uvekbudeš ovde — uzdahnuvši reče de

vo j ka. — A li veru j em da ćeš doćiopet.. . da ćeš dolaziti uvek. Oddanas smo dva najsrećnija bića.

— Ali moramo pripaziti da todrugima ne bude krivo. Ja sam ovde stranac i- ne želim da izazovemgnev Olta i drugih iz njegove okoline. Primili su me u svoj krug, ata gospoda .. .

— Kakva gospoda?! Sve su to

gangsteri, dragi! — prek ide ga RutKarves.

— Ja ih znam kao poslovne ljud e . . . — tobože nezadovoljno odgovori Lun.

— Da . . . vrlo su poslovni! Vrloposlovni gangsteri! — jetko dodadeRut, ali zatim se slatko nasmeja. —Nisam ni ja m nogo bolja. Moždasam takva zato što nikada nisam bila zadovo ljna ljud ima ko ji su meokruživali.

— Možda se desilo tako da neupoznaš one prave, časne ljude —reče Lun.

— Upoznala sam i senatore, iglumce, i sudije. . . Koga sve nisamupoznala?! I svi su bili isti: podlaci i gadovi!

— Možda sam i ja sličan njima.— Ti nisi. Odm ah sam osetila . . .

Možeš da postupiš kao svi oni, alinisi takav. Ne znam zašto i kako,ali osećam da nisi. . . Ti si čovek,zbog koga ću, možda, pretrpeti najviše patnji, ali ti nisi kao svi onipodlaci. Osetila sam to i po svemušto smo doživeli za ovo kratko vre-

me. To ne može da se iskaže.. .— Preteruješ, R u t. . .— Neću da tvrdiš ono što i sam

ne misliš.— Za r sam ja pošten? Pom isli

samo n^ Meri.— To je nekako odvojeno . . . Ona

je d iv n a . . . Prva žena za koju mi

42



slim da je lepša i vrednija od mene, a na koju nisam ljubomorna. Neznam šta da kažem, ali mislim dabih za nju mogla da se žrtvujerii. Inije mi žao što je voliš .. i

— To je neobično. . . Ja zaistavolim svoju ženu.

— Pa kak o' bi jedan muškaracuopšte mogao da je ne voli? Ja ose-ćam da je voliš. Mislim da bih drugu mogla da otrujem, ali na njunisam lju b o m o rn a .. . Možda zatošto je drugačija od mene. Ona nijedrolja, kao ja.

— Opet preteruješ!— Ne, na žalost. . . Možda mogu

da kažem: bila sam drolja. Možda

je ,to kao zlato u đu brištu . . . Posle vatre, sve izgori, a zlatne kapljese sliju na dnu pepela i ostanu zlat o . . . Ja sam izgorela u tvom zagrljaju. Prvi put sam shvatila šta je važno. Ja sam preobražena . . .

— Smatraš li da se dog odiločudo, kao neko od onih iz svetihknjiga?

— Imaš pravo da mi prebacuješ,ali ja se tako osećam. Ako ti u jednom trenutku zatreba moj život,onda proveri i videćeš kakva sam— odgovori Rut Karves i niz njenolice potekoše suze.

Plakala je i smešila se tako da je izazivala div ljen je i saželjenje uisti mah.

— U svakome ima nešto dobro— reče Lun. — A tamo gde to dobro može da se oglasi, da se iskaže,nagomilane mane počinju da nesta ju .

— Zeni je potrebna ljubav i sreća, pa tek onda da bu de dobra ičista. Ti si izazvao nešto u m e n i...Jedna Rut je izgorela, a druga živ i . . . Imam osećaj da se nešto ve

liko dogodilo — branila je Rut Karves svoje uverenje da se promenilau jednom danu i zbog jednog ljubavnog susreta.

Lun ju je slušao zamišljen. Činilo mu se da bi bilo bolje da jeona ostala ista ona Rut od pre nekoliko sati. Ovako se osećao vrlo čud

no, kao da mu je neko natovariobrerne obaveza i odgovornosti. Znao je da promenjena Rut ne može daopstane među gangsterirpa i da jojzbog toga preti opasnost.

— A li sada stvarno moram dakrenem — reče on trudeći se da bu

de odlučan.— Doći ćeš opet? — upita Rut.— Hoćeš li promeniti mišljenje o

meni, ako ne dođem ? — uzvratiLun pitanjem.

— Ne, Fil, dragi! Nikako! Ti simi otkrio sve što u životu nisamslutila da postoji. Ti' si me osves-t io... Ne mogu da nađem reči zasve to, ali znam da ću te voleti

celog života, makar te više nikadane srela. |

— A li ako sam ja isti kao Mar-uperenim pištoljem.

— Možda si gangster, ali s nekimdrugim ciljem i iz drugih razloga...

A ko si ti gangster, onda sam i jau tvojoj bandi — okrenu Rut našalu.

V eć se bila ogrnula i sada brzonavuče haljinu. Lun nije mogao daizbegne poljubac na rastanku.

Dok je izlazio vrtelo mu se u glavi od tbg zadnjeg poljupca. Da nijebilo tako, primetio bi da se neštodogađa u hodniku kojim je prolazio. Trgao se tek kad se našao preduperenim pištolj im.

Pred njim je stajao Melvin Olt, asa strane su bila dva njegova re-volveraša. Lun pom isli da bi većbio čuo signale »stenice« prikačenena Oltov ogrtač one noći u Rajzenovom stanu ,da svoj primopredaj-nik nije bio isključio za vreme posete Rut Karves. Sada nije mogaoni da ga uključi, a to je značiloda Džejin i ostali neće moći da saz

naju šta se događa.Jedan gangster ga obiđe, a Olt

ga opom enu da se ne pok reće Nekoliko trenutaka kasnije oseti udaraci izgubi svest. Nije znao koliko jevremena bio onesvešćen, ali ocenida to nije bilo/dugo. Bio je vezani okružen napadačima u nekom us

43



kom prostoru. Tek kad se lift zaustavio, Lun po trzaju i šumu shvati gde se nalazi. Lift je vodio u podzemlje zgrade ,a dalje se protezaohodnik koji je vodio do podzemnegaraže, kakve su se poslednjih godina gradile na sve strane.

V ukli su ga između desetak kola,a onda ga gurnuše u jedan velikibjuik. Strpaše ga u spremište i onodmah zatim oseti da kola točko-vima broje rebrasta ispupčenja nastrmom Izlazu iz garaže prema ulici.

*

Bili su ga izvukli iz spremištavelikog automobila i bacili na travu. Okolo je bilo uređeno ukrasnošiblje. Trava je bila mokra odkratke jesenje kiše. Nebo je bilozastrto niskim oblac ima i Lun nijemogao da oceni gde se nalazi. Jedino je znao da ovo mesto nije u-daljeno više od pedeset milja od

N jujorka. Ocenio je to po brzini,koja se i u spremištu osećala, a zatim po otprilike ocenjen oj dužinitrajanja vožnje.

Odvukli su ga u nekakvu prostoriju, ko ja je mirisala na konje.Dva gangstera odmah iziđoše, a Oltokrenu prekidač i svetio nekolikotrenutaka zaslepi Luna, jer je le

žao na leđima. Kad je opet otvoriooči, ugleda Melvina Olta. Osvrnuse i po prostoriji. Okolo su bilaluksuzna sedla, skupi podmetači ićebad za konje.

— Zašto ste me napali, gospodine Olt? — upita Lun trudeći se daizgleda preplašen.

— Imam bar dva dobra razloga

— Ijutito odgovori Melvin Olt.— Kažite mi ih, čoveče! — uz-viknu Lun patetično.

— Prvi je Rut Karves! Celog života kajaćeš se što si joj prišao —od gov orio Olt. ,

— A li ja nisam . . . Ona me pozvala da me nešto zamoli., . .

— Znam i nju, a znam i da tilažeš! Jednom ću morati da je ubi jem . . . A li pre toga platiće mimnogi.

— Ja nemam nikakve tajne s gospođicom Karves. Bila je to običnaposeta . . .

— Poslednja, Evropljanine! —pr-ekide ga Olt,

Lun ućuta, a neko vreme ćutao je i M elv in Olt. L ju bom orni mladićmučio je samoga sebe gledajući čaveka za koga je verovao da se prenepuna dva sata nalazio u zagrlja ju n jegove drage. Konačno on setrže i upita:

— Ne zanima vas drugi razlog?

— Zaboravio sam ga pred čudnom optužbom — odgovori Lun.

— Koliko je prvi razlog odvratan, toliko je drugi satisfakcija.

— Ne r az u m em . . .

— Vi ste bogati!

— Učena?!

— Da, Devlin, da! — viknu pobedonosno Melvin Olt. — Moje fi-nansije su uzdrmane, a tvoje vrlostabilne. Ti si kao u šali uložio mi-lion dolara u igru na berzi. Kolikotek možeš da ulož iš da Jsi spasaosvoj život!

— Učena. . . Vi ste izvel i otmicuradi učene. To se kažnjava gasnomk om or om -----

— Kad bi me neko uhvatio —zlobno se nasmeja Olt.

— Tvoja dva čoveka znaju, a teško se čuva tajna i kada je zna samo jedan čovek — reče Lun tobože zbunjeno.

— Trice . . . Ta dva čoveka nesta-će još ove noći. To su dva tipa kojase kriju od nekoliko potera. Niko

ne može da ih traži kod mene. Onda tajna ostaje samo moja. Kadplatiš, možeš da pričaš šta hoćeš.Osudiće te zbog klevete, a RutKarves biće svedok da si pokušaoda mi je otmeš. Ako sve to zatreb a . . . A biće najpametnije da sećuteći izgubiš ka Evropi.

44



— Da, mislim da te razumem,Olt. Ti već imaš plan i ja nikadaneću uspeti da te optužim.

— A zašto ne?— Zato što ću biti mrtav. Ubi-

ćeš me iz čistog zadovoljstva. To jetvoj plan, ubico! — od govori Lun

tobože u nastupu nemoćnog besa.— Možda pogađaš — smejući sereče Olt. — Ali to nije ono najgore. Pre smrti molićeš da platiš" daumreš. Svaki delić kože, kojom sidodirnuo Rut, polako ću 1;i odsećii posoliti.

— Pa ti si lud, Olt! Moraćeš daodereš Heča i još mnoge svoje pri

jatelje! — uzviknu Lun. — Posletoga umiraćeš u svom odvratnomludilu! Celog života videćeš samoslike ljudi koji su grlili tvoju Rut!

— Postaješ bezobrazan, razmaženko evropski! — odvrati Olt i snažno udari Luna nogom u rebra.

A onda zbaci jedno sedlo s klina i sede pored Luna.

— Imam jedan predlog, Olt — re

če Lun mršteći se od bola.— Baš sam radoznao, Devlin!— Želim da ti se ispovedim, ali

da i ti meni ispričaš istinu o svemu što te budem pitao.

— Sta će mi to?— Kazaću ti kako još noćas da

uzmeš veliku hrpu novaca i vred-nosti. Ja nisam u Njujork došao samo sa bankovnim knjižicama.

— To me raduje. Novac mi trebašto pre. Ali neću da se pogađamza tvoj život.

— Možeš da me ubiješ, jer jaionako ne mogu dugo da živim.

— Zašto?

— Imam neizlečivu bolest.— Rak? .

— Neću da kažem kakva je, jerto ti ne treba.

— Ali ja želim da znam. R ekao sida hoćeš da se ispovediš, pa ondaodgovaraj na svako moje pitanje.

— Dobro... — Ti si studirao prava i znaš mnoge stvari.

— Ponečeg se sečam.

— Re? potiče iz grčkog, ali moždasi nešto čuo o bolesti koja se zoveleontijaza.

— Pravo da kažem, nikad nisamčuo o toj bolesti. Liči mi na nekulavlju bolest.

— To je najstrašnija bolest,, jedna

vrsta gube. Kada se razvije, lice poprima lavlji izgled. To je bolest kože i kostiju...

— Ti kažeš da si gubavac!? Prokleti gade! Doneo si tu odvratnu bolest ovamo!

— Lečio sam se i nisam opasan zaokolinu.

— A grlio si moju Rut! Gubavacmeđu njenim drhtavim butinama...

Kakav užas!— Dakle, ubistvo kojim mi pretiš

za mene je samo oslobođenje — do-dade Lun posmatraiući Olta.

— Bolje da si eu tao ... Neka jeprokleo tvoje gubavo ispovedanjo! —proklinjao je Olt pomičući se nazadzajedno sa sedlom, koje je škripalona betonskom podu.

— Morao sam to da kažem. Ja volim svoju ženu.— Je li i ona gubava? Ima li i

ona tu leontijazu?— Ima. I želim da obećaš da ćeS i

nju da oslobodiš užasne smrti timešto ćeš je odmah...

— Sa zadovoljstvom, ako dobroplatite!

— Mi smo i došli ovamo da nađemo ljude kakav si ti — smeškajućise reče Lun misleći da li je ovompričom razbio opreznost ljubom ornog gangstera.

— Onda pričaj šta još imaš —smrknuto reče Olt.

— Moraš dobro da paziš i pamtišsvaku reč koju ti budem rekao. Alipre toga mi ispričaj o sebi. Že lim

da znam da li si dovo ljno onakavkakav ja želim da jesi.

— A kakav želiš da jesam?

Da li si dovoljno zao i dovoljnospreman da izvršiš m oju najvećuželju?

— Mislim da sam dosta zao. Ališto će ti to?

45



— želim da se osvetim .. . Želimda napakpstim ovom gradu i da sezna o mojoj osveti.

— Ne razumem te, gubavče!—Ja nisam imao velike međuna

rodn e poslove. Neki tvo ji zemljacinisu mogli da me uklone, pa su mezarazili leontijazom.

Olt poče d/l se smeje.— Pa šta želiš? — upita zatim.— Hoću, na primer, da miniram

podzemnu železniou, ili da izazovemsudare vozova... Možda bih najvišeuživao da vidim rušenje Em pajerStejt Bildinga, ili nešto slično... Nešto što bi se pamtilo i gde bi mnogiumijU — izmišljao je brzo Lun.

— Možda bi te zadovoljilo rušenje Verecano Bridž a?— O, kakva slika! Bilo bi to pra

vo uživanje, ali je neizvodljivo.— Ti imaš gubu i ii duši!— Kao i ti, Olt. Sprem an si da

me ubiješ zbog sumnje da sam grliotvo ju devojku. K oliko si ljudi većubio? Kaži, koliko!

— Ne m n og o.. . Lično trojicu. Ali

pripremio sam više ubistava. Istina,nisam sam. Mogao bih sebi da pri-pišem i stotine mrtvih od uzimanjaheroina.

— Učestvuješ u rasturanju heroina? — upita Lun kao da je iznenađen i oduševljen.

— Da, gubavče! A li nije to jedino.

— Da li si mislio na neki veliki

poduhvat?Melvin Olt nije odgovorio na ovo

pitanje. Cutao je zureći u Luna. Azatim dade oduška svojoj mržnji:

— Neka si proklet po hiljadu puta! Sada mi više nije uživanje da teu b ijem ... Um esto da ovde cviliš odstraha, ti uživaš u onom što bi trebalo da bude moja osveta!

— To je tvoja stvar. Od govori mimožeš li da srušiš železnicu, most, ilioblakod er! — neobičnim glasom ikao da nestrpljivo očeku je odgovorupita Lun.

— Mogu, ako platiš. A li cena jebasnoslovna.

— Koliko?

— Sto miliona za veliku diverzijuna podzemnoj železnici, a po tolikoza svaki drugi poduhvat.

— Plaćam! Za most još pedesetmiliona više! — tobože uzbuđeno reče Lun. — Možeš li m ost? Hteo bih ionaj u Los Anđelosu.

— Mogao bih i most.— Kako?— Postoji način.— Ne, verujem ti, Olt!— Postoji! Rušenje je već priprem

Ijeno, ali izvešće se samo ako ne dobijemo učenu.

— Ucenili ste most?! — tobože zadivljeno uskliknu Lun.

— Da, odvratni gade! — odgovoriOlt.

Celo vrem e beža le su mu misli.Pom išljao je na Rut i m ogućnost da jeležala uz ovog gubavog lepotana. To je -b io košm ar nad košmarima. B ilo je trenutaka kada je želeo da izvadipištolj i da brzo puca u glavu ovogčoveka. A li razgovor o osveti i m ilionima ga je paralisalo. To je poveća

valo muke. Činilo mu se da bi mogao da ub ije i samo sebe. Zalio je štone može da uživa u obračunu s ovimčovekom, pa čak ni u pomisli đa ćeimati ogrom no bogatstvo, o kom eneće znati niko drugi.

— Pričaj mi o učeni mosta! Pričaj, Olt! — tražio je Lun.

— T o je bio jedini n a čin .. Morali

smo da nadoknadimo gubitke, a neko nam je prodao svoju moć i pronalazak — prilično neodređeno odgovori Olt.

— Neko vas vuče za nos! M ost nemože se da se sruši! — viknu Lunglasom punim prekora.

— I mi smo misli l i . . .— Ko je to »mi«?— Moji partneri u poslu.— Kaži imena, ili ne izmišljaj!

Nećeš dobiti od mene ni jedan cent,ako lažeš.

— Ne lažem! Markus, Ra jzen iH eč ... Stotine ljud,i rade za nas —odgovori Olt i nehotično se osvrnu.

Cutali su neko vreme i u jednomtrenutku začuše neki šum.

46



— Tvoji ljudi te uhode — šapnuLun. — Sada znaju šta smeraš. Uce-niće te. budalo.

Olt > nekoliko trenutaka bio u ne-zveren, a onda pođe ka izlazu. Svrata zovnu po imenu svoje dva re-volveraša. Oni odmah stigoše.

— Treba da vam ispričam neštoiz razgovora sa ovim odvratnimstrancem — poče Olt lukavo.

Pričao im je o tobožnjoj bolesti ispremnosti zarobljenika da im uručipravo bogatstvo. Čelu priču vodio jetako da jedan od dvojice gangsterapožuri da što pre sazna ono što nijebio čuo prisluškivanjem i reče:

— Slušali smo ceo razgovor, jer

smo hteli da budemo sigurni da gane odvežeš i da ne zapadneš u opasnost.

— Verni ste vi, momci — pohvaliih Olt. — Pretresite zarobljenika inađite njegov u čekovn u knjižicu idokumente.

— Ali ta bolest . . .— snebivajućise reče drugi gangster.

— Već ste ga nosili i vukli. On je zalečen i n ije opasan. Hajd e,pretresite m u džepove! — narediOlt.- Gangsteri priđoše Lunu. Zastado-

še nad njim u strahu od dodira sgubavcem. To je bio trenutak ii kome nisu mislili na Olta. On potežepištolj i opali prvom u potiljak, adrugom u grudi. Oba gangstera pa

doše preko Luna.Olt ih odvuče u stranu, a zatim

opet sede na sedlo.— Ti si čovek kakvog želim —

reče Lun. — P ričaj m i Olt! Smirise i pričaj . . . Ti treba sve da miispričaš, jer to je nužno ...

Lun je lako prešao na hipnozu, jer je Olt ionako, posle dvostrukog

ubistva, prazno zurio u svog zarobljenika. O ltov pogled se um rtvlji-vao, a vplja mu je slabila i nesta jala .

Odgovarao je na sva pitanja bezotpora, jer u svesti mu je ostala misao da će vezanog zarobljenika brzomoći zauvek da ućutka.

— Gcle su uređaji za rušenje mo- :sta? — pitao je Lun.

— To ne znam. Možda zna '■’.moMarkus — odgovori Olt.

— Zar mu veruješ?— Veru jem . . .— Gd e su sada Markus, Heč i

Rajzen?— Svaki na svom imanju — po

če Olt.Lun je ispitivao detalje i pamtio

svaki podatak. Konačno naredi 01-tu da ga odveže. Oduže mu pištolji stavi ga na tlo pod .sedlo, gde ćepolicija moći da ga nade. Odmahzatim oslobodi Olta hipnoze i, čim je b io uveren da je ovaj sasvim

svestan položaja u kom se nalazi,poče da ga izaziva:

— Baš si velika budala, Olt. Imapravo Rut što te prezire. Ti ne zaslužuješ njenu ljubav. Nisam hteoda je osvojim, ali njena privlačnost je b ila jača.

— Kako si se oslobodio, prokletigubavče? — viknu Olt i pođe na-pred motreći kako da napadne.

— Ti si me oslobodio, jer sam ti naredio. Slušaćeš me u svemu, kaošto si mi, ispričao o učeni mosta, —dodade Lun.

— Ne znam šta si u radio samnom, ali sada ćeš umreti — zapre-ti Olt i još jednom opipa svoje pazuho i džepove tražeći oružje.

Osmotri Luna i, videći da ni onnema pištolj u ru kam a,, iznenadanapade. Ali nalete na Lunovu pesnicu i pade preko sedla. Još jednom napade, ali opet dobi udarac,od kojeg mu pođe krv na nos i u-sta.

U borbi behu odgurnuli sedlo i Olt sada ugleda pištolj. Tobože izgubi snagu i polako pade rja kole-na. Presam iti se nad revo lverom i zak lanjajući pok ret telom napipadršku pištolja. Ali Lun to beše pri-metio i poteže nož vezan uz podlakticu.

U trenutku kada se Olt okretaosprem an da zapuca u grudi svogprotivnika Lunov nož zviznu vaz-

47



duhom i zari mu se u dno vrata.Olt ispusli, revolver i oberna rukama uhvati se za grlo. Zurio je u Luno grcajući.

— Bio si gad, Olt! Morao si daumreš — reče Lun i vrhom cipeleodgurnu pištolj.

Odmah zatim izvuče svoj nož izOltovog vrata. Gangster je pokušavao da nešto kaže, ali nije uspevaoda uo bliči ni jednu reč. Lun mupretraži džepove i oduže jedan blokčić s nerazum ljivim beleškama ibrojevima telefona.

A onda pretraži m rtve gangstere.Kod jednoga nađe nož na pero. Otvori ga držeći ga maramicom i brzim pokretom dodirnu Oltovu ranu, a zatim nož baci na ilo.

Pošto ukloni tragove veza i svesvoje tragove u prostoriji, Lun zaključi da sve govori o čudnom obračunu, u kome su dva gangstera ranili svog šefa, a on ih poub ijao iumro. Otisci na nožu i pištolju po—svedočiče tu pretpostavku.

Još jednom pogledavši Olta, koji je umirao, Lun iziđe. N apolju jebio Oltov automobil. Lun sede zaupravljač i poveze se prema putu.

K od prve raskrsnice nađe putokaz prema Njujorku i odjuri u tompravcu.

IX

To popodne Carli Pipčin je stigaos hrpom vesti o istrazi koju je vodio inspektor Maks Sleter, ali i uLun ovom odstustvu njih četvoromogli su da ocene da je sve to ilibez značaja, ili su oni znali mnogoviše.

— Sta se nas tiče E1 V ijeho va

banda? — reče Brenda Lendon. —Ja bih radije videla ona tri momka.

— I oni su bil i uhapšeni, ali jedini svedok Ivon Bastid nije se usudila da ih optuži. Jedino bi ih strpali u zatvor zbog otmice vas dvo je — reče Carli Pipčin .

— Taman posla! — nasm eja seSamjuel Makferson. — Prvo se utvrđuje identitet sveiôka. A ja višene znam ni ko sam. Sto mu imenai prezimena, ne sećam se čak jesamli se zvao Ve seli Bostik, ili K ebHenderson, Slim Meklendon, Arči

Pimberton . . . Sam sotona neka upiše sva ta imena!— Ne pominješ ime pod kojim si

mene upoznao — upade tobože u-vređeno Brenda Lendon.

— To pamtim! Zvao sam se MarkMekdonel! — izjavi odlučno Makferson.

— Divan si, Same! — oduševljenu usklilknu B);;enda.

— A znam i da si onda bila član A vetinjskog odreda Londona. Nikadnisam slutio da će devojka polica

ja c biti m oja . . . Stotinu m u članica Av etinjskog odreda! — progun-đa Makferson.

— Dakle, neveran si mi, Same— prošmrkta Brenda. — Ti želišsvih sto članica... Zapamtiču to, ne

ka znaš!— Prestanite vas dv oje — opomenu ih Carli Pipčin. — Brendakaže da bi na jrad ije videla onatri momka. Mislim da bi i oni vasrado videli. Ali tada bi pucali brzoi odlučno. Već im je obećana nagrada da vas nađu.

— Sta smo im mi krivi?! — ozbiljno se začudi Makferson.

— Da, šta su se ustrem ili na nas?— dodade Brenda s izrazom nevi-našceta na licu.

— Ima znakova da su krijumčaridroga posumnjali u tobožnjeg Normana Grerina. A ge nti inspektoraSletera javljaju da se u podze m ljuskreće pažnja na provokatora, kojinudi ogromne količine heroina. Ka

že se da je Francuz, da je agentInterpola i daje se opis. M islimda je prilično veran izvesnom Sam-

ju elu M akfersonu i gospođic i Bren-di Lendon.

— Sigurno su me opisali kao u-gojem i neurednu babu! — skorokroz suze reče Brenda.

48



— Znaju da se služiš olovnom kuglom. A to su mogli da čuju samood Polistera, Prebla i Šenka. Tatrojica vas već traže — dodade Pip-čin.

— Pa kako da im olakšam taj susret, slatkim, šrlibim gan gsterčićir

ma?! — upita Makferson.— Veseli Polister je vlasnik sportske dvorane u Kanerziju. Priređujutrećerazredne bokserske i rvačkemečeve i trenira trećerazredne boksere. Ima veze i s tajnim klad ionicama — odgovori detektiv Pip-čin.

— Pa ti sve znaš, mom če! Ja iBrenda prošetaćemo po tom Kaner

ziju. A gde je ta dolina jada? —Makferson.

— To je severoistočno od parkagde si prvi put predao kofer s drogom — odgovori Pipčin i razvi plangrada.

Detaljno opisa izgled građevine ukojoj je bila dvorana i u čijem suterenu i podrumu Polister ima ku

patilo, vežbaonice, sobe za masažui svoj biro. Dodade da tamo povelikbroj sumnjivih tipova dolazi tobožezbog sporta, a stvarno radi kocke.Priča se da je Prebi glavni organizator kartanja. Policija je upadalai pretresala, sve prostorije, ali nijeništa našla, jer Prebi ne drži ni ru-let ni druge kockarske igre. Samo

se igraju karte.— K o ti je sve to napričao, Car-li? — upita Makferson.

— Tražio sam podatke preko Mortimera Prutinga. A za njega radisvaka policijska služba u Njujorku— odgovori Pipčin.

— Eto kako dobar detektiv radi— reče Brenda. — Zamoli velikog

poverenika njujorškog gradona čelnika, a ovaj naredi p o li c ij i . . . I etoti sve što želiš.

— Ne zadirkuj ga, Brenda. Ume-sto da ga napadaš, imala bi razlogada cmokneš pravo i u te njegovekuštrave brkove — šalio se Makferson.

— Sta bi rekla m oja Ketrin?! —branio se Pipčin.

— Dosta priče, Same! Krenimodo te jazbine u Kanerziju! — zapo-vednički reče Brenda. — Ovoga puti nosiću svoj alan pištolj. Želimda obojim te momke, kako bi ih

videla čim se pojave.Tek sada Dž^jn Vitington priđebliže i reče;

— Donaldov uređaj ništa ne emi-tuje. Volela bih da budemo na okupu dok se to ne razjasni.

— Nije on bebica — reče Makferson. — Lepo sam mu ponudio damu budem dadilja, ali on je odbio. A ja čeznem da vid im one momke.Uostalom, bićemo u vezi i jurnuće-mo gde god nas pošalješ.

Džejn nije imala dovoljno ubedljivih razloga da ih zaustavi. Znala je da su tri najopasnija gangsteraNjujorka stalna opasnost za Mak-fersona i Brendu. Koliko god su toizrekli kroz naizgled površne šale,Sam i Brenda su imali jasan plan.

Upotreba alan pištolja mogla je daza tri meseca izbaci iz stroja tri o-pasna zločinca bez proliv^nja krvi.Bilo je to orpžje za odbranu. Alanpištolj je imao četiri vrste kuršu-ma, ali ubojni je samo bio uzgredpredviđen. Drugi kuršum je eksplodirao i rasipao hem ijsku tečnost,kakvu je nekada upotrebljavao sa

mo Lun, ali koju su otkrili i proizvođači novih oružja. Pogođeni biosetio samo la!: udarac i jedva akobi kuršum napravio malo jaču o-grebotinu, ali zato je dobijao jarkoplavu boju kože. I ta boja nije mogla da se ukloni čitava tri meseca.Ili nije bilo pronađeno, ili je držano kao tajna, ali nije bilo sredstvaza brže uklanjanje boje. Treći kur

šum je bio mala gasna bomba, koja je naglo uspavljivala one koji bi senašli u blizini pogotka. Četvrti kuršum je bio zvižda ljka izuzetne snage. Ispaljeni kuršum se vrteo i odskakao neprekidno zviždeći znatno ja če od najbolje policijs ke zviždaljke. Bilo je nemoguće zaustaviti to



prodorno zviždanje sve dok se gasiz sićušnog rezervoara ne potroši.U londonskim boljim trgovinamaoru žja već nekoliko meseci alanpištolj lako može da se kupi. Luni njegova grupa doneli su nekolikotakvih pištolja. Ovde u Njujorku tooružje je još uvek bilo skoro nepoznato i moglo je da izazove ogroman strah kod pojedinaca.

Naoružani Brendinim alan pištoljem, ali i sa ubojitim oružjem druge vrste, u koja su obavezno spadali ogromni Makfersonovi koltovi,ali i mnoge od onih raznih minijaturnih bombi, razornih i gasnih, ko

je je Lun sve bolje pravio , mornar

i njegova neustrašiva devojka krenuše.

— A ko vam zatrebam, zovite —reč e P ipčin na rastanku. — Išaobih s vama, ali Lun mi je naložioda prikupim podatke o »Četvorki«.S vi su se nekuda 'sklonili, a trebada su nam na oku.

— Sam o ti traži i pazi šta bi re

kla tvoja Ketrin — smejući se rečeBrenda i požuri kroz otvor u ziduza Makfersonom.

Pošto su uz pomoć tuceta svojihboksera, masera i pomoćnika, kojisu svedočili da su stalno bili za je dno, a uz »nedostatak bilo kakvih dokaza« pušteni, Polister, Senki Prebi su dobro odspavali i sadasu zadovoljno igrali karte u svomkartaškom gnezdu.

Jedan momak pokuca i, kada muotvoriše, tihim, ali uzbuđenim glasom javi;

— Traži vas jedna izuzetno lepadama!

— Je li rekla kako se zove? —upita Polister.

Momak odmahnu glavom.

— A šta želi. dođavola? — nervozno upita Senk,

— Samr) je rekla da želi da vidigospodina Veslija, Rejmonda i Kun-

ta, ili bilo kojeg od njih — odgovori momak.

— Dakle, neka prisna devojčica.čim nas naziva imenima — smejući se re če Preb i i ustade.^ — P ogle -daću ko je dama, pa ako’ treba do -vešću je ovamo.

— Uvek neko ometa kad ja do-bijam — uzdahnu Kunt Šenk.

Kad se Prebi vrati vodeći damupod ruku, ova dvojica poskočiše zu-reći u nju. Iza njenih leđa RejmondPrebi namignu, a onda reče:

— Počašćeni smo, momci! Zanosna Sibila Heč udostojila nas je svo jom posetom!

— Umirem za čašom dobrog pi

ća, momcil — uzviknu Sibila Heči familijarno priđe gangsterima.

Uštinu za lice Kunta Senka, kojise trže i protumači to kao skrivenu uvredu. V esli Po lister opipasvoja usta spreman da ih prikrivadlanom zbog rana i izbijenih zuba.Zubni lekar bio mu je pomogao koliko se moglo, a hirurg zašio usne,

ali sve je još bilo natečeno i modro. Uz sve to govorio je šuškavoi nejasno.

— Ostavi ga, Sibila. N ije baš zaljubljenje — reče Prebi i ponudi jo j stolicu .

Bila je obučena u uske crne pan-talone, a na nogam a je imala la-kovane cipele. Ona skide crni dugikaput skrojen u struk i baci ga nanaslon, a zatim sede i prekrsti svo je duge i vitke noge.

Sva trojica su znali ko je ova u-padljiva žena. Poznavali su je jošdok je bila krupije u jednoj od kockarnica Nju Džersija. Znali su i dase udala za Džesona Heča, vlasnikanek oliko kockarn ica s obe stranezaliva. A znali su i to da se držala

uvek iznad običnih gangstera. 2i-vela je u krugu njujorškog „krema”podzemlja. Zbog svega toga znali suda nije došla bez razloga, jer Blez Agasi je umro radeći za »Č etvorku«, čija imena niko u podzemljunije želio da pominje, jer bi mu sebrzo dogodilo da zauvek učuti.



- Počašćeni smo, momci ! Zanosna Sibila Heč udostoji la nas jesvojom posetom!

- Umirem za čašom dobrogpića, momci! - uzviknu Sibila Heči famili jarno priđe gangsterima,

Uštinu za lice Kunta Šenka, koji

se trže i protumači to kao skrivenuuvredu. Vesli Polister opipa svojausta spreman da ih prikriva dlanom zbog rana i izbijenih zuba.Zubni lekar bio mu je pomogao koliko se moglo, a hirurg zašio usne,ali sve je još bilo natečeno i modro.Uz sve to šuškavo je i nejasno govorio. On samo klimnu glavom iprihvati Sibilinu ruku, koju mu ona

podnese na poljubac.- Ostavi ga, Sibila. Nije baš zaljubljenje — re če Prebi i ponudi jojstolicu.

Bila je obučena u uske crne pan-talone, a na nogama je imala lako^vane cipele. Ona skide crni dugikaput skrojen u struk i baci ga nanaslon, a zatim sede i prekrsti svojeduge i vitke noge.

Svi su znali ko je ova upadljivažena. Poznavali su je još dok je bilakrupije u jednoj od kockarnica NjuDžersija. Znali su i da se udala zaDžesona Heča, vlasnika nekolikokockarnica s obe strane zaliva. Aznali su i to da se držala uvek iznadobičnih gangstera. Živela je ukrugu njujorškog »krema« podzemlja. Zbog svega toga znali su da nijedošla bez razloga, jer Blez Agasi jeumro radeći za »Četvorku«, či jaimena niko u podzemlju nije želeoda pominje, jer bi mu se brzo dogodilo da zauvek ućuti.

Kad je Prebi ponudi pićem, onaupita šta oni piju, pa i sama zatraživiski sa sodom Kad joj natoči. Prebi

upita.- Šta nas t ri s irom aha možemoda učinimo za vas, gospodo Heć"^

- Hoću paket koji ste uzeli Fra n cuzu - smejući se kao da je reć oobičnom ćeretanju reče Sibila Heč.

- Ne znam o o čem.u se radi -upade Kunt Šenk.

- Ali ja znam.. . Neću da pričamo Agasi ju- Znam da ste ga predaliPekuraru i Turneru. . .

- Vi se va ra te. . . To je i polici japošu šala - prozbori Polister i pogrešno izgovori zadnju reć.

Zbog toga naglo ućuta krijući

usta dlanom.Ostavimo sve druge razgovore.Želim paket i platiću najbolju cenu.To je samo jedan od razloga mogdolaska. Džeson je zauzet i ne znaza neke moje poslovS, pa sam došlada porazgovaramo - nastavi S i bila Heč.

- Ne prihvatamo razgovor osvom učešću u tom haosu o kome

trub e listovi i radio - upade KuntŠenk.- Ostavimo on da to, momci.

Meni t reba malo praha, jer nasta jemala panika. Vi možete da nam ganabavite — nastavi Sibi la Heč.

- Recimo da možem o. . . A zarvam izvesni Francuz ne dopremadovoljno? - upita sme škajući se

Rejmond Prebi.- Tu smo kod drug og razloga.Francuz je, izgleda, provokator In-terpola, ili nekog drugog. Zove seNorman Grerin i treba da. . . Vi većznate. Ali on ima još preko sto funtiheroina. Odneo je i novac, kojimmu je ta j prah plaćen. . .

Šenk zviznu zadivljeno, a ondareče:

- I mi tre ba da uzmem o novac,prah i što nađemo, a zatim da ko-knemo Francuza.

- i njegovu ugojenu damu! -dodade Sibila Heč i pomilova Šen-kovo koleno.

Njegove ogromne uši pocrveneše.- Gde može da se nađe ta j stra-

i iac? - upita Polister govoreći pod

zaštitom dlana.- To je već teži posao. Odselio se

iz hotela i vi treba da ga nađete.Cena za obavljeni posao nije važna.Unapred znam da ćem o se složiti -zaključi Sibila Heč i ostade da čekaodgovor-zabacivši ruke iza \rata.

SI



Kad je Prebi ponudi pićem, onaupita šta oni piju, pa i sama zatraži viski sa sodom. Kad joj natoči,Prebi upita:

— Sta nas tri siromaha možemoda učinimo za vas, gospođo Heč?

— Hoću paket koji ste uzeli Francuzu — sm ejući se kao da je reč oobičnom ćeretanju reče Sibila Heč.

— Ne znamo o čemu se radi —upade Kunt Senk.

— Ali ja znam.. . Neću da pričam 0 Agasiju. Znam da ste ga predali Pekuraru i Turneru ...

— Vi se varate . . . To je i policija poslušala — prozb ori Polisteri pogrešno izgovori poslednju reč.

Zbog toga naglo ućuta krijući u-sta dlanom.

— Ostavimo sve druge razgovore. Želim paket i platiću najboljucenu. To je samo jedan od razlogamog dolaska. Džeson je zauzet i nezna za neke moje poslove, pa samdošla da porazgovaramo — nastaviSibila Heč.

— Ne prihvatamo razgovor osvom učešću u tom haosu o kometrube listovi i radio — upada KuntSenk.

— Ostavimo onda, to momci. Meni treba malo praha, jer nastaje mala panika. Vi možete da nam ga nabav ite — nastavi Sibila Heč.

— R ec i m o d a m ož em o . . . A zarvam izvesni Francuz ne doprema

dov oljno? — upita smeška jući seRejmond Prebi.

— Tu smo kod drugog razloga.Francuz je, izgleda, provokator In-terpola, ili nekog drugog. Zove seNorman Grerin i treba da. . . Viveć znate. Ali on ima još preko stofunti heroina. Odneo je inovac, ko jim mu je taj prah p la ćen . . .

Senk zviznu zadivljeno, a ondareče:— I mi treba da uzmemo novac,

prah i što nađemo, a zatim da kok-nemo Francuza.

— I njegovu ugojenu damu! —dodade Sibila Heč i pomilova Šen-kov o koleno. >

Njegove ogromne uši pocrveneSe.— Gde može da se nađe taj stra

nac? — upita Polister govoreći podzaštitom dlana.

— To je već teži posaoi. Odseliose iz hotela i vi treba da ga nađete.Cena za obavljeni posao nije važna. Unapred znam da ćemo se složiti — zaključi Sibila Heč i ostadeda čeka odgovor zabacivši ruke izavrata.

Zbog toga su se njene grudi isticale pod crnim vunenim puloverom tako da bi svakom muškarcuzavrtela glavu, naročito što su senalazile iznad tankog struka i lepoizvijanih bedara, a ispod lepog lica,

koje se zavodnički smešilo.Tri gangstera se zgledaše. Poli

ster dade znak glavnom da bi Sibila trebalo da sačeka u susednojsobi. To joj reče Prebi i uze je podruku. Ona mu se prib i i šapnu:

— Dođi sam da mi daš odgovor.Kad se nađoše sami, tri zloglasna

revolveraša poćutaše neko vreme,

a onda Polister upita:— N ije li iza toga neki plan osvete?

— Ne verujem. Četvorka ima teškoća . . . U Njujorku vrtoglavo skačucene heroina, ali u tom poslu Sibi-lini šefovi nemaju udela. Gube posao i nerviraju se — reče Prebi.

— Ti si da prihvatimo tu sarad-nju? — upita Senk.

— Jesam, ali samo kao nezavisnii uz znatnu korist. Radi se o velikojigri, u kakvu do sada nismo ulazili.Između Turnerovih i Sibilinih pri ja telja ima mesta i za tr i odvažnamomka — odgovori Prebi.

— I b ez toga želim da se .nađems tim Francuzom — jedva izrečePolister i iskrenu se da pljune, jer

mu je još uvek navirala krv iz ranau ustima.

— Idem da to saopštim S ibili Heč— reče Rejmond Prebi.

— R ekli smo da pristajemo, alikao nezavisni. Ne sviđa mi se kakosi gledao tu ženu i kako ona gledatebe — primeti Kunt Senk.

51



— Valjda znam i i'a nešto o ženskom oružju, Katlbel — cereći seodgovori Prebi i otvori vrata sobeu kojoj je čekala Sibila Heč.

Još jednom se okrenu i namignudvojici revolveraša, a onda zatvoriza sobom vrata. Začu se i okretanjeključa.

Polester i Senk su zurili u karteod nezavršene igre kad se u hodniku začu nekakva buka.

Brenda Lendon beše kupila buketskupih ruža. Nameštajući usred njega jednu poveliku olovku, koja jestvarno bila rezervoar nabijen teč

nim gasom za uspavljijvanje, koji jeizlazio u mlazu ako se pričvršćivačpomeri, ili sasvim odvrne. U prvomslučaju gas je izlazio u manjim mlazevima, a u drugom bi istekao savi bio bi dovoljan da uspava sve ljude u osrednjoj dvorani.

— Volim te Lunove majstorije —govorila je Brenda sva rumena u li

cu od spremnosti na doživljaj.— Ja ipak volim jednostavno dase poslužim pesnicom. Deluje bržeod gasa — reče Samjuel Makfer-son kad su bili pred ulazom.

— Pusti mene napred sa cvečem,a ti s tvojim ručerdama dođi zamnom. Valjda nećeš da mi pokvarišzadovoljstvo — reče Brenda i požuri.

Osvrnu se da vidi je li Mekfersondovoljno zaostao, pa tek onda skrenu ka ulazu.

— Kuda, gospođo? — upita vratar, Ijudeskara u prilično prljavojtrenerki.

— Da ti šapnem, lepotane! — reče Bren da brzo mu prilazeći. —Pomiriši ove ruže, pa onda kaži šta

treba. Vratar je sta jao zbunjen u tre

nutku kada mu Brenda gurnu buket pod nos i pritisnu utvrđivahgasne »olovke«. Ona zadrža dah itrenutak kasnije jednom rukom ublaži pad uspavanog mom ka. U tom .trenutku pristiže i Makferson, pa

se njih dvoje uputiše niz desetakstepenika u suteren. Brenda je idalje držala isturen svoj buket ruža. Na zavoju jednog hodnika onanađe dva čuvara, koji su sedeli oko

jednog stočića i bacali kocku iz o-bične staklene čaše.

— Hej, tetkice! — viknu jedanpošto prvo pogleda trojku na kojojse kocka beše zaustavila. — Kogvraga tražite ovde u ovo doba?

— Došla sam vam u posetu —smejući se odgovori Brenda i gurnubuket između njih. — Pom iriši te,mali lupeži, pomirišite!

Oni je trenutak osmotriše zapa

njeno, a onda usred pokušaja daustanu, ponovo sedoše. A li sadaklonuše tako da im se glave nađošena stočiću kao da su hteli da po-mirišu svoju kocku.

Mekferson je pristiže, ali ona o-pet požuri napred. Otvori jedna vrata i naglo ih zatvori. Bila je naišlana grupu mladića, koji su se posle

treninga svlačili da se istuširaju.Baš u trenutku kada k njoj stižemornar, iz one prostorije istrčašetri obesna momka već goli do po jasa.

— Hajde, dunda, možemo pod tušzajedno — reče jedan i ne obraća jući pažnju na Makfersona.

— Malo je opširnija, ali vredil

— uzviknu drugi hvatajući Brenduza ruku.Ona ga drugom odalami tako da

se zanese.— Vodimo je pod tuš! — viknu

jedan od boksera . — Suviše je uspaljena, pa da je rashladimo.

— Ostavite je momci i gubite seunutra! Ne želim da brojite zube po

ovom betonu. Hajdemo, draga —umeša se Makferson i povuče Brendu.

A li tek je to bio izazov za obesnemladiće. Onaj koga Brenda beše o-šamarila jurnu prvi. Na vratimase pokazaše još četiri radoznaleglave.

62



— Kakve mešine za trening! —uzviknu jedan od momaka na vratima. — Hajdemo -momci!

I ona četiri mladića istrčaše i okoBrende i Makfersona stvori se krug.

— Želite li da okušate prave u-darce? — upita Makferson.

— Biće nam zadovoljstvo, trun-tavi gorila! — odgovori jedan odnasrtljivaca.— Hajdemo onda u dvoranu, naring! — izazivao je mornar čudnose smeškajući. — Ne želim da nekoga povredim golim šakama. Imate li velike rukavice.

— Probaćemo ovde, a onda iditeoboje pod tuš — reče jedan momak

smejući se i zazimajući šaljiv stavza borbu.

Skakutao je čas ispred Brende, ačas ispred Makfersona.

— Dama ima prednost — rečeBrenda, i gurnu buket u svoju poveliku i rastegljivu torbicu, a zatim je baci k zidu.

— Mlatni ga, draga, devet mu no

kauta! — smejući se uzvikivao jeMakferson. — Odalami ga da vidisve kosmičke satelite i rakete!

Brenda već beše iznenada zamah-nula i mom ak posrnu. Grohotansmeh razleže se u širokom hodniku.Momak je milio da je sve bila šala,ali udarac ga iznenadi. Rešen dakazni bucmastu ženu on pođe k njoj

ispruženih dlanova. Zeleo je da jeošamari, a onda da jurne na njenogzaštitnika. Ali Brenda ga iznenadazgrabi za ruku i za njen izgled ne-verovatnim pokretom baci ga nabetonski pod tako da mladić jeknui ostade nepokretan.

— Na njega! — viknu neko odostale šestorice.

— Abord! — viknu Makferson. —Batine za balave bokserske bebe!Tuce mu kukavica, napred!

Pri tome prvim udarcem odbacinajbližeg momka. Ostali se razma-koše i pođoše u napad. Jedan se nađe suviše blizu Brende i ona ga u-dari po vratu sečimice dlanom. On

nakrivi glavu, zatrepta i sniza se unjeno naručje.

— Baji, baji, bebice! — uživajućižîpeva Brenda.

Behu ostala četvorica, koji zasta-doše videći da šala postaje ozbiljnai da dobijaju batine zbog nestaš-

luka. Ali Mekferson im ne dade daodustanu, nego-sada sam napade.

Ud arci su pljuštali i hodn ik seispuni bukom borbe. U tom trenutku iz svoje sobe istrčaše Polister iŠank. Ne osvrćući se na Brendu,njih dvojica jurnuše na Makfersona, a bili su mu iza leđa.

— Malo da poplavite, cvetići! —

uzviknu Brenda i dva praska njenog čudnog pištolja poslaše projektile s bojom.

U istom trenutku Polisterovo iSenkovo lice postadoše ažurno plavi. U tom momentu pojavi se i Rej-mond Prebi, koji beše napustio Si-bilu Heč da vidi šta se to događa.Brenda beše svoj alan pištolj napunila samo kuršumima za obele-žavanje napadača bojom, pa sada suživanjem prepoznade nasmejanogubicu i opali mu u razvučeno lice.

On trže pištolj, ali Brenda potrčai zakloni se grupom koja se kovitlala oko njenog Samjuela Makfersona.

— Ovako se^ plovi usred bu re!Potopiću vam lađe, morske krave!Ovamo, balavi gangsteri, da viditešta zna mornar — zaboravljao seMakferson trpeći udarce, ali svakim svojim dobro slabeći redovenapadača.

Još dva momka iz bokserskog čopora početnika za gangstersku»sportsku« klaonicu poljubiše betonski pod i ostadoše da leže. Tada na

Makfersonovu pesnicu nalete KuntSenk. On je bio zamahnuo nožem iblesak sečiva privukao je mornare-vu pažnju. Bilo je kasno da odskoči i potegne koltove, pa zato udaripesnicom. Senkov nož ga zakači pomišici i raseče mu ogrtač i odećusve do kože, iz koje linu krv. Ali

53



ažurno plavo Senk'ovo lice kao dase raspršte.

— Sada ti je kraj, Francuz! —viknu Polister ispružen ih rukuspremnih da dohvate Makfersona.

Jedan od nepovređenih momakaosmeli se i gurnu Makfersona s le

đa tako da on ulete u Polisterovzagrljaj. I tako poče jedno nezapamćeno hrvanje. Polisterovi mišići pre-tvoriše se u čelične opruge, hv a-taljke i užad, ali Makfersonovo te-lo postade tučana masa.

— Krckaće ti kosti, vrećo slame!— promunila Polister kroz šrkboti-ne svojih zuba.

— Zar ti da nosiš nadimak Res-lera?! Pok idaću te, tako mi svihmora i brodova! Ti si meduza zastaru stenu! — dahtao je M akfer-son tražeći bolji zahvat.

A onda mišići oba borca se za-tegoše u trenutku kada se primiri-riše kao bronzane statue. Čulo sesamo cepanje tkanine i krckanjezglobova. Polister nije mogao daizgovori, ali Makferson dahćući, istina tiho i stenjajući, zaključi;

— Kad klekneš, moli, sto ti molitava!

Po lister napravi trzaj telom dabolje poduhvati protivnika. Uvek jeto bio odlučujući mom enat sličneborbe. I uvek jep rotivnik gubiodah i osećao da mu nešto mrvi grudni koš i lomi kičmu. A li M akferson se malo saže i poduhvati Poli-stera.

Svi okolo zaboraviše da se ume-šaju. Zapanjeno su gledali borbuočekujući Polisterovu pobedu, posle koje će protivnik biti samo izlomljen i zauvek onesposobljen.

— Id i . . . u vražju . . . prok letu . . .— stenjao Makferson.

Da Polisterovo lice nije bilo o-bojeno, svi bi primetili da je poplavilo i da pokazuje strah prvog poraza. Makferson naglo steže i takopridrža nekoliko trenutaka. A ondapusti protivnika. Koji se kao ispražnjena vreća skljoka na tlo.

Re jmon d Prebi se trže i podižepištolj, ali Brenda je očekivala tajtrenutak i sada prva opali. Svinekadašnji članovi Avetinjskog odreda lodnoske policije bili su birani i po tome kako gađaju. Brenda

je bila jedna od žena nenadmašnih

u mnogim veštinama, ali i neupo-redivo na jbolja u gađanju. Njenkuršum pogodi Preblovu šaku i onispusti svoj pištolj.

— Povlačeći se,— Povlačimo se, draga! M omci

su sređeni! — viknu Brenda.— Zaveži krmom! — odvrati Mak

ferson povlačeći se unazad. — Ovo

je vredelo , tako mi Neptunove brade! .Tek kad su se malo odmakli shva

tiše da se povlače na pogrešnu stranu, jer od ulaza su dolazili vratari ona dva čuvara, a za njima sesjatilo još desetak ljudi za gangsterske „sportske” službe.

— Dođi ovamo, Prebi, ako nećešpar olovnih bom bona! — narediMakferson držeći oba kolta u ruka^ma. — I dovedi tog klempavog đavola!

Prebi je stajao držeći levom rukom ranjenu desnicu.

— Cupnuću ti uva, Prebi, — do-dade mornar i dva puta brzo opali.

Na oba Preblova uva ukazaše serupe, a onda se pojavi krv. Odnekud se začu ženski krik i u mag-novanju Makferson vide lice SibileHeč.

— Hajde, Prebi, jer sledeći kuršum ide u čelo! — opomenu da Makferson.

Gangster posluša i levom rukomuze onesvešćenog Senka za okovrat-

nik, pa ga povuče ka Makfersonu.— A vas dvojica dajte Reslera!

— naredi mornar i revolverom pokaza na dvojicu momaka.

Jedan od njih opipa uho i prvipriđe nemoćnom Polisteru. I drugimu se pridruži, pa njih dvojica po-vukoše gangstera.

54



Ona dva čuvara behu se povuklai sada se pojaviše s mašinskim puškama, koje behu doneli iz nekogskrovišta. Ali nisu mogli da pucajuzbog gužve pred M akfersonom iBrendom. Zauzeše zaklon i jedanviknu:

— Predajte se vas dvoje! Nemaizlaza odavde! Pustite naše ljude!

— Gubite se vas dvojica, dok vasnisam upamtio! Tako mi ovog veselja, ne želim da vam prospem tomalo bednog sadržaja vaših loba-nja! — odvrati Makferson videčida je Brenđa već u zaklonu iza u-gla hodnika.

Zaklonjen trojicom ljudi, koji su

vu kli dva onesvešćena gangstera.Makferson se i sam nađe u zaklonu.Iza leđa su mu bila široka vrata,koja Brenda otvori.

— Hajde, nasmejani! — narediona Preblu da uvuče Senka.

Stigoše i dva momka s nemoćnimPolisterom.

— Spustite ga tamo, a onda iditei kažite bandi da odavde razgovaramo — zaključi Makferson.

— Odatle nema izlaza. To jespremište opreme — ko zna zaštoizbrblja jedan od bokserskih učenika.

U tom trenutku na kraju hodnika začu se uzbuna.

— Policija! — viknu neko i prisutni se razbežaše.

Makferson slegnu ramenima i zalupi vrata. Navuče rezu i osmotri jedinu sijalicu, koja je osvetljavalaprostoriju punu nekakvih dasaka,stubova, užadi za ring i slomljenihstolica za dvoranu.

— Malo smo preterali — zaključion gledajući plava lica zarobljenihgangstera.

Brenda je već odmotovala svoj ribarski struk i vezivala nem oćnegangstere. Jedino Preblu dozvoli daiskida košulju i zavije ruku, a onda mu baci kalem s flasterom dazalepi rane na ušima.

Brend a i njega veza savetujućimu kako da postavi ranjenu ruku.

— Prestao sida se smešiš, mladiću. Nije trebalo da tučete i hvatate nas dvoje. Vrlo smo nezgodniza protivnike, a slatki â prijatelje. Moj, kako da kažem’, Norman,vrlo je dobroćudan momak, dok ganeko ne izazove— čavrljala je Brenda.

— Ko ste vi, do đavavola? — u-pita Prebi.

— Zini da ti kažem, plavi anđele! Tri meseca bićeš tako ažurnoplav. Pogledaj — reče Brenda i nađe ogled alce u svo joj torbici.

Prebi je zurio u ogledalce pokušavajući da se nasmeši i da ne ve-ruje. Brenda mu ispriča da je to no

vo otkriće i da će njih trojica bititako upadljivo obeleženi puna trimeseca, jer nema sredstva kojimto može da se skine pre.

N jihov razgovor prekide pozivpolicije' da otvore.

— Gubite se odavde, momci! —odazva se Makferson. — Ovo je našposao i to se vas ne tiče.

— U ime zakona države. . . —nabrajao je policajac svoju formulupoziva na predaju.

— Dok ne porazgovaram sa ovatri momka, nema ništa od otvaranja. A onda izvolite! — odgovoriMakferson i dade Brendi znak dapripazi.

^ — Treba brzo da odemo, jer m oglo bi da se okupi mnogo tih dus-tabanlija — reče Brenda.

Makferson klimnu glavom i odeiza hrpe materijala u najudaljenijideo spremišta. Odatle poče da poziva sklonište. Javi se Džejn uzbuđenim glasom:

— Pratila sam sve što se čulo!Kakvu ste to gužvu zakuvali? Ka

ko da vam pomognemo? Tu je Car-li i sprema se da krene.

— A gde je Fil? — upita Mak- /erson .

— I on se javio ovog trenutka.Nalazi se pedeset milja od grada.Tek se izvukao iz neke gužve —*odgovori Džejn.



— Zvao sam sarno da se ti neuzb’.iđujoš. Kod nas je sve u redu.Istina, policija je tu, ali stvar može da se uredi — dodade Makfer-son i vrati se k zarobljenicima.

Gangsteri se behu osvestili i otrovno su gledali Makfersona i

Brendu, kao da žele da ih zapamte za ceo život.— A sada napolje s pričom! —

poče Makferaon. Ako odmah ne kažete gde je moj paketić s prahom,sasvim ćete splasnuti. Ne idem o-davde bez tog paketa, pa makarvas morao vezati u nerazdrešivimrtvi čvor.

— Nemamo minikakav paket —

reče Prebi— Što mu rupana jeftinoj koži,

zar ti nije dosta što imaš probuše-ne uši i smrskanu šaku?! Tvoji pri jatelji su ispljuvali hrpu zuba. Želiš li i ti da izgubiš svoj večni os-meh, koga mora da si i izmislio zbogsvojih lepih zuba — pripreti Mak-ferson i prinese mu svoju ogromnu,

čvornovatu pesnicu pod nos.— Izmislio osmeh?! Ja ne razu-

m em . . . Kakav ste vi to čovek?! —lice u nekakav sleđeni i plačni osmeh .— Ja ne znam ništa o paketu.

— Upitaj tvoje prijatelje — posa-vetova ga Brenda.

— Znaš, draga, oni su nezgodni,prozb ori Preb i i dalje razvlačeči

Dosađivače nam i drugi put. Mislim da svakome od njih ukrutimkolena — reče glasno Mekferson.

— Kako da im ukrutiš kolena?!— tobože začuđeno upita Brenda.

— Kad se momcima smesti po jedan povelik kuršum pravo u kolena, onda uvek idu kao na štulama.To je tada roba za đubrište. Svaki

mangup u Njujorku moći će da ihvuče za uši — objasni Makfersonne propuštajući da utvrdi jesu liga dobro čuli pretučeni zločnici.

Tri gangstera su se nešto sašap-tavala.

E, sada paket, ili kolena, pa birajte! — konačno reče Makferson i

otvori burence jednog od svoja dvateška kolta.

Pripurii ga mecima i poče da na-mešta gangstere tako da im vidikolena.

— Ne možete to da nam učinite!Napolju je policija! — reče Prebi.

— Nekakva nerazumljive pretnjeizrekoše zatim Polister i Senk, alisu im pogledi bili prikovani za mornarev kolt.

— Pogledajte još jednom svojakolena, jer više nećete imati prilike da Ih pokrenete. Kad izbrojimdo tri, počinjem da gađam — rečeMakferson i nanišani prvo u kole-no Vesiija Polistera.

Cim je rekao »jedan «, Polisterviknu:

— Vratićemo vam paket, ali nijeovde!

— Učini da bude, ili pucam — odgovori Makferson nekakvim čudnimglasom, koji je ledio krv trojicegangstera.

— Nalazi se u spremištu starog

forda u maloj garaži iia zadnjojstrani zgrade — reče Polister trudeći se da govori što jasnije.

— Pozvaćemo policajce da to donesu ovamo — reče Makferson mirno.

Odmah zatim on odškrinu jednokrilo širokih vrata i saopšti policajcima da će da se preda, ali samo kad vidi šta ima u paketu, kojise nalazi u spremištu starog forda.

— Pa to je naš stari poznanik.Ovoga puta neće nam umaći — reče policajski narednik.

— O, zdravo Breslin! Tu je i Ha-ri Vend! Divni pajkani! Baš samvas se zaželeo! — doviknu Makferson. — Hoćete li doneti i baciti o-vamo naš paket?

— Pokušaćemo i to — reče Breslin.

Makferson tiho šapnu Brendi:— Tu su dva gangsterska poli

cajca. Znači da su nadzirali ovemomke i našli se u blizini.

— Možda su i s ovima u dogovoru. To znači da će poželeti da okon

56



čaju igru s nama — odvrati tihoBrenda.

— Mislim da slutim o čemu seradi. Odnekuda mi je poznat lilione žene, koja se zatekla kod ovihmomaka. Sada se sećam. Lun je tajno snimio celo društvo na onoj ve

čeri. Ta žena je bila tamo. Pitaćuove ro.omke — zaključi Makferson.

Nekoliko minuta kasnije Prebi kaza da je tamo Sibila Heč i da želida kupi heroin otet Makfersonu.

— Baš je vesta! — smejući se reče Makferson. — Povela je i pratnju.

— Kakvu pratnju? — upita Poli-

ster.— Policajci su njeni prijatelji. U-

vek se nađu tamo gde se trgu jenašom robom. Baš sam oduševljen.Znači nisu pozvali pomoć iz policijske stanice — zaključi Makfersonmirno.

Uskoro jedan momak dođe do vrata i gurnu paket u spremište. Mak

ferson ga pregleda i zadovoljno kli-mnu glavom. -

— A sada je vreme da se izgubimo, Brenda — reče mirno i širomotvori vrata.

Nešto šapnu Brendi i sam počeda se sprema. Ona obiđe tri gangstera i uspava ih mlazom jakog gasa.Za to vreme držala je u ustima

predmet sličan dečijoj cucli. I Makferson stavi u usta isti takav predmet. I on i Brenda neprimetno behustavili u nos male tampone. Sada subili mirni, iako se prostorija punilauspavljujućim gasom.

— Predajemo se, momci! — na ja vi Makferson i brzo vrati u ustasvoju »cuclu«.

— Podignite ruke, okrenite se istanite mirno! — doviknu narednikBreslin.

— M ožda je bo lje da iziđemo — ■odazva se Makferson baš zato dapolicajci to ne zatraže

— Ostanite mirni. Pucaćem o nanajmanji pokret! — dodade Breslin.

— Pa vidite da smo složni. Mi nemam o više briga, jer radimo zapoliciju — odgovori Makferson. — Valjda kao poli cajci znata ko takovešto razbija bandu krijumčara! A-ko ne znate, možete da čujete odinspektora Sletera!

Policajci se zagledaše ulazeći. Pogled im odmah pade na nepomičnegangstere.

— Ubili ste ih? — upita narednik.

Makferson promuca nešto prekosiska za neutralisanje gasa, a ondase polako okrenu. Baš u tom trenutku policajci su padali paralisa-ni i uspavani. Gas je prvo parali-sao svaki nerv, pa gasom pogođeničovek nije bio u stanju ni da potegne okidač pištolja.

U hodniku se behu skupili čuvarii pretučeni bokseri. Makferson iBrenda baciše k njima gasne bombe, koje samo zašištaše. Nekolikoprisutnih, koji su bili zadnji, pobe-goše, a otsali popadaše.

Noseći paket pod miškom, Makferson je išao s revolverom u ruci.Kad stigoše pred sobu trojice gangstera, on gurnu vrata. Tamo je jošuvek stajala Sibila Heč. On joj mahnu u znak pozdrava, a Brenda jojpripreti svojim punačkim prstom.

Oprezno iziđoše napolje i provi-riše. Poli ca jci 'nisu bili p ozva li po

moć. Makferson i Brenda pretrča-še do ugla, a onda mirno pođošedo svojih kola.

U toku vožnje javiše da je sve uredu. Džejn ih obavesti da mogu dačuju i Luna.

— Bilo je lepo! — zaključi mornar i zapeva neku svoju pesmu ogusarima.

Ka d stigoše do Prospek t parka,Makferson nađe aleju za prolaz automobila i na jednom malom par-kingu zaustavi.

— Sta činiš to, Same? — sumnjičavo upita Brenda.

— Valjda imam pravo da maloprošetam sa svojom devojkom po

5T



parku pre večere — odgovori Mak-ferson. .

— Ali, dragi, pa usne su ti natečene. Kako da te poljubim?

— Ko je govorio o ljubljenju?— Eh, žrtvovaću se. Poljup ci po

mažu kod otečenih usana — zaklju

či Brenda.Ne stigoše da iziđu iz kola, negose zagrliše i usne im se spojiše.

— Stvarno pomaže — reče Mak-ferson u predahu.

Bila je to neka vrsta ratnog veča-

nja. Lun je izlagao rezultate dosadašnjih istraživanja.

— Pogiijîli su Smit, jadni narkoman Vajt, Agasi, Boito i Olt. U-hapšeni su Pekuraro i Tumer, apretučeni i izbačeni iz igre Polis-ter. Prebi i Senk. Saznali smo da o-krnjena »Četvorka« ima neku neposrednu vezu s učenom mosta. Alinismo sigurni ko vodi celu igru. Ni

šta ne znamo gde su uređaji za rušenje. Dakle, vrlo malo smo postigli— zaključi Lun.

— A ja mislim da smo im dobrozamutili vodu — reče Makfersonzbunjeno.

— N ije za ipotceniivanje ni tošto znamo siguran trag, po komemože da se stigne do ucenjivača —

reče Carli Pipčin.— A li gangsteri su opomenuti.

Kriju se i postali su nepristupačni— dodade Lun.

— L-na neprilika i b druge strane — nastavi Pipčin. — Gradonačelnikov povercnik Pruting postao

je nestrplj iv . Traži da počnemo direktnu saradnju s policijom. Zahte-

va da se nađem o sa inspektoromMaksom Sleterom i da o svemu detaljno porazgovaramo, da napravimo zajednički plan akcija i uopšteda promenimo stil rada.

— Običan zvekan! — upade Makferson. — Ta riblja glava počinjeda smrdi. Zar on misli da ćemo mi

s policijom?! Pre bi trebalo da dignemo sidro i otplovimo.

— Sam' je u pravu — reče Lun.— Umesto saradnje sa policijom,prekinućemo svaku vezu i sa Pru-tingom. Nije nam isti stil rada. Pruting želi da zna sve što se događa

i šta smo postigli. Mislim da nikadneće saznati ni šta je bilo s Melvi-nom Oltom.

— I m eni je dosadila ta m isija»tajnog ambasadora« — vedro upade Pipčin. — Dok vi radite kakotreba, ja trčim od Prutinga do vasi okolo. Njuškam i istražujem, a vise dobro provodite.

— Koristio si nam vrlo mnogo,Carli — reče Hun. — Ali sada trebada krenemo odlučno. Gangsteri sunajavili probno rušenje jednog odmostova negde uzvodno na Hadso-nu. Postoji tuce velikih i lepih mostova, ali ko može da pogodi na ko

ji će oni da napadi'iu. Treba naćigde se prave i gde čuvaju zviždaljke.

— Dakle, ne idem više k Prutin-gu? — upita Pipčin.

— Još jednom treba da odeš. Zatraži da potpišeš ugovor o angažo-vanju za račun grada Njujorka. Reci da tek posle toga možeš da pove-žeš i ostale s po licijom . Može dati zatreba takva zaštita — odgovoriLun.

A onda poče da obja šnja va izmene izgleda i imena u dokumentima. Za sebe uze ima Kid Parker.Makferson postade Slim Vilkins, a Džejn njegova kći Laura Vilkins.

— Baš nam je lepa! — jav i seBrenda. — I treba da je usvojimo,pošto nemamo dece.

Džejn je obgrli rukom oko rame

na i njih dve počeše nešto da,se sa-šaptavaju. -Ali Brenda se trže kadzaču da je njeno novo ime PatrišaStajron, sestra Iva Stajrona, odnosno Carlija Pipčina.

— Ala je naš brak bio kratak! —žalosno izjavi Brenda i šmrknu gledajući Makfersona iskosa. — Neka

C3



Sam izjavi kakvo izdržavanje morada mi plati.

— Ja već imam dokumente kaoKid Parker, pa uzimam ime tog kanadskog pronalazača električnih u-ređaja za ribolov. Njegov lik je vrlo pogodan, a znam da je on sada

na svom imanju blizu Edmontona— nastavi Lun ne obazirući se našale. — Dakle, izmenjeni krenućemona zapad. Treba da nađemo imanje Ala na Markusa. Pošto je pogazioreč i nije nas pozvao u goste, pose-tićemo ga na neki drugi način.

Posle toga još po nekoliko putaponoviše nova imena i prihvatiše

se posla da brižljivo i znatno izme-ne izgled svih sem Pipčina. Njegovlik trebalo je da se izmeni tek posle susreta sa Prutingom.

— U celoj toj zbrci nedostaju m otivi. Ne shvatam ko js taj NormanGrerin sa svojom čudnom ženom. Sugestija jedne važne ličnosti da po-vežem sve te događaje nije nimalo jasna — žalio se inspektor MaksSleter šefu njujorške policije. —Kaže se da je smrt Brika Smita, povezana sa događajem u Turnerovojperionici kola. Obračun Melvina Ol-ta sa svoja dva revolveraša, u ko

jem su svi poginuli, takođe se vezu

je za istu stvar. Ko se to jo š ume-šao? Zašto nam se brani da uhapsimo svoje policajce Breslina i Venda,za koje se tvrdi da su članovi gan^gsterske bande?

— Kad bi smo znali odg ovor nasva ta pitanja, afera bi bila završena — odg ovo ri šef policije. — V aša dužnost je da istražujete i oba-

veštavate gospodina Prutinga. Onodgovara za jednu važnu akciju.

— A li ja ne mogu da prećutim jednu neobičnu stvar — dodade inspektor Sleter. — Nekoliko detaljaukazuju da ili neko koristi metodeLuna, kralja ponoći, ili je on samopet u Njujorku.

— Pokuša jte da to utvrdite, alio važnim odlukama savetujte se saPrutingom — zaključi šef policije.— On još uvek ne može 'da otkriješta je glavni cilj istrage. Radi se onekoj kru pnoj opasnosti za ceo grad.

— I n jujorška policija treba da

radi i ne znajući zašto, protivu koga i na kakvom poslu?— Zapa li smo u vrlo neprijatne

okolnosti, Sleter. I sam možeš većsada da dokažeš izdaju nekih policajaca. Dok ne očistimo policiju,moramo da trpimo neppverenje. Možda bi trebalo da dokažemo da inas dvojica nismo u vezi s gangsterima — žalio se šef po licije.

Inspektor Sleter rezignirano klimnu •glavom i ustade. R azgovor jebio završen, a on nije bio rešio ništa. Sposobni inspektor je naslutioda njujorško pdzemlje opet potresa Donald Sikert, taj čudni evropski avanturista i naučnik proslavljen pod nadimkom Lun, kralj ponoći. Ali šta on hoće i šta se sve to

događa? A M aks Sleter nije bio naivan.Znao je kako da ubrza rasplet događaja. U svom uredu zaključa vrata i dade se na jedan, neobičan posao. Iz novina je isecao reči i slova,pa ih lepio na jedan papir. Konačno složi anonimno pismo, koje jeglasilo:• »Poštovana redakcijo.

Žalosno je videti da vaši reporteri nisu u stanju da otkriju ništa novo, kao ni naša bedna policija. Lun, kralj ponoći je u Nju

jorku, a vi to ne znate. N je gov mornar, Samjuel Makferson tuče se naKoni Islendu pod imenom NormanGrerin, a vi o tome ništa ne znate.Lun je predao Lina, Pekurara, a

vi ćutite. Koliko je budala u policiji i novinama?! Vaš gnevni čitalac«.

S tako sprem ljenim pismom , udžepu on iziđe i daleko od policijske stanice kupi jedan jeftin kove-rat i markicu, a onda svrati u jednu poštu i ubaci pismo u sanduče.

39



Znao je da će iste večeri samo jedan Ijst imati senzacionalnu vest,ali već fiakon toga baciće se stotine reportera i policajaca da otkri ju gde je i šta radi Lun, kralj ponoći.

*

Vest o pretpostavci da je Lun uNjujorku uzbudila je mnoge ljude.Mortimer Pruting je hitno posetiogradonačelnika i uz svoju časnu rečizjavio da nikom živom u gradu ni je rekao ni reči o angažovanju kralja ponoći i detektiva Pipčina. Inspektor Sleter je šefu policije tvrdio:

— To je mogao da javi samo samDonald Sikert. On želi da se gangsteri izbezume baš sada kad su za-plašeni.

Lun je razmišljao kako da doznako je otkrio tajnu, jer taj bi mogaoda ima neku vežu s učenom. Mortimer Pruting postao je osumnjičenibroj jedan.

Tri popiavela gangstera u svomskloništu odgovarala su na pitanjapolicije.

— Sada i sami znamo da je on omorao biti taj gorila Makferson. Jasam prvi, put u svom životu osetiosnagu čoveka mnogo jačeg od mene— izjavio je Vesli Polister, još uveksav u gipsu i zavojima.

A li odbijali su da priznaju da su,

učestvovali u tuči na Koni Islendu.— Uspavali su nas gasom. To je

Lunov način — pravdali su se policajci Breslin i Vend. — Da smoznali ko su, pucali bismo odmah.

— U to sam siguran! — zajed ljivo im - od govori inspektor Sleter.

Iste večeri Lun je »bombi« nepoznatog provokatora dodao svoju. Te

lefonski je obavestio nekoliko redakcija i agencija da je ucenjen Vere-cano Bridž.

Gradonačelnik je morao da priznaistinu i izjavio;

— Ta jili smo to u nadi da ćemootkriti bandu ucenjivača. Ne znamokako je došlo do toga da se Lun u-

meša. Ucenjivači su najavili probnorušenje nekog od mostova na Had-sonu negde od Njujorka do Albania.

U svet je krenula senzacija o uceni mosta s najvećim rasponom nasvetu.

Sve te vesti posledn ji su, prv opreko radija, a zatim iz jutanjih novina sledećeg jutra, saznali sami u-cenjivači. Zbunjeni Markus, Rajzeni Heč sada su ponovo tražili da imSibila ispriča sve što je doživela uzgradi tri poplavela gangstera.

— Mi smo ugroženi! — prvi zaključi Alan Markus.

— Ja ne vidim neku neposrednuopasnost — reče Rajzen.

— Oltova smrt upozorava .. . Francuz Norman Grerin je bio Lunovmornar Mak ferson. A li ko je bioLun? Ko je bio Fil Devlin i ko jegospođa Meri De vlin? Razmislitemalo o njihovom čudnom ponašanju— upozori ih Markus.

— O! — uskliknu Rajzen i odjednom saže glavu.

Mislio je o tome kako je lako Devlin dao ček na milion dolara. A tajček je bio naplativ i ispravan. Kojiposlovni čovek, makar da je najbogatiji u državi, tako olako ulaže milion dolara? To se nije slagalo sasvim onim što je Ra jzen znao izsvog životnog iskustva.

— Kad malo bolje razmislim, tajšarmantni par suviše liči na sve o-

pise koje smo čuli o Lunu i Džejn Vitin gton — iznese Heč svoje mišljenje.

— Lansiraćemo vest da je Lun u-cenio most! — uzviknu Alan Markus. — Izazvaće to neviđenu pote -ru za njim.

Zbog tog neobičnog predloga sviućutaše. Gledali su se kao da su ot

krili nešto neslućeno. A onda im selica ozariše. Prvo su se smeškali jedan na drugog. Prvi poče glasno dase smeje Džeson Heč. Sva trojicapočeše da prašte cd smeha.

Prva stiže Sibila Heč, koja se bese pridružila Bruni Rajzen u staklenoj bašti, u koju se ulazilo direktno



iz sobe za odmor luksuznog bungalova Alana Markusa.

— Sta vam je, zaboga? Zadavi-ćete se! — reče ona gledajući ih kako se previjaju i valjaju od smeha.

— Ostavite nas — reče Markus.— Setili smo se neko stare šale.

Nije za pričanje.Sibila i Bruna slegnuše ramenimai opet ih napustiše.

— Da, šala je dobra, ali to nijesve. Mi smo, zaista, ugroženi, ako jeFil Devlin bio Lun. On nam je podmetnuo heroin. Pitam se da li jehteo samo da nas uništi zbog rasturanja droge, ili zna nešto i o mostu — izloži Rajzen svoje sumnje.

— Zar misliš da nam se Lun približio zn ajući nešto o učeni? ! — začuđeno upita Ileč.

— Plašim se da je tako, a ni mine znamo dovoljno — odgovori Rajzen prilično tiho.

A li baš to je značilo da je k a te g o -»ričan i da neće više da učestvuje unejasnom poslu.

— Mislim da moram da vam kažem sve što znam — reče Markusposle kraćeg ćutanja.

*

Bila je to priča, čiji početak sevukao punih osam godina unazad.Tada je Alan Markus bio još bezna

čajan gangster. Radio je za šefovečije ime nije znao. Uhapšen je zbogsumnje da je učestvovao u jednomubistvu i svi su izgledi govorili damu je došao kraj, jer je bio uhapšen i jedan momak koji je sve priznao i bio je spreman da svedočiprotivu Markusa.

— Bio sam izdvojen u samicu i

bez nade — pričao je Markus. —Jedne noći neko je ispod vrata ubacio poruku u kojoj je tražio da pristupim novoj organizaciji, koja može da me zaštiti. Naređeno mi je dapristanak potvrdim tako što ću tražiti da dam novu izjavu. U njoj treba da kažem da nisam učesnik obra

čuna, ali da sam spreman na svakusaradnju u istrazi. U pismu je rečeno da zaštitnik ima potpisane izjave svedoka, koje će uzeti ,iz arhive.Sačuvaće ih za kasnije korišćenje,ako ne budem fer. Pisalo je i to daće svedok umreti još te noći. Takose i dogodilo . . .

Pošto je nestao jedini svedok, anestali su i dokumenti o njegovomsvedočenju, Alan Markus je oslobođen zbog nedostatka dokaza. Ostala je nad njim da visi samo pretnj?nepoznatog zaštitnika.

— Uvek je tražio neku pomoć upolitici. Utrošili smo dosta para kad je biran senator i izabran je baš o -

naj koga je podržavao moj protektor. Tako je bilo i kod drugih izborau gradu, kao i di'žavnih izbora —pričao je dalje Markus.

Alanu Markusu je bilo naređenoda stvori utiask kako ima direktnuvezu sa tim moćnim čovekom. Alinikada ga nije video, niti je saznaonjegovo ime. Ispovedio se gangster

skim vođima, ali oni su ćutali, kaoda su i sanni slušali tajanstvenogneznanca, ili kao da su oni samiigrali tu igru. Sve druge posloveMarkus je razurneo. Ali saradnju sanepoznatim nije mogao da shvati.

— Vezu smo održavali na čudannačin — nastavljao je Markus. —Kad bi zazvonio telefon, čuo bi sečudan i karakterističan pisak. Ja bih

tada stavio između uha i slušalicesvoj žlatni upaljai, od koga se nikada ne odvajam, a kojim se ne služim za paljenje, iako funkcioniše iu tu svrhu. Kad sam ga dobio preko pošte, rečeno mi je da ga takoupotrebljavam. Pomoću njega pisakiz telefonske slušalice pretvara se u jasne reči.

— To je nekakav modulator zatajne telefonske razgovore — upadeRajzen.

— Da, slični uređaji se sada koriste na sve strane. Probao sam testandardne modulatore, koji trebada se podese na šifru onog kojim sesluži sagovornik. JUi uijedna kombi

61



nacija ne dešifruje razgovor s nepoznatim gazdom — izlagao je daljeMarkus.

On je nepoznatom morao da ispriča sve tajne koje bi saznao. Izveštavao ga je i koji policajci pomažu urasturanju droga i ko je sve podmi

ćen u policijskom aparatu. Izvešta-vao^ga je i o zaradama.— Taj čovek o d mene nikada ni

je tražio novac. Jedino je hteo dazna sve šta se događa. Davao mi jei izvesne savete, a uvek je na vreme jav ljao o opasnostima koje su sespremale. To je zaista o svemu obavešten čovek. On je i pripremio ucenu mosta — zaključi Markus.

Još dugo je odgovarao na pitanjadva svoja gangsterska kompanjona.Oni su bili zapanjeni činjenicom danepoznati zna sve o njima.

— Da li je on javljao i o državnim merama na'berzi, preko kojihsmo zgrnuli toliko novaca? — upita Rajzen.

— Da! Otuda nalozi tobože »o do?

go«, kojima si se i ti proslavio kaoberzanski genije. Nekoliko na vremeotkrivenih državnih, tajni omogućilo je i nama i organizaciji da skupimo nekoliko stotina miliona nalak način — odgovori Markus.

— I ti si sve to tajio od nas? —upita Heč zabrinuto.

— Tako mi je b ilo naređeno. A li

sada više ne mogu da ćutim. Znamda Luno vo prisustvo nešto znači.Olt je poginuo i sve govori da su gaubili njegovi ljudi. Ali ja mislim da je to namešteno. Sada sam rekaosve i treba da vidimo šta da radimo— zaključi Markus.

— Dakle, ti ne znaš može li stvarno da se poruši taj most? — upita

Heč.— Ako nepoznati zna, ja mu veru

jem . Sve što je obećao ostvarilo se— odgovori Markus.

— A li mi smo računali na siguran uspeh! — upade Džesom Heč. — A ko ne dobije m o taj novac, trebada pređemo na obične učene i plja

čke. Malo nam nedostaje pa da po-stanem.o obični džeparoši.

— Otkuda sad takvo nepovere-nje? Godinama nam je uspevao svaki poduhvat, a mnoge nam je predložio nepoznati zaš titinik ,' On jestvarni šef ne samo našeg ganga —

odvrati Alan Markus smrknuto.— Možda je on kriv za grešku snajvećom pošiljkom heroina. Možda

je on uništio Lukarotija . . . Zašto tajtajanstveni čovek ne bi prešao nastranu E1 Vijeha? Sve je pod znakom pitanja, jer mi smo slepo oruđe u tuđim rukama, a ne znamo ničije su ruke — glasno je razmišljao Kornel Rajzen.

■— Hajde, Alane .objasni kako sidošao do onih crteža, koje smo poslali uz učenu. Otkuda ti uverenjeda nam se neće smejati stručnjacikad sve to pog ledaju? — pitao jeHeč.

— Zaštitnika u mislima zovemftadimkom Lider', a u kontaktimamu se obraćam sa mister. On mi je

telefonom, preko ispravljača, objasnio celu stvar. Zbog lične radoznalosti potražio sam članke o tompronalasku u naučnim i tehničkimčasopisima. Istraživanja su počela uMarselju, Tamo je potvrđena strašna snaga smrtonosnog zvižduka. Isam Lun, piše u jednom članku, ispitivao je taj pronalazak — izloži

Ala n Markus obilato se znojeći.

— Kako sve to izgleda jednostavno, a kako nas je dovelo u škripac— uzdahnu Heč prolazeći rukomkroz svoju kovrdžavu i negovanukosu.

— Mislio sam da ništa ne možemo da izgubimo. Ako ne dobijemoučenu, tražiću objašnjenje od Lidera, kad se javi — nesigurno odgovo

ri Markus.— Dakle, mi smo bili zaduženi da

izgutamo glavnu opasnost. Oduvekse zna da nije najteže oteti nekogai poslati učenu. Glavna opasnost

1. Leader — vođa (engl)





— Smatra da nema dokaza o njihovoj kriYici. I ja mislim da bi hapšenje bilo' preuranjeno — odgovoridetektiv Pipčin. — Pruting ističe dagangsteri imaju moćne zaštitnike, pabi se hapšenje pretvorilo u aferu orušenju građanskih sloboda. Moramoimati čvrste dokaze. A ne možemoda dokažemo nj to da su trgovalidrogama.

— Ostaje nam da ih privatno uhapsimo — upade Samjuel Makferson.— Tak o mi oba kolta. kad ja pora-zgovaram s njima, isprieaće sve omostu i ispod mosta!

— Da ti ne postaneš napasnik igrubijan, dragi? — upade Brenda.

— S tobom postajem nežan kaoplankton, draga — odgo vori mornar,— Uostalom, šta ti imaš sa mnom ?Pazi na svog taticu! Mi nismo u braku, gospođice Patriša Stajron.

— Hvala bogu što nismo, gospodine Vilkins! — odvrati novopečenaPat.

Svi su se smejali neko vreme, a

onda Lun zaključi:— Ostaje nam da posetimo to je

zero i pogledamo šta u svojoj vučjojrupi rade preostala trojica članovaČetvorke.

X I

— Članak je uspeo — reče Lun

smeškajući se i radeći nešto oko čitave hrpe naočara.Pri tome on gurnu novine pred

Džejn i ona poče da čita:

»JOS JEDAN PRONALAZAK UG ROZIO LICNI ž i v o t «, glasio je naslov.

»Američkog građanina uhode od

kolevke do groba. Tajne uši slušaju svaki njegov dah. Samo u ovoj godini tajno je prisluškivano pedeset miliona telefonskih razgovora. Uhođenje je toliko ušlo u krv nacije 'da BC njime bez ikakvog obzira prema slobodama i dostojanstvu ličnosti ba vi svako kome je ono potrebno. Sto

dvadeset hiljada građana bave sestalnim uhođen jem. N ekoliko desetina hiljada skrivenih televizijskihkamera motre na naše ljude. Imaih u svim trgovinama kao sredstvozaštite od kradljivaea. Ali ko možeda spreči da stanodavci postave skrivene kamere u stanovima i da takozure u privatni život supružnika. Tose događa. Za potrebe amaterskoguhođenja jeftino se prodaju mikroprijemnici, kojima nisu potrebne baterije. Oni energiju upijaju iz radio talasa koji lebde u prostoru.

Još nam je u svežem sećanju otkrivanje privatnog prislušnog centra u pedeset petoj ulici, koji je kon-

trolisao šezdeset hiljada telefona. Bilo bi dugo nabrajati sva otkrića kojasu ugrozila slobodu i dostojanstvostanovnika Sjedinjenih Država. Četrdeset velikih kompanija bave seovim prljavirii poslovima, pronalaze-ći sve više sredstava za uhođenjei špijuniran je. Stiglo se čak dotleda je pronađen sićušni predajnik,koji se stavi u hranu osobe koju žele da Špijuniraju. Zatim nekoliko sati čuju sve što ona kaže...«

— Nismo li i mi žrtve svih tihuređaja? — upita Džejn prekidajućičitanje.

— Pipčin je prosto okićen »steni-cama" i svim onim što ovde imajuPruting i policija. Ali naš zaštitni

uređaj, koga Carli uključuje čim treba da se izoluje od prisluškivača, potpuno je efikasan. Stvara neku vrstu„oklopa”, koji ne propušta emitova-nje, izuzev naših primopredajnika —objasni Lun.

Smirena Džejn nastavi da čita:

»...Ali ono što se sada događa pre-

vazilazi sve grozote oduzimanja čo-veku njegovog ličnog života. Pojavile su so naočare sramote!

Taj odvratni pronalazak omogućio je pokvarenjacim a svih vrsta da zure u časne žene i da ne vide njihovuodeću; Vide ih sasvim gole. Dobilismo jedne takve naočare. Stideli smo

6*



se pri prvom pokušaju da ih isprobamo. Videli smo muškarce bez trunko odeće. Svoje koleginice gledali smo dok one nisu slutile... Dovoljno je reći da pri gledanju kroz naočare nekakvi zraci prolaze kroz svu mrtvu materiju, ali vide i najsitniju ži

vu dlačicu na koži, naprimer trbuhu jedne žene. Vide i sićušni mladež! Vide sve! Vide bose noge i grudi bez grudnjaka za ulepšavanje!

I taj odvratni pronalazak prodaje se krišom na ulicama Njujorka. A te naočare liče na svake druge ^sa staklom u boji. Samo tanki končić sprovodnika vodi do msile kutije s baterijama. Zar policija neće ništa da preduzme i zaštiti građane od te prljave igre?«

— Znam princip na kome su pravljene manje savršene naočari ovevrste. To što si ti načinio prevazila-za čak i ovo što piše u novinama. A li ne znam da li neko stvarno proizvod i i prodaje nešto slično — rečeDžejn.

— Ne, tako savršenih nema nigde■— od gov ori Lun.

— P* zašto baš sada radiš na tome?

— Uređaji koje prikačimo pojedincima da bi mogli^da ih prisluškujemo, vrlo su savršeni. Ali imaju ozbiljan nedostatak. Cim neko promeniodelo »stenica« ostane nekorisna. Sa

da više ne čujem o Četvorku, iakosmo svakom članu prikačili uređajza prisluškivanje. Prisluškujemo Rajzenov stan, ali gangsteri više nisutamo.

— Naslućujem tvoju ideju — smeju ći se reče Džejn . — A li ne bihvolela da opremiš i one koji bi senašli u mojoj blizini.

— To što imaš nije baš za skrivanje — šalio se Lun.. —' Dakle, hoćeš nekim ljudima da

proturiš naočare, koje su opremljene i mikro predajnikom?

— Tačno! Niko se neće lišiti ovil'naočara. Premeštaće ih uvek u odelo koje obuku. Tako nećemo prestati

da slušamo sve Što nas zanima —*objasni Lun.

*

Toga dana gradonačelnik Njujorkaprimio je paketić, koji su tehničari

iz obezbeđenja prvo pregledali i sami malo uživali u otkriću. „Građanin,kome je stalo do zaštite sloboda iličnosti u Njujorku” slao je gradonačelniku jedne čudne naočari, krozkoje su se ljudi i žene videli sasvimgoii. Tražio je da se ^vim sredstvima progone prodavci i proizvođačite „nakazne sprave”.

Gradonačelnik je klimao glavom ibr ižljivo sklonio naočare u džepsvog sakoa.

Dok je Mortimer Pruting izlazioiz kola da svrati u svoj klub na ručak, prišla mu je jedna izuzetno le-pa, ali izazovno obučena devojka. Ponudila mu je naočare za samo dvadeset dolara. On ih je odmah isprobao i zadivljeno osmotrio devojku, a

onda joj diskretno dao tri dolarskedesetice.

I inspektor Maks Sleter dobio je»žalbu« i »opasne« naočare sa anonimnim zahtevom da se sproved eistraga. Sef njujorške policije to popodne isprobao je naočare osmotrivši svoju ženu. Ali uz naređenje dase progone prodavci naočara nije se

lišio primljenog primerka. Toga dana šetao je više nego obično, a po-setio je i nekoliko robnih kuća. Na-veče je otišao u operu, a zatim u jedan poznati noćni klub. Njegova žena se čudila što stalno nosi zasen-čene naočari.

— Oči su mi um orne i moj o čnilekar traži da poštujem njegove sa-vete — odgovorio je prvi čovek nju

jorške policije.Neko je pred policajcima Bresli-

nom i Vendom ispustio malu ženskutorbicu. Kad su je pogledali, našlisu reklamni tekst o naočarima. Isprobali su ih i nastavili da obilazesvoj rejon opremljeni novim naočarima.

X ( ) 65



Još nekoliko ličnosti u Njujorkuuverilo se la istinu iz članka o »odvratnom pronalasku«.

*

Rut Karves je dugo očekivala po

ziv, ili dolazak Fila Devlina, ali čežnja ju je sve više mučila i zahvatao ju ie strah da ga više neće videti.Kada je to popodne zazvonio telefonskočila je kao odbačena s kauča nakome je sanjarila. Zgrabila je slu-Salicu i uzbuđeno se javila.

— Ovde Fil — javio se prijatniglas čoveka o kome je danima maštala. — Jeli li ti, Rut draga?

— Oh, srećna sam, Fil! Naravnoda sam ja! Zašto se nisi javljao? —brzo izgovori Rut Karves.

— Bio sam na putu, a bilo je ismetnji. Tvoj stan neko nadzire —odgovori tobožnji Fil Devlin.

— Hoćemo li se videti? — upitaRut.

— 2e lim to isto kao i ti, drajga.

Dođi u Park aveniju i šetaj blizuugla Tridesete ulice. Pazi da te ni-ko ne prati. Čekam te za jedan sat— odgovori Lun.

— Urnem da izbegnem pratnju.Eiću tačna, dragi. Volim te i tvojasam do smrti! — zaključi Rut Karves.

Na ugovoreno mesto stigla je četvrt sata ranije. Bila je obučena u

najlepšu haljinu i skupu tamnokes-tenjastu bundu. Na glavi je imalašeširić s prilično gustim velom dopolovine lepog nosa.

U jednom trenutku prišao joj je glomazan muškarac u unjformi taksi vozača i tobože nehotično malo je gurnuo. Izvinjavao joj *e i u jednom trenutku tiho reče:

— Šalje m e izvesni gospodin Fil.Pokazao mi je vas dok smo prolazili. Ceka vas u onim kolima.

Bio je to Samjuel Makferson i on jo j pokaza jedna velika svetlosivakola.

Rut bez reči požuri tamo i ugledaLuha,"koji je sedeo za upravljačom.

Rut brzo uđe i sede pored njega. Alitada im priđe tobožnji taksi vozači ponudi:

— Divan ste par i malo veselja išale neće vam biti suvišno.

— Šta vi zapravo želite? — upitaLun.

— Imam nekoliko komada onihnaočara, o kojima piše u današnjimnovinama. To je čarobna stvar —odgovori lažni vozač.

— Daite dvoja tih naočara — reče tobožnji Fil Devlin.

— Uzmite svih osam komada. Imate mnoge prijatelje i biće im todrag poklon — navaljivao je Makferson.

— Dajte vašu robu — smejući sereče Lun. — Koliko to košta.

— Samo po dvadeset dolara, gospodine — odgovori mornar razvlačećilice.

— Obzirom na uslugu, jer doveliste ovu divnu damu, zadržite sve —odgovori Lun i pruži mu dvesta dolara.

Odmah zatim Lun poveze premaseveru Manhatana.

— Taj vam je sigurno podvalionešto bezvredno — reče Rut Karvesdok su jurili Park avenijom.

— Moguće je, draga. Ali zbog ovogsusreta sam dovoljno srećan, da bihmu dao i dvostruko — odgovori Lun.

Vozili su se do parkin ga naspramZoološkog vrta, a onda Lun zausta

vi. U parku je bilo malo šetača, jersu oblaci pretili kišom, a bližila sei noć.

Rut se grčevito privi uz Luna. Onpocepa omot paketa s naočarima itobože proveri njihovu vrednost.

— Pa ov o je fantastično! — iu:viknu i druge naočare brižljivo stavidevojci na oči.

— Pa ja te vidim... Vidim te go-log! I sebe vidim bez odeće! — usk-liknu ona iznenađeno, ali i zbunjeno.

Blizu kola prođoše dva para šetača i Lun joj reče da ih pogleda. RutKarves je videla dva muškarca idve žene kako sasvim goli i bosi

6?



koračaju po vlažno.i stazi. Jedino jeizgledalo da lebde u prostoru, jerčitav krug oko njih bio je prazan.Jedino se videlo drveće, kao da lebdi u vazduhu. I šetači su lebdeli.Rut skide naočari i protrlja oči.

— Nisam verov ala da nešto takopostoji — reče sasvim ozbiljno.

— Ne treba sve to posmatrati drugačije nego kao šalu. Može da budelepo poigrati se ovim izumom — reče Lun.

Njih dvoje nastaviše da isprobava ju naočare, a onda Lun reče:

— Ostavimo to sada, jer treba dase dogovorimo o važnoj stvari.

— Srećna sam i slušam te s kra j

njim nestrpljenjem — odgovori Rut.— Razm išljao sam mn ogo o nama.Treba da učinimo nešto vrlo važno— nastavi Lun.

— Najvažnije je da budemo zajedno!

— Baš o tome je reč. Treba da o-bezbedimo našu vezu. A dok postojeOlt i drugi...

— Olt je mrtav! — prekide ga Rut

Karves. — Zar nisi čitao novine?— Bio sam na putu, već sam ti

rekao. Pored toga malo čitam onošto nije važno za mene i tebe. Promaklo mi je to o Oltu.

Rut Karves mu ispriča sve što jeznala.

— Sta kažu ostali k oji su bili oneno ći s nama na večeri? — upita Lun.

— Nisam ih videla. N iko se ne ja vlja . Valjd a su osetili da m oj stanneko nadzire. Bila je i policija. Raspitivali su se o Melvinu i mojim vezama s njim. Umela sam da izbe-gnem sve što bi smetalo.

— Po dva lili su mi Rajzen i ostali.— Šta su učinili?— Bila si prisutna kad sam da o

ček na milion dolara.— 'Da.. I bila sam zapanjena.

— Počeo sam još neke poslove iomogućio im da stave svoje šape na

još dva miliona m ojih para.

— Oh, dragi! N ije trebalo... T o susum njivi ljudi.

— Hteo bih da povratim taj novaci da negde kupim lepu kuću za tebe. Želim i da te obezbedim za ceoživot. Zaslužila si to, Rut.-.

— Za r jesam, dragi? — upita tužno Rut Karves.

— Ja poznajem život. Znam da je u tvom životu bilo više ljudi. Bio je

i Melvin Olt...— I Heč — upade Rut Karves. —•

Očekivala sam da ubiju jedan drugog... Bila sam na dnu života. I činimi se da mi je mozak bio otrovan..Sve je bilo odvratno, ali sviđalo mise da tako živim sve dok nisam srela tebe.

— Možeš li sve to da zaboraviš

— upita Lun.— Želim... Uz tebe bih zaboravila— odgo vori R ut Karves i suze jojse skotrljaše niz lice.

— Prestani da plačeš, Ru t — sugestivno poče Lun. — Ne treba datuguješ. Mlada si i lepa. Život jepred tobom. Odlepićeš se od gangstera i uživaćeš. Budi vesela sada! V olim da si vesela...

Uskoro su njene oči svetlele radošću.

Tek tada/Lun poče da joj izlažešta želi. Kaza joj gde mora da senalaze Markus, Heč i Rajzen. Onatreba da ih nađe i da im se pridruži. Odneće im i podeliti „čarobne”naočare, ali oni treba da misle kako

je došla baš zbog te šale.

— Oni će da ih koriste i kad sam ja pored njih. To mi se ne sviđa —reče Rut Karves.

— Neće to trajati dugo. Važno jeda utvrdiš da li je Rajzen stalno tamo. Želim da ga sretnem, ali takoda budemo sami. Pisaćeš mi iz nekepošte na jezeru — odgovori Lun ikaza joj poštu i lažno ime na koje

treba da preko post restanta dobijenjeno pismo.

V eć se b ilo smračilo , a Lun je jo šuvek davao uputstva Rut Karves.Ona je shvatila da želi da ih ima naoku preko nje. To joj je godilo. Lun

jo j predade i je dan ček na značajaniznos.

63



A li Rut je žele la 1 zagrlja je . Ovogaputa nije im ala istočnjački lančić.Zapadajući u hipnozu ona je doživljavala trenutke vrhunskog uživanja i grčila se na sedištu dok je Lunstajao pored kola i zamišljen, pomalotužan, gledao u vrhove drveća.

Jalro u bungalovu Alana Markusabilo je puno uzbuđenja. Prvo je zazvonio telefon i Markus je brzo prihva tio slušalicu. Ćulo se ono karakteristično zviždanje. Uzeo je svojupaljač i odvio okrugli deo sa sredine. Otvorio je mikrofon slušalice

i zam enio ga onim delom upaljača.Preostali okvir su okruglim udubljenjem stavio je između uha i slušalice. I tada je čuo poznati glas nepoznatog „Lidera”.

— Znam gde se nalazite, Markus— poče nepoznati. — Ne znam da liste sigurni tamo. Moguće je da vaspolicija poseti, a trebalo bi da oba

vite pripreme oko preuzimanja učene za most.— Moram da priznam, gospodine,

da smo prilično zbunjeni. Svi ti do-gadaji... Francuz je bio provokator,ali nismo uspeli da ga nađemo. —nesigurno je govorio gangster.

— Ne samo da je pro vokator, negoJe to momak kralja ponoći. Taj uobraženi Sikert uvrteo je sebi u glavu

da otkrije ucenjiVače — odgovori Lider.

— Preko berzanskih poslova približio nam se izvesni Fil Devlin...

— Znam i o njemu!— V i sve znate, gospodine...— To je bio Lun sa svojom Džejn

Vitington. On, verujem , zna i gdece sada nalazite — prekide,ga Lider.

— Onda moramo odmah da napustimo bungalov — nesigurno rečeMarkus.

— Naprotiv! — viknu nepoznati.— Treb a da ga dočekate i uništite.Pozovite najbolje momke i naoru-

ih do zuba! On će stići danas,ili narednih dana.

— Da li je to dobro? Može da stigne i policija — izrazi sumnju Markus.

— Policija nema dokaza protivuvas. Imaćete i alibi kad večeras padne jedan od mostova uzvodno naHadsonu.

— Zar će to biti večeras?!— Da .Markus! Biće to svima dobra lekcija. Grad mora da plati učenu!

— Dakle, naš posao je da likvidiramo Luna? — upita gangster.

— Da, čove če! On m ora da nestane, jer suviše je opasan. Pošto jevan zakona, nećete odgovarati. Učinite sve u sam oodbrani — sm ejućise odgovori Lider.

— Moji ljudi nisu zadovoljni mo jim radom. Prebacuju mi zbog vezes vama. gospodine — požali se Mar-k U 3 .

— Raspravite stvar. Imate pištolj,Markus! Ko sumnja, može i da za-uvek ućuti.

— Ja sam dugo s njima... Bilo bi

mi..— Još uvek imam hrpu dokaza

protivu vas. Sigurno biste stigli ugasnu komoru — opet ga prekideLider. — Zato budite odlučni. Uostalom, kažite Heču i Rajženu da sene šale. Tražim krajnju poslušnost.

— Pa... Svakako, gospodine! Obe-zbediću...

— Zv aću vas opet, kad zatreba —zaključi nepoznati i prekide vezu.

Ala n Markus ponovo prom eni uložak mikrofona i zavi ga u mesto naupaljaču, a onda sede zamišljen. Tržese na signal stražara. Požuri u holdo interfona, ali tamo je već DžesomHeć govorio:

— Nju pustite! Gospođica Karves je prijatelj!

On zatim objasni Markusu da stražar javlja o dolasku Kut Karves.

— Nije nam trebala baš sada —nezadovoljno reče Markus.

— Kako kome — smejući se rečeHeč.

68



— Baš me zanima kak o će da seponaša posle M elvinove smrti — uz-dahnuvši dodade Markus.

— Za nju je to samo jedan m anje.Ima ih dosta koji mogu da ga zame-ne.

— Među njima si i ti, Džesom.

Možda je za tebe dobro što je ljubomorni Melvin mrtav. Plašio sam seda će ti jednom pucati u leđa. Voliobih da znam ko je njemu...

— Ja nisam! I ne kom binuj ništaprljavo oko mene. Zna se ko je ubioMelvina — Ijutito reče Heč i uvre-đeno iziđe iz hola.

Uskoro se pojavi Rut Karves. Bila je sportski obučena, ali sve u tamnim tonovima, što je još više isticalo njenu lepotu. Odmah je shvatila da nije dobrodošla, ali se činilada to ne primećuje.

Dočekala su je tri muškarca, jerSibila Heč i Bruna Rajzen još nisubile ustale. Samo je stari čuvar bungalova bio skuvao odličnu kafu i dosta čaja.

— Nismo te očekivali, Rut — započe prvi Alan Markus. — Mislilismo da niko ne zna gde se odmaramo.

— I ja sam vas jed va našla. Zv ala sam vaše hotele, klubove i stanove. Niko nezna gde se krijete — sme

ju ći se odgovori Rut Karves. — Bilasam očajna zbog onog što se dogodi

lo Melvinu... Jadni, dragi mladići— Treba da se utešiS — reče Raj

zen.— Zb og toga sam i potražila nje

gov e p rijatelje — tobože u trenutkunastupa tuge reče Rut, ali odmah za-im se osmehnu gledajući Heča. —Sad mi je lakše.

— Pitao sam ka ko si saznala gde

emo — ponovi Markus.— Bila sam ovd e jednom s jadnim

Melvinom. Zar se ne sećate? Biliste 1 vi — odgov ori m irno Rut.

— Da... Sećam se, Rut... A li im adogađaja zbog kojih- Možda te policija drži na oku — neodređeno reče Markus.

“ Pazila sam na to , domaćine.Mogu Ii sve ovo da shvatim da nisam dobrodošao gost? — uvređenoupita Rut.

— A nikako! To je samo tako...Opreznost — odgo vori nervozno Markus.

— Razu m ljivo je da potraži prijatelje baš u trenucima kad joj je teško — umeša se Heč.

— N ije samo to, Heč — odvratiRut. — Potrebna m i je i pomoć. I

ja treba da živ im . A M elv ina nemada mi pomogne. Mislila sam da vi...

— Svakako, Rut! — reče malo po-stiđeno Markus. — Samo kaži šta titreba. Sredićemo to bez teškoća.

— H oću da radim samostalno. Treba mi dvesta hiljada za odličan posao. Platiću deset procenata na tajkredit — odgo vori Rut.

— K o b i očekivao da ti postanešposlovna žena?! — iznenađeno rečeRajzen. — O kakvom poslu je reč?

Bruna otvori torbicu i pruži munaočare upozorivši na tanušni gaj

tan i pljosnatu kutijicu s baterijama.Reče mu da pogleda malo kroz tu»stvarčicu«.

Rajzen posluša i pogleda k njoj, aonda ka Markusu i Heču. Opei brzookrenu lice ka Rut. Ona skrsti rukeu krilo.

— Pa ovo je neverovatno! — u i-viknu Rajzen.

U tom trenutku uđe Sibila Heč ion se zavali u naslonjač osmatrajućivitku ženu.

— U ovo bi vredelo uložiti i ceomilion! — zaključi Rajzen i pružinaočare Alanu Markusu.

Redali su se tako s istim naočari-ma. Sibila i Bruna pobegoše kad isame isprobaše pronalazak.

— Idemo zajedno u posao! — uz-

viknu Rajzen. — Kolik6 košta proizvodnja jednih naočara?

— Za sada jedanaest dolara, alimože da se snizi velikim serijamana ciglih pet dolara. Po dvadeset mogu da se prodaju na milione komada. Ali i svih pedeset dali bi mnogiljudi — odgovori Rut.

09



'— I žene — smejuči se dodade Rajzen.

Pročitao sam u jučerašnjim novinama nešto o tim naočarima, alinisam verovao da je to tako efikasno— reče Markus. — Ali policija ištampa počinju kampanju.

— Zato i vredi ceo posao — rečeRut. — Vi imate mrežu, a ja kompanjona s tajnom tvornicom. Isporučivaćemo koliko vam treba. Policijatu ne može ništa, kao ni oko heroina.

— Imaš li još k oji prim erak? —upita Rajzen.

— Imam nekoliko — odgovori Rut.Uskoro je svaki od njih trojice u

džepu skrivao čudne i „čarobne” naočare. Svake su bile druge vrste ibilo je teško otkriti da su baš onošto su bile.

Posle doručka Rut »tajno« poklonipo jedne naočare i dvema ženama.Zamoli ih da to kriju od svojih muževa.

Pošto joj zapretiše da čuva tajnu

njihovog skloništa, gangsteri joj da-doše prvi ček na dvesta hiljada dolara i zamoliše je da ode. Kao uzgred A la n Markus je upita:

— Nisi li negde srela Fila Dev li-na i njegovu ženu?

— Nisam — odgovori Rut mirno.— Možda bi taj evrospki milionertakođe hteo da bude kompanjon upravljenju i prodaji naočara. Pred

ložite mu to, ako ga vidite.— Hoćemo., A li ako ti nešto saz

naš, javi nam to odmah! — odgovori Markus otkrivajući svoju zainte-resovanost.

Odlazeći iz bungalova Rut Karvesnije slutila da je čovek, kojim je bila oduševljenja i za koga je radila,slavni Lun, kralj ponoći. A još ma

nje je slutila da je tom čoveku omogućila da stalno sluša gangstere.

X II

Dok su se spremali da krenu na jezero u potrazi za Markusom, Rajzenom i Hečom, Lun uhvati nečiji ra

zgovor emitovan na karakteristikama tek podeljenih naočara. Bio jesiguran da taj čovek govori izmenje-nim glasom, verovatno pomoću glasnog filtera, ili čak samo pomoćuzaklona od platnene membrane. AliLun ipak uze olovku i stenografi-

šući zabeleži svaku reč, iako nije mogao da čuje sagovornika. Pogodio je da nepoznati govori sa Alanom Markusom, kome Rut Karves još nijebila stigla u posetu. Kad se razgovorzavrši, Lun poče da čita ono što je napisao:

»Znam gde se nalazite, Markus, Ne znam da li ste sigurni tamo. Moguće je da vas policija poseti, a trebalo bi da obavite pripreme oko preuzimanja učene za most... Ne samo da je provokator, nego je to momak kralja ponoći. Taj uobraženi Sikert uvrteo je sebi u glavu da otkrije uce njivače... Znam i o njemu... To je bio Lun sa svojom Džejn Vitington. On, verujem, zna gde se sada nala

zite. ...Naprotiv. Treba da ga dočekate i uništite. Pozovite najbolje momke i naoružajte ih do zuba. On će stići danas, ili narednih dana... Policija nema dokaze protiv« vas. Ima ćete i alibi kad večeras padne jedan od mostova uzvodno na Had^nu... Da, Markus. Biće to svima dobra lekcija. Grad mora da plati učenu... Da, čoveče. On mora da nestane, jer suviše je opasan. Pošto je van zakona, nećete odgovarati. Učinite sve u samoodbrani (smeh!)... Raspravite stvar. Imate pištolj, Markus. Ko su mnja, može i zauvek da ućuti... Još uvek imam hrpu dokaza protivu vas. Sigurno biste stigli u gasnu komoru. Zato budite odlučni. Uostalom, kažite Ileču i Rajzenu da se ne šale.

Tražim krajnju poslušnost.. Zvaću vas opet kad zatreba”.

Razgovor se prekide i Lun ostadeda sluša i dalje, jer mu je trebaloda čuje neki podatak o čoveku koji

je vodio taj razgovor, ali samo suse prenosili šumovi i konačno zvuk



koji je naličio na zatvaranje nekemetalne kasete.

Iako mu se to retko dešavalo, Lunopsova. Covek koji je do tog trenutka imao Lunove naočare, sada ih je slu čajn o ostavio na neko sigurnomesto, da se njima zabavlja u nekoj

boljoj prilici. Sada je kretao da sruši je dan od m ostova na Hadsonu. K retao je u zločinačku akciju, a Lun nijemogao da ga osluškuje.

Lun se prihvati posla da monologe nepoznatog dopuni rečima sago-vornika i tako stvori bar približansadržaj dijaloga. To mu potvrdi neke pretpostavke o ulozi gangstera,ali sve je to bilo nedovoljno. Zato

ispod tog novog i iskonstruisanog di ja loga Lun ispisa im ena ljudi kojisu dobili naočare:

»Gradonačelnik Njujorka, njege? poverenik Mortimer Pruting, inspektor Maks Sleter, policajci Breslin i yend, Rut Karves, tri preostala člana Četvorke, jedna novinska re

dakcija, šef njujorške policije, senator Loksli, šef Biroa za narkotike Federalnog istražnog biroa, šefovi četiri policijske stanice i gangsterski ubica Vesli Polister”.

Spisak je bio suviše dug i Lunshvati da je načinio grešku. Zbog velikog broja naočarima »opremljenih«ljudi sada nije mogao brzo da otkri

je onog koji je ili sam organizatoručene, ili jedan od glavnih u lancupripremanja zločina.

Lun okupi sve članove svoje grupe i izloži im šta je otkrio. Objasniu čemu je greška velikog broja čudnih naočara.

— A li kad preslušamo sve trake,otkrićemo ko se od svih ovih dalje

ne čuje — primeti Džejn Vitington.— To je tačno, Džjen — potvrdi

Lun. — Ali može da bude suviše kasno. Uređaj za registrovanje je vrloprecizan i izdvaja emisije po početku emitovanja. Međutim, neki razgovori se mešaju i iedva se razUme- ju , iako svake naočare im aju razli

čitu jačinu i mogu da se filterompotenciie izdvoje. Ali to zahteva mnogo sati rada. Pored toga naš čovek je možda samo priv rem eno ostaviosvoje naočare, dok se okupa, ili promeni odelo. Možda dok se odmara,ili spava.

— Trebalo je da odaberemo samosumnjive — reče Brenda Lendon isvi se nasmejaše, jer prisluškivanjevećeg broja ljudi jep ripremljeno izraznih razloga.

Gradonačelnika, Prutinga i inspektora liteli su da čuju zbog lične be-zbednosti, a gangstere zato da otkri ju s kim su u vezi. A li desilo se daRut Karves još nije bila razdelila

lukavo spremljene prislušne uređa je Markusu i n je govoj okolini, a javio se nepoznati organizator učene.

— Onda treba da napustimo Mar-kusa i njegov bungalov — predložiCarli Pipčin. — Bacićemo im na vratnekog drugog, a mi ćemo se razićida proverimo sumnjive u Londonu.

— Koga bismo mogli da pošalje

mo tamo? — upita Lun i pašljivopoče da ispituje detektiva o njegovom planu.

— Imamo snimljen glas Raula Turnera. Ti umeš da izvrsno imitirašgovor svakog čoveka — poče da izlaže Pipčin. — Udesičemo da se objavi vest da je Turner pobegao iz zatvora Onda ćemo pozvati Polistera,Prebla i Šenka. Kazačemo im gde suMarkus i ostali, a dodaćemo da tamokriju poveliku hrpu novca i tovar heroina. Ta trojica uhvatiće se na mamac.

— A li ja sam ih obo jila tako dane mogu napolje, a Sam ih je isprebijao i ne verujem da mogu da ustanu iz postelje — upade Brenda.

— Polister sigurno ne može, ali

Prebi i Senk mogu. I Polister možeda bude u automobilu. Takvim momcima nije teško da sikupe tuce re-volveraša, ako imaju nade da dođudo velikog plena, Milion mu crvljivih lupeža, biće to gadna smejarija— reče Makferson i nastavi da gunđa nešto 0 svojoj slaboj sreći, jer se

71



nadao jednoj dobroj gužvi oko bungalova Alana Markusa.

Još neko vreme razmatrali su štasve treba da se učini, a onda CarliPipčin iziđe da iz neke javne govornice pozove Mortimera Prutinga ida obezbedi hitnu vest o bekstvu

Raula Turnera.Dva sata kasnije sve radio stanice jav lja le su vest o bekstvu opasnogzločinca. A predveče Lun je telefonom ragovarao sa-Rajmondom Preblom. Javio se kao Turner i saopštiomu da je u teškom položaju i da mutreba pomoć.

— A li mi smo nesposobni ^ odgovo ri P rebi. — Plav i smo kao aveti.

Vesli je povređen... Ne, ne dolazi uobzir nikakav posao.

— Zar ni za preko sto miliona. PaČetvorka se sprema za bekstvo. I

ja moram da nestanem, ali ne mogubez novaca. Moja četvrtina bila bimi dovoljna — sa žaljenjem nastaviLun u ulozi Raula Turnera.

Još dugo su se ubeđivali. Tobožnji

Turner je bio dovoljno sugestivan.Konačno morade ćla kaže kako je sadašnje stanje tri gangstera ujedno injihov najbolji alibi. Dok izmaknuiz grada biće tamna noć. A onda nesmeta što su obojeni.

— Samo mi još pomognite da sesklonim — dodade Lun na kraju. —I ako ne dođete do plena, o kom nikada niste mogli ni da sanjate, čini

te sa mnom šta god hoćete.Prebi zatraži da se posavetuje sa

Polisterom i Senkom i da ga Turnerpozove za četvrt sata.

Kad je I-un opet pozvao, kod telefona je bio Polister. Tri plava gangstera prihvatiše plan.

— Imam brodić kod Bronksa. Tamo možeš da se skloniš i čekaj. Ja-viću momku koji je tamo — zaključiPolister i dbjasni Lunu kako da nađebrodić.

— Samo pripazite da vas po licija ne vidi kad napustite sklonište, jer plašim se da vas nadziru..-Zato nisam smeo da dođem k vama— zaključi Lun.

— Imam o skriveni izlaz, a tri m o ja čoveka umeće da ig raju našu u-logu. Inače smo u zavojima, kao dasu nas slonov i gazili — zak ljuči Polister.

Te noći u šumi iznad ušća MorišEseksa u jezero odigrala se neobična bitka. Devet gangstera predvođeni Preblom i Senkom jurišali suna bungalov, u kome je bila spremljena zaseda za Luna.

A onda je stigla policija baš učasu kad su preživeli gangsteri pucali jedan na drugog u samom bungalovu. Polister je pokušao da po-

begne kolima u kojima je čekao našumskom putu, ali pao je u rukepolicijske zasede. On je jedini i preživao, jer su Prebi i Šenk nađenimrtvi.

Inspektor Maks Sleter grozio serazgledajući poprište neobičnog o-bračuna. Teško ranjeni Kornel Raj-zen samo je nejasno mrmljao:

— Lun . . . on je to b io . . . Lunsa plavim đavolima . . . Bruna . . . zašto nisi tu?

— Ovde sam, K ornel, ovde! —skoro je vikala njegova žena i samaranjena u mišicu.

Pored nje je stajala uplakana Si-bila Heč držeći vlažnu maramicu napodnadulo oko. Ali Rajzen nije više čuo ni svoju ženu ni Sibilu. Umro je plačući.

A la n Markus i Džesom Heč bilisu poginuli još na početku napada.Suviše su bili sigurni u svoju za-sedu i nisu bili pretpostavili da u-mesto Luna dolazi čitava četa re-volveraša. Umrli su u ubeđenju dapucaju na Luna.

Okolo po bungalovu i oko njegabilo je još sedam leševa, a četirigangstera su molila da im se pomogne, jer su krvarili iz opasnih rana.Pet revolveraša stajalo je podignutih ruku zverajući okolo u nadi daotkriju pogodan trenutak za bekstvo. Ali policijske lisice su škljo-cale.

72



Jedan policajac otkri čudne naočare, od kojih je vodio jedva vidljivsprovodnik do ovalne kutijice. Zgranuto je zurio u svoje gole kolege, aodmah zatim utvrdi da su i dve žene gledane kroz ove naočare sasvimgole. Začudo, mrtvaci su se slabije

videli. Njihova gola tela kao da suse razilazila i topila. To je bilo normalno, jer ohlađena tela mrtvacasve slabije su emitovala svoju sliku na nočare. Sasvim ohlađeni leševi više nisu mogli da se vide.

Policajac je bio čuo za takve naočare, ali ih je sada prvi put video.On obavesti inspektora Sletera, ko-

' ji ih samo uze u ruke. Znao je štase njima postiže, a iste takve imao je u tom trenutk u u svom džepu.

— Samo pogledajte, gospodine inspektore! Pogledajte kroz njih. Neobično je šta se vidi — upozori gapolicajac.

— Ne treba; znam tu stvar —odgovori inspektor.

Dve žene poginulih gangstera bi

le su mu zahvalne što je naredioda se sve takve naočare pokupe,i detaljno ispitaju da bi se otkriloko ih proizvodi.

Odmah zatim inspektor pozva gradona čelnikovog poverenika M orti-mera Prutinga i obavesti ga o tome šta se dogodilo.

— N abrojte m i imena m rtvih iranjenih — zahtevao j-e Prutlng.

Inspektor je čitao podužu listu.— Pa to je bio čitav pokolj! Zar

vaši policajci nemaju drugi način,nego da masakriraju ljude?! — negodovao je ?ruting.

— Nisu ih m asakrirali m oji policajci. Uništili su se međusobno —odgovori inspektor Sleter.

— Ne razumem vas. Budite jas

niji. K o je koga uništio? — upitaPruting.

— Izgleda da su na jedn oj strani bili Markus, Heč T Rajzen sasvojim ljudima, a na drugoi Poli-ster, Prebi I Senk sa svojom grupom. Preživeo je samo Veseli Po-lister. On treba da nam otkrije ra

zlog obračuna. Izgleda da se radilo0 rasturanju onih nočara, ili neštoslično — izloži inspektor.

— Zar niste m ogli da sprečitetaj po kolj? ■— upita Pruting.

— Mi smo, kako nam'’je bilo naređeno, bili skrivreni malo dalje u

šumi i kod jezera. Dok smo stigli1 op kolili bungalov, oni su se iskla-li. Trudili smo se da sve učesnikeuhvatimo žive — objasni inspektor.

— Obzirom na sve to, nemam štada kažem. Vršite svoju dužnost nauobičajeni način. Izvestićete me osvemu kad budete mogli — zaključiMortimer Pruting i prekide vezu.

*

Celo vreme Lun i njegovi uređa ji pratil i su i registrovali sve razgovore lica opremljenih naočarima. A li tajna sagovornik a Alana M ar-kusa nije mogla da se rasvetli. Pitanje ko je ostavio svoje naočare

ostalo je bez odgovora. Ponovnimproveravanjem Lun je ustanovio dasve naočare opet emituju.

— Pitam se nije li zločinac, ko ji je prip rem io učenu mosta i spremioprobno rušenje za ovu noć, slučajno stajao uz naočare nekog od naših »izabranika«. Možda je sam gurnuo naočare u metalni orman, ilikakvu kutiju . . . Ka ko da ispitamoko se sve nalazio u blizini naočara,ili čak u društvu nekog od tih Ijti-di — reče Lun zabrinuto.

Sada je morao o svemu grozničavo da razmišlja. Morao je da seposavetuje sa ostalima. Konačno za-ključiše da krenu, makar i nasumcei na sreću, uz obalu Hadsona.

Dogovoriše se da Lun i Džejn idulevom, a Makferson Pipčin i Bren-da desnom obalom Hadsona. Na obapravca bili su dobri putevi. Opremiše se jačim uređajima za vezu preko modulatora, a ponesoše i pomoćne uređa je za osluškivan je emisi ja vlasnika naočara. Jer, znali suda već nakon dvadeset milja ne mo



gu đa prate sve razgovore u Nju- jorku.

— Jednostavno treba da pa troliramo — reče Lun još dok su bilikod Junkersa.

Džejn ,ie držala slušalice prisluš-nog uređaja, a zvučnik ie bio podešen za praćenje emisija iz Mak-fersonovih kola. U jednom trenutkuDžejn gurnu Luna i dade mu znakda zaustavi.

— Ćula sam opet onaj izmenjeniglas. Pozvao je nekog pukovnika ipitao je li sve spremno. Slušajmodalje — reče ona brzo,

Lun uključi svoju slušalicu i poče da .sluša. Razgovetno je čuo svaku

reč irdnog čoveka:»Nc, nema odustajanja. . . Vi to

zovete z lc inom, puk ovniče? . . . A va.še piodiivanje t a jn i? .,. Most m ora da p u'ne još ove noć i . . . Znamda bi žekli da znate ko sam, ali tonećete nikada saznati . , . Baš to štomislite iiijc dobro. .. Dakle, krenite!«

Govor se prekide. Reći sagbvornl-ka ni.su mn<;le da se čuju, jer suzbog ispravljača bile tiho primanekroz slušalicu ucenjivača, pa njegove naočare nisu mogle da ih uhvate i emtiuju,

— Preslao je da govo ri — rečeDžejn,

— Sad ostanimo da slušamo dalje.

Neki novi razgovor mogao bi danam otkriie ko je- govorio — uzbuđeno odgovori Lun,

Ali dalie su čuli samo otvaranje izatvaranie nekih vrata, brujanje vozila na neknj ulici i pokretanje nekog mr)tora. Tajanstveni vlasnik naočara bio je sam i nekud je odlazio.Emisije iz drugih predajnika skri

venih u naočarima mešale su se ibrujale,

— Stvorili smo pravu zbrku —reče Lun, — Hteo sam da što viSeljudi držimo ood kontrolom prisluškivanja, ali, nisam se nadao da otkrijem ucenjivača izvan kruga Mar-ku sove bande Sada znamo da je u-

meSan neko od ostalih. Krug se suzio. O stali su gradonačelnik . . .

— Va ljda ne ubrajaš i njega usumnjive?! — začuđeno reče Džejn Vitin gton.

— Nikoga ne možem o da isključimo — nastavi Lun. — Zatim do

laze Pruting, inspektor Sleter. šefpolicije, senator Loksli, šef za narkotike Federalnog istražnog biroa ičetiri šefa policijskih stanica.

— A li poslali smo više u ređaja— primeti Džejn.

— Ostali su p olica jci Breslin i Vend — dopuni Lun svoj spisak.

— Imaju i drugi — opet primetiDžejn.

— Izuzimam Rut Karves, jer poznali bismo ženski glas, - OtpadajuMarkus i njegovi, a tako isto i u-hapšeni Veseli Polister — objasniLun.

— Onda ostaje najviše policajaca— reče Džejn.

— D a , . . — reče Lun i malo za-stade. — Ali tu šu senator, gradonačelnik, Pruting i neko iz kruganovinara lista kome smo noslali o-naj članak o »pokvarenjačkim naočarima« — zaključi Lun i još nekovreme je pratio prijem. '

Konačno zaključi da se ucenjivaS»sakrio« u mnoštvu ostalih emisija.Ostala je jedino mogućnost da sestrpljivim preslušavanjem i svrsta

vanjem karakteristika materijalasnimljenog na magnetofonske trakeu skloništu otkrije ucenjivač. Aliza to su bili potrebni dani, a možda i sedmice. A ucenjivači nisu čekali.

Baš kad je Lun hteo da opet upali kola i krene, Džejn ga upozori dačuje nešto važno. On ponovo uze

slušalicu, čuo je odmereni glas gradonačelnika Njujorka:

— Milo mi je da ste svi na okupu, gospodo. Sazvao sam vas na o-vaj dogovor tako hitno i nestrpljiv o . Imam mnogo razloga . Gosjjp -din Pruting izneće trenutno stanjastvari.

74



— Nemamo mnogo vremena, jeropasnost je suviše velika. Lično samse nadao drugačijem razvoju događaja, ali stigla je nova opomena u-cenjivača. Oni hoće da još ove noći sruše jedan od mostova na se-veru — izloži Pruting.

— Sta predlažete? — upita šefpolicije, čiji glas je već Lun mogaoda prepozna posle više slušanja.

— Još ne predlažem, ali m oram oda razmotrimo stvar i da damo svo

je m iš ljenje . Gospodina gradonačelnika čekaju izabrani predstavnicigrada. Oni treba da izglasaju plaćanje učene, i l i . . , — odgovori Pruting i zastade.

— Niste izrekli alternativu —primeti neko od prisutnih.

Nešto prekide razgovor i začu sežamor. A tada gradonačelnik najav i:

— Policijski inspektor Sleter traži da ga hitno primimo.

Posle nekoliko trenutaka ponovno g žamora začu se lupan je vrata, a

zatim glas inspektora Sletera;— G ospodo, m olim vas za trenu

tak pažnje. Vidite li ove naočare?...T o je nečiji uređaj za prisluškivanje. Nađene su i kod poginulih gangstera, a i meni su poslate. . . Ako je

još neko dobio ovakvu stvarčicu, neka je ukloni. Naša tehnička službaih je detaljno pregledala i utvrdila

njihovu tajnu funkciju.— Onda prekidam konsultovanje

za deset minuta, pa da nastavimo —predloži Mortimer Pruting.

Ćulo se pitanje mogu li te naočare da zadrže moć gledanja, ali daim se odstrani uređaj za prisluškivanje. Inspektor odgovori da je toskoro nemogućeii da bi to mogli da

izvedu možda samo tvorci uređaja.U sledećih nekoliko minuta čulo

se krckanje i emitovanje iz blizinegardonačeinika a zatim sve presta-de.

— Sada ne znamo ko je sve biotam o Opet treba da radimo nasu-mice — reče Džejn.

— Ipak znamo mnogo više — odgovori Lun i poveze prema severu.

XIII

Vozeći dalje rekonstuišanom autostradom Lun levo ugleda svetla Pe-kskila, od koga se videla linija jakihsvetiljki, što je značilo da je na tommestu prilaz mostu, koga je Lun usvojoj šemi mogućih mesta rušenjaobeiežio brojem jedan. Čim naiđe nasaobraćajnu petlju, Lun skrenu desno i u luku se nadvožnjakom vratiprema reci. Odatle pozva Makfersona i javi mu gde se nalazi.

— I mi smo stigli kod istog mosta

— odgovori mornar.— Onda produžite prema Kingsto

nu,i držite na oku tamošnji most. Jai Džejn ostaćemo ovde — odgovoriLun usporavajući zbog ulaska u Pekskil.

Nekoliko minuta kasnije osmatrao je most. Hadson se širio tek jednu milju niže od mosta, koji je bio

lepo osvetljen. Bila je to impozantnakonstrukcija sastavljena na vrlo redak način. Svi veliki mostovi izgrađeni su od istog materijala, bilo da

je to čelik, il i prednapregnuti beton. A li ovaj most je im ao prilazne lukove od prednapregnutog betona, asrednji luk od čeličnih delova. Lun

je znao zašto je to tako. Jedin o voj

ni razlozi mo gli su da nametnu jednutako „nečisto” rešenje. U blizini senalazio Vest Point sa svojim vojnimškolama i postrojenjima, a most odprednapregnutog materijala u slučaju rušenja mogao je da stvori branu na reci, koja bi izazvala poplavečak do Albanija. Betonski delovi mosta su trostruko glomazniji od čeličnih, a skoro ih je nemoguće brzo se

ći i ukloniti iz rečnog korita. Međutim, metalne konstrukcije se i podvodom lako seku i uklanjaju. Ovde je bilo i zadnje »usko grlo« Hadsonana njegovom putu ka Njujorku.

Lun nađe mesto za parkiranje, pase on i Džejn uputiše pešice ka malom restoranu blizu mosta. Odjed



nom začuše nečiji razgovor preno-Sen uređajem »čarobnih« naočara.

Lun prepoznade glas policajca Hari Venda.

— Taj pokolj je priredio samoLun. Ali ne mogu da razumem zašto smo baš nas dvojica uklonjeni iz

grada i prebačeni ovamo da nadziremo most. To je glupo, ako inspektorSleter nije otkrio neki podatak onama — odgovori narednik Geri Breslin.

— Ali niko ne može da dokaženaše učešće. Svi koji su nešto znali0 nama, već su m rtvi — dodade

Vend.— Nikad se ne zna — reče Breslin

1 glasno zevnu.Neko vreme su ćutali, a onda opet

poče Vend:— Ne mogu da shvatim ni to za

što nas šalju da čuvamo ovaj most,a ucenjen je Verecano.

— Još pre dvadeset dana načuosam nešto o velikoj učeni, koju suspremali Marku.s i njegovi. Valjda

nisu mislili da oni sruše Verecano?— odvrati Breslin.— Kad čovek sabere nekoliko

stvari izlazi da je i to moguće. Inače, zašto bi se baš inspektor Sleteri taj nemogući Lun ustremili na našu organizaciju? — razmišljao je dalje glasno Hari Vend.

Kad opet prestadoše da govo re

Lun i Džejn već su bili ugledali policijska patrolna kola parkirana između mosta i malog restorana.

— Ispada da oni nisu ovde dapomognu u rušenju — reče Lun unedoumici.

A li već u sledećem trenutku dobiobjašnjenje, koje mu otkri da uce-njivači hoće da sruše baš ovaj most.

Iz kola u kojima su bili Vend i Breslin čuo se razgovor policajaca s policijskom slanicom. Neko im je naredio da se premeste na sam most ida se parkiraju na pešačkoj stazi.

— M otrile na sve pešake, a naročito one koji bi nosili neki većipredmet. Oneringućite svako zaustavljanje vozila i budite stalno na

sredini mosta. To je naređenje izNjujorka — govorio je neko iz zvučnika.

Lun brzo pozva Makfersona i Pipčina. Reče im da dođu i motre sdruge obale reke. A on i Džejn vratiše se u kola i primakoše ih mostu.

Odatle su osmatrali osluškujući časBreslina i Venda, a čas emitovanjeiz N jujorka pojačno ostalim re-lijami kod Junkersa i Osininga. Aliviše nisu mogli da čuju onaj prigušeni i izmenjeni glas, što je značilo da je to bio neko od prisutnihna razgovoru kod gradonačelnika iPrutinga. Nisu čuli ništa iz čega biotkrili podatak koji bi im dao nekuideju kako da brane ovaj most.

— Trebalo bi da opomenem o tadva policajca. Oni su gurnuti dapoginu u trenutku rušenja mosta —reče Džejn.

— A li kako da to učinim o. Bićemoim sumnjivi i to bi moglo da nasomete u trenutku kad bi možda trebalo da se umešamo— odgo vori Lun.

— Nadam se da se ne m iriš lakos njihov om smrću, iako su zločinci— reče Džejn.

Lun je iskosa pogleda i uzdahnu.Cutao je neko vreme, a onda reče:

— Dugo me znaš i ne misliš tošto si rekla. Nervozna si kao i jazbog nemoći da nešto učinimo. Spasao bih ta dva zločinca u policijskimuniformama, kad bih znao kako dato učinim, a da ne ometem važnijuakciju. Konačno, zločinac u policijskoj uniforrmi je najodvratnije Ijudsko biće. Od njega nedužni ljudi očekuju zaštitu, a ne zločin.. Razgovaram da bih razgovarao!

— U ov akvim trenucima... I samasam uzbuđena toliko da bih glasnovrisnula — odvrati Džejn.

— B olje je da se pripremim o i dane razmišljamo mn ogo — reče Luni iziđe iz kola.

Iz prtljažnika donese dve čudnecevi duge po tri stope. Bili su tonaročiti ručni bacači granata. Istetakve imali su Makferson i Pipčin.Lun ih je izradio zato da u slučaju

7f



otkrića smrtonosnih' zviždaljki moženjima da ih bombarduje i zaustavidejstvo. Pošto ih priprem i i napuni snažnim granatama, Lun pozvaMakfersona i reče mu da se grupana drugo j obali takođe pripremi,uključujući mašinske puške i ručne

bacače granata.— Već sm o sve postavili da nambude pri ruci. Sa ove strane imamomalo uzvišenie i Pipčin je na njemu.On odatle može da gađa svaku tačkumosta. Ja i Brenda smo u kolima,da možemo prići i na sam most —odgovori mornar.

To b i bilo samoubistvo! — opomenu ga Lun.

— Ne volim samoubistva, ali akomi pred očima počnu da ruše most,zaploviću im pravo u bok, makar potonuo zajedno s njima — odgovorivedro Samjuel Makferson.

.— Radi kako je na jbo lje, ali sfetise svega što sam ti govorio o timspravama za rušenje. I ne zaboravida zvuk parali še pokrete — pon ovo

ga opomenu Lun. A li i sam postavi tako svoja kolada može da jurne na most.

V rem e je sporo prolazilo. M ostomsu jurili automobili, kamioni, tegljači prikolica, autocisterne i voz ilasvih vrsta. Jedna grupa mladića nam otociklima projuri uz praskanje motora i glasan smeh. Prolazila su ivojna vozila. Na jednom velikom kamionu bio je utovaren helikopter sdemontiranim elisama.

Svako od tih vozila moglo je danosi skrivenu »zviždaljku smrti«.Svako je moglo da zastane i uključi generator za pumpe, koje će datimoćni ultra zvuk. Čekanje je razjedalo nerve čak i takvim ljudima kakvi su bili Lun i Makferson.

Na mostu je svetlucala svetiljkaparkiranog policijskog automobilaopom injući svojom ljubičasto plavom bojom. Most je bio osvetljentako da se na njemu video svakidetalj.

U jednom trenutku veliki kamionpokriven ciradom zastade baš po

red policijskog automobila. Lun is-trča i poče da nišani svojim ručnim

» bacačem. A li kam ion odmah krenu, jer mora da se radilo o nekoj sm etnji na menjaču brzina, ili tiečem sličnom. Breslin i Vend nisu stigli nida opomenu vozača, a kamion je kra

nuo. Iako je sve to trajalo samonekoliko sekundi, na mostu se izakamiona već zgusnula kolona vozila.

U noći je narastala strepinja Lu-nove grupe.

— Zar ne bi trebalo da rizikuje-mo zaustavljanje saobraćaja i da o-pomenemo policiju? — upita Džejn.

— To ne bi mnogo pomoglo. Zločinci bi prvi primetili gužvu i nestali. Vratili bi se kad opet sve krenenormalno — odgovori Lun i pomilova joj ruku u želji da je umiri.

U tom momentu naiđoše dva sasvim nova kamiona sa prikolicama.Lun ih osmotri s interesovanjem. Nešto na njima mu se učini neobično,ali odmah nije znao šta to nije bilo

skladno sa sasvim novim kamionima. Grozničavo je razmišljao dok suse kamioni približavali sredini mosta. A. tada je shvatio.

U istom trenutlfti je viknuo:— Džejn, gađaćemo!Bio je video na ciradama kamiona

krakove malih prijemnih antena. Inaslutio je šta to znači. Vozači nisubili svesni šta voze i šta treba da sedogodi. Antene treba da prime radiokomandu i da je prenesu na uređaje,koji će da uključe rezervni sistemkočenja. Cim se kamioni zaustave,radio navođač daće signal za »nasedanje« podloge uređaja zviždaljkina most, a onda će početi nevidljivopotresan je mosta.

Sve to prošlo je kroz Lunove mi

sli u jednom trenu.I Džejn se beše snašla. Ona dovi-

knu u mikrofon za prenos porukaMakfersonu:

— Opasnost! Dva kamiona!... A onda je izišla iz automobila i

postavila cev svog. bacača granatauzimajući na nišan zadnji kamion.



— Nišanim zadnji! — dobaci onaLunu.

— Odlično! Gađaj paž ljivo, ako zastanu! — odvrati Lun prateći prednj i kamion krez nišan cevi.

A tada, na sredin i mosta, oba kamiona naglo stadoše. Već u sledećem

trenutku granate iz dva bacača zviznuše kroz vazduh. A li rečeno je da jedna nesreća ne

dolazi sama. Grupa mladića na motociklima vraćala se iz Pekskila. Onivideše muškarca i ženu koji opališeiz neobičnog oružja na kamione zaustavljene na* mostu i jurnuše nanjih. Oko Luna i Džejn stvori sekrug od treštećih motora, a onda semladići baciše u napad.

Dve granate eksplodiraše na mostu. Jedna beše pogodila kabinu prvog kamiona, a druga sam točak zadnjeg. Ali to nije bilo dovoljno. Trebalo je da se nastavi bombardovanje.Međutim, na Luna su se bacila četiri snažna mladića, a dvojica su napala Džejn.

Lun se b ran io bez m ilosti 1 mladići su padali. Džejn jednog udaricevlju bacača, a drugog prebaci preko svog nežnog boka, ali tako damu ruka puče i on pade bez svesti pored automobila.

Bilo je prošlo tek desetak sekundiod početka borbe, a Lun oseti nekakvu nemoć. Nije mogao da misli,

niti da deluje. I mladići, koji nisubili onesvešćeni, padali su sa svojihmotocikla, ili stajali neodlučno i Ijuljajući se kao pred padanje u san.

Na drugoj obali Makferson je najduže izdržao. Opalio je dve granate,a onda se odlučio da krene kolimana most. Međutim, ultra zvuk je pa-ralisao njegove pokrete. Nije mogao

da otvori vrata i poveze ka mostu.Pipčin je promašio kamion bojeći

se da ne pogodi policijski automobil. A zatim je samo zurio u most i kamione.

Kolona autom obila se zgusnula. Vozači su gubili - kontrolu i naleta lina drugog svojim kolima. Neki su

udarali u ogradu, a jedna cisterna je provali i surva se u reku.

Oštećeni kamioni su se raspadali,ali pumpe za ultra zvuk su radile.Most je čudno krčkao nekoliko trenutaka. Lun je zurio u haos na mostu.U jednom trenutku sva vozila se do

voljno zamotaše. Svi sudari se završiše. Izbiše nekoliko plamenova, jersu neka kola gorela.

A tada je izgledalo da se sve utišalo sem praskanja plamena zapaljenih automobila.

Lun je skupljao svu snagu da nadvlada zvuk i krene opet u napad.Uspeo je da napuni bacač i pošalje

je dnu granatu. K oja pogodi već ogo

Ijeni oklop uređaja. I baš tada, kaoda je to učinila Lun ova granata,most poče da se ruši po celoj dužini.

U istom trenutku Lun pov učeDžejn ka kolima, upali motor i naglo krenu. Mladići s motociklima jošse nisu bili otreznili i snašli.

— Javi Makfersonu da se ukloni

1 neka svi idu u grad obilazn im putem, jer preti potera — reče Lun.Džejn posluša.— Već ulazimo u kola! Iščupaču

lično grkljan i gurnuti mu ruku upoderanu utrobu da napipam Sta imaumesto srca, hiljadu mu... — psov ao

je Makferson.— Kom e to. Same? — upita Džejn.— Pa čoveku koji je ovo priredio

— odgovori mornar. — Ni brodolomTitanika nije mogao biti strašniji!

Lun se naže ka mikrofonu i reče:, — Imaćemo ga brzo u rukama. Sa

me. Mislim da znam ko je smisliosve ovo.

Uskoro su gotovo jedini preživelisvedoc i katastrofe, ako se izuzmumladići na motociklima, odlazili sve

dalje od srušenog mosta. A tada su sa svih strana ka mostu

jurnula policij iska, vojna i vatrogasna kola. Stvarala se neopisiva gužvana prilazima. Ka obali reke sa svihstrana i svim putevima dolazili suradoznali građani i farmeri s okolnih poseđa.

78



u vazđuhu su zvrjali motori helikoptera.

A li sve je bilo uzalud. Hadson jena svom dnu davio poslednje preživele u kabinama smrskanih kamionai automobila. Na dnu reke bili su imrtvi policajci Breslin i Vend. Bili

su jedini koje je na tom mestu stiglapravda. Svi ostali, a bilo ih je prek odve stotine, uključujući i vozače zločinačkih kamiona, umrli su nevini.

*

O katastrofi na srušenom mostu go vor ila je čitava poplava izveštaja radio stanica, televizijskih em isija isvih listova i časopisa. Ali još se nijeznalo kako je došlo do rušenja mo-

^ sta. Celog sledećeg dana pos le ka-ta*strofe isticala se priča mladića ko j i su bili napali Luna i Džejn u trenutku rušenja mosta.

„...Gađao je iz neke čudne cevi.. Napali smo njega i neku ženu, koja

je takođe bombardovala most — pričao je jedan od mladića iz grupe motociklističke družine. — Ali i on i ta žena bili su neobično vešti u tuči i iznenadili su nas... Kad je taj visoki muškarac opalio zadnju granatu, most se srušio...”

Novinari su tražili izjave vojnihstručnjaka nije li rušilac mosta upo

trebio minijaturnu atomsku bombu.» . . . Nema govora o tome da je u- potrebljeno bilo kakvo nuklearno o- ružje. Bombe iz te cevi mogao je da ispali samo pomagač zločinaca, koji je ometao policajce postavljene na mbstu — izjavio je vojni ekspert. — U najskorije vreme saznaćemo kako je most srušen. Ima podataka da je upotrebljen uređaj koji pro

izvodi moćni infrazvuk. Ucenjivači su poslali i planove, kojima su poka zali da je skoro nemoguće sprečiti takav zločin«.

Tek predveče izvađeni su ostacipumpi moćnih zviždaljki za infrazvuk. Bilo je jasno kako je mostsrušen.

V ečernja izda’nja listova 1 em isijeradio i televizijskih stanica prenelesu izjavu gradonačelnika, u kojoj jeizmeđu ostalog rekao:

» . . . Učinili smo sve dsf- ne pokleknemo pred učenom. Pored svih na pora Federalne i lokalne policije ni

smo uspeli da otkrijemo ucenjivače i da sprečimo probni zločin. Uprava grada je čak pokušala i nešto izuze tno, što ne mora da naiđe na odobravanje. Tajno smo pozvali avanturistu i naučnika, odličnog pozna« vaoca mnogih naučnih otkrića. Pozvali smo Donalda Sikerta, poznatog širom sveta i pod nadimkom Lun, kralj ponoći. On je naišao na trag, ali nije uspeo da učini ono Sto je trebalo.

Sada znamo da je u poslednjem času nekako otkrio da probni zločin ucenjivača treba da se dogodi na mostu kod Pekskila. On je gađao ručnim bacačem granata da ošteti rušilačke sprave. Mladići na motoci klima, ne znajući šta se događa, na

pali su ga u nesrećnom trenutku. Oni nisu krivi. Postupali su kako bi postupio svaki častan čovek. Bile su to nesrećne okolnosti. . .

Posle svega Lun nije pristao da se sastane sa našim ekspertima. Možda se oseća poraženlpi. Javio mi je li čno da nema nade da brzo otkrije ucenjivače. Zato smo odlučili da pla

timo učenu. To je za nas teška i po niSavajuča odluka, ali ne možemo da preuzmemo odgovornost odbijanja učene. Za plebiscitarno odlučivanje nema vremena, jer gangsteri prete da sruše most u toku sledećih nekoliko dana. Očekujemo uslove koje postavljaju ...«

Bilo je tužno slušati govor o kapi

tulaciji pred ucenjivačima. Nije seznalo da li više građana optužujeprvog građanina Njujorka za izdajui kukavičluk, ili ih je više koji njegovu odluku smatraju razumnom.

Ćuli su se predloži da vojska i policija posednu most i pregledaju svako vozilo. Ali čuli su se odgovori da



onda treba zatvoriti ne samo svemostove u Njujorku, nego i sve važne mostove, u zemlji do Los Anđe-losa i od kanadske granice na se-veru do Floride i Teksasa na jugu.

Verecano Bridž n ije jedini veliki ob je kat k oji ucenjivači žele da napadnu, ako na njemu budu sprečeni.

Ostale su samo strepnjo i tuga.Ostala je spremnost da se isplatiogromna učena od dvesta milionadolara. Novinari nisu uspeli da saznaju ništa o tome ko će preuzetidužnost da gangsterima preda novac. Gradonačelnik je jedino izjavio;

— Učiniče to čovek od najvećeg

poverenja.Novinarima je ostalo da danonoč

no obnavljaju detalje o događajimaod trenutka smrti Brika Smita padalje sve do međusobnog pokoljagangstera, u kome je nestala i većokrnjena »Četvorka«. Smrću AlanaMarkusa, Kornela Rajzena i Džeso-na Heča nestali su oni koji su bili

ucenjivači. Ko je bio njihov gospodar, ili sluga za konačno izvršenjezločina? Gde su smrtonosne naprave koje čekaju da ostvare pretnju?Na ta pitanja nije bilo odgovora.

» . . . Nadajmo se da Lun ipak nijeotišao i digao ruke od svega« — pisao je jedan novinar.

— » . . . Nije li sam Lun smislio taj

neobični i monstruozni plan?« —odgovarao mu je drugi komentatorkonkurentskog lista.

Opet su prebrojavani leševi izgi- jiulih gangstera, procenjivan brojžrtava na srušenom mostu i opet surasle zle slutnje.

A nik o više u N jujorku nije znaogde su^Lun i njegovi saradnici.

X IV

— Znam da vam poveravam težak i do krajnijih granica neprijatan zadatak — govorio je gradonačelnik svom cenjenom poverenikuMortimeru Prutingu. — Sve je spre

mno da u najvećoj tajnosti preuzmete novac iz banke, koja je većprimila čekove i nalog kako da o-dabere i zapakuje rtovac. Cim ucenjivači jave način preuzimanja novca, predajte im ga ne pokušavajućida ih prepoznate, ili otkrijete, jer to

bi moglo da bude krajnje opasno zavas.

— Mislim da bi ipak trebalo zabeležiti serije, ili preduzeti ftešto dase kasnije uđe u trag ucenjivačima— reče Pruting. — Postoje radioaktivna zračenja, koja ucenjivači nemogu da otkriju, ali policija bi mog l a . . .

— Zar da izazovemo bandu da ponov i učenu, ili da se osveti? — odvrati gradonačelnik. — Ovako, nadajmo se, uništiće i svoje uređajeza rušenje i prestaće da se bavetakvim poslom.

— To je verova tno, ali nije sigurno — reče Pruting zamišljeno.

Cutali su neko vreme razmišlja jući šta bi jo š trebalo da kažu je dandrugom. Prutingov zadatak bio jevrlo opasan. Nije bilo nikakve garancije da će ga gangsteri ostaviti živog u trenutku kada preuzmu novac.

— Da li se obezbeđujete od mogućeg ubacivanja sredstava za prisluškivanje, kakve su bile one čudnenočari? — upita Pruting.

— Preduzete su sve mere opreznosti. Pazim čak i na svoje odelo,da mi neko ne prikači ono što nazivaju »stenicom«. Sve što se donosi u moj biro, ili kuću, pretražu je se vrlo brižljivo — odgovori gradonačelnik.

— I ja čin im isto . Cak svakog dana često menjam odela. Ali opa

snost ostaje. Zato ako imate pover- Ijive naloge, saopštite mi ih pišući na papiru. Mislim da je taj metodnajsigurniji — reče Pruting,

U tom momentu zazvoni tefefon.Sekretarski biro gradonačelnika je jav ljao da izvesni gospodin Donaldmoli vezu.

U



— Da li da vas povežemo? — u- pita jedna od sekretarica.

— Dajte mi vezu — prihvati načelnik.

Bio je uzbuđen pogađajući da jenepoznati Donald lično Donald Si-kert, Lun, kralj ponoći. Kratko od

govori na pozdrav i prebaci vezu nainterfonski uređaj, pa je tako svakureč mogao da čuje i prisutni Mor-timer Pruting.

— Gospodine gradonačelniče, snajvećim žaljenjem moram da priznam svoj neuspeh. Znam vašu iz

javu i sasvim se slažem s n jo m —reče Lun.

— Nismo m ogli da učinimo ništa drugo — odgovori gradonačelnik.— U takvom stanju stvari ose-

ćam neku vrstu krivice — nastaviLun.

— Učinili ste što ste m ogli riziku ju ći i sopstveni život. Nadam se daće svi pošteni građani znati da ce-ne vaš pokušaj. Makar ste doprine-li čišćenju grada od opasnih gang

sterskih bandi — ganuto odvratigradonačelnik.

— Želim da učinim i nešto više— nastavi Lun. — U toku obračuna sa gangsterima kod mene i mo

jih prija telja ostalo je prilično novca. Svako zna da sam u poslednjojdeceniji više puta radio na vađenjuzlata iz davno potonulih španskih

galija. Imao sam i dosta uspeha. / — Slutim da ciljate na d alje li

čne žrtve — upade gradonačelnik.

— Ne smatram žrtvom vraćanjenovca uzetog od zločinaca. Pored toga imao sam u ovdašnjim bankamaznatne iznose ranije od gangsteraotetog i ostavljenog novca. Imammogućnosti da vam predam akredi

tive stranih banaka. Sve to biće dovoljno da se izgradi nov i most kodPekskila i pokrije polovina sume nakoju je ucenjen Vercano Bridž —izloži Lun.

— Ja sam samo predstavnik gra-'da . . . Nemam pravo da odbijem takvu pomoć gradu. Ali lično sma

tram . . . — neodlučno reče gradonačelnik.

— Ali ja ne mislim da zauvek izgubim taj novac. Nastaviću da tražim ucenjivače, makar to /. traja logodinama. Smatram to ličnom obavezom, a ako hoćete i osvetom. To

je moj prvi veliki poraz.— Z na m . . . A umeću da to sveobjavim tako da vam i poraz služina čast. Jer, časno ste se borili.

Objavićete sve kad primitenovac. Ako želite, učinite to lično,ili pošaljite nekog svog poverenjadostojnog čoveka.

Gradonačelnik se osvrnu ka Pru-tingu i upitno ga pogleda. Ovaj kli-

mnu glavom.— Može li to da bude g ospodin

koji je inače održavao vezu s vama?— Da, svakako.— Gde i kada želite da se sasta-

nete?— Mislim da već večeras treba

da mu predam novag i vrednosnepapire. Neka me poseti na MejdžerDagenu. To je severni deo Bronksa,odmah uz levu obalu Harlem Ri-vera.

Pruting je brzo beležio podatke.— Ali kako da vas nađe?— Kao F ila Devlina p oznaje me

jedan pošteni stari i dobroćudni policajac. Zove se Džed Kuper. Većsam ga zamolio da večeras bude naobali kod mosta koji vezuje Sto če

trdeset i devetu ulicu sa Manhata-nom. On može da doprati vašeg po-verenika u kuću gde se nalazim. Tamo je i sve ono što želim da mupredam — objasni Lun,

— Ne znam da li on želi pratnju— primeti gradonačelnik.

— Obzirom na neke sumnje u ispravnost svih policajaca, ako odre

đeni gospodin želi pratnju, predlažem da uzme inspektora Maksa Sle-tera i njegove momke. Osvedor'iosam se u Sleterovu ispravnost i ferigru — zaključi Lun.

Gradonačelnik opet upitno pogleda Prutinga, Ovaj opet klimnu glavom s odobravanjem.

81



— Onda je sve uređeno. A li kadse stvar tako postavlja želim i lično da -p/isustvujem , jer predaćuvam pismenu zahvalnicu grada. Aželim i da vam srdačno stisnem ruku, ako to prihvatite — iznenadaodluči gradonačelnik.

— Onda vas očekujem u svom privremenom domu. Biću u društvu sasvojim najdražim prijateljima—zaključi Lun i posle pozdrava prekidevezu.

*

Stari policajac Džed Kuper sedeo je oslo njen na Lunov sto i pom oć

nom slušalicom pratio čitav razgovor iskosa zureći u magnetofonskiuređaj, koji je snimao razgovor. Čitavo vreme policajac se znojio. KadLun spusti slušalicu Kuper huknu iobrisa svoje široko i dobroćudno lice posuto graškama znoja.

— Uh, uhl Pa to je da čovekusta»e srce ! — uzdahnu i osetivSi

žeđ pogleda u orman s pićem.— Prim etio sam da ne potcenju- je te dbbru kapljicu — reče Lun. — A li večeras m oram o svi im ati sasvim bistru glavu.

— O, svakako! — potvrdi policajac, ali ne izdrža a da ne mljacnesuhim ustima.

— A li m alo piva, pa i čašica ,visk ija ne bi mog la da smeta — upa

de Samjuel Mekferson.Smeškajući se Brenda Lendon je

već donosila čaše i bocu. Odobrovo-Ijeni policajac uze čašu hladnog piva i poče da govori :

— Ja sam sigurno jedini njujorškipolicajac koji vas je upozno, gospodo. Još prvih dana kad ste se vi,gospodine Devlin, sa vašom gospo

đ o m . . . Ja vas tako nazivam, iakosada znam ko ste. Za mene ostaćeteuvek gospodin i gospođa Devlin. Dakle, gde cjr.o prekidoh ? . . . Ah, da!Kažem, odmah sam osetio da stedivni ljudi,

— Postoji ne.^to po čemu se naprvi pogled predoseti ljudska isprav

nost. Ali za pojmove policije mibaš nismo na mestu — odvrati Lun.

— Makar me sad pred pen zioni-sanje izbacili iz službe, ja znam daste na mestu — dodade policajaci nehotično zaljubljeno pogleda ubocu viskija.

— Nema razloga da uskratim oprisutnima malo zadovoljstva — reče Džejn V itington. — A ko gospodin Kuper i Sam uzmu po dve pilule mog balzama, mogu večeras dapiju koliko žele.

— Pristajem čak i na to, tako mislane vodel — uskliknu M akfersoni poče da priča policajcu o pronalasku Džejn Vitington.

Njen balzam tako oblaže želudaci sve organe za varenje da nekoliko sati uopšte ne apsorbuju alkohol. Ali pre toga treba uzeti dostavode, jer kasnije se ni ona ne ap-sorbuje.

— Piješ i u kus je dobar, ali naosećaš da te creje i veseli — žalio se mornar.

— Vo leo bih da probam kako toizgleda. Već sam popio dosta piva,a sada malo viskija, pa makar i daga ne osetim — odvrati policajacrazvlačeći svoje široko lice i popravi jaiujić skoro sasvim be lu kosu.

On i Makferson nastaviše razgovor. Jedan drugom pričali su svojedoživljaje i nalivali čaže viskijem.

Za to vrem e Lun, Džejn, Carli iBrenda pripremali su sve za dočekgostiju.

— Nešto mi ipak nije jasno — reče u jednom trenutku policajac DžedKuper. — Lun je gradonačelniku rekao da je poražen, a meni da ćemo još ove noći znati ko je ucenjiv ač.To dvoje se ne slaže.

— M noge stvari se ne slažu kad iHovako gledaš. Ali zađi iza krme ionda pogledaj. Tamo je elisa i onagura brod — odgovori Makferson.

—t Šta tu ima posla bro d i brodska elisa?

— Ima. Pretpostavimo da si ti ucenio Verecang Bridž,

SZ



— Nisam, ali pretpostavimo.— Odlično! Sada Lun skupi dru

štvo i kaže. Ovde sedi ucenjivač. Tinagneš da bežiš punim jedrima. Ali ja te odalam im po gla vi i predam uruke policiji.( — Po liciju predaš u ruke polici

ji?— Ono pivo ima i malo alkohola ...Trebalo je odmah pilule . . . Kakone âzumeš?!

— Trezan sam, a ipak ne razu-mem — tužno reče Kuper.

— Dobro, da počnem od pramca.Čitao si da su narednik Geri Breslini policajac Hari Vend bili članovigangsterske bande?

— Čitao sam.— A kad si to čitao?— Juče.— Dakle, posle rušenja onog m o

sta, na kom su umrli.— T ač n o! . . . I neka su, psi šuga-

vi!

— I ja kažem neka su, morske va-šil

— Nikad nisam čuo za morske vaši?!

— Ima i takve. . . Morska vaš jeona u prljavoj mornarskoj majici,milion mu jadnih škuna i mrtvačkihplove ćih korita! — smejući se objašnjavao je Maikferson.

Polioaijac ga sumnjičavo pogleda i upita:

— Traćiimo li m i vreme , ili oz biljno razgovaramo?

Početak nesporazuma prekideBrenda dajući im znak da dođu dovrata kuhinje. Oni zaboraviše sporoko morske vaši i oba u istom trenutku zaglaviše vrata kuhinje, jeronako glomazni nisu mogli da uđu.Brenda im pokaza dve rumene i dob

ro ispečene ćurke, koje je već bilaisekla makazama za pečenje, pa ihopet sastavila i vratila u rernu da sene ohlade do dolaska gostiju.

— Provoka cija! Osvetiću ti seBrenda! Kad budeš želela da te poljubim, dobičeš čvrgu — preteći reče Makferson.

Brenda nam!gnu i otkri jedan ta-njir pun omanjih, ali zanosnih komada pečenja.

— Ovo mi je nekako preostalo doksam setola ćurke. Setila skm se vasdv ojice — reče ona i pruži im tanjir.Njih dvojica se jedva istrgoše iz ok

vira vrata i vratiže se za sto s tanji-rom toplog pečenja. Brzo ga ispraz-niše, ispiše još po čašu viskija i policajac zaključi:

— Ja već treba da krenem. Imamčast da dočekam gradonačelnika.Ima li smisla da mu nekako kažemda bih mogao biti i narednik s malovećom platom?

— Ima, stari m oj! Im a .smisla! Apomenuću mu i ja u pogodnom trenutku. Zn am šta da kažem ô jed inom poštenom policajcu Harlema.Bićeš narednik, dobićeš povišicu isve novine pisače o tebi. To ti svečano obećavam ja, Samjuel Makferson, kapetan broda, mornar i skitnica! Hajdemo još po čašicu!

— A ako mi pozli od ov oliko viskija? — upita zabrinuto policajac.

— Neće! A li mogao bih i ja daprošetam sa tobom. Dvojica se ose-ćaju mnogo bolje nego jedan sam— predloži Makferson.

On to javi Lunu i pošto dobi sa-glasnost, dva nova prijatelja čvrstosu koračali obalom ka mostu. Na

je dnom mestu uz obalu Makfersonpolicajcu pokaza staru mornarskuveStinu s kaišem iz pantalona.

— N ije baš higijenski, ali proba-ću — pristade Kup er i duboko u grlo gumu kaiš.

I mornar učini isto, a zatim do-dade;

— Sada možemo da popijemo jošpo jednu ovde u baru kod mosta.Imamo još skoro pola sata vremena.Ovo s kaišem Džejn ne zna, jer ta

jim od n je . Ona je slavni bio log, alii hemičar skoro kao Lun. Međutim,pomalo sam i ja naučnik. Proučavaosam kako se pije. Sada smo se oslobodili suvišnog viskija, ali i onog

U



vražje/T balzama, Po neiča čaša prija će nam kako treba,

— Divan si ti drugar. Da nemamženu i još nesamostalnu decu, otišaobih s tobom. Ova ko , . .

— Kad bude.š penzioni.san, p lovi-ćemo. A sada mi daj neki predmetza uspomenu, ali pod uslovom da iti primiš od mene. Znaš li francuski?

— Ne znam šta da ti dam, a neznam ni francuski — odgovori policajac dok su ulazili u bar.

Kad ispiše po čašu viskija sa ohlađenom sodom, osetiše se mnogo bolje.

— U vek mi je bo lje kad popi jem . . . Ali taj vražji viski me je i

oterao ovamo na obalu Harlem Ri-vera. Jedino nisam dozvolio da megurne u blato. To nisam! Pokušavalisu da me podmite. Radije sam okretao glavu da ne vidim nečiji giêh,nego da ga sam učinim — pričao jestari policajac.

— Sve to znam i ja, a zna i lajmoj divni drug Lun, Nismo te uza

lud izabrali za svedoka.— Kakvog svedoka?— Pa ti će.5 da uhapsiš glavn og

ucenjivača i da na sudu svedočišžta je izjavio pred gradonačelnikomi ostalima.

— Onda nema više viskija. Idemo! — odlučno reče Kuper i popravi svoju policijsku kapu.

— Ali pre toga da izmenjamo uspomene — zadrža ga mornar.

— Nemam ništa vredno . . . Evo,tu je rezervna policijska zviždaljka.

— Daj mi je!— Uzmi. Mogu da ti dam i policij

sku značku. Imam drugu kod kuće,ili mogu da kažem da sam je izgubio.

— Daj mi i nju — reče Makfer-

son i uze dva jeftina predmeta. A onda izradi iz džepa jedan prs

ten, Bio ie čudno izrađen i imao jenekakve nerazumljive znake na zlatnom delu. Veliki kamen blesnu podsvetlom.

— ’ r.nv sa i čuvai. Tu u kožnojvrećici ima neka beleška na fran

cuskom, Pokaži sve to nekom vrlopoštenom zlataru. Možda je kamenbezvredan. Izvadio sam taj prstensa dna mora, iz neke drevne olupine. Imam tuce sličnih. Možda vredikoji dolar. Poslaću ti drugi, ako tajvredi da se proda. Pisaću ti inače če

sto, jer treba da se nađem o kadprestaneš da radiš — ispriča Mak-ferson.

i

Policajac brižljivo smesti prstenu kožnu vrećicu i stavi ga u džep.Nije slutio da samo dijamant naprstenu vredi pola miliona dolara.Makferson i Lun su se bili dogovorili da tako nagrade poštenje i ne-podmitljivost ovog siromašnog policajca , sa , kojim su se sprijate ljili.

Ostalo je samo da ga obaveste ovrednosti poklona kada budu dalekoi kada sve bude završeno.

— Ipak sve to nije sigurno — zabrinuto reče Džejn ponovo upoređu-

ju ći red reči u iz govoru nekoliko izdvojenih i prisluškivanih učesnikagigantske afere o učeni m osta. — Izgovor mnogih l judi je skoro istove-tan.

— Da, ali svaki 6ovek ima makari najmanju karakteristiku. Sličnostismo utvrdili. Izdvojili smo osobenos-ti i na pre varu up otre bili elektron

ske ure đa je na univerzitetu. Sadasam skoro siguran da je to on — odgovori Lun i poče da se priprema zadoček gostiju.

— Neobično je i to što gostima priključujemo običnog uličnog policajca — prim eti Džejn.

— Nikako, draga! T o je uticaj Engleske na tvoja demokratska ubeđe-

nja — smejući se odgovori Lun. —Mala šala o našem zadovoljstvu štosu nam ove večeri gosti i prvi građanin Njujorka i običan stari čuvarreda biće dovoljna da sve sredi.

U tom momentu stiže Brenda izkuhinje i objavi da je večera spremna, a zatim dodade:



— u svo joj sobi sam lepo rasporedila pakete heroina, novčanica i papira. Liči na malu izložbu.'

— Dakle, komed ija može da počne! — objavi Lun stavljajući u džeptanku kutiiju s naročitim špricom, iglama i ampulama za injekcije.

X V

4â6no u dva deset časova d tridesetminuta kolona u pratnji gradonačelnika Njujorka zaustavi se na keju.Džed Kuper popravi svoju policijskuuniformu i svečanim korakom pristupi prvom automobilu. Bila su tokola inspektora Maksa Sletera.

— Čekam vas po dogovoru s gospodinom Devlinom — reče Kuper.

— Pokažite mi svoje isprave —zatraži Inspektor Sleter.

— A ja sam mislio da me se seća-te. Radio sam za vas prilikom ubist-va žene na Brukner bulevaru, a sreli smo se još u nekoliko slučajeva —skoro uvređeno odvrati Kuper, ali

predade svoju policijsku legitimaci ju .— Da, sečam se vas, Kuper. A li

u ovakvim poslovima sve se proverava. Moglo je da se desi da odavnaniste više u po liciji — objasni inspektor. — A sada uđite kod vozačai vodite nas tamo.

— Ja sam zajedno i sa prijateljemgospodina Devlina, koji takođe tre

ba da ide s nama — reče p olicajaci pokaza prema Makfersonu, koji jepiiSio dugu cigaru i pijuckao na pločnik.

Inspektor Sleter se namršti, ali klimnu glavom i reče:

— Neka taj gospodin bizon sednepored mene.

— Savetujem vam da nešto slično

ne kažete i pred njim. Vrlo je dobarčovek, ali ima i vrlo glomazne i čvrste pesnice — ne otrpe a da ne kažeKuiper.

— Hvala na savetu! — grubo odvra ti inspektor. — Čudim se što većniste poručnik, pošto dajete tako važne savete.

‘— Bio sam suviSe pošten, gospoHffne inspektore! — ob jasni policajacKuper i otrča da dovede Makfer-isona.

NekoMko minuta kasnije"'dvoja po licijskih kola uokviriše kuću u kojoj je bilo L unovo sk lonište, pa tek on

da iziđoše prvo inspektor Sleter, a zatim Mortimer Pruting i na krajugradonačelnik. Džed Kuper ih povede ka ulaznim vratima, a Makfer-son se nađe na kraju. On oduševljeno potapša po ramenu gradonačel-inika i reče:

— Dobro smo obezbeđeni, zar ne*prijaško! Trista mu dustabanlija, vodite 'li vi uvek ovakav čopor za so-<bom?

— Ne uvek — odgovori gradonačelnik jedva izdržavši da ne poklekne od mornarevog tapšanja.

Dva policajca brzo kročiše k njima, ali gradonačelnik dade znak daostanu m irni i pođe napred. Prvistupi na stepenište, na kom ga do

čeka Lun obučen u večernje odeloi ljubazno nasmejan.

Inspektor Sleter se poslednji pozdravi s Lunom i upita:

— Da li ste predvideli još nekogod mojih ljudi kao gosta?

— Ku ća je prilično skromna i zastolom je postavljeno tačno za desetosoba. Ovo je spisak pozvanih. Dak

le, možete da pozovete još jed noggosta, po svom izboru — odgovoriLun tiho i pruži inspektoru listu nakojoj su pored imena članova njegove grupe bila imena gostiju, međukojima i Džed Kuper.

— Zašto ste pozvali policajca? - t upita inspektor.

— Taj vrlo pošteni čovek je postao

lični prijatelj Samjuela Makferso-na, a i moj lično. Kako je i vaš policajac, nadam se da ni gospodin gradonačelnik neće biti nezadovoljan— odgo vori Lun i uzima jući inspektora pod ruku povede ga ka ulazu.

Uholu je Džejn dočekivala goste,a Brenda joj je pomagala.



— Jeste li se od lučili ko da budedeseti go^t? — tilio upita Lun inspektora.

— Zeleo bih da to bude moj pomoćnik, ali on treba da bude na o-bezbeđenju — odgovori inspektor uznak da je shvatio da ne bi koristilo da ima jednog čoveka više. —Došli smo na vašu reč, a znam da jeona dovoljna. Inače verujem da namne bi koristilo da u slačaju vaše zlevolje povedemo čitavu policijsku brigadu.

— Da, imate reč o ličnoj bezb ed-nosti, sem ako niste lično ucenili V erecano Brid ž — sm ejući se zakljuî Lun i predade inspektora šarmu

Džejn Vitington.Kad se nađoše u salonu, priprem

ljenom za tu priliku Lun odmah poče da govori:

— Pošto treba da obavim o važanposao, svi bi se trudili da izbegava- ju i aperit iv i dobro vino uz večeru.Za to predlažem da prvo predamonaš prilog gradu, a onda da poraz

govaramo o tome šta da so radi. Nadam se da će večera biti mnogo pri ja tnija posle toga.

Svi se složiše i Lun dodade;— Neka onda gosp®din Pruting

dođe i pogleda sve što smo spremili.Inspektor se vrpoljio u želji da i

sam pogleda sve to, ali u tom trenutku ga je.opsedao Carli Pipčin nekom svojom tobože poverlj ivom pri

čom da ima nade da još noćas kažemo nešto više o tome ko je uce-njivač.

Mortimer Pruting ustade i pođe sLunom. Za njima iz suprotnog pravca naiđe Brenda s poslužavnikompu nim čaša i kao slučajno zatvorivrata prema hodniku, kojim su odlazili Lun i Pruting.

Kad uđoše u Brendinu sobu i u-gledaše hrpu novca i pakete heroina,Prutingove oči blesnuše. Lun ga pogleda iskosa i pokaza mu jednu kutiju.

— Tu je i mali poklon za vas, gospodine Pruting. Nije preterano skupo, ali je vredno — reče zatim.

Mortimer Pruting uze kutiju i otvori je sporim i reklo bi-se opreznim pokretom. A onda ugleda jedan kartončić na kome je pisalo:

»Ucenjivaču od Luna«.

Prutingova ruka zadrhta i krenu pod pazuho ka pištolju. Ali Lun je

već bio zamahnuo i udari ga po vratu precizno odmerenim udarcem i na mesto koje parališe. Odmah .zatim Lun uhvati onesvešćenog Morti- mera Prutinga i stavi ga u fotelju. Raskopča mu zlatno dugme na rukavu košulje i snažno gurnu odeću tako da ruka ostade gola do mišice. Odmah zatim otvori svoju kutiju s

injekcijama i ubrizga mu preparat tricijanoaminopropena s dodatkom za ubrzanje delovanja.

Odmah zatim promeni ampulu i opet napuni š'pric. Novim ubodom ubrzga mu sredstvo za kratkotrajno uspavljivanje. Stajao je neko vreme nad njim popravljajući mu rukav i zakopčavajući dugme na manžeti ko

žulje. Konačno uze mali predmet oblika zaobljenog cilindra dugog jedan inč i silom ga gumu u grlo ones vešćenog. Taj predmet bio je radio- dirigovana ampula, izdeljena u četiri dela. Svaki se otvarao pod utlca-

jem posebnog radio signala i ispuštao neko od četiri hemijska sredstva. Prvo je bio preparat tricijanoaminopropena, droge za menjanje Bveati i

stvaranje potpune pokornosti kod drogiranog. Isti preparat Lun je već bio ubrizgao svom »pacijentu«. Drugi podeok radiodirigovane ampule pri otvaranju je ispuštao sredstvo ko

je parališe telo, ali svest ostavlja budnu. U trećem podeoku nailazilo se jako sredstvo za uspavljivanje, a u četvrtom otrov, sporog dejstvoa,

protû kojega nije moglo ništa da se ucifti. Smrt je dolazila nakon više meseoi.

Pošto se uveri da je predmet skliz nuo duboko u Prutingov želudac i da je onesvešćeni nesvesnim refleksom pi-ogutao »stomačnu minu«, Lun otrča u salon ka gostima.



— Gospođo, neka mi neko pomogne! Gospodin Pruting se onesvestio!

Prvi naglo ustade inspektor Sle-ter, ali Carli Pipčin je bio bliži vratima i prvi pođe za Lunom, koji sevraćao ka svom »pacijentu«. Za njima požuri inspektor, a gradonačel

nik se neodlučno osvrnu, pa im se ion priključi.— Sta mu se dogodilo? Zašto se

onesvestio? — upita inspektor Sle-ter ne skrivajući sumnjičav ton.

— Sve je bilo u redu dok mu nisam pokazao ovu kutiju — objasniLun i pruži otvorenu kutiju inspektoru. Ovaj začuđeno pročita poruku: »Ucenjivaču od Luna«.

— Sta ovo znači? — upita inspektor.

Gradonačelnik se beše nagnuo preko inspektorovog ramena da i sampročita reči na kartončiču.

— Pokazao sam mu tu kutiju snamerom da ga zamolim da uz novac ucenjivačima preda i moj dar.Na drugoj strani piše šta sam hteo

da saopštim — objasni Lun i na licu mu se ukaza izraz žaljenja.Inspektor okrenu kartončić i glas

no pročita:»U poslednjim satima shvatio sam

vašu igru. Zločin koji ste počinil namostu kod Pekskila traži osvetu«.

— To je neobično! Pozovim o le-kara! — uzviknu gradonačelnik.

— Lekar nam nije potreban. Sa

mo mi pomognite da ga prenesemou salon. I sam sam lekar i osvestićuga vrlo brzo — reče Lun obraćajućise svima, ali gledajući u Pipčina.

Ovaj odmah poduhvati Prutingaza noge i sačeka da ga Makferson,koji beše stigao poslednji, uzme unaručje. Lun zamoli Džejn da mu donese lekarsku torbu. S malo amoni

ja ka podnetog pod Prutin gov nos»lečenje« je bilo završeno. MortimerPru ting se os vesti i sede trlja juć i čelo. Ništa nije govorio.

— Je li vam dobro, Mortimer? —upita prvi gradonačelnik.

— Da, sada mi je dobro — odgovori Pruting nekako odsutno.

— Bilo je mnogo uzbuđenja ovihidana. Nadam se da će svima bitibolje uz večeru. Naša Brenda Je nestrpljiva da joj pohvalimo pečenućurku — reče nasmejana Ožejn Vi-tington i pozva goste u trpezariju.

Lun lično uze Prutinga pod ruku

i povede ga odmah iza gradonačelnika, koga je vodila Džejn >kao domaćica. Za njima krenu zamišljeni inspektor Sleter sa detektivom Pipči-nom. Makferson i policajac Kuperuokviriše Brendu i pođoše zadnji.

Dobro raspoloženje se brzo povrati. Jedino je Pruting bio nekako u-kočen i odsutan ,ali je poslušno činiosve što bi mu se reklo, bilo da ga

Bren-da nudi komadom pečenja, ilida ga neko pita o nečemu. To Pru-tingovo stanje privlačilo je neko vreme pažn ju inspektora Sletera, aliCarli Pipčin je umeo da mu dosađu

je i da ga ometa u razmiš ljanju .— Ovo je neka vrsta tajne večere

— reče u jednom trenutku gradonačelnik.

— Tu je i Juda, iako nas nije trinaest za stolom — smejući se odvrati Lun. — Zar nije tako Pruting.

Gradonačelnikov poverenik klim-nu glavom sasvim ozbiljno. Ostali sezgledaše, ali potražiše' nove šale daprikriju tu malu »nespretnost« domaćina i jednog od gostiju.

Na kraju Džejn predloži da se vra

te u udobne fotelje salona i dodade:— D ozvolićete da postupim kaokod nas u Evropi. Francuski običajtamo kod nas se probio skoro svuda.Konjak i kafa uz malo muzike i usalonu.

— Vrlo ste ljubazni — pohvali jegradonačelnik, a onda se obrati Brenđi i odade joj priznanje za nenad

mašan ukus svih jela.— Svi članovi Avetinjskog odreda učili su kulinarstvo, da bi moglida rade u sumnjivim restoranima —smejući se dodade Makferson.

— Samo nismo mnogo učili o ribama. Naročito o morževima nismon išta . . . Zbog toga sam i dospela u

87



društvo jednog — odbrusu mu Bren-da.

— M orž je simpatičan ,tako mimilion foka! — smejući se odvratiMakferson.

Odmah zatim vratiše se u salon.Lun je opet pazio na Prutin'ja. Džejnodvmu dugme i podesi skalu nekogneob ično g radio aparata i umestomuzike začuše se glasovi policajaca.

»Sve je u redu — javljao je jedanod njih. —' Završeno je sistematskoopkoljavanje. Na svim krovovima o-kolo već su naši momci. Kontrolišusve ulaze i zadnju stranu kuće. Preko uređaja inspektora Sletera pratimo sve što se zbiva . . . «

— Oh. oprostite. Slučajna indiskrecija — reče Džejn.

Inspektor pocrvene i nehotično o-pipa svoj džep. Gradonačelnik gaIjutito pogleda i reče;

— Niste me obavestili o tom svompostupku. Odmah isključite vezu sasvojim ljudima. Ovde smo gosti ukrugu prijatelja!

— Moram da najavim prekid veze — jedva čujno reče inspektor iizvuče mikrofon skriven u džepčićusvog sakoa.

Pozva policijska kola i objavi daprekida vezu, jer nema potrebe dase dalje održava. A zatim pokuša dase izvine i opravda svoj postupakprisutnima.

— N ije to nitša. I ja se ponekadslužim takvim stvarčicama — vedroodvrati Lun. — Ako se vi izvinjava-te, onda to treba i ja da učinim zbogonih naočara.

— To ste nam vi bili poslali?! —začuđeno upita gradonačelnik.

— M orao sam da pratim sve što sedogađa. To je tako . . . Zato molim

gospodina Sletera i sve vas. da trenutni utisak ne uzimate kao važan.Smatram da je inspektor bio sasvimu pravu što obiv.beđiije vêzu sa svo jim ljudim a. Pa ne može da pratisvog gradonačelnika u skrovište ljudi o kojima ne zna baš sve, a da pritome ne misli na bezbednost — od

govori Lun, — Gospodine inspektore, ako želite, slobodno opet uključite svoj radio uređaj. Ali onda treba da pripazimo na šale i da ne kvarimo policijsku omladinu.

Na ove reči nastade smeh. Inspektor odbi da opet uključi uređaj i izvadi ga iz džepa, pa ga ostavi u džepsvog ogrtača u predsoblju.

Lun mu nije verovao i dade znakda Džejn uključi radio čistač, uređajkoji je ometao sva emitovanja iz kuće. Ona tobože potraži neku muzičku emisju. Zv uci stanica iskidanoodjeknuše, ali Lun je prekide recima:

— Možda je kasno za muziku, dra

ga Džejn. Treba da porazgovaramo0 ucenjivačima. Govorite, Pruting!

— Ja . . . Šta treba da govorim ?— reče ukočeni Pruting ne menjaju-ći Izraz lica.

— Kada ste došli na pomisao daucen jujete grad? — upita Lun.

Svi prisutni se ukočiše. Pitanje jebilo neočekivano, a očekivali su od

lučno odbijanje Mortimera Prutin-ga.— Ne razumem' pitanje. Mislite li

na uce^jeni most? — odvrati Pruting.

— Da. Kad ste od lučili da ucenitemost? — pitao je dalje Lun.

— To je . . , Sta se događa? . . .Ne mogu da . . . — prozbori uzbuđeno gradonačelnik.

— I ja sam iznenađen i ne moguda poverujem! — uzviknu inspektorSleter.

— To n ije baš tako strašno iznenađenje — upade policajac Kuper. —Bilo je i guvernera, pa i senatora ko ji su radili sa gangsterima. To najbolje znamo mi obični policajci.

Lun ponovi pitanje Prutingu.

— »Četvorka«, gangsterska organizacija koja mi je služila, zapala jau teškoće. Bilo je nužno da je pomognem i znajući mogućnosti, dogovorio sam se o učeni sa AlanomMarkusom — odgovori Pruting.

— .Dakle, ti si glavn i ucenj iva č 1vođa zločinačke operacije?



— Jesam.— Sa gangsterima nisi održavao

direktnu vezu?— Ne. Oni me nisu pozvali. Uvek

smo kontaktirali pomoću telefona iuređaja za tranšformisanje zvuka.

— Kada ste upoznali takve ure

đaje.— U Koreji. Bio sam komandant je dinica za vezu.

— Otuda znate i pukovnika.— Da.— Ko je pukovnik?

— Zo ve se Erskin Hant. Bio je šefotaaveštajnog - biroa armi.je. Otkriosam da se obogatio prodajući vojnetajne svakome ko bi dobro platio..Zbog njegovog rada zategnuti su odnosi sa francuskom i engleskom oba-veštajnom službom.

— Gde je sada i šta radi pukovnikHant?

— On je vlasnik fabrike za proizvodnju uređaja za klimatizaciju uPetersonu.

— To je »Hant i kompanija«? —upade s pitanjem inspektor Sleter.

— Da. Erskin stanuje u Petersonu.Držim ga u svojoj vlasti. On je izradio uređaje za rušenje pomoću in-fra zvuka, jer je imao ukradene planove iz vojnog centra za istraživanja i pričao mi je o neverova tnimmogućnostima tih zviždaljki. Tačno je opisao kako mogu da se koristeu diverzijama — mirno, kao automat, odgovarao je M ortimer Pru -ting.

Podstican Lunovim pitanjima govorio je o svojoj prošlosti i privremenom radu u njujorškoj policiji, gde je brzo napredovao. Tada je »potči-nio« sebi Alana Markusa i stvoriouslov e da u sv ojo j, vlasti drži gan g

stere. Znajući tajnu bivšeg pukovnika Hanta ucenjivao je i njega. Izpolicije prešao je u upravu grada.Postao je poverenik gradonačelnikai stvorio plan o svom daljem usponu. Želeo je bogatstvo, koje već nijebilo malo, ali je hteo da ga umno-gostruči.

— Zašto, Pruting? Nisi bio opčinjen strastima — upita Lun.

— Novac mi je bio potreban zapropagandu i pripreme. Tjebalo jeda postanem čuven i kroz ovu aferu.Kasnije bih se kandidovao za gradonačelnika, a posle dalje . . . — odgovori Pruting.

— Pod lac — tiho, kao za sebe, reče gradonačelnik.

Pruting je dalje objašnjavao svo ju ulogu. Učenu je trebalo da samponese. Gangsteri su imali spremljenakvadart da među ostrvcima primenovac. A li kada su, zbog Lun ovepodvale, stradali u sukobu sa grupom hrvača Polistera, plan je izme-

njen.— Trebalo je da sam sakrijem no

vac, jer znao bih da ili policija, ilineka tajna služba, pokušavaju da pomoću novca i u trenutku predaje otkriju ucenjivače. Znao bih i da li je novac zračen i prip ravljen za otkrivanje — izloži on svoj plan.

— A đa nije rešeno da se učena

plati? — upita inspektor Sleter.— Srušio bih Verecano i ucenioneki novi i još skuplji objekat —ôdgovori Pruting.

Još dugo su objašnjavani detaljiminulih događaja i svega što je trebalo da usledi.

— Ne shvatam kako to da on svemirno priznaje — reče inspektorSleter.

— Pomogao sam mu dok je bio unesvestici- — odgovori Lun. — On je pod uticajem droge poslušnosti.Kad uticaj oslabi i nestane, pokuša-će da sve poriče. Ali imaćete dovoljno dokaza. Za svaki slučaj ceo ovajrazgovor snimljen je na četiri magnetofonske trake. Svaki gost dobićepo jednu. Ali u toku sledeća dva da

na treba da završite saslušanje i daon potpiše priznanja. Biće i hrpa drugih dokaza. Pokazaće uređaje za vezu sa gangsterima, a otkrićete i uređaje za rušenje u pukovnikovoj fabrici.

— Da. Treba da požurimo — rečeinspektor.



— Prvo svojim uređajem pozovitevašeg pomoćnika i nekoliko sigurnih -momaka da pomognu Kuperu i daPrutinga odvedu u siguran zatvor —pred loži Lim. — Ku per, možeš damu staviš lisice!

— Treba i ja da krenem — reče

gradonačelnik.— Svakako,_gospodine. Ali bio bi

nužan još jedan kraći razgpvor, pavas molim da ostanete. Sam' inspektor Sleter preuzeće gangsterski novac i heroin, al'i malo kasnije —predloži Lun.

Insipektor \z ogrtača u holu donese svoj radio uređaj i pozva pomoć

nika sa još dva policajca.Mortimer Pruting mirno i posluš

no pruži Kuperu ruke, oko ko'jih seaklopiše čelični kraci lisica. Inspektor šapatom objasni svom pomoćniku gde da odvede i zatvori Prutingai kako da postupa sa njim.

— Ima li još naređenja? — upitapomoćnik.

— Sve ostalo neka čeka. Javićuva m kad bude trebalo. Gospodin gr adonačelnik želi još malo da ostanemo, a ja ću biti uz njega — odgovori inspektor.

Gradonačelnik klimnu glavom sprezirom osmotrivši odlazak svog poverenika. Znao je da s odlaskomrazotkriven og Mortimera Prutinga

odlaze i neke njegove nade. Šansada uveća svoju popularnost naglo seEmanjivala ,jer građani Njujorka ,neće hteti da zaborave činjenicu da jeu eenci prvog građanina živeo odvratni zločinac. Sada je razmišljaošta bi m og lo da se učini pa . da ovumučnu aferu okrene u korist svojepopularnosti. Jer, san svakog politi

čara je mašto u Beloj kući, m.estopredsednika Sje-dinjenih Država.

On se seti još jednog mosta. Bio je.to mali most sa koga su u automobilskoj nasreći potonule nade jednom čDveku da postane preisednik.Potonu le su s telcm jedne dsv ojke.’ )

Iz misli ga trže Lunov glas,

— Gospodine gradonačelniče, svešto se dogodilo otkriva vašu smelost— reče Lun, — Pozvali ste mene iPipčina da uhvatimo ucenjivače. Bio

je to veliki rizik za jednog poli tičara.

— Ne shvatam vas sasvim, gosipo-

d'ine Sikert — odvrati gradonačelnik. — Ideju da vas pozovemo u Nju jork nisam dao ja, nego Pruting. Rekao je da se nadao da jednoga dana, dođe na moje mesto ...

— Da. Tu bi mu pomogla i hrpaod dvesta miliona dolara — potvrdiLun. — Ali svaki zločinac pravi kobnu grešku. Njegova greška je bila

u tome pozivu i zakasnelom obezbe-đenju. Jednostavno nije imao zločinačku sreću i pored ogromne zločinačke sposobnosti i energije.

— Vi ste u pravu — složi se gradonačelnik. — A sada bismo moralida idemo. Inspektora i mene čekajuhitni poslovi. Treba uhapsiti Hantai nje go ve ljude, a treba i umiritigrad najnovijim vestima.

— Svakako, gospodine gradonačel-n'iče. Mnogi listovi i radio i televizijske stanice već imaju prvu vest o tome da je uhapšen ucenjivač i kakose on zove, ali moći će da je odgo-netnu tek kad dobiju ime knjige iz

, koje treba da uzmu ključ šifre. Dotada treba da bude završen posaos pukovnikom Hantom — zaključiLun.

— Niste baš pogodni za širu sa-ra dn ju. . . A naročito ne za sarad-nju s policijom — reče inspektor Sleter teško prikrivajući svoje nezadovoljstvo.

— Možda tome treba da zahvalimšto sam još uvek živ — odg ovo ri

Lun. — A sada, do viđenja, g ospodo 1Nadam se da nećemo imati nužde dase opet sretnemo.

— Sta, vi odlazite pre nas?! — uz-viknu inspektor Sleter i naglo ustade.

*) Pisac misli na senatora Kenedija.



Lun se smelkao dok je Sleter nemoćno opet pao u fotelju. Nekolikotrenutaka kasnije gradonačelnik Nju jo rka, policaja c iz Aarlem a Džed Kuper i inspektor Maks Sleter spavalisu dubokim snom.

Gledajući na brojčanik sata i pra

teći skazaljku za sekunde Lun je sta jao mirno i zaustavlja ju ći disanje.Kad minu opasnost od tajno upotrebIjenog gasa za uspavljivanje, koji sebrzo razgrađivao u vazduhu, ali znatno duže držao u snu one koji su gaudahnuli, Lun reče:

— M ožete da odahnete. Odm ahodlazimo.

Po već utvrđenom planu Makfer-son i Pipčm uzeše najteže kofere, aDžejn i Brenda lake nesesere već utoku dana brižljivo spremljene. Lunnapisa poslednju poruku gradonačelniku i inspektoru:

»Morali smo da vam damo alibi, jer možda nekome padne na pamet da pita zašto nas niste zaustavili ma kar kao svedoke. Kad budemo dovoljno daleko od policijskog obruča, javiću da policajci uđu. Još jedan srdačan pozdrav! Lun, kralj ponoći«.

Odmah zatim krenu i on odnoseći insipektorov radio uređaj za vezus policijom. Makfersen i Pipčin još

jednom se vratiše za kofere s najd ra

gocenijiim elektronskim i radio uređajima, oružjem i opremom.

Tajnim prolazom nađoše se izvansfkloništa i izvan policijskog kordona. Dvoja snažnih kola odvezoše ihpre ko motsa na Manhatan. Odatlepožuriše ka Petersonu.

— Nikada neću m oći da zaboravim sEku rušenja onog mosta — re

če Pipčin dok su prelazili preko Va-šington B ridža u Nju Džersi. — Stabi rekla moja Ketl'in da je to vide-la?!

— Imaće mn ogo toga da kaže, kadsazna kaiko si se proslavio čak nadru goj obaili Okeana — reče Luntiho.

Pipčin, koji je vozio, osvrnu se iklimnu glavom, jer video je daDžejn spava oslonjena na Lunovorame.

U drugim kolima MaM erson iBrenda Lendon su razgovarali o svo

jim željama.

— Ja bih voleo još jednu pravutuču s pukovnikovom bandom u Petersonu. Kad je pukovnik gad, onda

je to pravi gad — reče mornar.

— A ja bih volela da je sada pro-leće i da provedemo noć u Plavojplanini. Znaš U da se tamo prema zapadu nalazi Blu Maunti? — re čeBrenda.

— Spektar mu boja, to ne možeda bude. Plava planina?! To je glupost! Plava su mora i okeani! A planina . ..

— Ali mesečina može da bude plava — sanjarila je Brenda. — Mesečina, plav o nebo i pi-oleće . . .

Makferson je gunđao nešto o tomeda nikada neće moći sasvim da ra

zume žene, a naročito one koje gađa ju iz koltova kao prvi revolv erašiDivljeg Zapada, a pričaju o plavojmesečini.

*

Kad je policija u svitanje opkolilaceo kraj u kome se nalazila fabrikabivšeg pukovnika Hanta, naišla je

na neobičan prizor. Svi čuvari i radnici noćne smene ležali su nepokretno, kao da ih je neka čudna smrt zadesila u istom trenutku. Neke mašine su se još uvek uzaludno okretale.

U stan pokuvnika Erskin Hanta prvi je stigao inspektor Maks Sleter upratnji šerifa i šefa lokalne polici

je , ko ji su gunđali o tom e da bi ipak

trebalo čekati jutro, pa da uznemire »tako uglednog građanina, kakav je gospodin Hant«.

— Preti mu opasnost i treba da gavidimo vrlo hitno — odgovori inspektor Sleter.

Ali uzalud su zvonili. Iz pukovnikove kuće nije niko odgovarao. Gur

91



BuSe vrala. Bila su otvorena. Poro-^ c a i poškiga su bili nepomični.

— Ov de je bila pljačka! — uskliknu šerif. — Svi su mrtvi! Pukov-nikov sef i ormani u radnoj sobi suobijeni!

— Mislim da svi spavaju. Ovde je bio neko ko voli da ljudi ponekad spavaju — gunđao je Sleter.

Uskoro su mu iz fabrike javljaliđa su obijeni sefovi i metalni ormani projektantskog biroa i da su spaljene čitave hrpe nekih planova.

— Na magaoinu piše da je sve minlrano. Tamo su neki kamioni i ci-radama pokrivene mašine — javljao

je policijs.k i poručnik, ko ji je ruko

vodio pretresom fabrike. — Piše dauklonimo sve ljude iz blizine maga-cina, jer eskplozija treba da budeu sedam časova. Nemamo vremenads ispitamo kako je izvršeno miniranje, ali pozvao sam specioaliste.

— Verujem da je to uzalud. Uklonite radnike noćne smene — odvratiinspektor.

— Ali oni svi spavaju. Vučemo iH kao leševe — žalio se poručnik.— Probudiče se pre sedam — od

govori inspeiktor i prekide vezu.U tom trenutku odjeknu pucanj u

spavaćoj sobi bivšeg pukovnika Et-skina Hanta. Inspektor potrča tamo.

— Prob udio se i ja sam mu rekao .. . — zbunjeno poče šef policiijeu PeterS'Onu.

— P a . , . rekao sam da ovo hapšen je . . . m ora da je neka greška nju- joršsJte p o lic ije . . . Bili smo lični pri ja t e l j i . . . Im ao je piš tolj pod jastukom i nepr imetno . . . — mucao j ei£ef policije.

— I pucao je sebi u glavu! — jetko reče inspektor.

— U usta . . . Stavio je cev u usta

— reče šef policije kao da je to bilonaročito važno.

Inspek'tor je neko vreme Sutao, aonda se trže.

— Ko je bio glavni inženjer fabrike? — upita gledajući čas šerifa,a čas šefa policije.

— To je gospodin P eter Rumf.Jedan tih i usamljen čovek. Stanuje

u trećoj kući odavde — objasni šerif.

Inspektor Sleter požuri napolje ipovede dva policajca prema kući ukojoj je stanovao inženjer. Našli sugai mrtvog s piStoljem u ruci. Bio jeispalio tri metka i neko ga je smifrio sigurnim pogotkom ravno u sastav obrva.

— Lun je već sve sredio. Možda jetako spasao i eamog Prutinga — reče sam za sebe inspektor Sleter.

Nije slutio da se već od jedne pilule u Prutingovom stomaku odvo jio četvrti deo i sićušnim kandžamauhvatio za zid želuca. Ako ne padne javna smrtna kazna, dolazi druga teSka smrt.

Narednik iza njega upita šta jarekao.

— N išta. . i Bojiin se da neki dokazi nestaju — zak ljući inspektor iIziđe.

B'io je ^dao sva naređenja i sada je m ogao da uzme bar k o ji sat odmora. Uđe u kola i krenu prema N ju jo rku. Da ne padne u san uključiradio. Cuo je vesti i u jednom trenutku se trže.

« . . . Dobili smo potpisane kopije priznanja izvesno^ pukovnika Hanta, koji je optužio najvećeg i najčudnijeg ucenjivača decenije, savet- nika Mortimera Prutinga, za koga se zna da je uhapšen. Mora učene

Vrecano Bridža ovoga jutra je prestala . . . «

K R A J

f i





— Sve što donosi dolar — rekaoeam. — Sem ubistva.

— I kladim se da vodite čist posao. Situacija je sledeća, Džonš.

Dao mi je adresu i telefonski brojnekog čoveka po imenu Lindli Pol,koji je stanovao u Kastelmareu, kre

tao se u društvu i odlazio svuda semna posao. Ziveo je sam sa japanskimslugom i vozio veoma velika kola. Ušerif ovoj kance lariji ništa nije biloprotiv njega, sem da se suviše zabavlja.

Kastelmare je ležao u krugu grada ali izgleda da u njemu nije biloviše od tuceta kuća, koje kao da sustajale na svojim obrvama o padinibrega i izgledale kao da će se pri jačem kijanju sručiti u hartije od sendvića na plaži. Gore na drumu nalazio se izletnički restoran a kraj njega betonsiki luk, koji je, u stvari, biopešački most. Sa unutrašnjeg krajatoga luka vo dile su bele betonskestepenice pravo uzbrdo.

Kvinonal avenija, rekao mi je gos

podin Pol Lindli telefonom, treća jeulica prema vrhu, ako bih odabraoda idem pešice. To je, dodao je, naj-la:kši način da se njegova kuća nađe, pošto su ulice postavljene po interesantnom ali nepreglednom sistemu serpentina. Pričalo se da je biloljudi koji su satima lutali, ne odmičući napred brže od glista u limenki

mamaca.Stoga sam svoj stari krajzler par

kirao dole i pešice se penjao gore.Bilo je lepo veče i na vodi je jošblistalo sunce kada sam krenuo naput. Svega je toga nestalo kada samse popeo gore, Seo sam na gornjustepenicu, masirao mišiće nogu i čekao da mi se puls snizi na sto. Tada

sam odlepio košulju s leđa i pošaoprema jedinoj kući na vidiku.

Bila je to ljupka kuća ali nije izgledala naro čito skupa. Gvozdenestepenice vodile su do glavnog ulaza a garaža se nalazila iza kuće. Duga crna drumska krstarica bila je u-gurana u garažu, čudovište aerodi-

namičnih linija čija bi hauba moglada pokrije troje drugih kola. Na zatvaraču hladnjaka bio je pričvršćenrep kojota. Kola su izgledala skuplja od kuće.

Covek koji mi je otvorio vrata navrhu gvozdenih stepenica imao je na

sebi belo flanelsko odelo i ljubičastsvilen šal, svezan pod otvorenim o-kovratnikom košulje. Njegov suncemopaljen vrat izgledao je kao vrat veoma jake žene. Oči su mu bile bojeakvamarina. Imao je donekle teškeali dobro skrojene crte lica, tri pomno negovana talasa guste plave kose,koja se dizala nad glatkim pocrne-lim čelom. Bio je nešto viši od mene— što znači da je spadao u v isokeljude — i \.opšte izgleda o kao m omak koji se uvek oblačio u belo flanelsko odelo sa ljubičastom svilenommaramom.

Pročistio je grlo, pogledao prekomoga levog ramena i izgovorio upitno:

— Da?

— Ja sam čove k koga ste pozvali.Onaj koga je preporučio LjubičicaMekdži.

Ljubičica? O, kakav čudan nadimak. Dozvolite da se setim, vaše 1-me j e . . .

Kolebao »e i ja sam mu dozvolioda se potrudi sve dok se ponovo ni

je nakašljao i svoje svetio zelene o -

či uputio negde nekoliko milja izamoga drugog ramena.— Dalmas — rekao sam.

— O, uđite, gos(podine Dalmas. Siguran sam da ćete me izvinuti. Mojsluga nije večeras ovde. Stoga moram ja . . . — Nasmešio se s neodobravanjem prema vratima koja suse zatvarala, kao da se ubrljao zato

što je morao samoga sebe da poslu- 'ži.

— Vrata su nas dovela do balkona, koji je, sa tri strane, uokružavaoveliku dnevnu sobu i koji je ležaosamo tri stepenice više. Spustili smose niz tri stepenice i Lindli Pol mi

je obrvom ukazao na ružičastu na

64



slonjaču, nadajući se da neću ostaviti tragove.

Bila je to jedna od onih soba u ko jim a ljudi sede na jastucim a, s nogama u krilu i, kroz kocke šećera, srčuapsint, govore duboko iz grla ili ponekad samo viču. Unaokolo, oko bal

kona, bili su regali s knjigama, ukrašeni ćoškastim skulpturama na uglovima. Bilo je tu i primamljivih malih sofa i, tu i tamo, po koji komadIzvezene svile pod lampama. Postao

ja o je i veliki kla vir od ružinog dr-veta i na njemu je stajala, u veomavisokoj vazi, usamljena žuta ruža, apod njegovim nogama ležao je kines

ki tepih boje breskve.Pol Lindli se oslonio na klavir i

zap alio cigaretu ne pon udivši me. ■Zabacio je glavu unazad da bi dimuputio prema visokoj tavanici a pritom e mu je vrat još više izgledaokao vrat žene.

— To je sitnica — rekao je zamišljeno. — U stvari, gotovo mi ne vre

di da se zbog toga trudite. Ali, mis110 sam da bi bilo sasvim dobro daimam pratioca. Morate mi obećati danećete zamahati kakvim revolverom111 tom e slično. V erovatno nosite sobom revolver?

— Naravno — rekao sam. Pog ledao sam rupu u njegovoj bradi, ukojoj bi se mogla sakriti krtica.

— Dakle, ne želim da ga upotrebite, razum ete li, ili da urad ite bilošta slično. Ja samo treba da se sretnem s dvojicom ljudi i nešto kupimod njih. Imaću kod sebe nešto gotovog novca.

— Koliko i zbog čega? — upitaosam i prene.o sopstvenu šibicu sop-stvenoj cigareti.

— Dakle, zaista počeo je uz pri jateljs ki smešak koji bih ja bez grize savesti mogao zbrisati ivicom šake. Taj čovek mi se jednostavno ni je sv iđao.

— To je prilično po verljiv posao '■— nastavio je — koji preduzimam

zbog jednog prijatelja. U stvari, ne bih želeo da idem u detalje.

— Vi, znači, želite da pođ em svama i nosim za vama vhš šešir —primetio sam.

Ruka mu je zadrhtala i na rukav belog odela palo je nešto pepela. To

ga je načinilo zlovoljnim- Nabrana če la spustio je pogled na rukav i rekao blago, kao sultan koji haremskoj dami pruža svileno uže pošto su mu njeni trikovi dosadili:

— Nadam se da ne p ostajete drski.

— Nada je ono što nas održava uživotu.

Gledafo me je neko vreme ukočeno.

— Osećam želju da vas tresnem po nosu — reitao je.

— To je već bolje — odvratiosam; — Ne možete to učiniti pre no što malo ne otvrdnete, ali duh mi se sviđa. Sada možemo poslovno razgovarati.

On je još uvek bio uvređen.— Ja sam sebi poručio telohrani-

telja — odgovorio je hladno. — Čak i kada bih imao privatnog sekretara, ne bih mu sve svoje privatnestvari poveri.

— On bi ih saznao ako bi za vas stalno radio. On bi vas upoznao od glave do pete, i od pete do glave.

A li ja sam samo nadničar, meni morate reći. O čemu se radi? O učeni?,

— Posle izvesnog vremena odgovorio je:

— Ne. Radi se e ogrlici od Fej-cu žada, u vrednosti od najmanje sedamdeset pet hiljada dolara. Jeste U čuli za Fej-cu žad?

— Nisam.— Popićemo jedan konjak, a onda ću vam o tome sve ispričati.

Odmaknuo se od klavira i pošao korakom igrača koji se kreće sam.o ispod struka. Ugasio sam cigaretu, o- njušio vazduh i učinilo mi se da sam osetio miris sandalovog drveta. I ta-

95



'da se Lundli Pol vratio s bocom i dv e m ajušne čaše. Svaku je naliokonjakom koliko bi moglo da staneu kašičicu za čaj i pružio mi čašu.

Progutao sam svoj gutljaj i sačekao da on svoj dovoljno dugo držipod nosem i počne razgovor.

— Fej -Cu žad — rekao je — jedini je stvarno skupocen žad. Ostalisu skupoceni jedino svojom finomizradom. Fej-Cu je skupocen sam posebi. Nisu poznata nova nalazišta apostojeća su icrpljena pre nekolikovekova. Jedan moj prijatelj ima o-grlicu od takvog žada. Pedeset i jedna šlifovana mandarinska perla,

sve gotovo iste veličine, svaka od pooko šest karata. Ogrlic^l je ukradenaprilikom provale, pre izvesnog vremena. To je bilo jedino odneto i mismo opomenuti, bio sam s tom damom tada i to je razlog što na sebeuzimam rizik te isplate, da ni u kome slučaju ne alarmiramo niti policiju ni osiguravajuće društvo, već

da sačekamo poziv. Posle dva danastigao je poziv. Cena je utvrđena nadeset hiljada dolara a vreme preda

je je danas uveče u jedanaest sati.Mesto još nisam saznao, ali biće negda prilično u blizini, negde na Pa-lisadama.

Pogledao sam svoju praznu majušnu čašu i promućkao je. On mi jenalio još malo konjaka. Poslao samga za prvom dozom i uzeo još jednucigaretu, ovoga puta, jednu od njegovih jednu pravu i čistu virdžiniju» njegovim monogramom na hartiji.

— Znači, dobro organizovan napad — rekao sam. — Ljudi običnoskupocen nakit ne nose sobom, a a-ko nešto nose, to su imitacije. Je liteško napraviti imitaciju žada?

— Sam materijal ne — odgovorio je Pol Lindli. — Ali, i za obradu bioti potreban čitav jedan ljudski život.

— Znači, to se ne da rasparčati— rekao sam. — A to znači da semože prodati samo za delić svoje

vrednosti. Govac koji traže jedini jenačin ' da gangsteri nešto izvuku izsvoga posla. Rekao bih da bi vam sem oglo poverovati. V i ste prob lemsvoga telohranitelja prilično dug oodlagali, gospodine Pole. Otkud znate da će ti ljudi prihvatiti telohra

nitelja?— Ja to ne znam — odgovorio je

on prilično m rzovoljno. — A li ja nisam nikakav junak. U mraku radijeostajem u društvu. Spočetka sam mislio da pođem sam. Zatim sam sepredomislio: zašto ne bih, u dnu svo

jih kola, sakrio nekoga, za svaki slučaj?

— Za slučaj da vam oduzmu novac a u ruke daju prazan omot? Kako bih ja to mogao sprečiti? Ako počnem da pucam, i čitav se izvučempri tome, vi nikada više nećete vi-deti svoj žad. A ako ne zapucam odmah, nestaće pre no što vi budete videli šta su vam dali. Možda vam u-opšte ništa i neće dati. Mogli bi vamreći da ćete robu dobiti poštom, pošto se u vere da no va c hi je markiran .Je li markiran?

— Oh, nije!

— M eđutim, trebalo bi da bude —progunđao sam. — Danas se možemarkirati tako da se to prim ećujesamo pod mikroskopom ili kvarclampom, a za to je potrebna oprema, a

to znači policija. Dakle, u redu, pristajem. Moja uloga stajaće vas pedeset dolara. Dajte mi ih, hajbolje,odmah, za slučaj da se ne vratimo. V olim novac u džepu.

Njegovo široko, lepo lice kao da je nešto posta lo bleđe. Žurno je rekao:

— Da popijemo.

Toga puta nalio je pristojnu porciju.Sedeli smo i čekali da zazvoni te

lefon. Dobio sam svojih pedeset dolara s kojima sam mogao da se igram. ,

Telefon je zvonio četiri puta a svaki put je njegov glas zvučao kao da

90



s nîm razgovaraju žene. Poziv kojismo čekali stigao je tek u pola jedanaest.

*

Ja sam vozio. Ili tačn ije: držao

sam volan velikih crnih kola i pustioih da idu sama. Imao sam svetlim antil sportskog kro ja i šešir PolaLindlija. Imao sam u džepu deset hiljada dolara u stotinarkama. Pol jesedeo jia zadnjem sedištu. On je i-mao srebrom okovan pištolj koji jeličio na kakav ukrasni predmet. Nadao sam se da će njime umeti i darukuje. Ništa mi se nije sviđalo uovom slučaju.

Mesto susreta bila je dolina na kra ju Purisim a — kanjona, petnaestakminuta od kuće. Pol je tvrdio da tomesto veoma dobro poznaje i da neće imati teškoća da me povede.

V ozili smo se u cik -cak lin iji i opišivali osmice po padini brega svedok me nije uhvatila vrtoglavica a

tada smo se, sasvim iznenadno, našlina drumu med svetleoim prugamakola s jedne i s druge strane. Saobraćaj je bio u najvećem jeku.

Iza pumpne stanice na Sanset bulevaru skrenuli smo u divljinu. Ose-ćao se neko vreme miris morske trave, zatim je preovladala žalfija. Miris je bio veoma intenzivan i dopi

rao je s mračnih padina bregova.Blago, udaljeno, žuto svetio dopiralo je do nas s visine. Neka kola su prošištala kraj nas i reflektori su za trenutak osvetleli brda. Na nebu je biopolumesćc, hladni oblačići magle jurili su kraj njega.

— Odavde idemo do Bel-Er kluba— rekao je Pol. — S ledeći je Las

Pulgas a zatim dolazi Purisima. Nasledećoj okuci, skrenućemo gore. —Njegov glas zvučao je prigušeno i napeto. Nije u njemu bilo ni traga metalnog prizvuka Park avenije iz prethodnog razgovora.

Kola su kliznula dalje, a tada mi jena usponu oštro šapnuo u uvo;

— Ovde, desno.Skrenuo sam crna kola u široki

bulevar, obrastao u korov, koji nika-da nije uspeo da postane upledna saobraćajnica. Crni odlomci polugoto-vih lučnih svetiljki ukazivali su natu tužnu činjenicu. Zbunje se pruža

lo preko ivice asfaltnog puta. Mogaosam da čujem pesmu cvrčaka i žabas drveća, toliko su kola bila bešum-na.

Zatim se u svakom bloku pojavljivala po jedna kuća, potpuno mračna. Ljudi ovde izgleda idu na spavanje s kokoškama. Na' kraju togadruma asfalta je neočekivano nestalo. Našli smo se na poljskom putu,

zatim smo počeli ponovo da se penjemo uz brdo sve dok se pred nama nije našla rampa od belo okreče-nih letava.

\ P ol se nagnuo preko naslona i uz-dahnuvši prošaptao.

— Ovo je to mesto. Morate izaći ipodići rampu da bi.sm'o krenuli dalje niz dolinu. Verovati;io je to tako

udešeno da ne bismo m ogli žurnootići, jer se kola m oraju okrenuti.Oni hoće da imaju vremena da bimogli da odu pre nas.

— Držite jezik za zubima i ne di-žite se sve dok me ne čujete da viknem — rekao sam.'” ’

Ugasio sam gotovo nečujni motor.Osluškivao sam. Cvrčci i žabe su bi

li nešto glasniji. Inače, ništa se drugo nije čulo. Niko se u okolini nijemicao, jer inače bi cvrčci zaćutali.Dotakao sam se hladne drške revolvera pod miškom, otvorio vrata kola, spustio se na čvrsto glineno tle iostao stojeći. Oko mene je svuda bilo žbunje. Osećao sam miris žalfije.Bilo ih je toliko da se tu mogla sakriti čitava armija. Pošao sam prema rampi.

Možda je to samo bila proba dabi se utvrdilo da li će Pol uraditikako mu je rečeno.

Pružio sam ruke, bile su mi' potrebne obe, i počeo jedan deo ramped^ guram ustranu. Nije to bila

4. X-100 (325)





mak, či.ii mi se glas učinio poznatpobrinuo se za njega. Ali, još uveksam imao džepnu lampu. Izvadiosam je, otvorio zadnja vrata kola iosvetilo unutrašnjost. Nigde nije bilo ni krvi, ni pocepane presvlake, nipolupanog stakla, ni leša-

Kola, izgleda, nisu bila bojiio polje- Prosto su bila prazna. Ključ je još uvek bio na svom mestu. Uputiosam svoju malu lampu oko sebe pozemlji. Tražio sam ga Morao je bititu negde u blizini.

Tada je hladnu tišinu prekinuozvuk motora s ove strane grebena-Svetio u mojoj ruci se ugasilo. Drugo svetio — reflektori — upućeno je

kosim zracima preko žbunja- Sručiosam se na zemlju i šćućurio se izahaube kola Pola Lindlija.

Svetio reflektora se spuštalo i postalo je jače- Silazilo je putem nizpadinu. Zvuk malog motora postajao je sve jasniji-

Na pola puta kola su se zaustavila. Uključen je reflektor sa strane-

Svetlo se odjednom zaustavilo namestu koje ja nisam mogao da vidim. Zatim se ugasilo i kola su nastavila polako da silaze niz padinu.

Pošto su sišla u dolinu, opisala sukrug tako da su se reflektori dotakli crne limuzine- Obuhvatio samsvoju gornju usnu zubima i osetiosam da je grizem tek pošto sampostao svestan ukusa krvi u ustima-

Kola su se još više okrenula. Zatim su se reflektori ugasili. Motor je prestao da radi i ponovo je noćpostala prazna, i crna, i nema- Zatim

je odjeknulo treskanje vratima, pašum lakih, brzih koraka. Svetlosnizrak preleteo je kao nož preko mojeglave kroz tamu-

Zatim sam čuo smeh. Smeh devoj-

ke, zvonak kao zvuk mandoline. Beli, svetlosni zrak prošao je ispod velikih crnih kola i pogodio moje stopale-

Devojački glas je izgovorio oštro:— Vi, tamo! Izlazite s visoko po

dignutim rukama.-, ali, prokleto praznim. Imam vas na nišanu-

Nisam se pomaknuo.Glas se ponovo okomio na mene-— Slušajte, vi, mister, imam tri

metka za vaše noge, sedam preostalih za vaš trbuh i, k tome, jdš rezervni šaržer. Hoćete li sada izaći?

— Sklonite tu igračku — progu-

nđao sam — ili ću vam je izbiti izruke- — M oj glas je zvučao kaoglas nekog drugog. Bio je promukaoi grub.

— O, kakav okoreli tip! — Glas jojse, međutim, zalelujao- Zatim je ponovo postao čvršći. — Hoćete li sada izaći? Brojaću do tri- Mislite naprednost koju imate, ili ih je šesnaest? Ali noge će vas ipak zaboleti.

Godinama treba lečiti članke nogupre no što se potpuno oporave a ponekad.-.

Uspravio sam i pogledao u njenudžepnu lampu-

— I ja uvek suviše pričaiji kada seplašim — rekao sam.

— Ni.-. Ni jedan više pokret! Koste vi?

— Bedno privatno njuškalo, za vasdetektiv- Koga to još interesuje.Obišao sam kola i prilazio joj. Ona

nije zapucala- Kada sam se našaona tri koraka od nje, zastao sam.

— Ni koraka dalje! — naredilami je gnevno pošto sam stao.

— Kalco vi hoćete. Sta ste to odozgo videli pod svetlom reflektora?

— Jednog čoveka.

— Je li povređen?— Plašim se da te mrtav — izgo

vorila je ona ozbiljno. — I vi izgledate polumrtvi.

— Udarili su me tako da sam izgubio svest. Od toga imam kolutovepod očima-

— I zlatni humor imate — rekla,1e. — Baš kao lju di u mrtvačnici-

— _Da ga pogledamo — rekao samodsečno. — Vi možete s tom vašompucaljkom ostati iza mene ako vasto čini sigurnijom. ,

Obišao sam mala kola kojim sedovezla- Obična, mala kola, čista inegovana. Blistala su pod ostacimameseca. Cuo sam njene korake za



sob'om, ali nisam više obraćao pažnju na jaju. Negde na pola puta uzpadinu ugledao sam njegovu nogu-

Uperio sam svoju džepnu lampu učoveka, a devojka ga je.osvetlila svo jom . Vid eo sam ga celog. Bio je pri-lepljen o zemlju, opružen na leđima,

kraj jednog žbuna. Imao je ono određeno držanje koje uvek znači isto:svežanj odeće.

Devojlca ništa nije rekla. Držalase podalje od mene i s mukom je di-sala. Ali je lampu držala sigurno imirno, kao kakav žilavi veteran izOdeljenja za ubistva.

Jedna njegova ruka bila je ispružena. Prsti su bili zgrčeni. Druga ru

ka nalazila se pod njim, a mantil je bio pomaknut, kao da je bio bačeniz kola. Gusta plava kosa bila jenatopljena krvlju, koja je, pod me-sečinom, bila crna kao imalin. Krvi je bilo i na njegovom licU'

Tada sam lako mogao da postanemmeta njenih metaka. Dotle se nisamsetio svežnja novčanica u džepu- Ta

da mi je ta pomisao pala na pamettako brzo, i pogodila me tako jako,da sam žurno gurnuo ruku u džep.Moralo je to izgledati tačno kao dasam hteo da se mašim oružja.

Džep je bio prazan- Izvukao samruku iz džepa i okrenuo se.

— Mister — rekla je ona dahćući— da nisam v eć ranije bila donela

sud o vašem licu-..— Imao sam deset hiljada dolara

— presekao sam je- — To je bionjegov novac. Nosio sam novac usvome džepu da bih izvršio isplatu.I taj novac mi je ovoga trenutkapao na pamet. A vi imate najelegat-niji nervni kostim koji sam ikadavideo na jednoj ženi. Ja ga nisamubio-

— U to nisam ni verovala — rekla je. — Ali neko ga je morao veoma mrzeti kada ga je tako tresnuopo glavi.

— Ja ga nisam dovoljno dugo poznavao da bih ga mrzeo. Osvetlitemi još jednom-

Spustio sam se na kolena ! pretražio mu džepove, pokušavajući pri tome da mu ne izmenim položaj tela.Imao je nešto novca u metalu i hartiji, kijuč u kožnoj futroli, uobičajenu lisnicu sa uobičajenim prozoromza vozačku dozvolu karticu osigura

nja. U lisnici nije bilo novca. Pitaosam se zašto mu nisu pročeprkalipo džepovima pantalona. Možda ih. je omelo svetio- Inače b i stigli i doispod postave sakoa- Prineo sam podmlaz svetla džepne lampe ostale predmete. dve dobre maramice, bele ibesprekorne kao sveži sneg, pola tuceta šibica iz elegantnih restorana,srebrnu dozu za cigarete, tešku kao

tek, napunjenu za njega specijalnopravljenim cigaretama,' još jednu dozu za cigarete, od svile, ukrašenuzmajem od finog vez a ., Otv orio sara je i pod lastišem našao tr i duge, ruske cigarete s dugom muštiklom.Opipao sam jednu. Bila je stara isuva,

— Za dame možda — rekao sam-

— On je pušio druge.— Možda samo kao amajlija —rekla je devojka iza mene i njen dahpom ilovao m e je po po tiljku. —^ Jasam jednom nekoga poznavala ko je pušio takve. Mogu li da vid im ?

Pružio sam joj dozu i ona je uperila svetio lampe u dozu i posmatrala je sve dok nisam progunđao dabude ljubazna ponovo spusti svetio

na zemlju. Ona je zatvorila dozu ipružila mi je- Ja sam je vratio unjegov džep.

— To je sve. Onaj što ga je tresnuo po glavi plašio se da se zadržava i pospremi. Hvala-

Digao sam se, s mukom, okrenuose i oteo joj malo oružje iz ruke-

— Do đavola, ne morate biti grubi

sa mnom — uzvikAVila je ona gnev-no.

— Govorite — rekao sam. — Koste vi, i zašto vozite ovuda usred no-ći’

Dala mi je na znanje da sam jojpričinio bol, uputila je svetio na svo ju ruku i pomno je osmotrila-

100



— Ja sam bila s vama pristojna,zar ne? — upitala je prekorno. —Gorim od radoznalosti i plašim seistovremeno, a pri tome v a m nisamuputila ni jedno jedino pitanje- Zarnije tako?

— Bili ste sjajni — odao sam joj

priznanje. — Ali ja sam u škripcui ne smem sebi da dozvolim nikakve nepotrebne šale. Ko ste vi? Iugasite već to svetio- Ono nam višenije potrebno.

Ona je ugasila lampu- Polako, prednašim očima, priroda se budila iztotalnog mraka sve dok nismo videlikonture žbunja, opruženog mrtvacai svetlu prugu na nebu s južne strane, što je svakako bila Santa Moni-ka.

— Zovem se Karol Prajd, stanuje pi u Santa Moniki. Pokušavam dapišem reportaže za jednu novinskuagenciju- Ponekad noću ne mogu daspavam i onda se vozim unaokolo,prosto bilo kuda. Poznajem ovajkraj- Vide la sam vaše malo treperavo

svetio dole a za mlade zaljubljenečinilo mi se suviše hladno, ako jeza to uopšte i potrebno svetio.

— U to se ne razumem, nikadato nisam pokušao — odgovorio sam jo j. — Znači, im ate rezervni šaržerza to oružje. Imate li možda i dozvolu za nošenje oružja?

Podigao sam malo revolver kao daću opaliti. Za tako malo oružje dobro je balansirao- Mnoštvo dobrihljudi uspavani su već kalibrom 25.

•— Naravno da imam dozvolu zanošenje oružja- Ali ono sa rezervnimšaržerom bio je blef-

— Vi se ni od čega ne plašite, gospođice Prajd? Ili bi trebalo da kažem gospođo Prajd?

— Ne, ne bi trebalo.-. Okolina ovde

nije opasna- Ljudi čak i ne zaključavaju vrata. Verovatno je samo nekoliko lupeža saznalo koliko je ovdepusto.

Okrenuo sam malo oružje i vratio joj ga.

— Evo- Danas nisam naročito pametan. A sada, ako biste bili ljubaz

ni da me povedete u Kastelmare?Tamo ću uzeti svoja kola i prijavitiovo policiji-

— Ne b i li trebalo neko da ostaneovde kraj njega?

Pogledao sam na fosforne skazalj-ke svoga sata.

— Četvrt do jedan — rekao sam.— Možemo ga poveriti čvorcima izvezdama. Hajdemo.

Ona je stavila revolver u tašnu imi smo se spustili niz padinu i ušliu njena kola. Okrenula je i povezlauzbrdo-

Gore, na grebenu, izašao sam ispustio rampu. Za ostatak noći PolLindli bio je bezbedan, kao i za mnoge noći koje dolaze.

Devojka nije govorila sve dok nismo došli do prvih kuća- Tada jeupalila svetla i izgovorila mirno;

— Imate krvi na licu, gospodine,i ja još nikada nisam videla čoveka-kome bi piče bilo potrebnije no vama. Zašto se ne Ijismo odvezli domoje kuće i odande nazvali zapadni

Los Anđelos? Ovde u susedstvu postoji samo vatrogasna stanica-— Zovem se Džon Dalmas — odgo

vorio sam. — A krv na mome licu...tako mi i treba- Za vas ne bi bilodobro, sem toga, da budete umešaniu ovu priču- Ni jednom rečju vasneću pomenuti.

— Ja sam siroče i živim sama —odvratila je- — To mi baš ništa nebi smetalo.

— Ipak, vi samo — vozite dolsna obalu — rekao sam. — Odatleću ja poći sam-

Ali, mora li smo se još jednom zaustaviti pre no što smo stigli do Kastelmarea. Treskanje kola nateralome je da nestanem iza žbunja i da

jo š jednom povratim svu sadržinu

svoga stomaka-Kada smo stigli do mesta gde su

moja kola bila parkirana, rekao sa^n joi laku noć i seo u svoj kraizler.

Kafana kraj puta bila je još otvorena. Mogao sam da uđem da neštopopijem i da odatle telefoniram, alimislio sam da je mudrije da uradim

101



on o Sto sam pola sata docnlje 1 uradio: vpctpuno trezan i zelen, s licemubrljanim krvlju, ušao sam u polici

jsku stanicu zapadnog Los Anđelesa.Policajci su najzad samo ljudi. A

njihov viski dobar je isto toliko koliko i onaj ko ji vam gurnu preko

šanka-Priču nisam dobro ispričao. Sve

ml se manje sviđala. Rivz, čovek izOdeljenja za ubistva koji je izašaoonamo, slušao me jes puštenih očiju,iza njega su dvojica u civilu stajalikao telohranitelji. Patrolna kola suveć bila izašla na lice mesta, da bineko bdio nad mrtvacem.

Rivz je bio mršav, miran čovekoko pedesete, uska lica i glatke sivekože, besprekorno odeven- Njegovepantalone imale su dug, oštar kaonož. podizao ih je pomno visoko £»vaki put kada bi sedao. Njegova košulja i njegova kravata izgledali sukao da ih je upravo pre pet minutaizvadio iz ormana i stavio na sebe ašešir kao da ga je negde kupio uz

put.Nalazili smo se u sobi kapetana

dnevne službe u policijskoj stanicinedaleko , bulevara Santa Monika.Bilo nas je četvoro. Pijani čovek, ko ji je u ćeli ji čekao da bude transpor-tovan u gradsku cisternu pijanija ,itako u ranu zoru mogao da izađepred sud, čitavo vreme je od sebedavao alarmne signale australijskedžungle-

— Dakle, ja sam bio njegov telo-hranitelj za to veče — rekao samnajzad — i to sam dobro zabrljao,moram priznati.

— Ja zbog toga ne bih lupao glavu — odgovorio je Hivz ravnodušno.— To se svakome m ože dogoditi- Ve -rovatno su vas zamenili s tim Po

lom Lindiijem, prosto vas tresnulipo glavi da bi se izbegla svađa idobilo u vremenu. Možda robu i nisu imali sa sobom, možda nisu hteli jeftino da je predaju- Kada su zatimutvrdili da vi uopste niste Pol Lin-dli, naljutili su se i na njemu iskalili bes.

— On je imao oruž je ■— rekaosam. — Mali fini pištolj- Ali kadase čovek nađe pred dve puške, obično nije naročito ratoboran.

— A sada da pređemo na tog brata koga se sečate — rekao je Ri#z-Podigao je slušalicu-

— Bio je to glas u tami. Nisamsasvim siguran.

— Naravno, ali mi ćemo proveritišta je on radio u to vreme- Lu Lid,to je ime koje se lako pamti.

— Dežurnog u centrali, Džo — rekao je u slušalicu- — Ov de R ivz, vodim istragu o onom ubistvu. Tražimrevolveraša Lu Lida. Između dvade

set dve i dvadeset četiri godine, svetlo mrke boje, negovan izgled, sitan,poluspušten kapak na jednom oku,zaboravio sam na kojem- Nešto je onjemu poznato, ali ne mnogo. Uvpkbiva hapšen i ponovo pušten. Momciu 77- stanici ga moraju znati. Želimda se proveri šta je radio sinoć. Da

jte kolegama sat vremena, zatim preko radija pošaljite poternicu.

Spustio je slušalicu i zažmirio putmene.

— Imamo najbolje detektive zapadno od ćikaga- Ako je u gradu,oni će ga naći- I neće ga dugo tražiti. Hoćete li sada da se odvezete onamo?

Sišli smo, ušli u patrolna kola iodvezli se kroz Santa Moniku prema

Palisadama.Nekoliko časova kasnije, u hladno

sivo praskozorje, stigao sam kući.Progutao sam aspirin i viski i opraopotiljak veoma toplom vodom- Tada

je zazvonio telefon- Bio je to Rivz.

— Dakle, imam o Lu Lida — rekao je . — Pasadena ga ima. Zajedno sMeksikancem, po imenu Fuente- Po

kupili su ih obojicu na Arojo Sekobulevaru, ne baš lopatom, ali oprezno.

— Dalje — rekao sam i ščepaotelefon tako snažno da se gotovorasprsnuo — izbacite samo sve-

— Pogodili ste. Nađena su obojicapod Kolorado mostom kod strita- Ste

102



gnuti, žicom obaviieni- I nabubrelikao zrele pomorandže. Sviđa li vamse to?

Borio sam se s dahom-— Samo bi još nešto nedostajalo

da zaspim kao beba.Tvrdi beton bulevara Arojo Seko

dvadeset pet metara ispod mosta kodKolora do strita. — Taj m ost su zvali „Most samoubica”.

— Da — rekao je Rivz posle iz-vesne pauze. — Izgleda da ste zagrizli u zaista trulu jabuku- Sta kažetena sve to?

— Rekao bih: ta dvojica su saznala nekako za čitavu stvar i odlučilisebi da prigrabe novac za otkupninuali su zatim sami bili udešeni.

— To b i svakako tako izgledalosvakom informatoru, zaduženom potoj stvari — odgovorio je Rivz. —

Vi, naravno, mislite na lju de koji suznali da su perle ukradene, ali kodkojih perle nisu- Ja sam, međutim,skloniji da po veru j emda su ta dvo

jica htela da se dočepaju čitavog ple

na umesto da ga odnesu šefu. Amožda je i šefu dodijalo da hrani tolika usta-

Rekao mi je laku noć i poželeomi prijatne snove. Popio sam dovoljno viskija da bih otupeo svoju bolnuglavu. A to je bilo više no što mi

je čin ilo dobro-

Stigao sam dovoljno kasno u svo

ju kancelariju želeći da izgledam dobro. Međutim, tako se nisam osećao-Dva šava na potiljku počeli su dase zatežu, a flasteri na obrijanim delovima glave pekli su kao smrzoti-ne na nogama.

Moja kancelarija sastoji se iz dveprostorije, odmah iznad kuhinjskogmirisa jednog hotela. Mala je bila

predsoblje i uvek je bila otključanada bi klijent mogao da uđe i da čeka, ako sam imao klijenta i ako jehteo da čeka-

Karol Prajd je sedela u predsobljui namrštila nos nad sofom i dve stolice, malim kvadratnim tepihom ibibliotekarskim stolom dečjih razme

ra sa ilustracijama iz vremena ukidanja prohibicije-

Imala je na sebi mrki kostim odtvida sa širokim reverima, košuljumuškog izgleda, sa k r a v a t o m , ' l jupkecipele, crni šešir za koji bi nekomogao da me ubedi da staje dvade

set dolara ali je izgledao kao da ga je sama napravila od starog podm etača pisače mašine.

— Dakle, vi ipak i ustajete — rekla mi je. — To saznanje je umirU-

ju će. Već sam počela da mislim dasav svoj posao obavljate u postelji*

— Izvolite u moju kancelariju —odgovorio sam-

Za tvorio sam vrata i prošao u

drugu sobu; s tepihom boje rđe, s petzelenih ormana za akta, od kojih sutri bila napunjena samo kaliforni-

jskim vazduhom, reklamnim kalendarom koji je prikazivao Kanadskepetorke kako se valjaju po tepihuboje neba, nekoliko stolica od orahovine, uobičajenim pisaćim stolomi uobičajenom škripavom pokretnom

stolicom pored njega Seo sam nanju i stavio šešir preko telefona.Dotle je još nisam bio ni čestito

video, čak ni pri osvetljenju u Ka-stelmareu. Izgledala je kao da imadvadeset šest godina i kao da nijenaročito dobro spavala- Imala je vimorno ali ljupko malo lice pod bujnommrkom kosom, malo čelo, koje je bilo više ■ no što bi se m oglo nazvati

pravilnim, mali, radoznali nos, neštomalo dužu gornju usnu i usta kojasu bila malo predugačka- Oči bi jojmogle biti veoma pilave da û htele.Izgledala je mirna, ali ne i ćutljivai pametna i ne u holivudskom smislu reči.

— Pročitala sam u večernjem izdanju, koje se ujutro pojavljuje —

rekla je ona. — U svakom slučaju,ono što je u njima bilo-

— A to znači da policija namernonije htela da se opširno piše- Zadržala je ponešto i za jutarnja izdanjakoja će se pojaviti u podne.

— U svakom slučaju, ja sam zavas ponešto uradila.

103



Fiksirao sam je oštro, gurnuo jojpreko stola pljosnatu kutiju s cigaretama i počeo da punim svoju lulu.

— V i ste u zabludi — odgovoriosam. — Ja s tim slučajem nemamnikakve veze- Ja sam sinoć dobiošto sam zaslužio i to me je stajalo

čitave jedne boce pre no što samutonuo u san. Slučaj je sada stvarpolicije.

— To ne verujem , u svakom slučaju ne u potpunosti — odvratila jeona. — Uostalom, svoj honorar m o- 'rate zaslužiti. Ili možda niste nikakav honorar primili?

— Pedeset dolara — rekao sam- —I vratiću ih čim saznam kome treba

da ih vratim Cak ni moja majka nebi tvrdila da sam ga zaslužio.

— Sviđate m i se — rekla je. —Izgledate kao čovek koji bi postaonitkov da ga u tome nešto nije spreČilo, upravo u poslednjem trenutku.Znate li kome pripada ona ogrlicaod žada?

Ispravio sam se trgnuvši se. Sve

me je od toga zabolelo-— Kakva ogrlica od žada? — gotovo sam provrištao. Ja joj nisambio Ispričao ništa o ogrlici od žada. U novinama ništa nije pisalo oOgrlici od žada.

— Ne treba da se trudite da budete suviše lukavi- Ja sam govorila8 covekom koji vodi taj slučaj, s poručnikom Rivzom- Ispričala sam muo onom sinoćniem. S policajcima sedobro slažem. On je mislio da znamviše no što je to slučaj. Stoga mi jeponešto ispričao-

— U redu, kome pripada? — upitao sam je posle mučnog ćutanja-

— Izvesnoj dami koja živi u Be-verli Hilsu, supruzi Filipa KortijaPrendergasta. To jest, tačnije, onaživi u Beverli Hilsu samo jednimdelom godine. Njen muž zarađuje godišnje milion. ili tu negde, i ima bolesnu jetru. Gospođa Preudergast jecmooka plavuša koja voli da se zabavlja, a kad je gospodin Prender-gast kod kuće, a ona sredstvaza čišćenje-

— Plavuše ne vole plave momke— rekao sam ja- Lindli je bioplav kao švajcarae koji jodluje.

— Ne govorite gluposti. Ne čitajtefilmske časopise. Ta plavuša je mogla da' podnese toga momka- Toznam- Urednik društvene hron ike

„Kronikla” mi je to poverio. On jetežak dve stotine funti, nosi zulufei zovu ga Varalica Berti.

— On vam je ispričao o ogrlici?— Ne. To sam doznala pd direkto

ra B lokove juvelirske kompanije-Rekla sam mu da nameravam danapišem nešto o retkom žadu za „Policijsku gazetu”. Sada ste me dovelidotle da i sama pričam glupe viceve-

Po treći put sam upalio svoju lului nagnuo se u svojoj škripavoj stolici tako duboko da sam se gotovoprevrnuo preko glave.

— Zna li Rivz to sve? — pitaosam i pokušao daje fiksiram a đaona to ne primeti-

— O tome mi ništa n ije rekao, alisve bi to lako mogao da otkrije- Ne

sumnjivo, to će i učiniti. Niko gane bi mogao nazvati glupim.— Da li vam je ispričao i o Lu Lidu

i Meksikancu Fuenteu?— Ne- Ko su oni?Podneo sam joj izveštaj o oboji

ci-— Ali, to je užasno — rekla je i

nasmešila se-— Da nije vaš stari slučajno bio

u policiji? — upitao sam je ja sumnjičavo.

— Gotovo petnaest godina bio ješef policije u Pomoni-

Nisam na to ništa rekao- Setio samse da su šefa policije Džona Prajdaubile dvojica mladih zločinaca prečetiri godine.

Posle izvesnog vremen a, rekao

sam:-— Trebalo je na to odmah da po

mislim- Šta je sledeće?

— Kladim se u pet prema jedanda gospođa Prendergast nije svojuogrlicu dobila natrag i da njen mužima dovoljno uticaja da taj deo priče i njeno ime sačuva od novina.



Da je, zatim, njoj potreban jedanpošteni detektiv, da bi je izvukaoiž priče, bez skandala-

— Zašto skandala?— Ah, ne znam- Ona je tip žena

koja ima punu korpu toga u svomeormanu za haljine.

— Očigledno ste sa njom e do ruč-kovali- Kada ste ustali?— Ne, s njom sam razgovarala u

podne- Ustala sa^-n u šest.— Oh! — zastenjao sam i izvu

kao bocu iz dubine svoje fioke- —Glava me užasno boli!

— Samo gutljaj — rekla je KarolP ra jd strogo — i to zato što steisprebijani. Mogla bih da tvrdim da

se to vama dešava prilično često-Progutao sam svoje piće i zatvo

rio bocu, ne suviše čvrsto, i dubokouzdahnuo-

Dev ojka je čeprkala po svo jojmrkoj tašni i rekla:

— Ima tu još nešto. Ali, možda bitrebalo vi da preuzmete taj deo.

— Veoma ljubazno od vas što mi

dozvoljavate da i ja ovde radim —rekao sam-

Ona je .skotrljala na pisači stotri duge, ruske cigarete.

— Pogledajte u muštikle i saminapravite odgovarajući stih- — Sinoć sam ih izvadila iz kineske doze.U svakoj je nešto što će vas moždazačuditi.

— Tako nešto vi radite, ćerka jednog policajca — primetio sam-

Ona se digla, obri.<3ala svojom rukavicom pepeo od lule sa ugla mogapisaćeg stola i pošla vratima-

— Ja sam i žena. Sada moramda požurim nekom drugom uredniku i saznam liešto više o gospođiFilipa Kortnija Prendergasta i nje

nom ljubavnom životu- Zabavno, zarne?

Vrata kancela rije i m oja usta zatvorila su se istog trenutka-

Uzeo sam jednu rusku cigaretu,pritisnuo je između prstiju i pogledao u šuplju muštiklu. Očigledno,nešto je bilo unutra, nešto kao ko

mad h'artije ili kartona, nešto odčega se uvlačenje dima ne bi olakšalo- Najzad, uspeo sam u svojoj na-meri pomoću pile za nokte s^ svogaperoreza-

Rila je to tanka posetnica bojeslonovače, muškog formata. Dve reči

u dubokom tisku, ništa više; »Suke-zijan, vidovnjak«.

Izvršio sam istu operaciju sa preostale dve cigarete i našao identUCnuposetnicu. To mi ništa nije kazivalo. O Sukezijanu, vidovnjaku , nikada nisam čuo- Posle izvesnog vremena pogledao sam u telefonski imenik- Covek po imenu Sukezijan sta

novao je u Sedmoi aveniji. Ime ml je zvučalo jennenski, stoga sam potražio pod naslovom „Orijentalni tepisi” . Tam o sam ga pon ovo našaoali to mi, takođe, ništa nije kazivalo- Covek ne treba da bude vidov-niak da bi prodavao istočnjačke tepihe. A nešto mi ie govorilo da Su-kezijan sa posetnice nema nikakveveze sa istočnjačkim tcpisima-

Imao sam neku tamnu predstavu0 njegovim prljavim poslovima i odkakve bi vrste ljudi mogle da budunjegove mušterije- I što je bio uspe-šniji, sve mu je manje reklame bilopotrebno. Kada bi mu se dalo dovoljno vremena i dovoljno platilomogao bi da izleči sve, od umornogm.uža do invazije skakavaca- On jesvakako stručnjak za nezadovoljnežene i neprovidne i zamrSene ljubavno afere, i tome slično- Cak i za mu5karee, za ljude koji po svojim kancelarijama viču a u svojoj unutrašnjosti su kukavice, ili za one kojibi želeli znati da li je nešto dobroili škodljivo za publicitet. Ali, većinom za žene: žene s novcem, žene

s nakitom, žene koje se kao svilenikonac mogu obavijati oko vitkogprsta-

Ponovo sam napunio lulu, protre-sao dobro svoje misli, pazeći pri tome da mnogo ne pokrećem glavu, izaustavio se na sledećem : zašto bičovek nosio rezervnu dozu cigareta

109



koje sam ne puši. I u svakoj od tihcigareta bilo je skriveno ime istogčoveka- Ko je trebalo da nađe toime?

Gurnuo sam bocu u stranu i cerio se. Svako je mogao da nađe teposetnice, svako ko bi s finim če-

šljem prošao kroz džepove Pola Li-ndlija- Ko bi to mogao da učini? Policajac? I kada? Kada gospodin Lin-dli, umre pod tajanstvenim okolnostima ili bude pronađen teško ranjen-

Skinuo .sam svoj šešir s telefonai pozvao čoveka po imenu V ili Pi-ters, koji je, kako je tvrdio bio zaposlen kao agent osiguravajućeg dru

štva, ali je uzgred prodavao i tajne telefonske brojeve koje bi uce-njivanjem saznao od sobarica i šo-fera. Njegov honorar je bio pet dolara. Mislio sam da će to Pol Lindlimoći da podnese iz one pedesetice.

V il i Piters je im ao ono što sam tražio- Bio je to broj u Brenton Haitu.

Pozvao sam Rivza u Centrali- Rekao je da je sve u najboljem redu,sem što se tiče vremena koje ne može da nađe za spavanje i da ja samotreba lepo da držim jezik za zubimai da ne brinem. Odgovorio sam da je savršeno u pravu, ali da moždai on sam ima ćerku i da baš ne bihvoleo da na nju navali čopor hajka-ča. Rekao je da ima, i da je to tačno,

i da ja u čitavoj stvari baš ne predstavljam simpatičnu priliku, ali dase to može svakome dogoditi i da jetako sve najbolje-

Nazvao sam Ljubičicu Mekdžija,iia biu ga pozvao na večeru upravona dan kada 'Došalje svoje vilice načišćen e- Ali, on se nalazio u Ventu-ri kuda je otpratio jednog zatvore

nika. Zatim sam nazvao broj Suke-zijana, vidovnjaka, u Brentvud Nai-tu.

Posle izvesnog vremena javio sežen.ski glas stranog akcenta-

— Halo!

— Mogu li govoriti sa gospodinomSukezijanom?

— Meni žao, žao- Sukezijan, onnikada ne govori telefonom. Ja samsekretarica. Da predam poruku?

— Jasno- Imate li olovku ?— Ja naravno imam olovku- Po

ruku, molim?Tada sam joj ja rekao svoje ime

i adresu, zanirpanje i telefonski broj.Proverio sam da li je sve tačno napisala. Zatim sam rekao:

— Radi se o ubistvu čoveka kojise zove Pol Lindli- Dogodilo se tosinoć, na Palisada bulevaru, u blizini Santa Monike- Rado bih konsultovao gospodina Sukezijana.

— To će njega veoma obradovati.— Glas joj je bio savršeno spokojan.

— Ali, naravno, ne mogu dati termin za danas- Sukezijan uvek veomazauzet. Možda sutra.-?

— Iduće nedelje biće mi isto takopogodno — odgovorio sam ljubazno-— Saopštenja o ubistvu nikada nisuhitna- Ali mu ipak recite da mu da

je m dva sata vrem ena pre no što sonim što znam ne pođem u policiju.

Na to je nastao tajac. Možda jeneko duboko uzdahnuo, ali možda je to bila i smetnja na liniji- Zatim je odmereni, strani glas izgovorio:

— Reći ću mu- Ali ja ništa ne ra-zumem...

— Dajte gas, anđelu- Čekam u svo jo j kancelariji-

Prekinuo sam vezu, opipao svoj potiljak, stavio tri posetnice u svoju

lisnicu i osetio da bih nešto toplomogao i da pojedem. Digao sam se.

Indijanac je smrdeo-, Sjnrdeo je ja sno iz moga predsoblja kada samčuo spoljna vrata kako se otvarajui kada sam se digao da vidim ko je-Stajao je ispred vratiju i izgledaokao da je od bronze. Nosio je mrkoodelo, koje mu je bilo pretesno. Še

šir mu je bio premalen za dva bro ja- Ispod njega on se obilno znojio-Oko golog vrata nosio je nešto što

je li čilo na crnu pantljik u.

Imao je veliko, pljosnato lice i veliki, istureni, mesnati nos, oštar kaopramac razarača- K tome, oči bezočnih kapaka, viseće obraze i rame



na kovača- Da je b io nešto čistk i 1da je na sebi imao belu spavačicu,zaista bi izgledao kao veoma intri-gantski rimski senator.

Njegov miris bio je miris zemljeprimitivnog čoveka, miris prljavšti-ne al ne prljavštne velikog grada.

— Ho — rekao je. — Doći brzo.Doći sada.Pokazao sam mu palcem put one

unutrašnje sobe i vratio se u nju.Pošao je za mnom teškog ali nečujnog koraka- Seo sam za pisaći stoi pokazao mu rukom prema stolici- A li on nije seo. N je gove sitne tamneoči bile su neprijateljski raspoložene,

— Kuda doći? — hteo sam daznam-

— Ja Sekond Harvest- Ja Holivud— Indijanac.

— Izvolite, sedite, gospodine Har-veste.

Zafrktao je i pri tome širom raširio nozdrve- Pre toga su već bile velike kao mišje rupe-

— Ime Sekond Harvest, ne gospodin Harvest.— Sta želite?— On kaže, doći brzo. Veliki beli

otac doći brzo- On kaže-.— Poštedite me toga svoga govora.

Znam da umete i drukčije da govorite.

—-D a ! — rekao je-Zatim je skinuo šešir s glave i

iskrenuo ga- Zatim je ispod unutražnje trake prstom izvukao prljavusvilenu hartiju. Sručio je hartiju napisaći sto. Gnevno je prstom pokazao na nju- Ma.sna glatka kosa imala je zahvaljujući pretesnom šeširusvuda unaokolo obruč.

Odmotao sam komad svilene hartije i u njoj našao posetnicu: „Suke

' zijan, vidovnjak”. Lepim tankim slovima u dubokom tisku. Takve istetri posetnice već sam bio video.

Igrao sam se svojom hladnom lulom, zurio u Indijanca i pokušao pogledom da ga umirim-

— Lepo. Sta hoće on od mene?— On hoće, vi doći sada- Brzo.

_ Da rekao sam. To se svideloIndijancu- Gotovo se nasmešio. — Toće ga stajati sto dolara akontacije— dodao sam.

— Da?— Sto dolara- Gvozdenih zvec-zvec

sto komada ili jedna zelena hartija.

Nemati novca, ja ne doći. Razume-ti? — Počeo sam da odbrojavam sobe šake, otvarajući ih i zatvaraju-ći-

Indijanac mi je dobacio još jedankomad prljavog svilenog papira prednos. Otvorio sam ga- Pred mojim o-čima bila je nova novcijata novčanica od sto dolara.

— To tačno biti — rekao sam. —■Od čoveka koji je tako lukav, plašimse- Ali, ipak ja doći-

Indijanac je vratio šešir na glavune potrudivši se da traku vrati nasvoje mesto. Stoga je izgledao joškomičniji.

Izvukao sam oružje ispod mišice,na nesreću, ne ono sinoćnje — gubim veoma nerado svoje oružje —

pustio da ini šaržer sklizne na dlan,vratio ga zatim na mesto i staviorevolver u futrolu.

Indijancu je to bilo svejedno, kaoda sam se počešao po vratu.

— Ja s velikim kolima. Veoma velikim kolima — rekao je-

— Pih! — rekao sam ja. — Nemogu više da podnesem velika kola.

Ipak, hajdemo! ‘ Zaključao sam vrata i izašli sriio.

Kola su bila linkoln, ^vetle boje,ne nova ali očuvana, sa zavesama odstaklene čipke na zadnjem prozoru-Prošišala su kraj zelenog polo igrališta, skrenula s druge strane ponovo uzbrdo a zatim ih je egzotični vozač uputio strmim betonskim putem

Bilo je to daleko van grada, iza Ve-stvuda, u Brentvud Haitu-

Tu nije bilo kuća, već samo suncem spržena, brda i betonska traka,levo strmi pad u hladovinu bezimenog kanjona, desno vrućina koja jeizbijala iz gole krečnjačke stene zakoje su se, tu i tamo, bili čvrsto uh

\0T



vatili divlji cvetovi, kao nevaspitana deca koja neće u postelju.

A ispred mene bila su dvoja leđa; jedna vitka, tamnog potiljk a, crnekose u kapi sa šiljkom i druga, široka, u starom mrkom odelu, snažnog potiljka i sa starim masnim še-

žirom ispod koga je bila vidljiva ioznojena traka i deo vrata-Posle jedne krivine betonski put

je prešao u makadam i točkovi suvozili po golom kamenu. Zatim jelinkoln prošao kroz otvorenu kapijui počeo da se penje između geranija-Na kraju puta nalazilo se orlovo gnezdo od stakla i hroma, moderno kaofluoroskop i udaljeno kao svetonik-

Kola su stigla do kraja puta. skrenula i našla se pred golim belim zidom na kome su se nalazila crna vrata. Indijanac je izašao iz kola i pozvao me pogledom. I ja sam izašaoi unutrašnjom stranom mišice gurnuo revolver prema rebrima.

^ m a vrata u belom zidu polakosu se otvarala, sama- Iza njih .se na

lazio uski hodnik, koji je vodio duboko u kuću- Na tavanici je gorelalampa.

Indijanac je rekao:

— Ući, Velika usta.

— Za vama, gospodine Harvest.

Mračnog lica pošao je napred, a jaz? njim. Crna vrata mi se zatvorila,sama. Mali hokuspokus za mušteri je. Na kraju uskog hodnika nalaziose lift- Morao sam s Indijancem dauđem u njega- Lift se dizao polako,lako zuječi, kao mali motor. Zaustavio se, vrata su se nečujno otvorila.Izašli smo na dnevno svetio.

Indijanac se vratio liftom. Našaosam se u vrhu kule, u prostoriji ko

ja se gotovo i.sključivo sasto jala od

prozora, od kojih su neki imali na-vučene zavese protiv blistavog popodnevnog sunca- Tepisi su imali bo

je starih perziiskih remekdela a pisaći sto je bio sav u rezbariji, kaoda je bio načinjen od drvene oblogeneke crkve. Iza pisaćeg stola smešilami se neka žena, suvim, usiljenim

smeškom, koji bi se na prvi dodirpretvorio u prah.

Imala je blistavu crnu kovrdžavukosu usko lice- Biseri su joj krasiliuši i veliko prstenje na ruci, prilično

jeftino prstenje. A li, na je dnom prstenu je bio veliki kvadratni smaragd,

koji je toliko lažno izgledao kao bi-žuterija na karnevalskoj haremskojrobinji. Ruke su joj bile male i tamne, ne više mlade i za prstenje sasvim neprikladne.

— Ah, mister Dalmas, ljubazno jeod vas što ste došli- Sukezijan će seobradovati, veoma-

— Hvala — rekao sam, izvadio novčanicu od sto dolara i stavio je

pred njene blistave ruke. Ona se ni je dotakla novčanice, niti je bacilapogled na nju. — Ovo ide na.jnojtrošak — rekao sam- — A li, ipak,zahvaljujem se na pažnji-

Ona se polako digla, okrenula seu haljini, koja je tesno stajala nanjo j kao koža ribe —■ de vo jke, i pokazala da ima dobru liniju, ako se

nekome sviđa ženska linija koja jeza četiri broja veća ispod struka noiznad.

— Ja ću vas povesti — izjavila je.

Pristupila je uskom zidu prevučenom drvetom, jedinom zidu koji jeova prostorija imala osim prozora-Otvorila je uska vrata iza kojih sepojavio svileni oblesak koji nije mogao poticati od dnevne svetlosti- Njensmešak u tom trenutku bio je starijiod Egipta. Ponovo sam nežno pritisnuo oružje i ušao unutra.

Vrata su se bešum no zatvorila za‘mnom- Ta soba je bila osmougaona,obložena crnim somotom, bez prozora, s visokom crnom tavanicom- Usredini je stajao crni tepih a na njemu beli osmougaoni sto sa čije obe

strane su stajale hokle. Na crnompostolju, na stolu, nalazila se velikamlečna kugla. Od nje je poticalo svetlo- Sem toga, ničeg više nije bilo usobi-

Stajao sam možda petnaest sekundi i osećao sam da me neko posma-tra. Zatim su se crne, somotske za-

l o a





setnicu stavio ie pred njega- Vratiosam lisnicu u džep- On je okrenuoposetnicu'noktorn.

— Znate li šta mislim? — pitaosam ga. — Ja veruiem da je LindliPol bio mišljenja da bi ste vi moglida otkrijete ko ga je progonio, ako

to policija ne bi bila u stanju da učini- A to znači da se on plašio-Sukezijan je rastavio ruke i sklo

pio ih ponovo, na drugi način. Zanjega je to bilo isto tako kao za drugog da se popne na tavanicu i zagrize lampu.• — Vi u tako što ne verujete —odgovorio je- — Koliko tražite, molim vas brzo, za tri posetnice i pi

smenu izjavu da ste leš pretresli prepolicije?

— Nije ioše za čoveka čiji brat pokućama nudi tepihe — rekao sam-

Nasmešio se veoma blago. U tomesmešku bilo je već nečeg suviše Ijubaznog.

— Ima i po.^tenih trgovaca tepisi-rp.a — rekao je- — Ali. Arizmijan

Sukezijan nije moj brat- Naše prezime veoma je često u Jermeniji.Klimnuo sam glavom.— Naravno, smatrate me samo za

varalicu — dodao je-— Ako želite, možete dokazati pro-

tivno-— Moi^da vi, na kraju krajeva, i

ne idete za novcem — rekao je oprezno,

— I to bi mo<Tlo da bude.Nisam vidoo da ie pokrenuo nogu,

ali morno ie negde, na podu, pritisnuti neko dugme. Crna zavesa serazmakla i Indlianac je ušao u sobu-Nije izgledao ni prljav ni komičan.

Bio ie odeven u, široke bele pantaIone i belu tuniku s crnim vezom.Oko ruku ie imao crnu ešerpu a crnupantlik’j na čelu- Crne oči bile susan jive Došuniao se do hok le ispredcrne zavesp i spustio glavu na grudi.Izgledao ie krupniji no ranije, kaoda je ovo odelo bio navukao na onostaro.

Sukezijin ie stavio ruke preko lopte od mlečnog stakla- Svetio na vi

sokoj tavanici postalo je isprekidano i počelo je da baca čudesne senke-Indijanac je so i spuštene glave zurio u ruke Sukezijana.

Na tavanici je svetio bilo ugašeno. Jedino svetio u prostoriji bila jemlečna lopta- To svetio su Sukezija

nove ruke pretvarale u čudesne stare igre ili u spirale papirnih zmijana dočeku Nove godine — kako hoćete-

Snažna Indijančeva brada počivala je na njegovim snažnim grudimaa oči su mu se zatvarale polako, kaooči žabe.

— Mogao sam ga hipnotisati i bezsvega ovoga — izgovorio je polakoSukezijan. — Sve ovo je isključivosamo predstava-

— Da- — Gledao sam napete pažnje njegov tanki, čvrsti vrat.

— A sada, nešto čega se LindliPo l dotakao — rekao je. ,— Ovaposetnica će biti dovoljna-

Digao se bežumno, prišao Indijancu,gurnuo posetnicu pod pantliku na

čelu- Seo je ponovo. Grlenim jezikom, koji ja nisam poznavao, počeo je polako da mrmlja. Posmatrao samnjegovo grlo.

Indijanac je počeo da govori. Govorio je veoma polako, s mukom, između ukočenih usana, kao da sureči teško kamenje koje je on, podužarenim suncem, morao da vuče uzbrdo.

— Lindli Pol zao čovek. Vodi ljubav sa ženom šefa. Sef užasno besan.Šef ukrao ogrlicu. Lindli Pol moraoda vrati- Zli čovek ubijen. Grrr.

Glava Indijanca se trzajem podiglakada je Sukezijan udario dlan odlan. Male oči bez trepavica ponovosu se otvorile. Sukezijan me je pojledao savršeno bez ikakvog izraza na

prijatnom licu-— Cisto — rekao sam. — I ni

malo nategnuto. — Pokazao sam prstom Indijanca. — Malo je pretežakda se stavi u krilo? Ali, otkad ba-letske devojke igraju bez trikoa, nisam, zapravo, čuo tako dobro 'sveden govor iz trbuha.





nilo mi se da ću iz sebe izbaciti čitavu utrobu. Ponovo sam se digao-

Povetarac s okeana pomilovao jeovu stranu brda i donekle mi povratio volju za životom. Ogledao sam seoko sebe.

Tada sam primetio noge-

V irele su iz žbuna-Delovale su neobično strano. Nalazile su se u cipelama s tvrdim ka-pnama, cipelama koje su studentinosili pre prvog svetskog rata. Godinama već nisam video takve cipele, sem jednom.

Prišao sam žbunu, razmaknuo granje i bacio pogled na Indijanca. Njegove velike ruke ležale su sa strane,

nepokretne, prazne- Zalutali sunčevzrak prešao je p/eko njegovog mrkogobraza. Na njegovom trbuhu muvesu našle mrlju krvi. Oči su mu bileotvorene, kao oči ostalih koje samvideo ranije, poluotvorene, jasne ali

je igra u njim a bila završena.Ponovo je na sebi imao ono svoje

komično gradsko odelo, i njegov masni šešir nalazio se pored njega, spantlikom koja se još uvek videla ispod oboda. Nije više bio komičan,ali ni grub ni opasan- Bio je samoobičan mrtvac vredan sažaljenja čovek, koji nikada nije shvatio o čemuse zapravo radilo.

Naravno, ja sam ga ubio. Oni meci koje sam čuo bili su moji meci.

Oružje aisam našao- Pretražio sam

svoie džepove- Obe one Sukezijanoveposetnice su nedostajale. Inače, ništa više. Pošao sam za tragovima točkova u glini i izašao na put koji jevodio uzbrdo. Duboko dole zablistala bi kola kada bi sunčevi zraci palina njihova okna ili reflektore- Bila je tamo i pumpna stanica i nekolikokuća- Još dalje, plavila se površmavode. Bila je izmaglica nad njom.Ostrvo Katalinu nisam mogao da vidim.

Ljudi s kojima sam imao posla izêkia da su specijalno zavoleli ovajkraj.

Bilo mi je potrebno pola sata dastignem do pumpne stanice. Odatle

sam telefonom pozvao taksi, koji jetrebalo da stigne iz Santa Monike.Dočekao sam ga i odvezao se kući, uBergludnu, tri bloka dalje od mojekancelarije- Presvukao sam se, stavio moj poslednji revolver u futrolui seo kraj telefona-

Sukezijan nije bio kod kuće. Nikose nije javio kada sam nazvao n.ie-gov broj. Ni Karol Prajd se nije javljala sa svoga telefona. Nisam ni očekivao da će se javiti- Verovatno piječaj kod gospođe Prendergast- Ali,Centrala policije se javila sa svogabroja i Rivz je još bio na poslu. Ni

je se obradovao kada me je čuo.— Ima li čega no vog u slučaju ubi

stva Pola Lind lija? — upitao sam ga.— Već sam vam rekao, ne trebana to više da mislite- To sam ozbiljno mislio- — Glas m u je bio oštar,neljubazan.

— Rek li ste mi, to je tačno. A li,neprestano mi se mota po glavi. Volim čist posao- Mislim da je to bionjen muž-

On je ćutao za trenutak. Zatim reče:

— Ciji muž, pametnjakoviću?— Muž one lutke koja je izgubila

ogrlicu od žada, naravno.— I vi, naravno, svoj nos morate

da turat? gde ne treba i otkrivateko je ona.

— Samo mi je došlo pred oči!

Ponovo ćutanje, ovoga puta dugo,

toliko dugo da sam mogao da čujemkako, iza njegovih leđa, glasno go-vornik^ll prenos i ob av eštenje o nekakvim ukradem kolima-

Zatim je on izgovorio veoma ljubazno i veoma jasno:

— Htso bih na nešto da vas podsetim, njuškalo- Možda ću uspeti, štoće veoma goditi mom duševnom mi

ru. Policijske vlasti su vam jednomdale dozvolu za rad a šerif vam jedao specijalnu značku. Obe te stvarikapetan l3i vam mogao oduzeti preko noći, a možda čak i poručnik kaošto sam ja. A šta ste bili pre no fetoste dobili dozvolu i značku? Ne odgovarajte mi! Ja ću vam reći. Bili ste

112



malo potkupljivo njuSkalo- Dakle, hoćete li da sedite ponovo u svo.io.i malo.i kancelariji i postavljate udice zabudale. Počinjete li da shvatate!

— Lepa priča — rekao sam. —Davno sam je i sam sebi ispričao.Pakle, vi ne želite da ja taj slučaj

razjasnim?— Kada bih mogao imati pove re-nja u vas, rekao bih vam da mi na-meravamo da uništimo bandu veomaoko relih krad ljivaca- nakita. Ali, jau vas ne mogu imati poverenja. Gdeste sada, u bilijarskoj sali?

— U p ostelji sam. Dobio sam napad manije telefoniranja.

— Onda lepo uzmite termofor, le

žite na trbuh 1 kao dobar momak,pođite na spavanje. Hoćete li to učiniti molim vas?

— Ne. R adije b ili oitišao od kućei ub io nekog Indijanca Samo radivežbe.

— U redu, ali samo jedn oga Ind i janca, mladiću.

— Uzimam vas za reč — uzviknuo

i prekinuo vezu.Uz put dozvolio sam sebi jednopiće, ornu kafu s konjakom, u lokalu gde su me poznavali. Moj trbuhse posle toga osećao kao nov ali glava mi još uvek nije bila u redu. Miris kloroforma još mi je bio u nosu.

Otišao sam u svoju kancelariju iušao u malo predsoblje. Bile sudve

odjednom, Kaarol Prajd i jedna plavuša. Plavuša crnih očiju. Plavušako ja bi biskupa navela da prođekroz obojene prozore.

Karol Prajd se digla. Pogledala me je nabrana čela i rekla :

— Ovo je gospođa Filipa Kortnr- ja Predergasta. Čeka vas već izves-no vreme a ona nije navikla da če

ka. Ona želi da vas angažuje.Plavuša mi se smešila i pružila mi

ruku u rukavici. Dodirnuo sam turuku. Gospođa Predergast mogla jeimati trideset i pet godina i onaj sanjarski pogled velikih očiju, kolikoto crne oči uopšte mogu da postignu. Na odeću nije obraćala naroči

tu pažnju. Bilo je to nežno crno Ibelo. Bilo je to što joj je neko navukao, a taj je morao znati šta ra--di, jer inače ona pe bi išla k njemu.

Otključao sam-vrata prdv^-the kancelarije i uveo ih unutra.

Na uglu moga pisaćeg stola joSse nalazila upola prazna boca.— Izvinite što ste m e čekali, gos

pođo Prendergast — rekao SEtm. —Morao sam da sredim neke sitnice.

— Ne znam zašto ste morali da o-dete — rekla je gospođica Prajdhladno. — Sve što vam je bilo potrebno, izgleda da se nalazilo tačnopred vama.

Ponudio sam ih da sednu i mfiSiose boce, tada je zazvonio telefon.

Nepoznati glas se javio:— Dalmas? Dobro. Pucaljka je kod

nas. Verovatno biste želeli da je i-mate, zar ne?

— Obe. Ja sam siromašan čovek;

— Imamo samo jednu — rekao jeglas ljubazno. — Ali to je ona koju

bi policajci voleli da imaju. Nazva-ću vas kasnije ponovo. Razmislite,u međuvremenu.

— Hvala. — Spustio sam slušalicu, stavio bocu na pod i nasmešiose gospođi Prendergast.

— Ja ću preuzeti reč — rekla jeKarol Prajd. — Gospođa Prerider-gast je nazebla, mora da čuva svoj

glas.Bacila je dug pogled, sa strane,

prema plavuši. Bio je to jedan od o-nih pogleda za koje su žene ubeđe-ne da ih muškarci ne razumeju a ko ji i nehotice podsećaju na bušilicuzubara.

— Da, da . . . — rekla je gospođaPrendergast i pomakla se na stoli

ci, tako da je mogla da vidi bocuna podu.

— Gospođa Prendergast mi se poverila — rekla je Karol Prajd. —Ne znam zašto. Možda zato što sam jo j ukazala na koji način bi se mogla spasti neprijatnog ogovaranja.

Nabranih veđa, pogledao sam je.

113



— O tome ne može biti ni gov ora. Maločas sam razgovarao sa Eiv-zom. On 5e preko svega navukaosvoj veo ispod koga se više ni eksplozija dinamita ne bi mogla čuti.

— Veoma komično — rekla je Karol Prajd — za ljude kojima ništa

duhovitije ne pada na pamet. Ali,slučajno, gospođa Prendergast bi želela da povrati sv oju ogr licu a da togospodin Prendergast ne sazna. Naime, izgleda da on ne zna da je ogrlica ukradena.

—• To je nešto drugo — rekaosam.

Gospođa Prendergast mi je ppklonila smešak, koji još osećam u dže

pu Bvoga sal?oa.— Ja najviše volim Rogen -viski,

čist — rekla je cvrkućući. — Da libiste mi i . . Samo mali gutljaj?

Izneo sam čašice i stavio bocu natrag na sto. Karol Prajd se uvaliladublje u naslon, s prezirom upalilacigaretu i zagledala se u tavanicu.Međutim, sama nije pružala neprija

tan prizor. Mogli ste je duže posma-trati a da vam se glava ne zavrti.Kod gospođe Prendergast sve je, naprotiv, navodilo na brzu akciju.

Napunio sam damama čaše. KarolPrajd se svoje nije ni dotakla.

— Ako niste znali — rekla je odsutno — Berverli Hils, gde gospođaPrendergast stanuje, u izvesnom smi

slu, je jedinstven. Policija ima kolasa svim rađin-uređajima i samo mali radijus vožnje ali to obavlja veoma revnosn o jer u B ever li Hilsu i-ma novaca za policiju. U boljim kučama čak postoje direktne veze sapoliicjskom stan'com, veze koje nemogu biti prekinute.

Gospoda Prendergast je jednim trzajem ruko smirila svoje piće i po

gledala bo ca Još jednom sam je napojio.

— To nije ništa — izgovorila jeblaženo. — Naši oklopni ormani i naši orpiani s krznom takođe su obez-beđpni alarmnim uređajima i foto--Ćpl inTTia Naše kuće uređene su tako da se čak ni posluga ne može pri

-bližiti' i'zvesnim mestima a da, posletrideset sekundi, policija ne zakucana vrata. Sjajno, zar ne?

— Da, sjajno — složila se KarolPrajd. — Ali to je tako samo u Beverli Hilsu. Čini odete iz njega, avi ne možete čitav svoj život pro

vesti u Beverli Hilsu, vaš nakit nijeviše tako bezbedan. Stoga — obraćala se sada meni — gospođ a Prendergast ima duplikat svoje ogrliceod zada, naravno ne od tako skupo-cenog materijala.

Seo sam uspravno. Pol lindli jenabacio da bi oitav jedan ljudski život bio potreban da se napravi kopija Fei-Cu perli, čak kada bi ma

terijal i stajao na raspolaganju.Gospođa Prendergast se pozabavi

la svojom drugom čašom, ali ne zadugo. Smešak joj je postajao sve sr-dačniji.

— Prema tome, trebalo je da gospođa Prendergast, kada pođe na kakvu zabavu van Beverli Hilsa, nosisvoju imitaciju. To jest, ako je u-opšte želela da nosi žad. GospodinPrendergast je veoma paziff na to.

— A on je veoma nestrpljiv čovek— rekla je gospođa Prendergast.

Nalio sam joj još viskija pošto jepružila čaSu prema meni. Karo lPrajd me je gledala pri tome i gotovo frktala na mene. Rekla je:

— Ali one večeri kada je izvršennapad pogreSila je i uzela pravu.

Pogledao sam je.— Znam šta mislite — izbacila je

žurno. — Ko je znao da je pogre-šila? Slučajno, prepoznao ju je gospođin Pol, tek što su izašli iz kuće.On je bio njen pratilac na tu zabavu.

— On . . . da . . . on je ovlaš dodirnuo ogrlicu — izgovorila je gospođa

Prendergast s uzdahom. — On je ponipanju mogao da oseti pravi žad.Ćula sam da neki ljudi to mogu. Onse veoma razumeo u nakit.

tJvalio sam se nazad u svoju škri-pavu stolicu.

— Do đavola — rekao sam s gađenjem. — Trebalo je odmah da pri-

lU



tnetim da je taj čovek' sumnjiv. Banda je morala imati nekog svoga udruštvu. Inače, otkud bi znali kadaće fini prinierci izaći međ ljude? On

je morao pokušati da nadmudri svo je drugove, a ovi su to saznali i u-klonili ga.

— Pravo raspikućstvo, s takvim talentom — izgovorila je Karol Prajdsuviše slatkim glasom. Svoju malučašu gurnula je od sebe po ploč ištola. — Ja za to baš ne marim, gospo đo Prendergast i sručila viskii usebe.

— 'Gde i kada je izvršen napad?— rekao sam osorno.

— Da, i to je interesantni — od

govorila je Karol Prajd i time dobila pred gospođom Prendergast prednost od polovine reči. Posle zabave,koja je bila u Brentvud Haitu, gospodin Pol je hteo još da odu u „Trokadero”. Odvezli su se njegovim kolima. Pošto su tamo proveli kratkovreme, ubi jajući vreme. . .

— I popili nekoliko gutljajčiča —prekinula ju je gospoda Prenderfâst,

cereći se i dohvatajući bocu. Ponovo je nalila jednu od svoje dve čaše, to jest, delom je i viski dospeodo čaše.

— . . . povezao ju je bulevaromSanta Monika kući.

— T o je bio uobičajen put — pri-metio sam. — Gotovo jedini, ako nisu želeli da se nagutaju prašine.

— Da, ali vodio je prema izves-nom hotelu po imenu „Trem en” i pivn ici preko puta njega. GospođaPrendergast je primetila kola kojaBU stajala ispred pivnici i koja su pošla za njima. Ona je sigurna da suto ii5ta kola koja su im kasnije pre-prečila put. Banditi su tačno znaliSta hoće . Gospođa Prendergast se jošuvek svega dobro seća.

— Naravno — rekla je gospođaPrendergast. — Nadam se da neverujete da sam bila pijana. Ja pićedoWo podnosim. A ne gubi se svake večeri takva ogrlica.

Sručila je svoju petu čašu.— Nemam ni pojma kako su ti

ljud i izgledali — objasnila mi je o

težanog jezika, — Lln, to fe gospodin Pol, zvala sam ga Lin, znate,prebacivao je zbog toga sebi i lupaoglavu.

— Je li to b io vaš novac? Onihdeset hiljada dolara za otkupninu?— upitao sam.

— Moga sluge sigurno ne, dragi.I ja hoću tu ogrlicu natrag, pre nošto Kort sazna. Zar ne bi trebalobaciti pogled u tu kromu?

Počela je da čeprka po svojoj cr-no -be loj tašni a zatim mi gurnulapod nos gomilu novčanica. Bile suzgužvane. Ispeglao sam ih prstima iizbrojao. Bilo je tačno četiri stotinešesdeset i sedam dolara. Lep novac.

Ostavio sam ga na stolu.— Gospodin Prendergast — buSila

je Karol Prajd dalje veSto — kogagospođa Prendergast zove Kort, ve-ruje da je ukradena imitacija. Očigledno, on ne može da je razlikujeod originala. Od sinoćnjih događajazna jedino da su banditi ubili gospodina Pola.

— Vraga — rekao sam ovoga puta glasno i jasno. Odgurnuo sam novac od sebe. — Bez sumnje misliteda se radi o ucenjivanju, gospođoPrendergast. Varate se. Stvar samozato nije dospela u novine onako kako se odigrala zato što je policija u-mešala prste. Učinila je to zato .*5toželi’da ulovi bandu krarHiivaf’a nakita. Banditi koji su ubili Pola većsu mrtvi.

Gospođa Prendergast je zurila umene ukočenim, sevajućim pogledomalkoholičara.

— Nisam pojma imala da me nekoucenjuie — rekla je. Sada je imalateškoće sa slovom ,,s” . — Hoću svojnakit I hoću ga brzo. Pri tome, neradi se o novcu . Uopšte ne. Dajte minešto da popijem.

— Boca je pred vama — odgovorio-sam. Sto se mene tiče, mogla jepasti i pod sto.

Karol Praid je rekla:— Zar ne mislite da bi trebalo oti

ći u onu pivnicu? Možda bi se tamošto našlo.

US



— Komad odgrižene perece — rekao sam. — Ideja je idiotska.

Plavuša je mahala bocom nad obesv oje čaše. Najzad, uspela je sebi danalije piće. Ispila ga je a zatim gurnula šaku novčanica po sitolu takobezbrižno, kao dete ko je se igra peskom.

Pokupio sam njen novac, lepo gasložio, digao se, obišao sto i stavioga u njenu tašnu.

— Ako što preduzmem — rekaosam — sastaviću vam izveštaj. Odvas mi nije potrebna akontacija, gospođo Prendergast.

— Ako joj se svidelo. Osetila jepotrebu na to da popije još jednu ča

šu, odlučila je, međutim, da popi.jeostatak boca. Zatim se digla i ote-turala do vrata.

Stigao sam je još na vreme da bih je sprečio da otvori nosem. Uzeo sam je. u ruke i otvorio vrata hodnika.Napolju, oslonjen o zid, stajao je u-niformisani šofer.

— Hajde — rekao je mrzovoljno i

bacio cigaretu na pod. — Hajdemo,bejbi. Trebalo bi da ti isprašim zadnjicu, zaista.

Ona se cerila i bacila se na njega,i oni su pošli zajedno hodnikom, zašli za ugao i nestali s vidika. Vratiosam se u kancelariju, seo za svoj pisaći sto i pog ledao Karol Prajd. Ona je ploču stola brisala krpom za prašinu, koiu ie negde naišla.

— Vi i vaša boca u kancelariji —rekla je ogorčeno. Njene oči su memrzele.

— Ah, ta, neka ide do đavola —odgovorio sam gnevno, — Toj ne bihpoverio ni par starih čarapa. Nadamse da će ie neko na outu do kućenapasti i silovati. I. do đavola s vašim migom 0 onoi pivnici.

— Moral gospođe Prendergast nijestvar sa diskusiju, gospodine DžoneDalmase Ona ima brda para i pritome niie sebična. Videla sam njenog muâ on ie motka s bankovn imračunom koii nikada ne može bitiiscrplien. A,ko ie tu nešto dirnuto,sama je kriva. Rekla mi je da je već

od pre izvesnog vremena sumnjalada Po l nije na jpošteniji čovek nasvetu ali to se nje ni najmanje nijeticalo sve dok nju ostavljao na miru.

— Taj Prendergast i sam voli bocu, zar ne?

— Visok, mršav, žut. Izgleda kaoda bi mu se već od prvog gutljajamleka stomak ukiselio. Izgleda kaoda taj ukus kiseline uvek ima u u-stima.

— P ol .ioj nije ukrao onu ogrlicu.— Nije?— Nije. I ona nema nikakav du

plikat.Oči su joj postale manje, tamni

je.— Verovatno vam je to sve ispričao Sukezijan?

— Ko je to?Ona se za trenutak nagnula na -

pred, a zatim se brzo ponovo naslonila o stolicu i privukla tašnu čvrstok sebi.

— Razumem — izgovorila je polako. — Moj rad vam ne prija. Izvinite što sam se umešala. Ali, mislila sam da bih mogla da vam pomognem. ,

— Ja sam vam već tekao da mese ta stvar ne tiče. Idite kući i napišite lepu reportažiu. Nije mi potrebna pomoć.

— Mislila sam da smo prijatelji— rekla je. Mislila sam da vam se

sviđam. — Gledala me je mračnim,umornim očima.

— Ja moram da zarađujem svojhleb. To ne mogu ako se mešam uposlove policije.

Ona se digla i pogledala me ćuteći. Zatim se okrenula i izašla. Cuosam kako joj koraci odjekuju hodnikom.

Deset minuta zatim sedeo sam nepomično. Pokušavao sam da pogodimzašto me Sukezijan nije ubio. Ali,nisam to uspeo da pogodim . Sišaosam na parkiralište i ušao u svojakola.

<,Tremen” se nalazio daleko izvanSanta Monike. Kolosek je delio uli



cu na dva dela i, kada sam zašao zablok, zagrmeo j'e voz sa sedamdesetna sat, kao transportni avion. Prilagodio sam se njegovom tempu iprišao bloku, stigao pred betoniraniprostor ispred supermarketa koji ni je radio. Izašao sam iz kola i provirio iza ugla.

„Tremen” se nalazio između fasada dveju takođe izumrlih trgovina.Bilo je to staro i dotrajalo svrati-šte. Znao sam da sva drvenarija ukući miriše na petrolej, da su zave-se u krpama a federi u krevetu bodu u leđa. Svratišta kao što je bio„Tre m en ” dobro sam znao, spavaosam u njima, skrivao se u njima, u

njima je pucano na mene a iz jednog od njih će me verovatno jednoga dana izneti u mrtvačkom sanduku.

Pivnica je bila na mojoj strani u-lice. Vratio sam se svome krajzleru,sejo ponovo u njega, opipao revolvera zatim sam se dovezao pred pivnicu.

Nad njom je neons-kim svetlima pi

salo; „P ivo ” . Lok al je bio takođe propala trgovina. Žaluzina na izlogu jebila spuštena.

Sankiata je zapošljavao, na računkuće, automat za kockanje na jednom zidu a na hokli je sedeo čoveksa šeširom na potiljku i čitao ne]sopismo. Na ogledalu iza šanka bilesu ispisane eene.

Lokal je bio ukrašen starim revolverima kalibra 45 u pojasevimakoje nikakvi revolveraši nisu nosili.Nekoliko lepih nogu bilo je na slikama po zidovima.

Lokal nije bio unosan.Sankista je napustio automat za

kockanje i pošao iza šanka. Bio jepedesetih godina i mrzovoljan. Pan-talone su mu bile otrcane i koračao

^ kao da ima ži^ljeve na nogama.Covek na hokli dalje se zabavljaosvojim pismom, koje je bilo ispisano zelenim mastilom na ružičastojhartiji.

Sankista je obe svoje čvornovateruke stavio na šank i zagledao se umene bez izraza.

— Pivo — rekao sam.Nalio ga je polako i zbrisao penu

starim kuhinjskim nožem.Ispijao sam pivo, držeći čašu la

vom rukom. Posle izvesnog vremenaupitao sam ga:

— Jeste li skoro videli Lu Lida?— To je izgledalo bezopasno. U novinam a ništa nisam pročitao o LuLidu i Meksikancu Fuenteu,

Sankista me je pogledao bezizraz-no. Koža nad njegovim očima bila jezrnasta kao u guštera. Najzad je odgovorio promuklim šapatom:

— Ne poznajem ga.Na vratu je Imao debeo, beli oži-

Ijak. Tu je nekada nož pošao u nje

govo grlo i time se objašnjavao njegov promukli glas.Covek s pismom se iznenaidno glas

no nasmejao i udario po bedrima.— To moram pokazati Muzu —

zaurlao je. — To još nikada nije bi^lo!

Digao se, dovukao do nekih vratiju i nestao u zadnjem delu kuće.Bio je to snažan čovek. izgledao jekao da je bivši bokserski šampion.

Sankista me je upitao svojim promuklim šapatom:

— , Zo ve se Lu Lid? Smešno ime.Ovde dolaze mnogi. Nikoga po imenu ne poznajem. Policajac?

— Privatan — odgovorio sam. —To neka vas ne smeta. Taj Lid jecrnoput, mlad.

— Da, možda sam ga i viđao. Aline mogu da se setim.

— Ko je Muz?

— Ta j? On je šef, Muz Magun.

Umočio je debelu krpu za brisanje čaša i vedro s vodom, nabrao jei stegnuo a zatim stavio preko šanka,. držeći se rukama sa oba kraja.Imao je oružje u rukama. Njime se

čovek može udariti tako da odleti udrugi srez, ako, naravno, neko znanjime da rukuje.

Covek s pismom se vratio, još u-vek se smejući, stavio'pismo u džepi odvukao se do automata za kockanje. To ga je dovelo iza mojih leđa.To je počelo da me zabrinjava.

III



Ispio sam žurno svoje pivo i digaosam se. -Sankista još nije moj novacregistrovao u svojoj kasi. Držao jeuvijenu mokru krpu u rukama i pokretao je polako amo-tamo.

— Dob ro pivo — rekao sam. — I-pak, mnogo hvala.

— Dođite ponovo — prošaptao jei prevrnuo moju čašu.

To me je omelo za sekundu. Kadasam ponovo podigao pogled, u vratima koja su vod ila u zadnji deo kuće stajao je krupan čovek s velikimpištoljem u ruci. Ništa nije rekao,samo je tamo stajao. Pištolj me jegledao — kao tunel. Covek je bioveoma širok, veoma taman. Imao je

stas boksera teške kategorije. Izgledao je brutalno.Niko ništa nije rekao. Sankista i

krupni čovek samo su me fiksiralioštro. Tada sam spolja čuo kako sepribližava voz. Približavao se brzo ibučno. To je ono što su čekali. Žaluzina je spolja potpuno štitila staklo, niko nije mogao da priviri u lokal. Voz će načiniti užasnu buku ka

da bude prolazio pored kuće. Bukaće progutati nekoliko hitaca.

Buka dolazećeg voza postajala jesve glasnija. Nešto sam morao pre-duzeti pre no što ne bude dovoljnobučno.

S glavom napred, kao štuka baciosam se preko šanka.

Nešto je prigušeno odjeknulo uz

kloparanje voza i nešto je preko mene udurlio, verovatno u zid. Nikadanisam saznao šta je to bilo. Voz jetutnjio pored kuće.

Stigao sam do nogu šankiste i prljavog poda gotovo i.stovremeno. On je seo na moj potiljak.

Time je moj nos bio pritisnut ubaru ustajalog pića a uvo o tvrdi betonski pod U glavi je sve vrištalo

od bolova. Ležao sam duboko iza šanka, upola okrenut na levu stranu. Iz-vu':ao sam revolver iz pojasa.

?iankista je neu7:držano kriknuo. A l i trenutno nisam više čuo ni je-ds'- Ducanj. Nisam pucao u šankistu.Gii'-nuo sam svoj revolver prema de-lu njegovog tela koji je kod nekih

ljudi veoma oseftljiv. A on je bio baSod tih ljudi.

Uzleteo je kao preplašena muva. Ako nije kriknuo, nije to bilo zatošto nije pokušao. Skotrljao sam sedalje i pritisnuo mu revolver u leđa.

— Pazite — rekao sam. — Veomabih voleo da vas ubijem.

Tada su odjeknula dva druga pucnja. Voz je već bio daleko ali ne-kome je to bilo sasvim svejedno. Timeci probijaju drvo. Tezga je bilastara i masivna ali ne i dov oljn omasivna da bi zadržala metke kalibra 45. Sankista je zaječao. Neštovruće i vlažno palo mi je u lice.

— Pogod ili ste mene, mom ci —prošaptao je i počeo da pada namene.

Skotrljao sam se da lje u pravičas, stigao do kraja šanka i provirio. Lice s mrkim šeširom nalazilose na nekoliko desetina santimetaraod mene.

Gledali smo se delić sekunde aUmeni se činilo da bi za to vreme mo

glo da izraste veliko drvo. Međutim,bilo je toliko kratko da sankista izamene još nije bio stigao do poda.

Oružje u mojoj ruci bilo je mojeposlednje oružje. Niko rhi ga nećeoduzeti. Podigao sam ga pre no što

je čovek ispred mene i shvatio situaciju. On je samo skliznuo u stranu, s gustim crvenilom koje je lilo

iz njegovih ustiju.Taj pucanj sam čuo. Bio je tolikoglasan da je odjeknuo kao smak sveta, toliko glasan da gotovo nisam čuovrata koja su se pozadi zalupila. Pu-zio sam dalje do kraja šanka, gurnuo nemarno nečije oružje u stranui pružio svoj šešir iznad šanka. Niko nije pucao u njega. Rizikovaosam jednp oko i deo svoga lica.

Vrata koja su vodila u zadnji deokuće bila su zatvorena, lokal je bioprazan. Podigao sam se na kolena ioslušnuo. Ponovo sam čuo kako seneka vrata zatvaraju a zatim je od jeknuo zvuk motora.

Poludeo sam. Pretrčao sam razdaljinu do vratiju i projurio kroz njih.

U



To je bila klopka. Oni su zalupilivratima i pokrenuli motor da bi meizmamili nanolje. Video sam da jeispružena ruâ držala bocu.

Treći put za dvadeset i četiri sata bilo mi je odbrojano.

Ovoga puta dolazio sam k sebivrišteći. Oštri miris amonijaka pekao mi je nozdrve. Udario sam nekolice. U stvari, samo sam hteo da u-đarim to lice, ali nisam imao čime.Moje ruke kao da su bile usidreneteškim sidrom. Zastenjao sam.

Lice pred mojim očima polako jepostajalo umorno. Bilo je to opreznolice čoveka u belom mantilu, lekaraiz kola stanice za prvu pomoć.

•— Ne sviđa vam se? — rekao jecereći se. — A neki ljudi to vole.Pipkao me je a zatim sam osetio

ubod igle u mišicu.— Samo laka injekcija — rekao

je . — Vaša gla va gadno izgleda. A li ,izdržačete.

Njegovog lica je nestalo. Odlutaosam očima. Svega je nestalo. Zatimsam ugledao žensko lice, brižno, na

peto: Karol Prajd.— Da — rekao sam. — D ošli ste

za mnom. To se od vas moglo i očekivati.

Ona se nasmešila. Zatim su njeniprsti pomilovali moje lice i ja nisamviše mogao da je vidim.

— M om ci iz patrolnih ko la stiglisu u poslednji čas — rekla je. — Ban

diti su vas već spakovali u tepih, udvorištu, i spremali su se da vas odvuku.

Nisam moga» da vidim njeno lice. Pred mojim očima se pojavio veliki čovek crvenog lica. Imao je revolver u ruci. Neko je negde zaje-čao.

— Spakovali su još dvo jicu, alioni su već bili mrtvi. Užasno — re

kla je ona.— Idite kući — rekao sam ja zbu

njen — i napišite o tome reportažu.— To ste mi već jednom rekli, gru

bijanu. — Dalje je milovala moje lice. — A ja sam mislila da vama u-vek padne nešto novo na pamet. Jeste li umorni?

— Ovo bi bilo ovde sve — rekao je novi glas, oštro. — Prenesite ranjenika u bolnicu. Zeleo bih da o-stane živ.

Rivz se pojavio pred mojim očima. Lice mu je polako dobijalo formu, sivo, paž ljivo, prilično strogo.Uzdahnuo je kada se spustio do mene.

— Dakle, vi baš morate da izigravate junaka — rekao je s gorčinom.— Dakle, govorite. Meni je svejedno koliko vas glava boli. Dobili stešto ste tražili.

— Dajte mi da pop ijem nešto.Neodređeni pokreti, bljesak svetla,

grlić boce u mojoj ruci. Topla sna

ga slivala mi se niz gušu, deo togapao je, hladno kao led, na moju bradu. Okrenuo sam glavu od boce.

— Hvala. Imate li Maguna, onogvelikog?

— Taj je pun olova, ali još fun k-cioniSe. Sada će ga preneti u bolnicu.

— Imate li Indijanca.

— Sta? — progutao je knedlu.— Leži u žbunju negde pod Pali-sadama. — Ja sam pucao u njega.Nije mi to bila namera.

— Uh — izustio je R ivz i nestao.

Prsti su me dalje milovali polakoi ravnom erno po licu. .

Rivz se vratio i ponovo spustiokraj mene.

— Ko je taj Indijanac? — upitao je oštro.

— Sukezijanov telohranitelj. Su-kezijan je vidovnjak . . .

— Znamo ga — prekinuo me jeRivz. — Bili ste čitav sat bez svesti,njuškalo. Ovde prisutna dama ispričala nam je o posetnicama, Tvrdida je to njena greška, ali ja joj to

ne verujem. U svakom slučaju, stvar je namirisana. Dvojica naših ljudi odvezli su se onamo.

— Bio sam tamo — rekao sam. —U njegovoj kući. On ne.što zna, Sta,to ja ne znam. On se upla.šio od mene. Uprkos tome, nije me ubio. Sme-šno.



— Diletant — rekao je Rivz suvo.— To je on prepustio Muz Maga-nu. Muz Magun je bio tvrd sve donedavno. Njegov policijski dosje proteže se odavde do Pitsburga... Da,ali polako s tim. To je piće za samrtni čak. Šteta je da ga vi trošite.

Ponovo se boca dotakla mojih u-sana.

— Slu.šajte — rekao sam — to jebila banda kradljivaca. Sukezijan jebio šef. Pol Lindii je davao mig. Onse na neki način uvukao međnjih . . .

— Pih . . . — izustio je Rivz a tada je, negde iz daljine, odjeknuo te

lefon i nečiji glas je rekao: — Zavas poručniče.Rivz je otišao. Kada se vratio, ni

je se prvo spustio kraj mene.— Mogli biste biti u pravu — re

kao je prigušeno. — M oglo bi biti tako. U njegovoj kući, tamo gore nabrdu, sedi čovek kose boje zlata, krajnjega je žena koja ga oplakuje. Sa-moubistvo. Pred njim na stolu nalazi se ogrlica od žada.

— Suviše mrtvih — rekao sam iizgubio svest.

U ambulantnim koKma pon ovosam došao k svesti. U prvi mah sammislio da sam sam. Tada sam osetionjenu ruku. Bio sam potpuno slep. Ali , to su bili samo zavoji.

— Lekar sedi napred, kraj vozača

— rekla je ona. — M ožete držati mo ju ruku. Želite li da vas poljubim ?— Ako me to neće obavezati, da.Ona se nasmejala uzdržano.

— Ostaćete u životu — primetila je i poljubila me. — Kosa vam miriši na viski. Kupate se u njemu?Lekar je rekao da ne treba da govorite.

— Blagoslovili su me punom bocom. Jesam li Rivzu što ispričao zaIndijanca?

— Da.— Jesam li mu rekao da gospođa

Pren dersast veruje da je Po l bio . . .— Vi niste ni spomenuli gospođu

Prendergast — rekla je žurno.

— Na to više ništa nisam rekao.Posle izvesnog vremena, ona je mene upitala:

— Taj Sukezijan, izgleda li on kaočovek koji ima uticaja na žene?

— Lekar je rekao da n§ treba dagovorim — odgovorio sam.

Dve nedelje docnije vozio sam seprema Santa Moniki. Deset od tihčetrnaest dana proveo sam o svometrošku u bolnici da bih se izlečio odteškog potresa mozga. Istovremeno je Muz Magun ležao u policijskomodeljenju bolnice gde su iz njega izvadili sedam ili osam metaka. Zatim je pokopan.

Dotle je već i čitav slučaj bio po

kopan. U novinama su se pojavilenove afere, sem tcâ, čitava stvar jebila samo prevara s nakitom koja jepropala zato što su sami učesnici,po-čeli da varaju jedan drugoga. Tako

je bar objasnila policija , a ona znasvoj posao. Ona nije našla više nikakav nakit, ali s tim nije ni računala. Ostalo je mišljenje da se ban

da uvek koncentrisaia samo na jedanslučaj, s pripremljenim nadničarimakojih se banda odmah i oslobađala.Na taj način uvek su samo trojicaznala o čemu se zapravo radi: MuzMagun, Sukezijan, koji je svoje veze koristio da bi otkrio ko ima odgovarajući nakit, i Pol Lindii koji je dir igovao akcijam a i davao migbandi kada treba da izvrši napad. U

svakom slučaju, to je rekla policija,a ona zna šta radi.

Bilo je lepo toplo popodne. KarolPrajd je stanovala u Devedesetpetojulici, u maloj uređenoj kući bo jecigle s belim vratima i prozorima.

Njena dnevna soba imala je tepihsvetioplave boje s belim ornamentima i iDelu i ružičastu naslonjaču, ka

min od mramora, zidne ormane sknjigama, zavese iDoje šlaga pred žaluzinama iste boje. Jedino žensko utoj sobi bilo je ogledalo.

Seo sam u duboku meku naslonjaču i pijuckao viski sa sodom doksam posmatrao njenu meku bujnumrku kosu nad visoko zatvorenom

120



haljinom, koja je njeno lice činilasitnim, gotovo detinjskim.

— Kladim se da sve ovo niste zaradili pisanjem ^ progunđao sam.

— A ni moj otac time što se daoubiti — odgovorila je ona. — Imalismo nekoliko placeva u Pleja delReju ako baš morate da znate.

— Malo petroleja — rekao sam.-r- Kako prijatno.

— Imate li još svoju dozvolu zarad?

— Naravno — rekao sam. — Dakle, ovaj skoč je dobar. Imate li štoprotiv vožnje starim kolima?

— Ko sam ja da sebi tako što dozvolim, mislim da prezirem stara ko

la? — odvratila je ona. — Na pranju su vam očigledno suviše ukruti-li okovratnik.

Smešio sam se nad uskom, strmomborom između njenih veđa.

— P oljubila sam vas u kolima prve pomoći — rekla je. — Ako se toga setite, ne uzimajte to kao neštoozbiljno. Bilo je to samo saosećanjeprema vašoj dobro udešenoj glavi.

— Znam šta dugujem svome zanatu — odgo vorio sam. — Nikada takošto neću iskoristiti. Ha jdem o. M oram posetiti jednu plavušu u Bever-li Hilsu. Ostao sam joj dužan jedanizveštaj.

On a se digla 1 gledala me očimakoje su se vale.

— Oh, onu Prendergastovu — iz

govorila je ljutio. — Onu sa šupljim drvenim nogama.

— Možda su šuplje — izbaciosam. ^

Ona je pocrvenela, izletela iz sobe i vratila se za manje od tri sekunde natrag s komičnim malim o-smougaonim šeširom i kockastimmantilom.

— Hajdemo — izgovorila je bezdaha. '

Prendergastovi su živeli u jednojod širokih i dugih ulica u kojima sukuće, s obzirom na svoju veličinu ivrednost u novcu, suviše blizu jednadrugoj. Baštovan je manikirao nekoliko jutara dug travnjak s uobiča

jenim prezriv im izrazom lica svakogbaštovana. K uća je imala visolc krovstarih engleskih zdanja i pokrivenprilaz. Kraj kuće je bilo različitoguvoznog drveća i špalir bugenvilija.Bilo je to prijatno mesto i' upa dljivo bučno ali Beverli Hils je BeverliHils i stoga je sluga imao šiljati, u-kočeni okovratnik i govorio oksford-skim akcentom.

Pratio nas je do sobe, koja je trenutno bila prazna. Velike svetložutekožne sofe i fotelje.bile su okupljene oko kamina, pred kojim je, preko parketa koji se blistao ali pri tome nije bio jednostavan; bio prostrttepih, mek kao svila i star kao Ezo-

pova tetka. Vatromet cveća u uglu,drugi vatromet na niskom stolu, zidovi, blerio oslikani pergament, tišina, komfor, mnogo prostora, meša-vina veoma modernog i veoma starog. Impozantna soba.

Karol Prajd je naprćila nos.Sluga je otvorio polovinu kožom

prevučenih vrata i gospođa Prender-

gast je ušla. U svetloplavom, s odgovarajućim šeširom i odgovarajućomtašnom, spremna za izlazak. Svetlo-plave rukavice udarale su lako osvetloplavo bedro. Smešak, nagove-štaj dubine u crnim očima, i pre našto je progovorila i jednu reč, u njojse osećala prilična oštrina.

Pružila nam je obe ruke. Karol

Prajd je uspela da izmakne svojoj.Ja sam stegao svoju.

— S jajn o od vas što ste došli —*uzviknula je. — Kako je prijatnooboje vas videti ponovo. Još osećamukus viskija kojeg ste imali u svo

jo j kancelariji. Bio je strašan, zarne?

Svi smo seli.

Ja sam, rekao: ‘— U stvari nije bilo potrebno davam oduzimam vreme svojim dolaskom, gosp ođo Prendergast. Sve jedobro prošlo i vi ponovo imate svo ju ogrlicu.

— Da. Taj neobični čovek. Ja samga i poznavala. Da li ste to znali?

121





Lice joj je bilo maska. U oCima jebila vruća gorčina kao u otrovanommedu. Ruka joj je prodrla u tašnui onde ostala.

— Muz Magun je bio čovek kojibi takav nalog primio — bušio samdalje — ako bi za to bio plaćen. On

bi svaki nalog primio. A Muz jeznao da Sukezijan zna gde ga moženaći. A Sukez;ijan je upravo bio tipkoji je, zbog plemenite zavod nicekao što ste vi, lako mogao da izgubi glavu. I učini sve što ona traži,čak i čoveka da ubije, naročito ako

je taj bio suparnik, naročito ako jebio čgvek ko ji se valjao na podumeđ jastucima a pri tome svoju da

mu snimao skrivenom kamerom kada se našla pred vratima raja. Tone bi bilo teško razumeti, zar ne,gospođo Prendergast?

— Popijte jedan gutljaj — rekla je K arol Prajd ledenim glasom. Većblebećete. Ne morate joj reći da jebludnica. Ona to zna. Ali, kako se,do đavola, nju moglo ucenjivati? Treba uživati ugled da bi čovek bio u-cenjivan.

— Jezik za zube — presekao sam je. — Sto čovek ima manje ugleda,više plaća da bi ga stekao. — Pri-metio sam kako se ruka plavuše pokreće u tašni. — Ne morate izvućirevolver — posavetovao sam joj. —Neće vas odmah obesiti. Zeleo samsamo da vam dam na znanje da ni

koga ne možete obmanuiti i da jeklopka u pivnici, u kojoj je trebaloda ostavim svoju kožu, već bila gotova kada je Sukezijan izgubio živce a vi ste samo bili poslati da meonamo uputite.

A li, ona je ipak izvukla oružje ,držala ga u svome svetloplavom krilu i nasmešila mi se.

Karol Prajd je bacila čašu prema

njoj. Gospođa Prendergast se izvilai oružje je opalilo. Metak je prodromeko i učtivo u pergamentom obložen zid, visoko gore, pod tavanicomi, pri tome, nije načinio više bukeod prsta koji se uvlači u rukavicu.

Vrata su se otvorila i džiriovskovisoki mršav čovek ušao je u sobu.

— Pucaj u mene — rekao je. —Ja sam samo tvoj muž.

Plavuša ga je pogledala. Za trenutak sam pomislio da će ga uzetiza reč. Ali, ona se tada ponovo samo nasmešila, vratila oružje u tašnui mašila se čaše.

— Opet si prisluškivao? rekla jepotmulo. — Jednoga dana čućeš inešto što ti se neće svideti.

V isoki mršavi čovek izvukao je izdžepa kožnu čekovnu knjižicu i pogledao me.

— Koliko staje vaše ću ta n je . . ,Trajno ćutanje?

Zurio sam u njega.— Jeste li ouii šta se ovde govo

rilo?— Mislim da jesam. Prenos je poovom vremenu odličan. Cini mi seda vi okrivljujete moju ženu da jeimala nekakve veze s nečijom smrti.Nije li tako?

Dalje sam zurio u njega.— Dakle, koliko tražite? — zafrk-

tao je. — Neću se s vama cenjka-ti. Navikao sam na ucenjivače.

— Recimo jedan milion — odgovorio sam. — I ona je upravo nanas pucala. To staje posebnih pet.

Plavuša se histerično nasmejala.Zatim je smeh prešao u ciku, zatimu kreštanje. Odmah potom se bacilana pod i počela da udara svom sna-gonv nogama oko sebe.

Visoki čovek jo j je žurno prišao,

nagnuo se i ošamario je. Pljesak semorao čuti na milju daleko. Kada seuspravio, bio je crven u licu a plavuša je ležala i jecala.

— Pokazaću vam put napolje —rekao je. — Možete me sutra potražiti U kancelariji.

— Zašto? — upitao sam i uzeosvoj šešir. — I u svojoj kancelariji

samo ste isceđena krâ.Uzeo âm Karol P rajd pod ruku

i izveo je iz sobe. Ćuteći smo napustili tu kuću. Baštovan ga visoko 1stili tu kuću. Baštovan je upravo izvadio iz travnjaka koren korova, podigao ga visoko i posmatrao ga prezrivo.

123



OdvezH smo se u brda. Crvenosvetio nateralo me je posle izvesnogvremena da zaustavim kraj starogBeverli Hils hotela. Sedeo sam i držao volan. I devojka kraj mene senije micala. Gledala je prosto ispredsebe.

— Veliko i toplo osečanje trijumfa me je zaobišlo — rekao sam. —Nisam došao dotle da nekog dobrotresnem. Nisam uspeo da prikupimdokaze.

— Verovatno ona to nije hladnoisplanirala — odgovorila je Karolšapatom. — Ona je prosto bila ljutai željna osvete i neko joj je to su-gerisao. Zena kao što je ona uzima

muškarce i, kada joj dosade, odbacuje ih. Oni od toga polude i pokušavaju da je povrate. Možda se samoto odigralo između dvojice njenihljubavnika — Pola i Sukezijana. Ali,tada je gospodin Magun postao brutalan.

— Ona me je poslala u pivnicu —rekao sam. — To mi je dovoljno. IPol je imao zlih namera prema Su-

kezija.nu. Znao sam da će nas mimoići. Metak, mislim.

Uzeo spm je u ruke. Ona je podrhtavala.

Za nama su stigla kola i vozač jeneprestano svirao. Slušao sam ga neko vreme, zatim sam se oslobodioKarol Prajd, izašao i pošao nazad.On je bio krupan, snažan. Sedeo jeza volanom.

— Mi smo ovde na jednom bulevaru — rekao je oštro. — Stazaljubakanja je dalje, tamo u brdima.Nestanite pre no što vas odatle nepoteram.

— Zasvirajte samo još jednom —zamilo sam ga. — Samo još jednom. A onda mi recite s koje strane bisteželeli da imate plavo oko.

On je izvukao značku policijskogkapetana iz džepa sakoa. Zatim se

cerio. Onda smo se ob ojica cerili.Očigledno, toga dana nije bio mojsrećni dan.

Vratio sam se u svoja kola, okrenuo sam ih i pošao natrag premaSanta Moniki.

— Idemo bolje kući i popijmo jo5po jedan skoč — rekao sam. — Tvojskoč.

Kraj

Prevela:MIRA KOCIJANCIC

124



S.Džems

Kći slaiog policaicoPipajući ispred sebe, Albert se jedva kretao kroz goto vo potpunimrak u šupi.

Napolju je bio divan junski dan.Sunčano jutro izgledalo je kilometrima udaljeno od ove stare kolibeu Feniksu u Arizoni.

Do ove šupe nije dopirao čak nišum automobila koji su žurili obližnjom uliccwn. Supa, koja je nekadaslužila kao garaža, bila je ispunjenasvakojakom stareži. Bilo je tu sanduka, starog nameštaja, različitihkomada metala.

Kada je nogom udario u nekitvrdi predmet, Albert je jauknuo od

bola. Zavukao je ruku u džep s na-merom da izvuče šibicu.Iznenada mu je u lice sunuo snop

jake svetlosti. Na,glo je zatreptao ipotom zažmurio.

— Do đavola! — uzviknuo je i pokr io lice rukama — Oislepeću od teiake svetlosti.

Glas koji mu je odgovorio imao jemetalni zvuk, ali je bio bezličan.

— Ne želim nikakvo osvetljenje.Niko ovde sem mene ne sme da paUsvetio!

Ponovo je svetio bilo ugašeno. Sada je Albert već malo navikao namrak. Uspavao je da nazre stvarikoje su ga okruživale.

Covek koji ga je osvetilo snažnombaterijom stajao je pred njim. Nazirao je njegov stas. Lice mu je bilou mraku, samo su oči nepoznatogasvetlele kao dve iskre u tami.

— Kakvo je ovo izmotP' ’Pnje! —

p r o m r m l j a o je A lbert nezadovoljno.

— Nismo na vašarui— Ćuti i slušaj — odgovorio mu je strogo nepoznati — Obećao sam tidvesta hiljada dolara. Dvadeset hiljada dobićeš odmah. Poznajem tei znam koliko vrediS. Učestvovao siu dvema pljačkama i dosad si na robiji proveo šest godina.



Alb'ert je zastao, čudeći se kakonepoznati -zna te podatke o njemu.

A nepoznati je nastavio:— Sada očekuješ nov u priliku.

Čekaš zgO'dnu priliku da digneš takvu paru da ostatak života možešna miru da proživiS. Ja ti nudim ta

kvu priliku. Ali, moraćeš da me usvemu slušaš.— A onih dvadeset hiljada dolara

gde su?— Dobićeš ih pre nego što pođeš.— Tako je već bolje — odgovori

Albert. — Slažem se u svemu s vama, samo još da čujem šta ste smislili.

— I znao sam da ćeš pristati. Sa

da slušaj.Jugoistočna banka, ovde u Feni

ksu, otvara šaltere u devet pre podne, objašnjavao je nepoznati. Minut kasnije stiže kombi, koji pratedva agenta. Oni odnose novac sakupljen u banci prethodnog dana i nose ga u trezore Državne banke.

Subotom, kada .trgovc i predaju

pazar od protekle sedmice, nastavljao je nepoznati, sakupi,se i prekomilion dolara. To je tako lepa svota,zaključio je, da se isplati rizikovati.

— A kako ćemo oteti novac iz kamiona koji prate dva agenta? —pitao je Albert.

— Pored banke je jedna cvećara.Cvećar stiže svakog dana u pet minuta do devet — objašnjavao je nepoznati. — Pošto utovari cveče, onkreće da ga Isporuči. Dakle...

Kada je izašao iz kolibe, Albert jedo detalja znao plan pljačke Znao

je kako će oteti novac, šta treba daradi, sve mu je bi lo pozaiato sem

jednog; n ije znao ko je n je gov novišof. No svejedno je imao puno pove-renje u njega. Dopadali su mu se

staloženost i odlučnost nepoznatoga.Toga dana u Supi je održano jošnekoliko sastanaka.

Oko podne stigao je Džimi Moreno. Ovaj mladić ležao je više puta uzatvoru, bio nekoliko puta optuživanzbor* učene, oružanih prepada ipljačke.

Ka snije je došao Leni, siledžijadžinovskog rasta i grub ijan. Sefu

je najv iše vrem ena trebalo da ovompreglupom nasilniku objasni sve po

jedinosti svoga plana.Opraštajući se, šef je za sutradan

ujutro zakazao novi sastanak. Svi

ma je dao isto uputstvo:— Svi ćete nabaviti crnu masku,tako da jedan drugoga ne možeteprepoznati. To je najbolji način dase sačuva tajna. Ako jedan za drugog ne znate, nećete moći ni jedandrugoga da odate.

— Ali, ti ćeš sve nas poznavati!— primetio je Džimi Moreno. — Kogarantu je da t i .. .

Se f mu je odgov orio hladno iuzdržano, ali odlučno:

— Samo polako, momče! Pazi kako razgovaraš sa mnom. Ako ti semoj plan ne dopada, možeš odustati. Samo, meni se čini da ćeš višeizgubiti ako nas napustiš, nego akopristaneš na saradnju.

Na ove reči M oreno je odmah

uzvratio da se slaže.Sva trojica dobili su po dvadesethiljada dolara na ime akontacije.

— Nemoj pokušati ni slučajno daumakneš — rekao je šef svakome,dajući mu novac. — Znam gde temogu naći i neće mi biti teSko da telikvidiram.

Sutradan su se sastali sva četvorica. Svi su preko lica imali masko.

Sedeli su oko jednog izvm utogbuT-eta u krug, kao zaverendci u stara vremena, i razgovarali o planupljačke.

Na svaku njihovn primedbu. Sef je im ao sprem an odgovor. On je b iodobro proučio sve okolnos^ti i pred-video je svaki mogući protivudar.

— Naći ćemo se ponovo u subotu

ujutro — zaključio je šef sastanaki otpustio ih.

U subotu ujutro mladi Tim Fos-ter krenuo je sa kam ionom punimsveća da raznese robu . Cim je on

126



krenuo, ijedan kamion isti kao ovajcvećarev, zaustavio se blizu ulaza uJugoistočnu banku.

Kad a su dva službenika bankeizašli s novcem i krenuli ka kombi

ju kojim je trebalo da predate ušteđevinu prenesu u Državnu banku, na

pala su ih tri maskirana razbojnika.Za nekoliko trenutaka razbojnicisu onemogućili pratibce. Jedan policajac srušio se onesvešćen, poStoga je napadač drškom revolvera u-dario u potiljak.

Drugi policajac pokušao je da iz-vuCe revolver. No jedan od pljačka-,ža hladnokrvno je ispalio na njegadva hica.

Pucnjava je izazvala pažnju pro-lazniksi, dok je zvono za uzbunu ubanci počelo besomučno da zvoni.

Zgra bivši vreće s ■ novcem iz ruku zabezeknutih činovnika, otmičarise popeSe u kamion koji je krenuop u n om , brzinom, ostavljajući zabezeknute prolaznike.

Kamion nije daleko otišao. Posle

nekoliko blokova kuća, naglo je za-vio i posle dva-tri skretanja ušao jeu šupu u kojoj su ge pljačkaši ranije dogovarali o nameravanom podvigu.

Tamo ih je očekivao veliki kamions prikolicom, kakvi se koriste za prevoz nameštaja. Tim kamionom razbojnici su se udaljili ka periferiji.

Kamion je obišao oko grada i unjega ušao na suprotnom kraju odmesta gde je iz njega izašao. Tu sezaustavio u jednoj sporednoj ulici.

Tu se šef, maskiran kao i pljačkaši, obratio otmičarima:

— Zasad nećem o m oći da trošimo novac — reče. — Ja ću ga čuvati dok se gužva ne smiri.

Niko nije imao nikakve prlmedbe.Tako su se uostalom dogovorili jošpre no što su krenuli u pljačku.

Sef je još dodao:

— Telegarfisaću vam čim se budezaboravilo na današnju pljačku. Zatroškove do podele novca daću vamnešto malo.

Iz džepa je izvukao svežanj krupnih novčanica i podelio ih trojicipljačkaša. Iz drugog džepa izvukao

je tr i novčanice od jednog dolara,pocepao jh na pola i.svakome,.dao po jednu polovinu.

— Drugu polovinu zadržaču ja

kao znak raspoznavanja. Sada jedanneka siđe i neka se udalji. Ostaleću ostaviti na drugom mestu u gradu.

Nekoliko kilometara dalje istovario je drugog člana grupe, a malokasnije i trećeg. Šef je bio uverenda je na ovaj način izbegao mogućnost da pljačkaši izgledaju sumnjivibilo prolaznicima, bilo policajcim a

koji su, posle datog znaka uzbune,već kružili gradom.

Cim je u banci dat znak za uzbunu, policajci su svuda oko gradai u samom gradu postavili zasede.Cvećar Tim, Foster bio je uhapšen

posle pljačke. -Odveli su ga u policijsku stanicui pretresli, ali. ništa k od njega n ijepronađeno. U njegovom kamionu bilo je samo cveča i venaca.

To ipak nije bilo dovoljno da dokaže njegovu nevinost. Foster je biopodvrgnut dugom saslu.šanju.

Saslušanje je potrajalo do zore.On je kao automat ponavljao stalno

isto, ne menjajući ni slovo u svomeiskazu.

Policajci mu nisu verovali. Tako je Foster, posle gotovo dvadeset četiri časa ispitivanja, bled, sanjiv, izmučen bio stavljen u pritvor.

Iz pritvora je pušten sat ka.snije.Policajci su pronašli drugi kamion,kao i cvećarev.

Zbunjen i izmučen, Tim Foster o-tišao je svome gazdi. U svakom kiosku na prvim stranicama listova video je svoju fotografiju.

Um esto da ga primi, zadovo ljan što je Foster nevin , n je gov gazda je bioljut. Da bi cvećara sačuvala dobarugled kod mušterija, reče gazda, bi

127



će bolje da Tim više ne dolazi naposao.

Fosterova uveravanja da je nevin,,dokazivanja da je i policija ubeđe-na u njegovu nevinost, nisu mu pomogla. Mušterije ne vole da im cve-će donosi čovek koji je bio osumnji

čen zbog pjačke, stalno je ponavljaogazda.Pošto nije mogao da uveri gazdu

Sa treba da ga ponovo primi na posao, Fbster je morao da primi otkaz.Uzeo je otpremninu i, pošto nije i-mao ušteđevinu, počeo je da tražinovo zaposlenje.

No gdegod je zakucao, bio je odbijen. Novine koje su objavile njegovu sliku, učinile su mu veoma rđavu uslugu. Ceo grad Feniks znao jeza Tima Fostera i niko nije hteo daga primi na posao.

Senka sumnje lebdela je nad njim,iako ga je policija oslobodila optužbe. Svi su u Feniksu mislila da jeTim Foster na neki način sarađivaos pljačkašima. Opšte uverenje bilo

je da je on znao da će pljačkaši napasti banku s kamionom istim kaošto je bio onaj u kome je on raznosio cveće.

Foster je bio ljut i ojađen. Njegova budućnost bila je upropaštenazbog jedne pljačke s kojom on nijeimao nikakve veze.

Dok pljačkaši ne budu uhapšeni,razmišljao je, on neće moći da skine sa sebe sumnju da je njihov sau-česnik, niti će moći da ponovo uđeu ređ poštenih građana.

Policija je izgledala potpuno nemoćna. Nije naišla ni na najmanjitrag koji bi je odveo do pljačkaša.

Posle prvih dana užurbanog tra-,ganja, izgledalo je da se na pljačkupostepeno zaboravlja. Banka je, i-stina, obećala veliku nagradu onomeko uspe da otkrije pljačkaše, ili samo pruži podatke o mestu gde senovac krije. Ali, istraga svejednonije dala nikakve rezultate.

Ubeđen da treba da se pouzda jedino u sebe. Tim Foster je odlučio da sam povede istragu. Ako mu pođe za rukom da otkrije pljačkaše, skinuće svaku sumnju sa sebe.

Odlučio je da odmah započne istragu, pre no što sasvim potroši svo

ju vrlo skromnu ušteđevinu.Pre svega morao je ući u podzemlje Feniksa: jedino će tako, razmišljao je Foster, moći da dobije neke podatke o pljačkašima.

Tim Foster nije poznavao nijednog zločinca, niti je ikada s njima imao posla. Ali, kao i svi u gradu znao

je ko su šefovi gradskog podzemlja.Odlučio je da se najpre obrati

Flojdu, čoveku koji je pod svojim nadzorom držao ilegalne javne kuće i kockarnice.

Fosteru nije bilo lako da uhvati vezu s Flojdom. No čim je Flojd saznao zbog čega ga Foster traži, zakazao mu je sastanak.

— Zdravo, momče — reče Flojd Fosteru, primajući ga u svom luk

suzno nameštenom stanu. — U čemu ti mogu pomoći?

— Izgubio sam posao posle one pljačke banke i niko neće da me pri mi u službu.

— Ako je to nevolja, ja ću ti naći zaposlenje. Ali, posao kod mene neće ti povratiti izgubljeni ugled — reče Flojd.

— Trenutno ne tražim posao, nego one nesrećnike koji su me uvalili u nevolju. Vi znate ljude iz podzemlja i verovatno biste mogli da mi pomog nete.

— Shvaćam te — reče mu Flojd. — Svi bismo želili da ih policija pohvata. Istraga, pretresi i hap šenja su nam svima pokvarili poslo

ve. Ali, ovi pljačkaši nisu iz našeg podzemlja. I ja sam tragao i nisam uspeo ništa da otkrijem.

— Zar niste ni na kakav trag naišli? — pitao je Foster.

— Samo jedan sasvim neizvestan trag, za koji sumnjam da bi ikome ’nogao koristiti — reče Flojd. —

128



Odmah' posle pljačke Albert Satunotputovao je u Akapulko u Meksiko.

Akapulko je , objasnio je F lo jd ,grad koji posećuju bogataši. Takavgrad je, po pravilu pogodan za varalice.

A li , A lb ert Satun n ije varao u

kockarnicama, on je u svetu podzemlja bio poznat kao pljačkaš. A Akapulko je grad nepodesan za pljačke: prepun je policije, koja bdi nadimovinom bogatih meštana i naročito bogatih gostiju.

— Možda je Albert otišao u Akapulko prateći neku d evojku, — zaključio je Flojd.

— Gde bih ga m ogao naći, akoodem u Akapulko? — pitao je Fo-ster. '

— Albert Satun veoma voli da gleda borbe petlova. Kod nas su borbepetlova zabranjene. Zato je sasvimverovatno da bi ga u Aakapulkunašao na svakom mestu gde se održavaju borbe petlova.

Od Flojda je Tim Foster dobio nesamo detaljan lični opis Alberta Sa-tuna, nego i jednu njegovu fotografiju. Iste večeri je avionom otputovao u Akapulko.

Borba petlova nije Fosteru izgledala zanimljiva. Petlovi su se tukli

uz Ijutito mahanje krilima. Oko njih je letelo perje , a kreste su im bile okrvavljene.

Sa petlova u borbi Tim je skrenuo pogled na gledaoce ove bitke.Bilo je to stotinak ličnosti, najvećimdelom domaćeg življa. Samo malobrojni bili su stranci, koje je privukla neobična priredba.

Tog puta Tim Foster je treći putizašao da posmatra borbu petlova u Akapulk u. Dva puta nije uspeo daprepozna Alberta Satuna. Sada jeodjednom uzdrhtao.

Covek kojega je tražio bio je tu, nekoliko koraka od njega, zadubljenu borbu petlova.

Tim se kroz masu počeo probijatika njemu. Osetivši da ga neko posmatra, Albert se nervozno osvrtao

, oko sebe. Trenutak kasnije primetio je da ga Foster uporno posm atra .

Možda zbog toga što se neugodnoosećao pod pogledima nepoznatog čo-

veka, Albert je krenuo ka izlazu. Foster ga je pratio sa nekoliko koraka odstojanja, ne ispuštajući ga iz vida.

Neočekiva no ,Alber t je zastao 1okrenuo se. Tim Foster našao sepred njim. Istovremeno je osetio kako mu je cev revolvera uperena u slabinu. ,

— Sta hoćeš od mene, prijatelju?

— pitao ga je Albert.Tim ga je mirno posmatrao i od

vratio mu ne uzbuđujući se:— Šta vam je? Nikada vas nisam

video. Mora biti da su vam nervipopustili.

A lbert je nekoliko trenutaka okle-vao, ne znajući šta da uradi. Zatim je vratio revolver u futrolu .

— Drži se dalje od mene — rečei na brzinu se udalji.Tim ga je pratio, ali s dovoljne

daljine da ga Albert ne može prime-titi. Nije mu bilo teško da ga prati,pošto su ulice bile pune sveta, a sve-tiljke prilično retke.

Prateći Alberta napustio je uliceu otmenom centru grada. Zašli su uuličice u starom deljj grada.

Prateći Alberta, Tim Foster je najzad stigao pred jedan drugorazredni hotel. Albert je ušao, ni najmanje ne pokazujući da sumnja da jepod nečijom prismotrom.

Pošto je sačekao da Albert ode usvoju soiau. Tim je ušao i od portira dobio sva željena obaveštenja.Saznao je da je Albert Satun odseo

pod pravim imenom, i da ima sobuna drugom spratu.

Pošto je dobio tražena obaveštenja, Tim je odlučio da krene u akci ju.

A lbert se beše opružio na krevetuu svojoj sobi i čitao je novine. Iznenadni upad nezvanog gosta ga'je iz



nenadio. Pokušao ,je da izvuče revolver, ali Tim mu nije dao vremenada reaguje.

Nekoliko puta ga je snažno uda-,rio u lice, a zatim ga ščepao za grlo,dok mu je koleno upro u stomak.

Up ola zadavljen, .Alb ert je počeonešto da mrmlja.

Tim je lako popustio stisak, pa muse obratio:

— Sada pričaj — reče mu. — Želim da znam sve o pljački banke uFeniksu.

A lbertovo lice bilo je sivo. Promuklo je upitao:

— Jesi li ti policajac?— Ne, ja sam ona nevina žrtva

koja treba da plaća vaš dug. Hajde,priča i kako ste to izveli, ili ću teudaviti.

A lbertu je bilo ja sno da nik akvogizbora nema. Tim je počeo ponovoda ga tako snažno steže, da mu sečinilo da će se ugušiti. Zadihano jeispričao Fosteru sve što je znao. Ato je zaista bilo vrlo malo.

Kada je Albert završio priču, Timga je upitao:— A vaš tajanstveni šef se više

nije pojavljivao?Pošto je nekoliko trenutaka okle-

vao, Albert reče:— Danas je iz Petatlana, jedn og

mesta na morskoj obali dve stotinekilometara udaljenog odavde, stiglopismo. U njemu se nalazio znak ra

spoznavanja, polovina novčanice od je dnog dolara.

— Za jedn o ćem o otići na sastanak— zaključio je Tim Foster. — Sa-vetujem ti da ne pokušavaš da meizigraš!

Pošto je uzeo Albertov revolveri stavio ga u džep, zatražio je i obepolovine novčanice od jednog dola

ra.— Hajdemo — reče — Krenučemoprvim autobusom.

A li, nameravano putovanje nijeizvedeno onako kako je to Tim Foster zaini.slio.

Kada su došli na autobusku stanicu, doživeli su neugodno iznenađe

nje. Jedan policajac prišao je Albertu i zatražio mu dokumente.

Tim Foster se nalazio nekoliko koraka iza Alberta, kada je ovome prišao policajac. Foster će tek kasnijeshvatiti zbog čega je policajac prišao Albertu. U ovom trenutku vero-

vao je da mu je Albert možda izgledao sumnjivo, ili mu je ličio nanekoga za kim je raspisana potera.Ili je sasvim rutinski obatvljao kontrolu.

— Molim vaše isprave — obratiose policajac Albertu.

A lbert je već b io zaplašen. Policajčev zahtev ga je iznenadio i on je krenuo rukom pod pazuh, gde je

obično nosio revolver. Ali, revolverse više nije tamo nalazio, a Albert je zaboravio da ga je Tim razoružao.

Vid evši da A lbert želi da izvučeoružje, policajac nije oklevao. Strepeći da Albert ne počne da na njega puca, policajac se hitro mašiorevolvera i ispalio je nekoliko hitaca.

A lb ert je odmah pao na tlo. Svetse brzo okupio oko njega. Albert jenekoliko puta zaustio da nešto kaže, ali nije imao snage. Izdahnuo jepre no što su stigla kola stanice zahitnu pomoć.

Bojeći se da ne bude pozvan dasvedoči. Tim Foster se hitro udaljio,ne čekajući da stignu islednici.

Pošto je zbog gužve na autobuskojstanici izgubio vezu, morao je da čeka do pet ujutro na sledeći autobus.

*

U jedinom hotelu u Petatlanu Timse prijavio kao Albert Satun. Hotel je im ao četiri prizem ne građevin ekoje su okruživale široki park lepo

uređen. U sredini parka bio je bazen za plivanje, a oko njega zeleneleje i drvoredi.

Pedro, vlasnik, i Tereza, domaćica,veoma ljubazno primili su novog gosta. Sezona je već bila počela, ali jošnije bila počela navala gostiju. Ped ro

je objasnio Fosteru da ovo mesto

130



ne pruža m onden ske zabave 1 dazbog toga nema mnogo gostiju.

P’oster se kod Pedra raspitao o gostima koji su odseli u hotelu.

Tu je odseo izvesni gospodin Moreno, mlad i vrlo uglađen čovek, noprilično povučen. Koliko je Foster

mogao da zaključi, Tereza je bacila oko na ovoga gosta i bila je tužna što je on prem a njoj bio hladan.

Tu se zatim nalazio bivši policaj-ski funkcioner Hari Edvards sa ćer-kom Džun. Ona je bila nežna plavuša vrlo pravilnog, još detinjeg lica,skladno građena i već- stasala devo j ka.

Najčudniji među gostima bio je ne

ki Leni Korbet. Bio je to pravi div,po izgledu prilično glup, koji bi prikladnije izgledao na nekom boksers-kom ringu u Cikagu nego u ovomletovalištu. —^

Cim je stigao ovamo, Leni Korbet je pokušao da se približ i gospodin uMorenu, no ovaj je vešto umeo dase oslobodi neželjenog društva.

Tereza je zatim objasnila da je gospodin Moreno došao pre nedelju dana i da nije rekao koliko nameravada se zadrži u Petatlanu.

O Edvardsovima je Tim saznao daveć više godina dolaze u Petatlanna odmor.

Kasno popodne toga dana stigao je još jedan gost. Bio je to ZrankBeral, čovek mršav i ćutljiv.

Tim Foster je bio zbunjen. Bez dvoumljenja mogao je da među pljačkaše svrsta Lenija Kolberta. Sto seostalih tiče, neizvesnost je bila potpuna. Pretpostavljao je da bi Moreno i Beral takođe mogli pripadatibandi. Jedan od njih, razmišljao je,mogao bi čak biti i vođa bande.

Za vreme večeri, u prostranoj i

lepo osvetljenoj trpezariji, Foster jeupoznao goste. Pažljivo je gledao kako će reagovati, kada ga Pedro predstavi kao Alberta Satuna.

Niko nije pokazao iznenađenje, niti je na bilo koji način reagovao. kada je Pedro kazao ovo ime. Uostalom, znao je da prevaru jedini može

da otkrije još uvek nepoznati Selbande, koji je organizovao pljačku*

Možda vođa bande još nije stigao,razmišljao je Foster. Možda je samosakupio svoje saučesnike, a dn odnekud prati njihove postupke.

To veče gosti su proveli vrlo ugo

dno. Tim je u Džun Edvards o'tkriovrlo ugodnu sagovornicu. I njen o-tac bio je prijatan čovek.

Posle večeri Foster je predložioostalim gostima da odigraju s njimpartiju pokera. Beral, Edvards i Moreno su prihvatili poziv, dok je LeniKorbet, koji nije znao da se karta,šetao oko njih kao ukleta duša.

Ulog nije bio veliki, no Tim je sve je dno izgubio desetak dolara. Dok jevadio novac da plati dug, iz novčanika mu je ispala polovina dolara.On je lagano uze i pritom glasnonapomenu:

— To m i je amajlija.Tako je pronašao zgodan način da

se predstavi ostalim članovima bande, dajući im priliku da se i oni nje

mu predstave.Bila je prošla ponoć, kada je Foster ušao u svoju sobu. Tokom popod-neva je od komada crne svile napravio masku i stavio je na vidno mestou sobi. Sada, pošto je upalio svetio,otvorio je prozor i izašao napolje.Sakrio se iza jednog žbuna i posm^trao je šta će se desiti.

Posle kratkog vremena, pojavio MMoreno. Pažljivo je zagledao u Fos-terovu sobu i pogled mu se zaustavio na maski.

Zatim je kroz prozor zakoračio Usobu. Foster je nečujno ušao za njim,izvukao je revolver i drškom revolvera udario ga u potiljak.

Moreno se izvio hitro kao zmija,ne dopustivši Fosteru da ga još jed

nom udari.— Pusti me, luđače! — doviknuoi

je. — Ja sam tvoj ortak.

— A zašto ulaziš kroz p rozor? —upitao ga je Foster.

— Nisam hteo da nas neko primenti... Zajedn o smo bili u Feniksu..#



Prepoznao sam te kada ti le ispalopola novčanice od dolara.

— A ko si moj ortak, pokaži dokaz— reče Tim Foster

Moreno izvuče iz džepa polovinu'novčanice i pruži mu je.

— Jesi li zadovoljan? — upitao je.

— U redu — reče Foster, — Ali,za>što si ušao u moju sobu kao lopov?— Mislio Sam da želiš da sa mnom

razgovaraš. Zar nisi namerno ispustio polovinu novčanice?

— Ma ne! Desilo mi se slučajno.Da li si još nekoga prepoznao?

— Lenija Korbeta. On je treći. Tajluđak, otkad je došao ovamo, stalnohoće da razgovara sa mnom...

— Mislim da još nije... Som, akoto nije Beral. Zamisli, kakva je todivota; kroz nekoliko dana imaćemodve stotine hiljada dolara... Neću znati šta s njima da uradim!...

— Imaćeš ih, ako se šef pojavi.Cola ova avantura počinje da mebrine

— Da je hteo da nas prevari, ne

bi nas sakupio ovde. Mi ne bismomogli da ga pronađemo, zar ne? Možeš li uopSte da zamisliš ko bi onmogao biti?

— Zasad ne. Dobro pazim na Be-rala i Edvardsa, Ako nešto otkrijem,

javiću ti. Sada idi. Biće bolje da nasniko ne vidi zajedno.

Ni Foster ni Moreno nisu pomišljali da njihov susret u sobi neko po-smatra. Dobro sakriven u žbunju,posmatrao ih je vođa bande.

Moreno se vratio u svoju sobu, alinije dobro spavao V eć u ranu zorubio ie na nogama,

U loku noći neko je ispod vratauguran u njegovu sobu jedan ko-verat. Moreno je ujutro našao ko-verat, otvorio ga i pročitao nekoli

ko reci ispisanih štampanim slovima:

, , Č o v e k koji se pred stavl ja kao A lb erl Salu n je varalica, možda po

licijski špijun. Pazi se. Uskoro ćešd o b iti rLOvac” .

Ništa više. No Džimi Moreno je ipreko ovih nekoliko reči dovoljno

saznao. Sef je bio blizu i pazio jeda sve bude izvi-g"”,o po dogovoru.

*

Bilo* je devet u jutro kada je iz jedne od kabina što su bile podig nu

te oko bazena za plivanje izašao Foster. Na sebi je imao plave gaćice.Pošto je prošetao oko bazena, opa

zio je Džun Edvards, koja se sunčala.

— Rano ste iza.šli — reče jo j Foster.

— Volim da ustajem rano, — odvrati mu Džun.

Seo je pored nje i započeo razgo

vor.— Ovo je divno mesto. Pravi raj

— reče Foster.— Da li sada prvi put dolazite ova

mo?— Da. A vi?— Bila sam mnogo puta ovde. Još

kao devojčica, dok je mama bila živa, počeli smo da ovde dolazimo.

— Vaš otac je policijski funkcio-ner, zar ne?— Već nekoliko godina je u pen-v

ziji. Imao je čin poručnika kada jenapustio službu. A šta vi radite, gospodine Satun, ako smem da pitam?

On neodređeno odmahnu rukom.— Preko cele godine zarađujem

novac, da bih ga u toku odmora potrošio — reče.

Zajedno su zaplivali. Kupači kostim Se divno pripijao uz vitko telolepe Džun.

Foster je bio zbunjen. Pocrveneo je od uzbuđenja. Da bi sakrio svojeuzbuđenje, uzeo je peškir i počeoda briše lice.

— Biće bolje da se obučem —reče, tražeći neki izgovor za svoju

nelagodnost.— I ja ću se o b u ći.— reče devojka.Kabine su im bile jedna blizu

druge. Pošto se presvukao Foster jezakucao na vrata Džunine kabine.

— Jeste li gotovi? — upitao je.— Samo još minut — reče ona, pa

dodade: — Možete ući.

15 I



Nije čekao đa ga ponovo pozove.Kada je ušao, ona mu je bila okrenuta leđima. Mokra kosa padala joj je niz pleća .

Iznenada, on je uhvati za ramenai okrete sebi. Ona se opirala samotrenutak-dva, a zatim se privila uznjega, uzvraćajući na njegove poljupce.

— Oh, Alberte! — šaputala mu je.— Znamo se tek nekoliko sati, a čini mi se da se oduvek poznajemo.

Pola sata kasnije Tereza je došlado bazena da potraži Džun. Kada jeTereza došla do bazena, iz kabine je shvatila šta se desilo i radosna jeza njom je izašao i Foster.

Po zajapurenom licu Džun, Tereza je odmah shvatila šta se moglo desiti mladom paru. Nasmešivši se, obratila se devojci:

— Gospođice, tata vas traži.. Možda bi dobro bilo da se očešljate preno što odete k njemu.

— Zašto ne gleda svoja posla! —nervozno napomenu Foster kada jeTereza otišla.

Džun odmahnu glavom.— Ništa rđavo n ije kazala. Samo

je shvatila šta se desilo i radosna je. Alberte.Ona voli da vidi zaljubljene ljude,

— Zovi me Tim, molim te. Pri jatelji me tako zovu. To je m oje drugo ime.

— Mislila sam da te skraćeno zo

vu A1 — prim eti ona.— Poneko me zove i tako. Ali, vi

še mi se dopada kada me zovu Tim.

— Kako ti kažeš, Time — reče de-vojka i ljupko se osmehnu.

Zajedno su se vratili do hotela.Tim je izdaleka ugledao HarijaEdvardsa. Leškario je u naslonjačina hotelskoj terasi. Oprostio se od

Džun. Nije hteo da u ovom trenutkudospe pod ispitivački pogled starogpolicajca.

Pošto se rastao od Džun, Foster je pošao u svoju sobu. U n joj su gačekali Moreno i Leni.

C im je ušao u sobu, napali su ga,udarivši ga istovremeno u lice i u

stomak. Od njihovih' udaraca pao je na pod. Ova dvojica ustremili suse na Fostera s namerom da ga i dalje tuku.

— Propištaćeš od batina,’ špijun-čino prokleta! — doviknuo mu je Moreno.

Nastojeći da sakrije lice, Foster je uzvik nuo;

— Nisam nikakav špijun!... Samosam zauzeo Albertovo mesto. On me je uputio kako da vas nađem pre no. što je poginuo.

Moreno i Leni zastali su iznenađeni. On je iskoristio njihovu zbunjenost i ustao. Upravo u tom trenutku vrata su se otvorila i na nji

ma se pojavila Džun.— Gospodine Satun, ispalo vam je

ovo... — započela je, ali je zastalakada je shvatila na šta je naišla.

Pružila je Timu njegov upaljač zacigarete.

— Hvala vam — reče jo j on. —Upravo smo ga zajedno tražili.

Zatim, obraćajući se Morenu i Le

ni ju, reče :— Sada je sve u redu, zar ne?Izašao je zajedno sa Džun. Ona

dvojica nisu ni pokušali da ga slede.

Otpratio je devojku u park. Radoznala i zabrinuta istovremeno, onaga je upitala:

— Oni su te tukli, zar ne?— Ništa ozb iljno, to ne treba da

te brine.— Sta se krije iza svega toga?,

Sta ti imaš s tim ljudima?— Ništa zbog čega bi trebalo da

se stidim, kunem ti se! — reče Tim,

Dok su šetali, naišli su na Edvar

dsa koji je pored njih prolazio Uautomobilu. Kada ih je ugledao, zaustavio je kola.

— Dobar dan, gospodine Satun —obratio se Edvards Timu. Zatim, o-kreću ći se sv ojo j kćeri: — Hoćeš Usa mnom, Džun? Idem na pecanje.

— Neću tata. ne ide m i se.



*— Doći će5 dru gi put... A hoćeteli vi sa i .'iiom, gospodine Satun?

— Neću... Hvala vam na ljubaznom pozivu, ali imam posla — odgovori mu Tim.

— Sve jedno, ići ću sam... Vratićuse pre večeri.

— Do viđenja i srećan lov! — rečemu Džun.Gledajući za automobilom koji se

udaljavao, Tim je uzdahnuo.— Baš bih voleo da znam... — za

počeo je, ali nije završio rečenicu.— Nešto te brine... nešto što se

tiče m oga oca? — upitala ga je Džun.— Nižta važno — neodređen o jo j

odgovori Tim.

— Dosta mi je tih tajni! — uzvi-knu devojka. — Kako prestaneš daigraš tajanstvenog čoveka, dođi dame potražiš.

To rekavši, udaljila se. Tim nijeni pokušao da je zadrži. Cak je biozadovoljan što je ostao sam. Vratiose u hotel i naišao je na Berala, koji

je upravo izlazio.

^ Idem da prošetam do plaže —reče, obraćajući se više Pedru i Terezi ne go Timu. — Pričali su mi da

j « okolina izvanredno lepa.

•— Ako želite da pecate , daću vampribor — reče mu Pedro.

— Neću, hvala, Ja i onako jedvarazlikujem sardelu od morskog psa.Jêću da pecam. Idem samo da pro-

letam.Tim je pogledom otpratio Berala

koji se udaljavao. Zatim se obratioPedru:

Imate li čamac?— Imam samo jedan veliki motor

ni čamr.c. koii može da ide i na jedra — ljubazno je objasnio vlasnikhotela. — Eno ga u dnu zaliva. A ko

želite da se provozate...— Ne, ne.. Pitao sam tako samo —

reče Tim.— Ako dopustite, moraću da po

đem — Dgla?i se Tereza. U tonunjenog glasa bilo je izvesne zbunjenosti, koja nije promakla Timu. —Moram otići do sela... Treba da paza

rim. Ako vam nešto treba, gospodineSatun?...

— Ne, hvala vam — reče joj Tim.Pošto se nije osećao dovoljno bez

bedno u svojoj sobi, Tim je radijeostao u hotelskom predvorju. Tu suga pronašli Moreno i Leni.

Ova dvojica nisu mogli znati kakve namere ima Tim prema njima.Pokušali su da od njega saznaju ukakvim je on odnosima bio sa Albertom Satunom. Tim im reče:

— Podeliću s vama plen, sviđalose to vama ili ne. Satun je mrtavi ja sam njegov naslednik. I nemojtepokufsati da me se otarasite, predu-

zeo sam sve mere bezbednosti! —zapretio im je.Leni je zaustio da nešto kaže, ali

ga ja Tim prekinuo:— Jedan moj prijatelj dobio je

uputstva šta da uradi, ako se meninešto desi. Taj neće propijstiti priliku da vam dovede ovamo ceo ba-taljon policije, samo ako se meni

nešto dogodi.— Videćemo šta će o svemu odlučiti šef — reče Moreno kroz stisnutezube.

Kada su se rastali. Tim je pešicepošao ka morskoj obali, koja nijebila udaljena ni pun kilometar.

Vid eo je da se Beral uputio u tompravcu i zanimalo ga je da sazna ku

da je pošao. Zbog toga je bio zadovoljan što ga je Džun maločas ostavila.

*

Motorni čamac bio je vezan uzdrveni gat. Čovek koji se nalazio utesnoj kabini na pramcu, odložio jenaliv-pero. Zatim je upijaćom harti

jom prešao preko papira na kom e ještampanim slovima upravo ispisaonekoliko reči.

Dva ista takva lista papira već je bio ispisao. Sada je sva tri listastavio.u koverte. Bila su tu ispisanauputstva za sastanak baš na motornom čamcu, radi podele plena.

J



Stavio ie zatim koverte u džep.Pcšto je bacio pogled unaokolo i uverio se da nema nikoga u blizini, samalog divana u kabini, podigao jesedište presvučeno gumom.

Pod sedištem se nalazilo tajno skrovište. U njemu su bile naslaganenovčanice; ukupno milioni dve stotine hiljade dolara.

Uverivši se da je novac na mestu,ponovo je vratio poklopac divana.Zatim se u nekoliko skokova našaona obali.

Kada je došao na obalu. Tim je do

šao u iskušenje da ode do motornogčamca. Iznenada i neobjašnjivo, pomislio je da taj čamac može imatipresudnu ulogu u razjašnjenju tajneoko pljačke banke. Zadržao se u poslednjem trenutku, pomišljajući da biu čamcu mogao biti Beral.

Berala nije uspeo da ugleda, premda je plaža bila ravna dokle je pogled dopirao. Covek koga je tražio,razmišljao je, ili se sakrio među drveće blizu obale, ili je u čamcu.

Odlučio je da čeka. Zato se šćućurio na ivici šumarka, iza jednogžbuna. Odatle je mogao da osmatraobalu, a da pritom sam ne bude primećen.

Njegovo čekanje nije bilo uzaludno. Nekoliko minuta kasnije na pa

lubi motornog čamca pojavio se Beral. Brzo je prešao na dok, a zatimse uputio na obalu. No umesto dakrene pravo ka hotelu, pošao je pored morske obale.

Pošto je obalom prošetao oko jedan kilometar, naglo je skrenuo izašao u šumu.

Taj neobični manevar zbunio je

Tima. Njegov postupak mogao je daobjasni jedino tako što je Beral ve-rovatno želeo da niko u hotelu nepomisli da on dolazi sa obale, ilida se vraća sa šetnje po šumi.

Sumnje Timove su još više porasle. Zato se rešio da razgleda motorni čamac.

Popeo se na palubu, a zatim je ušao u kabinu. Osetio je neki poznati miris, no u prvi mah nije mogaoda odredi gde je već taj miris osetio. Tek ka.sinije se setio da je tomiris Terezine kolonjske vode.

Druga stvar koja ga je iznenadilabili su sasvim čisti listovi papira na

stočiću. Na papiru koji se nalaziona vrhu debelog svežnja hartije, nijebilo ni trunke prašine. Po odsustvuprašine. Tim je zaključio da je nekosasvim nedavno morao odavde uzetipapir za pisanje.

Uzeo je da razgleda upijaću harti ju , koja je ta kođe ležala na stočiću.Upijaća hartija bila je gotovo nova,

na njoj je bilo samo nekoliko tragova mastila.Prineo je upijaću hartiju ogleda

lu iznad divana, pokušavajući da Uogledalu dešifruje tragove slova. Uspeo je da odgonetne samo dve reci.Na up ijaču se m oglo pročitati radi..dele...”

Ne našavši ništa više u kabini, vra tio se u hotel.

Pred hotelom sreo je Džun. Devoj-ka je izgledala zabrinuto.

— Volela bih da znam šta se dešava ovde!.. — reče mu Džun. — V i-dela sam onu dvojicu kako se neštodogovaraju. B ojim se da smerajunešto protiv tebe. Hoćeš li da kažemtati? On bi mogao da ti pomogne.

Tim nipošto nije želeo da ima bilokakva posla s policijom. Sem toga,nije želeo da na bilo koji način uvuče de vo jku XI nevolju. Z ato jo j je odlučno odvratio:

— Nije mi potrebna pomoć polici je . Sam ću resit i svoje teškoće.

Za vreme večeri svi su u hotelućutali. Jedino je Edvards bio raspoložen, pošto je imao sreće u pecanju.

Džun je bila ozbiljna i zabrinuta.

Beral za vreme večeri nije progovorio ni reč.

Moreno je gledao u prazno i gotovo nije ni dotakao jelo.

Leni Korbet se' nije ni pojavip zastolom. Tražio je da mu se večeraservira u sobi.

135



Po sle veSere Edvards je uzaludpozivao prisutne na partiju karata.Niko se nije odazvao.

Moreno se izgovarao da ga boliglava. Pedro mu je malo kasnije od-neo u sobu bocu konjaka^

Beral je izašao da prošeta krozpark.

Timu je podjednako smetalo veselo lice Edvardsovo, kao i namršteni pogledi Džun. Poželeo je svimalaku noć i povukao se u svoju sobu.

No umesto da legne da spava, seo je pored otvorenog prozora.

Sedeo je tako u mraku i razmišljao, rasejano slušajući šum lišća naobližnjim stablima.

Odjednom je čuo neki tihi šum,koji se razlikovao od zvukova što sudopirali iz mraka. Naglo se okrenuo: neko se morao nalaziti u hodniku iza vrata.

Ustao je i polako se uputio ka vratima, stežući u ruci revolver. Naglo

je otvorio vrata . No hodnik je bioprazan.

Sležući ramenima. Tim se vratioU sobu. No svetiljlca iz hodnika osvetlila je jedan koverat na podu njegove sobe.

Podigavši, koverat sa poda, upalio je svetio u sobi.

Najzad se šef bande javio. Pismo je bilo od njega.

,,Sutra ujutro na P edrovo m m otornom čamcu. Niko ne sme odsustvo-

vati. Svi moraju biti prisutni radiraspodele plena”.

Sada je Tim mogao da rekonstruiše i rečenicu čiji je trag ostao naupijaču.

Verovao- je i da je saznao ko jetajanstveni šef bande.

Noć je bila vedra i zvezdana. Timu je b ilo žao što pored njega nijeDžun. Na ovakvo žalienje naveli suga i glasovi koji su do njega stizaliiz mraka.

Iz žbunja u blizini njegove sobepovremeno se ćuo prigušeni smeh.

Zatim je jedan ženski glas stidljivouzviknuo:

— Ne tako, senjor!... Ne tako...Po svemu sudeći, Tereza te noći

nije spavala.Pošto je izvesno vreme osluškivao,

zatvorio je prozor i legao da spava.

Ujutro će morati rano da ustane. Nasastanak na Pedrovom čamcu, bio je uveren, doći će i M oreno i Leni, jer su i oni m orali da prim e istopismo kao i on.

U tom trenutku zazvonio je jedantelefon tri stotine kilometara od o vog

ugodnog letovališta. Bio je to telefonFelipa Rivere, šefa policije u Meksiko Sitiju.

Rivera je bio lep čovek, imao jegrguravu kosu i jake crne brkove.Dok je slušao tajanstveni glas izPetatlana, gladio je brkove.

— V erujem da sam otkrio razbojnike k oji su op ljačkali Jugoistočnu

banku u banku u Feniksu u Arizoni— govorio je nepoznati glas metalnog zvuka. — Moći ćete lako da ihpohvatate, kada budu delili plen.

— A kada će deliti plen? — pitao je Moreno.

— Ujutro, na m otornom čamcuvezanom uz gat pored hotela u Peta-teanu. Mislim da nije potrebno davas ja učim kako treba da radite.Biće dovoljno da priđete s mora umotornom čamcu. Samo, nemojte sepojavljivati dok vam ne dam znak.

— Sve mi je jasno — odgovorio je Moreno. — Srećni ste, prija telju.Dobićete dvesta hiljada dolara, koliko je banka obećala kao nagraduonome ko pomogne da se pljačkašiotkriju.

Dostavljač na drugom kraju žice,koji je sada razgovarao sa šefom policije u Meksiko Sitiju, i sam je vrlo dobro znao kakva ga nagrada o-čekuje. Zato i nije žalio svoje sau-česnike.

Još od početka bio je siguran daneće moći da potroši novac koji bi

36



dobio posle podele pljačke. On nataj novac jiije ni računo, nego nanagradu koju će banka raspisati posle pljačke.

A ta svota , to je takođe znao jo špre pljačke, biće približno jednakaonoj koju će dobiti kao nagradu odbanke. Samo, nagradu će moći dakoristi bez ikakve opasnosti: novčanice neće biti ni slučajno obeležene,a sem toga čovek koji troši velikusvotu legalno zarađenu, ne pada uoči.

Zato se osmehnuo, kada je završiorazgovor sa šefom policije u Meksiko sitiju.

Ma koliko da se naprezala, Džun Edvards nije mogla da zaspi. Pošto se dugo vrtela u postelji, ustala je.

Navukla je kućnu haljinu preko spavaćice i otišla u očevu sobu. Pre no što je zakucala na vrata očeve sobe, pogledala je da li ispod njih probija trak sve tla.

— Jesi li budan, tata? — upitala je Džun.

Stari Edvards joj je otvorio.— Sta ti j'j; kćeri? — zabrinuto

je upitao.— Ništa strašno, tata — odgovori

mu ona, pokušavajući da prikri je nemir. — Htela sam da razgovaramo. Da li ti smetam?

On je nežno zagrli.— Kako bi mi smetala! — reče joj srdačno. — Sta ti je? Kakve te brige more?

— Ni sama ne znam — iskreno reče Džun. — Zabrinuta sam zbog gospodina Satuna. Želela bih da mu pomogneš, tata.

Zatim je objasnila ocu kako je zatekla T^ma kako se tuče sa Mo-

renom i Lenijem i kako se plaši da ga opet ne napadnu.

Stari Edvards se namrštio.— Ne znam kako bismo nas dvo

je mogli da mu pomognemo. Ja nisam više u službi 1 ni na koji način se ne mogu mešati u tuđe poslove.

Za trenutak je zastao, 'da bi video njenu reakciju, pa dodade:

— Ja, inače, nisam slep i primetio sam da ti se gospodin Satun dopada. Samo, odmah da ti kažem: tonije mladić za tebe. Plašim se da

je to čovek nečastan.

— Džun se trgla na ove reči. ■— Imam razloga da tako mislim

— nastavio je stari policajac. — Zato bih voleo da se vas dvoje više ne sastajete. Ja i onako nameravamda vrlo brzo odemo odavde. Ovo me sto postalo je dosadno. Već sutra se pakujemo i idemo u Floridu. Vide- ćeš kako je tamo lepo.

— Tata — odlučno ga prekide

Džun — hoću da znam zbog čegatako govoriš o tom mladiću.

— On je pljačkaš. Mislim da ti je tolik o dovoljno.

— L ako je to reći, ali treba to idokazati.

— Nekada ti je bila dovoljna mo ja reč. No, svejedno, rešio sam dasutra otputujemo i moju odluku ni

šta neće promeniti. I ti nikada višenećeš videti tog Satuna.

Džun prkosno odmahnu glavom.— Takvim odgovorom ni u šta me

ne možeš ubediti — reče. - - Nećupoći s tobom. Ostaću ovde sa Sa- tunom.

Pre no što je stari policajac uspeoda i reč izusti, njegova kćer je već

bila napolju.

Džun je uznemirena krenula kasv ojoj sobi. U hodniku 'se saplela i,da bi se pridržala, naslonila se na jedna vrata.

Cim se naslonila, vrata su se o-tvorila i ona je, teturajući se, upalau nečiju sobu. S kreveta se digaoMoreno i krenuo je ka Džun.

— Dobro došla, lepotice! — pozdravio je, zaplićući jezikom.

Pre no što je uspela da se snađe,on je uhvatio za rame i pocepao joj

je tanku tkaninu kućne haljine. Z a-

13T



tim ]e privuk'ao k sebi, pokuSavajuči da je poljubi.

Džin se kao besna izvijala, nasto jeći da izbegne dodir Morenovih usana. Da bi je bolje uhvatio, bacio jeIz ruke bocu s konjakom. Boca šerasprsla i konjak je poprskao bose

noge Džun.Natežući se s Morenom, Džun jebosom nogom nagazila na komad stakla i povikala je od bola. Moreno

je već stezao rukama snažnim kaoneke velike klješte.

— Ovo će b iti naša noć, lepotice!— šaputao joj je.

Džun je počela da ga grebe po rukama. Počela je da poziva u pomoć.

No u času kada je osetila opasnostnije pozvala u pomoć 'oca, nego mladića zbog koga se s ocem posvađala.

— Time!,.. Time!... — povikala je.On je čuo njen poziv i pojurio je

kroz hodnik. Pred Morenovim vratima ugledao je njenu papuču i.shvatio je u kak voj je opasnostiDžun.

Kao besan uleteo je u Morenovusobu. Odmah potom Moreno je ose-tio kako ga neke ruke žestoko stežuza grlo. Uzalud je pokušavao da seoslobodi snažnog stiska. Na oči mu

je pala nekakva ružičasta izmaglicai on se spustio na pod kao drvenalutka.

Tim ga je pustio, nastojeći da pomogne Džun. Ona je pokušavala da

se pokrije pocepanom haljinom. Nobila je od pretrpljenog straha tolikouzbuđena, da je pala u nesvest.

Tim je podiže i na rukama je odnese u svoju sobu. Položio je nežnona posteljii *i p oprskao joj je čelovodom.

Devojka se ubrzo povratila, no jošuvek je bila veoma uznemirena i

iizbuđena. Mučeći se, ispričala je šta jo j se dogodilo. No kada je Tim hteoda starog Edvardsa obavesti o svemu šta se desilo, ona se odlučnousprotivila.

— Ne želim da on bilo šta o ovome sazna. Moj otac je naprasit čo-vek i mogao bi da ubije Morena.

— Ne bi bila velika šteta kada biga ubio! — napomenu Tim.

— Bio je pijan taj Moreno. Veru- jem da nije b io svestan gvojih postupaka. U svakom slučaju, bilo bi mimilije ako bi se sve završilo bez skandala.

— Već je skandalozno to što si tiu m ojoj sobi — reče Tim.Ona se nasmeja i zagrli ga.— Ali, tebe se ne plašim — pro

šaputa Džun umiljato...* * *

Bilo je petnaest minuta do šestkada je Tim izašao pred hotel.

Napolju je zatekao Edvardsa kakopali kola. Čim je ugledao Tima, po

zvao ga je:— Rano ustajete, mladiću. Možda

ćete danas doći da sa mnom pecate.Pre no što je Tim stigao da mu

odgovori, pojavili su se Džimi Moreno i Leni Korbet.

— Svi ćemo zajedno na pecanje— reče Moreno veselo.

Leni se s njim saglasio veselo kli-

mnuvši glavom.Edvards je otvorio vrata automo-. bila, zagledajući svak oga od njih.

— Kako ćete na pecanje, kada nemate udice? — upitao je.

— Pozajmićemo udicu od vas —reče mu M oreno. — Pecaćemo nasmenu.

Sada su sva trojica bili u kolima.Ne gledajući ih, Edvards upita:

— Možemo li da krenemo?Edvards je bio vrlo miran. Dok

su se vozili ka obali, veselo je razgovarao. Zaustavio le kola blizu doka.

— Mi bi.smo otišli do Pedrovog čamca da ga pogledamo — reče Moreno. — Pedro nam je rekao da ječamac veoma lep i da treba svakakoda ga razgledamo. Da li biste hteli

da nas sačekate, gospodine Edvards?— Ne žurim se — mirno reče bivšipolicajac paleći lulu.

Moreno, Leni i Foster krenuli suka čamcu. Tim je pod pazuhom nosio revolver u funtroli.

Cim je stupio na palubu čamca,Foster se hitro bacio na tlo i valja

13B



jući se uleteo je u kabinu na pramcu. Odmah je za sobom zatvorio vrata i zaključao ih.

Moreno i Leni su pojurili za njim, i stali da besno udaraju u vrata.

Ne obraćajući pažnju na Morena i Lenija, Tim je počeo da pretra

žuje kabinu, verujući da će tu naći novac.Nije mu trebalo ni pet minuta da

otkrije tajno skrovište. Kada je bacio na pod gumeni dušek sa divana, pod njim se ukazala gomila uredno naslaganih novčanica.

U međuvremenu Moreno je pronašao nekakvu sekiru i počeo je njom da udara u vrata. Kada je

razvalio jednu dasku, Tim mu je iz kabine doviknuo:

— Prestani, predajem se! Otvori ću vr ita. .

Cim je Tim otvorio vrata, u kftbl- nu je ušao Moreno držeći uperen revolver. Ne skidajući pogled sa Tima, Moreno reče Leniju:

— Idi da vidiš šta radi stari. Mož da mu je naše ponašanje sumnjivo... Iako je dosta daleko od čamca, mogao je primetiti da se mi ovde natežemo oko vrata.

I..eni se udaljio, a Moreno je prišao Timu, koji ga je gledao uz osme jak.

Tim je prvi progovorio:— Cuj, ne isplati ti se da se sa

mnom boriš. Pošto je ona budala nti-

polju, nas dvojica možemo da se nagodimo. Ja znam gde je novac. Videvši da je Moreno iznenađen

ovim predlogom, ali da mu se ne protivi. Tim je nastavio:

— Zar mi moramo da vodimo računa 0 šefu? Ako mi pomogneš da smaknemo Lenija, podelićemo celu svotu nas dvojica. Svakome bi dopalo po šesto hiljada dolara.

Moreno ga je slušao kao ptica gra bij ivica. Dok je razmišljao o Timo- vom predlogu, Leni se pojavio.

— Onaj matori je stalno u kolima — reče.

To su bile njegove poslednje reči. Jer, istog trenutka kada je stupio u

kabinu. Moreno je uperio ka njemu cev svoga revolvera i ispalio je dva hica. Leni se srušio, ne izgovorivši ni reč.

Zatim se Moreno okrenuo ka Timu.

— Šesto hiljada dolara je lepa

svota — reče. — Ali, milion i dvesta hiljada je još lepša.

Govoreći to on uperi revolver u Fostra. Moreno je bio siguran da će i sam umeti da pronađe novac, jer ga niko iz kabine nije mogao izae- ti-

No u toim trenutku odjeikniila su dva hica. Moreno se bez reči spustio

na kolena, pa je odmah poto.m klonuo na pod kabine.

Na vratima kabine stajao je stari Edvards. Upravivši revolver ka Fosteru, strogo je naredio:

— Digni ruke i ne pokušavaj mene da prevariš!

Tim je shvatio da je u samo jedi nom detalju pogrešio u računu.

Hari Edvards je sada okrutno posmatrao Tima.

— Pratim vas već odavno — reče. — Znao sam da ste vas četvorica opljačkali Jugoistočnu banku. Albert Satun je ubijen u Akapulku.

Moreno i Leni Korbet su mrtvi. Ostao si još samo ti, šef bande.

No Tim Se nije dao zbuniti. Odvratio je starom penzionisanom po-

' licajcu:

— Ne pričajte gluposti, Edvards. Samo jedan čovek sem mene mogao je znati da je Albert ubijen u Aka- puliku. To je mogao znati onaj koga je u Akapulko poslao, to jest vi. Da, vi Edvardse, jer vi ste bili šef ove pljačkaške bande!

Edvards ni na koji način nije pokazivao da ga Timove reči uzbuđu-

ju.

— Sada ćete lako moći da naplatite nagradu rasipisanu za otkrivanje

139





141





VAŠ OMILJENIROMAN

} S V A K O G A JVkESE

t r ažit e

K O D S V I H P R O D A V A Č A N O V I N A143



R O I O B I B I I O I E K AZABAVMI ROMANI

NOVA SERI«JA X-100

2 puta mesečno

TRAŽITE OD PRODAVAČA NOVINA SVESKE;

316 E. S. Gardner

Džon Tejlor317 Džems H. CejzFrenk GordonC. Rajmond

318 Dei KinDžejn M. Flin

319 Frederik Ešton ^Dej Kin

320 Frenk KejnEleri Kvin321 Teri Moran

Edmon Loran322 ^leri Kvin

Karter Braun323 Fred M. Vejer

Dž. V. Eplton

Robert Alan Bler324 Džems H. CejzTeri Moran

325 Frederik Ešton JRajmond CendierS. D2ems

TAJNA DIKSIVUDA

KEN D21PS0N U OPASNOSTIDUGO UMIRANJEUBICA SA PREPORUKAMA

ZAMKA ZA MARLOA

2ENA UBICAZBOGOA^ DOLARI!

LUN I KOBNA SIFRANOSI ME U PAKAO

UŽASNO 0RU2JEOPROŠTAJNA PREDSTAVALISTA SMRTI

OSVETA DUGA DESET GODINAPROKLETA GRANICA

KO JE UBIO SIRLIPOZOR IŠTE SMRTI

ZLOČIN U STENMORU

FET D20U I KIDNAPERNAD MOJIM LEŠOMPLATIO JE SVOG UBICULUN 1 UCENJENI MOST

SMRT MEĐU 2ALFIJAMAKCl STAROG POLICAJCA

POPUST PRETPLATNICIMA 10 ODSTO

Pretplata za seriju zabavnih romana Iznosi za našu zemlju za

12 brojeva 32, a za 24 broja 64 dinara.Pretplata za inostranstvo za 12 brojeva Iznosi 70, a za 24 bro

ja 140 din ara.

Pretplata se Šalje obifnom uplatnicom sa naznakom »ZA SERIJU ZA BA VN IH RO M AN A« ka o I od koje sveske se želi primati.

Up late adresirati na »D nev nik «. N ovi Sad. žiro-ra ću n 657-1-254Poštanski fah 120.





D r u q i r o m a n u o v o j s v e s c iR EJ M ON D C E N D L E R

SMRT MEDUlAlFIJAMA

Documents

Ashton,Frederick - 27-Lun i Ucenjeni Most