Ashton,Frederick - 06-Lun Ocekuje Ubicu

8/10/2019 Ashton,Frederick - 06-Lun Ocekuje Ubicu

http://slidepdf.com/reader/full/ashtonfrederick-06-lun-ocekuje-ubicu 1/117

F

lEn^

i i j c j

|2 d i n a r a I



Frederik





I

Ponekad, kada bi bio uzbuđenosamljen, Donald Sikert je govuiiosarn sa sobom. To se događalo i ove

prolećnje večeri ispunjene nekakvimtajanstvenim dozivima daljina i vetrova. Ali najvažniji uzrok Donaldo-vog uzbuđenja nije bilo proli?će.

»Moraš biti pametan i oprezan!« — opominjao je samog sebe. — »Kaddođe Džejn, ti ne smeš početi! Ona Je biolog, naučnik. .. Zaboravila bida je najlepša žena, da sam ja čovek

koji je v oli i da je počelo pro leć e.. Ta kisela reakcija protivu zračen ja To se moglo pretpostaviti! Kiselostsprečava kretanje bakterija i virusa.I. sada, eto, reducira zračenje na polovinu! Džejn će vrištati od radosti...Hej, momče! Ne smeš pomenuti nauku i eksperimente! Muzika, prolećeigra! Samo to, zvekane!... Kiselost!...

To je, vidiš, logika! Pr iroda je i u toj

oblasti uspostavila, izgleda, nekakavporedak ravnoteže. Opet ti o tvomotkriću! Džejn ove noći ne sme dačuje reč — kiselo! Jesi li razumeo?...Utuvi to sebi u glavu!«...

Njegov razgovor sa samim sobomprekide ulazno zvono i on požuri daotvori. Džejn uđe i bez pozdrava muse baci u naručje. Telo joj je drhta

lo, a sada provališe i prvi jecaji uzdržanog plača.

— D ona lde... T o je strašno ! Onaće biti ubijena! Ah, koliko je divna!. . . Moram o joj pomoći! — go vo rila je dok ju je Dona ld jednoštav-no prihvatio u naručje i odneo do velike naslonjače.

— Sta se dogodilo? Umiri se i is

pričaj sve po redu — reče Lun milujući joj vrat dlanom ruke podmetnute ispod kose.

— Glorija mi je javila da dolazi. . .U podne smo ručale zajedno. Ništa

mi nije pričala dok se nismo vratile u njen hotel... Onda mi je dalada pročitam. .. Pročitala mi je o tim

jezivim stvarima — nastavi DžejnVitington još uvek neodređeno i podrhtavajući u glasu.

— K o je Glorija? upita Sikert . — Oh, Donalde!. Qna je be la Be

si!

— Kakva be la Besi? Ko je ta Besi? — Besi Smit, čoveče! Glorija Dod

je bela Besi Smit! — već' Ijutito ob jasni Džejn.

— Još uvek ne znam ništa — uzdahnu Sikert i spusti se na taburetuz naslonjaču.

— T i misliš na nešto drugo. Većsmo sto puta slušali ploče »Besi Smit — S tori« i razgovarali o toj nenadmasnoj interpretatorki bluza. Ne veru j em da si zaboravio — objasniDžejn.

— Ta je živela pre više od tridesetgodina. .. Sta ]e sa ovom belom Besi? — osmehnu se Donald.

— Potresena sam onim što mi jerekla Glorija Dod i zato sam počela

nesređeno. Glorija je moja drugarica iz Cikaga. Ja sam pošla na studijebiologije, a ona na konzervatorijiam.Kasni je sam čula da je, napustila studije muzike i da se uključila u jedanveliki ansambl koji je sastavljen qdpoznatog Balaj bigbenda, kome sepridružuju izvrstan kombo, grupa pevača i grupa igrača. Ond su obiSli



svaki grad Amerike. Slušala sam ili i gledala u Vašijigtonu pre četiri go dine. Sada su na putu ka Evropi — ispriča Džejn i predahnu.

— Ali zašto su došli u London? Ovde su zabranjene priredbe džeza

iz Amerike — upita Sikert. — To je privatna posota. Ceo an sainbl je ukrcan na jahtu pariškog milionera Sarla Filibera. Odlaze u Pariz. Večeras će na jahti datf kon cert. Glorija mi je dala dve pozivni ce Ići ćemo. zar ne? — odgovori Džcjn i opusti glavU na Sikertov dlan.

Njena prirodno zlatna kosa rasi-

pala se po naslonu fotelje i oko Siker tovog lakta. Njene crne oči, koje je ćud prirode podarila ovoj divnoj de vojci kao što je ponekoj crnokosoj dala plave, sada su počivale pod po luspužtenim kapcima zagl,edane u lik voljenog čoveka. Sikert se podiže da dohvati njene usne. U predahu upi ta:

— Zašto si bila tako uzbuđena? Drhtala si kio preplašena koSuta,Džejn se j?iče privi uz njega i des

nom rukom o tvor i ručnu to rbu , koja se na laz i l a na s to l i ću pored nje Otuda ure jedan list no'-vina i Druži

pja Sikertu. On fja prvo po,i?leci i sa j e d n e i druge strane, a zat im p<i ' e

da čita:

»NO V O UBISTVO BATAJBIGBENDA«

U * Ic5 pete žrfve nn-iena imf'nnonih kniima iibica nroti — SlavnaGlorijn Ood Ircba dn huHc desetatva — M isterlln kan nroldi f nivo nroji(oni prvi veliki crno-bcli an•amb l . . . «

— Cuo sam za prva četiri ubiitva — reče Sikert ne podižući oči sa no vinsko«? lista. — Izirl df'.lo ml ie da se nuli o nekom rasističkom fanati ku.. Kako je moguće da ni sada po-licija ništa ne postiže

— Strašno je i zabr.nji.va. Glorija mi je pričala da je ubica morao saz

nati i za put ansambla u Evropu, io5pre nego što je to bilo objavljeno —dodade Džejn.

— Otkud ona to zna? — Dobila je pismo u kome joj ne

ko piše da će je stići kazna »zajednosa onim p i j a n c e m « makar pobeglai na kraj svetn.

— Ko je »pijanac« — upita Sikert.

— Ona verujo da ubica time mislina nekog O' K ifia — odgovori Džejn.

Sikert nastavi da čita:

• >Odmah posle pola noći čuo sevrisak pred ulazom u stan Džima RiMinKa, crnog saksnlon-tenora, kojise vraćao sa koncerta u Kičmondui dolazio u svoj njujorSki stan kodFloral parka. Rasing je nnđcn mrtavUtvrđeno je da na ubijenom ima dvepovrede. Prva je od udara kojim jeoSamućen i nalazi se na potiljku, adrui;a usred glnve i potiče od maloeksplozije iêkakvog projektila gur-nutog u uho...«

— Ubistva postaju^ sve gadnija —reče Sikert uzdahnuvši.

# Sm rt ubijenog s^ksofuniste povećava broj žrtava koje su pale iz sasvim nerazumljivih pobuda, što ote

žava istragu. Ri.sing je peta, ali i/gleda, ne i poslednja žrtva. I’ored njegovot! Icba nađeno je pismo sledeće aadržino:

Džim Rising je peti koga osudu*lem na smrt. Sada na red dolazeIJžon Holding. Sju Noulen, Keb Spargo, i 'Glorija I)od.

Monr,lruo/ni ubica vrši čudan Izbor svojih žrtava. Džon Holding jesiiabdeva? ansambla i rez.?rvni hubnjar, Siu Noulen je simpaliCna vokalistUinja, Crnkinja iz Nju Orleansa;

.-1 zatim dolazi pretnja Kebu Spargouveć starijem igraču ritualnih igarakoji ponekad nastupa i kao klnv'rista. Peta žrtva treba da bude već slavna vokali.stkinja džeza Glorija Dod.Ona je u sebi uiedinila nailepSe «.sabine *?esi Smit i F.'e Fi^dzerald. Za<to ubica proti ovoj zvczdi džezu? Od



govora nema. Možda bi odgovor otkrio i ubicu...«

- Na jgori zločin je onaj koji S2

vrši bez motiva i manijački. Policija je nemoćna već čitave dve godine.Svakih pet meseci gine po jedančlan ovog ansambla — zaključi S'-kert nabravši čelo.

U glavi mu se javlja misao da susret Džejn i Glorije predstavlja smetnju dobrom raspoloženju koje jehteo da održi ove noći. »I taj koncertna jahti biće pod oblakom zločna 'pretnji«, pomisli on ustajući.

Kad donese limunadu i nasu čašedevojci i sebi, on joj se približi i za

gleda u oči, a zatim upita; — Želiš li da ideš zbog muzike,

ii zbog Glorije?

— Zbog oboje — odgovori Džejn. — Volim flžez. . . Možda ga volim jer ga slušam od det injstva. Još kadsam čula prvi bluz osetila sam dato pripada ljudskom rodu na jedanneposredan način. Džez je muzika u

kojoj su sadržane plantaže i brodovipejzaži i verovanja, bogati i sir.omašni, berba pamuka i ljubav, linč isvet rata, žalost i veselje, bezvmliei mudrost.

— Tvo j pogled postaje čudan, dublji — šapnu joj Donald slušajućinjeno nabrajanje.

— Volim i Gloriju. Kad smo ima

le po šesnaest godina ona je žalilašto nije muškarac i što ne može dase bori za pravdu. Oduševljavala sepločama jednog Cik Veba, koji jesvetu otkrio Elu Ficdžerald . . . Glori

ja je divna. Plače zbog prljavog kučeta ko je su is te ra li. . . N ikom nijeučinila zlo ni za prokleti cent! I njuhoće da ubiju! — gov or ila je Džejnuzbuđujući se sve više.

I I

Do iahte »Orbeo «, koja je bilauliotvliena na velikom me?ndru Temze ko^ Dc"^tforda Donald i Džajnstigl i t;u či tav sat ore nego što jebrod trebalo da isplovi. Bido je pred

viđeno da »Orbeo« krene niz tekui da se zaustavi na ušću Darenta, odakle se pruža divan pogled.

Goste je na gatu dočekivao mladii okretni bogatašev sekretar. On jeuzimao pozivnice i svakom gostupružao zlatom štampanu karticu ko

ja je imala program, broj kabine svakog gosta i ljubazni pozdrav dom.ićina. Iz programa se videlo da je povlatak u London predviđen rano ujutro, ali gotsti su pozivani da se zadrže na brodu, po mogućnosti, čitav sledeći dan.

Penjući se na jahtu Džejn i Donaldugledaše kako palubom žure sredo

večan muškarac i plavokosa žena vitkog stasa. Oni su hitali baš premapridošlom paru.

— Džejn, draga, stigla si! Tako seradujem! — vikala je Glorija D:;d,

jer je to bila ona sa vlasnik om broda.

— Dobro nam došli! Srećan samšto na svom brodu vidim slavnu na

učnicu Vitington i gospodina Siker-ta, čuvenog kralja ponoći! — brzo jegovorio vlasnik broda.

Glorija je već bila ispričala SarluFiliberu koga je pozvala na ovaj koncert. Zato je sa njim pazila da budena ulazu u brod kad ovo dvoje stignu. Donald Sikert bi v'iše voleo dase ovde nije znalo o njegovom pri

sustvu, ali sada se već ni je mo'gloviše ništa učiniti i on se ljubazno upo■/nade sa Glorijom i domaćinom. Us koro su njih četvoro bil i u mailombrodskom salonu, u koji se stizalonaročitim prolazom i u koji nisu mogli da uđu nepozvani ostali gosti.

— Priča jte nam o sebi — poče Filiber obraćajući se odjednom Džejnii Donaldu. — Toliko sam slušao o va

ma! Gospođica Dod takođe mi je 61tavo posle podne prčala o svojoj drugarici iz detinjstva.

— V rlo je ljubavna gospođica Dod — odvrati Sikert. — N iie zaboravila da u Londonu živi Džejn i zatosmo imali sreću da upoznamo vas, go spodine Filiber.



6

Bo,âtaš se zadovolin'j osmehnuZnao je da treba izdržati prve minute razgovora, dok se ne savlada iaurođena neodlučnost i nepovereni^:prema svemu nedovoljno poznatom.

— Džejn mi je pričala o izvanred

nom. orkestru i ostalim grupama Uo je gostuju ki'd vas — nastavi Sikest — Moji gosti su tek jedna četvrti

n'a ansambla. Jahta nije toliko velika da smestimo i sve umetnike i s,o ste. Ali ono najbolje iz tog ansambla

je već na brodu — objasni Filiber .Sada se Donald Sikert obrati Gio

riji Dod' — Kako Se osećate na moru i ov

de na ulazu u Evropu?•— Mnojjo bo lje nego što sam ve io

vala. Moj prvi dan u Londonu provela sam sa Džejn. Vi znate šta toznači za bilo koje ljudsko biće, a možete pogoditi šta znači tek za mene,njen .1 školsku drugaricu — odgovoriG’o-iia.

L '' je govorila, laka senka tuge

pređe ioj licem, ali se ona brzo savlada i njen topli poi^led ostade raznež'jno veseo i pun ljubavi za sve ok >

Ai'-P.r.zgDVor prekide kucanje na vra

ta Srlona. Pojavi se mlad i u sve'-A

no obučen mornar. On se obrati vlas^niku iahte i pruži mu jednu ceduljicu.

— Hm: Nekako-/ nezvani gost fioće ni brod — reče okrećući se premaGlo-i ' ! — Am erikanac je i zove seHenri O’ Kifi?

— Ah, zar je stigao’ ! — uzbuđenousk’ 'knu Glorija. — Mo lim vas. gospoc'^ne F il ib e ’’. učinete da ga primek f o i sve ostale goste

S'kert se seti imena čoveka DomtnutoT i pretnji koju ie dobila Glor' ja Drrd odlazak za Fvrcou. On senaže ^'-ema Džeini i šapnu;

— »Piie.nac« je stigao tragom, p ’- ■ko ckeana.

Džejn se trže i pogleda Gloriju.

— To je čovek koji je s’ômenut uonom pismu? — unita je ne bez U2

nemirenosti u glasu.

Glorija je treptala očima i kao dase iznenada odlu''i, poče da priča:

— Da to jeÔ ’ Kit'i, tvorac ovog an•sambla. On je napisao istoriju džezaod onih dana kad su odbačene vojničko trube i urodenički bubnjevi u Nju

Orleansu oglasili spiritualnu muzikuimprovizovanu pod snagom čistihosećanja. Henri je prikupio svaki podatke o džezu. . Sve od spiritualnogpa .preko njuorleanskog, čikaškogdiks i'enda, koledža i be-bopa. . Sačuvao je usoom'-ne na sve one divnemuzičare od Bolenda do Tristana. . .On je shvatio da je »crni« džez delo

divnih ljudi i da je »beli« džez ništa manje, niti više potreban ljudimaOdlučio je da napravi grar^diozniansambl cd crnih i belih ljudi. . Istvorio ga je uprkos pretnji i napada. . .

Glori ja zastade. Brzo pokretanjenjenih grudi pokazivalo je da je uzbuđena

— Kako je moguće da bude istisnut? — upita Džejn.

— Poslovni ljudi su shva tili da zaBalaj bigbendotn može poteći rekanovca. Udružili su se menadžeri i/.ločinci. . . Henri je morao da vod itešku borbu. . . Bivalo je sve teže.Sve češće je alkohol olakšavao njegove muke. . Postao je pijanac, kogaviše ni je bilo teško izbaciti. . . — nas'avljala je Glorija

— Kako to da je stigao ovamo? —upita Sikert.

— On ide za ansamblom već trigodine. Mislim da je za put u Evropu potrošio poslednje dolare... On prisustvuje svakoj priredbi. Ide za ansamblom kao uklet. i1i kao vt^na opotnena kako je liudsko srce nezahvalno — cbiafni Glorija i u kraičcima'č'iu uk ’izaše jo j se suze.

Ona ih posuši maljm maramicomi osmehnu se kao d;> traži oproštaj.

— Ostavimo tćg siromaha. Bićeniu dobro b -oii'. ako se ne ;ypiiei ne bude pravio nezgode — reče Filiber.



u tO'iri trenutku iz salonskog zvučnika začu se obavest;

^Svi očekivani goiili su stigli nabrnd. Dižcjno most i krećemo!«

— Odl ično! Pogledajte svoje kabine i spi'omite se za veselje — rečeFiliber.

Sikert i Džejn Vitinglon ustadošei pođoše na palubu da pogledaju osvetljeni grad i trenutke započinjanjaplovidbe.

— Izgleda mi da G lorija nije ravnodušna prema tom O ’ Sifu — rečeSikert, svodeći zaključak nekakveprethodne misli.

— To je očito. Ona i sama kaže da

voli tog nesrećnog čoveka, ali nije sigurna kakva je to ljubav — odgo'/ori Džejji.

— N ije nam rekla sve o njemu,ipak mi je čudno što je, čak i pijandozvolio da mu otmu ansambl — nastavi Sikert.

— To je zagonetka koju nije shvatila ni Glorija. Niko ne zna zašto ]e

O’ Kifi jednostavno jednog dana prestao da vodi posao.

— Jesu li zagonetna ubistva počela posle tog odlaska? — upita Lun.

— To ne znam. Glorija je spomenula pretnje koje su stizale dok je ansambl vodio O’ Kifi, ali ne sećam seda je bilo reči i o ubistvu — zamišIjeno odgovori Džejn.

I I I

Koncert je počeo spiritualnom muzikom, koja je vezivala svu pažnju ičovck se oscćao prosto zarobljen, opkoljen nekakvim pretnjama, sputannevidlj ivim koncima... Zatim je muzika zategla sve spone i snažnim ritmom razbila ono što je sputavalo.

Bubnjar je sve besomučnije udaraokao da hoće sasvim da dotuče svemrsko u životu. Truba kao da je kliktala objavljujući radost pobede.

Otimali su se u:'dasi, nastale su poze z :''.\7 c U j ored početak koncerta iudov! počeli da poigravaju u ritmudžeza.

Vrhunac uzbuđenja predstavljao je istup slai'og sedokosog Crnca.Džoe Balaj , čuveni svirač na ■trubi,čije ime je nosio ansambl, bio je čovek dobroćudnog izraza, gojazan iumornog izgleda. Ali kad je zasviraonjegove beonjače su postale dvoistvuko veće, a lice mu je zasvetlelo nekakvom životnom snagom i mlndoš-ću' Slušaoci su se uzbuđivali do temere da su ponekorti navirale suzena oči.

Kad je nastala pauza, nekoliko Iondonskih dama brzo je popravilo skutove haljina i zbunjeno su pokušaleda zauzmu ozbiljnu, dostojanstvenu

i blagonaklonu koketnu pozu Samo jedna od njih, zaneta onim što ja slušala uvek je sedela razmaknutih nogu i sa F « k a m a na butinama. N ij estigla ni da shvati da su mnogi "ledali baš u nju, a nova grupa svira-"a zauze mesta i grunu muzika. Svirc U suu ritmu spiritualne crnačke igre, ko

ji je sve više dobijao u zamahu.Između gostiju nečujno su hUznu

la mrka tela sa kojih je u odbleskusvetlosti sjao i odblesak snage. Načelu igrača nalazila se Crnkini.i punih usana i dugonoga... Mnogi su pokušali da je opi.š'u, ali sa m a b uspeha. Nije se radilo samo o onovii štose videlo. Istina, i to je bilo v 2omaizazovno i toliko neposredno da jesamo po sebi značilo .".avršenstvo pri

rode. Teško je bilo odisati' ono što je zračilo iz te igračice, čiji je svakinerv treperio zajedno sa zvucimamuzike i čiji je svaki pokret bio uskladu i sa najneočekivanijom hnprovizacijom vodećeg instrument?..

Tu igračicu nazvali su Crna Marihuana, je r j e de lovala o pojno .. . Igrala je praćena dvema mladim i temperamentnim igračicama, koje su jeuokviravale, i petoricom igrača kojisu je opkoljavali, presretali i padalipokošeni snagom njenog igračkog nadahnuća. U tim trenucima svet jepostajao lep i sve je blistalo obogaćeno nekakvim neslućenim bojama.Briffe su nestajale i telo je gubilo težinu.



8

Bila je to Seli Džemblin, »Olrov«iz Hat loma, kako su je naziva li prolivnici džeza, »Cr:u anđeo«, kaV:o su Je nazvala njena tamnoputa braća

Svi prisutni padali su u ekstazuDonald iSkert napreže snagu da cstane sposoban da zapaža i zato podižepogled ka tavanici, •A tada se trže.Baci se ka prolazu i jurnu premavratima, jer j? ugledao jodnu ruku,koja je prov irivala kroz otvor natavanici.

Ta ruka držala je revolver i nišanila na bubnjara. Teg trenutka izabubnjeva je sedeo Džon Holding. On je. bio rezervni bubnjar i snabdevae

ansambla. Ovaj visoki i crnokosi mladić oduševljavao se igrom Seli Džemblin i kao nagradu za trud stekao jepravo da svira kad ona nastupa. On je imao da bubnja tako da je i samaSeli gubila dah.

— Stoj! — viknu Lun vinuvši sena palubu.

U tom trenutku bubnjanje i igra

su dostizali vrhunac Bila je to ekstaza zvuka, pokreta i publike Većinoprisutnih je bila ustala i u mestu sepodala pokretima igre.

Tada odjeknule pucnji, koje nikcne bi čuo da bubnjanje naglo ne oslabi i ne prestade.

Mladi Holding pade preko velikog bubnja i njegova krv oboji osvetIjenu membranu. Svetio postade crveno.

Lun nije bio poneo oružje i sadaprem.a ubici pođe go lim rukama.Mrak pored neosvetljencg zida ga zaštiti i preootala tri kuršuma iz ubičinog oružja promašiše. Jedan samo lako zapara kožu na Lunovoj cevani-ci.

— Nećeš mi umaći — viknu Lun iu nekoliko skokova nađe se pred ubicom.

Tek tada vide da je to čovek džinovskog rasta, malo pognut i bez odela, samo u kupaćem kostimu. Lun gazgrabi snažnim zam?.hom, ali tek tada shvati zašto je golo ubi^-ino tjLôdbijalo i slabe zrake svctla koji su

se probijali sa kmie Telo je bilo nanamazano nekakvim uljem i skliznumu iz ruku kao riba.

Ubica baci ispražnjL>no oružje preko o.^rade i htede da skoći u reku.Lun ga preduhitri hvatajući ga oko

pojasa. Sva liše se iza malog vitlapokrivenog ciradom.

— Udaviću te, jadniče! — viknuubica i svoje ogromne šake sklopioko Lunovog vrata.

Robusni čovek zaista je imao novereovatnu snagu i pretnja da će udaviti iznena.dnog protivnika ni je bilaprazna priča. Možda bi svako dru^'i

podlegao ovom smrtonosnom zagrija ju ali Lun je bio dostojan protivniksvakom čoveku jer ga je. priroda obdarila retkom i čudnom snagom. Retko su prirodno stečena snaga i veština udnaženi. Lun je bio čovek či

ja snaga je očeličona, a pri tomeudružena sa vanrednom vaštinom.

Lun je osećao da će njegovi vratni mišići za koji trenutak popustitipod pritiskom, a tada će vratni pršIjenovi i hrskavica popucati pod snažnom zločinačkom šakom. Zato Sikert načini onaj strašni tatarski zahvatprobijajući noktima protivnikovu kožu iznad ključne kosti i razdirući tkivo tako da prsti zgrabe kost.

Ubica urliknu.

— Predaj se! — muklo prokrkljaLun osečajući kako se izbezumljen inapc-.dnč otima i svaljuje na bok.

— Dolazimo! Drž ite ga! — vikao jeneko.

Sve tio jednog reflektora osvetliovaj deo palube. Mnoštvo trčećih koraka oglasiše dolazak pomoći. Ubicaunezvereno pogleda i pokuša da po-begne. Iz njegovog grla dopre jezivi urlik jer je pod pritiskom Luno-vih prstiju puk'a zahvaćena ključnjača. Ubica se tež-nom svoga tela svali na prot ivn ika i niej ov a usta se ,otvoriše Zubi blesnufc pod svetlom ref'ekt 'jra i i.n UtL-:' ■ du z?.''vize Lunovo lice U t' g.:\ spr j i i udarac u jč ii izvijanje tela.



e

u is'om fronutku odjeknu pucanjUbica nas lo klonu. Iz njogovo j?la .-ešiknu mla^ krvi

— HtO'! vas jc zaklati zubiri ia' —uzviknu fnvpk knji je u ruci dr/i>mali revolver

Lun ustade teturajući. Gledao jcčovcka koji je stajao zbunjen, s ro-volverom u rukama.

— Ja sam ga .. Ubio sam čoveka.. To je užasno! — mucao je potresen

— Nije trebalo da ga ubijete. Ce mu vam služe ruke? — ljutite re'e Lun i sede na prekriveno vitlo.

Tada dotrča Džejn. — Jesi Ii povređen? — upita pre-

plašeno. — Nisam, draga — uteSi je Lun

1 prihvati njenu ruku. — Je li to ubica? — upita Džejn — D a ... On je pucao — odgovo-

ri Lun. — Je li još živ? — N e ... Onaj gospođin ga je dok-

rajčio. — Sta? To je Goilorijin menanditi

i sada stvarni šef ansambla! — izne nađeno uzviknu Džejn.

— Kakva nezgoda! Ta šeprtlja! Ubio je ubicu i tako nas omeo da ne što saznamo gunđao je Lun,

U tom trenutku stiže i slavna pe vačica. Ona priđe zbunjenom mena-džeru, koji je drhtao okrenuvši gla-vu da ne bi gledao mrtvaca.

— Užas!... Video sam kako hoće zubima... Hteo je da pregrize vrat Džejninom prijatelju... Ah, Glori ja tako mi je teško — jadao se mena džer.

— Morao si, Daglas. To ne sme da te muči —* tešila ga je Glorija.

Dodir njene ruke umiri Daglasa Lajona. Ovaj čovek srednjeg rasta i

širokih, snažnih ramena spadao bi u najlepše muškarce da mu linija donje vilice nije bila suviše četvrta st^, žto je kvarilo harmoniju ostalih crta lica.

Glorija ga dovede do Luna.

— Nisam imala priliku da vas upo tnam. Ovo je Daglas Lajon, šef na

šoc nn'nmbla. a uz to i moj menadžer Gospodin doktor Donald Sikertdoktor Džejn Vitinpton Oni su naučrvici, a ja baš nisam npurona u »ainenauke — poku.šnvala je Glor ija iapopravi ra"pn!o?onje prisutnih nasta10 smrću dvoji"? ljudi.

Iz zvufnik.3 dopre prvo krčan.ieuređaja, a onda glas kapetana jah^s.

»Molim sve prisutno da ostanu mirni. Ncpo.srcflni uilôsnii'i ncmiloR tlogađaja neka ostanu na svojim mostima. Već smo pozvali policiju. Osfa-11 gosli noha pođu u s\nje kahino isačekaju. U ime gospodina Filiboraizražavam žaljenje zbog nemilog do

Rađaja«.Na palubi osfa'‘lo?;o sam^ mrtvac,

mcnndžcr Lajon i Dnnnld Sikrct,Svetla Londona postaiala su vidniiai treperila milionima svetiljki i reklama. Lun je dodao ka gradu razmiSljajući šta da uradi T ije mogao dozvoliti da ga ovaj doâilai preda u ruke policiji i da ga u i.strazi fotogra-fišu, u7mu m') otiske ' sve '-nošto policija čini i sa zio'inrima i s.ipcStenim liudima koji se nađu ume-5ani u ovakvo krupnu aferu zločina.Dok je gledao prema gradu, iza r:jegovih leđa se ću?e koraci. On se naglo okrenu i ugleda čovcka koii se kUtio uz ogradu. Bilo je očito da dolazineki pijanac

— Ko ste vi? — upita Lun.

— Niko . . Ba.S niko Ubili iađnog Holdinga Tu je, ha. j )5 nekomrtav — mucao je pijani čovek

— O' Kifi. šta ćete ovde? — ljutito upita Lajon.

— Do.?ao sam da vidim. I malo vazduha da udahnem Al i ovde sinrdi na ubice, pih! gunđao je pijani O' Kifi . — Ovde sam i to je tako. . . A l i

nisam ovde iz istih razloga, koji suvas doveli, Daglas... Zar ne, DaglasLajon?

— Odlaz i pi jana svinjo! — viknuLajon.

Luna začudi oštrina uzvika i mržnja koja je prcdrla iz ps'ivke Je !ito Lajon oSctio krivca za sve n a g o -



10

de ove večeri? T.un jo nphotifno po stavio ovo pitanje dok se izmicao ii mraku Razgovor dvojice ljudi davao mu je mogućnost da se neprimetn >udalji.

On stade uz rezervni čamac i brzo

skide crni sako i pantalone večer-njeg odela Uze neSto iz džepa i str

pa u nekakvu crnu vreću, a zatim skliznu preko ograde.

Plivao je u hladrvoj vodi. Niko ni Je primetio kad je napustio brod, U mraku ugleda obrise nekakvog nis-kog. ukotvoljcnog šlepa. Uskoro se dohvati njegove ivice. Uspe se na Slep prepun kamena spremljenog zo nekakvoi gradnju.

— Ko je to, do crnog vraga? — pi tao je čuvar koji iziđe iz neosvetlje ne kabine u kojoj je titrala plavičas ta svetlost gasne peći.

— Malo sam popio. . . Ah, sve mi se čini da su me mangupi bacili u vo du. .. Platiće mi to — gunđao je Lun imitirajući p:janog čoveka.

Čuvar poče da se smeje i pokaza mu peć.

— Osušite se, čoveče! Prolećne no ći su opasne.

Lun otvori svoju crnu nepromoči vu vrećicu i pruži čuvaru pet funti. Ovaj prinr?e novčanicu k slabom sve tlu peći i prosto poskoči kad ugleda

šta je dobio — Sad ću 1a čaj! Samo se smestite. Evo ovde jedno ćebe. Može čovek da se prehladi. Treba li vam Još šta?

— Dobro bi mi došlo jedno radno odelo — odgovori Lun.

— Imam ga, imam — požuri Ču-var.

Uskoro je Lun bio u suvom rad nom kombinezonu. Svoje večernje odelo stavi čuvaru iz napomenu da popravi i izglača Zatim gumu usku dasku koja lupi o obalu. Stegnuvši starcu ruku okrenu se ka obali. Otr Sa u mrak baS u trenutku ■kad reflr ktor policijskog čamca kliznu po vodi u blizini Šlepa.

IV

Policija je diirjo vr.Sila saslii.âva nje i istracu na jahti îaila Filiberj. Utvrđeno je da svi prisutni imaju alibi i da ni jedan nije poznavao ubicu.

Leš mrtvog ubice je brzo idcntifi kovan. Bin je to njujorški gangster Kliford Emons, koji je u Sjedinjene Države došao pre petnaest godina iz Engleske. U velikoj luci bio je poz-nat kao Klif Gorila. Taj nadimak je verovatno dobio zbog svojih dugih i strašnih ruku i ogromne snage, Pro teran je sa novog kontiiienta zbog

neke manje greške i zbog toga što nije bio sredio formalnosti oko use ljavanja. Tako je stigao u London i nestao u višemilionskom gradu. Ali ta afera oko proterivanja bila je do voljna da london.ska policija dobro sačuva sve podatke o Klifordu Emon su.

Sad je bio mrtav i time su svikon ci presečeni. Nespretnost Daglasa La jona učinila je da propadne prva ve lika šansa u rasvetljavanju misterio-zne zavere protivu umetnika veli-kog ansambla.

Prepričavajući detalje zločina i spletkareći oko svih prisutnih litno sti, donoseći fotografije muzičara 1ostalih članova trupe, pričajući o su mnjama i mogućnostima, svi listovi

su pominjali i Luna.»Ta jan stven i kralj ponoći nestao

razoCaran smrću ubice«, pisao je listkoji je m noge Sikertove po dv ige prstio sa blagonaklonošću.

» M I S T E R I J A B E K S T V A L U N A .K R A L J A P O N O C I « , glasio je naslov večernjih novina.

»Lu n je i ovog puta pogazio zakon. Nije ostao da svedoii samo dabi sačuvao svoju tajanstvenost. Policija mora jednog dana rasv etlltitajnu ovog fudaka. Ko garantuje da

je pucao baS gangster Kliford? Možda je to bila samo vešta igra u kojuse nespretno umešao gospodin La- jon «, sumnjičavo je intrigirao novi-nar ovog lista.



u

žili stvarno«: krivcn. I.xin jc izazvan. On ćc sc osvt'titi. Lnn će i ovog pn

'Veriije sc dn čo kral.i ponoći tra ta biti ruka pravde, ako to već nc može da bude policija«, pr oricao je ^'■asapis koqa jo voć poln go.line ure đivao Artiir Markinrv

Bučno jo raspra\'li'mo i rvko prisu stva Dž'^jn Vitin^ton.

»Čudna jc koincidencija da je dr Džejn Vitington. poznrita naučnica 17 . oblasti biologije, školska kolcgini ca prvakinia ansambla Olorijc Do:l. Džejn VitinRton jc črsto tamo gdr se nađe i Ponald Sikert. Kralj pono ći je u Cikagu spasao od ('anKstern

ovn retku lepotiru u krugovima naii čnika. Tada jc Džejn napustiln svoju domovinu i živi ii f.ondonu. Nijf> li to znak da se tajansteni Lun ume šao u najveću zločinačku aferu dere nije?, pisao jo nt'dcljni list

Uzbuđenje Štampe i stanovništvn se stišavalo, a vesti i komentari su putovali u svot. Tok četvrtog dan.*

se saznalo da jo bio osumnjičon i uhapSen izvasni američki državlja -nin Henri o'Kifi, ali jo puSten u nc dostatku bilo kakvih dokaza. Listo vi su nadugo prepričavali najkontra điktornije izjave prifnitnih i o»ih ko ji su vržili istragu. OfrSImo je obja -šnjeno da je O’Kifi tvorac ansambla i da ga je iz neobjaSnjfvih razlog.! napustio, ali da ga otada prati for-

malno u stopu.»Prvo ubistvo člana ovog ansam

bla dogodilo sc tri meseca posleO' Kifijevog odlaska sa mesta Sefavelikog cmo-belog ansambla. Kaf»s mlekom pokazala sc kao fatalni napitak«, aludirao je jedan časopis či- ji su urednici marljivo isecali član-ke i fotografije iz starih američkih

časopisa.Petog dana policija je morala doz

voliti da jahta i.splovi put Francu.s ke. Nedostajalo je svoga još tri da-na do najavljenog nastupa »Bala j bigbenda« u Parizu.

T dok je jahta »Orbeo« isplovljava la iz Londona, brze štamparske ma

»Sju Noulcn nije izdržalaPosle smrti nedužnog bubiijara

»Balaj bigbenda« zločinačka pretnjanadvila se nad crnu pevačicu SjuNoulcn. Ona nije izdržala i napustila je ansambl. Osfala je u Londonui vra tiće se u Sjed injene D ržave.

Ona tvrdi da sc svaka pretnja ostvarila i da neće da bude sedma žrtvamonstruozne zločinačke zavcre..šine svih listova ot'skivale su vest:

Hoće li slcdcća žrtva biti Kcb Spargo, stari crni igrnč iz grupe Se liDžemblin? Možda bckstvo neće spasti život Sju Noulen«.

Slušajući isfii vest na radiju u ka

bini »Orboa« šćururono jedna uz drugu sedole su Olorija DorI i Džojn Vitington.

— Oni će jo ubit.. .Ja to znara. Po ku.âo je da pobočne i OI Blibi. 01

je bio treća proîvidona žrtva Pobe gao je iz Kanzasa. a ubijen je u Rio do ?.aneiro, Niko ncm ožc* pobeći — pričala jo Glorija sva u gro/niri

— Umiri se. draf»a On će nam po moći — umirivala ju jo Džejn.

— Ko ćo pomoći? — trže sc Glo-rija.

— Donald .. Lun jo obećao da će štititi ansambl On može mnogo — odgovori Džejn.

— Ti ga voli. . zar no? — upita Glorija.

— Mislim da ga mnogi vole. To

nije prava reč za ono Sto je osećam prema njemu. Ćula sam jednu ori jontalnu posmu koja priča o devoj ci koja voli jodnog čoveka toliko da mu ne bi htola biti žena. ako bi ie zaprosio, ali bi ga otrovala da se oženi drugom. Nešto slično ose ćam i ja, ali bez pomisli na trovanje. On je drug, ljubavnik i potpuni mu

.Skarac, sposoban da bude apsolutno veran u svakoj toj varijanti. Nikada ne bih htela da mu budem žena — pričala je Džejn zaneta, a oči ?u joj svetlele toplim iskrama ljubavi.

— Da, ti ga zaista mnogo voliš — prekide Gloriia njon zanos i poet.sko pričanje o voljenom čoveku. — Za-to ti se i čini da on može učiniti ču



12

đo. No, dragi Džein on ne može ništa protivu tih čudovišta koja su seokomila na »Balai bigbond«.

— Moram ti ispričati sve o njemu. Tada češ znati da nada u n jega.n i je uzaludna i nevažna — dodade

Džfjn.Dok je jahta izlazila na pučinu Lamanša Džejn je pričala o zaveri velikih gangstera da od mladog i spo-sobnocf Donalda Sikerta stvore veliko g zločinca. Školovanje , veštine,sport, muzika i sve ono čime se Donald bavio, samo su oplemenili njegovu ličnost I on se okrenuo protivzločina. Uporedo je učio, diplomirao

pod tri ili više imena na raznim univer;îtptima razne grane nauke, bori'ise p’'otivu zločina i stizao da budedru" i prijatelj onima koje je voleo

Džejn je znala lepo da priča, a znala je svaki detalj obračuna tada jošnepoznatog mladića sa zločincima ko ji su mu dali onaj mračni rtadimak»Lun, kralj porvoći.« Prve zločine su

sami izvršili i pripisivali ih Sikertu.Kad ih je kaznio za sva nedela, došle su borbe s bandom otmičara, zatim velikom razbojničkom družinomkoju je vodila najlukavija žena Londona S najv iše oduševljenja Džejn je pričala o svom prvom susretu saI.unom,

— Očekivala sam da će doći stari profesor i bila sam zbunjena kad

se po jav io čovek još savršeniji odonog zamišnjenog lika koji stvaramou danima rane mladosti — pričala

je počinjući istoriju sukoba sa gangsterima u Cikagu.

Sati su prolazili i jahta se približavala fr.ancus.koi obali.

X X XZa to vreme Lun je imao pune ru

ke posla. Zvao je starog inspektoraDiksona i zamolio ga da potpomogne]edan mali poduhvat.

— Jeste li čitali vesti o džez orkestrima i grupi iz Sjedinjenih Država? . .. Da, da ! Mo ra se učiniti neštoda prestanu ta besmislena ubistva —govorio je Lun osluškujući šta kažeDikson.

— Sta mogu da učinim u ce loj tojstvari? — nezndovoljnim glasom pitao je inspektor.

— Radi se o Sju Noulen. Ona jenapustila grupu .. •

— Do vraga, Sikert! Zašto večno

bežite od policije? Idite i to razmotrite sa inspektorom Rejnsom. Uvek potežete m ene •. A niste došli da vas

jednom česti to vidim — gunđao jeDikson.

Bio je to ostareli inspektor, koji ječitavu deceniju gonUo Donalda Sikerta. On je trebalo da ga pronađe iizvede pred sud i za ubistva najkrvoločnijih gangstera. Ali to mu nikad

nije uspelo. Prećutno su državni tužilac i policija prestali da optužujuLuna. Ali nikada nisu mogli da uguše želju da ga imaju u rukama i daga dobro sagledaju i saslušaju. Etota želja im se nikada nije ispunila.Možda bi Dikson u nekoliko slučajeva uspeo da uhvati Luna da u međuvremenu nije zavoleo ovog čudnog

čoveka, ovog naučnika svetskog glasa, čijii pronalasci su objavl jeni u svetu, ali koga je videlo samo nekolikoljudi. Dikson je zavoleo ovog pustolova tako slavnog i poznatog širomsveta, koga nikada nije imala u rukama policija bdio koje zemlje. Barne u slučaju kad je znala koga imapred sobom.

— Ne, dragi inspektore, ne možete

me odbiti. Ja moram da. zaštit im u-metnike- Sa njima je i moja Džejn —nastavljao je slatkim glasom Lun.

— Ta devojka je divna . . . Hm,zbog nje bih ti pomogao- O čemu seradi? — popuštao je Dikson.

— Poslaću vam Samjuela Mak^fersona. Učinite da ga odrede za pratioca Sju Noulen. Imam pismo za njui ona će pristati. Samjuel je malonespretan, ali neće dozvoliti da jeneko ubije — objasni Lun.

— Pošalji tu strvinu. Taj mornar je najd ivnije čudovištre koje znam.Ipak mu reci da mnogo laže. Kad jeprošli put dolazio, nalagao mi je vazdan stvari. Te, kako imaš podzemnelaboratorije ali on jie zna gde su,



13

V kpko imaS rloset tajn ih skloništaI Lond onu, ali on ne zna .srde su

A ono o ron.jpnju u Karipskom moru! Priča 0 zlatu na starim brodovima, kao da jo mulj postao zlato-.. —raspričao se Dikson.

Lun ugrabi trenutak kad je inspektor morao da predahne i uzvik-nu:

— Hvala, stari prijatelju ! Odlaz im! Sve mjbol je !

— Halo . Lun! Čekajte, vražji sine! Halo! — uzalud je vikao Dikson.

U slušalici je škljocnulo i veza seprekinula-

Na petom spratu hotela Tatler se-dela je sklupčana na ležaju i upla-.■iena Sju Noulon. Slu.*Snla >e radio o-kružena hrpom novina. Znala je dapolicija pazi na prilaz njenoj sobi.•ili nij e moj’ Ia da uguši ogromnistrah.

Najteže u svemu bilo je to što nikako nije mogla da shvati zašto neko hoće nju da ubije. Ona je celogdivota samo pevala. Još tamo u Kan/.as Sitiju kao devojčica. T posle ukabareima i na sedeljkama u crnačkoj četvrti.

Kad ju je pronašao Henri O’ Kifi,liilo joj je devetnaest godina. Posta

jala je lepa. Kukovi su jo j se boga-’ o raširili, a grudi postale čvf st e iizazovne. TVIladi Crnci su je obletali.svakakvim predlozim a. Ona je ba.*sht«la da se odluči sa kojim da pođe

kad je došao O’ Kifi i jednostavno joj dao sto dolara i odveo je u hotel ka ostalim članovima svog velikog ansambla. Otada je ona peva

la, veselila se sa prijateljima u ansamblu, odlazila ponekom u noćneposete. ili primala u svoju sobu ko

jeg od tih divnih mladića.

I to je bilo skoro sve- A ipak hoće da je ubiju. Suze su joj laganotekle. Ona tada raspakova mali gramofon i stavi ploču, a zatim uz njuzageva tužni bluz.

Njeno pevanje prekide zvonjenje telefona. Javi se portir i reče da po-licijski narednik Smit moli da ga pri mi, jer je došao i izvesni gospodin IVIakferson, koji ima pismo od gospo^ dina O ’ Kifija.

— Neka izvole k meni — odgovo-ri Sju i požuri da promeni haljinu i urodi kosu.

Uskoro se pred crnu pevačiru dogega široki mornar Makfer.ôn. N je gova gusta kuštrava kosa odmah sesvidela Crnkinji, jer joj se činilo da

joj je bar po tome bl izak Iako jeimao preko četrdeset godina, bilo mu je te.ško odred iti gfKline. N jegove o-

jrom ne pesnice visile su uz te lo kaoila ne zn?> šta bi sa njima.

— Meni je naređeno da vam budem pratilac — obrati se on crnojdevojci i .stade korak udesno da otkrije narednika.

— Inspektor Dikson i moj inspek-tor Tejns mole vas da uzmete ovog čoveka za stalnog pratioca — izdek

lamova narednik. — Ali. to je nem ogu će . . . Ja ne

mam novaca . -. Ne mogu da dozvolim sebi takvu pratnju — promucaSju zbunjeno.

Narednik sleže ramenima, a Mak ferson joj se toplo osmehnu

— Pročitajte pismo koje vam Šalje gospodin O ’ Kifi. O plaćanju nema

ni govora. Lun mi je rekao da bu-dem uz vas — iznese on sve što je mogao u ovom trenutku.

Pfvačica otvori pismo. Čitala je s vidnim uzbuđenjem;

»D'aga Sju-

Sum njiče me, k lev rta ju 1 progon *,ali znam da ćeš mi ti verovati. Da

ti piSem od mene traži ovaj Sovekkoji je hteo da uhvati ubicu. To j«Donald Sikert, bolje poznat kao Lun,kralj ponoći. On se godinama boriprotivu zločina. Sada je odlučio dazaititi tebe i ostale kojima zločinciprete. Šalje ti mornara Makfersona.Imaj poverenja u tog čoveka. HenrlO ’ K i f i « .



14

— Divan je Henri! Učinjena je strašna nepravda prema njemu — uzdahnu Sju i spusti se na stolicu

— Ja odlazim — javi se narednik i prinese ruku obodu svoje kape.

— Hvala vam, naredniče! uzvik

nu Sju.Makferson je još uvek stajao uza

zid.

— Sednite. . . Ne znam kako za-mišljate vašu . . . kako da kažem .. . Hoćete li morati biti stalno pored me ne? — promuca Sju ostavši sama sa Makfprsonom.

— Ja 'ću vas čuvati — odgovori jednostavno Makferson.

— Kako? — upita Sju.

Makfersonove oči se raširiše. On nisam nije znao kako Zato poćuta zbu-njen.

— Imate li neki plan? — upita da-lje Sju.

— Imam Tu je moj kolt — odgo-

vori i tresnu ogromni revolver na sto pred devojku. — Zatim, tu su pesni-ce.

On spusti glomaznu šaku na tanku ploču stola. Daska puče i provali se,

a Makferson zbunjeno pogleda u svo ju čvornovatu pesnicu. Sju se gro-hotom nasmeja.

Kontakt je bio uspostavljen. Mak-

ferson ,ie âuzco ne samo mesto po-red Sju, nego i dobar deo njenog srca.

Pred veče joj je već pričao o svojim lutanjima sa Lunom. Ni ona ni on nisu primetili da leže jedno uz drugo i on miluje njene bogate obli-ne. Tek kad su, zaneti pričom i mi-lovanjem, osetili da ih sputava

odeća, bilo im je jasno da se divno slažu.

U ponoć su jedno o drugom znali sve što se u ljubavi može saznati. A kad su ujutru ustali, Sju je odmah pristala da sa Makfersonom otputuje u Pariz i da se priključi ansamblu.

Zajedno su pakovali devoičinp sit-nice

— Otkud mf samo ove čokoladnebombone?! — iznenadi se Sju i razvi prvu, spremna da se osladi.

— K o ti ih je kupio? — čineći seljubomornim upita Sam.

— Ne znam •.. Stvarno ne znam

otkun mi ove. Ovo su još američke ...Ne, ne sećam se otkuda mi — odgovori ona i opet otvori usta.

Makferson skoči i ote joj bonbonu,a zatim zgrabi kutiju i pođe k telefonu.

Dva sata kasnije policijski inspektor Rejns javi da su bombone bilenapunjene jednim strašnim otrovom.Saznavši za to Sju pade na grudi

svog novog čuvara. Dugo ga je obasipala poljupcima zahvalnosti, ali u

jednom trenutku zaboravi, kako jepočelo to vatreno ljub ljene .. . Tek učetrnaest časova oni primetiše da nisu otputovali u Francusku i da susmrtno gladni.

Jumuše da se naslade dobrim ruč-kom, a onda će odlučiti kad da od

putuju. — Postoje i avioni. Tako ćemo u štedeti za sebe čitav jedan dan.

— T i si najpametniji čovek na svetu — zaključi Sju

— Td mi je bilo siuđeno. Kad sam

se rodio, proročica je mojoj majci re-kla da ću biti razbojnik Hi ministar. Ja sam bio dovoljno pametan da ne postanem ni jedno od toga — objas-ni Makferson i povede devojku.

Znao je jedan restoran u kome je dvojici kelnera i samom vlasniku raz bio njuške. Zato je bio siguran da neće pokazati nezadovoljstvo što je doveo crnu devojku. Poslužiće ih kao da je u društvu prve engleske prin-ceze.

V I

U po lid ji su kružile anegdote o inspektoru Femanu Buržeu, u koji-ma su se prepričavali njegovi »pod-vizi« *na Pigalu. Biti samo policijski inspektor u Parizu već je dovoljno da taj čovek bude meta mnogih za- jedljiv ih napada, bodljikavih šala, a negdota i humoreski. On je bio poli Ciiski inSDektor čiii r>r>coo io



15

žiro Pigal. da zna sve primadone ka-baroa, barova, kura koje nose- 7.vuč-

na imena- pozorišta i konačno svihonih jazbina u tom vi'selom delu grada Neko je rekao da Pi.r;al danju l iči na deo grada u kome hara kuga ičije kuće su sve zboR toga zatvoreno,a noću izgleda da je tu slavlje nekakvog sveopSteg praznika.

Fernan Burze je imao dosta briga, ali i dosta prijatnih susreta i u-živanja. Nije se uzalud govorilo daon progoni jednu trerir.u žena na Pi-galu, druga trećina proijoni njega, aone ostale pričaju o svemu tome iogovaraju. Ogovaranje i zbrka naPigalu nisu nikada poprimili tako vatren i žučan ton kao tih dana kad jemadam Odet Espin otvorila mjuzik--hol »Veseli Pariz«. Nekada isteranaiz popularnog »Tabarena« u Ulici Vi-ktor-Mase, ona se zaklela da će mu jednoga dana »staviti nogu podgrlo«. Pro.šle su tri decenije i vitkaigračica Odet proživela je sve one

mučne i vesele događaje, sve one patnje i poniženja i sva ona •obožavanjai hvale što ih može doživeti žena njegove vrste. Bila je devojka sa pločnika, pa »dobro nameštena« lepotica,zatim kurtizana jednog diplomate itako sve dalje •.. Jednog dana godi ne su joj izrekle presudu, ali srećase smilovala. Bogati ljubavnik, kojinije imao nikoga i knji je i sam klonuo umoran od uživanja i godina, o-ženio se slavnom Odet Val i dao jojsvoje cenjeno prezime Espin.

— Smrt mi ga je ugrabila tako brzo da nisam stigla nižta da mu za-mer im — žalila se Odeta.

Nasledivši bogatstvo, ona je jur-nula da »stavi nogu pod grlo« »Ta-

barenu«. Kupila je kuću preko puta iprepravila je za potrebe najlepšegmjuzik-hola. A za prvi nastup, doknjena trupa uvežbava program, an-

gažovala je goste sa druge obale o-

keana. »Veseli Pnriz«. kako je naz

van novi mjuzik-hol, očekivao je Ba-

laj bigbend.

Pariz je grad u kome se sve znai koji je sav izložen pogledima r-vo-ta Možda stanovnik Par iza i voli toliko grad što u njemu živi punim životom; sve zna i čuje, sve što se događa u ogromnom gradu treba dadobije ocenu. stav svakog stanovnika. Parižani su se zgrozili nad bru-talno.šću zločina i pretriji protivu Ba-laj bigbenda Zato su odlučili da ču

ju i vide tu ve liku trupu belih i crnih, čak i oni koj i nisu podnosi lidžez.

U isto vreme inspektor FernanBurže dobio je nalog da nastavi istragu oko ansambla, a ujedno da sta

vi pod sistem zaštite one kojima suzločinci otvoreno pretili.

— Gospođo Espin, pomozite mi uovom te.škom poslu — govorio je inspektor Burže klanjajući se vlasnici»Veselog Pariza«, koja je već bilaobaveStena o njegovom zadatku.

— Svakako , inspektore, svakako! — prihvatila je Odet. — Kažite samo šta mogu da učinim za vas

— Omogućite mi da svuda stignembez smetnji i da upoznam goste i sveone koji se kreću u blizini

— To nije lak posao. Imate li ide ju?

— Jo.š ne, a l i . . . — Ja je imam! — osmehnu se do

stojanstveno Odet. — V i ste od ovo gtrenutka moj lični sekretar sa ovlaš-

ćenjem da sve vidite i sve znate. — Odlično! Sjajno! Vi ste genija l

ni. gospođo! — odu.ševljavao se Burže.

— Inspektore, žene u Parizu su u-vek imale duha • .. Možda je zatoPariz grad za kojim tuguju milionionih koji su bili ovde, a nisu moglida ostanu — dodade Odeta i pri tisnu zvono.

Jedan visok i lepotan širok ih ramena, ali priglupog izgleda stiže ljulja jući se u hodu.

— Zil, ovo je gospodin Burže. U -poznajte se — zapovedi gospođa Espin.

Kad se muškarci rukova.ê i osmotriše jedan drugog, ona nastavi:



18

— 2il, ;’ o<;podin Buržc će biti mojlični soki'ctnr .. ■

Gorostasova ramena se trgoSc, alice mu dobi izraz neprijateljstva.

— I imaće pravo da se kreće svuda i da sve zna — nastavi Odeta.

2il se poijnu i prvo nešto proguta,a onda upita: — A ja? — Dragi moj, pa nismo se razume-

li. Gospodin Burže neće imati pravada ulazi u moju spavaću sobu i nećepreuzeti dužnosti koje ti obavljaš —smejući se objasni pedesetogodišnjagospođa Espin, za h'oju laik ne bimogao da kaže da ima pune četiri de

cenije.Zilovo lice se ozari i on nešto šap

nu svojoj zaštitnici, a zatim glasnoreče.

— Sve ću pokazat i gospodinu Bur-žeu i upoznaću ga sa svim našim ljudima i ženama.

— Tako i treba, Zil. Posle ćete mipričati kako ste se snašli — obrati

se ona inspektoru. — Ipak vam preporučujem da se ne oslonite na 2ilau nečem gde treba razmišljati. On nevoli tu vrstu ljudske aktivnosti.

Inspektor se osmehnu: — Mnogo ste mi pomogli, gospo

đo — zahvali se Burže. — Učiniću i više ako bude treba

lo. U ovoj kući mojim gostima nesme da se dogodi n ikakvo zlo — do-

dade ona.A dok su inspektor i njen miljenik

2il odlazili, ona doviknu za njima: — I ne št ipajte devojke po kući!Or*avši sama on^ uze da pregleda

pri«.pela pisma i telegrame. Nekolik o

starih prijatelja molili su je da imrezc'vir.e mosta za ovaj prvi koncerti spektakl njene kuće- Nekoliko poz

vanih gostiju obaveštavali su je daće doći na priredbu, a drugi su sezahvaljivali na pozivu, žaleći što susprečeni da dođu. Svako pismo je vrlo brzo pregledala, ali kod jednog sezadrža. Bilo je napisano dosta slabimali razumljivim francuskim jezikom.

— Doktor , profesor, akadem ik .. .i tako dalje, i tako d a lj e .. . uvaženi

ser Edvin Makdonol sctio se svojimale Odet i svoje mladoiUi — govorila je ona poluglasno, uzdi.îući i č.-tajući pismo u kome je pisalo:

»Poštovana i draga gospođo Espiii.

Odlazeći u Pariz jedan moj prija-telj pomenuo je va.šc ime i vaš paž-nje vredan poduhvat. Želim da »Ve-seli Parii« postane slavniji od svih mjuzikholova Francuske. Još više želim da ste vi srećni i zdravi

Moj kolega je naučnik, doktor Noel Ouklend. Znam ga već čitavu deceniju i poklanjam mu sve svojo

poverenje. To je čovek izuzetnih vre dnosti. Njemu je potrebna vaša po-moć. Pružite mu je pa ma šta želeo u granicama u kojima bisto je pruži-li meni. On hoće da proučava džez muziku pa ga zato zanima i bavlje-nje Balaj bigbenda u Parizu. Poklo-nite mu poverenje, a ja vam ostajem mnogo dužan i zahvalan. Smem li? ... Svakako ću se usuditi da kažem: vo-lim vas i u mislima ljubim. Vaš E^d vin Makdonel«.

Gospođa Odeta Espin uzdahnu, po mirisa pismo i dodirnu njime svoje začudo još lepe usne. Naslonila se i tako sanjarila nekoliko minuta. Iz-gledalo je da spava. Pred njenim o čima redale su se slike Edvin je ta-

da bio mlad čovek. Sa svojih tride-set godina već je bio doktor hernije... Kongres u Parizu .. . Edvin ju je od-veo na prijem koji je Francuska aka demija priredila za naučnike kon-gresa hemičara. Jedan francuski a kademik je ironično i ne baš mnogo uvijeno rekao Edvinu:

— Veoma je simpatična i ljupka

vaša dama sa Pigala.Impulsivni Englez je retkost. Co

vek naše zemlje naučio je da dobro razmisli šta će reći i učiniti. Možda ga je tome naučila istorija i natera la da postane lukav. Ali ima i takvih koji ne razmišljaju mnogo šta je pra-vo a šta nije, jer su uvek načisto sa svojim sudovima. Takvi mogu biti



17

impulsivni i p'.'oki T o ’ c t v je bio T l-vin Riakdonol.

— A vi slo nosimpativni i bc7')hi-a7.ni! — odbrusiti mu je r"a::'ionel. —Poštujem ovu ri:imu, jor ()iia r.i' vol:Francusku manjo nego vi, uva/oniprofesore-

U zlatom izvezenu odoru ukrušeniakademik nije želeo konflikte, a jošmanje »akademsko« pesničenje, pase udaljio. Edvin je podi-âo glavu ibrižljivo se ponašajući cele noći ostao uz Odetu. Tada ga je zavoiela :nikad ga nije zaboravila. Srela ga je još nekoliko puta. U Pariz jc dolazio tačno svake pete godine, l'o-

nekad je pisao- — Kad bih se ženio, verovatno

bih razmislio prvo o tebi — govorio je nekoliko puta.

Ona se smeškala, ali znala je da soon ne šali. Sada se svega sećala i usebi šaputala:

— Hoću. dragi Edvine . .. Hoću,pomoći ću tvom prijatelju, jer to ti

moliš . . . Divni Edv in ! . . . Dođ i j ed nog dana. pa neka smo star i . . .

Njeno sanjarenje prekide zujanjetelefona. Ona podiže slušalicu.

— Gospodin Ouklend moli da gaprimite — jav lja la je stara vratarka.nekadaSnja Odetina prijateljica-

— Pusti ga k meni, draga tetka — odgovori Odeta vratarki koju je tet

kom zvala još pre trideset godina ikojoj je sada isplaćivala zaradu kakvu nije dostizao ni jedan vratar uParizu.

Visoki Sovek, oCiju boje kaljenog čelika i prosede tamnosmeđe kose i pak joj se učini suviše mlad da bude lični prijatelj bar dvadeset pet godi-na starijeg naučnika. Ona to samo

pomisli, ali najljubaznije primi gos-ta. Uskoro je sa njim čavrljala. Ispi- ja li su »M artel« konjak i Odeta je pričala da se »Balaj bigbend* sa svojim grupama pevača i igrača već smeSta u susedni hotel koji je iznaj-mljen za ovu priliku.

— Ne smete me opiti — pretila je gostu — Posle podne treba da pri

i-rnn I.ojona i .'5vc- amerić-

— P; vodite i mf-ne — predložiOiiklond.

— Kako da vas prrd'' tavim? AkoFle stranac, onda ćc bili čudno što:;to stalno ovdc. Jutros sam smestilainspektora Buržea. On hoće sve dannrIgK-da i da!a sam mu »ulogu« mogliCnog sekretara. Sta da kažem o vama?

— Je li tu dužnost predložio ins-po!;tor, ili sto mu je vi odredili?

— Ja sam pomislila da je takonajlakše.

— Onda odredite i moni.

— Dobro . . . Vi ćete biti . . . Govorite francuski kao da ste iz mog kra

ja, dolo sa juga . . . P>udite moj brat!Dakle, Klod Val! Vi sto i akcionar,moj saradnik i sve u tom duhu- Hajdemo. razglasiću novog brata! — malo podnapita i vesela uzviknu na kra

ju Odeta i povuče za ruk\i svog gosta.

Noel Ouklend podje za njom. Uzgred je raxmišljat) da li je njegovizgled dovoljno izmenien. Ouklend jeu stvari bio Donald Sikert. Lun jeono veće na brodu ir»ao jedan odonih izgleda koji je najčešće zadržavao u Londonu. sada je imao neštotamniju boju kože, kraću kosu i nekoliko mladeža. Pored toga nosio jenaočare od specijalnog stakla, kroz

koje su njegove oči izgledale sasvimcrno. a raspored sedih vlasi bio jedrug.iil-iji nego inače. Teško da bi inoko, ko ga vrlo često susreće, u o-vom čoveku prepoznao Donalda Si-korta. Još kad se malo pogrbio i pro-menio glas. mogao je biti siguran daga neće prepoznati ni sama DžejnVitington, koja je iz Londona dopu

tovala brodom Sarla Filibera i daljeautobusima koji su prevezli članove»Bigbenda«. Džejn nije napuštalaGlorijui

Dobroćudna vlasnica novog mju -zik-hola vodila je svog gosta prvo doulaza i upoznala ga sa »tetkom«, azatim kroz sve prostorije. Susreli sui inspektora Buržea i Žila. Odeta ih



ir

je upoznala, ali inspektoru nije rekla ko je novodošli 1 za Buržea jeKlod bio stvarno Odetin brat.

— Pošaliile neko® da mi kupi cigareto. Pu.šim ove — obrati se Lunpolicijskom inspektoru »prihva'taju-

ći« ga i kao svog sekretara.Inspektor nešto progunđa, ali uskoro stiže Luna i predade mu paklocigareta Zbunjeno zastade očekujući da gospodin brat plati naručene cigarete, ali l,un je odmali »zaboravio^tu sitnicu Burže nije ni slutio da ćeu toku nekoliko sledećih dana bitižrtva Lunovih šala i stalno mu neštokupovati plaćajući iz svog džepa.

V II

To popodne su svi nekuda trčali .Vlasnica »Veselog Pariza« primala ječlanove »Ba laj bigbenda« i davalapril iku svom osoblju da .upozna goste. Tu priliku obilato su koristili lažni sekretar Fernan Burže, za koga

se već šaputalo da je policijski inspektor, a lažni brat gospođe Espin,za koga se pričalo da je u stvari vanbračno dete Odetine majke, te da joj je zato samo brat po majci.

Dok je trajao prijem u luksuznomhotelu, tehničko osoblje vršilo je pripreme za generalnu probu, jer sesledećeg dana održavala premijera.

Pošto je gospođa Espin znala da

bez interesovanja štampe nema popularnosti, pozvala je reportere, muzičke kritičare i foto reportere svih listova i umetničkih revija. Oni su koristili priliku da se bace na bogatiizbor žrtava. Pljuštali su intervjui-vodili se razgovori, poziralo se, sme- jalo, prenemagalo i vikalo.

Svu tu viku nadjačao je u jednom

trenutku glas Seli Džemblin. — Hej, deco! Vraća se Sju Nou-

len! Hteli su da je ubiju u Londonu!

Prisutni su se sjatili oko dugonoge Seli. Crna igračica držala je uruci dugi telegram, koji je toga momenta za nju doneo poštar. Taj te-legam podigao je temperaturu skupado maksimuma.

— Pročitaj telegram! — vikao fepromuknn mu.ški glas

— Ko je hteo da ubi je Sju? Je liUhvaćen zločinac? — vikala je jednadevojka.

Fotografi su snimali Seli s koma

dom papira u ruci. Reporteri su segurali ne bi li saznali sadržinu Osob1 Jq je galamilo. Neko je, doprinosiozbrci pozivajući da se prisutni utiša

ju. Tada je i Seli ciknula, potrčalak jednom stolu, skočila na njega izaigrala njišući bokovima i trzajućise u ritmu naglih telesnih kontaktas igrom. Njene duge butine bile sunajbolji poziv da muškarci zaneme

od divljenja, a žene od zavisti. Tada je Seli poče la da čita telegram odSju Noulen.

— Saslušajte šta po ručuje Sju, ko ja se bi la uplašila:

»Draga Seli, dolazim tamo u Pariz. Neko je pokušao da me ubije otro-vom. Spasao me je moj novi anđeo čuvar. Sada se ne plašim i žurim u

vaš zagrljaj. Stižem sutra ujutro A ko me primate, uključite i moju tač ku u program premijere. Preklinjem za oproštaj sve vas tamo i obećavam da se nikada neću uplaSiti. Svima o dana Sju Noulen«.

Mnogi novinari su jurnuli da izve-ste svoje listove o prvom neuspehutajanstvenog neprijatelja »Balaj bigbenda«.

Inspektor Burže motao se oko SeliDžemblin u želji da sa^na zašto seSju baš njoj javila. Ali pola sata kasnije on nije znao zašto je ušao uSelinu garderoba. Ona se pripremalaza glavnu probu ne obazirući se Sto je Burže tu- Menjala je prsluke i podešavala kostime tako da je on časvideo njene čvrste i izdužene obline

sasvim gole, kako se presijavaju svo jom mrkom bojom pod jakim svot-lom garderobe, a čas kako bleskajupod svilom. Još nije bila počela dase šminka, a Burže je kao pijan teturao k njoj.

— Divna ženo! T' ioginjol V i ćeteme oterati u smrt! — vapio je onne shvatajući da ga Seli ne razume.



19

— Joste li vi maser? Pozovite mimasora. Nošto me boli leva noga

Treba ini zagrf^jati članak i pogledati zglob — rekla je Seli zavalivši seu stolicu i isturivši nogu.

Rurže .je dobro govo rio engleski,ali je uspeo da shvati samo posled-nju rečenicu. Zato je zbunjeno kleknuo pred Seli i obgrlio njenu noguMilovao je lepo izvajane listove i nehotično primicao lice uz koleno crneigračice.

— Masirajte i čvrsto — zapovedi-la je Seli.

Zbunjeni i omamljeni Burže ju jeposlušao. Masirao je nogu i pokrete

propraćao poljupcima u koleno.I u tom momentu neko je naglo

pokucao i otvorio vrata ne sačekavšiodobrenje. Bio je to Lun koji jezastao i sam zbunjen činjenicom dainspektor Burže kleči pred igračicomobgrlivši joj jednu nogu.

— Nastavite, do đavola! — podviknu Seli.

— Oprostite Vi niste angažovani kao maser, nego kao sekretar! — u pozori ga Lun mršteći se u znak ne-zadovoljstva.

Inspektor bi najradije jurnuo kn ovom drskom čoveku da ga zgrabi za grlo ili da mu razbije nos, ali morao je da igra namenjenu »ulogu<' i on ispusti nogu i povodeći se pođe da se udalji od Seli.

— Nađite mi negde cigarete, bar dve kutije. Da, i nešto osvežavajućc' za gospođicu i mene — zapovedi Lun.

— Da, gospodine Val! — skoro kri knu Burže i iziđe.

Lun se već bio upoznao sa čitavim ansamblom. Zato priđe igračici i od meri je znalački.

— Siroti sekretar je grogi! — re-če smešeći se.

— Zar on nije maser? — upita Se-li smejući se na sav glas

— Jîje. Da zovnem masera — od vrati Lun.

— Učinite to, jer ja još ne znam sve ovde. Ne razumem francuski i te

že mi ie da se snfila::im — odgovor:igračirri.

Lun pritisnu dugme nn ivici stoiaza šminkanje i viknu u ugrađeni mikrofon.

— Slobodan maser u ga rderobubroj fndesf't pet!

Nijfj prošao n; minut, a ma?er do-trča. kl;‘če pred igračicu ; brzim, ve-štim pokretima poče da joj trlja članak le\’e noge.

Svi ljudi koji su dolazili u prijateljski kontakt sa Lunom postali su brzožrtve njegovog šarma do te mere dasu se podavali njegovom ulicaju. .Jasno ie da su žene u njogovoj u^'drž-

Ijivosti. džentlmenskom nastupanjui pažljivom postupku otkrivale onajdeo mu.^kog šarma koji je samo njima namenjen. Uz to ?u nalazile daie potpuni muškarac, koji ume da zabavlja i šarmira isto tako kao što biumeo da štiti i voli iednn ženu Svežene. bele i crne. imaju instinkt ko-iim otkrivaju pravog mu.škarca. Prema takvima su slabe i sreća je štotakvi muškarci ne koriste tu žensku.■ l-Thost.

Seli je već posle nekoliko minutaosetila da je odnekud uzbuđena štoovaj čovek sedi blizu nje Njegovoprisustvo ju je uznemiravalo, ali jeujedno u njoj rastao strah da on neode. Zato je Crnkinja brzo i rado odgovarala na svako Lunovo pitanje.

On ju je podsticao da priča o »Ralajbigbendu« i svakom onom ko je uvezi sa velikom trupom. Seli je pričala sa zanosom.

— Sta mislite o pretnjama i ubistvima? — upita Lun.

— Tu nema šta da se misli — odgovori Seli.

— Zar je sve jednostavno? — upi

ta Lun pomislivši da policije dva kontinenta već bacaju sve svoje najveš-tije ljude da otkriju monstruozne zločince.

— »Balaj bigbend« nije ničije vlasništvo — reče S el i_

Lun poćuta očekujući da ona nastavi priču,’ ali Seli je smatrala da jetom jednom rečenicom sve rekla.



20

Lun je počinjao da shvata, ali odlu-či da proveri svoj zaključak.

— Znači zbog toga progone čitavu trupu? — upita on.

— Da, svakako. Svi ostali orkestri 1 trupe su u stvari vlasništvo neku

agencije, korporacije, grupe poslov-nih ljudi . •. Dobar deo svih tih vlas nika su stvarno gangsteri — pričala je Seli.

— Zar Balaj nije i vlasnik? — Otkud?! Dobroćudni, stari Džoo

Je samo veliko ime džeza. Njegova truba bi mogla i mrtve da podigne Iz groba! Ali on ima ugovor sa tru-pom.

— A sa kim stvarno imate ugovor? — H m !. . . Nema niko . •. Svi mi...

Stvar je počela ovako. O’ Kifi je sku pio muzičare i u ime svih njih stvo-rio »Balaj bigbend«. Grupe pevača i igrača priključivao je »Balaj bigben du«. U ugovor je unesen procenat svakog umetnika Razumete li sada?

— Svi ste delili zarađene pare

prema tom procentu? — Tačno tako. Posle su optuživali

Henria da nas potkrada, iako smo do bijali dvostruko više nego da smo i mali ugovore sa agencijom .. . Na drugoj strani pričalo se da gangsteri hoće da uniftte O’ Kifija. I uspeli su — tužno zaključi Seli.

— Je li Daglas Lajon uspeo da ga

potpuno zameni? .— upita Lun. — M islim .. Lajon je drugačiji.

On nije hteo da se bori. Pristao je da se vežtc za jodnu agenciju, ali pod povoljnim uslovima. Plaćamo svega dva odsto i samostalni smo. Ipak ne-ko hoće da nas natera da se raziđe iT>o. Samo od naše trupe mogle bi da «e stvore dve crnačke i jedna bela.

Agencijama bi donosile milione — završi Seli-

Cutali su neko vreme, a onda Lun upita:

— Da li biste hteli da mi pričate 0 međusobnim odnosima u ansamb-lu? Želim Sto više da znam. Ja pišem jedan roman i trebala bi m i atm osfe ra . . . V i v eć z n a t e . . ,

— V i ste književnik? Divno Pri-čaću vam mnogo' Ima zanimljivihstvari — oduševi se Seli.

— Kada? — Pa, posle probe. Vodićete me na

večeru i doći ćete k meni — odgo

vori Seli kao da ništa prirodnijeg nema na svetu- — Divni sto. Kako je jednostavno

i lako biti divan drug! Vi crni ljudito umete — nasme.ši jo j se Lun.

Kad ustade da prođe, ona mu podnese lice nakriviv.ši ljupko glavu da je poljubi. Zvučan poljubac maserodobri klimanjem glavo i presrećnimosmehom. Lun namignu u znak zah

valnosti za ovu solidarnost i iziđe. Uhodniku zastade da duboko udahnevazduh. I njegova krv je zastrujalanaglo i prebrzo u momentu dodiracrne »Marihuan e« Sada se nije čudio Buržeu i shvata? je zašto inspektor posrče.

Pomislivši to, Lun se okrenu kavratima Seli Džemblin. Tamo se pri

kradao Burže. — Hej, sekretare! Ovde sam. Jesteli doneli cigarete. Nisam zadovoljans vama. Niste doneli piće — obratimu se Lun čekajući.

— Cigarete sam kupio; a p ić e . . .Ne mogu da nađem mikserku . . . Inema momentano nikog tamo u holukod bara... Znate, ja nisam navikao da nosim piće — gunđao je ins

pektor — Navići ćete, drag i moj — od

vrati Lun. — I zapamtite: vratarkaima koka-kolu, limunadu, boce pivai slično. Ona šalje piće kome trebau sate kad bar u holu ne radi. Jesteli shvatili?

— Da . . . Mislim . •. — Plašim se da mnogo šta još tre

ba da shvatite, ako hoćete da budetesekretar u našoj kući — zaključi Luni okrenu se da sakrije šeretski os-meh.

Odlazio je praćen pogledom Fcr-nana Buržea. koji je u nemoćnom besu stezao pesnice zaboravljajući i nato da je hteo da ugovori sastanak saSeli. Čekala ga je još velika grupa



21

.is^f'nata i policajaca, koje treba daupozna sa zadacima oko nadgledava-nja i zaStite ugroženih članova »Ba-laj bigbenda«.

VIII

Dok je tekla glavna proba Lun je prošao pored Ožcjn. koja je sedela usamljena na polovini zamračene sa-le. Baš tog trenutka nastupala je Se-li Džemblin. Svi prisutni su bili za neti igrom »Marihuane«. Muškarci su bili uzbuđeni, a žene su zurile u ig-račicu trudeći se da shvate otkud

joj ta vatra, ta pokretljivost i ta

snaga seksa koji je izvoran i čist iz-bijao iz nje, zračeći jače od atom-skih izotopa.

— Džejn — pozva Lun tiho. — Ti?! . . . Zar je moguće?! . •. Uop

šte te nisam prepoznala. Te vražje naočari — šaputala je Džcjn.

—: U ponoć ću te čekati u hotelu Rojal opera. Tamo imam sobu pod

imenom Klod Val. Uzmi taksi i do vezi se pazeći da te ko ne sledi — reče Lun i povuče se u jednu mračnu ložu.

Gledao je kraj igre Seli Džemblin i počelak ^re maski, a zatim pođe da potraži Seli.

Idući kružnim hodnikom on pred sobom vide leđa čoveka koji mu je odnekud bio poznat po karakteristič-

nom hodu. Seti se da je to Daglas Laj on.

»Ide da opet dosađuje Gloriji Dod«, pomisli Lun prilazeći gardero-bi broj trideset pet.

*

— Već sam i ja umoran, a kako

je tek tebi — govorila je Džejn gle -dajući kako se Glorija sprema za iz-lazak. — Mislim da je život umetni ka težak.

— Da, užasno je težak. Da nije tre nutaka kad osetim oduševljenje slu šalaca i kad sam deo jednog mnogo životnog organizma koji čudnovato pulsira manifestujući život pod zvu-

cima muzike, ni dana ne bih bila pe-vač'ica — odgovori Glorija-

— PretpostavlinTT^ da je to oduševljenje slično trenucima kad ja kao'oiolog shvatim po neku novu, nepoznatu činjenicu iz živog sveta, kad

■shvatam onu ogromnu harmoniju života pokretanu unutrašnjim protiv-rečnostima i večnošću kretanja —glasno je razmišljala Džejn.

Posle toga su nekoliko minuta ću-tale. Prva uzdahnu i progovori Glo-i'ija.

— Osećam nekakav strah. Znamda nije od p re tn ji . .. Nešto će se dogoditi ovde u Parizu. Moralo bi da

se dogodi. Ovako se ne može živetii pevati.

— Umorna si — pokuša da je tešiDžejn.

— Ne, nije to .. . Nekakav strah,užasan •. • Kao da ću u m ret i . . . M islim da sam lagala samu sebe . . .

— Ne plaši se ničeg, Lun bdi nadnama. On će pomoći da se otkriju

zločinci — reče Džejn. — Videla si ga? Je li stigao? —trgavši se upita Glorija.

— Već sam razgovarala sa njim. Tebi mogu da kažem, Jesi li videlabrata gospođe Espin?

— Videla sam ga. A l i Lun, gde je on?

— Pa taj brat Odete Espin u stvari je Lun — odgovori Džejn Vitington.

— Nemoguće! Pa to je Francuz.Već sam čula da govore o njegovom južnjačkom izgovoru. Odeta je poreklom iz Marseja — čudila se Glorija.

— N i ja ga nisam prepoznala i neshvatam kako mu je uspelo- Zaista,francuski govori tako da niko ne bipoverova o da nije rođeni južnjak —

odgovori Džejn. — Osećaću se lakše kad znam da je tu Ubicama nije uspelo da ubijuSju. To je njihov prvi neuspeh otkad je Lun došao u našu bl izinu — zaključivala je Glorija.

Ovaj razgovor polako uguši nejasni strah i zameni ga vedrina i polet-nOst. Glorija je tiho nevušila. Tada



2?

neko p''kuoa na vrata. Uđo DaglasLajf>n.

— Vidim da ste vesele — reče pošto ih pozdravi.

— Istina jo. dobro nam je ovde uParizu — odvrati Glorija.

—■ Mogu li da vam pravim društvo, besposlen sam? — upita Lajon

— Dobro bi bilo da ostanete saGlorijom. Ja sam umorna i išla bihda se odmorim — reče Džejn znajući da je u ponoć čeka Lun i da treba (ia l)ude odmorna, jer nije znalakal:vi su Dimaldovi planovi.

— Glorija zna da će to biti zamene najveće uživanje — odgovori

I.aion.Džein je znala da je Daglas Lajon

odavno mr-nndžer i stalni prat ilacGlorije Dod Ovaj čovek širokih ramena i svetio kestenjaste kose mogao bi da se uvrsti u muškarcre odkojih se rogruUiju idealni muževi-Zbunjivao je samo ponekad tvrd izraz u u:;lovima ustiju i očiju. Ta jizraz jo bilo teško objasniti Moglo

je dn bude patnja i uzdržavanje, aisto tako znak prikrivene mržnje izlobe

Lajon je voleo Gloriju jednom čudnom ljubavlju i odanošću. Samo jednom joj ie to kazao i to kada je molii^ njenu ruku. Ona ga je odbila ion vi.ê nikada nije ponovio svoju Ijubavnu izjavu, ali je ostao u njenoj

blizini, zainteresovan za svaki njenl.orrik, većno na usluzi, ali i na straži. večno odani rob, ali i gospodarGloriju je dugo mučila njegova prisutnost. ali godinama se nav ikla, aotkad su počeli zločini, radovala seprisutnosti svakog bića, pa utolikoviš'^ prisutnosti odanog čoveka.

Džejn je sve to znala i mirno jeotišla u hotel, znajući da će Lajondo kraja ostati uz pevačicu.

Glorija je čekala znak za svoj izlazak. a Lajon joj je pričao sitne intrige. događaje i neprilike ansamblau Panzu. Njih dvoje su se u ovomniomonlu sm''iali jednom delimičnosmešnom, a delimično neprijatnomdogađaju.

Stigavši u Pariz juče je jedan deoansambla požurio da razgleda grad,a uveče su grupo iziSle da prošetajuPigalom i pogledaju neki noćni klub.

Tri crne i dve bele devojke sa sedmoricom svirača, i dva igrača, odlučili su da uđu kod »Eve«. Uobičajeni »spek takl « s muzikom sa ploča iigrom desetak devojaka — koje suse dva sata svlačile, otkrivajući nekad lepa. a sada već načeta modri-nom vena i godinama okrnjena tela,okićena i razgolićena — postao- jedosadan. U jednom momentu devojke »bigbenda« su opsovale, preskočile okvir podijuma i zaigrale.

Svirači su pljeskali. — Pokažite im devojke ! Neka v i

de šta je igra!

— A svlačenje? Zar će Parižankeostati pobednice? — provocirao je

jedan igrač i sam uskačući na prostor za igru.

Pub lika je aplaudirala očekujućinovi spektakl. Za jednu minutu glas

o samovoljnom nastupu Amerikankidopro je na ulicu i publika je povr-vela. Vlasnik »Eve« je shvatio šta sedogađa i naredio da se pojača muzika- Sva mesto su bila opsednuta. anovi gosti su pristizali i u nedostatku stolova stajali. Parižanke su protestovale i spremale se da se potukusa »suparnicama«. Ipak su shvatilesituaciju i njihov duh je došao doizražaja. Pridružile su se spontanomizvođenju programa. Oduševljenje jedostiglo maksimalnu granicu i bukase daleko čula.

Međutim, vlasnik je hteo da iskoristi momenat i ponudio je devojka-ma angažman uz bogatu zaradu. Tosu momci iz »Balaj bigbenda« shvatili kao uvredu i počeli tuču. Polici

ja se umešala i odvela igrače i devojke u svoju stanicu.

— Jutros sam isp latio kazne i uspeo da ih oslobodim — završio je La jon.

Cutali su zatim nekoliko minuta.Lajon je pogledavao na sat, a Glo

rija je snažno uzdahnula.



23

— Opet si uzn'^mirc'n'a — re?p T.a- jon.

— Ni sama ne znam zašto. Nije toviše sirah. Znam da je Lun u blizinii on ćo nas štit iti, ali eto ■.

— Lun je ta? On je hrabar i zna

da se bori. Od njega drhte gangsteri dva kontitenta A li ja ga nisamsreo — oduševljeno i s uzbuđenjem je govorio Lajon.

— On je maskiran. Ne treba da sczna . , . Brat naše gospođe Espin jeu stvari Lun — dodade Glorija.

— Ne veru jem! To je Francuz..Ne liči — poricao je Lajon tu tvrdnju.

— Ipak je to on. Džejn ga nije poznala, dok joj se nije obratio. Večeras će se njih dvoje naći da se dogovor e — objasni Glorija-

— To je sjajno. On je već postigao uspeh. Sju je ostala živa. Uz nju

je neki Lunov čovek, To je prvi poraz zločinaca. Ako Sju i sledeća žrtva ne budu ubijeni, onda zločincima

ostaje samo da se prikriju — zaključivao je Lajon.U tom momentu zvono iznad og

ledala zazvoni. T o je bio poziv zaGloriju. Ona požuri da iziđe, a Lajon

ju je pratio do iza kul isa. — Cekaću te oVde da te otpratim

u hotel — reče jo j na rastanku.Ona mu se osmehnu i klimriu gla

vom. Odlazeći na pozornicu pogled

joj pade u desni hodnik. Tam o ugleda poznato lice. Ona se trže i zasta-de, a zatim kliznu na tu stranu.

— H en r l čoveče! Sta radiS ovdevečeras? — upita ona uzbuđenim,ali tihim glasom.

Henrl O’Klf i ju je gledao zbunjeno, ali odgovori:

— Zeleo sam da čujem probu i da

znam hoćete li biti spremni da tri- jumfujete i u Parizu . •. Koliko samsanjao o tome! Ah, prokleti psi! —uzdahnu on psujući.

— T i ćeš učinit i neko zlo samomsebi. Henri , mo lim te. odustani odtog što činiš — molila je ona.

— Da odustanem od tebe? Moždaćeš to lako postići. A li »Balaj big-

boncU ]p moie celoga Ja ga živ neću o.slaviti. — odgovori Henri,

Začuše se koraci hodnikom i on seskloni iza zavcsc kojom su bili zaklonjeni delovi za promeno scsna.

— Ne želim đa me vide ovde —šapnu jo;) on.Ona se pribi uz njega. Čvrsto ga

je stezala obgrlivši mu vr.nt. On jepoljubi kao u groznici i otrže se ne-stajući u mraku. Ona po’.rča ka pozornici, jer ju je već dozivao prvi inspicijent.

Mu.’ ika je već na iavliivala mome-nat Glorijinog izlaska. Ona se trudi

la da umiri dah i tek onda stupi na-pred. Načinivši prvi korak učini jojse da čuje daleku lupu i nečiji krik,ali na drugoj strani muzika je zvalada zapeva-

Na programu je bila pesma »Žedni čovek«. Glorijin’ glas je uz orkestar delovao kao muzički instrument.

Još je Ela Ficdžerald stvorila prese

dan: od ve lik e pevač ice se traži dasvo jim glasom— instrumentom srastesa orkestrom, da se uključuje u njega jednako kao truba ili saksofon-

To pevanje dobilo je naziv be-bop-vokal. Glorija je bila virtuoz za koga nije bilo prepreka.

Ona je sada zaboravila sve brige istrahovanja. Zaboravila je i malo -pređašnji krik. Pevala je sa sigur

nošću i čistotom koja je oduševljavala.

— Ovo će biti velik i uspeh! — doviknuo je jedan stručnjak za džez,koji je prisustvovao probi da bi napisao kritiku kad sve još jednom ču

je na sutrašnjoj premijeri.

Sa stišavanjem uzbuđenja i glasova posle Glorijinog pevanja, mogao

je da se ču je sasvim ražgovetno ne-Inspektor Burže, ko ji ie sede.o uSvi pretrnuše.mračnoj loži uz samu zavesu, potr-čiji doziv iz hodnika koji je vodio ude se začu i policijska zvižd aljka ,ča preskačući u parter i preko nekomuške garderobe i svlačionice. Neg-liko redova sedišta.





25

Sa svešćii vraćao se i tupi bol uglavi, ali se nije vraćao vid. Lun jeoseiao da je otvorio oči i da bi tre-b.'ilo da vidi. Opipao je potiljak i jošnekoliko puta zatreptao očima. Ipakništa nije video. .Zato opipa džepove1 našavši upaljač, kom binovan samalom džepnom svetiljkom, on pritisnu dugm ence za svetio- olakšanjem uzdahnu videvši da se nalazi u

jednoj potpuno praznoj prostoriji.Pogleda oko sebe i utvrdi da se nalazi u nekakvom podzemnom maga-cinu punom drvenih ploča, paketa

papira, alatki i kutija boje. Na jednom zidu nalazila su se ogromna vrata. Na njima je bilo pričvršćeno nekakvo pismo. Lun ga osvetli i počeda čita:

»D rag i prijatelju,Srećan sam što sam vam m

pomoći ali sam morao da sc skrijem. Ne smem da budem umešan u ubist va, pa ni kad se radi o ubicama i gangsterima. Znajući da ni vama ne bi bilo milo da razgovarate sa poli-cijskim inspektorom, potrudio sam se da vas sklonim. Teretni lift ka po-drumskoj radionici bio je jedini iz-laz, Možete njime da se vratite u zgradu ili pođite desno kroz uska vrata i iskoristite otvor prema kana lizaciji, koji se nalazi iza pomoćne pe

t i za grejanje. To je put kojim sam se poslužio dolazeći. Vod i u bočnu ulicu, ako se pripazite da ne oklizne te na vlažnom okviru kansla podese nom za prolaz radnika. Vaš odani dužnik.«

Lun je stajao iznenađen ovim što je pročitao- Pismo mu je saopštava-lo nešto novo- On se sećao svog osmatianja zgrade i dosadnog ćutanja u

/.asedi oko Keba Spargoa. koji je po.';!e Sju Noulen trebalo da bude sle-<’'eća žrtva . Ubice su mora le razbiti\c-ru da je došao kraj njihovim ubist'.ima. Zato je Lun svojim instinktom

vatio gde neprijatelja treba da sar, ’:a. Dva niioa'.’ ača le primetio sa;'dlerije kad su pio šli pored stare

IX vratarke i pokazali joj nekakav listpac ira Olrčao je do nje pošto suoni prošli preko hola. Vrata rka jerekla da su imali poziv gospode Es-pin.

Zatim je Lun otrčao za njima i st'gj.o da ih zatelme u gardei'obi i g r ača

ke grupe, u kojo j se to « trenutka nalazio samo stari i^rač Sparrô. Ubica je već nišanio i Lun je skočio nanjega. Toga se sećao. Zatim je došao bol u glavu i mrak je nastao svedo ovog buđenja. Sada je iz pismamogao shvatiti da je neko ubio onadva zločinca i njega odvukao u podrum zgrade.

Dok je razmišljao. Lun začu klo-paranje brave na ulazu u podrum.Zato požuri da se ukloni. Verovao jeda to policija pretražuje z";adu. Nađe prolaz prema podzreirni'.n kanalima. .Spusti se niz gvozdene stepenice i uskim prolazom za radnike prođe pored bučne i smrdljive podzemne reke, koja je tekla s Monmartrak Seni hučeći stravično u mraku-»K oliko li su zločina prikv.'le ’Dod’ emne odvodne reke velikih gradova«!,pomisli Lun penjući se k s-cdećemšahtu. On se osmehnu radcrno videći da je poklopac samo spušten, alinije zaključan.

Odatle požuri da se presvuče u tajnom stanu ko ji je bio unajmio naBulevaru Kliši. Pola sata ka-n'je ski

dao je sa kose belu boju i dc;erivaolik kakav je imao kao brat vlasnice»Veselog Pariza«. Nekoliko trenutaka razmišljao je m.ože li se dogoditida neko opipa njego v potiljak, nakome se nalazila povelika i bolnačvoruga. Zaključi da inspektor Bur-že neće biti tako dovitljiv. Uostalom,odmah će ga poslati da potraži kakvo piće i da nabavi cigarete.

Ulazeći u zgradu Lun se »iznenadi« vestima koje mu ispriča vratarka ubrzano kao gramofon bez regulatora. Grupa policajaca, koji su sta

jali oko inspektora Buržea, vatreno' je raspravljala o nalazima istra -je. .

— Hej, sekretare! — pozva LunBuržea.



26

— Id iic do sto đavola! — odgovori inspi-''a '1 srećan što je morao ugužv i da zab 'i-avi da je sekre tar ida se prisutnima predstavi kao policijska vlast.

— Kako lo (govorite sa mnom?! B;-

čete otpušteni! — »ljut io « se Lun. — Neću vam više kupovali cigarete! Da nij e ljubaznost i vaše sostre-najradije bih izmislio kakav povod ištipao vas n^'koi'ko f'ana u zatvor —zaključi Eurže slavodobitno.

— Ah, vi 3te ta^ni inspektor? ! Divno, vcliJ-anstveno! Vi mi morate pričati vaše pfvJvige. Baš mi treba novi materijal za "Crnu seriju-i! Bićote

moj vost —• od ui :vlj av ao se Lun.Inspektor mu prezrivo okrenu le

đa U tivm niomentu holom prođe Seli Dž'.'mblin Inspektor isko laći oči inešto op'-u.va kada vide da joj Lunpolazi u susret.

— Ovaj gnjavator Val ponaša sekao da je vlasnik »Vese log Pariza« ičitavog Monmartra! — dodade za

tim.Igračica odmače lakat od boka da jući tako Lunu mogućnost da je uzme pod ruku. Njišući se pored njegaona se osvrnu i nasmeši se inspektoru- U tom momentu Lun ugleda Da-glasa I.ajona.

— Halo. šefe! — javi mu se Lun. — Oduševljen sam što vas vidim.Bio sam napolju i ne znam šta se

dogodilo. — Ja znam, ali mnoge stvari ne

shvatara — odgovori menadžer.U tom momentu policajci iznesoše

tela ubijenih.Lun izade sa Seli i xupi novine, a

zatim igračicu odvede ka crnom ižabi slič-nom sitroenu, koga beSe iznajmio da mu posluži dok je u Parizu.

— Znam jedan ekskluzivni restoran u kome sam rado viđen — rečeon palcć: motor i osmehnuvši se crnoj lepo'ici.

— Kažu da se u Parizu odl ično j e de. VtCfias smem pojesti i dvostruku vere; u — rado?n ) reče Seli koja

je mirisala na već nabavljeni šanel,

koga nije itedela oblačvći se posle kupanja i napoine igre na glavnoj probi.

Lun istera kola na Bulevar de Kli ši, a sa trga skrenu Amstordamskom ulicom. Iz nje skrenu u jodnu od o

nih uličica iza železničke stanice Sent Lazar. Nađoše se pred starom zgradom niskog ulaza Lun dotera Kola do pred samu kapiju i izlazeći iz njih sačeka da vratar koji je os-matrao kroz otviir proveri da li je broj ovih kola zabeležen u registar. Lun je znao da je to već uradio. Us-koro se kapija otvori i kola skliznuše u prostrano dvorište. Svetio koje je

dopiralo sa svih strana otkrivalo je staklene vrtove, salone za ©dntior i razonodu, nekakve prostorije skrive ne zavesama i nekoliko podruma sa grubim nameštajem i buradima pu-nim vina, oko kojih su sedeli ljudi sa punim čašama

— Ovo je »Epikurov vrt*. Ovde nema mnogo obzira, ali ima smisla za

pristojnost i poMovanje ljudskog do stojanstva. Možemo da biramo luksu zan restoran, gurmansku krčmu, od-vojenu sobu f sve što uz to može da ide — objasni L,un.

— Separe! Hoću da jedem i pijem, a da me pri tome ne gleda niko sem tebe, lepi Parižanine! — ouševljeno uzviknu Seli.

Uskoro su jela i pića bila poruče-

na. Seli je pila i Lun je stoga mo-rao brzo da gazna ono što je želee da mu ona ispriča, jer se plaSio da će to kasnije biti teško. Iz kratkih od govota igračice saznao je mnogo de-talja. koje je mogao da Ispriča samo neko sa prirodnim instinktom za ono psihološki i duboko najvažnije.

— O'Henri mora biti pošten!...

Lajon je sladostrasnik i snažna lič-nost . . . Gangsteri hoće milione koje bi mogao da zaradi »Balaj big bend«... Nekog su slomili .. Ako sa da pokleknemo, svi ćemo opet biti robovi. . . — pričala je ona opširnim rečenicama.

Uskoro i e m o l i l a d a i t r . ' m . n e te-mu. Jela je i pila s onim divnim os



27

mehom koji otkriva zdraye zube i povećava apetit prisutnih.

Posle večere sela je tako da je Lunmogao da je vidi celu Nj eno tele polako se njihalo opruženo u ogromnojnaslonjači- Ne gledajući u aparat, po

sluhu je tražila muziku. U jednomtrenutku se blaženo nasmeši. — Je li da ovo divno veče neće.š

pokvar iti ničim što nij e sveto podbožjim suncem i u noćima punog meseca? — upita ona.

— Divna si, Seli! Budimo prijatelji! — nasmeši se Lun

— Videla sam tvoju devojku- Le-pa je i ti si srećan — smešila se dalje Seli.

— Otkud moja d e vo jk a ? !— iznenadi se Lun.

— Džejn je tvoja devojka. Niko tene može prepoznati, ako te nije po-želeo kao ja. Onda na brodu ... Ose-tila sam da si to ti čim si ušao k meni dok mi je dosađivao onaj sekretar — objasn i Seli.

— A l i ja . . . — htede nešto dakaže Lun, ali se predomisli i ućuta-

Ustade i priđe joj. — Nekada su moji preci ispoljava

Ii gostoprim stvo nudeći svo ju ženugostu. Ja nemam muža . .. Moram sama da kažem: Seli je tvoja!

Nečeg iskonskog i snažnog bilo jeu ovoj crnoj devojci. Sme li se u njojpovrediti ova otvorenost, ovo odbacivanje svakog lažnog obzira? Lun jepoljubi. Njeno telo uzdrhta. Poljubac;e trajao dugo.

— Pođimo: — izust i ona u predahu.

— Kuda? — upita Lun. — K m e n i . ■. Hoćeš li doći k me

ni? — Poštujem iskreno tvoju nepo

srednost •. . T i si divna žena — počeLun.

— Ić i ćemo? — ponovo upita Seli .Lun klimnu gla vom i pruži ruku k

'asteru za zvono.Pošto plati večeru on iziđe sa Se-

ii Vozi li su se ka hotelu u kome je1io smešten ansambl. Ulazeći u holzastadoše. Dva policajca vod ila su

niz stepenice O’Kifija, koji se otimao.Za njima je trčala Glorija Dod.

— Pustite ga, on nije ništa kriv ! — vikala je skoro izbezumljena.

Tek tada Lun pr imeti da po .stranistoji inspektor Bu iže i hladnu se

smeška. Lun mu priđe. — Zašto hapse Amerikanca? — u-pita trepćući.

— Viđen je u »Veselom Parizu« nekoliko minuta pre krvavui* do^âđaja-

— Ko ga je video? — upita Lundalje s izrazom lica kakav bi mjgaoimati radoznali spletkaruš.

Ispektor mahnu glavom ka Glori-

ji-Lun je razmišljao nekoliko trenu

taka. Tada mu priđe Seli i šapnu: — Ne dajte ga. On nije kr iv, ku

nem se! Spasite ga!Posle tih reči ona jurnu na policaj

ce.Lun se naglo odluči. Snažnim u-

darcem pogodi Buržeovu vilicu i. neosvrćući se da vidi rezultat, umeša

se u gužvu. Jedan policajac je većbio pustio uhapšenog Henrija, braneći se od Selinih noktiju. Drugog jeveć držala Gloi'ija. Lun priskoči i u-dari ga. uzviknuvši:

— Pardon, m ’s je!Henri O’Kifi se već snalazio i sa

nekoliko brzih udaraca pomože Crnkinji da onemogući drugog policajca.

O’Kifi ga je sledio. Brzo nestado-še u mnoštvu sveta ko ji se muvao naPiglalu razmišljajući koje od mnogihzadovoljstava da izabere za ovu noć.

— GospodO: želite 1: ljubav? — pitala je stara dama sa psom na kai-šu.

Pri tome je pokazala tri devojke i jednog mladića, koji su stajali pred jednim noćnim lokalom u čijim izlo

zima su bile osvetljene fotografije nagih žena.

— Do vraga ljubav! — odbrusi naengleskom O ’K if i teturajući se pored Luna.

— Pa v i ste pijani! — iznenađenozaključi Lun.

— Morao sam se nap iti Smaknutidva čoveka i da čovek posle tog us



28

popije! Otrovno vino bi popio! — odgovori O’Kifi.

— V i ste spasli belokosog starca? — upita Lun.

O ’Kifi zastade. Zurio je u Luna Alkohol mu je smetao da jasno mis-li, ali mu je postajalo jasno da niko nijo mogao znati o spasenju beloko-sog, izuzev njega samog.

— Ko vas je video u »Veselom Pa rizu«? — upita Lun.

— Samo G lo rija . . . Video me je i ranjeni Spargo, ali on nije govo-rio . . . N ije me mogao ni prepoznati',

jer sam bio maskiran šeširom i ogr tačem — već sasvim trezno govorio

je Henri. — Sta ste činili kod Glorije? — u

pitao je dalje Lun. — Ja i ona .. ■To je stara stvar ..

Ne mogu bez njo. Ona me voli... — Ko te je video kad dolaziš? — Niko. Mislim niko . . .Lun ga povuče iza jednog ugla. — Moramo brzo pozvati policiju —

reče mu osvrćući se za nekom govor nicom.

— Zovimo hotel. Inspektor Burže mora biti još uvek tamo — predloži O ’Kifi.

To je bilo najlakše. Broj hotelskog telefona su znali i nisu morali gu-biti vreme da pronađu broj najbliže, policijske stanice..

Uskoro dobiše vezu sa inspekto-

rom Buržeom. Pozva ga Lun; — Halo, inspektore! Izvin javamse

zbog onog udarca. Moralo je biti...

— Vi ste to Klod Val?! Izbiću vam sve prednje zube zbog onog udarca Oslobodili ste zločinca! — vikao je Burže.

— O ’Kifi nije zločinac! Ja nisam pravi Klod Val, a vi niste shvatili igru. Hoću samo da vas upozorim: zaštitite Gloriju ., Neko će hteti još ove noći da je ubije — upozori Lun

— Ko će hteti da je ubije? — pi-tao je Burže.

— , Pa neko od onih koji su vet ubija li i sada pokušavaju da ubiju Shvatile to kao ozbiljnu stvar, ins-

pektore! — već Ijutito zaključi Luni spusti slušalicu.

O’Kifi je ćutao zamišljen. Posmat-rao je Luna koji se udaljavao od govornice-

— Ne mogu da je ostavim tako aopasnosti — reče Hanr i sam sebi ivrati se do telefona.

Kad je čula O’Kifijev glas. Glori ja radosno uskliknu;

— Jesi li dobro, Henri? — Odlično sam, ali teb i preti opas

nost. Iziđi tako da te niko ne primetii dođi na metro stanicu- Sedni u vozprema Po rt Doftnu Pridružiću ti sedo stanice Viktor Igo — objasni on.

— Dolazim — zaključi Glorija.O’Kifi pođe k Lunu, koji je stajao

u senci jednog drveta. — .Koga ste zvali? — upita Lun. — Jednog prijatelja — šlaga O ’K i

fi- — Sada se moramo rastati. Ja i-

mam sastanak sa Džejn Vitin,gton —reče Lun.

— Onda srećno i beskrajno hvala! — završi Henri čvrsto stegnuvši ruku svom novom prijatelju.

Rastadoše se žureći svaki na svojustranu.

— Ne znam zašto, al i strahujem za

Gloriju. Molim vas, inspektore, da je

do premijere što bolje zaštitite — gcvorio je Daglas inspektoru Buržeu.

— Otkud i vama ideja da baš Glo-rij i pre ti neposredna opasnost? — u-pita inspektor.

— Zar neko ima sl ično mišljenje?' — iznenadi se Lajon i oči mu blesni;še radošću-

— P re nekoliko minuta zvao mc je K lod Vn!. On kaže isto — odgovoli in.spt'ktor.

— Sta joii kaže taj luđak?

— Samo to da čuvamo Glofiju- — Onda pođimo k meni. Moja so>

ba je do Glori.jinc. U ovom trenu'kumoram vam otkriti jednu ličnu tajnu — uzbuđenim glasom reče Lajon.



— Povorite se meni, gospodine,kao da sam vani prijatelj godinama.Ja ću vas shvatiti — ohrabri ga Bur-;';e.

- Ja volim Gloriju — sudbonosnim glasom rečo Lajon . —- Vo lim jeod prvog dana. Dao bih hiljadu živo

ta. kad bih ih imao. samo za dan njene ljubavi.

— Ne čudim vam se. Ona je divnažena. Sasvim je prirodno da je volite. Vi ste je štititi, pazili i uveličavali njen uspeh. Vi imate pravo na tuljubav — Rledajući u tavanicu govorio je Burže.

— V id im da me shva ta te , dragi inspcktore. Ali ja joj nisam otkrio svo

ju liubav .. •»Čudno... A sv: u ansamblu zna

ju da je zaljublii'na do uSiju«, pomisli insoektor i s^lasno reče:

— Treba biti smoliji . Ona vam du-;fu;o ljubav.

— Baš zato sam se UAlezao. Nisamht<x) da gradim m 'o ć u na oiccl.nc(S.timada imamo poslovne odn.jfê i da jc

• nj. zavisna o.d m<'no. Tražio sam čvrce /.nake njene iiubavi. . . Miolim daona ^vt'. vi'x'. . . No, lo je man je va-

. 'V.\ . . — U'T.C'/iU'i <10 :<•; ‘ r..-*? Lajon. — J<.‘ li to tah";;! k'\ 'u.' tf‘ p: :menul;. — S'.!':.’na j;* u t-'irr--. osta je js -

■! ’.n d Ja snm ;’.ai) rinut abc? pret:iji Gh 'i-'i:w .m životu. . Zato uvok:;'.;>nliiam mn.li mikrol',>n u njenoj sobi Tako č.uVm svo što dt>"ađt\.

M .-ž^nn) k(.'i'i.'ititi t.i j uređaj da je zaS■'.tirrio — za\T.ši L:ijon.

— OdUi'-nio. pođimo — složi k<? Đur

On pozva jedn, p:y:,;cii3kog narodka i dad? mu uputrtva za nomi

.!d'::’r hotela i k.'. a ma broj sobe u j ćr- biti. Nai\'Jnik jav i da pote-

■:\ 7.a O'Pvifi'rm i Vali_>m nije dala re-

.'Itate. a da j'<‘ Seli Džembldin u is^•ri'.žnom zrtvoru. — Crnkinja se ponaša kao da je na

;;ravîla na^ča'sniji podvi g — zaključi■larcđnik..

— To će je stajati an-âžmana. Jed'm iv;b:vl-,'na. nikuda više neće stići

u nvki voi ik i atk>abi — rcoe Lajon.

Kad stigoše u njegovu sobu, Lajon OK'lmah uključi prislulrai uređaj. Zas tado4e pretvorivši se u uho. Glonija

je baš završavala razgovor sa Henri jem. Oni čuše kada ona zakljiuči: „Do laz;m“ ! Zatim se 6ub kako se spre-ma trčkajući po sobi i otvarajući vra

ta o: mana i kupatila. — Treba da dam jedan nalog, a vi pazite da se Glorija ne udalji — tiho lijče Lajon in.s.poktom.

— U rodu je — složi se Burže i ostade da c*9luškuje.

Tek .što je Lajon izišao, Burže pri trča telefomiu. Pozva jedan hotelski broj i naredi:

— Fernan, požuri i vidi šta hoće

Lajon, koji je ovcg tienutika izLSao iZ acbe trideset devet. Ne zaustavljaj ga, nego utvivii kuda ide i zašto.

— Razumem, gospodine — zaklju-či otrejiti Feiinan.

Bio je to O’dmedavna Buržeov p>(> moćnik i još s.? nii'u bili toliko zbliži-li da nc£.tane Izvesna dioza krutosti u sličnim kcmtaktima.

Burže je sedeo u velikoj naslcnja či. Osluakivao j3 šumove iz sobe Glo rije Dod. Nekoliko puta je uzdahnuo. Ova američka plavuša izvanredne le p te i dub ’ke osećajnosti paliia je njL'5;v'u maštu. U njegovim mislima na i?to me ito uselii'a sna se oviih dana dva lika i javljala su se odjednom kao na dvostruko snimljenoj fotogra fiji. Bio je to lik plave Glorije i cr nokože Seli.

Njegovo duhovno uživanje dspunje no maštom dočaranim slikama ov* dve žene prekide Lajcmov povratak.

— Bio sam da od jednog sašeg 60 \oka po '.'jmim ovu igiračku — objas ni on p;'ka4ujîći ogromni aiuiomat .ki revolver zaîtrašujućeg izgleda.

— Sta će vam oružje? — upiita in-spektor.

— Ovakva stvar može da koristi, a ne može da šteti — osmehnu se La- jon i pruži revolver in'^psktoru.

— Pa to je igračka! — iznenadi se Burže osmotrivši revolver. — Onda nije čudo dto pred taikvim iâćikazn«

29



39

d gnu ruke. Čitao sam nekoliko a o lim prmierima.

U iji;; tr-LiTutku čašo da Glorija otključava vi-a.d.

— Ja ću ic'' otpral.ti. a vi nas osmatraj — pi-(.xiluži La j on.

— Trv'balo bi. Znate — zb ’unise nt_-ilo Buržc. ali La j on izido.GLorija već bcše u hodniku i nije

mog'a da izbcgne .susret — Iz laziš nekud? — upita je La-

jon. — Da. želim da malo proietam —

odgovor; o na .

— Mogu li te pratit i? — upita La- jon.

— Samo do ulioe. PcÎe želim dabudem sama — nervozno cdgovcnGlorija.

— N ije pametno. . . Znaš, svi ovidogađaji. Noć je i bez moškcg društva nije dobro da izlaziš — naivtaviLajon idući s njom uko.rak.

— Im aću muško di'uštvo — nestrpljivo odgovori Glorija i oSi joj sev nuše.

— Mogu li znati ko je to? — upitaLajon.

— Prelazite svaku meru! Ne dozvoljavam da me uhcd:;te i ograniča-Lun očekuje ubicuvate môju slobodu! Dostavite me! —Ij'utLto i grubo odgovori Glorija ipred hotelo-m naglo skrenu ostavlja jući Lajona.

Ovaj ugleda kako inspektor Burzožuri za Glorijom, On sačeka da onaodmakne^ pa pođe prateći inipikt<.': aZnao je da će ovaj držati devojkuna oku. Ova, pak, išla je žurno, osvrću6i se da vidi prati li .le Lajon. Pritome nije obratila pažnju na ljudedrugačije odevene i drugačijeg izgle-(ia. To je olakšavalo posao Buržeukoji je natukao šešir na oči i malo

posagnut skrivao lioe.K ad ona uđe u povorku koja je

uvira la u podzem lje m etro stanios.posao je bio jednostavan. Svet se žurio da uhvati pcslednje vodove Glo rij a uđe hodnikom za Voz prema Po j tDofinu. Inspektor ju je sledio, a La-ion ugleda oboje. Dok je Glorija če

kala. Lajon priđe inspektoru. — UĆI ću u isti voz. a vi budite uz

nju — šapnu ;na.

— NiiU mi potrebna uputstva, gospođine Lajon — već nervozno cxlvrati Burže.

Bližila se p<>noć i vidclo se da suvozovi skoro prazni i da je povorkana Trgu Pigal bila sastavljena od o-nih koji su dolazili iz ovog dola grada p'jjiog mesta na kojima se dan može završiti zabavom. Vozovi brzo primiše grupe putnika, a u onaj premaP-crt Dofinu uđoše samo njih nekolik }

Već na slanici Vili je r u koHma os

tade pa nekoliko putnika. Glor ija se-de u jedan ugao i ostade zamišljenaprateći i prove r avaj ući na peronimanazive stanica. Inspektor je sedeo udrugom uglu kola i čitao novine dabi se zakl'jtnio cd Glorijitiih pogleda.Kad stigoše do Trga Tem e, inspektorskoro poikoč i . U kupe uđe O ’K if i i•sede uz Gloriju. Prihvatiše se za ru

ke 1 počeše šaputati. Lica su im sta jala jtxino uz drugo i n jihove usne senekoliko puta spojiše u trenucimakad su verovali da ili niko ne pos-matra.

Tako prođoše Etoal i ustadoše dase pripreme za izlaz na sledećoj stanici. Na Etoalu se voz isprazni- Mnogi putnici su prelazili na neku od ostalih triju linija.

— Izlazimo na sledećoj — reče Henri Gloriji.

— I ja sa vama. Ne pokušava jteništa — javi se Burže i prisloni cevrevolvera uz O ’Kif i je v bok.

Trenutak kasnije šk ljocnuše lis ice iHenri se nađe vezan za Buržeovu le-vu ruku. Glorija je drhtala od jada i-uze joj bezglasno pođoše.

— Opet su te uhvatili zbog mene — reče ona gorko.

Voz stade i inspektor dade znak aaiziđu. Na peronu ih dočeka Lajon.

— Dakle, on je hteo da je odvedeu j.mrt j'0§ :>ve noći. Smetao mu je/.a^lepljeni. ali jedini čovok — rečeon stavši uz Gloriju.

— Pođimo — naredi inspsktoir.



31

On povede O’ICifija. a Glorija pođe ; ,i n>im. IzboRavala je Lajona i on je f.>>raćao za njom sa nesrećnim izra ; )0i na licu. Hodnikom prema izlazu . uz stepeništa odjtkivali su samo ko ; ici njih četv<>i\>.

Na trffu Viktor Igo okretali su se

nekoliko minuta dok ne naiđe jedan •aksi. MahnoSe mu i on stade pored zatvorene kafanice fiju je sta/klenu k'rasu štitila jodna starica.

— Kej DoiNoj! — reče Buirže vo-začu.

— Ne, |^>3podo! Prema Bulonjskoj šumi! — iznenada nairedi Lajon.

U rukama je imao dva revodvora.

J<jdain upre u bok policijskog iaispek t..ra, a dru^ji u {»tiljai^ vozača, d o -nja je sedela o<»emela i raširenih oći u. Gledala je Lajona kao da ga vidi prvi put u svom životu..

— Ovo nisu igračke, gospodine Burže. Ovim stvarčicama baratam ('dlično. Jedno vreme sain bio jadni (•LTfcuski stirelac, ali kidao sam svaki ! anac i pogađao svakd bačeni oent —

lu'alisao ee Lajon. — Ne vozim u Bulonjsku Sumu! —

reče vozač. — Onda ću vas odmah izrešertati

o’v’de u kolima. Ubiću sve ftetvoro! — (idvTati Lajon glasnim koji nije dovo-dio u sumnju <L t će to i učiniti,■ — Vozite kuda zahteva — T©če in-spektor Bur*e.

— Ne vozim u smrt nikog! — odbi vozač taksija glasam koji nije obeća-vao da se ovaj čovok može skiršlti.

Lajon se osmehnu i naglo ga udari ■x;šbim oružjem^ po potUjku. Zatim nunjevito okrenu oružje prema Bur tou i O’Kifi ju: — Ako nečete da odnaah pucam, agnite se i kleknite na ixxl kola!Oni ,ixwlfu. a5e videči njegov pog'leđ

oji je garantovao smrt za najmanju '.'poshi5niost. Dva udarca po glavi i li se sriuSiSe između sedišta. Glorija crikniu. On je |>riihva1ii za usta I ta (ođe je udairi frtisnuvSi pri tome zube

Da je neko mogao posmatrati ovaj ! >gađaj čudio bi so .^nazi i brzini ko ■>m je za slodeuih nekoliko misvuia

Lajon u tesnom prostoru taksija pre vukao vozačevo telo u zadnji dco ko-la. Gloriju koja je ležala na podu prednjeg dola automobila, gurnuo je desno, nagnuv.§i .se preko sediSta Za-tim otvori zadnja vrata i kronu da zauzme moste za volanom. DaS u tix»

nutđtu kad sa saâo da otvoni pred-nja vrata nešto ga snažno lupi i on izgubi sv«'jI.

— Malo je nedostajalo da se sve tra(gičiu* ziivrši reče Lun 05vrn.uvSi se da vidii ima li koga u blizini pod drvored^/m ovog mirnog trga.

To je on stigao u trenutiku kad j« trebalo da Lajon krene sa svojim za-

robljenicima.TclefonLski poKiv koji O ’Kifi beSe nekom uputio i onaj nepK>tpun odgo-vor b;li su 'razlog što je Lun rasta

jući .se sa Honrijem samo odmakao (ieisetinu metara, a onda počeo da ga Ijrati i p<x'matra. Bio je svodKjik nje-govog ulai'ika u motro, pratio ga pni vožnji, primotio Gloriju i ins.poktora i po.uio za njima. Kad se Lajon pri-

družio gru,pi u p>ui::toj .' /lar.ici mctroa, I/m je p<Tiitao oprezniji. Kad su ovi u/,fU taksi i on se osvrtao tražeći ne-ka kola, jer je hteo da napusti o'.ma't r;mje i pîde u .susret Džejn.

Ali tada jo prinietio da .se ne.^to iza z<‘Lno događa u taksiju koji je stajao Ijod drvoredom. Video je Lajonov na pad na ostale i čekao pogodan mome

nat da se i on umeša u gužvu.Sada iz jedne hermetički zatvore-

ne kutije izvadi male .belo tampone i po jedan gurnu u nozdrvu svakog onesvfšćenog. Pri tome osmotri da neko nije teže povređen Nije bilo opasnosti da neko strada i on razvi novine i baci na zadnju grupu, a Glo riju pokri komadom plastičnog fo-lija koji nađe u džepu kod vozače-vog sediSta. To je vlasniku taksija služilo da se zaštiti od iznenadne ki Se ako mora da napusti kola, ili da prostre na zemlju u nuždi kad bi morao nešto da pogleda pod kolinia.

Siguran da se niko od prisutnih neće probuditi Lun potera Avenijom Malakof i skrenu severnom ivicom





33

— Sta je ovo? Gde sam? — pitao; Lajon trzajuć; se.Nije mogao da vidi Luna, jer mu

L' u lice sijala jaka lampa, a Sikerte bio zaklonjen štitom. — Kraj je tvojim zločinima, La-

on — reče Lun. — Poznajc'm vam glas. iako vas ne

.•iđim — odvrati Lajon glasom pu-lim mržnje i besa. — Znaš li zašto si ovde? — upita

Lun- — Znam. . . Tr ebalo je da vas ski-

vem već davno! Vi ste mi se uplelineđu noge — pokajnički poče Laj-

.on. — Znaš li kad sam shvatio ko je’ločinac?

— Sumnjao sam već večeras pos-'e neuspeha mojih ljudi u »Veselomr-'ariÂi«.

— Buda lo ... — Osmehnu se Lun. — Znao sam da si umešan u zloč ine

onog trenutka kad si pucao rav-;o u glavu ubice na »Orbeu«. Slc-iećeg jutra imao sam podatak da sino cirkuski strelac i da nisi takolaivan, kakav si izgledao na Temzi.

— Da, suviiše brzo si shvatio. T re balo je da »promašim« ubicu i sma-Anem tebe.

— A dokaze si polako dao sam.5ada te imamo, Lajon. Ko je orga-nizovao i vršio sve zločine?

— Nikad to neću reći- — Govorićeš. Ima nač ina da ti se

;ve iscedi. — Ne, n ikako! U slučaju da se na

:>remijeri ne pojavim kao slobodan'ovek, biće ubijena izvesna devojka.;ia? Kralj ponoći misli da je najmu-h'iji — radosnim glasom reče La-ion.

— Do tada će Džejn biti slobodna.3^de je ona sada? — I da ti kažem, uzalud bi poku

cao da je otmeš. To su ljudi koji se■nnogo ne dvoume. Kad bi im prišla;olicija, oni bi pripucali u žrtvu ilestali tajnim prolazima. Jedino na-odba, tajanstvena noćna avietl —

"astavi Lajon uvredljivim tonom. — Kakva nagodba?

— Pustićeš me, a ja ću pustitiDžejn

— Sta mi garantuje da je nećeš ubiti?

— To što želim Gloriju. DovešćešGloriju da izvršimo zamenu.

— Nf-ma zamene, Govori gde jeskrivena Džejn! — Ijutito viknu Lun.

— Lakše, bedni i uobraženi vladaru noćno™ mraka. 1 ovu rundu ću dobiti ja- Moji drugovi u Americi-

— Tvo ja gangsterska banda, zarne?

— Zovi ih kako ti se sviđa. Oniće pomoći da ipak vladam »Balaj

bigb('ndom<i, pa makar i izda leka.Cilorija će nestati. Držaću je kao robinju u svom planinskom lecnjikov-cu tamo preko okeana.

— Mi.slim da ćeš vis iti , ili biti spr-žrn nn električnoj stolici, prema to-mi’ u kojo j zeml ji ti bude suđeno.Nije i.sključeno ni gušenje u gasnojkomori — fjutio ga je Lun.

A tada mu priđe i udari ga preko

usta. — Platićeš mi ovo, S ikert! — za-

piH'ti L;-jon. — Ti si prvi čovek koga sam uda

rio vezanog. I prvi put u mom živo-Ui to mi mnogo ne smeta — rečeI.iin i skrenu lampu tako da je sadaosvetljavala obojicu. Gledali su sećutko jedno vreme.

— Ništa. .. Ja sam grub čovek, S i-kt'i't. Umreću ćutećii neću otkriti ostale' naše ljude- Džejn će umretii jer

je to obezbeđeno i niko neće spre-čiti-

— Govoriš gluposti — prekide gaLun.

— Ne , nisu glupo.sti. Udario si mepo ustima i time si izrekao sebi smrt

nu presudu. Progoniću te dok samživ, A živeću! Ti nisi u stanju dažrtvuješ svoju najveću ljubav, svojuDžejn. Ja, vidiš jesam. O ve noćitrebalo je da Glorija umre, ali si seti umešao. Ja bih je svojim rukamaubio i prežalio — govorio je Lajondahćući i kolutajući besno očima.

— Da, trebalo je da umre, jer jepočinjala da shvata. Jedino ti si znao



84

da je videla O’Kifija i to si javiopoliciji kao razlog da ga uhapse.

— Tačno. — T i si poslao Vintersa u ruke

svojim ubicama i tako jednim udarcem ubio dve muhe. Uhvatili su i

Džejn. — To je bio sastavni deo mog plana.

— Ona je G loriji rekla kad i gdoće se sastati sa m.nom i tako ti dala mogućnost da sve pripremiš.

— Imao sam sreće što je Džejnbrbljala

— Ona je pričala, jer sam ja na-merno izostavio upozorenje da ne go

vori n' ' :a Gloriji- — Sve je jasno. Ne shvatam sa

mo kako si se stvorio na Trgu Viktor Igo.

— Pratio sam O ’K if i ja Posle samvideo da je u metrou i Glorija, atada ste se pojavili inspektor i ti.

— Sve je prilično jasno. A sadame ostavi na miru i razmisli o na

godbi — ht.'de da zaključi Lajon. — Jadn i čoveče. Zar misliš da jošuvele imaš šansi. Posle pet minutaĆC'3 plakat i i moliti. Drhtaćeš cv ile -ć'! — obeća Lun i udalji se žurećig ' "e u sobu.

Vrat i se sa gumenom gombicomna č'jem kraju je bila igla nalik naone ?.a davan je injekcija. Stojećiprod Lajonom on baci taj predmet

i igla se zabode kroz Lajonovu kožu na desnoj strani vrata.

— Sta činiš? — viknu Lajon.Lun ne odgovori. Stade pred njim

i zagleda mu se u oči. Držao je jednu ruku kao da ima nešto u njoj, aprste druge tako kao da će to uzetii baciti na Lajona- Zato ovaj nijeskretao pcgled sa protivnika-

— Tvo je samopouzdanje popušta. .. Sv e je sla bije ... Ti već sumnjaš. .. Sirah te je od m ene .. . Strahte je m n ogo .. . — monotonim glasomgovorio je Iûn

Njegova hionoti'/.erska sposobnostbila je prover.jr.a i koriSćena mnogoputr.. Ali otkad je našao snoj kojideluje na voiju, udruživši ga sa hip

nozom, on je mogao da postigm čitava čuda. Jedino taj pronalazak ni je mogao da preda javnosti, jei bivlasti raznih zemalja i mnogi poje-'Unci mogli da zloupotrebo na neslućeno mno«o načina.

— Ostavite me, Lun. . Preklinjemvas ... Ja sam morao. .. — počinjao je da cvili Lajon.

Nerazumljivi ali užasni strah mu je stezao grlo. Sav otpor volje je nestao i ostao goli. jadni, nepodnošljivistrah.

— Govori gde je Džejn. Ako slažeš biće ti užasno — sugerirao jeLun.

Lajon nije bio u stanju da misli-Potpuni strah ispunjavao je sve njegovo biće.

— P jer sve vodi. . . P jer Ig, zvaniP je r Kobra. .. On je proteran iz Ci-kaga i Sjedinjen ih D rž av a .. . Radiovde za nas. . . Znamo se još iz San-tijaga. .. — pričao je Lajon.

— Gde se sklanja? — On ima kuću i noćni lokal na

Monmart ru. . . Ah. . . Ne mogu više. .. N e m ogu ... — kukao je Lajun.

— Gde je skrivena Džejn? — pitao je Lun primakavši se još za jednu stopu k zarobljeniku.

— Oh- . Tamo je u podrumu uUlici Mirbel broj devet Tamo je drže i mogu je odvesti. ..

— Kako im treba prići?

— Mora se pozvoniti i reći znak ..Strašno je umreti... Ne mogu... Nvtdajte me, Lun!

— Koji je znak?

— Dolazim da nplatim ovaj račun. Tada se pruži kopija računa zaoprane ko šu lje .. • Ne mogu ovako. . .Sta mi je na vratu?. .. Nešto me grize. ..

— Gde je taj račun? — Imam ga u novčaniku... Grize

me na vratu, oh!

Lun brzo nađe Lajonov novčanik.Zaista, tamo je bio jedan račun zaoprane tra i udžep

— Kad se može doći k njima?



33

— Samo svakog parnog sata od dei pre podne do dvanaest u noći..- — Zašto samo u te sate? — pitao

Lun čudeći se ovom pravilu. — To je glavno skolonište.. . Koiđe u neko drugo vreme mora biti

■arobljen ili u b ij en .. . Ili. .. Mo limii-, Lun n em o j !

— Sta ili?

— Ili to znači da je stigla polici ja i treba bežati . Imaju prolaz u je-li:in stari podzemni hodnik do crk-\ Ima mnogo pro laza .. . Kanali-

.■<:icija .. Susedno dvorište... Prolazpreko tavana desetak kuća u tom

nizu i posle na ulicu. .. — Ko je to uredio?

— P j e r . .. On je majstor za skro-Mšta. .. Jedno ko je j e s tvorio u Ci-I. igu up otrebl java se^ petnaest go di na i niko ga nij e našao-.. Spasiteme. . . Ne mogu. ..

■— Jesi li tačno sve rekao kako seMiže u sklonište?

— S v e . .. Samo tačno u parni sat1 ookazati račun... Da ne sme prići\iše od jednog čoveka, ali taj ne smeliiti sam-.. Mora reći; imam pratio-I I . .. P je ro vi ljudi rade u v e K po pa-i Dvima ... Šta me to gr ize na vratu?

■ sve slabijim glasom govorio je1,ajon.

Lunu je bilo mučno da ga dalje

i 'eda. Za to mu patentnim špricomilade dozu sredstva za umirenje i

)remi mu čašu napitka. Deset minuI a kasnije La jon je čvrsto spavao.I.un ga odnese u gornji deo kuće is:avi ga u ugao. Potraži ključ ins-[H-ktorovih lisica i skide ih sa nje-

j'ove i O ’K i f i je v e ruke. N jim a vezal.ajona i pođe da spremi nekakav

i iidan napitak.Sipao je mleko, žitne pahuljice,

malo kakaoa, šećer i nekakvu mleč-lu) belu tečnost. Kad je to provrila,' i! ga razli u velike keramu'-ke vrče-

i'. koji su bili ukras u vitrini, a ne-' ad davno su služ ili za pivo.

Prvo je probudio Gloriju- Ona seUgla i pogledala ga prestravljeno.

— Umirite se. Glori ja- Sve je uredu. O ’K if i je slobodan, a La jonuhapšen — uteši je on.

— V i ste nas opet spasl i! Gde jeDžejn? — nastavi G lorija.

— Dugo ste bi li u nesvesti. Ispij-

te malo ovog — pruži joj Lun čašu. — Kako je tp prijatan napitak!Kako se sprema?

— Mleko, kakako, žitne pahuljice. ..

— Tako um iru je .. . i uspavlju je... — Spavajte mirno — zaključi Lun-

Ona klonu i zaspa sa osmehom.

Sličan postupak primenio je kod

inspektora i O’Kifija. A kad ih jeuspavao i sam pri leže na slobodnikrevet do Glorije. Namesti časovnikda zvoni u sedam časova, a zatimnaruči poštu da i ona zvoni u istovreme. Aparat stavi uz krevet i pogleda sat. Imao je skoro tri sata zaodmor. On je bio čovek takve unutrašnje discipline i koncentracije da

je posle sv ih uzbuđenja mogao daspava. Prosto je bio u stanju da sebenatera na mir i san.

X I I

Već u sedam i trideset slušao je radio vesti koje su vrvele od podatakao smrti Baka Vintersa, teškom ranjavanju policajaca i nestanku Glo

rije, Laj ona, O ’Ki fi ja i inspektoraBuržea.

»Kakvu igru vodi Lun?«, pitali suse neki listov i pominjući ga u ve zisa otmicom Đžejn Vitington. Uzgredsu upoređivali ovaj slučaj sa napadom gangstera na Đžejn pre tri godine u Čikagu. Kad sasluša pregled

jutrašnje štampe Lun -se brzo spre

mi i iziđe napolje. Uze automobil iizveze se prema aerodromu. Uzgredkupi novine i čekajući u resto'ranuogromnog aerodroma on ih pregleda. Na jednoj njihovoj ivic i ispisanekoliko redaka, a zatim ih stavi udžep.

Dok je čekao prođe ispred jednogogledala i osmotri sam sebe. Somot-





97

;',’.zuhom je imao fu trolu sa revo lve: I>m.

Proverivši nekakav uređaj u poja. u on pozva:

■— Sam, krećemo!Izvczoše se i pođoše opet krO'Z šu

rnu. Lun je polako voz io pričajućiAiakforsonu sve one čudne i tragične dofjađaje u Parizu.

— Siu mi je pričala da Lajon vo!i Gloriju — reče Makferson.

— Neželjena ljubav je neprijatni ja od mržnje i u nju se najčešće iprevare — dodade Lun.

Gutali su osmatrajući zelene povi.';ine travnjaka i uređeno žbunje i viM)ko drveće Bulonjske šume. Ka d sti,'i)še na njen južni deo, skrenuše prema mostu na Seni.

— Plašim se za Đžejai — reče Mak J'erson u jednom trenutku.

— Moramo biti oprezni — odgovori Lun i sam zabrinut.

Vozili su dalje progovorivši po ne.;o da 'obaveste jedan drugog o to

ku mi-:!! pred napad na zlikovačkosklonište.

— Vorujcš li da bi bilo pogrešno"bavestiti policiju? — upita Makfer." on.

— Njihov način rada je takav d^sc ništa ne bi postiglo , a Đž ei fi bistradala — objasni Lun.

— Da, moramo sami da to uredi

mo — prihvati Makferson i poče da;4iinđa psovku od tri tuceta rečlr?ila je to najduža i najsočnija pso

\'ka koju ie smis-lio.

■Sa mosta Dojuriše u koloni vozila P.ulevarom Viktor, a zatim skrenu■(' Ulif'om Lekurb i izbiše na Mon-narnns Bilo jo pot minuta do četr-naest časova kad se zaustavaše.u t'liri Mirbel Taeno u četrnaest Lun

zvonio na ulazu u staru zgradu

(Mvori se prozorče i Lun mirno re-('p'

— Dolazim da naplatim ova j račun.

komad panira on ■snrioi,-,;,

(I:i sa \-T'at-'r iirf.^lt'da

— JebU; ii aarni? — viiitiU'.

~ Tmam pratioca — odgovoriLun.

— Pozovite ga i uđite — zaključivratar i ču se kako lupnu metalni zasun.

Makferson priđe na Lunov znak i

njih dvojica uđoše. Za njima se zatvor i le okovana vrata i škljocnu automatska brava, koja se i iznutra otvarala samo ključem. Vratar gurrtlitešku metalnu polugu koja se spusti u ležište. Da bi se probila ovaKOzamandaljena vrata morala bi se upotrebiti artiljerija, ili riekoliko sati rada sa alatom i aparatima za sečenjemetala.

— Desno hodnikom, pa uz levostepenište. Javite se Alberu i kažite mu šta želite. Uzmite račun — rpče im vra tar kad sti.goše do jedno?udubljenja na uglu hodnika.

Ovo udubljenje bilo je uređenokao ratni bunker.

Lun je nešto govorio Makferson«na francuskom, a ovaj je gunđao n«

kakve slične reči. psujufri zbog ove.sale Nisu bili otišli ni desetak metara kad se začu vrtarovo stenianje.

— Hej. vi . Oh! — jeknu vratarkoračajući opuštenih ruku i sruši £•pravo licem na beton.

— Sada nam je za leđima čisto —reče Lun

— Gurnuo si mu » ježa« u džep*

— upita MakfersonLun klimnu glavom On je davnn

izumeo spravicu veli čme najmanjpkut ije šibica Imala je ključ ' trebaloga je okrenuti onoliko puta kolikosekundi treba da se čeka dok bucJ'^spremna da deluje U željeno v'reniekutijica se raspadala, a iz nje virijemetalne bodl je natopl jene jedrkimživčanim otrovam parališućtf'g de]-stvarBilo je ootrebno ubaciti kutijicu u nečiji džep i kad on stavi r\iku.bodlja bi ga dočekala Skoro trenutno otrov je oočiniao da deluie Pr vo su biva le narnJisane ruke '^vestse no?fr>

Sada Ma'- f ■■viin vrat i • novučevrata gurnuvši ga u njegov bunker.



38

— Kao da je mrtav — primeti onvraćajući se k Lunu.

— To će i biti, ako ne dobije protivotrov najkasnije nakon dva sata

— objasni Lun. — A tako . . . Ovaj je, znači, po

kojnik — osmehnu se mornar i onikrenuše dalje.Na spratu ih dočeka čovek koji je

sedeo iza zaklona i držao nanišanje-nu mašLnsku pušku.

r - Sla želite? — upita on ne spuštajući oružje.

— To vi treba da znate. Samo nam je rečeno da dođemo. Neki A lber treba da zna zašto smo došli — odgovo

ri Lun ne ispuštajući iz vida ni najsitniji stražarov pokret ili promenuizraza na licu.

— Pozvaću ga da dođe. Okrenitese i stanite uza zid — nared i stra-žar.

Lun i Makferson poslušaše. — Halo, A lber! zvao je stražar. — Čujem, govori — odgovori ne

ko preko uređaja sa zvučnikom, što je izvežbano uho moglo da zaključi.

— Dva čoveka su stigla i očtkujute ovde na drugoj kontroli — nastavi stražar.

— Neka čekaju. Doći ću za nekoliko minuta — začu se odgovor i od

jeknu tiho »k lik « kao znak da je uređaj isključeji.

— Prekid disanja — šapnu Lun iudahnu.

To isto učini i Makferson. Čeka li6U tako po dobrih trideset sekundi.

— Stri:žar! — pozva Lun.

iîko se ne odazva. Samo nešto tupo lupnu, a zatim zveknu metal o neSto, takođe metalno.

Otni potrčaše i Makferson podiže

maSlnsku pušku koja beše pala odonesvešćenog stražara i udar ila uz-limeni sanduk sa municijom. Gas koga je pre jednog minuta istisnuoLUN iz jednog gumencj rezervoarasklonjenog pcd pazuhom i opskrbljer.o cevlju do šake. Gas js bio Lunovpronalazpk i imao je strahovito brzo i snažno dejstvo, ali pola minu

te nije delovao, jer se razjedinjavaopod utica jem katalizatora u vazdu-hu.

— Kada se vrata otvoiiše Lu.aovačc'lična šaka zgrabi pridoi' -cu, a■Vlakrerson uperi mašinsku pušku.

— Tiho i bez reći! — prcteć im gla■'om ali šapatom naredi Lun. — Sta? . . . K o ste vi? . . . Ja, ovaj...

Platićete to glavom! — pobuni se A1ber.

— Brojim do pet i ako tada ne budem znao gde je oteta devojka, bi-ćeš mrtav — zapreti mu Lun i osloni mu na vrat tanku i Oštru dvose-klu kamu.

■— Ja to ne znam . . . Ne mogu . . . — opi rao se zločinac izvalivši oči naonu stranu gde je kama doticala njegov vrat.

— J ed a n . . . d v a . . . tri — brojao je Lun i čvršće zgrabivši A lbera pritiskao vrh sečiva tako da je na koži izrastala kapljica krvi.

— Ne! — proštenja zarobl jenik.

— Četiri! — odbro ja Lun. — G ovor iću ! . . . — Ona je ovde u

podrumu . . . Večeras treba da je odnesu .. .

— Kuda?

— K Pjeru . . . Prodao ju je Ah-metu — izgovori AJber.

Lun shvati kakva jeziva sudbina je bi la namenjena njegovoj divnoj

devojci. Prvo bi je opijali do besvesli i podvodili svojim zločinačkimprijateljima najizvitaperenijih strast, a zatim bi je preuzeo Ahmet, trgovac belim robljem. Preko Spanijebi Je prebacio u !uk'.i iz koje su odvođene ovakve devojke. Lun je većviše puta saznar« pojedinosti ovihzločinačkih i neverovatnih paduhva

ta trgovaca belim roblj.-m. Već nekoliko puta je zaželeo da počne veliki i smišljeni obračun sa njima. Sada mu je bio na putu jedan od njih,nekakav Ahmet

— Vodi nas k njoj — naredi Lun.

— Moramo proć i još iednu kontrola i između devet naiih ljudi ko

j i se kartaju u holu — već drhteći



39

objasni Al be r stalno pogledavajućka nepomičnom stražaru.

Mislio je da je taj čovek mrtavda bi ista sudbina mogla da snađenjega A lber je bio beskrupuloznubica, ali je uj tdno bio u stalnon

strahu za život. Uz ubilački nagonsadističke izvitoperenosti bio se uselio grozni strah od smrti, kao prirudna kazna i ravnoteža kakvu ima vtćina stvari na ovom svetu.

— Kreči! — naredi Lun.

— Ljudi će po meni poznati da nešto ni je u redu i počeće borbu . . . Tada ćete mi pucati u leđa — prestra

šenim glasom govorio je Alber. — Tačno! Pucali bismo i pr i naj

manjoj sumnji. Da se to ne bi dogodDo, stava ove filtere u nozdrve, &zagrizi čvrsto gumu ovog ventilaDiši tako celo vreme. Bićeš mrta>.od gasa koji ćemo baciti semo akoudahneš — objasni mu Lun i pruživentil sa dva vlažna kugličasta filte

ra za nozdrve.Makfe rson je već iz svog džepa

uzimao isti takav pribor. Ne ispuštajući razbojnika iz vida, on i sebezaštiti, a zatim krenuše.

Sledeći punkt kontrole skloništasavladali su vr lo lako, je r je stražar bio neoprezan i videći u hodniku Albera, već je pritisnuo dugme

ojačana vrata su se automatski otvorila. Kad su prišli nije pazio i Lunga naglo ud,ari tako da se ovaj sruši bez jauka. Odmah zatim pođošedalje i spustivši se niz nekoliko step>enica nađoše se u okruglom holuopkoljenom ležajima, foteljama i hrpama jastuka, ćebadi i stolova. Oko jednog stola sedela su četvorica igrača s kartama u rukama, a ostala

petorica su posmatrala. Dvo jica susedela uz igrače, a trojica stajahu.

Lun zamahnu i baci gasnu bombuI njega i Makfersona iznenadi br z’ -na potezanja oruž ja koju pokazašegangster i Pjera Iga Zato su obojicamorala da pripucaju i gangsteri popadoše. Nije se znalo da li su ih iz-

rešetali kuršumi, ili su pali otrova-ni dejstvom gasne bombe

Prolaz prema padrumu bio je slobodan Dva minuta kasn i'e Džejn jearlila Luna, a Makferson le upiraosVoj ogromn' ko'.t u =lab nu za robljenog Albera, čije su oči zbunjenotreptale. On je video mnoge borbe iobračune, učestvovao je u ubistvimai prepadima, ali nije video ljude Kojilako brzo i sigurno rade . Zavideo je Lunu i Maktersanu.

— Gde je telefon? — upita Lunkad Džejn prestade da ga ljubi \ kadse osmehnu mornaru

— Gore gde smo igrah karte — od

govori Alber. — Pozvaćeš Pjera i reci mu da

smo zauzeli sklonište, hajde — objasni Lun.

— Kako? . . Pa on će stići Dovešće deset ljudi Ima svo] ulaz — isprekidano reče Albei

— Stalno se plaSiš — opomenu gaLun. — Ako drhtiš, nešto ćeš pogre

šiti i poginućeš Ako ostaneš živ. daćemo ti šansu. To je naše pravilo igre.

— Kakvu šan.su? — Da ostaneš živ — odgovori Mak

f^rson. — Ovoga puta ie moje pravo da mu dam šansu

Lun se osmehnu i nastavi da govori:

— Pozovi Pjera i kaži mu da nas

dvojica napadamo sklonište i da hoćemo da oslobodimo Džejn.

Alber rinu i ruke mu se opastiše.Ventil koji je bio izvadio iz usta pade na pod i odskoči kao loptica.

— Da mu kažem, šta?! — Fino telefoniraj pa kaži: Dva

tipa su uspela da se prob iju krozdve kontrole Imali su znak i račun.

Dovikuju da se predamo, jer to napada Lun. kralj ponoći.

Alberova usta i:;^ više zinuše i donja vilica poče da drhti.

— Dalje kaži da ste se zabarikadi'•^li i da fip 7^nate šâ da učinite

-- ■■ li on će da do’ uri kao lud' ..Dovešće Džoa i D an ijel a. . . To su



40

zver i u ljudskom obliku . .. Mene ćeka smrt — brzo i plačući govorio jeAlber.

— Smiri se i ćuti! Javi ovo što tise 'ka že — zaključi Lun i gurnu ganapred.

Pola sata kasnije Alber je ležaovezan i onesvešćen, a Lun i Makferson su čekali u katakombama podrumskih prolaza. Desetine betonskihstubova, zidanih ispusta, vrata i hodnika činili su da je podrum razbojničkog skloništa predstavljao pravilavirint. Međutim, Lun i Makfersonsu znali najvažnije tajne izlaze, jerse Alber pokazao veća kukavica nego što su mislili. Pošto su mu obećali da neće morati da se bori sa Makfersonom i da ga neć predati polici

ji, on im je pokazao sve što je trebalo da znaju.

Sada su čekal'i da P je r Ig stignesa O 3 t ? t l - o m svoje bande. Džejn je čučala u zr.’' ’ onu na kraju podruma,gde se ni'lr.zio najpogodniji izlaz za

nuždu, '-.oji n-kad nije služio i kaoulaz u s k l o n i š t e .

Nije trebalo dugo čekati.

— Dolaze — šapnu Lun.

— Čujem. Ima ih više — odgovori Makferson i njegovo telo se pokrenu kao kad leoparda pred skok.

Prvi se pojavio čovek širokog licai krakto podšišane glave nisko usa

đene na džinov.'.kim ramenima. Imao je revolvere u obe ruke. Zaklonjennjima koračao je proćelav čovek usivom odela. Svetlost nekoliko podrum?kih sijalica odbijala se o niklovani revolver u njegovoj ruci.

Za njima stigoše 1 obiđoše ih prvodva tipa sa maš'inskim puškama urukama, a zatim još petorica sa re

volverima. — Gore se više ne puca — reče ne

ko.

— Pucaće se ovde ! — viknu Luni maš'lnsika puška iz niegovih rukuposla smrtonosne rafale.

Makferson je pucao iz oba revolvera i vikao:

— K rm o m u bok . m il ion mu slede

nih pa lam ara ! Seci sidra, bando!Aha, morska kravo, doli jao si !

Gangsteri su padali, a svega dvo

jica uspeše da se dokopaju zaklona ipovuku. Pjer Ig je ležao prostrel je

nih ruku i jednog kolona. — P red a jem se, ne pucajte! — mol io je glasom koj i kao da je naređivao.

— P rek in i paljbu! — doviknu LunMakfersonu.

Jedan minut kasnije b i l i su u ho

lu skloništa. Pjer Ig je pričao o nju- jorškoi gangsterskoj grupi, koja mu

je ja v i la da pomognu Daglasu L a jo

nu. Sve se poklapalo. Dokazi za Pje

rovu krivicu bi l i su mnogobrojni , a

njegova nemoć potpuna. — Čuje se lom ljava na- ula zu — ja

vi Makferson st igavši iz hodnika. — Odlazim o! — doviknu Lun mor

naru i devojci.

Potrčaše u podrum, pa uskim hodnicima, jednim tunelom i kroz neko

dvorište iziđoše u drugu ulicu.

— M oram o uzeti taksi, j e r do na

ših kola se ne mož e doći — zaključiLun..

X I I I

— T reba dokra jč it i posao i otići izPar i za — reče Lun svom drugu dok

su odmical i pešice prema malom grobiju.

— N e b i li se m og lo ostat i još ko j i dan? — upita m ornar glasom pu

nim tuge i čežnje.

— Z a r ti se tako dopao Pariz? —

tobože se začudi Lun.

— N i j e to . . . ovaj . . . obećao sam jednoj, osobi da ću je štititi dok pro

đe svaka opasnost — izvlačio se Makferson.

— Obećanje se mora ispuniti —Gsmiehnu se Lun i lupi pesnicom kvr

gavo mornarevo rame.

Đžejn ih je gledala srećnim očima

žurila da drž; korak s njima. Kad

stigoše u sklonište, nastade brzo pa



41

kovanje stvari, a Lun poče da osvešćava prisutne.

— Lajona ćemo državi vezanog, ati budi uz inspektora i drži ga naoku, da ne učini neSto zbog čega bismo imali neprilika — upozori Lun

mornara.Okupiše se u salonu, a Makfersondovuče vezanog Lajona. I nehotičnose stvoriše parovi. Inspektor se postav i uz vezanog gangstera, a blizunjega je stajao Makferson, uz kogase pribija la Sju Noulem. O ’K if i jesrećnim očima gledao Gloriju Dod,a njeni prsti su tražili njegovu ruku.Džejn se smeškala sedeći iza Luna,

koji je stajao pred Lajonom. — Dakle, Laj on? Pričaj nam šta

znaš 0 istoriji zločina pix>tiv »Balajbigbenda« — poče Lun.

— Ja nemam ništa s tim. Hteosam samo da otmem i tako spasemGloriju. Zahvatila me je panika, jersam video da se ubistva redaju .. .odricao je Daglas Lajon.

— Izgleda da će bit i potrebno dati kažem nekoliko detalja. Pre svega, nisi očekivao da će laiti uhvaćenP jer Ig — poče Lun.

Lajon se trže. — N em o gu će ! . . . Odnosno, ja ne

znam ništa . . . — promuca on nesprotno.

— On je već nešto i rekao. Ukra

li ste pet hiljada dolara O’Kifiju iucenili ga puštajući ga da bira zatvor zbog krađe, ili odlazak iz ansambla .. .

— Ja nemam ništa s tim novcem — upade Lajon.

— Posle ste došli na ideju da zastrašivanjem uplašite mešovitu trupu i da je rasterate u pogodnom momentu. Tada biste novim ugovoromvezali umetn^ke za dva nova ansambla, čija popularnost bi poticala odovog iednog . . .

— To su neosnovane optužbe —opet se umpša Lajon.

— Biće i dokaza. Već su izdati nalozi da se u Njujorku i Cikagu uhapse izvesni Nikols, Paund, Rondine-

li i Hezli — blefirao je Lun imenima koja je pomenuo Pjer Ig.

Lajon poblede. Usne mu uzdrhta-še i on klonu. Ramena su mu se tresla od plača koji je bilo neprijatnogledati i čuti.

— Oni će svaliti sve na m e n e . ..Poslaće me u gasnu ko m or u. . . Ao-ni su mene uhvatili i izneli mi plan — mucao je brišući oči.

— Sta će vam baciti na vrat? Zakoja ubistva ćete direktno odgovarali? — upita inspektor Burže.

— Oni su mi izmamali dokaze zaprvo ub is tv o . .. Lažu! Baciće mi navrat i Risinga! — padao je u vatruLajon.

— A odgovaraćete i za ubist vo čoveka na palubi jahte — dobaci Burže.

— A li to je ubistvo u niždi! On jebio ubica! — pobuni se Lajon.

— Da ga vi niste angažovali zaubistvo i da niste time hteli da uklonite svedoka protivu sebe, možda bi

vam se mogla pripisati dobra namera — cinično se osmehnu inspektor.

— Ima mnogo ne jasnih stvari, aUsve će biti raščišćeno — upade Lun.

— Sada da zaključimo razgovor. Treba znati da su pobude Daglasa La jona bile drugači je, nego što izgleda po njegovom pričanju ovde. Inicijator svega je on sam. Hteo je Glo

riju i mržnja prema srećnom suparniku bila je prva pokretačka snaga. — N ije istina! — pobuni.se Lajon,

a oći mu se\muše mržnjom. — Da j etako, ja bih ubio O’Kifija.

— Ono što ste m a uč inili gore jeod smrti. To je bila perverzna naslada zločinca. Hteli ste da on doživi ivaše venčanje sa Glor ijom nastavi Lun.

— Prokleti da ste svi ! — jeknu La jon i pade na stranu onesvešćen silnim uzbuđenjem i besom.

— Svi ćete bit i svedoci . Neće bititeško da objasnimo čitavu misteriju

— reće Burže slavoljubivo .

— Ja nemam običaj da se pojavlju jem u uloz i sudskog svedoka — os-



42

mehnn se I«un — Imate dovol|nopreživi'lih j ganaster&koi lazhini, atu vam if I.ajon

— To Sf ne srne (iogodit; Vi ste ..Fr?.nru?k')' i morate poStovati njemzakone' ■ u.'pr'itiv’i se mspektor i

Lun dade neki znak Makfersonui on podnese gumenu lopticu pod irspektorov nos Začu se lako šištanj

gasa — fita radite’ Ne smete to . . . Ah

ne mi>gu san me obara — procvle Burže ' sruši se

Mak forion ga ponese na ležaj. — M l odlazimo — obrati se Lur

O'Kif i iu — A mi smo se nadal i da ćete pr:

siisjvovati orom iieri Pr vi deo će b't.i u ćasf noj'nnlih članova — sa ie Ij'T'njem reče Hervri

Lun se o<mehnu zagonetno; — Preuzećete opet »Balaj big-

bend^'’ — upita. — Naravno' Nara’/no' — graknu

Še Gloriirt i Sju.O ’K ifi sleže ramenima Te k sada

je bio svostan da se eto ostvario njegov san da so vrati ka umetnicimako je ie okup 'o Pomisao na to zbuniga i on se no'nrrtno držan sve do prlaska T,um. Makferksona i Džejn.

— Ja vicu ti telefonom gde da sesretnemo — šapnu Makferson cm o ’pevač’ci

Njene >?] sovnuše radošću.Lun se obrati Henriju i Gloriji: — Pozin'i te polici ju i javite da ste

svi dobro i slobodni Inspektor će seosvestiti nakon ćct^^rt sata

— Srerno' —i doviknuše oni pra*cći Dog l edom Džejn, Luna i Makferson a

Automobil prođe kroz kapiju, nje

govi toćkovi cijiikr>uše na zavoju injih troje nestadoše u vrevi velikoj!grada.

*

Tog dana novine sti imale senza-cija za nekoliko vanrednih izdanja. Za sutra je naznačen svečani ispra ?ai poginulog reditelja, O'Kifi je dao

;.7javu za radio i televiziju da će se premijera ipak održati. Njen prvi ieo biće posvećen I u z t za poginulim flanovima, a drugi Parizu, gradu u kome su se završili tragični događa ii i u kome je počinjalo novo doba ovog ansambla

A te večeri kad se velika nova sa la »Veselog Pariza« ispunila publi-

kom niko nije slutio da je Džejn žr tvovala prirodnu plavu boju svoje kose i da sedi uz čoveka u kome bi I njegovom najboljem poznaniku bi-lo teško da prepozna Luna, kralja po noći.

— Vidi ovo! Upozori Džejn Luna. Qn uze listu sa programom I ugle

da crvenom bojom naknadno đoštam

par>a tri reda:»Program se završava pesmom »Lunova ponoć« — tekst Henri O’Ki fi, muzika Ridi Asbi, igračka prat-nja Seli Džemblin, Stela Džerins i Mark Basi Peva slavna Glorija Dođ.

Nisu stigli ništa više da uîne, jer se pokrenula ogromna zavesa

Nikada pre i nikada kasnije »Ba-laj bigbend« nije prikazivao takvu

muziku pevanje i igru Prisutni su gd bili pojam o prostoru i vremenu. Sva njihova osećanja bila su zaple njena muzikom.

Francuska policija motrila je na aerodromima i železničkim stanica-ma, tražila u lukama i na brodovima i kontrolisala na graničnim prelazi ma. Ali sa svih strana stizali su iz

veštaji:»Lun, kralj ponoći nije nigde pri

mećen«.K r a j





44

— Eh, milion mu imena i prezimo-na ' IJvek po^reîm! . . . A i ne sviđami se im< ’ Kcb D/.enik:> . . T o nije

ni ka kv o im e za kralja ponoći, . . Zar ja, Samjuel Makfi 'rson, stari mornari moi-ski vuk. pa da se dnažim sa ne

kim Kcbom Dženiksom?! — zanove-tao je kušl.raviDonald Sikert se nasmeja i lakn

munu Makfersona u rebra. Cuzvuk sličan udarcu malja po izdu-benom deblu.

— Ipak se trudi da me zoveš KebNije se jednom dogodilo da smo imali neprilika zato što ti zaboraviš kako tn'ba da me zoveš — opomenu

ga Sikert.Lun je već dve giodine prosto bio

„nestao " Tek u dani..ia kad novinari noko3 li.'ita ne bi imali '/.animljiviaferu, poku.šavali bi da konstruišune.što oko nestanka Luna, kralja ponoći Al i ni jodan nije ve rova o da setaj. čudni čovek muči hemij.<^.’ -'m formulama, laboratorijskim eksperi

mentima i računanjem pomoću novog elektron.skog mozga Covek dugo .ivežbavan da postane gangster,već davno se oteo podzemlju i postao vel ik i naučnik A li os.tala je nu?da da .skriva svoje ime i da bude oprezan Ifd ino je grubi mornar Sam- juel Makfors<''n. ko ii je te.?ka srca ostavio mcre da bude uz omiljenog druga, znao gde živi i šta radi tajansrtve

ni Lun Jedini je on i mogao da ganrati ’ d= mu s«* nađe " blizini- ako23101.=;.leni nauc-nik zapadne u kakvuopasnov=rt, ophrvan naučnim misl imai ekîperimentima dok se u njemu neprobudi priroda smelog avanturistei neverovatno veštog i upornog borca

— Ti si se malo zabavio sa onom

trojicom — reče Lun. — A ni menine bi smetalo da se „ra zdrm am " ukakvoi fer igri.

Makfenson je ?nao da se to Lunšali i da je to jedan niocrovih na-■’ in.'i da 'ja zbog pretera-no brzog .xilučivania da upotreba

r''>-nice. On > ’ '’ •< v'oU»o ’ccnio više od bilo kog čoveka. I kad

bi pomi.slio da Lun fn 'ba da npo frobi po-snice olako i bez nn;Vle. !>n i:i

bi v ideo samoga ." obi* i z:i ;f;d-v. > bise svo je spremnost i da sp potiič-.- iza n'i im an ju nofii'avd'U.

— Nisam ja to zbog ,s<'1)l ' . . , A li

onaj vratar poziva da .s;‘ vi^rlo l; )’ od evo jk e . . , Znam to !ju:!<> koji

oko noćnih de vo jak a — uzdalinuMakferson i pesnice mu se po.nov-> inehotično stegoše,

U tom mom entu nalazili su uskctho pusto j Bur.šair ulici. Zaruš kako neko čudno trči za njima Okrenuše se 1 ugkxla.še star og čov i ka. ko

ji je s mukom i nesigurno [poskaki

vao. Cim vide da su suili, pix'đv- i onu hod, ali je bilo očito da ide ba.š knjima. Kad ih sasvim pri;-.tiže ugledaše izubijano i izgrebano l ice uokvir en o vlažnom , poniršenoni beK/m

kosom. Jedno o ko jcxlva je vir ilo izamodrih i natečenih kapaka.

— O h ! Dobro je .što sam vas stigao .. . Je dv a sam uspeo . . . M o lim

vas . . . P re svega h va la ! . . .Ova.j . . .Ne znam kako da počnem . . . — isprekidano i dahćući je govorio starac.

— K o ste vi? — upita Lun. — Ja sam nesrećnik . . . koga je

ovaj gospodin spasao iz šaka onihubica — odgovor i starac pokazujući

na Makfersona.

— Kad sam ja to vas oteo? — zaćudi se momar.

— Oni su m e uvukli u pomo<"nihodnik. Tukli su me, a vratar je da

lje uz vik ivao svoj poziv u lokal Onimi m ora ju vra titi kćer . . , Mora ju

vratit i moju Sju! Ja njima ne verujem ! Drus će mi jednom platiti mo

ju S ju — jad ikovao je starac.

— K o je Sju? Ko je Drus? O če

mu vi gov ori t e? — pitao je Lun za-stavši i posmatrajući .starog neznan

ca.

— Onaj ko je tukao Bib insa i Pa-unda mora biti džentlmen i hrah.ar

iovek — nastavi starac.

— Ko su Bibins i onaj , kako r''>

k o s te . . . 7







\7

ticu Pa'^tala je ljubavnica vlasnika..Plave Dijane", nekoga Baka Vintersa

- Pr>ku.šavao sam da je otrgnem,ali otada ona nije hlela više ni dame v i d i . . , Bi lo mi je žao . . . Plat io

s a m . . . — nastavljao je tužno starac.

Devojka je odlučno odbacila sveočeve savete. Ali jednoga dana iznenada je stigla i rekla da se udajeOtac se ponadao da će se nešto iz:meniti, ali se ubrzo razoračao. Sj*u jcpc»ta la žena izvosnog Ro ja Drusa.ali je ostala u Vintersovoj blizini.

A onda se jednoga dana našla bi;zu Dovera. Nekaikvo društvo je je drilo uz obalu na malim jedri licama. Ona u kojoj je bila Sju, kad jepočeo vetar, prevrnula se blizu obale i svi su se spasli, a Sjiu se jedinaudavila.

— Telo joj nije nađeno i ja neverujem da se sve to dogodilo. Verovatno su pix>dali moju devojči cu . . .

Dosadila je razvratnicima i oni su jeposlali nekud u Aj sij u. . . N ije seona utopila . . . Ne veruje m! Ona jebila. najbol ja plivačica . . . Raûmeteli? Najb ol ja ! — za^^rši starac doksu mu se krupne suze kupile u uglovima očiju.

On ih iznenada i brzo obrisa. — Zašto bi izmislili njenu smrt?

Mo gli su je nagovoriti da otputuje — prLmeti Lun.

— A l i muž ju je osigurao na pethiljada funti. Plaćao je ogrom n ipremiju . . . A osigurao ju je takoskupo, jer je mislio da to i iskoristi — odgovori starac.

— I v i mislite da je ona ž-iva? —upita Lun.

— Ne znam. . . Hoću da znam istinu. .. Neka mi. daju dokaze. .. Ne verujem ni pol ici j i . . . Nikom e — sad je starac g lam o plakao.

— Prestanite — blago reče Lun — Ja ću vam pribaviti te dokaze, il iću je pronaći.

— Kako ćete to uč initi ? — upitastarac.

— Posto je mnogi nač ni. Ja rn.-.mneke od nj ih — odv rat i Lun i pritome steže peenicu tako da mu kcža

među pratima pobcle.Starac ga je neko vreme ćubke gle

dao, a zatim reoe:

— N e znam zašto, ali mi se čini daćete vi učiniti ono što dr ug i nisu nipokušali.

Lun prepo'i'uai starcu da se ukla

nja s puta Vintersu i njegovim gan-i|sterima. A kad Br aun reče da m o

ra raditi, Lun mu napisa ček na petstotina fun ti i zatraži ob eća nje da ćenapustiti pocsao i sk loni ti se ne gd e

dok se stvari ne raspletu. Starac ob

jasnii da je odavno želeo da obiđe neka mesta u Francuskoj, gde je uće-

s.tvovao u ratnim okršajima. — Svra t.o bih u Pariz. Jednom

sam tam o bio sa Konstantnom .. . V oleo bih da vidim ta mesta, jer je ovo jedina prilika — zaklj>uči starac .

Lm\ k 1. mnu gl a v o ni. — Pu tu jte već sutra . Ja ću pos-lati

svog a đ , o k a t a da ured i što t rsba sav la isnikom ra d ion ice — reče m u i za

traži adre?'U.

Bila je prošla pcncć kad Lun iMakferson iziđoše iz kluba.

— Da svratimo do „P lave Dijane" — predloži Lun.

— 0-ho! Devet mu jarećih koža idoboša! Ta.mo bismo se mcgli opetsusresti sa onim trulim 'džinovima. Isama pomisao na to odušeîjava me! — prihvati M a k f e i ^ n .

— Ipak treba imati u vidu da sionom „mališi" savio ruku tako da jezario sebi u trbuh golu oštricu noža — pri meti Lun.

— Ne misl iš valjda da ću te samog pustiti tamo? — prestrašeno reče moimar.

— A k o baš nećeš . . . Obojica ćemo malo izmeniti izgled. Tada ćemomoći silobc'dno da pogledamo tu ,,Di

janu“ — odgovori Lun.

Pola sata kasnije izlazili su iz široke garaže u Ordonans hilu auto-



48

mob ilo m iza čije velike, ali neugledne katx-)scrije skrivao izvrstanmotor snasc tri stotine konja, izrađen van s-'rije i cx> izuzetnoj Lu:iovoi narudžbini

Makforson jo mrmljao svoje čudne p-vovke 1 opipavao »olu lobanjiiMislio je kako li se zvaše onaj o<Vi-šaai glumac, pa da to kaže Lunu i izrazi svoje neslasanjo sa takvim ,,plagijatom", ali mu je ime Jul Brineraizmica lo iz sećan.’ a On se krišomopet po.îoda u -ogiedaice montiranona štitu protivu sunca i ispred sodišta Bilo mu )e čudno da sebe vid'iovakvog. Uvek ga je Lun maskirao

kao starca, grubog i naivnog radnika. bogataša skorojevića i slično, alinikada ovako u čudnu ličnost obrijane glave sa naočarima u zlatnim okvir im a i obojenog . . . Da, koža mu jeimala boi u i.'-.točnjaka. a oči .su sanekoliko pf>teza naročitim sredstvomdobile k(K izgled^

— Siguran si da ćeš me moći opetpretvo ri ti u orio što sam bio? —

sme.ška,jući se upita Makf<?rson i ugaSI lampicu, ko.iu beše upalio u kolima da SS '>gU\ine

'■un se s.amo L''!asno -;mejao ne od-go- ira juć i n i na mornarova p i tanja

m na iud ne p^>vke

Uskoro se nađoše- pred „P la vomDija no m" Lun je propustio Lspredsebe utegnutog Malii'orsona. koji je

raz.mišl jao šta li bi .■-'.e d-t silo od njegovog večer-n’cg odela da se nekomnuždom . morao bo l'c razmahnutioam Lun ie inaće imao opaljenu kožu, koja je lopo pri-^^tni^la licu na'kome bi blesnule b'v ?nnžni zubi-i či.«te beonjač^ zdravih očiju. Istina, taboja kože nije bila stv'i'rcna na morskoj obali, neao ood običnim kvarelampama u časovima neophodnog

odmora Malo promenjen način češljan ja kose, veštački ucrtan ož iljakna jagodici i onaj skriven u obrvi,činiii su da je bilo veoma teško poznati čoveka kakav je bio do pre nepunog .sata.

— Uđite! Po^leđnj i nastup ove večeri! — viknu vratar, a zatim tihim

glasom šapnu: — Devojke vam stoj<»na raspolaganjiu u maloj sali iza dc$nog zastara uz doplatu t'.d pet funti.

Tamo ih možete upoznal'i . .. — Imate li jo.š kakvu preporuku?

— odvrati Lun pitanjem i pri tomevrataru sp'Osti u šaku čitavu fu nta

Ovome sinušo oči i brzo reče; — Sve devojke se lepe. Klonite ss

samo besomučne Fineje ,. , Španjolka je zmija.

Trenutak kasnije obraćao se dvo jici lj.udi koji su dolazili k noćnomlokalu. Vikao je o golim devojkama.

Sodeći u udobnoj loži i posmatrajući neprimetno publiku, poslugu i sveostalo, upadljivo se oduševljavao„spektaklom". Pri tome je mislio koliko li bi napora, trebalo da se ve lik igrad očisti od ogromne trgovine porocima i od one armije gangstera, či

ji ceptar u Londonu je Soho, a možida jedna od žila kucavica baš u ,,Pla

voj Dijani", Pri tome se seti prič-e otri zločina. Zabeležio ju je ^ v e k ko ji je poznavao svet. Ona je prepričavana na razne načine, ali njena sušlina je bila u sledećem:

,,U Sohou su bila tri čoveka. Prvi,Italijan, trebalo je da nožem usmrtivoza.nog čoveka. On je vikao, psovao. dozivao svecž, plakao, molio se

bogu i konačno usmrtio čoveka Posle ga je grizla savest i godinu dananije mogao da nađe mira i sna .. .Drugi je bio Francuz On je bio saženom. Kad je dobio nalog da ubijovezanog, on je prišao žrtvi, pogledao

je u oči, još dva puta pot-ega d,im izcigarete i konačno potegao nož. Sjurio ga je žrtvi u trbuh i vratio se daonoj ženi šapuće nežne reći. A Englez nije ni saslušao priču do kraja,već je žrt vi zabo nož u trbuh i ni

jednog momenta više nije na to pomis lio . . . "

Na neki način ovom prilikom jeodređena razlika u naravima podzemlja pojedinih zemalja. Al i o vde uSohou i Italijani i Spanci i Englezi



49

pon a’^pli £.u se ka o taj Englez . Lu nto znaa i nije se nida-o olakoj is

trazi u c;\-oj mračnoj sredini.

U p ’ Lizi između dv e iačke svlače

nja, na podijum iziđe visoka crnka

raspletene duge kose, koja joj je se

zala ispod pojasa i bleštala sjajemantracita.

— Slavna F ineja ! M uzika ! — v ik nu vižl jasti mladić obučen u odelo

toreadora, a zatim nestade iza crve

ne zavese, koja beše spuštena naro

čito da čini pozadinu crnokosoj pe-

vačici.

Pevala je španske pesme, a na kra

ju se po jav i onaj m ladić i ona sanj im odigra neku strastvenu igru

udarajući kastanjatama među nje

nim dugim prstima. Suknja joj se po

dizala kao da je zahvata vihor, a duga, bestidna bed ra ov e žene su seDrepl i ta la u vatrenom izazovu.

Lunu se učini da je njen pogled ipored slabog svetla dopro do njega.

K ao da je ona vid ela i u mraku ipristala da ove večeri pogleda samoovog visokog, preplanulog i snažnogmuškarca.

S ledeći deo programa je b io brzozavršen i gosti počeše da izlaze. Sa

mo neki pođoše prema zastoru. Luni Maklereson takođe pođoše tamo.

Bi la je to neka vrsta ^pr ivatnog

kutka za umetnike«, u koji su ipakmogli stupiti svi oni koji bi dvojici

stasit ih čuvara pružil i pet funti. Uovoj sali ni je bi lo stolova, već samo jedan dugi pult, oko koga su optrča

vali barmeni i pružali piće. To je davalo mogućnost i igračicama i peva-

čicama da se pom ešaju sa gostimaBilo je oči to da ovde imaju pristupi druge neke đevojke, jer ih je bi lo

mnogo više nego što je učestvovalou »spektaklu«.

Na kraju pulta, baš uz jedna vrata, stajala je Španjo lka. Sada je bila uhalj ini za veče načinjenoj od nekakve crne sv i le prekr ivene t i lom. Ha

l j ina ie po prirodi materi ja la ocrtava

lia svaku liniju tela.

— O va više pokazuje kad je obučena — -šapnu Makfer.=-on.

Lun je ćuteći gledao ka Fineji , aona kao da je baš njega čekala, sevnu očima i pomače se da između njei ostalih gostiju ostane mesta baš zaLuna i njegovcg pri jatel ja . Cim onitamo stadoše, ona uzviknu nekoj de

vojCi iza sebe. — H ej Dži! Dođi i zabavlja j ovog

medveda obr i jane g lave!Makferson napravi tobože uvreda

no lice. Ali kad mu priđe riđa i pu-načka dovojka, či je su grudi pri l ičnobuntovno razmicale duboki izrez nagrudima, on joj reče;

— Znam da smo rr ;teni jedno zadrugo. Jedino ne mr' jU da s hvati m

kako smo do s,ida • logli uopšte daostan('niQ u ž'V.'tu j^đno bez drugog.

— Ah, dra'^'' — odgovor i d evo jka

i obesi mu se o m:išicu.Za to vreme je Lun stajao pred le

pom crnkom i govorio jo j : — V i ste Fineja, G ovore ; »K lo n i t e

se bosomučnc Španjolke! Ona je zmi

ja « ! — A v i ste hrabar čovek i baš že

l ite poznan'^tvo sa »be som uč no m «! — odvrat i ona gledajući ga kroz po

luspustcno trepavice. — Im a li načina, da se sazna šta

je ist ina, a šta niie? — Na šta mislite? — Na istinu o vama — objasni

Lun.Ona ga shvati i poćuta. U jednom

momentu slože ramenima i ispi ostatak koktela :z svo.fe čaše, mahnubarmenu da joj ponovi piće i konač

no uzdahnu

— Im am nekakav čudan instinkt.

Još dok sam bila na podijumu osetlla sam, da ste v i .. , Hm ! N e zna m

kako da kažem. Vi ste Neko. Vaš pogled je brzo odmeravao sve l jude istvari . Sve ste videl i . . . Vi ste i sa

da N e k o . . . P red F ine jom su sv i nem o ć n i . . . A v i . . .

— Cim e se ja razlikujem ? — upita Lun.

P ri tome pokuša da se osmehne,

al i zbog nečega ni je mogao. Žena



60

prori njim nije bila neSto svakidaš

nje Da ga je neko nato rao da obja^ni '.)scćanje, verovaln'i bi lekai) da jtona biće od kofjo se tie može odbraniti — u slučaju da ona priđe prva

da se ženstveno poda Svojim odgo

vorom na njet»ovo pitanje ona učinonaj korak koji razoružava i osvaja — Vi nis te samo muškarac . . . V i

ste čovek-muškarac! Kad žena staneuz vas, s pravom na vašu ljubav, onda ona drhti od uživanja št.o je Zen,) jednog Coveka, napisanp krupnim

slo vim a . . A li šta ja priča m — go vori la je polako .

— N e vid im zmiju — reče Lun.

— Nem a z m i j e . . . Lažu! T o je samo usamljena, ponosna žena, koja seo vd e rke pr od aje .. . A uvek je tu, dagleda niskost.i života — odvrati onai opet ispi čašu

Lun je razmišljao šta dalje da ka

že i učini, ali ga ona prekide u razmišljanju

— Im ate li revo lver? — pitala je

ozbi l jno — Nem am — odvrati Lun iako jeim ao jedan pod pazuhom, a drugimini jaturne izrade vezan pod kole-

nom — A da li su vam kola izuzetno

brza? — Nisu naročito spora. — Sm ete li me nekud odvesti? — Sm em Poveo bih i gospodina

Cenga — Možete i onu loptastu Dži . A l i

im a jte na um u' jedan gad vo'li daprog oni onoga ko mi se prib l iži —

smešeči se reče Fineja — Pođ im o — reče jednostavno

Lun i dade znak Makfersonu da ga

sledi. — Požurim o Sigurno onaj gad sa

da motri nn mene i već sprema svo je razbojn ike — dodade pevačica.Dok su izlazili već opiistelim ste

peništem iz pobočnog hodn ika irrput prepreči čovek koj i je nervozno

žmirkao i bio mršav kao sušena ha

ringa — Halo F ine in ’ Hteo bih da ti neš

to ka žem — reč^ nn

Za njim su piisti/ala d\-y ii^romnačoveka, čije su nii>dnce i <>ii-k!ino naiicu očito govijinif a si<ora.šnjnj tuči.[jUn i Makfers >n po/,nadoš(' Paimda; Fiiliinsa.

— Ne želim da te vidim. .Jodnom

cu ti prerezati grlo! — ciknu v^paljolka.U tom momentu za ovom dv oj i

com stiže jedna žena, koja zastadeuz ogradu stepeni.šta i ostade da s intero-sovanjem posmatra ono što se događa.

— Ne možeš ot ići s nepoznatim Ijudima — reče onaj mršavi i pruži ruku k Fineji.

— Ne diraj me, prljavi gade! —viknu ona.

— Dama je rekla da joj ne smetate i zato bi bilo vrlo razložno da seudaljite — reče ozbiljno Lun.

— V i to meni?! Zar će me u »P la voj Dijani« bilo ko učiti ponašanju?! — skoro zapanjen i modar od besaprOiSikta mr.šavi.

Ona dva džina joj preprečiše put.Ali tada Makfersonove pesnice pogodiše podnadula lica i dva Drusovamomka se skotrljaše niz stepenice.Makferson je trčao za njima. U tommomentu Drus izvuče pištolj. Niša-nio je u Luna.

— Nikad nisam promašio! Dignitešape! — viknu on pretećim i uzbudenim glasom.

Lun zastade i polako diže ruke,ali Fineja nastavi da silazi kaqu-.dase to nje ne tiče. Dole su Drusovi pratioci pokašavali da ustanu i ponovonalctoše na Makfersonove pesnice.

A tada ona žena uz ogradu stepeništa otvori tašnu i izvadi mali revolver. Kako je bila iza Drusovih leđa,a on je očito znao ko je ona, nije ob

ratio pažniu na njene korake sve dokona ne prisloni oružje uz njegova rebra i ne viknu:

— Dole to oružje, luđače! Želiš ovde da zamesiš kavgu!

Lun pomisli da to mora biti vlasnica lokala, ili neko od koga Drusstrepi, jer ovai odmnh sniisti oružiei nestade bez reci u hodniku. Ne z-



51

nnnk^ se osmehnu Lu nu i Fin eji i

vi-ali se otkud je bila i došla. Izgle

dalo jc da. je pošla za Drusom. — K o je ona? — upita Lun. — D i ’ugi put jc v id im . Znam samo

da ip najlepSa žena koju sam srela.

Da li vas zb'><x toga zanima njenoime? — upita Fineja.

— Sreo sam i lepšu ženu. Hteo

sam samo da znam kome treba da za

hvailm što me je oslobodio onog zagr i ž l j i vog n i tkova — odvra t i Lun.

Makferson je posmatrao dva ispre

bijana mladića, koji su jedan blizudrugog ležali nemoćni da ustanu.

— S ve v iše je ljudi ko j i maju gad

ne šake — kroz ode bl ja le usne reče

Paund. — M islio sam da posle onog čupa

vog majmuna noću skoro naletet i na»m ais to'- a« . . . O va j mu je b rat —

odvrati Bibins i pi junu Urv.Lun je misl io o neobičnoj okolnos

ti što je naišao baš na Roj a Drusa.muža utopl jene Sju Braun. A. upra

vo zbog njega je došao ovamo. Sada je imao Fineju, ko ja poznaje Drusa. T reba lo je to iskoristiti i on požuri

da je odvede. — P ođ im o u kola — p ozva on Mak

fersona. — N em a m o je devo jkt; K idnu la

j e nekud — reče m ornar. — Zar ne b i m ogao da je prežališ?

— upita Lun. — N e mogu! Tu gu jem , um irem od

ža lost i! — reče Makferson. — M o že l i vas ko utešiti? — začu

se glas sa stepeništa. T o se vraća la ona neznanka, koja

je oterala Drusa. Dolaz i la je zakopčavajući lak brokatni ogrtač.

— Oh, gospođo . . . Ja va m se k la n jam — odvra t i M akferson.

Bi lo je pravo čudo kako je nekadaneotesani mornar Makferson za pe1god ina uz Don alda Sikerta, naučio

ne samo da se ponaša vrlo uglađeno,nego i da bude kozer, da se brzo pri

lagođava svim situaci jama i čak po

malo da šarmira. Jedino je bi lo teško skrivat i vel ič inu njegovih pesni

ca. Sada je on gledao ženu čiji laki

hod, uzan pojas, bogati kukovi, čvrste grudi i sveža koža čine zancftnodelo prirode .. Odmah j e znao daona počinje neku igru i prihvati izazov.

— Biti vaš rob, dovoljna je uteha

za sve što je u životu izgubio CengHetong. — odvrati Makferson.

— Obožavam Brinera , a vi ste Juldalekog, tajanstvenog Istoka — smešila se koketno žena, prilazila mornaru, ali i nehotično osmatrala Luna ipevačicu.

— E to! Baš to! Dragi Keb, nisammogao da se setim na koga ilčim —smejao se Makferson.

— A pored toga divila sam vam sedok ste se »poigravali« sa ovim čudacima — dodade žena i nađe se usreddruštva.

— Zahvaljujem, gospođo . . ., — Hil. Z ovem se Glorija Hil — re

če ona i priđe F ine ji — Vas obožavam, jer divno pevate. Jednom smose srele V i me se ne sećate?

— Mislim da smo se i upoznale na jednoj jahti gospodina Vintersa —reče Fineja zamišljeno.

— Tačno! Divno pamćenje! Ondasmo stare poznanice— reče Glori jaHil.

— Mogu li vam predstaviti gospodu? — upita Fineja.

Gospođa Hil bez odgovora pružiruku prvo Makfersonu, a onda Lunu.

Dok su oni razgovorali, na stepeništu se pojavi Drus. On je sada ćuteći posmatrao, ali su mu oči i izraziica odavali mržnju. Ona dva njegova telohranitelja su u'tala.

— Da se sklonimo iz ove neprijatne okoline — reče nova poznanica.

Svi se ubrzo nađo'še u Lunovom au

tomobilu, koji bešumno kliznu iz senke drveća i skrenu iza ugla.

III

Vozeći ulicama, prelazeći mosto-ve na Temzi i opet se vraćajući na levu obalu Lun utvrdi da dvoja sna žnih kola pokušavaju da ga drže u



52

m ak az am a On se- osmehnu sam zasebe 1 po'/vv.o pre m a B iš of Gejtu .

skrenu u Midlseks strit i uz zavija-

n.it' ûma probi se u uske ulice iza

Sp i ta ls f i ld marketa Ov akv u vožn i' j

nik o n ije m oga o da sledi- A i da su

se gonioci nalazil i iza samih kola zaostali bi kad Lun istera na široki put

prem a severu Uskoro on sasvim si

gurno utvrdi da više niko ne uspeva

da prati i skrenu pr em a šumarci

ma R ping Faresta Ta m o je znao svakl kutak, a sećao se nek ada šnjih ok r

šaja sa gangsterima oko Vudlendsa

i ve l ikog rezervoara — Posto ji gost ion ičar ko j i gositi-

ma omogućuje da dočekaju sv i tanje — reče on skrenuvši na trenutak po

gled na Fineji . — Sve jed n o mi je. P ok až ite ono

što mis i l ite da vre di — odgovo r i

Španjo lkaNa zadnjem sedištu Ma^ferson je

»go reo na ži vo j va t r i « j e r je G lor i ja

Hil držala njegov ou desnu ruku i

čas zad ivl jen o opipa vala njegovukvrgavu mišicu, a čas prelazila prs

t ima preko krupnih zglobova i sple

ta kao od čeličnih žica satkanih ži

la i mišića njegove šake. — N ikada nisam v ide la o vak vu

ruku Ve ruje m da b ih mogla sta ja

ti na vašem dlanu — reče ona ne is

puštaiuči mornarevu ruku. — Sta ja t i malo t e ž e . . . A l i sedeti

b iste mogl i — nasmeja se Ma kfer-son

— Ob da . . . M og la bih s e d e t i ..D iv im se snažnim ljudim a — nast.5-

vi ona i još se čvršće pribi uz Mak-

fersona.Njena rika pođe po njegovim ši

rok im grud ima i tobože nehotičnomu napipa veliki kolt pod pazuhom

— Oho' Nadam se da niste' gangster . . ili još gore poli cajac — šap-

nii ona na uho. — Ne ' Ja sam mornar — odvrati

on i dodade nešto nerazumljivo.Nepr i ja tn i razgovor prek ide nag lo

zanoš enje kola, koja skren uše na

uzan šumski put i zaustaviše se pred

usaml jenom zgradom, ko ja je b i la

nekakva kombinacija izletničke kuće, ka fane i farme. Iûn zaustavi ipritisnu sirenu. Tri minuta kasnijevrata se otvoriše i ukaza se čupavaglava sedog čoveka neobično visokograsta. Imao je preko šest stopa visi

ne. Lun je ovde često svraćao pre više godina, ali krčmar ga ipak poznade

— Oh, gospodine Rajt! Dobro namdošli. Iz vo lite ! — zabubnja njegovduboki glas.

— Eh, čika Smite! Dame me znajukao Keba Dženiksa, pa će ih zbunitito kako ste me nazvali — reče Lun.

— Pa d a . . Ja, ovaj zn a m . . . A l iuvek mi se sviđalo devojačko imevaše m a jk e . . . I tako, zovem vasR a j t . . . Ova j, kako ono treba? —zbuni se starac.

Lun se smejao.

— Tajanstveni gospodin Keb Dženiks je možda još tajanstveniji mis-ter R a j t . , — poče Fineja, ali očito

ravnodušno i bez straha. — A mister Ceng ima pod pazu

hom pravi top! — prekide je Glori ja Hil. — Mi smo zapale u čudno društvo. Ima nade da doživimo avanturu.

Umesto da budu zabrinute, ove žene su se radovale. Bez reči pođošeza starcem, koji ih izvede u natkri

venu terasu i pokaza stolove prekrivene čistim čaršavima. Blizu stolovabila je razapeta udobna ljuljaška zavlže osoba. Žene potrčaše u nju i pastaviše se tako da ostave mesta svo

jim novim poznanic.ima. Lun i Sammoradoše da sednu.

— Roj će poludeti što nije uspeoda nas prati i da- spreoi moje poznanstvo s gospodinom ... zovimo ga Keb

— reče Fineja i jače odgurnu čitavuIjuljašku.

Ostali joj pomogoše, Lun iskoristipriliku i nastavi razgovor.

— K o je Roj i kakvo pravo imada vas sprečava? — upita on trudećise da ne gleda razgolićena Finejina

kolena



53

— Oh, ne znam treba l i .. . On je. . . ovaj, šef »Plave Dijane« — odgovori ona.

— Zar nije vlasnik? — upita Lun — Ne! Vlasnik je izvesni Bak Vin

tcrs — odgovori Fineja i zamišlje

no podavi norie na sedištu takođe jojkok^na dođoše na Lunovo, krilo.

On nije nalazio načina da izbejneizazov, ali ga spase stari gostioničar

Francuska čorba, jaja sa šunkomi piće po žf lj;! — oglasi on postavlja jući sto.

Zora je već bila svanula i niska brda prema istoku obojile prvi sunčevizraci Oblačići prema moru su bihretk i i plov ili su lagano kao stadomirnih ovaca.

— Oh, kako je lepo! Jednom samsama, slobodna' — uskliknu GlorijaHil vrteći se radosno podrijumom zaigru.

— Zar niste uvek slobodni? — upita Lun.

— Ne. n isam . . . A l i ne govorimo

o tome — odvrati žena. — Ja ću vas osloboditi , makar mo

rao zadaviti devet tvrdoglavili zma jeva — umeša se Makfe rson.

Ona mu se nasmeja i 'sede uz nje

ga- — Morali biste potopiti čitav je

dan brod, ubiti bar dvadeset ljudi irastereti još pedejset — reče ona i zabode viljušku u mirisno parče pržene šunke

— Vina! Vina uz doručak! To jepo španjolski — uzviknu Fineja.

Lun ie razmiSljao o Glorijinim re-čima. Jesu li one slučajno izrečene iistinite, ili je ona sama sve izmislilaZato poče razgovor o tome kako dase provede dan.

— Ja ne želim nikud da idem. Ov

de ću traž iti sobu da spavam' kojisat, a onda do večeri uživati u šetnji po šumi — reče Glorija .

— Čudno je da baš v i vo lite šumu i tišmu — primeti Lun.

— Zaštn? — okrenu se ćrlorija. — Žena koja sama izlazi iz »Pla\{e

Dij an e« .. Ne veru jem da ste pes-nički raspoloženi — odgov ori on.

— A ja ne verujem da ste v i tamodcšli da tražite uživanje u svlačenju jadnih devojaka .. 111 još gore, danjih odvedete za svoje zr.dovoljstvo — zamišl jeno je govorila Glorija '.

— A li mi smo . . Pa, ovaj . . . —

— Nemate sreće — obrati se ovajkolebao se Lim.

— H'',ćete reći da ste ipak pokupili dve žene? Istina je da ličina onozbog čega se dolazi u »D'janu«. Alinije to . Mi smo se nekii lio osctil i

, Vas dvo jica niste beznačajni, plašljivi trgovci ili palanački službenici, ko ji hoće jerlnnm da »nešto do-žive« i da p:>sle celog veka likuju kako njihove žene i ne slute da su on;ljudi koji imaju »dvostruk i živat.«.. . A l i ico ste vi? Zašto ste došli u»Dijanu«? — upita na kraju Glorija.

— Mene to i ne zanima. Kad v i dim čoveka, znam da Ii je dž-:ntl-men ili nije. Ova dvojica mogu imati poverenje svake žene — upade Fineja.

Lun na časak razmiisli, a zatim seodluči da otvorneo razgovara:

— Mi smo prijatelji jednog starogčoveka. Možda ste čule za oca izve-sne Sju Braun.

Dok je to govorio ne izmače mu istinsko interesovanje za razgo^ôr ko je se ocrta na licu G lorije Hi l.

— Zar? Ta jadna žena je žalosnostradala — reče ona.

— Da, utopila se. A l i njen otac tone veruje — dodade Lun.

— Verovao bi da malo bolje pozna je i shva ta onog zločmca brusa —upade Fineja.

— A li Drus, je bio njen muž — primeti Makferson.

— Da! Muž joj je bio Drus, ljubavnik Vinters, a ona se utopila jer je

bila osigurana na pet hiljada funti ukorist muža. Pa zar da se ne utopi?

— pričala je Fineja.Ali pri tome nije pazila kako nje

ne reći primaju ostali. Iz.gledalo jeda je i ne slušaju, ali pogledi Lur.ai Glorije se ukrstiše. On oseti dp. jeGlorija uzbuđena ovim što je -.»eva-čica rekla, ali da želi da to priikrnje,





55

— Otkopčajte mi ovo dugme — zatraži Glorija bestidno

Lun se trenutak namršt i, ali za-t;m otkopča dugme i ne stiže da se' krene, a žena se nađe sasvim golar^red njim. »I ova je pove'rovala da

0 svlačen je ,umetnost«, po'misli on.rili i nehotično priznade da je prircda zaista najveći vajarski čarobnjak

— Ja vam se d iv im ' Vi ste žena ko

i >j bi s ve t pevao pesme, sam o da na

Mupate kao zve zda lepnte. G de stf;i dosadašnjem m om e ži votu ? — go-

\orio je on dok je Glori ja očekivala — V i ste jO'š uvek obučeni — pri

meti ona.

— O stav iću 'vas da se pomolim bo,cu. Grešan ne smem da priđem ta-1-n'om anđelu Smem li doći u vaSuv^bu da vas obožavam i klcknempred vaše noge? — upita on zatim.

Ona se ćutke i značajno osmehniiuze malo vode na dlan i pljusnu jeprema njemu. Lun zatvori vrata- kupatila Iza sebe ču kako reza škljoc-i;U.

U svojoj sobi on brzo raspremi čudne kutijice, stavi nekave kuglice uriêp pidžame, provori nešto na papuOama i spremi se za tuširanje. Gloriia je izlazila samo delimično pokriveria ftotirnim ogrtačem. On oduševlieno ztrepta očima i utrča u kupatib. Brzo se istučira i iziđe. Glorija nr

heše zaključa la vrata i on uđe Ležala je prek rivena samo malo tankim čar.âvom.

Lun sede pored nje. Na časak z;flrža disanje i pri tome se, neprimetno pod njegovom rukom, oslonnjenom uz Gloriju , isprazni bombicanapunjena nek akvim gasom. Velik:majstor hernije imao je čitavu zbir

ku čudnih pronalazaka. Za trenutak je mogao da uspava grupe ljudi,imao je gasne bombe manje od zrna.f'raška, eksplozivne cigarete koje sumogle srušiti pola kuće i stotine drugih »čuda« naučne hernije. To znanje udruženo sa višegodišnjim izučavanjem mnogih nauka, a naročito fizike, dalo mu je one čudne mogućno

sti zbog kojih je i postao legendarnigonilac zloč'na širem sveta.

Sada je jedan od tih pronalazakaomogućavao da on ne poniz i ženu,ali i da ne padne u naručje stvorenjakoje još nije pobudilo u njemu ose-ćanja. Nekontrolisano podavanje stra

.stima odlika je samo siabića, a Lunnije spadao u takve N jeg ova ljubav je pripadala jednom biću. bila je dragocena. snažna, mogla je pričiniti neuporedivo veća zadovoljstva i srećui njemu i voljenoj. A Glo rija je bilažrna za trenutne slabosti, za kratkauživanja i duga razočaranja.

— Ne znam zašto" me san tako hva

ta — reče ona i pckuša da ostane budna.

— A ja sam misilo da treba da dođom . . da vi to žel'ite — reče Lun.

— Želim . Oh, želim! Ne odlazit e .. . Sta je sa mnom . . . Tako mi sespava . . Legn ite uz mene . . . Pros tone mogu da se odbrandm od sna . . . — govorila je ona isprekidano i sve

-slabije, a zatim sklopi oči.Lun uze njenu torbu i otvo ri je.Nađe mali revolver, hitrim pokretima ga rastvori, izva'di iglicu iz mehanizma Onda udari cev liu u ivicuradijatora i slomi joj vrh Oružje jebilo onesposobljeno Vra ti ga u tor bu. U njoi nije bilo ničee što bi otkrilo ko ie ova žena Nađe samQ ko-verat sa adresom: »Gospođi Gloriji

Hil. Uprava »P la ve Dijane-" . Ad re!qa ovog lokala bila mu ie već poznata i on s^’e ostavi, oa io5 iednomDogleda Gloriii^ Priđe i po-i'uče čar--šav da bi i^ pokrio Uze iednu tubuiz džepa pidžame i istisnu malo nekakve guste tečnosti, što zalepi uzivicu kreveta, a zatim zadržavajućidah izađe aapolie.

U hodniku učini isto. a nepri--oet-no utisnu tečnost i u ključaji iicuFinejini.h vrata. Zatim otrča u svojusobu. Zaključa vrata i leže. Uskoi-o je spavao mirnim snom

Tri automobila zaustav iše se na nekoliko stotina metara od izletničkekrčm e Pažlj ivo m pc-rmatraču ne biizmakla činjenica da su iz njih izi-



56

šli sve grubi momci s rukama u džcpovima Dvoj ica su nosila ku lije z&muz ičke instrumente Pred njima i<bio Roj Drus. On Lm pokaza kucuobjasni

— Vidite ima li gostiju. Po moguć

nosti zaposeđnite mesta pogodna zanapad Javit« mi šta ste zatekli, jei ja ne mogu odmah da .pr iđem. Poznn ju me ona dvojica — reče on i dadeim znak da krenu.

Drus i Paund su stajali iza kola.Bibins ie škiljio nadutim okom. osamljen na desetak koraka dalje.

— Danas ću ih napuniti olovom

Ne t iče me se ko su ni šta su! — skoTO zareža Paund

— Trebalo bi da ih odvedemo žive A li možda je bolje da ih nestane — odvra ti Drus.

— Ne sv iđa mi se što je gazda poručio da ih želi videti i da se bez nužde ne puca — nastavi Paund.

— Ko može reć i kad je nužda, :<

kad nije? Zar Dik Zvečarka nije pofcenio neznance i pošao nožem nanjih? Trebalo je odmah mašmskompuškom — glasrK) je razmišljao

Drus.

LjuboiTiora zbog Fineje zaslepljivala ga je više od svega. Da ona nijebila umešann Drus bi ufneo da raz-m'šlla i da hladnokrvno obavi i naj

teži posao A li pomisao da je ona ba.sadu U7. ono2 vi'okoc neznanca, dovod ila ga je u stanje zaslopljujući'mržnje

Dok su ova trojica čekala, ostalihdeve t 'judi nestade prema krčmiUđoše i r«s.mol.rLše terasu N ikog nijobilo Po javi se samo stari vlasnik ipon '"’ ' goste da se sme.‘=te.

— Zar nema nikoga od gast iju? —upita iedan od gang«,tera.

— Ne. U ovo doba nema. Predve-Ce će biti puno, a noću imamo tri sata • •■>dličnu muziku — objasni vlas

nik.

— Ali na?a đva prijatelja su se javila odavde — reče jedan od pr i-došlUa.

— Mi.îlite na got;.}xxiina. .. ova j. . ;Za bora vl jam im<'na. . Onaj sa nKf-narom? — reče kramar.

— D a ! N j ih dvo j ica i d v e gospode. G d e su on i? — ču;l<> se pri ličnoii-as:trplji'\'o pitaimio.

— Ah, oni! Do.šli su u svitanjeotišl i gore tek pošto ,'9u vide li Munce,Ovde je-lepo dočekati izlazak sunca, a onda se odmoriti do ručka —smeškao se ki-čmar.

— I oni sada spavaju? — upita jedan od momaka .

— Možda i ra zgova ra ju . . . Oni susa dv e d a m e . . . IVI i ne uznemirava-mo goste kad treba da spavaju —

odgovori krčmar u nadi da će mu toobaveštenje vratiti joiš koji put nekog od ovih moimaka.

— Idem da javim Roju — reče jedan od ovih i otrča.

Tih desetak minuta gangsteri iskorkstiše da popiju po koj'U ča.šu. Tadadođe Drus i oni krenu.še uz stepenište.

— Hej v i ! Ne možete goro!spavaju! — uznemiri se ga«3a. — Zaveži — pripreti mu jeden

gangster i brzžo otvori kutiju za „violinu’*.

Izvu če kratkiu mašLnsku pušku 1uperi je na krčmara.

— Ti ostani tu i pazi — rece Drus i pođe gore.

Prvo otv'ori vrata jedne prazne so

be, a zatim Glorijina. Ona je ležalaotkrivena. Izgleda da se bila pomirila u snu. Gano.steri zaboravi.še gdese nalaze. Drus jc požudno pogleda ipođe da je probudi. Pri tome pokazaostalima da posednu hodnik. Četvorica pođoše ka vratima ostalih soba.

Paund i Bibins bohu ušli sa ostalima uz svog šefa. On ih mrko p<>

gleda, dok su se oni lukavo cerili ipo'hotljivo gledali usnulu ženu.

— Gospođa se za'ista odmara. DaU se sama s\’ukla, ili jo j je jxnnaga-la sobarica — šegaČio se Bibins.

Drus ga mrko pogleda, ali ni i«imao volj#> da mu odgovori. Oseti daga zahvata nekakav zanos i da gubiprisebnost. Htede da se odupre i da



S7

■ pi’O'budi. ali siimo nom oćno sodei cd nje. Bib ins i Paund scdoše u

< ' fotel je uza zid. Učini im se danailep>še na svelu sesti tamo i

' .'dati o vu lopu, golu i usmulu žemudru^jo nije bilo sada važno.

— Zašto? . .. Odmah , . . idile ! — i'i'irao se Drus klonuou. — Tako saim umo'i atn . . . Moram

: . ilo da fvod.ncm. . . Umoran. . . Lepo mi je ovak o. . . — gunđao je Paund.

— Ne mogu ni pom is l i t i . . . da us^' nom . . . Ux-ivam .. . O va žena . . .C. i/da zna šta vred i i . . . — govo rio

tLše i sve norazumljivije Bibins. — Ne smomo.. . Oni su tu ... Ne

iiio.žju da se pokrenem . .. Ne mogu šaiputao je Drus i pri tome se na

kretao.Konačno klonu pored GMorije i za

. pa. Paund i Bibins su već hrkali, i’.ibinsova natečena usna je Summo ])■ idrhtavala.

U hodniku nije bilo bolje. Momoi s ‘ jedan po jedan spustiše lia pod i

/ispaše.Samo onaj dole na početku stepe-ništa još nije bio zahvaćen. Vazduh iojd je dolazio odoz^go još n ije bio ta k ) zasićen opojnim srodstvom, ali ((lupio je gangL;.terova čula. On pre ;.'ade da bude oprezan i krčmar to 1koristfi. Baai se na njega i svoj'im <";iiiomnim ručerda'ma mu ote oružje. ( 'vaj opaii nekoliko metaka dok je

1 ajao prvi ti*zaj, ali to a^nemiid sa-mo Makfersona. Qn se nakloni i vi-de uisnule gan<gstlere. Vide i kako do-lazi krčmar diržeći uperen automat i Roneči pred eiobom onog sa straže.

— Sta je to? Svii su m rtv i? ! —užasnu še ganster, ali oseti neimoč te; sam klonu p re d Glor ijinian odišikift-iiutim vratima.

Krčmar je stajao nekoliko trenu 'aka u nedoumici, a zatim se naže ’.ad uisnule, pa i sam sede, i ispruži : e duž zida. Mornar se osmehnu za-državajući dah, pa ode do prozora, otvoiri ga i opet leže.

Lun beše čuo pucnje, pa je provi 1io kroe odškrimi'Ui vnrata. Kad vide da je i krčmar zasipao, on na nos

stavi naročitu malu masku sa pis-kom koji je držao u zub’ma Zatim iziđe i poče da skuplja ganstere. Sve ih je odvlačio u onu sobu, a za t’im dodade još one guste tečnosti i sve dobro zatvori.

Konačno otvori prozor u dnu hod nika i sva vrata koja su mogla do prineti da pix)imaja bude jača. Zatim pokuca na Makfcrsonova vrata.

— Jesi li budan, Ceng? — upita smejiući se glasno.

— Tri mu dlakave bapske brada-vice! Kakvo si mi to ime izmislio! Neću viće da sam Ceng! — odvrati Makferson.

Lun otvori vrata. — Svi sp>avaju. Naišao je i doma-

ćin. Posmatrao sam i brojao koliko ih je došlo. Svi su sada na okupu

— objasni zatim svom drugu. — Mogu li da dziđem? — upita

moaTiar. — Obuci se d spm ni, pa možeš iai

ći nakon dvadeset minuta. Ja taiko đe idem da se odmorim. Inače, kako .si spravao ova tri sata? — upita Lun.

— Slabo. Nisam nrvc ao da za^bora \dm gospođu Gloriju. I bio sam lju-bomoran — reče Makferson.

— ZaSto? — upita Lun.

— Video sam kako te odvodii u kiu patilo — odgovori mornar.

— Pa?

— Zašto nije mene zvala? Ti sd došao sa onom Španjolkom — tobo-že u v i^ n o reče Makfersicn.

— Imam utisak da Fineja nije zlo činjka, !i>a i por«d toga šito se nalazi u lošem društvu — reče Lun sad već o'zbiljinije.

— Mislim da se iza njene grubos-ti i apatičnosfci krije osećajna žena

— reče mornar. — Pristajem da ti ta ispitaš. Ja

ću već za tni dana morati da doče-kam Džeun — zaključi Lun i iziđe.

Ono što je saznao ispitujući pohva tane gangstere Lunu nije mogio da



58

koristi. B ’jli su to „vratari, čuvari, po s’.uga .. . “ iz „Plave Dii£ine“. Sve što im sada moglo učiniti bilo je da se predaju pciliciji i da se, optuže za bespravno nojanie oružja i nasi-lje. Ali ostaviti da jedini svedok bu de nediužni starac, bilo je i suviie. je r Lun i Makfeirscn nikada nisu uš-li u paiatu suda i biili su čvrsto re šeni da to nikad i ne učine.

Roj Drus je vezan i sedeo je na istcm onom krevetu na kom je spa-vao opijen podmetnutim sredi>tv<;m Glorija se bila taikođe oivestila. Lun ju je pustio u sobu kod Fineje, ali je iisikljiučio telefoneku vezna.

— A sada ćete mi objasndtii neke stvari — reče Lun.

Drus ga pogleda s mržnjom. — Ko ste vi da vam ja objašnja -

vam? — upita Dirus.

— Da li ste čuli za izvesnog Luna, kraija ponoći? — reče Lun gledajiući ga prodornim pogledom čeličnopla

vih očij‘U. — Drus je .neko vreme zurio u nje

Nehoti'.čno mu uzdirhtaše usne,Shvatao je da se našao licem u lice sa čovskcm od kcga već čitavu dece niju strsipe gariigateirt'ike družine ši-rom sveta, ali najviše one u samom Londonu. Priče o tome kaiko Lun iz gleda, kaiko se bc<ri i šta sve može,

imale su potvrdu u svemu što je Drus doživeo u poslednja dvadeseti četiri sata. Taj čudni dremež i ne odoljiivi san . . . A onaj obračun dvo jice sa sedmoricom? Žar već i ono nije bilo dovoiLjno da naslufti ko je novi neprijatelj.

— Sta želite da znate? — upita Drus sad već glasom punim poniz

nostii.A pri tome je miiglio: ,,Pa onaj

Ceng, odnosno onaj što mlati f>e,3ni cama, svakako je tajanctveni Lunov mornar .. . 'Samo da ne pokuša hip-nozu .. . On zna sve V0š‘ ne. Nieniiu se ne može cp>ati. N? n'štapriznati... Moram prikupiti svu snaigu“.

— Sta se dogodilo sa vašomnom? Razume se da pri tome misl.iB na Sjtu Braun — nastavi Lun.

— Ona je bila ljubavnica vlasnir:a ..Plave Dijane*'. Ja sam .se njoan« oženio samo pri vidno ... Bak V:n ters je platio premiju . . . — pridao

je Druis i odjednom ućuta.Osetio je da govorri samo isrtinuda

ne pilkriva stvari. — I vi ste utopili nekako tu žeiiu

da biste naplatili osiguranje? — pi-tao je dalje Lun.

— Ne! Nikakvo ubistvo . . . Bilo je to stvarno nesrećan slučaj. Tako ie stradala i Vintersova žena Ava Kej

ni. Ona je bila Amerikanka i osigu-rana kod tri inostrana i jednog en-gleskog društva — pričao je Drus

— Jeste li je poznavali? — Ne. To se desilo pre nego što ;«

Vinters kupio „Plavu Dijanu". — Koliko je iznosilo naplaćeno >•

siguranje?:— Mnogo... Priča se o velike m

novcu. . . Ne ?mam taono. — A vi? Koliko ste dobili za hž niu ženidbu i smrt svoje žene?

— Ja nisam kriv. Dobio sam po] > vinu. .. Polov inu od pet hiljada. . Rila je i jedna polisa u korist Bar.a Vintensa. .. Veća.

— Kolika?

— Deset hiljada funti.

— Kako se utopila prva Viniten > va žena.

— Bilo je to pied 'OČima nekoli :o stotina kupača na plaži kod Ran: i gejta. Ona je ot.plivala na ve like a gumertoim dušeku nekoliko stotina metara od obale. Naišao je veli';i brod i podigao talase. .. Ona je spjiia sa gumenog dušeka, koji je odlluti >.

Doejvala je u pKjmcć. Desetine »pa; laca je krenulo da joj pomognu, a'i je ipak potonula. . . Nije joj nađe' o ni telo. . . — ieipriča Drus.

— Slično je bilo i sa Sju?

— Ne. . . Ona je bila na jedrili'i, keja se prevrnula. . . Utopila se i i.>

je nađena. . Agenture zavcda za 5jiguranje su vušile i poav.d



59

mg što je učinila policija.. . Ne mo-■biti reći o zločinu! — Završi Drus — V i lažete! — reče Lun inten-» no gledajuć i Drusa u oči.Ovaj je lako podrhtavao, ali ko-

: MČno iz,u3ti;

— Ne lažem! Kunem se! Sta se do: 'dilo, ja ne znam. Čudno je to uta-

jianje na očisk-d mnogih lj'ud.i. .." mmjam, a opet i sam vidim da je"ba puta bio nesrećan slučaj.

Lun ga je glodao jo.š nekoliko tre-i; .Ua-ka, a za tim ga napusti.

Pođe u hol do neisključenog tele-l'-.na. Pozva Skotland jaixl i kad dobi,:i.s.pektora Dikôna, izvesti ga:

— Poštovani inspc;ktore, reć i ću'.ani gde možete naći čitavu grupu^.mlnjivih ljudi. Vezani su, a imaj'Up-.štolje, pa i dve ma.šinske puške.

— Vaš glas!. . . Poznat mi je ! Dođavola, ni je moguće! — .uzbu đeno je\ikao inj:,pektor.

Lun se glasno nasmeja. — Mislim da pogađate — reče Lun.

— Zar opet? Kakvu ste zbrku sa-lia započeM? Kad će vas nestati s licai-.’e zemlje? — urlao je inspektor. — Čuvajte srce. Mislim da nešto

iv.je u redu sa va5im srcern. Primetio.sam to kad sam vas pcxsQednji put vi-lieo.

— Gde st e me videli? — To v i ne morate da znate — re-

Lun smejući se. — Ali sad je došla ljubaznih razgovora. Dođ ite u ovu!. ,6mu i p;:'kuipite ptice.

— Čekajte! Kažite mi šta. .. —V, ao je inspokto'.-.

A l i Lun .‘•■pusti slušalicu, pozva.Uakfcreona i njih dvojica iziđoše.

Za to vreme Glorija Hil je već ra?)va>rala sa vlasnikom krčme. — Odvežite nas i uzmite sav no-

■ic. U tajnoj pregradi moje torbicela dv'e hiljade funti. Uzmite ih i

;> '^rite nas. Brzo — govorila je ona — Pa da me ovi momci izrešetaju — Onda pusti te samo mene. Uz-

:i;.le dve hiljade. . . Uzm ite ih i nei idite ludi — navaljivala je ona. — I mi le i mo' revo lver . .)a ću otići.

žeLim da me policija zatekne.

Krčmar je razmišljao, pa uze tor-bicu. Nađe dve hiljade funti i pogled mu postade zamišljen, pa tužan, pa 'ipet zamišljen. Celos života nije imao odjednom dve hiljade.

— Uzmite ih i niko neć'e znati —

šaputala je Glorija Krčmar spusti njen pištolj u džep i i>dveza je. Ona bez reći otrča na{X) Ije. Ugleda ona troja kola i uputi im .se. Malo posle njenog odlaska dođo-še dva policijska automobila.

Grupa gangstera ćuteći je sačeka-la automobil.

Ali inspektor Dikson nije ni saz-nao da je jedna žena otišla, jer Lun

je nije pomenuo, a krčmar je čutao razmišljajući kako će brzo prodati kuću i odseliti se u svoj pitomi So merstt, daleko od zadimljenog Lon-dona i razmaženih gostiju, obesnih mlad.ića što dolaze Via motociklima, i ovakvih grubijana koji prete mašin skim puškama.

Za to vreme Lun je već sakupljao podatke o Baku Vintersu U osiguia vajućem društvu njega i Makferso na primio je iskusmi detektiv, koji je radio na tom slučaju. Lun i motmar su se javili kao pravni zastupnik i detektiv jedne privatne agencije, ko-

ja želi da sakupi podatke o krivcima

za smrt nekoliko oisoba.

— Neobično bi nas radovalo da ne što postignete — reče detektiv osigu ravajućeg društva — Uz najbolje že lje mogu da dodam i obećanje da će samo naše osiguravajuće društvo is-platiti pet hiljada funti onome ko us oešno rasvetli misteriju.

— Zbog to nagrade ne bismo pre izeli istragu, ali zbog nečeg drugog to činimo — reče Lun

— Moja agencija ipak rezerviše pravo da razgovara i o tome — ume

se Makt'erson.

Lun mu nai;m<’ :?i_ Ne zpboravi. dragi cri'atrliuda

sani ja u ovom slučaju izgubio svoj



eo

skalp, taiko reći! — dodade mornar i pc>Sl2di o.'tre, ali još ncviililve čs^ki Rje r ■>sv’cž:? ob'jajioj glavi.

— Daikiie, u ćcmu nam možete po-moći? — ra'ipitivao se Lun.

— Poda taka imamo nvncigo, ali do-

kaza nik;v.vih. Jedno pitanj? ostaje nereženj i svvm tezama nc'dostaje taj odgovor — reće d?teAtiv.

— Kakav je to odigovor? Možemo li znati kako ^lasi pitanje na koje tre ba odgovoriti? — upita Lun.

— Morao bih vam ispričati čitavu priću — odvrati detektiv uzdahnuv ši. — Nisu retJci slučajevi utapanja osigurainiih, ali retko se ne nalaze te

la. Prvi slučaj je u natšem dru5tvu za be’.ežen pre tiri godine. Izvesni Bak Vinters bio je osigurao svoju ženu, veoma šarmantnu Amerikanku. Od-mah ću pogledati kaiko joj je bilo ime.

— Ah, evo I — reče našavži traže-ne pcdial'ke. — Zvala se Ava Rejm. Evo i njene fotografije. Istina niije

na.jbolja, ali začudo nismo mogli da nabavimo ni.§ta drugo. Nf^kbliko putafc'tografisana, ali veliiki šeSiri, ili

neSto dirugo, ćkrve da je ovo ip>ak naj bci’.je Sto knamo.

Lun je gledao izvanredno lepo te-le, dugu kocvu po svoj prilici platinas te, ili svetio zlatiste boje. Međutim, tamni naočari su skrivali lik. Ipak odnekud je sve to bilo poanato, viđe-

no. .. Trudiio se da se seti na šta ga podiseča ova fotografija, ali nije mo-gao. PomiHlii da je umorain i da će to katirvije opet pogledati. Zamoli detek-tiva da miu ustupL fo.to^B’fiju. ili ko pij’U. U dcîjeu je bilo tni kopije, i detektiv jednvu dade bez d'.’oumlje nja.

— Dakle, kako se to dogodilo sa

V'.ntersovom ženom? — nastavu Lun da ispituje.

— Utvrdili smo da je pojjulami kapetan kralje^/ske mornaričke p>eša dije jireo Avu Rejni i da se razvila između nj'ih velika Ijiubav. Bio je to .ve'i’O život. . . Ona nai^ôdila pri-lično nova"’' . a cn ■m:,o nc:'k"n’e ne akcije, imanje u Varvinku, veliku

ribarsku lađu i diruga dobra. Putova-li su, pomalo se kockali. . . Ukiatko4 bezbrižan i buran život. On Jc? ž nu osigurao na dvadeset hi.liađ:i funtii< A jednoga dana, ona sc udavila kod Rom'^gejta.

— Cuo saim kako sc to dOi;((>dik) — reče Lun.

— Istraživali smo. Saznalii smo da je Bak Vinters bio i gnjurac. Jedno vreme, još dok je bio poručnik, ko mandovao je manjim odiedom Ijiudi žaba u jodinici komandosa morna-ričke pešadije. Sumnjali .smo da nije umešana njegova „stručnost", ali on se tada nalazio u Australi ji i imao je neoboriv alibi. Nije moguće ni da je neko odv'ukao utopljenicu, jer port^ nekoliko ličnih prijatelja niko nije znao da će ići na plažu. . . Uostalcm, zbog velikog osiguranja mi smo .we pokušavali, pa čak i to da diovedemo u sumnju i činjenicu da li je uopfete’ mrtva. Ali zbcg velikog broja svod';> ka plan nam nije usp>et>. Utopljenica

kao da je pripremaila svoju .smrt i svedoke. Bile .«u to ugledno orobe, na koje se nije motjlo posumnjati da su učestvovale u prevari. A i dcsetne ostalih, slučarn'h posimatrača dmle su iste iskaee. Cak su i dva policijska službenika bila prisutna.

— Sta je onda nejasno u celoj stva ri? — upiita Makferson.

— Kaikb to da je mlada, lepa i ved ra žena prii?tala da se utopi .samo za-to da bi njen mnjž dobio asiguranje? — odvrati detektiv.

— A da li je mogla iskoristiti nas talu gužvu i da izroni dalje, pa da &e posle sakrije? — upita Lun.

— To je takođe nemogTiće. Oko nje ni;je bilo nikc? u vrlo volikf'm

krugu. Tamo su pohrlili samo spasi-oci.

— Kako to da nisu na.šli telo?

— Morske struje .'u na tom rtu

dosta jake, a voda r ’ n<'prov)irna /bcif b'izine užća Tem/e M u: i<> ovde ina čo puno truva i n,ljj ba.s čislu — zak-ljuči delfckiLiv.



61

Jo5 nekoliko minuta raspravljali su o miijgućnostima da žena bez op-rem'.' n<'orimcćr‘na otpliva.

— Cuk i da je to bilo moguće u njenom slučaju, u ostalima je isklju-čeno, Sju Drus se utopila daleko od obale, prilikom prevrtanja jedrilice, r tina, bila je odlična plivačica, ali »e utopila. . . N ije mogla postati riba. Ribedevoj'ke ipak ne postoje — nas meja se detektiv.

— I u ovom slučaju Bak Vinters je najviše dobio — primeti Lun. — A zašto?

— To je bilo naročito osiguranje, pri kome se plaća vrlo velika premi-

ja. Covek sc' može asiigurati u korist svoje ljubavnice. . . vanbračnog dete ta. . . prijatelja. .. pa čak i ži\'otinje, mačke, ili psa na primer — objasni detektiv osiguravajućeg društva.

— I opet je Vinter.s imao neobo iiiv alibi? — upita Lun.

— Svakako . . A i taj slučaj je ne-kako čudan. Po svemu sudeći moglo bi se reći da je potpuna slučajnost, aLi. ..

— Ima i neko ,.ali“ ?

— Da. .. Još devet slučajeva uta-panja u moru, na jezerima, u veli-kim rekama. . . I svi su bili osigurani ne samo kod jednog društva...

— Rekli ste ,.bili osigurani". Zna-či ne radi se samo o ženama? — pre-

kide ga Lun. — Tađno. U dva slučaja se radi o

maškarcima. O.'.talo s.u žene. Ali čud-no je ono što smo utvnd'ili; utopljeni, ili koriisnici njihovog osiguranja na neki način su bili u vezi sa Vinter som, ili su ga poznavali — objasni detektiv.

— I policija, pa i vi sami, stalno

ste na tragu tom čudnom čoveku? — Dugo smo ga pratili, nadzira-li. . . A li uzalud. On mirno putuje svojom jahtom. Kupdo je dva noćna lokala u Londonu, a iana i luksuzni turistički br^' dhiMel. Bak je momen-talno na n;rmu. Sutra brod po1ar/ina pulc’.’anje prema Fr 'vncu ik .i, zatim po SrtJ^ztanlju i ddlje po mOTima.

Pun je bogataša kao Onaz^sova jahta — zaključi detekti v.

— Znači, trebalo bi upoznati togBaka Vintersa — reče Lun ustajući.

— Želim vam mnogo sreće! — reče detektiv.

— Mislim da bi nam moglo koristiti ako o našem dolasku niko ne sazna — reče Lun.

— O, da! Ne bi 'ini te — složi sedetektiv.

Lun i Makferson izadoše.Detektiv otvori fioku i izvadi svoj

mali tranaistorski radio-aparat i potraži muziku. Upade nekakva oniisi- ja u kojoj je spiker dramatizovao jed

nu novost glasom kao da govori sanajuzbudljivije konjske trke:

„Kao gromki pucanj odjeknula jevest da .se Lun, tajanstveni krailj ponoći, ume-šao u tu aferu. InspektorDikson iz Skotland jarda ,ie ljut nač’oveka čiju tajnu godinama pokušava da otkrije, ali mogli bismo se op-kladiti na jedan prema hiljadu da

ć-e se nekim varalicama dići kosa naglavi od ove vesti. Lun je krenuo daotkrije kako su se utopile baš osobesa vi.iokim polisama a'>iguran.ja“ .

Ostale vesti nisu zanimale detektiva. On zatrepta očima, a zatim poti’-ča ka izlazu, ali njegovi malopređaš-nji gosti behu nestali.

Na trgu Viktora Igoa stari ArturBraun kupi londonske nov ine i sa

svežnjem pod miškom prošeta ispodplatana, osmotri prilično mirne ulice koje su se razilazile od trga i konačno sede na zastakljenu terasu kafea. Naruči bočicu mineralne vode izVišija i crnu kafu. Zatim otvori novine i u jednom momentu uzbuđenozastade i poče brzo da čita dugi članak Pisa lo je o tome da na scenu

t/ko otkrivanja tajne utapanja osiguranih žena stupa Lun, kralj ponoći.Braun se sećao svih onih do/rađajakoji su ime Donalda Sikerta, ali joSviše njegov nadimak, učinili poznatim u ćelom svetu

»Lun pohvatao giupu gangstera- Bilo ie smešno videti usnule re-

volveraše — Uspavan bio i krčmar



62

— Tek sada policija otkrila da je jedna žena nestala«.

Bili su to podnaslovi velike repo:taže. Braun je paž ljivo čitao svakureč,- ali ga najviše uzbudi opis ženekoja je nestala pre nego što je stigga policija.

— Takva je moja Sju! To je mo.glabiti sama ona... Al:i zašto je pobe”ia ? .. . Sju, dete drago! — mrmljao

je starac dok su mu se novine tresleu rukama.

.. .»N iko od uhapšenih ne poznajetobožnju Gloriju Hil, pa iako su jeneki viđali više puta u »Plavoj Di jani«. Roj Drus ju je poznavao kao

ženu knja je imala pravo da se meša,u poslove lokala. On misli da jeona akcionar, ili bliska osoba vlasnika noćnog Idkala. Bak Vintors je naputovanju i reporter ni je uspeo daga nade. Međutim, priča se da je on još u Londo'nu i da izbegava susretsa policijom i novinarima...«

» .. .Kada se dalje posmatra svaki

slučaj nestanka osiguranih žena idva m.uškarca, nehotično se namećezaključak da u svim nalazimo jednusličnost: leš nije nađen. Nameće se i»slučajnost« da se svaka nesreća naneki način može povezati sa BakomVintersiom. No, ako policija, uzmno-gostruku pomoć osiguravajućih društva, nij e uspela da reši misteriju,Lun se neće lako okaruit, sve dok ne

bude mogao reći šta se stvarno dogadalo. ..«

Starac prestade da čita. Razmišljao je o čudnim prijateljima koji sumu pomo:gli cne noći. Seta se onihmnogih novinskih članaka, pa i knjiga napisanih o Lunu. »Da, to bi mogao biti o n . . Pa svakako! A onaj štomlati pesnicama i čudno psuje mora

da je mornar, stalni Lunov pratilaci prijatelj. .. Nema sumnje, oni su mipo'mogli. Ko bi drugi dao novac nepoznatom nesrećniku? Ko bi rizlkovao život da se obračuna s gaiigsterima? Samo on! Bio je to Lun« razmdšljao je Braun.

On duboko uzdahnu i uze druftenovine. Videći da je u njima štampa

na repor taža o suiio tu li.'.kjm V'intersom.'Braun na;uč. J.i'.pii in:..iolkonjak i poče da Čita. ii;ii .su

nimljivi j i dijai:.;-: novinara i Vintersa:

»Za.što vas ciovcciL- u vi.;u sa svim.slučajevima claviivnja os ^-j.ranih osoba?« — p-oao je a jvina r.

»Valjda zato ši'> sc' i ;iK>ja ženaAva utopila. Vok j sam je. . . Da voleo sam je više od sveâ na ovomsvetu. . A pojedini manijaci izmišlja ju nemoguće priče. . .« — odgovorio je Vintcrs.

»A li poz navali ste i Sju Braun,udatu Drus?«v

»Pozna va o sam. .. Mi smo zemljana moru. Ja provodim mnogo vremena na br odovim a.. . I zašto da se veruje da nas ne može zadesiti nesreća baš tamo.«

»Ipak, mnogo je utopljenih, bar tako-kaže policija, koji su na neki način bili u vezi s Vama,«

»Svi su orki bili u vezi i sa polici

jom. Zar svi zločinci nisu na neki način povezani sa policijom. Pa i mnogo samoubice, a još više onih koji nesrećno nastradaju. Zar ne bi moglireći da je policija kriva za svaku saobraćajnu nesreću, jer ima kontrolusaobraćaja i vozila?«

»Kako to mislite? Cime objašnjavate onda vezu svih ovih slučajeva sa

vama?«»V lasnik sam dva noćna lokala,

kroz koja u toku godine prođu monogi Londonci, ali i stranci. Imam jahtu i turistički brod. Mnogo putujem.Bio sam u svim zemljama Evrope ,Amerike i Aziie. Tako sam susreo iupoznao mnoge ljude. . Zašfo ondaneko sa puno mašte ne bi mogao sva

ki događaj u svetu da poveže z^ mo je ime? Bio sam u nekoj zemlji Južne Amerike i tamo je kasnije izvr.šenprevrat. Zar se ne može reći da sam

ja putovao u tu zemlju i d?, je verovatno sve to u nekoj vezi sa mnom?Vidite li kakve sve nepravde se mogu naneti čoveku?« — branio se Vinters.



63

Sein takvih i sličnih mudrovan.ia urlanku n ije bilo n.išta Biaun opet uziiaiinu i odloži novine.

'>Ta,i čovek laže' On je krivac zinestanak moje Sju, Oh, Sju, dragoinoje dete . Za r te stvarno više ne

ma . Sju, mala m o ja .. .« šaputao jeon i ispijao konjak.Odjednom skoči i viknu:

— Sju! Čekaj, de te moje! Ja samtvoj otac!

Potrča prema izlazu, o-bori nekoliko stolica i htede da jurne za mladom ženo'm koja je ulazi la u jedanautomobil. Ali kelneri pomisliš^ da

ji' to trik starog varalice — da pobeg

ne a da ne plati piće, te ga uhvatišeza ruke. Desetak gostiju radoznalo

je posmatralo tu sconu. — Pustite m e! Ono je m o ja kći —

vikao ie Artur Braun na engleskom

— Smirite se i sedite, Sta vam jc — pi tao je starij'i kelner. Držao jeiako da je sve to izgledalo kao po-rnc)ć gostu, a ne njegovo hvatanje.

2ena koju je starac dozivao okrete se i zastade Posma tra la j e šta se(logađa. Jedan trenutak je izgledaloIcao da će se vratiti i odazvati se star(U, ali iz automobila se pruži jednaruka i povuče je uriutra. Ona i^đe, alise još jednom okrete. Crni naočariskr iva li su jo j lice, a oko usana jemogao vi'deti bolan grč.

Automobil naglo krenu i s'pusti seniz Malakof aveniju.

— Moja. Sju' Pustite me! — još jednom pokuša da se otme starac, pa^nda klonu.

Lošim francuskim objasni (Ja je'.ideo izgubljenu kćer i da je sigurno više nikada neće sresti.

— Učinili ste mi veliko zlo! ICakc~*e se mogli poplašiti za svojih triča

- ih jedanaest franaka — reče i baci'ive novčanice od po deset franakana sto pred kelnera. da bi âtim posri'-’ tći oteturao niz avenij'U Malakof .

— Sta ste ok leva l i tam o na trgu/natp da m oram o put/'r.’ .ati u

— r>itqo je čove^l' koji. ’.i tomobil u kome je ' ' ■ ela mlada žena sa trga Viktora Igoa.

— Ništa. . . Jedan starac je neštovikao. . Izgledalo je da baš meni go vori — reče žena čudnim glasom.

— Vi znate da treba da izbegavatesvaku gužvu Večeras polazimo a su tra ćemo na brodu biti bez brige —

reče čovek i skrenu Bulevarorti Zu vion.2ena je ćutala, ali konačno mora

de da uzme maramicu. Obrisa oči,pa opet stavi naočare. Vozač baci nanju kratak pogled ali ne reče ništa.

— Proverite s,vaku osobu i to naj

pažlj ivi je! Ne sme se dogodit i dć» namse među goste prok iade taj čudnifantom Lun' — govo'rio je Bai' Vlnters kao da k-omanduje petorici ljudikoji su stajali u njegovoj ve li k o j’ kabini.

— Spisak je ovde Od pre pet dana javil i su se samo lord Stin-'’ t sasuprugom, zatim gospođini er,

vlasnik tvornice cinela sa ženom injenom rođakoni i na kraju sama gogpođa Konstansa Frej — izveštav,aoie šef recepcije.

— U redu. Sve :h poznajem Akose javi neko nov, odmah me izvestite. Inače, večeras ćemo isploviti —reče Vinters,

— Novih neće biti Rezervisana su još samo mesta za goste koje primamo u Havru. . , — nastavljao je šefrecepcije.

— U redu! To je manje važnoznam tačno ko tamo treba da se ukrca — zaključi Vinters.

— Mo'ramo stići u Havr pre njih.

T i ćeš nastaviti da prat iš brod, a jaću se ukrcati sa Džejn — govorio je je Lun sedeći u stolic i za ležanje pored kapetanskog mosta na kome je'ZB kormila stajao Samjuel Makfer'-•on.

Nieffovo lire -ie bilo prosto prelivepo blp’ênstvOim Brod "Arun« ie bioiz serije ratnih plovnih jedinica za



64

naročite zadatke. Nekad je bio naoružan i imao je neobično snažne dijelove mo'tore. Kad su skinuti nepotrebni ddovi oklopa, laki to'povi i teškimitraljezi, brcd se pretvo^rio u najbržu jahtu koja je ikada bila sa,f?rade-

na. Makferson je bio srećan kad jemogao da stane na kapetanski mostov og broda I tu radost mu je Lunuveća vao svojćm prisustvom, bardva puta godišnje.

— A otkud sada Džejn u Havru? — upita Makferson.

— Javio sam joj da umesto u London dođe u Havr. Tamo ću je poves

ti sa sobom i biću manje sumnjiv —odgovori Lun.

—■ Zar nju na Vintersov brod? Pa

to je nečuveno... Biti tvoja devojka jeisto kao vo’ziti se na cisterni nitrogl:cerina — pr.itestovao je mornar.

— Džejn nije baš nesnalažljiva —bran io, se Lun,

I to je bilo istina. Džejn Vitington

je bi la devojka malo čudnih shvatanja. Bila je biolog i to već slavna naučnic?. Ljudi su je zamišljali kao staricu sa naočarima, jer niko nije slu tio da se u nauci može već# sa tride set godina postići ono š!o je postiglaDžejn. A bila je prirodna plavuša crnih očiju, što je retka igra prirode.Ona i Lun su se upoznali još pre trigodine u Cikagu, gde je Džejn bila

profesor na univerzitetu. Istraživala je neke čudne pojave bioloških antitela. Srela se s Lunom znajući da ćeu posetu doći jedan slavan naučnik. Ona je očekivala da će to biti kakavstari gospodin s naoJarima i sjajnomćelom umesto kose, a srela je Dcnalda Sikerta. To je dovoljno reći pa dase pogodi kakvo je bilo njeno iznena

đenje. Ali isto se dogodilo i Lunu.Umesto kakve mršave stroge starice, on je sreo Džejn. Nienu lepotučovek nije mogao klasificirati u antičku ili modernu lepotu. N 'j e semcÎo izreći kako je rna lepa. jer jesvp na njoi sc '’ d'.'’',o u kaêôrliu i jajveeJ skla'la, ^r/ma i duha. Ona jet i la izuzetno lepa.

I kad su se takva dva bića susrela. ., Bilo je suvišno govorit i o jednoj tihoj, postojanoj, večnoj ljubaviizmeđu njih dvoje. Oni su ostali dažive i rade kao naučnici, a nekolikoputa go-dišnje tražili su priliku da sesusretnu. I tada su nashijali d:’fii sreće. Oni su znali da će ta!:o bili uv'.'kbaš zato što su ostali svako za sobeslobodno iće i poklonik nauke.

Postojala je jedna razlika izmeđunjih dvoje.. Džejn je žive'a slobo:!noi legalno, a Luna niko nije znao.Menjala su se njegova naučna imena,a mnogi lični poznanici i prijateljinisu ni slutili da je to Lun. Tu činje

nicu što se znalo o pi ijatcl js lvuDžejn i Luna pokušavali su da iskoriste mnogi, od polici je do vojnihobaveštajaca. koji su se interesova-li za neka naučna otkrića DonalâSikcrta. Zato je Džejn morala brižljivo da pripremi svako svoje putovanje, kao najopasnije bekstvo, da jeniko ne bi pratio i tako došao do Do

nalda Sikerta.Istina, ponekad je dolazila u London, kretala se po mestima koja biodredio Lun, pa bi je on jedne večeri »oteo« i sve uhode bi samo sa žaljenjem opet tražile nr.ucnicu, koja je utom momentu bila u zagrljaju voljenog čoveka.

O svemu tome razmišljao je Lunodmarajući se na suncu.

M I

Brod »Korzika« bio je vlasništvoEngleza Baka Vintersa, imao je ita-lijansku posadu, a plovio je pod ve-necuelskom zastavom. To je vlasniku omogućavalo da se oslobodi velikog poreza. Zbog toga ie putovanje

na ovom brodu bilo prilično jeftinoi pored izvanrc'dno Juksuznih kabinarestorana' i bara, uz koj i jebio i veliki salon. Brod je pored jednog plivačkog bazena imao i mnogodrugih uređaja i kutaka korisnih zazabavu i prekraćivalie vremena.

Uz sve to brod je i'rao jaku emisionu radio stariicu, pa kad ne bi bio



S9

'.a putovanju pret\-arao bi se u »ra-

■' j -p 'v a la « . Za s!;! i 'no 5uiiii.' emitovao je reklame i mui-iku. Na

rjei to su engleske vlast i prel i le Vintersu da će uzurpirati brod ako nas

tavi sa emisijama. Zato on neko vreme nije emitovao oglase i muziku.

Sada je »Kor;-.ika« bila ukotvl.jena

!ia spoljnom pristaništu Tlavra i i e kala tri svoja ,?osta. Po njih je otišaomotorni čamac. Vintors je s nestrp-lii^njem očekivao da se čamac vrati.

I kad ga ugleda, on se radosno osmehnu.

Čamac pristade uz bok broda i naroćito most-stepenište spusti se do

nje'â. Prva se pope žf?na vatreno riđe kose. Oči su joi bile skrivene tamnim naočarima. Kad je silaz-ila napalubu, ona dozvoli da joj ruku pridrži sam Vinters.

— Sad sam miran. Opet si tu —§apnu joj O'n, alii ona ne reče ništa,već produži ka krmi gde je bila njena kabina.

Za njom dođoše muškarac i ženaoboje stasiti i upadljivo skladan par.On je imao čelično plave ovi i svetlo-plavu kosu kakva se češća vidikod severnjaka, nego kod Francuza.7-ena Je imala crne oči i sjajnu cmukosu.

— Gospodin i gospođa Dalman? —obrati im se Vinters.

— Da. Pretpostavljam da st«. . .

kako da kažem, faktor na brodu —reče Lun i zastade.

Biio je to on sa Džejn Vi’tdington, ko ja je bila obojila kosu u crno i privremeno pristala da sc zove Zanina.

— Ja sam vlasnik broda, a ujednose trudim da proverim jesu li gostido'bro sme5teni i zadovoljn i — odvrati Vinters.

— Oh, to nas raduje. Prepuštamvama da nas uputite u tajne ugodnog boravka na vašem brodu — naslavi Lun odldčnim francuskim izgovorom.

Vin ters je govorio francuski saonim karakterističnim naglaskom Eni^leza, ali u tom govoru nije bilo neprijatnih nijansi. Pre bi se to mog

lo nazvati z-mimljivim govorom Onse na engleskom obrat.; .snažnom mornaru u kao sneg beloj unilcirmi.

— Odvedi gospođu i gospodinaDalman u kabinu za mladence. Oni su na svadbenom putovanju.

Lun se zahvalno osmehnu i povede Džejn. Kabina je bila sa još trislične odvojeiia od ostalih malim holom, sa klupskom garniturom i mnogo cvoća. Bila je prostrana i imaladeo za spavanje, salon i luksuzno kupatilo. Kad slupiše, na vrata ih dočeka prijatna Strausova muzika saploča. Lun se osmehnu mornaru ipruži mu novčanicu od deset franaka

a zatim još na vratima zagrli Džejn.Mornar se ubrzo okrenu, a njih dvo je zatvoriše vrata.

Dugo su stajali zagrljeni. Rastaviih kucanje brodarskog momka, koji donese njihove kofore.

— Kako Si; uspeo da sve to spremiš? — upita Džojn.

— Jedan moj prijatelj je od recep

cije saznao da u Havru dolaze nabrod mladenci Dalman. Zatražio samda imaju isto ovakve udobne kabinekod IMakfersona na »Arimu«. Kasni

je će doći ovamo i pričati kako su nekom zabunom dosipeld na drugi brod,ali da je i-tamo bilo lepo. Umestosvadbenog poklona omogući-ću da imputovanje bude besplatno — objasni Lun.

Dok su njih dv oj e razgovarali,brod se otisnuo ka jugu Lun na ča sak i'/.iđe na palubu 1 osmotri. Cinllo mu se da za trenutak ugleda ndiku siluetu »Aruna«. Vratii se i otvord kofer. Malom radio-stanicom p'bave* ti Makfersona o kursu koga mu bed« saopšt'io brodski oficir.

Malo promenjena linija obrva, ulo

šci na dva četvrta zuba u donjoj vi lici i jedan miladež, pored obojene prosede kose, toliko su izsneniili Lu-na da je bilo nemoguće prepoznatiga. Ali kad su on i Džejn seli za ve čeru, Lun nije mogao da se otme utd sku da ga jedna žena, koju je on do bro poznavao, gleda kao starog ziiaa ca.



68

— Ko ie ona? — upita Džejn nafranc'.^'k ;m.

On joj ukratko ispriča sve što Je znao 0 njoj, ali pri tome je bio vid-ljivo uzbuđen.

— SaH !>am shvatio.. To je ona. ..

— šaputao je na kraju. — Pa i sam kažeđ da je to ta iena — primeti Džejn uživajući u tome kako je Lun brzo zagospodario j v o -

Jim glasom I pokretima. — Sad sam nešto shvatio. Reći ću

111 kasnije. I molim te da pođemo u kabmu — zaključi Lun.

Dok su pro’az'M pc>red stola za ko Jim je sedela sama Gloi'ija Hil, ona

namerTo i.pusti svoju rufrnu torbicu Lun skoro zgazi na nju i mo rade cla je podigne. Vrati je i&iu. Ona mu zahvali na engleskom, ali on joi reče na francuskom:

— M'j'im vas, oprostite, ako sam Ja k' V /!x'g torbice.

— Oli. ri'ie ništa — odvrati i ona na fm?i'yVom . — Misilim da smo se

jedno* sreli. .. Moja kabina je broj petna?":t.

On se r>o!:l.oni 1 pristiže Džejn.

U ka! .ai joj ispriča čudru istUD Glorlje il'.l. Ipak zaključiše da ga možda nije prepoznala, nego da je od one vrstt? žena koja se baca o vrat muškarc u ako je samo dovoljno za-nimljiv A sada je Glorija očito bila usamljena. Ovo je bila druga pozna ta žena na brodu. Naime, riđokosa iz čamca biU je niko drugi nego Sju Brauii.

Još jedan deo zagonetke je bio re icn :— un je «d a kad je opet poomat r*o Gloriiu Hil odmah shvatio na ko ga je podsećala fotografija dobijena od agenta osdguravaiućeg društva Gloriia je bila »utooljenica« Ava Re'

ni, odr.'jsno Ava Vinters. — Moram razgovarati sa tom že

nom. Ne smem čekati pogotovo akc m« je prepoznala, kao Sto sam ja nju — reče Lun.

— Ja ću biti na palubi, ali ću pos matra'ti šta se događa — reče Diejn I proveri »adržinu svoje torbe.

Osmotri šaržar malog automat-skog revolvera bele se:L*f;kc dršk>.',

— Nadam se da ti to nećeti — reče Lun i sam proveravajuii svoje oružje. trpajuć!i u džepove na ko’iko stvarčica,

I/.lazei'i susr\le Baka Vintcrsn, l;o ji je uIa::.io baS u £u ;ednu kabinu. Vrata mu beSe otvorila Sju. Lun i:n mahnu u z.nak po;?drava. Sju je bi’a uzbuđena i nestrpljivo zatvori vra'a za Vintersom.

Lun produ*i do hr^nika u kone nalazila kabina Glorije Hil. On ju ’e u mi'Slima još uvek nazivao tim ime nom. Pošto pokuca na vrata, Lun

oslušnu. — Uđite! — čuo se glas na francus

kom Domešan sa Suštanjem vode ukupatilu.

Ulazeći Lun ugleda Gloriju, ko;ia se bezbrižno tušira uz otvorena vra ta.

— Oprostite što ste me zatekli u sprerânju. Uđite i potražite u orma

nu. Tamo ie mali frižider, a u njenr. ima n?koUko boca — brbljala je Glo rija zaklanjajući se krajičkom plas-tične zavese, koja je jedva šta skri vala.

— Zao md je ako sam' doiSao u nt'z god no vreme — reče Lun.

— Naprotiv, bolja čas rkiste mogliIzabrati — odvrati Glorija.

Uskoro se pojavi ogrnuta prozl nim svilenim ogrtačeim. Mirisala :e na 80 za kupanje, a ramena koža bila sveža Bez mnoro uviiania o na sedc na Lunovu fotelju i svojim go-lim kolmom se osloni o njegovo bed ro.

— Želiš li me drag i? — re ie i n;:ena ruka se obavi oko Lunovog vrati

— Ja sam malo zbunjen. Ne b: i

rekao da se poznajemo, a ono=mešeći r>oče Lun

— A zar je to važno? Moj muž nr.j ie prevario baš prve bračne no<!.. Bak je takav — reče ona — A li :a ga ipak volim On mi daje punu s' >bodu, a i ja njemu. Postali smo pri; a telji.



67

— Izgleda tako. Video sam ga kako ulazi kod dame koja je došla nabrod sa nama — reče Lun.

— Ah, ta devojeica! Budalasta jei naivna. .. Bak će je vodi ti dok mune dosadi ... A, onda. .. Možd a Singapur, ili Rio de Zanedro... Bez novca,bez dokumenata. A ja ću bit i kraljica uz njega — pričala j« Glori ja prilazeći sve bl'iže Lunu.

Već je sedela na njegovom krilu.A tada se malo trže.

— Otkud znate da sam mislila naVintersa kad sam rekla Bakove ime? — upita i zagleda se u Lunove oči.

— Pa ja znam dosta stvari. V i ste

Ava Rejni — izgovori Lun i osetikako ženino telo uhvati drhtavica,

— V i znate? !... Ko ste v i? . . . Jesteli iz polici je? — pitala je ustajući isklanjajući se iz krila otvorenog spramišta za haljine. Brzo je oblačila jednu crnu bluzu i široku suknju.

— Ne , nii'Sam iz policije — odvrati Lun i opet joj priđe, ne ispul-taju

ći je iz vtida.Nije hteo da ova žana prenadraženih živaca, u stvari već nenormalna1 opasna, odjednom potegne kakvooružje, ili učini neku glupost.

— Odlazite da lje od mene! Nećuda me opet uspavate! Ja sad znamko ste! — počinjala je da viče Av aRejni,

— Zašto se uzbuđujete? Možemo

mirno da prorazgovaramo. Da samhteo da vam učinim kakvo zlo, već sam davno mo.gao — reče Lun.

Ona se malo primiri i pogleda prema vratima. Lun ih beše zaključaoiznutra.

— Sta želite od mene? — upitaona i sede spremajući cigaretu drhtavim rukam>a.

— Hteo bih da saznam kako stese »utopili« i prevarili osiguravajuća dru.?itva.

— T o je B a k o v triik. N ikad nećeš

otkrit i. A ja ću opet nestati i nikome neće videt i godinama.

— Ja ne želim da i Sju opet nestane. Obećao sam njenom ocu daću razjasniti misteriju.

— Nećete uspeti. Misijim da saovog broda nećete sići živi.

— Možda hoću — odvrati Lun. iGlorija ga je gledala i ne primeću

ći da je nagazila na ranije ispušteniplastični mehurić, koji lako pućnu.Lun zadrža disanje, jer je to bio gaskoji naglo dejstvuje, ali je pos.le nekoliko sekundi u vazduhu nestajap jedineći se sa drugim gasovima.

— Oh, V i ste me op e t . .. N e ću ...Moram viideti Ba ka ... — govorila jeGlorija me uspevajućd da ustane. San ju je uhvat io.

U prostranoj i luksuznoj kabiniSju se otimala iz Vintersovog zagrija

ja- ^ — Čekaj, čoveče! Ja sam nešto vi

dela. . . Onaj čovek. . . — govor i la jenerazumljivo. '

— Zaželeo sam te se. Ostavimo sveza kasnije, Sju, draga! — prot ivi o seBak Vinters požudno je grabeći.

— Ne mogu^ više! Sve je to straSno. Videla sam oca u Paiizu. Starac

će poludeti — nastavi Sju sada većplačnim glasom. To osvesti Vintersa i on je odve

de do kreveta. Spusti je na jastukei reče:

— Smiri se. Sve će biti dobro . A sada mi ispričaj sve po redu.

— P rvo ovo — reče Sju i pruži mufrancuske novine,

Bille su presavijene tako da ie od

mah mogla da se vidi fo tografija mladih. Bili su to pravi Kold i ZaninaDalman. Venčanje ovo dvoje bilo jedogađaj koji su novine opširno zabeležile, jer je Zanina bila član oliimpijske ekipe Francuske u košarci aKold jedan od najboljih fudbalera.

Lice Baka Vintersa menjalo je bo je i izraze, od bi eda do modrog i od

zbunjenosti i straha do besa i mržnje. — Sad znam ko je to na mom bro

du. Misteriozni »kralj ponoći« nijenikada naiišao na čvrstu ruku. Nećeuspeti da upotrebi svo je smicalicei »dimove« — pretio je zureći u fotografiju mlade i mladoženje Dalman.

Zatim podiže sluSaliicu brodskoigtelefona i nareda da mu se tri naoru



68

žana č . o^m ah pošalju u ovukabinu

N e ’: . ko minuta ka sni je Bak Vinters i njero vi momci nađoše DžcjnVitin^Lon i uhvatiše je. Povedoše je

posebnim hodnikom koj i je bio pred

viđen samo za poslugu. Koliko su ostali hodnici i prolaz;i bili lepo zastrti, sveže obojeni i čisti, toliko je ovaj

bio zapuSten. Zidovi su bili zarđali,a koraci su odzvanjavali po goloim l i

mu.. Prnvedoše je kroz jedno spremi

šte puno sanduka. Nekoliko ih je bilo otvoreno, 3 na jednoj mehaničar-skoj te::«! \ndelo se da je bilo rađeno

oko nekakvih mašina.

— Ovo je otmica — reče DžejnVintersu.

— Ne nazivajte tako ružnim imenom naš gostoljubivi postupak — cinično dcbaci Vinters.

— Zatim on otvori niska vrata igurnu devojku u uzan prostor.

— Ne vičite, jer bi bilo uzalud. Niko vas ne bio 6uo. Cim se »objasni-mo« sa va.šim »mladoženjom« dovešćemo i njega ovamo — dodade Vinters.

Džejn prez rivo pogleda i. okrenumu leđa.

VIII

Bak Vinters nije znao gde se Lun

nalazi ali beše postavio nekoliko rvaoružanih zaseda i naredio da ga uhvate, odmah pretresu i oduzmu sveSto kod njega pronađu. MeđutimLun nije ni slutio da je otkrivenanjegova zamka sa mladencima Dalman. Zato mirno iziđe iz kabine AveViniters, odnosno lažne Glorije Hil.Bdio je prava slučajnost što su dva

naoružana gangestera u mornarskimuniformama gledala na drugu stranu baš kad je on otvorio dobro podmazana vrata.

Lu no v oštri pogled odmah otkrirazlog njihovog prisustva, jer su držali soremne revolv ere samo malosklonjene iza leđa. Skoro jednim skokom Lun pređe rastojanje do ove

d\'oiice i jed no g udari, a drugompodn '’ ?" revo;',-er pod nos.

— M irno spusti re\'olver koj.i držiš iza leđa, a onda uzmi i ponesi

ov og usnuiog — narodi mu Lun gla

som kojii nije obećavao ništa dobro u

slučaju nepokornosti.Ga ngs ter pcsluša i oru žje tupolupnu na pod. Lun pokupi revolvere

1 rukom pokaza prema svojoj kabini,Gangester jedva diže onog onesveš-

ć&nog, pa je i Lun morao da pomogne jed no m rukom. Ka da se nađošeu kabini Lun zovnu:

— Džejn, jesi l i unutra?Ali još nije bio ni izgovorio celo

pitanje, a već je znao da uzalud traži devojku. U vazduhu se osećao jedan prijatan, ali naročit miris. Jošpre dve godine Lun joj je pokloniolep prsten, koji je ona stalno nosila.Da bude zan imlj ivije, Lun beše U

njega ugradio minijaturno spremišteza jedva jednu dobru kap mirisa, koga je takođe dobio jednom hemijs-

kom reakcijom. Ako bi Džejn noktom potisla jedan sićušni dijamant,kaplja bi bila istisnuta i prijatni, a-li naročiti miris bi se razlio prostorijom i dugo osećao. To je mogla dauradi i u njegovom prisustvu, ako jehtela da gâ upozori na opasnost, a dato niko ne primeti- Kad su gangsteriupali u njenu kabinu, ona se baš spremala da iziđe na palubu. Znala je daće je ispitivati i to na nekom drugommestu i zato je noktom pritdsla prsten.

Sada je Lun znao da odnekud pre-ti opasnost. Ali gde je Džejn? Kakoda to dozna, a da se ne izloži opasnosti. Oceni da su dva gangstera bila ostavljena da paze ovaj posebnideo na brodu i da će moći da se kre

će samo u tom prostoru, a da ne naiđe na neku drugu grupu u zasedLZato brzo čvrsto veza i onesvešćenagi onog drugog uhvaćenog gangstera,gu r*i i ih u kupatilo i zatv ori vrata. Azatim iziđe i uputi se ka kabini SjuBraun, odnosno udate Drus. Bio jeprim etio da je Vintars otiSao kodSju i odluči se da neposredno ra2^<»-



vara sa samim vrhovnim tvorcem i deje o prevarama sa osiguranjem. Lun zato pokuca i promenjenim gla-som pozva:

— Gospodine Vinters, hitno vas traže!

— On nije ovde — za6u se odgo-vor. — A li meni je rečeno . . . Molim

vas, otvorite — nastavi Lun.Sju otvori vrata i Lun upade k

njoj. Ona ga je prestrašeno gledala ne uspevaju6i ni da krikne. Lun pre-gleda kabinu i utvrdi da mu je Vin-ters umakao. Pri tome mu pogled pa-de na novine na stočiću, koje su bi-

le presavijene tako da se vidi ona fotografija

— Dakle, shvatili »teT — obrati Joj se Lun.

Ona je ćrutalt.

— A ja sam zbog vas upao u ovu avanturu. VaS otac tuguje. On nije siguran da ste mrtvi i to joS više muči starca. Vi ste, devojko, vrlo bez duSnl — govorio je Lun.

— Nisam devojka . . . ZaSto ja? . . . Ne mogu d « se snađem .. . — promu-ca ona

— Rekao sam »devojko« ba5 za/to Sto je va3 brak sa Drusom obična ob mana. Obmanuti ste samo vi. Ume Sani ste u gangsterski poduhvat... A va3 pKDiteni otac se muči — nasta-

vi L\m. — Ah, kako mi je teško! Ja sam

ga videla u Pairizu... Ne mogu vi5e — jauknu Sju i pade nlčdce na kre-vet.

Ramesna su joj se tresla u bolnom grču.

— Ne koristi plakati. Vašem ocu ste potrebni vi, slobodni, srećni i bez

krivice. Pomognite mi da sve to ost-varim — pokuša da je uteSi Lun.

— Kako da vam pomoijnem? — o krete se uplal:ana devojka.

— Recite mi kako ste se »utopili«

— Ne! To ne mogu! Zakle la sam se Baku!

— On je zločinac!

— N i je . , . Ja ga vo ' im' Uosta lomzakida sam se da neću ' zdat i — ponovi ona svoje odbijî i je.

— Zar nećete ništa da učinite zasv og oca? — roče Lun-

Ona opet zaplaka i reče:

— Sveću učiniti!

Sve , .. Samo neću reći Bakovu tajnu. N i po cenusmrti.

Lun shvati raspoloženje sirote de-vojke i zato iz jednot^ džepa izvadibelu maramicu upakovanu u herme-tički zatvorenu plastičnu vrećicu. Podera taj omot i pruži joj je rekavši:.

— Ubriš ite suz^ i sm irite se. Naćićemo već neki izlaz.

Ona uze maramica i poče Ha briše lice. Nešto čudno se osećala. P o stade vesela, osmelmu se i sede u fotelju- Odmah ratim je zaspala. Lun

je podiže, od.škrinu vrata i p renese je do kabine u kojoj je bila tobožnja Glorija Hil. Zatim zatvor i vrata i pođe da osmotri. Prvi prolaz napalubi bio je slobOdn, a u hlizini

se nalazio čamac za spasavanje. Lunotkopča platno, ode do uspavane i€ ne I za pet minuta one su b;le skrivene, platno opet popravljeno; sve je to uradio brzo i tiho. Lun je znaoda se one neće probuditi najmanj«šest sati.

Vrativši se u svoju kabinu Lun postavi radic-uređaj i pozva »Arun«. Javi se dežurni i čim saznade da govori Donald, brzo otrča do Makfer-sona.

— Jesi 1t spavao, stari vuče? —upita Lun.

— Oh, ne! ^S ilionmu plavih tala-sića i mračnih uragana! Kako moguda spavam kad ne znam šta je s tobom i Džejn — gunđao je Makfer-son.

— Ne strahuj. Momentalno su o-teli Džejn, ali ćemo se obračunati.Priđi bliže »Korzici« i daj znak dau zoru želiš da kontrolišeš brod. Isturi makete topova da izgledaš kaopravi tatni.

— Mogu li i onaj jedan skriveni? — upi ta mornar.



.vrshin fla neće trebati, ali za

ivak i slučaj. Kad u zo iu uuniformam a na »KorzU ui*, preira-iujtt' sve dok ne nađete mene, Džejn.Sju i Gloriju Hil — objasni Lun-

— Zar opet ona? Ne, ne želim je

na svom brodu — protivio se Mak-ferson — Ona je svedok. a biće samo ko

ji sat kod nas. Neka se mladi Daimansa mladom spremi za pre lazak na»Korziku- — zaključi Lun.

— Daj mi jo5 koje uputstvo? Sta ću ja sa pet momaka? Oni su odlić-ni, al! samo ih je pet — ža lio seMakfe: son.

— Iza maketa topova su i lu tkeIzgledaće kao da imaš najmanje pedeset ljudi. A sad zdravo, prekidamvezu! — doviknu Lun u radio-tele-fon.

Odmah zatim podiže slušalicu svogbrodskog telefona, zatraži vezu saVintt -som. Reče da ga hitno tražerbog gospodina Dalmana. Dok je čekao on oo'raži svoje naročite cipelesa debelim gumenim djonoviima. ObuIh .i mim o sede u fote lju.

Tele fo nski signal kvrcnu 1 Lanprinese slušalicu uhu.

— O vd ’ V in ters! Ko me je tražio?upita vlasnik broda.

— Oh. to sto vi ve lik i majstorepr eva re! — »m ejući se reče Lun. —O vde je D ilm an, čiju ste živ ot

nu saputn’cu baš m alopre ote li i•krili. Tražim da je dovedete- — Pa vi govorite iz svoje kabin e?!

Kako ste stigli u nju? I — zgranutoupita Vinters.

— Pa kao svi poSteni ljudi. Is tina, morao sam da klepnem dva nepristojna momka i da ih ostavim u•voje kupatilo — odvrati Lun.

— Ja znam ko ste v i! Neću dozvo-

Uti da se igrate sa mnom- Znate Iida nećete živi otići sa ove lađe? —ljutio se Vinters.

— Gde je moja Zanina? — pitao je Lun.

— Ne znam ko je vaša Zanirâ. al je nećete vid eti. ako se dalje bude

te meSali u moje poslove. Tražim da

70

se predate, pa ću vas po!id;i u prvom :'n'^tu n'i‘:*avi \'inl('s,

— No pričajte s!i.’p')Sti, noi'ii .lođi te u moju kabinu cla lazfja'.arnmo — rc'če I,un.

— Doći ću. ali sa morr.oma koji će imati revolvere u rukama i ma Sinske puške. Na najmanji znak va-ših trikova, oni će vas ustreliti za preti Vinters.

— Neka vam bude. Ipak dođite do mene — zaključi Lun i spusti sluša-licu.

Nali sebi hladan napitak načinjen od limunade, voćnog soka i gorkog

likera.Vrata se naglo otvoriše i prvo se pojaviše uperene cevi dve mašin.sko puške i nekoliko revolvera

— Pretresit(‘ ga i sve m a oduzmi-te — naredi Vinters,

— Da ga za svaki slučaj i veže-mo? — upita jedan od gangstera.

— Ne morate se toliko plašiti. O ružje je sve lepo poredano na poli-

ci tamo kod prozora, a ja nemam ni ita kod sebe — reče Lun.

— Ipak ga vežite. Njegove podva-le su mnogobrojne. On je podvalio Bibinsu i Paundu. Sad ih gnjavi po-licija i saslušava njihove momke. Drus je očajan Sto je u zatvoru, a

'Fineja slobodna — govorio je Vin ter.s .svojim ljudima.

Lun odmah shvati da je nekadaš-nji kapetan komandosa okupio ljude koji su predstavljali vernu grupu. Dakle, nisu bili u pitanju obični gan-gsteri, nego uvežbana i opasna dru-žina.

Dok su ga vezivali Lun je izazovno gledao Vintersa.

— Ne preporučujem vam grubos-ti, je r vas to može mnogo stajati.

Baš sad nekoliko topova uzima ele-mente ovog broda — opomenu ga i bezbrižno se zavali u fotelju.

— Kakvi topovi? Vi blcfirtde? —•odvrati Vinters.

— Uvi'r ilf .se, a ondn sur.iv.iajte — reče I un — TIostalo’T', vri') n i je ne-udobno o\ ako vezanom Ako me ne



71

)ClvpSete, obećavam da ću vam razbiti taj pravilni nos, ki)ji je bar m alu kriv Sto lako zavodite neke žene.

V'inters pozva brodskim telefonom i sačeka. A onda mu se oči raširiše.

— Kakav je to ratni brod iza nas? — upita on Luna.

— Taj će u zoru tražiti da pregleda ovu ploveću jazbinu i neće je napustiti bez mene i nekoliko drugih lica — objasni Lun.

Jo5 sve nije bio ni izrekao, a signal brodskog telefona prijatno zazu-

ja. I ostali su m ogli 6uti snažni kapetanov glas:

— Gospodine Vlnter«, jedan ratni

brod sa dva pramćana i četiri ku- polna topa nalazi le na milju od na«. Daje signal da te u toru zaustavimo radi kontakta.

— Do đavola! — opsova V inters i apusti sluSalicu, a zatim se obrati svojim m om cima: — M ožete o«tati u hodniku 1 zatvoriti rrata.

Potom je neko vreme 6utao. pa u- ■ tade i odveza Luna.

— Osećam da im at« nek e adut«. Iziđite s njima na«r«du — re£« apa- tlčno.

— Zbog zavođenja Jadne SjuBra- un, koju ste uvallU u lažni brak i prevaru aa oaifuranjem, sasli i i i l ifte taAku kaznu — po2« Lun.

— Otkud vam to da o Sju govorite kao 0 ilvoJT — upita Vinter«.

— Rekao aam vam da ne pokula- te da M izvučet« lažima i pr«vara- ma. To vam n e ^ uspeti- A ko •« po- uzdajete u neftto drugo, onda napred. ali men« nećete uvpeii da obmane- te — opomenu ga Lun.

— Ja vas ne razumem — odvrati Vinter«.

— Izv««na Ava Rejni, udaita Vinters, laina Hil, a zatim Sju Braun udata D n u , la ina utopljenica 1 prava vaia ljubavnica . . .

— Sta je I njima?! — poskoči Vinters.

— Naročitim splavom sam Ih spustio u more. Sada su na brodu specijalnog pomorskog odreda. O tom«

su me i izvest i! : .If>š n’sii budne, alisu na onom bri'du — odgovori L\in,

— To znači da ih imate .. . Onetreba da svedoće protivu mene .•Ne vorujem! Neće svedočiti, jer bito samo njih pogodilo. Ne moSe sedokazati moje iićešće — nervozno je»{ovorio Vinters.

— Ima drugih dokaza — reče T<un. — Nema! Niko ne zna kako se sve

odigralo! — samouvereno reče Vin

ters. — Znaju Ava i Sju — dobaci Lun

i poče da sprema cigaretu. — Samo one. Ostale nećete naći

— nastavi Vinters.

— Pa 1 to Sto one izjave biće dovoljno. Osiguravajuća dru.^tva će^natom prim eru rev'idirati sve isplate —iznese Lun svoje nii.^ljenje.

— One neće niSta r e ć i .. Cak lako ih osude. One će se braniti da subile izgubile pamćenje, a zatim potražile moju pomoć.

— Izgleda da je tako.

— Onda ću vas sutra oteratl sasvog broda. Ili jo5 bolje, predaću vastom policijskom, Ili vojnom brodu.Reći ću da ste vi taj tajanstveni Lun — izbaci sada Vin ters svoj adut islavobitno se nasmcSi.

— T o n ije važno. Ja ću otkriti kako ste ono izveli. A sada me odvedite ka Zan inl! — reče Lun glasom ukojem je bilo 1 pretnje.

— OdveSću v a s . . . U livate ml res-p»kt. Kako ste uspeli da se tako brzo nađete u Francuskoj, da uspostavite vezu sa onim vojnim brodom? ... I. do sto đavola, kako uspavate sve tako brzo da pro kljuv ite? —upita Vinters.

— To je teiko ob jasn iti. . . Snagudaje nauka... Hm, ali ona ne da

je snagu svakom — reće zam iiljenoLun.

— Hoćete da kažete da vaš slučajto najbolje potvrđuje?

— Možda baS to. Gangsteri su meod detlnjstva Školovali da im poslužim svojim znanjem. Oni su shvatilida nauka daje snagu . . . A li nauka





73

vu luku. vlasti će vas saslušati- Ima-će podatke o svemu što ste počinili.

— N e možete nas ostaviti ovde!Niko ne zna za ovo spremište. . . —gubeći živce uzviknu Vinters.

— Pa znamo ja i Džejn. Uostalom

ja znam i nešto više nego pre susreta sa vama, Vin ters — odvrati Lun. — Italijari sko podvodno vozilo »ma- ja le « dalo vam je onu ideju kako dautopljeni živi nestanu.

— V i . . . V i znate za »svin ju«? —klonulo upita Vinters.

— Primetio sam malo pre jednučudnu napravu. Nešto slično sam i

ja koristio za sportsk i podvodni r ibolov — objasni Lun.

Želja da se nađe način kako dačo-vek-žaba u ratu prenose veću količinu eksploziva izazvala je naporekonstruktora. Stvorena je električnanaprava, neka vrsta samostalnog e-lektričnog valjka, koji može da povuče čoveka i teret, ako se njime u-

pravlja. Cim je Lun video malopretakvu spravu na brodu, bilo mu jesve jasno-

Ava je bila odlična plivačica i saovim uređajem prikačenim vešto uzgumeni dušek otisnula se dalje odobale. Tamo je vikala u pomoć, u-ključila »svinju« i ona ju je odvukla iza rta. Njena kola su se već nalazila tamo i ona se udaljila. Sju jeimala »svinju« na jedrilici. Ona jepomogla prevrtanje i u gužvi zaronila sa sandukom u kojem je bio o-naj uređaj. Stavila ga je u pogon iudaljila se ispod vode.

Ovom uređaju nije bUo teško dodati masku sa kiseonikom i tako o-mogućiti i duži boravak pod vodom.

Lun gurnu Vintersa u metalnospremište. Ćulo se kako gangste ri lupaju i dozivaju, ali kad se Lun udalji, ta galama se više nije čula.

Vrativši se u kabinu Lun pozvakapetana broda i u Vintersovo imenaredi da se brod uputi prema Londonu, ali pre toga da dozvoli kontrolu vojnom hrodu.

Kad se osvestila Sju primeti da jeopet u svojoj kabini i da su porednje Lun i Džejn.

— Treba da pređete na naš brod.

Mi ćemo vas za nekoliko dana sastaviti sa ocem — govorio je Lun, —Možda će policiji biti dovoljno onošto će saznati od samog Vintersa iono što će morati da kaže Ava Vinters. A v i ćete biti sa ocem dok uzamenu za vaše svedočenje ne dobijemo naklonost suda.

— Opet treba da strahujem , •, A -li ne, neću svedočiti protivu Vintersa! — uspro tivi se Sju,

— M i ne želimo da se umešamo usve to. Vi i vaš otac resite to sami.Policija će saznati da niste mrtvi ito je sve — zaključi Lun.

Svitala je zora kad »Arun« priđe»Korzici«. Lun, Džejn i Sju pređo-še na Makfersonov maketama ukra

šeni brod. Začuđeni i još sanjivi parDalman pređoše na brod-hotel, a svezaboraviše kad se nađoše u luksuznoj kabini.

T e noć i obalska policija je od ne-identifikovanog broda dobila radio--obaveštenje o »Ko rzic i«. Patrolničamci su dočekali brod predveče ipočeli pretres. Listovi su vec imali

vesti o tome da je pronađena živaSju Braun i da je otkriveno kako jeizvesni Bak Vinters prevario osiguravajuća društva. Mnogobrojni agenti društva preplavili su brod j čudili se razgledajući podvodni uređaji videći Vintersa, koji više nije tvrdio da je nedužan u svemu što sedogodilo.

»Ali tajanstveni Lun ni ovoga puta nije hteo da sačeka policiju i predstavnike državnog tužioca. On smatra da je dovoljno onemogućiti zločinca. Gde se on sada nalazi? Gde jeSju Braun? Sve su to pitanja na ko ja Skotland jard ne može da odgovor i .. ■« kctmentarisali su londonskilistovL



74

A sledeće noći jedna kola su sta

ja la pored Ričmond hi la. P r iđ e im jedan star čovek nesigurnog koraka,

V ra ta autom obila se otv oriše i iznjih iziđe Sju Braun.

— Oče . . . oprosti! — izgovor i

plačnim glasom i baci mu se u zagrl ja j . — Samo kad si ž iva • .. dete m o je !

Srećan sara — govorio je otac,

Tada se seti da treba da zahvali I l judima koji su ga spasli da ne poludi, a Sju da sasvim ne propadne.

Al i t iha mašina beše pokrenula vo-'îlo i ono je bilo nestalo u senkama

visokog drveća na Peterson putu!

Lun, Džejn i Makferson behu otišl i . T e noći opp! isplovi brzi »A ru n « .

Išao je prema jugu, al i niko nije znao

kuda će st/ići i ima li cilja.



7»

Frederik Ešton

lm p io tiv b a n d e zo m k o v oI

Još ne paleći svctla, da bi uživali usumraku, vozili su se od Versaja kašumi Sent Lamber. Lišće je bilo žutoi crvenkasto, a po okolini nicala suprva svetla, kao prosute zvezde. U kolima je bilo njih troje. Vozio je nasrnešeni muškarac, motreći na vijugavucestu kroz naočare sa tamnim okvirima. Na zadnjem sedištu nalazila sevitka plavuša, koju je nemoguće opisati, jer ne pripada kategorijama lepihžena, nego je apsolutno lepa za sve u-kuse i shvatanja. Pored nje je sedeokrupan, ali dovoljno skladan i pokretan muškarac. Njegovo izrazito lice,

čisto izvi jenih obrv’a 1 pravilnih crta,uokvirivala je gusta crna kosa posutasrebrnastim Iskrama sedina. Celično-plave oči u sumraku su izgledale crnei svetle,

— Još malo i st ižemo — reče muškarac za volanom i na trenutak se o-svmu pokazujući nasmejano lice.

— Radoznala sam da vidim to čud

no snezdo usamljenog viteza — odvrati devojka.

— 1 ti nazivaš gnezdom zamak odčetrdeset soba? — nasmeja se muškarac pored nje.

U tom momentu siđoše sa ceste izađC'še na uzan, ^li uređen put, koii je u luku vodio kroz šumu. Nalazilisu se nekoliko kilometara daleko od

Bomonvila. Stigoše do dugog zida nadkojim su se nadnosile krošnje mnogobrojnog drveća, a odmah zatim se u-kaza vel ika kapija. Vozač zaustavi,istrča iz kola i na stubu kapije ključem otvori metalni .kapak i brzo o-krenu ručicu mehanizma. Kapija be-šumno kliznu i on sc vrati u automobil.

Ulazeći u veliki park, koji je u stvari bio prava stara šuma, vozač upalisvetla i ubrza vožnju širokim prošekom. Pod točkovima se čulo škripanje šljunka, koji se rasipao. Svetioobasja široki ulaz dvorca, čija su dvakrila nestajala među drvećem.

— Sta se to događa? — upita mu

škarac sa zadnjeg sedišta videći kakonekolika ljudi trče oko jednog kamioneta.

Vozač naglo zaustavi i izađe. — Hej vi tamo I Sta radite? Dođi te

ova mo! — viknu on. — Sklanjajte se, inače. . . — odvra

ti jedan od nepoznatih ljudi i pretećipodiže revolver.

Ostali su uskakali u kamionet i ta-kođe vadili oružje. Vozač kamionetaupali motor i svetla blesnuše.

Muškarac sa zadnjeg sedišta istrčii pođe stazom.

— Stanite, momci! Lepo siđite satog sanduka i uljudno objasnite vlasniku dvorca šta se događa — reče onstojeći na sredini pošumljene staze.



76

L lijvfiOvim pokretima bilo je nečegiji ip .. ..iv nos • piCictcg. NeKoiiKo ire-nuiji\u viauviu je tišina. Alrak jc vecbio oKoine piedniei,;, p j su bcsamo UKistaia »\ctla larova. bas u sreduu slajao je \isoki čovek.

Ah tada kamionet krenu naglo nanjciâ. On odskoči i poteže pistol). Sakanuoneta su ciljale četiri cevi na njega. UcvojKa tJcšc izasla iz automobilai saua KriKnu. Aiuškarac sa naocannia

je poduče u zarcion iza kola, a zatimdo\i.viia svom prijatelju:

— uonatue, sKlonilc se! To su pljačkaî zauiKova!

*\,^..;ovu opomenu zaglušiše pucnji.

Covc.x sa pisijljem, koji bese odskočio ijpicu ..amiona, u poslednjcm trenutku St zadivljujućim skokom nađeu s>;i;.i đi\tca i izbeže kišu kuršuniaiz 1'i.ci 1 ctvi. Opali i sam nekoliko metaka. jedan Covck sa kamioneta kliknu i p;;ue na zemlju, a ostali zaglušnoop»o\ aše i naslaviše da pucaju. Još jedan klonu preko ograde kamioneta,

ali sa druî povukoše ^baš u trenutkukad su obilazili automobil.Nekoliko pucnjeva odjeknu nad sa

mim slavama devojke i zaklonjenogmuškarca. Stakla automobila prsnušeu mnoštvo kao zrnevlje sitnih delova.Benzin poče da curi i upali se tako da

automobil odmah pretvori u goruću bu^'inju. Ni;ii dvoje pobegoš'* uzaklon drveća. Za to vreme kamionet

nestade u mraku. Još nekoliko trenutaka između drveća se videlo njegovosvetio, pa i toga nestade.

— Jeste li povređeni? — čuo se glassa mesta na kome je stajao visoki.

—- Čitavi smo! Jesi li ti ranjen? —užurbano je pitala devojka.

— Nije mi ništa — odgovori upitani i izađe na požarom osvetljenu sta

zu.Priđe ranjenom razbojniku i nagnu

se nad njega. Ovaj je bio bez svestiali još živ. On ga uze i u naručju ponese kao da je dcte. Devojka i muškarac u nacčarima potrčaše za njima.Stigošr na široko stepenište i uspešese trfcči do hola. Vlasnik zamka upali»vetlo i potrča ka telefonu.

— Zvaću polici ju! — reče podičućislušalicu.

— Ustavi! .\e niugu dozvoliti ->cb;to zadovoljstvo da se sasiajcni sa inspektorom — reče visoki, :;pustu)ućiranjenika na široko kožno kaiiabi-.

— Onda bar da pozovem Ickara? Ta j čovck umire — dodade — To može . . . Ali ne javljaj o če

mu se radi. Reci samo da je povrcdenneko od posluge.

Vlasnik zamka podiže slušalicu i pokuša da pozvoni, ali je uskoro spustii zaključi

— Veza je presećena.

Vi.soki muškarac bio je Donald Si-kert, koji beše doputovao u Francusku sa Džejn V'itington. Ona je sadastajala blizu njega i uzbuđeno posma-trala šta radi. Donald je sekao odelosa ranjenika da bi otkrio rane. Pri tome je posmatrao lepo i jo.? mlado lice

nesrećnika, čije pune usne su bile biode, a oči zatvorene.

Vlasnik dvorca bio jc Mišel dc Bo-šato, poznat kao strastveni biolog, ko ji je tu svo ju strast dopunjavao sportom. Veliko bogatstvo nasleđeno odpredaka i dva ujaka omogućilo mu jeda se bezbrižno posveti nauci, sportui uglednom životu. On jc sada obilazio dvorac. Kad se vrati, ujiviknu

— To je strašno! Opl jačkan sam tako da ću se teško ikada oporaviti...Ali taj čovek umire I Možem o U mupomoći?

— To i pokušavam — odgovori S tkert.

Spretno jc otkrio rane mladiiu.

— Imate li kućnu apoteku? — upi-

ta zatim.Mišci de Bošato otrča i brzo se vra

ti noseći čitav ormančić sa medikamentima i zavojima. Sikert nađe alkohol. zavoje i špric za injekcije. Uključimali sterilizator i ubaci hirurške ma-kaze i dva skalpela da se prokuvaju, jer to je bilo sve što se našlo u apo-



— čak i hirurg u operacionoj sali bi 23 t e ? k o s p a s a i) — re če r a z g l e d a v -

ši i'ane.

— Bolje je da ?a ne dotičemo. I-m.nn ko la ti i)a ču požuri ti da

ga nrebacimo u bolnicu — reče de Bo

šaU).

— To bi potrajalo suviše dugo.Ur.T'O bi p'e nego što bismo ga sme-stiii u automobil — odgovori Sikert.

— Al i, možda se v a r a š . . . Ipakda . . . — dođ ad e de Bošato.

— On zna o ranama vi.ê od nekihlekai'a — uzdahnu Džejn Vitington.

Lun nije dalje slušao njihov razgo

vor. Brzo jc previjao ranjenika i is

pitivao povrede. Jedan kuršum bešeprobao pored srca i zario se u pluća,a drugi probio samu donju ivicu grud

ne kosti i izašao na slabinu. Bilo jeočito da mladić nema spasa, ali T,unga previ, postavi drenažne cevčice idade injekciju za jačanje srca.

Nekoliko minuta kasnije mladićeve

oči se otvoriše. — Ah . . . — jeknu bo lno. — V o

de . . . daj te mi vo de . , , — N e smeš vođe. Umiri se 1 mi

ćemo ti pom oći — reče Sikert naginju

ći ■ e nad niim.Mladićeve oči sevnuše mržnjom.

— Vi ste me u b i l i . . . Jedan de Mel-

vi1 mora da umre . . . kad je upao usve o vo . .. V'ode, prek linje m vas — smukom izgovori,

Sikert uze čašu i uli mu u usta nekoliko kapi. Rnnienik nokiiša da do-srabi ('aš)i, ali klonu. Nešto ie mrm-

liao. IT nicgovim očima se videlo da

je 11 bunilu. — Sumnialo, ne nucaj! . , . Petao će

nas jed nom unišHti . . . Ta znam . ..nd 'T n tno . . . Ta j m'ris budi . . , Pjer.]<;riVn?iin ku<;a ., O b ' M aiko . , ,

S'lcert ie nažUivo <:1iišao fnnieniko

ve reci i me^îo mn nuls nad levom šakom fr Pn'i t ’’ k i ▼apis.’’

reci ''n<> ip fani'enik izr>ovorio. Pnkuč.TČf'mo d.T ndrtP< '’ mo dn

Violniro rc ’ p Sikcrt in'idt'-’n'’ r">n i'fnn,';:!

Ali ovaj izdahnu b.iš u tom trenut

ku, Sikert odmahnu rukom i sa ob

ližnjeg stočića skidc pa njime prekri leš,

*

m lolniak.

77

Njih troje sedeli su u malom salo-n v Trebalo je odlučiti šta da se radi,

— Potpuno mi je razunnljivo što nemožeš da se pojaviš pred policijom —

— reče Mišel de Bošato. — Ja ču biti svedok! — reče Džejn.

— Ne! Ne že lim da te povlače uistrazi i po sudnicama. Rcčiću da ‘âmdošao i zatekao napadače. Pucali sui ja sam od.govorio. Jednog sam po

godio . . . Dovoljno je da kažem deoistine i da Isključim vas dvoje — nastavi de Bošato.

— Sam si rekao da niko ne bi očekivao od mladog Andrea de Melvilada bude član bande. Prepoznao si gatek po fotografiji u njegovom džepu, jer je kao ranjen bio izmenjen, bled ...Oslače samo da si ga ubio. A ti to ni

si učinio i ne smeš to da priznaš nasebe — reče Donald Sikert.

— Ne mogu reći ni to da si ti bioovde. Progonićte te čitava vojska policajaca i agenata — primeti de Bošato.

— To jc istina Ali ako se ja iDžejn sklonimo, policija će utvrditi dasi ubio mladog de Melvila. Nećeš mo

ći da pokažeš ni njegov pištolj, jer jeostao u kamionetu sa pljačkašima —objašnjavao je dalje Sikert

— Ali, postoje tragovi . .. Automobil je zapaljen . . . Zamak opljačkan ...

— uzbuđeno se umeša Džejn Vinting-ton.

— Sve to polici ja ne mora da ve-ruje. Takve »okolnosti « mogu lažno

da se pripreme. Policija hoće dokaze.Zato he smeš na sebe uzeti ništa štonije istina. Jedina laž, koju smeš dadozvoliš sebi, jeste to što ćeš preću-tati da sam i ja bio ovde. Izjavićeš da je nastaln pucniava i da je u njoj pao0 ',’aj mlp.dir. Sve ostalo nričaj kako jsbilo, A ja ću naći bandu — zaključiSikert.



n

— Da bi mu se verovalo, neko treba da mu bude svedok — upadeDžejn.

— Imaće najlepJes svedoka — nasmeši se Sikert. — Džejn i ti sedajtcu mali automobil i pravo u policiju.

— A ti? — uplašeno upita Džejn. — Ja ću nestati. Potrnžiću one koj:

8U bili sa de Melv ilom. Kada budu urukama pravde, sve će biti uređeno —objasni Lun.

Izidoše svi napolje, Sedo?e u maliautomobil i o<i\e::nše se do kraia šume. sde Dcnald Sikert izađe, a Džejni de Bošato prodniiše prema Milonu.malom naselju oko stare crkve.

II

— Divan fe to čovek — reče de Bo-5ato dok su prilazili naselju.

— Divan . . . ! nesrećan . . . Tolikofe želeo da nađe mir 1 da odahne odstalnih proqona u Londonu. On jesiaian naučnik, ali pa prati nekakvakob Zašto se ha? n.- ma doandilo dan?id'=mo na pliafkaše? — govorila jeDžejn brišiu'i suze.

— Voli? li pa mnopo, Džejn? — u pita de Roš,Tto.

— Volim . . . U svakom trenutku bidala život za nicâ. Ali već godinama5ir lm u strahti . . . ITmorna sam od teliubavi . . Koliko nepravdi prema riiemu' Koliko kn-i oko nfeea! — uzdah

nu ona I ircaji plaf'a je z.isuSi?e.(*'tta1i sti nekoliko minuta, a zaHm

đe Pnčntn iinita — 7ar niip nio(*an da izbrene opas-

nO'ti t VomnliVa''ijf ?

— On je čovek . . . Potpuni muška-rac. potpuni borac, potpuni naufnlk ..©n ne može da se prilaendi dru!it\’upunom nepravdi, laži i z1o?ina . . Ni.e

ga ne mopn tako lako da ti objasnim — zaklinći DJein.

Stijjoše u naselje i uskoro su se vra-ćali sa pet policajaca. Za njima je trebalo da sticnu inspektori i drugi is-tražni činovnici sa lekarom.

Već ie bilo obavljeno mnogo formalnosti. Polirij^ki narednik zapisao jeprve izjave de Bošatoa i Džejn Vitlng-

ton, a fotograf snimao sve detalje. Tada, stiže pariški inspektor Danici Dal-man. Bio je lo vitak muškarac visokopodšišane prosede kose. Morao je irnal)lizu pedeset godina, ali ‘ii spadao uiiajšarmantnije Parižane da nije imao'i’dan prirodni belcg, koji ;c bio u neskladu sa celokupnom njcûvom poja\'om. I.,evo uvo mu je bilo tamno, skoro crno. Takvi belezi nađu se ponekadna licu i zahvataju čak i čitavu polovinu. Ali retko je ko video tu pojavuna uhu.

Sad on uđe i saskL Sa narednikovraport. Zatim priđe Džejn i de Boša-tou.

— Ja sam inspektor Dalman. Vodim istragu 0 Bandi zamkova«, pasam izvešten da se misli kako je i ov-de umešana ta družina. Jeste 11 vi čuli 0 toj bandi — obrati se de Boša-tou.

— Čitao sam nešto u novinama. Opljačkali su zamak Nevi l u Gambeu,crkvu u Tijenu, muzej u Aresu, lamakDampjer, zamak Bulonijer... Ali t,abanda je pohvatana. Doktor Rišije,njen šef je u zatvoru — odgovarao jomirno de BoŠato.

— Sasvim tačno! Ali pohvatanabanda ima naslednike. Već je prijavljeno sedam velik ih “pljački zamkova Icrkava — dodade inspektor Dalaman.

Zatim se raspitivao o detaljima događaja. I nehotično se zagledao uDžejn.

— Odnekud mi )e poznat i vaš liki ime. Možete Ii to da mi objasnite?

— upita.

— Ne , ne m ogu . . . I ne želim —odvrati Džejn i pocrvene od ljutnje.

— Mislite da je uvredljivo ako jedan policajski inspektor nekog pamti? Onda ćemo stvar okrenuti. Odgo-vorićete mi na pitanje — reče Dalaman.

— Sve je zapisano kod narednika — usprotivi se Džejn.

Inspektor joj se galantno pokloni !ode do narednika, koji je nadgledaootpremu mrtvaca. Ovaj mu pruži zapisnik i Dalman pročita podatke o



Džejn. Vrativši se, oduševljeno uzvik-nu

— Kakva čast! Vi ste slavna DžejnVitingtonl Vaše ime znaju mnogi, jerniste samo slavna naučnica na poljubiologije, nego i . . . Pomozite mi dakažem ... Uživali, ste poverenje Luna,kralja ponoći. Oh, još uvek se sećamnjesovog uspcha u Parizu. Spasao jeveliku muzičku trupu od zločina jednog manijaka... Istina, malo smo gagonili, ali mu ne zameramo. To je čudan čovek. Voleo bih da ga upoznam.Nije li negde u blizini?

— Ne, nije u blizini. Napustila samLondon da bih prekinula to stalno ve

zivanje mog imena za Donalda — odgovori Džejn.

— Tako se zove Lun? — upita inspektor.

— Ja ga poznajem pod tim imenom — odgovori Džejn i nehotičnoporumenc.

— Onda mu je to pravo ime. Kažitemu da mu zavidim.

— Na čemu? — Na uspesima . . . Na tome što pp-

znaje vas... — skoro šapatom odgovori inspektor.

Džejn ne reče ništa i inspektor nastavi da je ispituje zašto je došla bašu zamak Bošato. Odgovori mu Mišci:

— Gospođicu Džejn Vitington samupoznao na kongresu biologa u Oslu

Zanimale gu nas iste pojave. Čitaosam u literaturi o njenim radovim a . .. Pisao sam joj. VI razumete,zar ne? To su naučnička pisma. Ja i-mam ovde uređenu laboratoriju. Pozvao sam Džejn.

— 0, svakako, gospodine de Bošato. Verujtc da razumem. A da li stesami došli sa gospođicom sinoć u zamak? — nastavi inspektor Dalman.

— Sasvim sam — odgovori biolog.

— Za večeras je dosta. Nećemo vasIznemiravati dok vam to ne bude neophodno — zaključi inspektor i ustade.

*

Za to vreme Donald Sikert se vozioautobusom prema Versaju i uskoro se

nađe na bulonjskoj stranici metroa.Zurio je u redakciju »Dmianša«, jer jeto bio jedim način da sazna ncslo opoginulom mladiću. Bio jc petak i dankada je u redakciju moralo biti novinara i do kasno u večc.

Kad uđe, zaključi da je zakasnio.Nađe samo staru novinarku, nekadapopularnu Meri Espin. Ali kada počeše razgovor, pokaza se da niko u Parizu ne bi mogao reći više o malim ivelikim tajnama milionskog grada.

J.un se bcše predstavio kao engleskino\inar i ona mu reče:

— Dragi kolega, odmah ćemo videtišto se zna o mladom de Melvilu.

Ona doskakuta do sale sa dokumentima i hrabro se pope uz pokretne stubove. Pri tome nije zaboravila da uvi je suknju i vragolasto se nasmeši Si-kertu.

— Ma . . . ma . . . mb . . . me . ..m el . . . M el v i l . . . De Mclvi l . . . Ogi-sta . . . Ksavijer . . . Mora biti pre toga . . . Ah evo . . . — gunđala je pri tome.

Kada siđe pruži Lunu kratak dosijesa nekoliko isečaka iz dnevnih listova.Sikert je čitao o istrazi zbog jedne tuče. Zatim afera sa prodajom lažnogrukopisa Monteskjea, hap.ênje zbogpijanstva . . . Dakle, mladi Andre deMelvil je bio odavna u rđavom đni-štvu. Dok je on čitao, novinarka munađe broj telefona de Melvilove sestre

i adresu stana.Četvrt časa kasnije, baš kad je neg

de zvonilo dvadeset i dva časa, Sikertpozvoni na vrata stana u Ulici Mes-nil. Kroz odškrinuta vrata, koia je jošuvek držao sigurnosni lančić, ukazase uvelo lice mršave devojke.

— Koga tražite'^ — upita ona. — Rekli su mi da bih od vas mogao

saznati nešto o vašem bratu — rečeSikert.

— Ja ne viđam Andres . . . Ne znamgđe je sada ... — odgovori ona vidnouzbunjena, ali nepoverljiva.

— Ja sam poslovni agent. Jedanvaš stari prijatelj me le zamolio da nekako, otrgnem Andrea od tog Petla idrugih — nastavi Lun.



80

— Onda urtitr — refe đevojka I nalicu joj s c 'ocrta izraz radosti i nade

— Nc da se zadržavam. Sutraputujem i moram jo5 večeras naći Andrea. C.de da ga tražim?

Pokušnjtc u »Zlatnoj školjci«. To je

ne,qdc . .. Nc vo lim ni da pomislim otim jjzb in;ima u koje zalazi . . . Negdena i'i ’ alu. ili Ulici Sartal . . . Ja ga tamo katkad potražim telefonom. Izve-sna Odet Verili ga poznaje — zaključ’dcvojka.

Lun se zahvali i krenu.

— PrclJinjem vas, otrgnite ga otuda. Dajte mu neki posao. On može ...

On je dc Mclvil — uzdrhtalim glasomdoviknu ona za njim.

Izlazeći Sikert uzdahnu i pođe doprvoy (ir\eta Osloni se na njega i izvadi cisatctu. Dok je pušio, osmatrao je ulaz. Uskoro sc zaustaviše jednakola I pored to,«a što nisu imala policijsku oznaku. Sikert zaključi da jestigao časak pre policije.

III

Za razliku od mnogih lokala na Pi-gnlu, koji deliiju pomalo plesnavo iovi'štnlo, a ipak se ubrajaju u ono štose zove »boat dc nui«, spoljni izgledi unutrašnji dekor kabarea »Zla tnaškoljka« odavali su svežinu i bogat-stv'o. Sve je bilo novo, inventivno u-

ređeno i luksuzno.Donald Sikert bcše stigao da se za

nepuno pola časa presvuče u večernjeodelo i sada uđe u blistavi hol. Dvavratara se duboko pokloniše, a momak kraj garderobe prihvati njegovmeki šešir i tamni ogrtač. Zatim Lunsiđe u salu sa podijumom, koja je bilane.što niža od hola. Priđe pultu i baci

pogled po sali. Njegova markantna po java beše izazvala radoznalost mnogihdama, a time i njihovih partnera. Onnaruči pcrno i lepuškasta mikserka gaposluži. Trenutak kasnije zurila je unjega zi?t-;iruta.

I.un se sme?kao vrteći punu čaSupira oko nrsta. Pri tome sc nije prosula ni jeana kap.

— Vi to . . . kako je to moguće?! — upita ona.

On samo trepnu očima, malo pod:že čašicu i osmchnu sc devojci, a zatimopipa džep kao da traži maramicu,ali je ne nađe.

— O, pa vi ste mađioničarkal —reče joj i pokaza na njen duboki dekolte, odakle je virila njegova skupo-cena bela maramica.

— Kad ste uspeli? Nemoguće! Pa ja ništa nisam primet ila — reče mikserka. — Mora da znate mnogo veš-tina?

—- Da, vrlo mnogo. Gledajte sadatamo ona tri stola. Vidite pet žena ičetiri muškarca — nastavi Lun.

— Da, vidim ih .. . Al i izv inite daspremim piće — reče devojka.

Na drugom kraju pulta natoči pićei crnpurasti kelner odnese sve na srebrnom poslužavniku. Devojka se vratika zanimljivom gostu.

— Rekli ste mi o gostima kod ona tri stola. Sta je sa njima? — upita o

na. — Zar vam nije ništa čudno? — Ne ... Ništa čudno nc vidim. — Pa one žene nisu obučene — re-

če Lun. — Istina, skoro su neobučene — os

mehnu se mikserka i nehotično ponik nu pogledom na svoj dekolte.

— Pogledajte bolje — reče Lun,Devojka razrogači oči. Zaista, ženo

su bile sasvim nage. Lepo se videlo kako se pri njihovim pokretima po-miču mišići, a obnažene grudi izazov-no podrhtavaju.

— To je nemoguće! Vi ste . . . Kako smete? — preneraženo progunđa o na.

— O čemu govorite? — upita Luni lagano mahnu rukom ispred njenog

lica.Ona opet r\ije videla ništa neobič-

no. — Vi ste opsenar kakvog nema u

Parizu! — šapnu devojka već sumnji-čavo I sa malo straha. — Kad bi gos-podin Pižon znao ... On bi mnogo pla ćao čoveku koji bi izvodio tako neS-

t o . . .



81

— Ko ie gospodin Pižon? — upitaLun.

— On je . . . g l a v n i . . . On sve sprema. Misli se da je vlasnik ninopih ka-

bSara — po ve rlji vo rcće mikserka i o-pet otrča na drugu stranu pulta.

Kad se vrati, Lun upita~ K.ako bih video tog gospodinaPižona?

— Teško je . . , Nikoga ne primalično ,.. Ali ću vam reća u povcrenju,on je sada u desnom salonu sa gospođom Evom i gospođicom Odet. On o-tuda posinatra program i kako se radiU lokalu — pričala je mikserka.

Pri tome pogled joj pođe ka jednoj

aavesi višnjeve boje. Desno su bilavrata ka salonu. Lun klimnu glavomi gurnu pred devojku krupnu novčanicu.

~ Naplaćuje šef sale. Gospodin Pi-Son ne dozvo ljava da ostalo osoblje . . . — reče dcvojka diskretno vraćajući novac.

— To je za vas. Piće ću platiti tom8efu — osmehnu se Lun i odšeta prema salonu.

— Tamo je 1 suviše prazno i nećetevideti program — htede da ga sprečišef sale.

U tom momentu Lun podiže prsteleve ruke i zagleda se čas u njih, ačas u šefa sale. Ovaj ugleda kako izLunovih prstiju izlete veliki leptir išaran mnoštvom boja. Pogled mu odlu-

ta za njim, a Lun u tom momentušmugnu kroz vrata salona.

Tek što je ušao, uz njega se stvori-še dva snažna čoveka i preprečiše muput. Lim ih pogleda, a zatim osmotrimuškarca koji je sedco u udobnoj fotelji između dve žene. Kosa mu se nalazila visoko nad čelom. Njegovo licebi bilo vrlo lepo da nije na njemu lebdeo nekakav izraz podsmešljivosti ilukavstv'a. Desno je sedela zanimljiva1 lepa žena sa mladežom na desnomobrriz'.i. a levo znatno mlađa kofa jebila kopija Brižit Bardo, sa nešto iza-zovnijim grudima.

Lun se svima osmehnu i okrete sedvojici ljudi, očito Pižonovim telohra-niteljima.

— Momci, zar ste vi jedini lovci pa-cova u ovom lokalu? — upita.

— Neslane šale se ne traže ovde —odvrati jedan od njih.

Pn tome je držao ruku u džepu. — Ko pravi neslane šale? Vi držite

pacova u džepu, a govorite o tuđimneslanim šalama. Vadite to iz džepa

— dodade Lun.Covek nehotično izvuče ruku i trže

se. Na pod pade nekakvo čudno sfvo-renjce Bio je to miš obučen u odelcei vrlo sličan Miki Mausu. Cu se lakocijukanje i stvorenje zaigra po tepihu.

— Hej, Miki! Odlazi odmah! Dame

ne vole tvoje društvo — reče Lun zatim i čudno stvorence potrča k njemu.

Uspuza se uz nogavicu i nestadepod peševima sakoa.

— Ko ste vi ? ~ upita Emil Pižon. — Imale sreću da upoznate dokto

ra Kliva Konana — odgovori Lun igalantno se nakloni damama i muškarcu.

— Sta že lite? — pitao je dalje Pižon.

Nameštenje u »Zla tnoj školjci« iostalim vašim kabareima. Plata . ..Pa, za početak deset hiljada novihfranaka — odgovori Lun.

Pižon poče da se smeje. Prihvatiš«i žene.

— Deset hi ljada? Sa tim vašim pa-

covom? ... Rasterali biste mi goste ...Oh! ne mogu više. Zaista ste smešni!

— Prvo pogledajte program — prekide ga Lun.

— A, to nikako! Na andiriju primamoj čovek sutra pre podne. A sadavas molim da nas ostavite. Programće početi za koji minut — zaključi PJžon značajno gledajući svoje ljude,koji su bili spremni da ne baš nežno»zamole« čudnog gosta da iziđe.

Oni sunuše ka Lunu, ali ovaj ih opomenu;

— Zar je red da pred damama izi-đete tako goli?!

Oni se pogledaše. Bili su bez ode-la do pojasa, a na njima su bile iošsamo nekakve smešne šarenć gaće.



82

2cnr cc zakiknfn^c, a tclohranit-eljiII svoje giilc nn-^c, pa pnbc

Rošc izn zavcse.

Lun diže ruke uvis, a iz njegovihdlano\a puieše da nič'.i mnosobrojn!leptiri koji r.izkleše okolo. Nesta

jali se 'i iiu'ainini knto\iiiia salonaOdiediKcn to prestaclc, Lun se i;asmeŠi I obj.u i :

— Mala revija najlepših žena sve

ta!

Iza za\ esa počeše da izlaze ne\ ide-ne Icjiot iie u Ijubu'.i 'lim, zlatnini, plavita>ti!n I behni \’clo\inia, Ciraciozninihnrtom su protrčale prelio salona i ne

stale opel iza za'.eê. Za njima dođoše dru;;e u d\a reda One na desno;Strani su bile ob'.ičcnf’ , a one na le\oiso le kao ij^račiie na kraju tačkestripti za I! ^kl ulno] i,;;ri, one f)bučene su se sv lačile i oblm ile i odch bacale onima uolima koje su sc oblačile na neki volšeban način. Kad i onenestad.oše iza za\Tse l.un priđe dništvu, pn'krsti ruke na grudima i upi

ta: — 7r!ite li ipak da raz>;ovjiaiMv,.

Ovo je jedina šanâ koju vam dajem.

— Sedite! Vi ste čudo našes veka!Mislim da čete imati vaših deset hiljada tranaka mesečno — reče ustaju-

ći-ZaMm predstavi stariju ženu kao

svriju suprugu Rvu, a mlađu kao pri

madonu svog kabarea Odf*t Verili.Lun ponovi ime kan doktor Konan.

— Iz\injavam se, ali čega ste doktor ’ — upita Pižon.

— Doktor psihohemije — odvratiLun,

— Nisam čuo za tu granu nauke —reče Pifnn. — Ali ono što ste pokazali. fantastično jc. Kako ste uspeli da

se u Parizu ne sazna za vaš izvrsniansambl?

— Tek sam ga stvorio — odgovoriLun.

— Njime ćemn zatvoriti Foli Ber-žer, Mulen Ruž. Kasino de P a r i . . .Svet će se diviti! — grozničavo je govorio Pižon.

— Ali, ansambl je veliki. Mi ne mn žemo iHimah da primimo toliko devo jaka — primeti E\a Pižon.

— Pa. de\'ojaka i nema. Sve što s t e \ i d c l i i z v o d i m s a m o d \ T a t i l . u n .

Uskoro su Pižon i dame shvatile da

je pred njirna naj\’cči opsenar svih \ren;ena — Kada možete da nastupite? —

upita Pižon. — Nakon deset dana odmora. Tre

ba da spremim program — odvrati l.un.

— TPebaće nam više programa. Mo ja' kcrespodencija drži trideset dva lo kala. Nastupaćete samo u četiri, ali

sa različitim trikovima — nastivi Pi-žon.

— O svemu ćemo se dogovoriti. Jedini je uslov da ostanem anoniman N'astupaću pod raznim maskama, a ne gde samo kao konferansije — objasni Lun.

— To nam odgovara. I tako ćemo teško uspeti da vas zadržimo, jer će

ostali hteti da vas prisvoje. Nudim vam desetogodišnji angažman — odvrati Pižon.

U tom momentu žurno uđe jedan čovek i dade znak Pižonu da iziđe. Ovaj se izvini i preporuči dame gostu da ih zabavlja pa izađe.

Eva je teško skrivala interesovanje za markantnog gosta, a čim Pižon iza

đe, ona prvo obori pogled, a zatim sanjalački osmotri Luna. I najnaivni jem muškarcu bilo bi jasno šta to zna či.

Odet se beie uzvrpoljila oilto ne*t dovoljna što mora da ide.

— Moj nastup je za pet minuta. Mo ram u garderobu. Nadam se da ću va* opet videti — reče i otrča, trudeći se da korača najizazovnijim korakom.

Dok je odlazila, Lun je gledao za njom.

— Sviđa H vam se tu mlada tigrica? — upita Eva.

Lun ne odgovori odmah. Prvo se za gleda u Evine oči, a zatim ođmeri njen struk, lepe noge i skladne članke na nogama. Zatim lapnu.



— Sviđa mi m.injf ncRO va^cnii S I . . I I I , . i i c t n S I \ i ! « v u l a t c

. .‘i).ii >iC Ult >UV1 V

U l^ t i i s a a V k . » u c — i m K«

U U l j C

— i -cpoia i i.jc J UiViU jo| .>*.

j u : » — r c L C o a . — i\ V i b i c - c

a.i o Koi>i;, si/;uiaii ^dt ija ju m i i u

Kl aiJSKuiii .

— Sciii ciiiiU. On sanja u Udcli .A VI ste lu ouiiian »hv.tcin. iuKu ji. ali iiiciii iic >iiiv;ca. C.K111 I ja . . . l o i«. Sdiiiu ui.<K picJ vvctuia. a a atvai. kuii.ûnibKi »avcz.

— LVlSt/ — \eonia čvrst. On nije Ijubomu

ran. Ja cciuin i ^ a m ua ^mu laKisamu icdnu ta điuxi:n — uiuijala )cEva.

U tom niumcntu ^c vrati n>cn niuz Sede 1 ustade zamišljen.

— Sta i c duôdilo.’ — upita Eva.— Nitta. Neki policijski inspcktui

njuika oko nas. Ka.<ipitivao se i o me nj. Sinum o će naići — *odHovori Fi- ion.

A zatim te okrete Lunu i upita kakve sve itvari može da prikaze u kabareima i pozoriitima. Lun mu je pri ćao najčudnije trvah, a neke propra- tlo i pnmehma. A bilo je mnogo toga ito je znao. Dani kada (u gangsteri hteli da >od njega srvore »super gangstera« nliu bili proJli uzalud. Vešti- ne borbi, međionićanki trikovi, hipno ze, mnoge naučne discipline i znanja

behu mu itvorila izuzetnu snagu, a l;u bav prema ljudima, toplo srce i po- itenje, bacali lu ga Iz avanture u avan turu, u borbu protiv zlih.

Sada je instinktom osetio da je plja Cka zamka delo zlih. Zeleo je da nade one koji tu gurnuli u smrt mladog de Mcivila. Poznanstvo sa Pižonom I Odet trebalo je da mu posluži da ta*

m a neSto viSe o de Melvllu i otkrije trag bonde. I bai je razmiSljao kako da se raspita o de Melvilu, kada u salon uđe čovek crnog uha.

—. Inspektor D alman — predstavile on.

— Izvolite — od\Tatl Plžon I pred •tavi le. I zatim predstavi Senu I go

sta — Scciitc sa nama. Odavde luuic (c ua .. li.u ..uc I piLiîaiii, guspudi-• s. i.i. , V.. »,vnC.

V/..., iv.ii.uhi ulavom i rukova sc sa i lujoii/iiii dokioiuiii Kona

.>.11 1.Kij pocc pro>;>aiii. i'rvu iia»tu . uv.iiiac!>t Igračica Uiuza. /.aiiiii do

.L vjiict. Ona iic izidc na puciiuiii, ne >c pokicnu zavcsa i oIkii pozoiui

va na kujo) sc vidcla džungla. Neka-kva azdaja sc tromo pokidala, a kroz aûnglu |C trgala devujka u bikiniju iKl ti>;iovc kuzc Ona prcskoći azuaiu I potc da Ig ra pred nienom glavom \zdaia sc njihaia, kao da hoće da je uhvati, ali jc divo|Ka skladno i lako

l)czala .. A sve ic bilo sračunato na (u da se pokažu nicnc privlačne obli-ne. Izgledalo ic da sc aždaja smiruje. N|cnc krupne oci mcnialc su boju, akrljuit ic svctiucala. Konačno aždaja ic bila »smirena« i njena glava sc ma-zila uz Odctu. Odjednom aždaja zgrabi krajičak jsoinie« drla Odelinog kostima, pa ispusti taj dco odcče. Odet htedc da ga dohvati, a aždaja joj ste

že i donji dco bikinija.Odet je igrala ljutnju. Gornjim de-

lom svog ko5tima zauzda aždaju, donji baci kao sedlo i uzjaha »neman« koja te poslušno odnese u džunglu.

Publika je tapkala. Opet nastupISe dvanaest igračica predvođene jednim gorostasnim cmrem miiićavog i sjajnog tela.

Inspektor navuče zastor I obrati te Piionu:— Smem II vas malo odvojiti od vi-

ieg programa?— O, tvakako, gospodine I — odvra

ti ovaj.Inspektor itpriCa o događajima kod

zamka Boiato i tmrti mladog de Mel vila.

— Pa mi tmo poznavali tog mladića I — uskliknu Pižon. — Ne mogu da shvatim da je on . . . Pa nismo ni sanjali I

— Njegova sestra nam |e rekla da je Cesto dolazio ovde i da sa je ponekad zvala telefonom preko Odet Verili — objasni inspektor.



84

— Ođeta ćc uskoro doći — reče Eva

I zaista Odet stiže rumena od igre i kupanja. Pižon joj predstavi inspek tora. Ovaj pore da je ispituje. Odet vidno poblede čim shvati da je mladić mrtav. Pižon j>i je motrio ispod oka,

a Lun je posmatrao sve njih.Inspektor je ve^to ispitivao, ali ni

je mogao da sazna ništa zanimljivo Mladić je dolazio ovamo, trošio no vac, veselio se i odlazio. Poneka tu ča, piianst^'o i slične sitnice nisu ni-šta resvetljavali. Inspektor beše od de Bošata saznao za de Melvilovo bun-canje i sada je pitao šta te reči moû da znače.

Lun je brižljivo pratio reacovanje svih pri.culnih, ali nije bilo o'^nova za bilo kakav zaključak. Tek kad obrati pažnju na inspektora, primeti da ga ov'aj proučava. Na to se uskoro nado veza i pitanje:

— A da li ste vi poznavali mladića? — upita inspektor.

Lun odgovori da nije i da je skoro

došao i z Australiie. Pri tome je govo-rio francu<:ki ca engleskim naglaskom, istina ne upadljivim, ali primetnim.

— Jedan visok čovek u sivom ode lu ie pre manje od dva sata bio kod se'tre de Mrlvila. Pomi>;lio sam, ne znam za^tn. d.n to niste možda bili vi — rere insnrktor.

— Nicam bio. A to se može lako u^■rd'ti. Pozovite tu sestru — odvra-

ti Iun. _ Mo'd.a ie samo sličnost opisa kri

va. (loJtTlnm. hi vas mogao na<*i? — in' ppktor.

— Sn^'âm u bntrlu »Roajal Opera«. Tra’ itp r okô a KHva Konana — od po’ôri Tiin'i hitrim pok’ptom poka-za pa'n?.

— Hvala — kilmnu <?lavom incnek

tof i poče da čnpk.T svoje mrko uho.Bio fe svestan da nije ni?ta posti-

gao Tn? jednom odmeri relo dni<St\'o 1 ustade.

Lun i Pižon ostadole sa damama i nastavile razgovor. Tedino je Odet bi la malo raseiana. Eva ispriSa da će za vikned imati prijem u kući kod

Montinjona. Opisivala je lepotu jese-njeg izgleda šuma Montmorensiia i g r

vorila 0 društ\u koje će se tamo sa-stati.

— Žalim što i ja neću moći s tobom — reče njen muž.

— Pozvaću doktora — reče Eva.

— Nadam se da neće odbiti tv'oj po ziv — dodade Pižon.

Lun se zahvali i prihv'ati poziv, a zatim ostavi društA'o i iziđe u salu. Neko vreme je pijuckao voćnu limu-nadu sa malo konjaka, a zatim kre-nu.

Na ulici se osvrtao za taksijem, kad jedna kola skoro bešumno kliznuše k njemu i stadoše.

— Možda imamo zajednički pravac puta — reče nasmejana Eva Pižon.

— Biće mi žao ako vam otežam od-lazak kući — odvrati Lun.

— Ta i ne idem kući. Jn? ne želim da spavam, ali moj mtiž je postao ne strpliiv. Treba da ute?i Odet zbog smrti malog de Melvila — ne okoli-šajući reče žena.

Lun ude u automobil i Eva pokre-nu kola. — Da prođemo kroz grad do Mon

pamaca? — reê ona. — Izaberite pravac — galantno re-

če Lun. — Ima nekoliko ueodnih lokala na

Monparna«n. a kod Opservatorile imam iedan čisto ženski stan Možda tamo da ne!!to poplemo? Birajte —

reče Eva. — Već sam isabrao. Vozite — Šap-

nu Lun. — Sta' ste Izabrali? — Nećti da ka?em. V! treba da zna

te — odgovori Lun.Evo ie vozila dalle razmi?1iaiućl.

Kad nredn?e Senu, ona skrenu m'mo ■stanice d'Orsel I fcrze na Pulrvar

''Tonoarnas. 7atistavi se kod iednog kabarea.

— Po!»odn! ste ?ta sam izabrao — reče Lun.

Ona ga Ijutito pogleda. Izgledalo ie kao da želi da mu udari Jamar, ali se uzdrža 1 oni uđoše. Eva je bila ne-ko vreme smrknuta, ali uskoro se odo



n

brovolji, jer joj jc pratilac ?apnuo rc či jedne stare pi. >iiic o l)ubj> i. 1 toga momenta ona o;|)i)če onu finu igru iene koja izaii\a, ali diskretno, a :a tim izbegava da padne u zagrljaj muš karea.

Lun joj jc pričao nekakvu priču o ivom bora\'ku na ostrvu Okeanije. a latim o sebi, ali tako da je gane, jer

je usamljen. Na'kraju je otprati do ko la i oni se dogovori.šc da sledećeg da-na budu zajedno celo poslepodne. Dok su sc pozdravljali, Lun oseti lako drhtanje Evinih niku. Toga trenutka bi sc sa njom rauvek oprostio da ni-

je želeo da pronađe šta sc to događa

oko >Zlatne školjke«.Setajući niz bulevar ka Scni, on }e

razmišljao o Džejn. Koliko sc ona razlikovala od.ovih žena! Život njom jcpun smisla. S njom se moglo razgovarati. Ona je bila jednako dobar sago-vornik o nauci i umetnosti, kao što ju je in teresovalo sve drugo o životu.

Ali jedna »tva r je nad Lunom i

Džejln lebdcla kao oblak. Ona nije bila sasvim »rećna. Stalni strah zbogopasnosti u kojima se nalazi voljeniCovek mučio ju je na Jednoj strani, ana drugoj su njena ženstvenost i prirodnost težili ka tihom domu i materinstvu. Lun Je to osećao i znao. Jošpre dvo godine tražio je način kakoda Je oslobodi svog prisustva, svestanda će sam neizmemo patiti. Ali nijemogao da te odluči kako da to učini.On nije bio Covek za miran život, aona je bila suviše hrabra da je to uplašl i otera od njenog Donalda.

Dakle. Jedno od njih je trebalo dale žrtvuje i da nestane iz života onogdrugog. Lun je bio spreman da on bude taj.

IV

Veza sa zamkom BoSato be!e popravljena i Lun dobi Džejn. Javi jojse podražavajući ženski glas i na davno ugovoreni način.

— VaSa haljina neće biti gotova da nas. Javićcmo vam sutra — reče i spu iti iluSalicu.

Bilo |e vfč deset č.'isosa i on se spre mi da ic.cic. Bas tad tcieion zazvoni. Javljao St inspektor Ualman. Liio jeu salonu hotela.

— Odniali ću sići — reče Lun.Mislio )c kako jc dobro što je pri-

likom poscte scstii pogmulog mladića nosio dodatnu periku, hodao malo po >;uren i miao upadljiv mladež iznad usne. Moglo se dogoditi da inspektor zatraži sastanak sa devojkom.

Ulazeći u salon. Lun odmah pozna de devojku, sada plaćom zamućenih očiju. Prilazeći inspektoru Sikert sesasvim ispravio i zbog toga izgledao viši. Mahnu inspektoru i sedc na obli

inju fotelju da ne bi smetao njegovom razgovora sa devo)koni. Primeti da devojka neprimetno odrećno mahnu glavom. Ovaj čovek joj nije ličio na sinoćnjeg gosta.

Tada inspektor priđC Lunu i pozdra vi se. a zatim reče;

— .Moram se izviniti. Gospođica de Mclvil kaže da to niste bili vi kod nje.

— Normalno jc da proveravate, go-spodine inspektore. Cak, mislim, da još više treba proveravati. Prisustvo \’ao sam vašem razgovoru u »Zlatnoj školjci« i imam utisak da Odct zna više nego što jc rekla. Ako šta sa-znam. pošto ću nastupati u tom kaba rcu, javiću vam svakako — odvrati Lun.

Inspektor iziđe sa devojkom, a Lun

malo sačeka, pa i on krenu. Uze taksii odvcze se do jedne trgovine oružja.N jego v pištolj, koji bcše upotrcbiokod zamka Bošato, još od sinoć se nalazio na dnu Senc kod Sevcra. Trgovac oružjem reče da jc potrebna dozvola za kupovinu oružja, ali kad seLun osmehnu i stavi na tezgu dve stotine franaka više. ovaj odmah nađe

jedan brauning i brzo ga zavi. — Kod mene nikad ništa niste kupili — reče tiho.

— Razume se — odvrati Lun i izađe.

U jednoj ap#tccl, a zatim u trgovini hemikalijama, kupi nekakva jedi-njenja i tečnosti, a zatim još neke sitnice. Trebalo jc imati oružje, a on ic



88

bio došao u Pariz samo sa jednim re-volverom. Nadao se da mu ni on ne-će zatrebati. Sada sa žaljenjem pomi-sli kako mu slučaj opet zagorčava ži-vot. Mogao je da pozove Džejn i da otputuje, ali to nije bilo u njegovoj

prirodi. Neko je kriv za zločin. Kriv je neko za to što je morao da ubije mladića. Zato mora saznati sve okol-nosti, jer bez toga ne bi mogao biti miran.

Lun svrati u jedan od onih prisnih malih lokala, uze novine i poče da či

ta. Iznenadi ga to što se iz materijala moglo zaključiti da se ne isključuje krivica Mišela de Bošato, U jednom članku neko piskaralo beše izvuklo staru priču o dvoboju dc Bošatoovog pradede i de Melvilovog pradedc, u kome je prvi bio teško ranjen i od to-ga je bolovao dve godine, da na kraju umre ne ozdravivši.

»Zanimljivo je, pa i kad se radi o čudnoj slučajnosti da je gospodin de Melvil izgubio život pred zamkom či jeg gospodara je neizicčivo ranio nje-gov predak još pre više od sto godi-na .. . , pisalo je na jednom mestu.

l.un rezignirano odbaci novine i po Ce da posmatra tihi trg. Razmišljao je šta da uradi, pa odluči da opet pose ti »Zlatnu školjku«, ali sada pre ru-

čka.Emil Pižon tek beše stigao u rvoj biro, čiji je ulaz bio iza ugla, u istoj zgradi u kojoj i kabare. Kad mu javi-še da ga traži dr Konan, on mu pođe u susret sve do pola stepeništa. Pove-de pa u luksuzni salon pored biroa. Ispriča mu da će se pred nogama njih dvojice uskoro nalaziti ceo zabavni život Pnriza.

— Od dana kad je tobože umro, a stvarno otrovan Neša Martin!, fa po-lako osvajam Pariz. A vi ćete ml po-mori Ha to i sasvim postignem — po-če Pt’ on.

— Ko je bio Ne5a Martin!? — upi-ta T.nn.

— Da, vi ne znate. . . Zvali su na Libanac, ali on je došao iz Sirije. Bio

fe i ministar u jednoj od tamošnjihvlada. Di,iao je u Pariz posle rieuspe ha u Njujarku. Ali ovde.je uspeo i već četrdeset devete godine kapitalom ne poznatog porekla počeo je da kupu- je. .. Njegovi su postali >KobinzonMu

len ruž«, »Seherezad«, »Drap d'or«, >FoliPigal«, »Sako«, »Egion« . . , Već je bio napola osvojio »Komedi komar ten«, »Karusel«, >Madam Artir« i ne-koliko drugih. Sanjao je da sve noćne lokale poveže podzemnim tunelima, a naročito ove na Pigalu — pričao je Pi-žon.

— Zanimljivi planovi — primeti Lun.

— I skoro je uspeo — nastavi Pižon. — Ali došli su skandali, jer je stvorio astronomske cene . . . Ostali vlasnici noćnih lokala su se branili. Posle je nađen mrtav u kolima. Kažu: irčani udar.

— Ko ga Je nasledio? — upita Lun.

— Ah, to je još uvek ilo. Ostala Je njegova Helen Martin!. Udovica je

zmija! »Nekrunisana kraljica noći« ima četu rCvolveraša i nastavlja bor-bu. Ali ne ide kao pre. Ja sam uspeo da kupim nekoliko kabarea. Već sam kupio «Sfinks« i »Teatr de Kapisen«. Dobar deo akcija u tridesetak manjih kabarea su u mojim i Evinim rukama. Sada će gosti povrveti na vaše fan-tastične programe . . . Pari* će biH naš — zaključi Pižon.

Cutali su neko vreme, a zatim po-češe da prave planove. Lun Je opisi-vao tačke zamišljenih programa. Ne-ke i pokaza Pižonu, koji se odušev Havao. Naročito ga ie dovodila u ek-stazu hipnoza sa slikama haremskih lepotlca .

— Da 1! svi gledaoci vide ovo Ito ja vidim? pitao Je uzbuđen.

— Da vas uverim. Pozovite sve svoje ljude i da isprobamo — reče Lun.

Uskoro su bili u kabareu. Dođe 1Odet, a za njom dvadesetak devojaka i nekoliko čuvara, blagajnika i por-tir. Lun se trudio da stvori iluzije da masu potlvr^’ne hipnozi. Kada je zavr-šio, svi su slično opisivali ono što su videli.



87

U celoj guž\a Lun iskoristi prilikui upita Odet:

— Jeste li dugo poznavali de Melvil a ? * '

— Već đve godine. Nisam bila često

Pristajem odvra t i Lun.

sa njim, ali mi se sviaao ... To ne srneda zna. Emil — šapnu ona.

— Znate li nekog od Emilovih najinteresantni] ih poznanika?

— Viđala sam ih, ali ne znam kosu . . . To je opasan milje . . . Ne poku-.šavajte da saznate više ... Može se dogoditi da ne živite dugo . . . A bilo bišteta — dodade uzbuđeno Odet i htede da ode.

— Pitao sam iz radoznalosti . Ne pri

čajtc šta smo razgovarali — reče on. — Ne bih se ni usudila — odvrati

Od et i otrča, jer je Pižon sta jao navratima i pogledom je tražio.

Eva sc dugo gledala u trokriln oogledalo, koje joj je otkrivalo iz.^ledsa «vih strana. Brižljivo je ispitivalaledva primetne boriće na licu, obliksvojih grudi, linije nogu i oblinu mišica. Cas je bila zadovoljna, a čas bi

joj senka brige prolazila licem. Ona jeosećala da joj je lepota sada najzreli ja i da 8C nalazj na vrhuncu ženskogcvctanja, ali je znala da je baš zbogtoga blizu trenucima kad će početi dase ukazuju prvi pečati četrdesetih go

dina. Zar se brižljivim ispitivanjem toveć ne naslućuje na vratu? A kako je baršunas ta i nežna koža tog vra ta !

Stari sat odsvira nežni znak za podne. Ona požuri da se obuče. Svetlo- plavi kostim i okrugao škotski šeširićučiniše joj sc neprikladni i ona obučeusku koktel haljinu, ogrnu kašmirskimantil i krenu.

Lun ju je već čekao pred restora-nam n?i Trgu Opere i oni se popeše uskim stepeništem. Č etiri devojke i dva'<elnera ih opkoliše, prihvatiše ogrtače i izabraše im sto blizu ogromnih prozora koji su gledali na trg i nizaveniju.

Blagi uticaj mirišljavog francuskogko nj ak učini da su se us ko ro oce-čali odlično. Evo poče da mu pričakako je učila najbolju školu baleta i da i sada ponekad igra za svoje goste.

— Videćete me na vikendu. Igraću — Obeća vate liza vas rece ona.

da mi budete gost?Lun klimnu glavom i pomilova joj

negovanu ruku.

Kad završise ručak. Eva reče da biga rado pozvala u svoj stan, ali da tre ba sačekati čas sastanka u divnomkraju iznad Montinjona.

— Priča jte mi o sebi — reče Lun.

Ona mu je govorila o svom detinj-stvu u Monrnorensiju i životu o roditeljskoj kući bogatog trgovca na Bulevaru Burdon. A zatim su došle teškoće onih godina neposredno predrat. Bila je devojčica kad je otac umro. Imanje se brzo rasulo, jer su dvanjena brata bila dangube i bonvivani.Okupacija je prošla u trošenju osta

tka bogats tva. Evina majka je prodala i poslednje delove nakita.

— Kad je Pariz opet oslobođen, mogla sam da biram između igračice umalom teatru, ili striptizete u kabarei-ma. A tada sam upoznala Emila . . .govorila je glasom koji je otkrivao da je tada bila spasena.

— On je već bio bogat?

Lun.

upita

— Pijmo martel konjakmolećivo reče Eva.

skoro

— O, ne! Ali znao je kako da to za jedno postanem o — odvra ti ona Iskrenu razgovor.

Lun pomisli kako je izgubio mnogovremena sa ovom ženom. Da se nalazio u Londonu, on bi delovao nepo>srednije i lakše. Ali ovde je bio stranac i trebalo je da bude oprezan. Činilo mu se da mora tražiti oko »Zlatne školjke«, a Eva će mu i nehotično pružiti neki podatak.

Ona je bila vesela i pila je zlatno-žuto vino iz velike kristalne čaše. Onse čudio kako može da popije tohkoalkoho la, pa i ako je Franc uskinj a,gde je vino nerazdvojan pratilac svakog obeda. Bila je trezna sve dok ne



88

ust.ido^r da kremi Tada |e morala da sc ()''! mi na n]C.fa.

— Prnli me kuci — šapnu mu. — Moraš s.iin

Nije ni()i;ao di ;i;.’a('ije i on je ome-sti na sc;iištc, a s .hii scde za \nlan. Uskoro sti;;o'^c na A'ionparna^ i on jc

po\cd{‘ u njen stan.Pio jc to raskošan apartman pretr-

pan najsktipoccnijim kanabctima, fo tclj.'^ma, krznenim prostirkama i sku pocciiim zaves.ima i zastorima.

— Sama ću ti spremiti kafu . . . Sa-čekaj malo — reCe ona kao da i ne-ma "o\'ora o njc20\0m odlasku.

On ču vrata od kupatila i šištanje

slavine i tiiš.i. Kad je izišla otuda, bi la je bosa i ohučcna u prozirni ogrtač. Lun je i sam oscć.io nekakvu bezbriž nost iza:vafiu alkoholom.

— snd me smesti da sc odmorim — reče ona i st.irle uz njega tako da je uzme u naručje.

On )C ponese Spusti je na ležaj i, kao da se otiže od nekakvih nevidlji-vih spona, pođe ka izlazu.

— \>č sam zakasnio — reče i na smešen joj mahnu.

Ona ga je čudno gledala, ali f c una đe i odvrati dobacivši mu poljubac stavljanjem prstiju na u'ne i onim to-liko starim, ali 'i\ek značajnim pokrc tom ruke. On och rati i iziđe.

♦Oho, stari moj! Ti si u opasnosti da zaboraviš jednu divnu devojku«,

pomisli Lun. Ali odmah zatim mu le lice smrče, jer se seti da on stA'amo1 mora da zaboravi Džejn.

Inspektor Dalman je zamišljeno gle dao u već pročitani spisak poduhva-ta Bande zamkova<. Najviše ga je lju-tilo to što je nova banda uspela da po novo opljačka dragocenosti, koje su već jednom bile pronađene kod Riši jea. Samo tapiserija iz Sen 2ervea, ko |u je jednom ukrala stara banda zam kova, vredela je dva miliona novih franaka. K tome je trebalo pribrojati desetine stolica i stočića »Luj XV«, šest skupocenih mermernih amfora

ampir«, opremu salona slavne vojvot kiii)e Suzane de Mabijo.

Banda se nije ustručavala ni od ubi stava. Nađena su mrtva četiri čuva ra zamkova, crk\enjak u Fukereju i kustos muzeja u Amicnu. Pretučeni su 1 ranjeni još devet ljudi.

Ali nikad nije bilo utvrđeno odakle je opasna družina. Prvi trag jc bila smrt mladog dc Melvila. Pored toga, iz zamka Bošato odneti su predmeti od ogromne vrednosti. Uz šest koma-da stilskog nameštaja, nestale su če-tiri slike starih majstora i dva Pika soova platna, jedna Dolijeva fanta-stična kompozicija i kuhinjsko sre-

bro staro dva veka. Pokradene stvari vredele su preko četrnaest miliona no vih franaka — pravo bogatstvo. Sre-ćom banda jc bila iznenađena vlas-nikovim povratkom i nije stigla da od nece vrednosti iz de Bošatoovog kabi neta, koje su nadmašivalc odneto. U štampi su se mogli naći podaci o ret kim knjigama, zlatnoj maski Viktora Igoa, vitrinama pretrpanim figurama

neprocenjene vrednosH ii svih kraje-va sveta. Ostalo je i itaro, ukrašeno 1vredno oružje.

»Pravo je čiido to ito vlasolk zamka nije boljie čuvao tvoje bogatctro.Čeličnim vratima je obezbedio tvojulahoratodju, iz koje t« moglo odnetisamo bezvredno bilje, kukci 1 crvi uzbirkama, životinjice u alkoholu I ili-

čne naučničke ttvari, a ottavio )e tkoro lasvlm nečuveno blaô celog dvorca. Sva posluga itanovala je u blizinizamka I noću nije bilo čak ni ttraia-ra. Dva pta u parku pljačkaSi «u lakootrovali i nesmetano utovarill tr o }kamionet«, pisalo je u večernjem izda nju Pariških novosti.

Na jednoj strani beležnid stajalo je zapisano pitanje:

»N ije 11 de Bo iato sve Inscenirao Inamamio mladog de Melvila da gaubijf?«. Ali je ispod toga pisalo:

»Svedok Džejn Vitington, po svemuKto se 0 njoj zna, nikada ne bi dalaalibi ubici«.

Na drugoj strani beležnicc inspek tor beše zapisaoi



»P e Mcl\il )e vMcn I u »Sfinksii«. Taj pripada Tmilu Tinonii. Pose-tili

'i.'pcktor k',irnvi t.o mrsto u hćlcž-ni i i r.jicdi ti,I mu ?c dovcr.c automobil.

— Kad ću te videti? — pitala je Džejn kad )oj se Lun javio.

— Ne zn.im tačno. Tek prekosutra, mislim — odgovori on.

— To je čitava večnost. . . Slušaj, )?ospndin Mišel me zove na jedan pri jem i \ikend — nastavi Džcjn.

— Gde će to biti? — Negdc kod Montinjona. — Poriva vas j?ospođa Pižon?

— Otkuda znašl — iznenadi *e Džejn.

— Biću i ja tamo — odgovori Lun.

— Ne mogu da shvatim . . . — do dade Džejn.

— Ni ja no shvatam, ali ćemo se

tamo sresti, a to je dobra slučajnost. Ipak, ti i Mišel me »ne poznajete«. Ja *am za gospođu Pižon novi mađio ničar i opsenar njenog muža. Zapam-ti: ne poznajemo se! — odvrati Lun I pozdravi voljenu devojku, a zatim ipusti slušalicu.

Neko vreme je razmišljao gleda- jući kroz prozor svoje hotelske sobe.

jesenja noć *e rano spustila i nad gra dom lu treperila mnogobrojna svetla. Sakr Ker Je bila osvetljena reflektori ma tako da se stvarao utisak kao da bdi nad zemljom.

Pogledavši na časovnik Lun zaklju-či da je vreme da pođe. U mislima je bio povezao činjenicu da je u starom isečku iz novina u redakciji Dimanša pročitao o tuči mladog de Melvila u >Sfink<!u<. A taj noćni lokal je sada bio Pižonovo vIa':ništvo.

Vratar na ulazu u «Sf inks« pažlji\’oosmotri novog go'^ta. I.un to primetii povrati se da ga upitai

— Da H ste videli Petla, ili Laž-ljive.; ’

— Nikada nisam čuo takvo pita-nje. l’ctlo\a sam viđao, a i lažljivaca

— oi!\r.,li vratar. — Mene zanimaju dva čoveka, koji

imaju tc nadimke. Možda će vam ovo pomoći da razmislite — dodadc Lun i gurnu mu u niku novčanicu od dva-deset franaka — ako se nečCR setite, biću kod barpulta i za trud . ..

Lun nc završi rcčenicu, ne>;o samo pokaz.T dve novčanice od po sto fra-naka. Vratar ga je sumnjičavo gledao, ali krupne, rumene novčanice su ga dovodile u iskušenje. Z.nto pozva jed-

nog od razvodnika da ga zameni i šmuRnu kroz sporedni izlaz. Prođe kroz usko dvorište i pretrča ulicu. Uđe u neosvcMjen hol i pipajući pođe niz sutcrcnsko stubište. Na jednim vratima pokuca na naročit način, kao da morzeo' om azbukom signalizira svoje ime.

Iza vrnta sr pr\’o ukaza crv revol-vera, pa se ona jače otvoriše i vratar

se prnviiče unutra. — Sta ima novo!’ — upita čovek ble

dog lica, koje bi bilo lepo da nije bilo nesrazmerno dugačko.

— Prc pola sata u «Sfinks« je došao Crno nho — reče vratar.

— Znamo, Video ga je jedan od na ših — rere čovek dtigog lica.

— Nisam došao samo zbog toga.

Naimao je i jedan visoki čovek, koji traži Lafljivca, ali Petla — odgovori vratar

— ^ta si mu rekao? — Odgovorio sam starom frazom — Vrati se i reci mu da će, dobiti

obaveštenje.

— Da uzmem i dve stotke, koje mi je ponudio?

— Uzmi. Dok mu budeš javljao, ja ću videti i znaću ko je taj delija — zaključi nepoznati i odškrinu vrata jedne sobe. — Vratiću se za nekoliko minuta — dodade čet\orici ljudi, koji su icrali karte u novac.

Z^tim pođe za vratarom, koji pre-đe ulicu i kroz zadnji ulaz nađe se u holu. D\a minuta kasnije stade uz



»0

— jedan prijatelj nešto zna o Pc tlu i Lailjivcu. On će doći k vama. Ja •am ga našao.

Pri tome neprimetno postavi ruku da primi obećanu nagradu. Lun mu dade ispresdvijane novčanice.

Cel<ajući, Lun jc postnalrao kabarc, u kome je bilo malo sostiju, jer do po četka programa je trebalo da prođe još najmanje tri sata. On ugleda in-spektora Dalmana, koji jc sedeo za stočićem uz veliki stub. Lun mu ne primetno mahnu u znak pozdrava i nastavi da pije svoj koktel načinjen od nekoliko kapi Rorkos likera, malo

ikoča i dosta voćnog soka.Jedan čovek stade uz Luna. Iskosa ga osmotri i šapnu:

— Hteli biste da sc sretnete sa Pc tlom?

— Veoma bih že’eo da vidim njega, IH Lažljivca, ali sada ne mogu — ta kodc niskim glasom odvrati Lun.

— Zašto? — upita pridošlica. — Jedan dustabanlija je ovde. On

» d l na slučaju Bošato — objasni Lun. — Je li to Crno Uho? — Zovu ga, valjda, i tako. To je in

ipektor Dalman. — Prati vas. — Ne mene.. . Ali ne volim što

lam j>a sreo ovde. — Zašto ste došli? — Emil mi jc rek.io da (?u nastupa

H i ovde, pa sam svratio da pogle-dam salu. — Koji Emil? — Vlasnik «Zlatne školjke«. Imam

ugovor sa njim — objasni Lun. — Eh. taj hipež. Jednom ću mu raz

biH njušku. U svoje mreže hvata je-dan po jedan »boat de nui<.

— Ne znam šta imate protlvu go fpodina Pižona, ali on je prema meni vrlo ljubazan. Narofitn je divna go ipođa Eva — smejuči se reče Lun.

— O . . . jeste. Gospođa Eva — la-mlšljeno reče nepoznati.

Cutao je neko vreme pijuckajući ko njak, a zatim upita:

— Kako ste došli na Iđeiu đa tra fite nekog Lažljivca i Petla baš ovde?

Luna 1 šapnu. — Anđre mi je ?ovorio . . . Nije va-žno. Naći će on mene kad i.Ti r.itre bam — ravnodu.^nn dodade Lun.

— Poslaću čovcka da vas ob?.esti — zaključi nepoznati.

Dok je odlazio, Lun primeti da ga inspektor Dalman prati. Lun plati, pa i sam izađe za njima. Ugleda kako vra tar uzbuđeno gleda za i:ispcktorom i kako otrča do telefona. Lun neprime tno kliznu napolje.

Nepoznati se osvrnu nekoliko pu-ta, ali inspektor Dalman svaki put us pe da se zakloni iza nekog od prolaz nika. Lun izgubi iz vida nepoznatog, ali j'e video inspektora, pa nastavi da

ga prati. Vide ga kako oprezno ulazi u obližnju zgradu preko puta kaba rea. Pođe i on tamo. Kao senka šmu gnu u mračni hol i skloni se iza vra-ta. Cuo je kako trupkaju koraci na stubištu ka suterenu. Lun pođe na pred, napipa ugao pred stubištem i sa kri se u udubljenje.

Li tom momentu blesnu svetio i on ugleda kako tri čoveka iznikoše oko

inspektora i kako ga drže pred cevi ma revolvera. Jedan mu zađe iza leđa i udari ga nekakvim tupim predme-tom. Uvukošo ga unutra, i ugasiše svo tlo. Lun priđe vratima i oslušnu.

Prvo se čula nekakva lupa, zatim glasovi, kao da nekud odlaze, a zatim zavlada tišina. Lun opipa vrata, zavu če mali prst u ključaonicu da vidi

kakva je brava. Napipa kraj ključa zaglavljenog sa. drugo strane. Od iz džepa izvadi nekakvn cevčicu sa zavr-šetkom sličnim ključu za Stimovanjo klavira. Cevčica uđe oko krajička ključa i čvrsto ga uhvati. Lun okrenu i vrata su bila otključana. On uđe u mračan hodnik 1 oslbodivii svoj »in-strument« ponovo Ih zaključa. Džep-nom lampicom osvetli desno i ugleda

sobu sa starim, pohabanim foteljama i stolicama. Na stolu se još pušio je-dan opušak cigarete, a karte su leža-le razbacane po stolu.

Levo je bilo stepenište od svega šest stepenica, koje su vodile nađole u podrum. Lun se tiho spusti. Dug prolai razdvajao jc nekakve boksove



SI

sa staniđiiom, udifm i praznim hora-ma. Malo dalje su sc nalariii \isuko naslagani sanduci sa Icvc strane, a bii rad sa dc^nc. Desetak metara dalie bi lo je proširenje osvefljeno slabim svet lom. Iza sanduka l.un ugleda četiri ro veka i jednu dcvojku duge crne kose, koja joj je padala u onom nairicnDni neredu, koji se postiže samo dugini uređivanjem

Inspektor je dolazio k svesti, a gru-pa napadafa ga jc radoznalo posma trala.

Lun otkri da se može provući sa druge strane sanduka, odmaknutih od podrumskih zidova valjda zbog vlaue.

Napredovao je polako da ne bi izaz-vao šum. Kad stiže na mesto odakle jc mogao da vidi cclo društvo, inspek tor ic već uspravljao, teturajući sc. Jedan od napadača ga gumu da scdne na niski sanduk.

— Cmo Uho Je dolijalol — smejao le mršav čovck, čija kosa je po sredi-ni temena, i nad čelom stršala kao pe tlova kresta.

— Vi ste me napali — reče inspek-tor i čupnu svoje obeleženo uho.

Svi «e nasmejaše kao da je izgovo-rio najuspeliju šalu.

— Koješta, inspektore! Mi smo vas nežno pokupili da ne ozebete u vlaž-nom hodniku — dodade čovek dugo« lica.

— Sala Karla Brena! Jadni sumnja

lo, đoHiaćeš, ipak. Dugo si uspevao da se izvlačiš — jetko odvrati inspektor — Irvukao sam se i ovog puta. A

H, Cmo Uho, nećeš 1— podsmehnu se Breno, koga su zvali Sumnjalo, zbog večnog opreza.

— Pretpostavljao lam da )e Pjer Ože takođe tu. Gde |e bunjište, mora biti i Petao — prkosio je inspektor.

Pri tome osmotri ostale. Najduže

Je gledao čovek'h crne kose dobro na-mazane i razdeljene nad levom sle poočicom. Nije ga poznavao, ali je shvatio da je najopasniji, jer je sedeo tako da mu se niko nije sasvim pri-bližavao, što je skoro uvek znak da je to šef. Jedino jc đcvojka crne kose i upadljivo crnilom okruženih očiju slo

bodm d'7''h nD?n na i\'ici sanduka. — K.’ ko ste dosii nn ideju da nju

šk.Ttr za na:na.^ — upita mirno crno knši.

Tamne obr\’e mu se razmakošc. apuiv' ki podbradak poki'; ivicu bele ko.šuljc.

— Ne rargov.iram sa nepoznatim — od'T.iti inspektor.

— Ncćcic iniati koristi od poznan-stva ali da vam i'punim želju — reče (Tnok )si. — Z')vcm se Mi'eno Kvalja. Sef sam ove trape umetnika.

— IJmctnika u obijanju? — Ne samo u tome. Evo, nasa

Fransnaz bnljc iiorn.pe galerije i mu-

zeje, nc,';o bilo koji istoričar umetno sti. Zar iic, dra.ca’Devojka se nasmeši.

— Petao je umetnik sa revolverom, ja sviram kroz ključaonice svih bra-va, a ostali poznaju s\e što vredi u životu — nastavi K\alja.

— Dakle, pripremili ste mi večni po koj u ovoj mišjoj rupi? — zaključi inspektor, ali glasom koji jc zvučio i

kao pitanje. — Ccmu takav pesimizam? — upi-

ta Kvalja. — Suviše mnogo ste mi rekli o sebi

— objasni inspektor. — Tačno je! Ubićemo vas, sem ako

nam ne pomognete da se obezbedi mo.

— Kako bih ja to mogao?

— Pozvaćemo izvesnog gosta I vi ćete ga mimo probosti nožem. — O kome se radi? — Izvesni doktor Konan nešto nju-

ška pa hoćemo da ga se otarasimo.Inspektor poče da se smejc.

nja! Kako ste saznali da smo ml sum njalo jc razgovarao sa Australijancem prc četA rt sata — dodade.

— A šta vi znate o niemu?

— Malo . . . skoro ništa . . . Dakle, ja treba da ga likvidiram, a vi mene.

— Odgovarajte prvo na naša pita-nja! Kako ste saznali da smo ml sum-njivi? — upita Kvalja.

— Ubijeni Andrc dc Melvil Je do-lazio ovamo. Viđen je sa Fetlom 1Lažljivccm.



92

— Prokleti poli cij ski pacove, jaimam ime. Ako me još jednom nazo-veš Lažl j ivccm . . . — zaprct i pesnicom kicoški odcvcn mladić, kome ni je m oglo bit i više od dvadeset god ina.

— To slavno ime stekao je još kaodekorater, koji je primao pare, a nijezavršavao poslove — nasmeja se drsko inspektor.

Mladić htede da ga udari, ali Kva-Ija mu prcpreči put rukom.

— Lakše, K lod! Imaćeš zadovo lj stvo da se osvetiš malo kasnije. Razume se u slučaju da inspektor bude mogao da nam da neke čvrste garancije

da nećemo biti progonjeni — rečeKvalja.

— A šta to očekujete od mene, mla dići? — upita inspektor.

Dalman se trudio da izgleda ravno-dušan, ali su mu po licu iskakale j?ra ške znoja.

— Napisaćete kratko pismo da mo-rate hitno u Rems, a da vaše kolege

uhapse de Bošatoa — odgovori Kva-lja. — On je inscenirao ubistvo Andrca

de Melvila. To ćete napisati u pismu.

Ja nikada ne pišem. Jednostavno bih telefonirao izvlačio sc inspektor.

— Ovoga puta ćete pisati — zakljuCi Kvalja.

— Ništa neću da pišem. I neću da

tadovoljim obične pljačkaše 1 ubice,kakvi ste vi — odvrati inspektor i iznenada skoči.

Udari Kvalju 1 odgumu Lindela, ko Ji mu je bio najbliži, a zatim se bacina Ožea i Brena. Udarci lu pljuštalii stA'ori se gužva. Svi le baciše naDalmana i srušiše neravni betonski pod. Pri tome mu zgnjediše lice o grubu podlogu. On klonu i kadaga ispraviše, niz lice mu Je tekla krv.

— Zabava sa Inspektorom je suvi-Ina — zaključi Miseno Kvalja, trljajući podnadulo oko. — Napravite omčui obesite pseto!

— Ja to neću da gledam — reče de-vojka i ode u dubinu podruma, a ostala tri razbojnika pođoše malo dalje.

Jedan podmetnu veći sanduk i na njega manji, a drugi odnese komadžice i poče da pravi omču.

Za to vreme Lun beše prevrnuo tamni ogrtač i svoj meki šešir, ve za o maramicu preko lica i sada je polako pri

lazio Kvalji s leđa. Odjednom mu pri skoči i upre pištolj u njega.

— Ne mrdaj I Sasuću ti nekolikoparčadi olova u kičmu ili ćeš nas otpratiti — zapreti mu i drugom ru-kom ga povuče za okovratnik.

Kvalja samo malo iskrenu glavu i ugleda maskiranog.

— Nećete uspet i. Moji ljudi ubija- ju muhu u letu i ubiće vas pre nego

što dođete do onih sanduka — reče mirno.

Ostali behu primetili šta se događa i prvo iznenađenje ih je držalo para lisane.

— Inspektore, uzmite oružje 1 po-vlačite se ka Izlazu — reče Lun.

Ali inspektor je bio premlaćen i jed va se pokretao. Nije tražio oružje 1

samo otetura ka prolazu između san-duka i buradi. Lun je vukao za sobm Kvalju i povlačio se. Tri Kvaljiha čo veka povadiše oružje, ali Lun opali u sijalicu i u 'mraku povuče svog zarob Jjenika. To proprati udarcem šakom po protivnikovom temenu. Kvaljino telo nestade uz odjeke pucnjeva Iz mraka. Lun opali nekoliko puta za opomenu i »tiže inspektora.

Sudarivši se s njim u mraku o a mu reče:

— Moramo brzo napolje. Držite *e, DalmanI

Pomogao mu je da se popne ui ste penište, a zatim za sobom baci neka-kav paketić, koji zapišta i ui slabi pu canj ispusti oblak dima.

Lun otključa vrata i izvuče inspek tora, koji je sada malo sigurnije kora čao. Istrčaše iz zgrade I skmeuše za ugao. Lun ugleda policajca kako še ta pred jednom trgovinom.

— Eno vašeg Coveka! Pridmzite mu se — reče Lun i skloni se u jednu ka-plju.

Brzo preokrenu ogrtač i šešir, a za-tim se umeša u grupu prolaznika. Vrt



9S

H se u »Sflnks«, Izdaleka ugleda vra-tara, pa 5P o'vrnu i stojeći uz jedan stub izvadi blokčić i napisa ceduljicu:

Usleda jednoR dečaka i pruži mu nešto sitniša, pa mu šapnu da odnese onom vrataru.

Uskoro vide kako se vratar žuri preko ulice. Odmah zatim Lun uđe u iSfinks«. Baci ogrtač i šešir gardero berki, a zatim uđe u već prilično ispu njen kabare gostima. Sede u ugao, ,rde je bio polumrak i ostade da čeka neko vreme.

Zatim iziđe. Baš je uzimao ogrtač 1 šešir kada se vrati prevareni vratar

Vldelo. se da je uzbuđen i da posma tra kako pred ulaz preko puta stižu policijska kola i kako policija opkolja va ne jamo mesto na kome je inspek tor Dalman bio napadnut, nego i sam kabare.

Na ulici, pokuiavU da prođe kroz kordom policije, Lun ugleda inspek-tora Dalmana. Ljubazno mu se javi i upita:

— Zar ne bih mogao da prođem, go (ipodine inspektore?

Oval ga je posmatrao nekoliko tre-nutaka, a zatim klimnu glavom. Dade mak policajcima da ga propuste. Pri tome priđe bliže Lunu.

— Voleo bih da vas sretnem i šesti put — reCe tiho.

— Mislim da bi to bio tek peti. Ve-čeras dva puta, jednom u >Skoljci« i jednom u mom hotelu. Nije li tako. gospodine inspektore? — smešeći se reče Lun.

— Možda je tako — taključi inspek tor 1uđe u kabare.

Lun je polako odlario, ali primeti da policajci ne izvode nikoga iz kuće

u kojoj se dogodio sukob. Kvalja je bir nestao' sa svojom devojkom i revol verašima.

Sada je znao kota treba da traži, ali to nije bilo zanimljivo Inspektor Dalman je znao za kim će raspisati potemice Do smrti, Kvalia, Petao, La žljivac i devojka neće imati mira. Bi-li su unapred osuđeni na kaznu.

VI

Veliki dvadesetoton'.ki k.iminn polako se probijao ka Buir.nj'kuj ivimi. Vozio je plavokos mlad v o z i t . Čija je neuredna frizura pokrivala čitavo čelo do obrva. Ogromni furgon kamionabio je ispisan reklamom koka-kole 1

bio je istovetan sa mnogobrojnim vozilima koja su ovo osvež.^vaiuće pićeraznosila po Parizu i okolini

Kamion protutanja preko mosta uBulonji, a zatim skrenu niz desnu obalu Sene. Blizu Sevra se zaustavi nasporednom puhj i vozač pažljivo postavi vozilo pod granate platane. Za

tim otvori furgon i uđeUmesto mnoaobrojnih sanduka ko

ka-kole u furgonu su ivicom bila im-nrovizovana sedi?ta. Mrdutim. na jcdnom je sedela samo Fr->n'oaz Tclen, ana ciradi prostrtoi po podu fureona sedeli su Kvalja, Ofe. B*eno i Lindel.

— §ta je *;ttjdent’ Je li sve čisto? — upiti Kvalja.

— Stigli smo ede treba. Čekam daobjasniš plan — reče vozač.

— Sedi i slušaj. Treba da svi shvatite svoje zadatke — poče Kvalja.

Ostali složiše karte i pokupiše novac sa cirade, a devojka se i sama spusli na ciradu.

— Posle sinoćnog malera. moramonestati — nastavi K\alja.

— Trebalo se davno pr ipremiti Sa-da je teško unovčiti celo bogatstvo, a nemam ni spremne pasoše — primetiPjer Ože.

— Nismo očekivali komplikac ije ...Dvadeset i sedam poduhvata je uspelo. Ostaju još dva i kidamo pr%’ 0 uItaliju, a zatim dalje — odgovori Kvalja.

— Zar bez novaca i dokumenata? — upita Karol Brano.

— Sumnjalo, zar mi ne veniješ? —osmchnu se Kvalja

Zatim ispruži ruku i dohvati četsT-tašti paket.

— 5ta ćeš sa tim dinamitom’ — upita Klod Lindel.



Nisi samo ri Lažljivac. Ponekad1 ja lažem. Nije to dinamit, ncso novac — riasmeja se Kv'alja.

Zatim prekide kanap i otvori paketSvežnjevi novčanica se sručiše na ciradu

— Sav plan sam uime svih obračunao sa .gazdom. Ovde imamo šest miliona lira, šest hiljada dolara i tri miliona novih franaka — pokaza Kva'jarukom na novac.

Ruke ostalih se pružiše i prevrnušeponeki paket novčanica. Cutali su

— Svako dobi je po milion lira, pohiljadu dolara i po pet stotina hiljadafranaka. To je ogromno bogatstvo —

nastavi Kvalja. — Plen je vredeo najmanje pet pu

ta toliko — primeti onaj što ga nazvaše Student.

Bio je to nastrani student istorije2il Leven, koji već godinama nije studirao i udružio se sa Kvaljcm.

— Istma je, 2il! A što onda sam neprodaš nešto od plena^ Iznesi na li

citaciju samo tapiseriju iz Sen Zer-vea I imaćeš dva miliona — odvratidevojka i nasmeja se sama svojoj šali.

Ostali prihvatiše šalu. Uviđali suda je uzalud opljačkati skupocene predmete, ako se nema veza sa moćnimposrednicima.

— Sve je u redu! Deli novac! — re

če mladi Lindel.Kvalja spretno i brzo podeli već

spremljene paketiće i pljačkaši ih po-trpaše u džepove.

— Dobićemo ih kada završimo jošdva posla. Prvo treba da ponovimooperaciju u zamku Bošato.

— Zar kod kgntrarevolveraša?! —začudi se Breno, ali zatim dodade: —

Ovoga puta će nam platiti za Andrea! — Mislim da neće biti kod kuće . . .

Tako se saznaje Fransoaz će izvideti.a mi ćemo zatim završiti čenipanjcdvorca. Niko se ne nada da ćemo biti tako. drski. 0<=tavljcn je jedan mladi čuvar, ali nje,ga će Fransoaz skuva-ti "a nekoliko minuta — objasni Kva-lja.

— A šta ie đru'î posao"* — upitaPctao

— Malo je teži, a!i će ići — počeKvalja. — Titba da otrncino ženu Pi-.:ona i onog tina iz Australije.

Začuše se glasovi čuđc:ija.

— Evu Pižon? — zgranuto izrečei-Sreno i zinu. — Zatšo da ne? — upita Kvalja. — Pa ona je . . . Bili ste dobri . ..

,\na ti je pomogla da se sastaješ sa ... — zausti Lažl jivac.

— Ništa ne prećutkuj. Fransoazzna za tu davno raskinutu vezu saOdet Verili. Je li tako, draga? — os-mehnu joj se Kvalja.

— Jeste . . . Al i šta imamo od otmice? v^ta će nam hipnotizer? Sta da učinimo sa Evom? — pitala je devojka,ukljanjaiući pramen kose sa očiju.

— To su dve zlatne koke. Gledajšto se Petao uzbuđuje! — našali seKvalja, a zatim objasni: — Pižon jepun para. Platiće za ženu, a još više za nečuveno veštog opsenara, doktora Konana. Ja sam saznao da će muse isplatiti taj gubitak.

— Kako misliš da sve to izvedemo? — upita Sumnjalo. '

— Prv'O idemo u zamak. Zato smodošli ovamo. Posle ćemo u usamljenuvikend-kuću Eve Pižon u Montinjonu.

Tamo će se skupiti salonsko dništvo. Jedan naš čovek će nam pomoći. Nalazi se u tom društvu — objasni Kva

lja. — Al i šta je sa skloništem? — upi

ta Ože.

— Hitno polazimo kroz šume Montmorensija, skrećemo kod Ezenvila 1sklanjamo se na pogodno mesto u brdima, blizu Moasela — objasni Kvaljai ustade.

Proviri kroz prorez sa koga prvo be

še uklonio kapak. Napolju je bilo svetiho i mračno.

— Krećemo, 2il. Ti ćeš Fransoaz sanjim napred. Blizu zamka Bošato parkirajte i ti iziđi. Zvoni na vrata i ka-ži da si povredila nogu. Već si je obojila modrinom, pa neka ti je čuvar malo protrlja, ali ne dalje od kolena —šalio sc Kvalja.



98

Devojka ga ćupnu za punački pod-br.i'Jak I c!\;oknu u krupne, ali pravil

no izvojane usne. — Zapieti samo Studentu da me

ne štipa uz put, jer možemo da sle-

timo s druma — reče ona. — Zar samo da sle tim o s druma?

— nasmcja se Kvalja.Svi su se smcjali. Uskoro snažni mo

tor zabrekta i kamion krenu prema

Versaju.

Inspektor Dalman je ležao u svom stanu. Velika krasta na licu smetala

mu jc da se pojavljuje, a uz to mu je lekar naredio da leži, jer su mnoge modricc po telu 1 natečeno koleno preti da se komplikuju. Ali zato je on telefonirao, primao pomoćnike i rukovodio poterom za već poznatim licima li Kvaljine bande.

Uz sve to ga je mučila zagonetka nepoznatog spasioca. Ko ga je oteo od razbojnika? Neki instinktom je pogađao da je to Australijanac 1zato pozva hotel „Roajal Opera,,. Pitao jeza doktora Konana.

— Večeras jc platio 1 preselio se —reče portir.

— Znate 11 kuda? Je U ostavio kakvu adresu? — upita Inspektor.

— N*, n ij« — odvrati portir.

Inspektor dade svoj broj telefona ilam oli da mu jave, ako bi se gost povratio u hotel. Zatim nazva „ZlatnuIkoljku,, i potraži Emila Plžona. Rekoše mu da Je otputovao na kraći odmor.

— J8 M tu gospođa Veril i? — upitaInspektor.

— Nije. Ona je takođe otputova la,6uo se odgovor.

„Vrag* otputovala ncgde drugdelGazda je odveo rveadu sa sobom«, pomisli on, a glasno upita:

— Mogu II dobiti vezu bar sa gos-pođom Pižon?

— Ne, nikako! Za vreme vikenda ona nije nikada u Parizu — odgovori Plžonov pomoćnik.

— Gde bi mogla biti? — pitao je dalje mspcktor.

— Mnogo pitate i mnogo hoćete daznate — odvrati već nen’ozno njegovsac;o\ ornik.

inspektor spusti slušalicu.„Dakle, opsenar sa gospođom Pi

žon, a gospodin sa lepom igračicom.Oni uživaju, a jadni Dalman, neka čeka da od njih nešto sazna«, pomislii uze Marius da bi golicavim šalamaprekratio vreme. Cela francuska policija gonila je Kvalju i njegove bandite. Sada je već trebalo da bude rezultata. Ipak je dobro što se ušlo utrag pljačkašima.

Te inspektorove misli mešale su sesa vicevima i karikaturama iz lova.Lovac je stajao sa svojom damom iza jednog žbuna i uzalud dozivao lovačkog psa, koji jc bežao odnoseći ženske lovaike čakšire. Inspektor se o«-mehnu i baci ružičaste novine.

Njegova žena unese ibrik čaja i natera ga da popije lekove i promeni o-blog na kolenu.

— Pas je odneo čakšire — reče Inspektor.

— Ti buncaš, dragi I — uplaši se punačka gospođa Dalman i saže se nad svog muža.

Opipa mu čelo i, kad vide da nijevrelo, saže se i poljubi ga, a zatimdovuče gajtan televizijskog regulatorado postelje i htede da uključi aparat.

— Nemoj, još malo. Moram telefonirati — reče inspektor i privuče telefon na svoje krilo.

2ena iziđe vrteći glavom, a on zatMži vezu sa zamkom Bošato. Odgovoriše mu da se niko ne javlja.

— Još jedan par je ostavio sve poslove . . . Pa da, mladi bioloz i neće će kati na gnjn\'ažu dosadnog inspektora

— gunđao je poluglasno.

V II

Vreme provedeno sa Miselom deBošato bilo je za Džejn Vitington nravo osvrženje. Jutarnje jahanje na konjima čak do Sevreza, ručak u starinskoj trpezariji, popodnevno lutanje



96

u staklenoj bašti među egzotifnim biljkama, koje su uokvirivale bazen odplavih porculanskih opeka, razgledanje bioloških zbirki i slušanje muzike,ispunjavah su sate.

Mišel je bio oduševljen gošćom. Njegova izvcsna naivnost, koja se susreće kod naučnika kad je reć o prisustvu žena, činila je da on ne uspeva dasakrije svoje divljenje .Nekoliko puta se zbunio, a jednom upao u bazen još obučen, dok je hteo da ukaže nekakvu sitnu pažnju devojci. Sve je to Džejn primećivala. 1 nekolikoputa uhvati sebe u mislima kako jesve lako sa ovim čovekom. Život po

staje pesma. Nema straha, ni skrivanja. Svuda miris šuma I biljaka, muzika i svetlost. smeh i bezbrižnost. Pre-koravala je sebe zbo^ toga ali se podavala odmoru.

Dok se igrala jednim mačetom, ko je beše otkri la u dvorišnom paviljonu,stiže de Bošato.. — Vi ste rođeni za ljubav! — do-viknu ioš sa dvadesetak metara,

Džejn podiže obrvu i ispitivački gapoaleda. On joj nriđe, obrisa čelo maramicom i na'^tavi:

— la ne znam kako da učinim . . .M oram vam re ć i . . .

— Sta to. gospodine de Bošato? — Dogovorili smo se da me zovete

samo Mišel. — Dobro. Ali vi ste . . . ti si, Mišel.

rekao- Vi ste rođeni za ljubav«. — Rekao sam .. . Sada ću reći kako

treba. Ti si, drasa Džejn, st\ôrena za ljubav la te volim! Obožavam te! Budi moja i svet će biti divan. Budi mo ja i život će mi postati pesma. Budikontesa de Bošato i gospodari svimSto je ovde. Budi eospodarica moga srca' Volim Džejn — izgovarao je brzo, a žarim kleče, nasloni glavu nanjena kolena i iićuta.

Ona je drhtala. Spusti ruku na njegovu gustu, ali kratku kosu i prošaputa:

— To je došlo iznenada . . . Ne mogu ništa da kažem . . . Ne znam štami je, ali bih htela da umrem . Da umrem odmah tu, usred ovih požu-

telih stabala, u ovom miru i bezbrižnosti — šaputala je, a zatim ga lakopovuče za rukav.

Kad on ustade, ona uze mače i otrča iza paviljona. Sakri se u seno-vitu aleju i scdc na klupicu. Suze )0 j pođoše. Plakala je milujući itiaznu životinjicu. Još jače proplaka kad pomisli kako bi divno bilo da ima deteu rukama . . . Njene godine su vapileza materinstvom. A Lun je bio nedokučiva tajna života . . . Bio je ratnikšto odlazi u daleke bojeve . . . Bio jeoblak što nestaje iza planina . . . Bio je orao što neće da svije gnezdo međuružama. . .

— Oh dragi. . . jadni moj! Donaldc, ljubavi bez nade i budućnosti!... — šaputala je dok su suze kapale na njene ruke.

Mače ih oseti i poče da joj liže nad lanicu. Ona ga spusti na, zemlju. Cu lo se Mišulovo dozivanje. Ona obrisa suze i iziđe na stazu. On joj dođe u susret.

Stajali su neko vrcme u tišini su-mraka. Tada ona podiže glavu i poglo da Mišela. Sa njegovog lica je zra-čila tuga. Bi joj ga žao.

— Oprosti mi, Džejn. Nisam mogao da ne kažem. Ti si me zauvek plenila. Moje biće tek sada je shvatilo veli-ku tajnu prirode. Bez tebe život će biti pust, ništavan... — govorio je pognute glave.

Ona mu priđe bliže. Njihovi poglo di se susretoše: njen zamućen suzama i čudnim, novim osećanjem, a njegov srećom otkrivene ljubavi. Njeno lice je stajalo pred njim. On se polako pri bliži i njihove usne se spojiše.

— Srećan sam .. . neizmemo . .. pot puno — šapnu joj uz uho.

— Dragi .. .srećna sam I j a . . .

Ali sam i tužna, umorna i zbunjena .. Kako da zaboravim prošlost? .. . Mo-žeš li je ti zaboraviti? — odvrati Džejn.

— Ima neko naš.. . Ima čovek koji će nam pomoći... Večeras ćemo ga videti. Pričaj mu sve ... On će ražu meti. Biće nam brat, zaštitnik — od-vrati Mišel.



97

Njegove reči otvoriše nadu. Džejn je u Mišelovim reć ima nalazi la istinu.Već je bila sigurna da će Donald odlučiti o svemu. Koliko puta je već žalio što joj krnji život i što neće moćida je usreći do kraja života.

¥

Jedan sat kasnije vozili su se premaVoazenu. Na okuci iza Sent Lamberaskoro se sudariše sa velikim kamionom, koji im je dolazio u susret.

Skrenuše oko Versaja i nastaviše daobilaze Pariz ka Buživalu. Pređošemost na Seni i pojuriše ka brdima.

U Montinjonu stadoše da Mišelpregleda kartu prema pozivnici i nađe put do kuće Eve Pižon.

— Zar nisi ranije odlazio tamo? —upita Džejn.

— Ne, nisam bio . . . Jedva i pozna jcm gospođu Pižon — odvrati Mi-šel.

— Pa kako to da te je pozvala?

— Upoznao sam je na skupu akcio nera lečilišta Torinji. U početku, ula-ganja su bila neka vrsta dobrotvorne akcije, ali kasnije se pokazalo da ak-cije uvećavaju bogatstvo. Ona je ulo žila ceo milion novih franaka. Zbog toga je u upravi društva — pričao je Mišel.

— Ipak, zašto nas baš sada zove? — raspitivala se Džejn.

— Sada smo nas dvoje zanimljivi. Novine su pisale ... Tako je kod nas. Pozivaju one o kojima se govori — odvrati Mišel.

I baš u tom trenutku pođe jedan »utomobil. Pored njih uspori i iz ko-la mahnu jedna žena, dajući time tnak da idu za njima.

Džejn S8 trže. Beše prepoznala Lu

na za volanom automobila. — To je gospođa Pižon. Sa njom je

Donald — reče Mišel i upali motor. — Zapamtio si da ne treba da poka

žemo da ga poznajemo? — upita Džejn.

— Razume se. On će naći načina da porazgovaramo — odgovori de Bo

šato i ubrza da sustigne kola na zavojima ka šumi.

*

Dočekaše ih livrejisani momci predkućom, a u holu sama domaćica. U-poznade ih sa grupicom muškaraca ižena, među kojima je bio i DonaldSikert Kad je predstavl jala Luna, gospoda Pižon reče;

— On je nada naše večeri . Naj-šarmantniji Australijanac, doktor Ko-nan je umetnik nad umetnicima.

Džejn ga je gledala setno. On pri-meti da Mišci zrači od sreće. Njego

vom pogledu nije moglo ništa da izmakne. a sposobnost psihologa otkrivala mu je značenje stvari.

Nešto ga steže oko srca, ali on odluči da će večeras biti samo briljantnizabavljač.

Uskoro se društvo rasturi po salonima i parku. .Mlađi su igrali na zastaklenoj terasi. Lun pozva Džejn i onizaigraše.

— Zamisli šta mi se desi lo — počeLun. — Sinoć sam pio malo više ...

— Ne verujem — reče Džejn.

— Nisam bio pijan, ali sam p io . . .Pratio sam ovu njenoj kući.

— Zašto mi to pričaš? — upitaDžejn i pri tome joj se ukrutiše ruke.

— Ona je pripremila ljubavni sastanak.

— Nikad nisam mislila da treba dami se ispovedaš.

— Znam. Ali ja to hoću. Nije biloljubavnog sastanka niti nečeg što netreba da čuješ.

— Ona je lepa žena — htede Džejnda popravi grešku što je pokazalaznak ljubomore.

— Otišao sam od nje i -posle togapožalio.

Džejn )«.? začuđeno pogleda. — Ni sam ne znam zašto sam žalio.

Sada znam. Nisam žalio što odlazimod lepe Eve. Zalio sam što ne gre-šim, što se ne bacim u vrtlog života,pa da ti budeš slobodna — nastavion.



98

— Oh, Donalde! — šapnu ona glasom koji je bio skoro krik.

Pri tome steže njegovu ruku. — Moja vernost našoj ljubavi je

postala greh. — Ne vcrujcm da tako misliš, Do

nalde. Ti samo hoćeš da se žrtvuješ — Večeras sam shvatio šta mi je

dužnost — odvrati Lun. ■Pri tome oseti da će Džejn zajjla-

kati i po.vedc je u brzom okretanju dovrata, pa, pošto osmotri da li nekoposebno p?zi na njih dvoje, povuče jeu hodnik Držeći je za ruku otvori vrata prema jednom salonu i ponudi jojda sedne.

— Csećam sc strašno — progrcaDžejn.

— To nije dobro. Budi mi sestra.Znam da treba da ostaneš s Mišeiom — reče on i ustade.

— Moram da ti objasnim . . . —htede nešto da kaže Džejn.

— Ne treba — prekide je Lun. —•Mišci je dobar čovek. On će te spasti

od patnji u koje sam te ja uvukao.On je poljubi u čelo i nasmejan iziđe. U hodniku srete Mišela, koji jelutao tražeći Džejn.

— Ona je tamo. Sve mi je rekla.Ona vas voli — reče Lun i pijateljski se osmehnu suparniku, koga nijemrzeo.

NaproHv, bio je zahvalan čovekukoji će preuzeti brigu o divnoj devoj

ci, koja je zaslužila da bude srećna.Uđe u veliki salon i stade uz pult

Mlada mikserka ga ponudi pićem i onuze veliku čašu konjaka. Grejao ju jeruk.ama i mirisao. Samo martel ko-»i'ak tako miriše kad se čaša malo zagreje među dlanovima. On otpi maligutljaj i pogleda po salonu. GospođaPižon mu je prilazila.

— Ovde su .sve parovi. Hoćeš li meti pratiti na večeru ?— upita ona.

— Razume sc, Evca — osmehnu joj5c on.

— Ljubomorna sam na onu Icpu Engleskiniu. Igrno si sa njom — reče gospođa Pižon.

— Cak sam joj se i udvarao. Ali u-zalud. Pretekao me je plemeniti biolog

de Bošato — odg ovo ri Lun i pove de je prema trpczanji.

Posle večere nađoše se u velikomsalonu, koji je imao mali podijum uuglu, a beše osvetljen kao kabare.Oonald Sikert, izvede nekoliko zapanjujućih trikova, pa se vrati i sede kod jedne mlade dame, čiji je partnernegde dremao preterano naliven vinom.

Tada nastupi Eva Pižon.Pojavila se obučena u prozirnu ha

ljinu od najtanje bele svile, koju je u

opšte izatkala ljudska ruka, ili moder na mašina. Njene duge noge bespre kornih linija i obline žene u cvetu delovali su erotično na već ionako pri pite goste. A kad zaigra uz živu muzi ku, svi prisutni počeše da se njišu uistom taktu.

Preko haljine je imala komad iste tkanine i ona ga skide. Pokaza se da

je prozirna haljina jedino što ima nasebi. Svetio se još više smanji. Muzi-ka pređe na step i Eva se spusti me đu goste. Davala je znak da iziđu napodijum, a zatim povuče Luna. Zaigraše svi, čak i Džejn sa Mišeiom.

— Iziđimo — šapnu Eva Lunu.Nađoše sc u malom, neosvetljenora

salonu. — Na stolu ima pića. Da} mf malo

vina — reče Eva.Lun joj donese čašu I ona popi

la, a zatim zamoli: — Otpratite me do budoara da se

presvučem.

On pođe pored nje kroz tamni hodnik. Ona pokaza vrata budoara i, kadih on otvori, stade pred njim u znakda treba da je unese.

— Dakle, igrajmo dalje — reče oni povede je po taktu muzike koja jedopirala iz daljine.

— Ti si čudan.. . Ne shvataS — šapnu mu izazovno.

A tada se iznenada upališe svetla. Četiri čoveka držala su uperene piS tolje. Lun sc ukoči. Jedan od njih mu priđe iza leđa. Eva kriknu prestraše-



99

no, ali |oI jedan od napadača priprcti rc'. oh ’crom.

— To je bilo poslcdnje što Lun vi-de. jer mu Pjer Ože nabaci nekakvo č\rsto platno preko glave. Nekoliko ruku prihvatiže i vozaše. Cuo ie ka ko se Eva otima i proklinje. Obećava-la je otkup i nudila nakit.

— Emil će platiti stostruko vi.?e — rcfe Kvalja.

Ir\’uko5e ih na zadnji izlaz i baci Se ih na nekakvu ciradu. Lun začu na ljenje maSine i o?eti potresanje poda. Kamion pođe.

Eva se privijala uz njega, ali nije mogla da govori, jer su joj usta bila

vezana.

Džejn )e neko vreme igrala sa Mi šclom, a onda ga zamoli da iziđu. Se tali su malo vrtom, ali osetiše hladno ću.

— Potražimo Donalda, pa da ide-mo. Boli me *Iava — reče Džejn.

Uđo5c u kuću i obiđoše salone, aline nađe ni Luna ni Evu. RaspitivaU su se, ali niko nije znao da im kaže. Piiani gosti su pevali i igrali.Neki su pretrčavali hodnicima tetu-rajući se sa isto tako pijanim prija-teljicama.

— Nikada me nemoj voditi na o vakve vikende — reče Džejn.

— U programu je da ovde spava-mo. Određeno nam je da boravimo u kućici na kraju vrta — odvrati Mi šel zbunjeno.

— Mclim te da me odvede! .. Bilo kuda, ali me ne ostavljaj ovde — in listirala je Džejn.

Nije mogla da ostane tu u blizini Luna, za koga je verovala da je negde

pored Eve. A da Je mogla i pomisliti u kakvoj je neprilici, ona bi jurnula k njemu. Dala bi život da mu pomogne.

Miêl de Bo^nto je imao takta i ti ho je povede ka automolilu. Nije po ku5avao da je zagrli, ni da joj priča 0 Ijiibavi. Tek kod Obona reče da zna sa divan mali hotel na jezeru u Scnt

Grasicnu. Ona klimnu glavom ^ oa^Kic.iU LUiiiU.

iiiia iru je zahvalna što je uzeoza,;eane sooc i ito )u je đopiatio samo ao vrata. i\i;C puKJoao ni ovdeaa jc poijuoi. i-’ncijnu Uc.nc samo nanjene prsie i ostavi le aa sc odmori.

Noć je Diia muieiijc, aii tizicki umorpred 2 0ru saviaa'a up.aKanu uzejn.

V I I I

Vožnja je traj.iid svega pola časa. Lunj oiijKo voiaiiug spu..uoc na zem Iju, a zatim prcnesusc inacsctaK kora caji. OiccaO je ua â spuštaju niz nc kakve stepcnice. lratio je glasove i

zaključio aa za njini nose Evu.Kad mu skido.-e platno s glave, onugleda Evu vezanih ruû i usta. Kolutala je preplašeno oćima i grčila sena širokom ležaju. Prostorija u kojojsu se nalazili bila je po mnogo čemuvrlo čudna. Zidovi su bili od grubogi patiniranog betona, a jedini izlaz bila su mala vrata načinjena od livenogželeza i postavljena u betonski okvir.

Sve jc to ličilo na nekakav čudovišnibunker, do čije tavanice je bilo najmanje šest metara. Prostorija je biladugačka trideset, a široko blizu dva-deset metara.

Lunu ne promaCe Hnjenlca da je toplota umerena, a vazduh bez memle i prijatno čist. Pored Jednog tida bile su nekakve kabine od lakiranog drve ta.

On prepomade Kvalju I njegova dva čoveka, ksKl »u stajali blizu jed-nih malih vrata.

— Ko ste vi? — upita Donald mir no.

— Nema razloga da vam skrivamo istinu — odvrati Kvalja — jednostav-no smo vas oteli i doveli ovamo.

— Zašto? — upita Lun.

— Potreban nam je novac — odvra ti Kvalja.

— Ja ga nemam — dodade Lun. — Ima ga u znatnoj količini Emil

Pižon. — Ne verujem da će ga dari samo

iz milosrđa prema jadnom opsenaru — nasmeši se Lun.



100

— Daće ga baš zbog vas. Ako bi iprczalio jer ga m.jê uicûi neka druga leputica, vas, doKtore Kuiiaiinece osiavin na teaiiu. Vi ste njegovabuduća zlatna koka, polpisaLctc mui pri'nanitu na je.dan iznos, kojiin spasavate život. A sada se odniorUe—cinicno odgovori Kvalja.

Zatim odveza livu i ona je nekolikotrenutaka samo cvilcia, trljajući utrnute zglobove.

— Odmah me pustite !. . . Vi, raz-bO;nici! — kriknu zatim.

i\avaja je lako gurnu nazad aa le23).

— Miruj, lepotice! — opomenu je

prctcćim glasom.Pri tome je posmatrao njeno slabo

pokriveno telo, koje je zaista pružiloza muškarca izvanredno privlačan prizor. Ona tek tada primeti da je ostalau prozirnoj haljini, pa se svmu da nađe nekakav pokrivač. Kako ga nijebilo na dohvatu, ona se samo skupina Icžaju.

— Dajte mi nešto da obučem — reče ona snuždeno

— Nemamo ništa pri ruci. Udobnost je ovde ptpuna, pa vam neće nizatrebati — odgovori Kvalja. — Podrum je građen sa klimatizacijom isvim potrebnim uređajima.

— Gde se nalazimo? — upita Lim

— Ne treba vam da znate. Kad dobijemo novac, pustičemo vas, to vam

je dovoljno. Inače nas Crno Uho progoni širom Francuske — objasni Kvalja i svojim ljudima dade znak da otvore vrata.

— Čekajte ! Zar ćete nas ostav iti ovde?. . . V i ne smete! — vikala jeEva.

•Mi niko joj ne odgovori i teška metalna vrata muklo zveknušc. Ćulo se

okretanje zupčanika, koji su utvrdivali ovaj čudni zatvor.

Eva je neko vreme gledala Lima, aratim mu priđe zaklinjajući grudi dla-tovimq. Mučila se da ga odveže i to joi uspe posle dosta napora. Kad onustade i nrotrl ja i pr'1^c(? tIleđa, ona mu pade na grudi plačući.

— Oni će nas ubiti — šapnu i za- jeca.

— Još smo živi I treba biti hrabar — reče on utošno i povede je ka ležaj u.

Zatim obiđe prostoriju. Otvori jednu od velikih kabina i ugleda udobnomalo kupatilo. Oproba slavinu, osrnehiiu se na mlaz tople vode. Oproba pitkost hladne i osvrnu se okolo. Čupavifroiirani ogrtači bili su čisti i urednoobešeni o unutrašnju stranu vrata. Onuze jedan od. njih i odnese ga Evi.

— Kupati lo je divno. Dama ima prvenstvo — reče i vrati se da razgledaostale kabine. U jednoj je bio ogrom

ni rashladni orman sa dosta namirnica, a u drugoj električna kuhinja saposuđem.

— Ovde je neko živeo u blagostanju — doviknu Evi, koja je ulazila ukupatilo.

Razgleda i četvrtu kabinu, li njoj je bio pisaći sto na kome je stajaoružičasti telefon. Lun podiže slušalicu

i oslušnu kao poznavalac uređaja ovevrste. Lako zujanje otkri mu da je neko podigao slušalicu na drugom kra ju, ali da to nije te lefon za spoljnuvezu.

— Halo! — zovnu Lun.

— Ostavite telefon! — ču se grubglas i slušalica škljocnu.

— Halo ne budite tako neuljudni

— doviknu uzalud Lun, pa kad zaključi da ne dobija vezu ni sa kim, onspusti slušalicu.

Dok je iz kupatila đopiralo šuStanjevode, on je obilazi zidove skrovitogskloništa, koje je sada pretvoreno uzatvor za njih dvoje. Ne nađe nikakav izlaz. Otkri jedino cevi koje sudovodile čist i umereno zagrejan vaz-

duh i druge knje su izvlačile ustajali. Tek kad uz njih pristani uho začu lako zujanje udaljenog ventilatora. Okocevi se nij mogao napraviti otvor čakni sa najboljim alatom. Pa i u tomslučaju trebalo bi mnogo truda i vremena.

Precied vrata otkri solidan rad I ugasi nadu da se makar tuda može 1 -



101

zaci

IR,5rave su bik sa spoljne stra-

‘ . jL.ijalo jC jamo da se čeka prilika2„ a.^Li]u. lJa ni)C bio vezan dok suuiiucia Uili Kv ' a l j a i njegovi ljudi, onb' učinio nešto upotrebivši hipnozu i-li iziienadiii napad. A l i od toga nijebi:j iioriili dok je vezan.

Un se oj\ mu ka leiaju koj i je bionacaijen od mekog i ugodnog svilenogtkiiiija. l'okrenu ga i otkri da postojispreiihšie za posteljinu. Dva jastuka ikrzneni pokrivač zaštićen belim da-masioin behu sve što otkri. Pomislikako ga i ova slučajnost tera u zagr-ljaj live .Pižon.

— Našao si i pokr ivač ! — uskliknuona. — Okreni se da skinem ogr-tač.

On se okrenu i pođe u kupatilo. U-mor ga js već savladavao i tuširanjega osveži. Razmišljao je o svemu što se dogodilo i na časak se nešto u nje-mu usprotivi svemu ovom što ga tera u zagrljaj Evi Pidžon. Nešto ga je zbu

njivalo u ćelom ovom postupku otmi-čara. Ali umor, izazovna blizina lepe žene i prijatno kupanje ubiše u njemu volju za razmišljanje.

Iziđe i primeti da je Eva našla pre-kidač svetla i ostavila samu zakloaje nu lampicu u uglu. On p>ođe ka ležaju i sede pored Evo.

— Nemam paravana . . . Nužda oa«

«bliiu je — reče on neodređeno. — Zar ne i želje? — upita Eva ipokrenu le.

Pokrivač spade la njenog ramenadok ona pruži ruku ka njegovoj koii.Naglo ga podiđoše talasi krvi i drhta

ji uzbuđenja. On pusti da mu ogrtačpadne. Njihov« usne le tpojiše. Tamnica se pretvorila u tihi kutak strasti.

— Volim te, K l iv . . . Volim to bezumno . . . — iaputida je žena.

On Joj je zatvarao usta poljupcima.

Možda je napolju već bila zora, alioni nisu mogli da je vide. Polako suzagrljaiti utoauM u laa koji okreplju-

Lun se Uže i potraži svoj časovnik.Pokreiuivši svoje odelo useii težinuui.kog predmeta. Seti se da je imaorevolver i to ga rasani. Brzo izradioružje zadovoljan sto ga napadaei nisu pretresli. .Nađe i naročite ampuicsa opojnim sredstvima. Bio je zadovoljan, jer sada nije bilo teško pripremiti prepad i osloboditi se od otmičara.

Probudi Evu i javi joj radosno otkriće.

— Napraviću od ogrtača i ubrusaiz kupatila pogodnu lutku, a zatim se

sakriti iza jedne od kabina. Kad uđudelovaće naročito sredstvo, a tada ćemo se probiti napolje — objasni jojsvoj plan.

— Opasno je sve to . . . Ako ne uspemo, oni će nas poubijati — od\ratiprestrašeno Eva.

— Moramo iskoristiti šansu, jer onimogu da dobiju novac i opet da nas

ubiju — odgovori Lun. — Dobro, d rag i. . . Uz tebe se neplašim — pristade Eva i pruži mu usne.

Prvi sati su im prolazili u spremanju jela. Otkriše da je izbor pića i hrane znalački sortiran.

U prekidima gozbe i zagrljaja, Lun kod vrata prikri ampule, ispod veli-

kog tepiha provuče čvrst kona'' do me sta iza prve kabine gde će se sakriti. Tamo ostavi i revolver, a zatim se vra ti na ležaj.

Jedino im je njegov sat bio sred-stvo da utvrde vreme. Lun na zidu izgrebe datum kao da očekuje dugo zatočeništvo. Zajedno se nasmejaše tome.

Posle četrnaest časova Lun zadre ma. Probudi ga zvuk vrata jedne ka-bine. Eva je izlazila iz nje. Bila je to ona sa telefonom.

— Nisi mi rekao da ovde ima ne-kakav telefon — reče ona videći da je budan.

— Je U se neko javio? — upita



102

— Je ite . .. Neki grubijan je doviknuo ncito uvicdljivo na moj račun, azatim naredio da ostavim tcleton —odgovori ona.

— Isto se 1 meni dogodilo kad sampodigao slušalicu — reče Lun.

— A mogu ii oni da prisluškuju našrazgovor? — upita Eva i pogled jojponiknu.

— I>lc. Ispitao sam uređaj. Pregledao sam i zidove. Nema nikakvih skrivcnih otvora za posmatranje, nitizvučnika — umiri je Lun.

Ohrabrena ona poče da sprema večeru. Dok su jeii, telefon zazvoni. Lunotrča i podiže slušalicu.

— Doktor Konan? — upita sagovornik.

— Ja sam, gospodine lupežu — odgovori Lun.

— Doći čema da vas posetimo, aline želimo da imamo neprilika sa op-scnarskim tačkama. Stajačete na sredini proitorije, pravo prema vratimai okrenuti leđima. Ruke ćete držati podignute — čula se preteča zapovest.

— Zar se olašite goloaikog čoveka1 jedne žene:’ upita Lun.

— Im.imo u susedstvu jednu druguprostoriju, ali u njoj nema ničega. Le-žačete na betonu, ako ne budete slušali — ču se odgovor i veza se prekide.

— Sta su to javili? — upita Eva. — Prete neudobnim zatvorom, ako

ne stojimo na sredini ove jazbine i nepodignemo ruke kad uđu — objasni

joj Lun.

— Možda će se ukazati druga prilika — izrazi nadu Eva i pođe sa njimka sredini prostorije.

Vrata se otvoriše i dve cevi mašin-skih pušaka se pokazaše na njima, azatim između cevi uđe Karlo Breno.

Priđe Lunu i hitro mu na podignuteruke nabaci uže. Dođe i Kvalja, pa za

jedno vezaše zarobljenika.

U toj gužvi Lun neshvatljivom veštinom stiže da, izvuče Kvalj in revolveri da ga ubaci pod svoje pazuho. Ali o-ni ga detaljno pretresoše. Kvalja jezurio u njega iznenađen što nalazi

svoje oružje na neočekivanom me-stu.

— Ti si opîiiiji nego što smo mislili — reče nanir'odcn. — Ispitajtenjegovo odelo i cciu prostoriju — obrati se svojim ljudima.

U tom momentu uđe i Fransoaz Te-'len. Lun se zagleda u njen kostim. Poznavao ga je — bio je to kostim DžejuViiington.

— Otkuda vam taj kostim? — upita Lun i oči mu sevnuše.

— Imam ga . . . Zašto pitate? — os-mehnu se devojka.

Lun se skoro ugrize za jezik, jerneoprezno bešc zapao u opasnost da

se otkrije njegovo prisno poznanstvosa Džejn. Ali ostali behu zauzeti nečim drugim, a devojka ne stiže da razmisli, jer Lun nastavi da govori.

— Isti takav ima engleska kraljica. Ja sam ga lično video. Samo vama pristaje znatno bolje .

— Zaista? Vi laskate — osmehnu se devojka.

Posmatrala je Luna i on trepnu za-vodnički na način muškaraca kada suu položaju da ne mogu drugačije da izraze svoje simpatije. Njegove poznateglumačke sposobnosti omogućiše mu da prikrije svoje neprijateljstvo.

Sve to raspali devojčinu maštu i o na nehotično stade blizu Luna. On stižeda primeti kad pronađoše njegoveopojne ampule i iza kabine skriveni re

volver, ali ne otkri da mu to smeta. Saputao je devojci:

— Vi ne pripadate ovde. Vaša lepo-ta je za blistave salone, i obožavanje .. . Kakve o č i ! . . . Oslobodite seovih i bežimo u Rio de Zaneiro . . .

— A šta ću sa policijom, ko ji metraži po celoj državi? — setno se os-rjiehnu devojka.

— Nova frizura, moje ime i pomoć . . . Mis lim da bi to bilo sve štovam treba — šapnu on.

Eva se bese sklonila na ležaj i o-■’ rnula pokrivačem, ali primeti Lunovr::zoovor sa devojkom. Zato prikupiosrtač nko tela i tobože krenu ka kupatilu, ah pored Luna.



103

— Stanite tamo dok završimo razgo vor — naitdi joj Kvaija.

Una stade pored Luna. — Poi<ušaj da nam se podvali nije

vam uspeo. Ali zato ćemo vas kazniti — reče Kvaija i dade znak da odvedu Luna.

On pokuša da se opire, ali uzalud. Pomisao da će na drugom mestu ima-ti bolju šansu, natera ga da popusti. Mogao je odmah da pokuša sa hipno-zom, ali vezane ruke su mu smetale. Moglo je da se desi da ne uspe bez slobode pokreta, ili da ne iziđe i po-red toga što će onemogućiti napada-če.

Smestiše ga u malu, praznu ćeliju, u kojoj je bilo memljivo i hladno, ali koja nije bila manje čvrsta. Tamo mu pod vezane ruke podnesoše napisanu priznanicu na dva miliona franaka, u kojoj se tvrdilo da mu je taj iznos hplatio Emil Pižon. Pokazašc mu I pismo vlasnika >Zlatno školjke«. Onga brzo prelete očima. Pisalo jc:

»Gospodine Pižon,

Spremite četiri miliona franaka.Dva za život vaše supruge, koju smooteli sa doktorom Konanom. Pozajmite i za njega dva miliona, koje će vamon vra titi prema ličnom pristanku.Prilazem njegovu priznanicu na taj Iznos.

U slučaju da ne platite, leševi gospode Pižon i gospodina Konana će pli▼ati Senom. Neu m oljiv i«.

Lun ostade zamišlen. Poče od malo pređašnje greške pred devojkom iz bande. Ponovo je prebirao sve deta-lje, ali su mu se oni preplitaH u glavi zbog brige o Džejn. Otkuda otmičarki Džejnin kostim? Jesu li Je povrediii?.

Možda je mrtva?Uprkos hladnoće, lice mu m oroii

mojem.

IX

Tek u podne sledećeg dana Džejn I Mišel saznadose iz novina da je za

mnk Bošato ponovo opljačkan. Polici ju bešc ba\cstila posluga, koja )e ujutro pronašla vezanog čuvara.

2urno se vratiše u zamak. Mišel pregleda zamak i zabrinut zaključi da ješteta dvostruko veća nego pri prvojkradi. Ali prisustvo voljene žene gaohrabri.

— Izgubi li smo deo bogatstva, alismo našli sreću. Ja sam srećan zbogtebe — reče on devojci.

— I ja sam srećna . . . Treba mi vremena da se snađem . . . — tiho odvrati Džejn.

Prijatna tišina, Mišelova odanost ipažnja, zajednički rad u laboratoriji i

šetnje po okolini u toku sledeća dvadana, ponovo osvežiše Džejn. Ona senavikavala na I.unovo odsustvo i već jc 0 njemu mislila kao o čoveku koganeizmerno voli, ali sada kao prijateljaili brata.

Mišel primeti da je opet vedra 1srećna, pa joj u pogodnom trenutkureče:

— Treba da objavimo zaruke, a tida se smestiš u Parizu do našeg ven-čanja.

Ona klimnu glavom i rečc: — Voleću te ce log živo ta, MiJel!Cutala je nekoliko trenutaka, a za

tim reče:

— Odvezi me u grad, a zatim potraži Donalda. 2elim da mu kažeš šta ćemo učiniti... Ne znam zašto tako

osećam, ali smatram da treba . . . — To će nam donetl oslobođenje od

misli 0 tom čoveku. Sasvim mi je razumljiva tvoja želja — odvrati Mišci.

Dok su sfl spremali za put Miiolrečc ;

— Džejn, hajde da ga potražimo za jedno. Moraš mu sama zaželet i sreću.

Moraš sama da čuješ njegovo mišljenje. Bez +oga bih osećao da sam mu o-teo najveće blago ovoga sveta. On tafe voleo ...

Ona klimnu glavom, ali ništa nc reče, jer joj se grlo steže. Zaplakala bida je u tom momentu morala da odgovori.



104

Vozeći se Kejom Versaj stigoše docrvenos svetla ispod Palate Sajo izbog toga zastadoše. Jedan prodavačnovina žurio je ispod drvoreda pored

Serie i uzvikivao: — Otmica gospođe Pižon! Nestao

mađioničar Konan! Velika učena.

I Mise! i Džejn behu shvatili rećiprodavi.a i kad se upali zeleno svetionađoše se u gužvi. Saobraćajac je pretio dajući im znak da krenu i ne ometaju prolaz ostalim vozilima. Mišel se

jedva snađe i pokrenu kola, a zatim

Avenijom Njujork prođe do ulice Fu-ko. Tamo npđe mesto da zastane.Džejn jc već bila ugledala kiosk te po-trča da kupi hrpu novina. Vraćajućise srete Miiela i dade mu nekoliko.Sedoše opet u automobil i počeše grozničavo da prelistavaju i čitaju.

Iz svega onoga što se moglo pročitati iz novina shvatili su da je inspek

tor Dalman sledio tragove oko »Zlatne školjke«. Nadao se da će saznatinešto 0 »Bandi zanikova«. Slučajno ječuo šaputanje o otmici gospođe Pižon.

Saslušavao je Emila Pižona i ovajpriznade da je dobio ucenjivačko pismo otmičara. Spremao se da plati traženu sumu. To je bilo sve, ako se ne

uzmu u obzir nagađanja štampe o u-lozi »tajanstvenog doktora Konana«.Izražavane su sumnje da je on stvarnipokretač otmice.

Banda još nije bila najavila načinpredaje novca, a istraga nije imala nikakav trag. Otmica gospođe Pižon ni-

'je bila primećena čitava dva dana. Istina, gosti na vikendu i posluga njene

kuće kod Montinjona bili su primetil'da je nema. Uzalud su je gosti tražilimalo uvređeni i nezadovoljni. Ali tonije bilo prvi put i jedini put da se ponekoliko dana ne zna gde je Eva Pižon.

— Donald nije živ, jer otmičari nebi uspeli da ga zadrže — reče Džejnglasom koji je otkrivao strahovanje.

— Ne misli odmah na najgore —pokuša da je uteši Mišci, — Pokuša-ćemo nešto da saznamo.

Odvezoše se do »Zlatne školjke« inađoše Emila Pižona. Pred njegovimvratima ugledaše uplakanu devojku,

koja je baš izlazila iz sobe. — Ta brbljivost će te jednom skupo

koštati! — čulo se kako viče Pižon.Kad se pojaviše Džejn i Mišel, vlas

nik »Zlatne školjke« ii nepoverljivopogleda. Nije ih poznavao i možda jemislio da su glasnici otmičara, ili opetneko iz policije.

Kad mu objasniše da žele da se raspitaju 0 gospođi Pižon i doktoru KlivuKonanu, on upita:

— Kakve veze vi imate sa njima? — Bili smo zajedno na vikendu . . ;

Pa želimo ... Spremni snio da pomognemo — progunđa zbunjeno Mišel deBošato.

Lukavi Emil Pižon ubrzo shvati dapo<:toji nekakav duboki interes ovodvoje za čudnog doktora Konana. Od

tog zaključka do pomisli da to trebaiskoristiti, nije trebalo mnogo vremena.

I već poslć četvrt časa on im se jadao kako ne može da nabavi ni četvrtmiliona, jer poslov i idu vr lo slabo.Užasavao se zbog opasnosti da otmičari ubiju njegovu ženu i Konana kadvide da neće dobiti novac.

Džejn ga uteši rečima: — Smem li da ponudim pomoć? U

Londonu imam svoj konto. Zatražićuod banke da mi ovde stavi na raspolaganje novac koji nedostaje.

On je zahvaljivao i pozvao sekretaricu da nabavi piće. Neočekivano goste je usrdno nudio. Još jednom mu sesreća osmehnula i poslala mu pomoć,da ne izgubi deo svojih miliona.

Za to vreme inspektor Daniel Dalman je brzo vozio svoj crni sitroenprema Parizu. Vraćao se iz vikend kuće Eve Pižon.

Ono što je tamo otkrio brižljivimsaslušavanjem, posle jednog podatka



lOS

dobijenog od grupe koja se bavila ot-micuiii, liagjvL'štavalo jc da »Bandaza:;TiN::v:i's iic utiuia samo ’.Tirtve dragDcenosti. Stan bvia vrtlar bio je videoMišena Kvaiju. Tog čoveka je i previđao u drusU’u live Piion. Vcit o tome brzo je stigla do inspektora Dal-mana i on je požurio da je proveri.

Vrtlar je pričao da je te noći dovezen veliki kamion sa osvežavajućimpićem. Iz njega je u zadnje dvorišteizašao Kvalja. Vrtlar je video kako sanjim kroz otvoreni prozor razgovaraEva Piion. Starac je zatim otišao daspava 1 to je bilo sve što je znao.

inspektor je bio sebi postavio mno

go pitanja, a na neka nije bilo odgovora. Sada ih je u mislima ponavljao:

Ko je bio njegov spasilac one večerikad ga je uhvatila Kvaljina banda?

Je li Kvalja bio slučajni poznanikgo.;pođe Pižon, ili je to poznanstvo i-maio dublje značenje za rešenje celezagonetke?

ko je tajanstveni doktor Kliv Ko-naii?

Poslednje pitanje je ostajalo bez odgovora i posle pokušaja da se iz Australije dobiju podaci o Konanu. Tamo nije nikada bio izdat pasoš na toime.

Pitao se i zašto je gospođa Pižonimala odvjen stan kod Opservatorije.O tome ?e izrekla Odet Verili kad supriče 0 otmici počele da kruže i kada

su stiele do asenata koji su motrili na»Zlatnu školjku«. Od nje su, po svemu sudeći, potekle i prve vesti da jestiglo ucenjivačko pi^mo.

Inspektor odluči da pogleda taj stanEve Pižon, pa tek da onda saslušanienog muža. Pošto ,ea je put vodioblizu Ksja d'Orfevr on uze nalog zapregled stana i povede dva tehničara.

Uskoro je bio u raskošnom apartm a n u , Du'ji pregled pokaza da je neko bio u s t a n u nrc najviše jedno? sata, Kanljice vode u kadi i na lavohouD o k ? 2 i v a l i s u da ie k u n - t i ! n nedavnfibilo u o " t r e ' ' . ' i e r n t,:"'’’ ie z n ? o dase lavpbj i '-■."'/li '^Tsvim već do

s!e jednog ča,sa a najduže dva, što za

visi od temperature i vlažnosti vaz-duha u kupatilu.

— Ovdc je neko nedavno upotrebioženski parlem — reće jedan policaj-ski tehničar stojeći pred toaletnim stocictni u spavaćoj sob’i.

— Ah ne vidim nigde flašicu našaneloiu. Pogađam li da je ovo miriišancia? — pitao je inspektor.

Njegov saradnik potvrdno klimnuglavom.

Ivadoše i jednu fotografiju sa jednog izleta na nekom jezeru. U pozadini se nalazio čovek za koga se nijemoglo sigurno reći, ali je navodio nato da se radi o Kvalji. Inspektor je u

džepu imao fotografije svih lica kojasu se one noći nalazila u podrumu,spremajući se da ga obese i zauvek u- ćutkaju.

On sada uze tu fotografiju i vratise ka centru grada, a zatim pođe kaPigalu.

Sekretarica Emila Pižona pokuša damu ne dozvoli ulaz kod svog gazde,aU inspektor pokaza policijsku legitimaciju i prođe u hodnik koji je vodioka Pižonovoj sobi. Jedan Pižonov čovek ht(;de da mu prepreci put, ali kadga prepozna, samo izvadi ruku iz džo-pa.

— Dajte mi taj revolver — re5a hladno inspektor i pre nego što semomak snašao stavi ruku u njegovdžep.

Izvuče automatski pištolj. — Ja imam dozvolu. Ne možete mi

uzeti oružje — pobuni se Pižonov telehranitelj.

— Dok sam ja ovde, neće vam zatrebati. Proveriću ispravnost te doz-vole malo kasnije — reče insoektori upade u soh'j.

I"nenadi se videći tamo Džcjn I deBoiatoa.

Pošto se pozdravi sa Džejn, on malo duže zadrža njenu ruku u svojoj, a zatim se nagnu i šapnu joj:

— Ovo nije mesto za vas.

Ona napravi izraz koji je eovorio-tak? se desilo«. U stvari, on tako proven koji miris upotrebljava. Nije biošanel.



lOf

poče da ispituje Emila Pi-žoiia. Ini -i csovan se koliko je 0 ;ui;u-ranjt' 1/ve lî;on, ijko je laj podilakveć znao. Zatim je Iraiio da niu i'aiilPižon kaže koliki je udeo njegove žene u L'cloin inielku.

— Sve nam je zajedničko. Imetaknije veliki ... Vi znale kako teško prolaze noćni lokali otkada je Neša Mar-tini stavio svoje šape na poslove te vrste ... — |)očc nesiiûrno Piion.

— A zašlo l'Aa ima posebni kontou banci.^ — upita inspektor.

— Ja ne znani . . . Ne verujem da Ima. Ona mi to nikada nije rekla —uzbuđeno odgovori Emil Pižon. — Ali

ja ne razumem na šta vi to ciljatc, gospodine insi)ektore. — Kulinerska saslušanja — odgo

vori Dalnian. — Treba znati nije li 1vama u inleiesu da Eva nestane.

Pižon ga je zgranuto gledao, a za-tim polako reče:

— Eva za mene znači više nego nje-no osigur:;nje, imovina i konto u ban-ci. Bc'z nie ne bih mogao ništa. Ona

ume da slvori novac ... — Ja sam mislio da vam znači kao

»upruga — podsmehnu sc inspektor. — Ali ,. . . )a je volim na drugi na-

čin .. . Kao ženu ne vezujem je zabračne obaveze.

— IDakle, potpuna bračna sloboda. Vrlo savreineno — opet le podsmeh Bu inspektor.

Te njegove reči su na sve delovale neprijatno, pa nastade ćutanje. Inspek tor ga prekide pitanjem upućenim Džejn:

— Jeste li poznavali doktora Kona na?

— Jesam — odgovori Džejn.

— Kada ste ga upoznali?

— Pre tri godine kod nesrečne gos-

pođe Pižon — odgovori Džejn i pogle-da pravo u Inspektorove oči.

Dalman je razmišljao neko vreme, a zatim rcčc:

— Gospodine Pižon, upozoravam vas da je najpametnije da me izvesti tc kada otmičari zakažu vreme i me |to predaje novac.

— Ne verujem da ću pristati. Zamene K\a više znad nego njeno osigurinje i imetak. I I o l u da nu se vratiži\ a — rcce on ozlojeđeno.

— Dakle, đaćete četiri miliona? —upita iii?j)cktor.

— Ciin ih budem imao — odgovoriEmil Fizon.

Inspektor ga je neko vreme proučavao, a zatim ustade i prvo se oprostisa Džein.

— Ako jednom vidite gospodina Luna, pozdravite ga od moje strane.

Zatim izađe.

Malo kasnije izidoše Džejn i MišeI. Trebalo je obavili poslove oko nabavke novca obećanog Pižonu za otkup.

Advokat Mišeia de Bošatoa, koji jetrebalo da preuzme brigu oko formalnosti za pribavljanje novca, imao josvoj biro u jednoj uličici kod Bulevara Saron.

Zastavši na raskrsnici Ulice Montroprimetiše pred sobom jedan ivetlosivpežo. Vozila je žena u livom kostimu.

— Zar nija to Eva Pižon? — uivik-nu Džejn.

Mišel de Bošato je treptao ofiima.

— Zakleo bih se da jeste — odgovori on i čim te lignai promeni, po-tera za pežoom.

Vožnja skrenu prema severu. Uskoro se nađoše na Jlrokom putu premaSent Denisu.

Prateći kola žene za koju su vero-vali da je Eva Pižon nisu obraćali pažnju na još jedan automobil, koji jeišao za njima.

Na usponu iza tvrđave kod Pjerfita,pežo skrenu na parkiralište zaklonje

no starim drvoredom. Mišel takođeskrenu 1 stade iza pežao. Kroz prozorih je gledala Eva Pižon.

Njih dvoje iziđoše iz kola i požu-riše k njoj. Ali baš u tom momentustiže još jedan automobil. Iz njegaiziđoše tri muškarca. Držali su revolvere u rukama.



107

— Ne pomišljajte na o lpor ! — za

)i cL; — o i j u v j ziutv.1.' — upita Dicjii

— 1 0 su otaucan. .vloiala sam dah iijsani . . . li la sam u grad da pn

jreaiiui način picuii inianja uccnc

Joktuia Konana drže kao taoca .. Jbiće â ako pokušam da ih prcva■irn — oojasni liva,

— A mi smo se ponadali . . . — za;ti iMišeJ. — Primeti la sam da ćete upasti u

lepnliku. Znala sam da me ovi razbojnici stalno prate. Sada vas neće puititi — zaključi Eva i uzdahnu.

— Dosta brbl janja! Ulazite u kola!

— preteći viknu jedan od napadača i5urnu de Bošatoa.

L)e Bošato odskoči i udari razboj-lika tako da ovaj pade na tlo. Alikugi otmičar udari revolverom de Boiatoa, a treća ga onesvešćenog povuče<a svojim kolima.

Vezani i gurnuti na zadnje sedište•a':;bojničkog automobila Džejn i Mi-

>el su gledali kako jedan otmičar sede j njihov automobil, daje znak Evi daicrenc i polazi za njom.

Sva tri automobila nastaviše put.U šumi kod Poseta otmičar koji je

/ozio de Bošatoova kola prestiže Evudade joj znak da skrene na stazu

među drveće.

I kola sa vezanim Mišelom i Džejnikrenuše u taj zaklon. Otmičari im ve:aše oči, nateraše ih da sednu na podKola tako da se spolja ne vide.

Ležeći na podu svoje tamnice Lunie razmišljao o svemu. Nekakve neiasne slutnje polako su se uobličava-le, ali još uvek nisu to bili jasni odgo-

rori na sve ono što je bilo tajnst\’eno3n ni;e mogao shv.Tti tu brigu ot- Tiičara za njega. Donosili su mu hranu i piće, snabđrii ga -.n' retiri ćebet.t

dosta cigareta i nisu ga ponižavali

T ’-cćeti d.'na t';i izvi*.ioše \z hladneprostorije i vratiše u ugodni zatvorLun odinali ng!fcl:i Evu. koja je ležalau kabini. Ona skoči i putrča mu u su

sret, Kako su ga oiaiiča.! bil.

UuK .1 |jn.\cdu 0\uin^, onaaiu uzLuOuiiv. ujiuoodi ruko i ia>;rli

ga.Bila je svcža. Luna zapahnu mins

sanela. i\ešto )e bilo sa tim nu/isom.iûn )c tražio u svojim luiiluna raziogsto ga )e taj miris inznenadKJ. i od-icdiioiii pocc da shvata. Ceiu pi'o>to-riju je bio pregledao. U kupatiiu )Cbiio dovoljno pribora, ali tamo mjebilo šancla. Lunova sposobnosi po-smatranja i pamćenja bila je takva da je bio siguran kako ranije nije viUcočetvrtastu bocu od brusenog kristalnog stakla.

— Sta se događa lo dok sam bio odvojen od tebe? — upita on pošto sebeše okupao i to vreme iskoristio darazmisli.

— Ništa naročito, Otmiča.-i čekajunovac — odgovori Eva. — Jedino me je mučilo što smo odvojeni

— Zašto su me opet vratili ovamo? — Ja sam ih molila. Rekla sam im

gde držim nakit u mom stanu kodOpservatori je. Išli su po njega . , Caksu mi doneli i moju kolonjsku vodu■— pričala je ona.

»Ili je neobično lukava, ili sam po-grešio«, pomislj Lun, a glasno rečc:

Plašio sam se zbog tebe. I razmišljao sam 0 svemu. Kakva je naša budućnost? Umoran sam od kabarea, pozoraica. lutanja i avantura. Skoro bih

želeo da ceo život provedem ovde pored tebe, u ovoj tišini.

Ona ga stravstyeno zagrli.

— Ljubl jeni moj! Volim te, Kliv! —govorila je uzbuđena. — Samo da seoslobodimo. Otići ćemo negde dalekoodavde. Imam jedan zamak u brdima.Preuredićemo ga i živeti Imam novaca. Stvarala sam svoje bogatstvo

sanjajući o pravoj ljubavi , . . Sada»âm je našla.

U njenom glasu bilo je i trijumfazbog pobeđe

— Hoćeš li napustiti Emila’ — pitao je Lun

— Moću' Neka ostane sam sa s%'0- jim prsatim igračicama. Neka'uživa unjihovoj praznoj lepoti. On nikada ni



108

je Lio sposoban za pravu, duboku,strav'.;,enu ljubav. O njemu neću više da mislim — odlučno je govor ila.

On ju je gledao. Pokazivala mu se kao vladarka, koja velikom intrigom stvara svoje carstvo. Bilo je lepote igenijalnosti u toj ženi, ali i nečeg ne objašnjivog. Covek nije mogao sasvim da joj veruje. I on jc to shvatio višekao osećanje, nego kao zaključak stvo ren na cinienicama.

Morao je saznati sve o njoj. Morao ju je shvatiti.

On je izbegavao da koristi svoje hipnotizerske sposobnosti i moć da

tako ude u tajne ljudskih biča. Ali sa-da je još jednom trebalo da sna isti-nu.

On sede pored Eve i iskosi se takoda su se gledali iz blizine.

— Ti 0 meni ništa ne znaS, Eva — poče Lun.

— Meni to i ne treba. Volim te zbog fizičkog izgleda i duha koji se ne može skriti. Osećam da si čovek koga ne treba pitati — odvrati Eva.

— Ja sam čovek koga gone. Nisam napravio nikakav zločin, ^ i moja pro šlost se sukobljava sa zakonom. l me mi nije pravo.

— To nije važno. Ja te volim, pa ko god si, dragi. Ti si moja jedina prava ljubav! Ti si pravi muSkarac u čijem zagrljaju sam osetila sve ... To je kao

kad čovek pogleda van granice rve ta.

— Ali ni ja ne znam ništa o tebi. 2eIco bih da znam — nastavi Lun.

Ona je ćutala. Lunov pogled joj je oduzimao opreznost i sve više je ose 4als da cn vlada njome.

— Pričaj mi o seb i. . . Govori istinu Ti ćeš mi reći šta se događa —

ponavljao je on sugestivno, ali u ne-kakvom monotonom ritmu.Eva se opustila i polako prijala.

Gubila je vezu i sve češće je odgovarala samo na pitanja. Lun se trudioda stiša uzbuđenje kad ona poče dapriča 0 poznanst\'u sa Misenom Kva-Ijom. Ovaj španski Ital ijan je nekovreme bio pevač, ali avanturizam ga

je odveo iz Spanije u Francusku. Uži-vanj.'j, nerad i neodgovornost su gačesto dovodili u neprilike. Upoznao jelivu još pre šest godina.

Kvalja je jedno vreme bio njen ljubavnik, ali uskoro ga se Eva zasitila.Našla mu je druge ljubavnice, pa su ostali prijatelji i saveznici. Kvalja je postao ,tajni ljubavnik javne Pižonoveljubavnice Odete Verili. Ali mu to nijebila jedina »ljubav«. U društvu Brena i Ožea upoznao je mladu Fransoaz

Telen.Svi su oni prvo služili Evi za terori-

sanje osoblja »Zlatne školjke« i drugih noćnih lokala. Kasnije su skovali

planove da čine isto što i prva »Bandazamkova«. Ona je otkrivena, a oni su nastavili.

— Zašto su se okrenuli protiv tebe? — pitao je Lun.

— Nikada se nisu okrenuli — od-govorila je Eva ne kontrolišući svoju podsvest.

— Zašto su nas oteli? — Ja sam im naredila. Da budem

sama sa dragim čovekom. — Zašto učena? — Emil ima novaca . . . Bezbolno ću

ih uzeti od njega... Jednoga dana ću ga napustiti.

— Jeli on bogat? — Vrlo bogat. . . Ne želim mu

zlo Ja sam mu pomogla. — A koliko je tvoje bogatstvo?

— Imam mnogo dragoccnosti u zamku. Sav plen je ovde.

— Koji je td zamak?

— Ovaj . . . Mi smo u njemu. Ure dila sam ovo mesto.

— Jednom će te uhvatiti policija.

— Neće ... Sakupila sam celu grupu. Oni čekaju pasoše za put u Itali

ju i dal je u Afriku. Svi će umreti iste

noći kad dobijem novac. Tako ću uzetii njihove pare.

— A šta će biti sa mnom?

— Ti si moj. Bićeš uz mene. Vole-ćeš me i nikad neću biti sama. Bogatstvo; čovek koji me voli i koji je lepkao ^vpolon . . . To je carstvo u komeću vladati.



109

— A šta je sa Džejn Vitington iMišclcjin cle Bošalo.’

— Njih sam bila os!;a\ila na miruposle dru;’ c akcije . . . Ali oni su slučajno nalcleli na mene danas kad sambila u gradu.

— Ti si izlazila?! — Da . .. Bila sain da kažem ljudima kako će primiti novac od Emila .. .

— Gde su Džejn i Mišel? — U zatvoru iz kog su tebe vrati

li. — Sta će se dogoditi sa njima? — Oni su me v id e l i . . . Moraju um-

reti.Lun ućuta. Pustio je da se Evina

svest delimično oslobodi, a zatim nastavi.

— Ti si teško bolesna . . . Tebe muče bolovi .. . Užasni b o lo v i. . . MoraJdobiti lekarsku pomoć. . .Zvaćeš Kva-Iju i sve ostale . . . Neka dođu . . .

Eva poblede, poče da tamni sve dok joj lice ne dobi nekakvu plavičastu

boju. Zatim dođoše bolovi. Lun joj jesugerisao da oni postaju sve jači. Ona je jaukala od bolova.

Lun joj pomože ,da otetura do telefona. Kad je podigla slušalicu, teško je izgovorila rcoi, ali bi le su to rečigospodarice:

— Odmah dođite svi ovamo I Kva-Ija, morate odmah doći! Meni je zlo.

— Ostavićemo samo Ožea na kuU,a mi dolazimo! — javi Kvalja.

Nahrupili su u prostoriju sa napc-renim mašinskim puškama i revolverima.

— Je li ti nešto zlo učinio? — pitali su gledajući čas u nju, čas u Luna.

— Nije o n . . . Zlo mi je. Treba mi

lekar — govo rila je Evo i grčila se ntležaju.

Kvalja veza Luna, ali ova] mirnoreče:

— Ona će brzo umretl, ako je ne bude letto lekar.

— Ne možemo da pribavimo leka-ra. Treba ga oteti i vezanog dovesti

— reč« Kvalja obraćajući m E v i

— Spasite me! Ja u m ir e m . . . N e

ćete dob iti novac i pasoše . .. Svi će

te unireti, ako ja ne ozdravim — je-čala je Eva.

— Ja sam i lekar — upade Lun, — Dajte mi moje stvari iz odela. Imam

tamo lekova. — Hoćeš da podmetneš nek i trik

— sumnjičavo ga pogleda Kvalja. — Dajte mu stvari. Sve mu dajte I

— viknu bolno Eva.2 il Leven pogleda Kvalju i ovaj mu klimnu glavom.

Uskoro Lun dobi svoje dve kutije sa nekakvim praškovima, pilulama i staklenim ampulama. Ode u kupatilo

i u čaši nešto izmeša. Vrati se k Evi i poče da joj šapuće.

— Cim ovo popiješ, sve će biti dob-ro . . . Bolovi će sasvim prestati. . . Posle ćemo se zabavljati i veseliti.

Ona ispi. Lun potrča opet pored Lindela i Brena. Kad se vrati sa dru-gom čašom, uzgred dobaci Hrenu re-volver, kojeg mu beše neprimetno u-

zeo. — Svi su zurili u njega. — Ja sam s vama. Neću da vas o

stavim. Ne želim. Sta ste se razroga-čili, momci? — šalio se on sedajući pored Eve.

Njeno telo se smiri. Bolovi behu prestali. Ona je smireno ledela i gle-dala Luna.

— Zašto Sli onda »igrao< naivnog?

— Upita Kvalja.

— Hteo sam da vidim koliko vredi te. Niste mačiji kašalj. Vredite, mom-ci! — pohvali ih Lun.

— Ne verujte mu! On je opasani — reče Breno Sumnjalo.

— Snigurno sam opasniji od tebe. Nisi u stanju da čuvaš svoj revolver.

Ali ja sam ti ga vratio — odvrati Lun i udobno se namesti na jednu ođ dve široke fotelje.

Fransoaz Telcn ga je zadivlj.eno poi matrala, ali joj se oči suziše i otkri-le izraz mržnje kad pogleda Evu.

— Treba zajedno da se zabavimo

— nastavi Lun. — Da li Ože doi>ro

pazi?



110

— Taj jc siguran. A u zamak se nein ozc uci. Su V ' d oii iîiu

rucni iaiu.i^jcz — ua,;uvoii Kvaija. — sala za tv u l — oojavi

Lun.izricao je najbolje francuske šale,

kojima su se svi smeiaii. Zatim izvede

nekoliKo madn)rucarsKiti trikova. Uzgred je zapoLiiijao hipnozu svih prisutnih.

Desetak minuta kasnije sugerisaoim je kako igraju sa uajiv;pšim đcvoj-kama, a sam povede livu. Pri tome

je šapnuo Fransoazi da jc ona u društvu čoveka koji j'oj se najviše sviđa.Ona ie bila časak zbunjena, aU onda

je videla kako igra sa Lunom.Bilo je grotesktno gledati kako svi

igraju kao da drže u zagrljaju partnere. Lun prekide igru i naredi im dasednu.

— A sada niko ne može ustati. Pokušajte i vid'ećetc — reče im kada posedaše po prstiraču.

Oni su se trzali, ali niko nije mogaoda ustane.

— Ne možete da pokrenete ruke —nastavi Lun.

Svi su se naprezali, ali ruke im ostadoše kako su se zatekle.

On tada pođe i uze Lindelovu ma-šinsku pušku. Zatim se naoruža Kva- Jjinim revo lverom. Sve ih brižlji vo veza, a zatim ih oslobodi hipnoze.

Eva dobi napad besa. Pokušavala je da se otrgne, ali bezuspešno. M olila je da je oslobodi, obećavala savnovac.

— Ovde ga imam čitavu hrpu — odvrti Lun i pokaza ioj novac koji besenašao kod razbojnika.

— I to je moj novac! Ja sam imga dala za plen! — reče ona, ali uvide besumi'^lenost tih reci i klonu naležaj plačući.

Lun iziđe i nađe vrata ka podrumskom bunkeru.

Džejn i de Bošata su zurili u njegaOn ih oboje zagrli.

— Dragi moji , sada ste slobodni —reče i pođe uz stepenište.

Kada je izvii io na sornju terasuzamka, ugleda Pjera Ožca. Kosa kao

petlova kresta vijorila mu je na prohladnom vetru. Ali on već beše ugledao Luna i uzeo ga na nišan svoje mašinske puške.

— Predaj se i ne pravi gluposti —pozva ga Lun uhvativši ponovo zaklon.

Ali tada na terasu istračaše Džejni de Bošato. Petao okrenu oružje nanjih i Lun morade da pritisne oroz.

Roj smrtonosnih kuršuma prekratiživot zločinca. Pjer Ože nestade izaniskog pervaza kule.

Zamak je bio opkoljen starim i zapuštenim vrtom, ali i obnovljenim ivisokim zidom. Sa visoke terase vide-

lo se daleko. Desno su bile šumeMontmorensija, a pravo k jugu gromade pariških zgrada. Najbliže naseljeMoazel bilo je daleko najmanje petkilometara.

Lun se vrati u zamak i obiđe ga. Upodrumima i parternim prostorijamaotkri skladište pokradenih dragocenosti. Poznade platna slavnih slikara, oce

ni basnoslovnu vrednost starih tapiserija, pomilova delove skupocenognamcštaja i vrati se k Džejn i de Bo-šatou.

ilr ilr ■*

Bio je nasrne jan i niko ne bi mogaoda pogodi šta se događa u njegovomsrcu.

— Džejn, da li bi ostala u ovoj Iepoj zemlji? Ponekad bi tebi i Mišelu

dolazio samo vama znani gost... —reče stojeći pred njih dvoje.

— Oh, Donalde . . . Sve je tako teško — prošaputa Džejn.

— Mene čekaju moje laboratorijeu Londonu, putovanja sa starim Mak-fersonom, lutanja svetom i ko zna kakve sve opasnosti. Mnoso neprijateljaimam i nije pravo da zbog toga pate

i moji prijatelji. Tebi treba d o m . . .Zbogom, Džejn' Zbogom, Mišel! —reče i žurno Dođe k dvorištu.

— Cekai, Donalde! Šta ćemo mi?. ..Ostavljaš nas! — viknu Džejn preneraženo

— Imate oružje tu u salonu. Sklonite se dok ne dođe poHcija. Već sam



111

javio da je „Banda zamkova« ovde — Lun.

u Evinom automobilu napi;.ii 2amal<. Vozio je prema severu,i -atim skrenu ka donjem toku Sene.

Saslušavajući jednu po -jednu sobuinspektor Dalman je počinjao da shvata jednu stvar. Kad dođe na redDžejn, on je upita:

— Jeste li isporučil i moj pozdrav? — Nisam stigla. Iznenada je otišao

Kao da se otrgao od svega ovog — odgovori ona tiho.

— Tek sada sam shvatio ko me jespasao jedne noći. Samo jedan čovek

je mogao d.5 savlada bandu ubica i

zloćianaca, a zatim na nestane bez traga — reče inspektor.

— Zar tragate za nj im? — upitaDže jT i .

— ]a n.' t'-'! orn , Al i mno?o je '■nih koji bi s oduševljenjem javili

Skotland jardu da imaju u rukamatog čoveka — odvrati on i pođe dasvojim ljudima da uputstva.

Uskoro kamioni natovareni plesnomi automobili puni pohapšenih i policajaca u njihovoj pratnji napustiše za

mak. Za njim je išao mali sportskiautomobil Miiela de Bošatoa. Džejn

je bi la zamišl jena, ali radosna. Mis lila je 0 tome da će Donald Sikert lakše naći utočište, ako ne bude moraoda brine i o njoj.

Spuštao se mrak. Svetlosti Parizasu se palile. Jedan čovek je pešice ulazio u gradić Vernon. On uze taksi i

zatraži da ga odveze u hotel na levojobali reke.

Dugo je stajao gledajući u brda iznad Turnija i udišući svež vazduh.Bio je to Lun, usamljeni kralj ponoći.



R O T O m e i l D I E i f j lZ A B A V N I R O i¥l A eSI I N O V A S E R I c J A X - 1 0 0

2 p u t a m e s e c n o

TRAŽITE OD PRODAVAČA NOViNA SVESKE:

275 Frenk Gruber SMR TONO SNO ZLATORobert Kolbi DRUMSKI PIRATI

276 Šed Denver U 3IS TV 0 PO NARUDŽBIG. F Beket PRAJSOV POVRATAK

277 Freder ik Ešton LUN LETI U PAKAOH. Dž. Vels MONSTRUOZNI STARAC

278 G. F. Vako BRA A TORSBIR, Hogan EROR U KA ME O KROSINGU

279 Eleri Kvin SAVRŠEN ZLOCINEduard Verkok UBIST VO U PONO280 Les Homdo ZLA TN A GROZN ICA

Din Ferguson FREOIJEVA OSVETA281 Ben Benson MAM AC U SVILI

Edvard Hoš POVR ATAK ROBIJAŠA282 Klif Farel BUK O NA KRVAVO M PUTU

Rič ard Džezup LJUB AV I OSVETAFrederik Ešton LUN OČ EKUJE UBiCU

LUN I KAPETAN VINTERSLUN PROTIV BANDE ZAMKOVA

POPUST PRETPLATN!C!MA 10 ODSTO

Pretplata za seri ju zabavnih romana iznosi za našu zemljuza 12 brojeva 21,50, a za 24 broja 42 dinara.

Pretplata za inostranstvo za 12 brojeva iznosi 43, a za 24

broja 85 dinara.Pretplata se šalje obič nom upla tnico m sa naznakom »Za

seriju zabavnih romana« kao i od koje sveske se želi primati

Uplate adres irat i na » D n e v n i k « , Novi Sad , ž iro-ra č un657-1-254. Poštanski fah 120.

Izdaje „D ne vn ik" Nov i Sad, Bu levar 23 oktob ra b. b. Glavn i i odgov orni

urednik Mitar Milošević. Žiro račun 657-1-254 Novi







i S f — -

>4 \

KAO STO MOŽETE VIPJE TI, ŽELIM O NA "STRIPOTEKA FORUMU" PA BUPE ŠTO VIŠE STRIPOVA. A TAKOPE I OBRAPE RAZNIH JUNAKA. ZATO VAS POZIVAMO PA NAM SE PRIPRUŽITE, PA SE PRUŽIMO I VESELIMO, A UZ VESELJE I PO STRIPOVA. NA FORUMU MOŽETE SCE NIRATI, PREVOPITI, OBRAPIVATI. PRELOMITI TEXT....ZNAJTE PA ĆEMO NA FORUMU BI T I OPUŠTENI, SVAKO MOŽE POPRINE TI KOLIKO ŽELI SAJTU. ZA TO PRIPRUŽIT SE, NOVOM FANTASTIČNOM SAJTU "STRIPOTEKA FORUM". FORUM JE OTVOREN ZA SVE, NE SAMO ZA ,FANOVE BONELL! NEGO / ZA SVE OSTALE JUNAKE PC, MARMEL, FRAN- CUSKA BELeUSKA ŠKOLA, EXJUGA, !TP, .. \ H T T P : / / W W W . S T R I P O T E K A F O R U M . C O M I

http://http//WWW.STRIPOTEKAFORUM.COM

http://http//WWW.STRIPOTEKAFORUM.COM



Documents

Ashton,Frederick - 06-Lun Ocekuje Ubicu