Ashton,Frederick - 30-Lun i Blek Sedou

8/10/2019 Ashton,Frederick - 30-Lun i Blek Sedou

1/100

B ro j B 7 3B U K S E D O U

F. .ETOIM


2/100


3/100

IM O V A

s e r i j a

X-TOO

F . E f c o n

LUIMI BLEK EDOU

D o n O .M a k d o n a id

SITIMA GREKA


4/100

ROTO BIBLIOTEKA

Direktor NIRO DNEVNIKVITOMIR SUDARSKI

Glavni i odgovo rn i urednik OOUR IZDAVAKA DELATNOSTDUAN STANOJEV

UredujuPIROKA MATIJOVAN ANADANOVI

Recenzentv u k a S in DROBAC

Kor ektura tam parije DNEVNIK

Tehniki urednik SLAVKA BOSNJAKOVI

Tira: 80.000 primeraka, II izdanje

Izdaje i tampa: Novinska, izdavaka i tamparska radna organizaci ja DNEVNIK, OOUR IZ-DAVA KA DELATNOST, Bulevar 23. ok tob ra 31, Novi Sad Bro j i ro-ra un a; 65300-603-6350


5/100

FREDERIK ESTON

l u n i B l e k S e d o u

Bila je prola pono. Putnikibrod Blit Kasll. sekao je povrinunem irnog m ora n a svojoj dugoj plo-

vidbi od Keptauna ka Londonu. H la-

dan martovski vetar i povremenohladna i sitna kia zasipali su opustelu, ali dobro osvetljenu palububroda, koji se u tom trenutku nala-zio naspram La Korune i panskeobale. Putnici odavno behu napu-stili salone i brod ski ba r, a slobodnideo posade nalazio se n a poinku.

Hodnikom izmeu kabina luk-suzne klase promae jedna tamnasenka i zaustavi se pred vratimakabine s brojem devetnaest. Bio jeto mukarac s tamnom bradicom iobuen u crno odelo. On pokuca nanaroit nain i vrata se brzo otvor

1. Ime broda po gradu i zamku naobali severne Engleske - Blyth castle

ie dok on ue i odmah tiho zatvorie. Pred nonim posetiocem sta-ja la je devojk a duge rie kose obu-ena u nekakav komadi prozirne

tkanine obojene u nepravilnimmrljama skoro svim bojama spek-tra, ali s najvie plave, ljubiaste itamno crvene. On ju je gledao zad iv-ljeno, a ona mu se baci u zagrljaj.

Oh, edou, d ra gi!... Tako mi jebilo teko bez tebe ovih dana... Biosi samo dva puta... Uvek samo pla-novi i pr iprem e... gov orila je de-

vojka u kratkim prekidim a izmeupoljubaca. Uvek ti usp ev a... A hteo sam

da noas mislimo jedino na po-sao. .. I gde samo nabavi tako ne-to?. .. Ta tvoja... ne znam kako da

je nazovem, jer nije ni haljin a, nikoulja za spavanje.


6/100

- To je san u bojama... A jolepe je to to taj san ne uspeva nimalo da sakrije od pogleda jednogmomka, koji bi trebalo da se pozabavi s nekih desetak sandukazlata... - odgovarao joj je tajanstveni posetilac takoe u prekidima.

- Tek nakon pola sata uspelomu je da kae:- A sada te molim da obue ne

to neprozirno, jer inae morauda zaboravim zlato. Za tri sata stiemo u Serbur, a onda bi moglo dabude suvie kasno.

Devojka ustade ozarena srenimizrazom lica i obue onaj san u bojama. koji to postade tek na nje

nom izazovnom telu. a zatim se jojednom zavodniki zanjiha predmukarcem ispruenim na irokom leaju. Odmah zatim ona napravi baletsku piruetu, iako je prostor do ormana s haljinama tojedva dozvoljavao. Obue dugusobnU haljinu svetlozelene boje.

- Eh ti!... Ronda Barlou, ti si

neshvatljivo divna! Kako da ostanem iv od silne ljubavi?! - uzdahnu mukarac oblaei svojecrno odelo i popravljajui nalep-Ijenu bradu.

- Zato si onda tako retko dolazio? - ree devojka i prie da mupomogne u spremanju.

- Silno te volim i mnogo sam patio svake noi kad nisam bio ovde

- odgovori mukarac.- A tek ja! Bilo mi je strano.Uvek se uasno muim u strahu date nikad vie neu videti.

- Zato se plai?- Volimo se ve skoro tri godine,

a ja ti ne znam ime. Ne znam o tebinita sem da si Blek edou. A to.priznaj, nije dovoljno devojci kojavoli.

- Jednom e znati sve odgovori edou i blago je utinu za lice. A sada pourimo. Daj radni mantil i kapu. koje si smotala u kuhinji.

* Black shadow crna senka. upotrebIjeno kao ime.

Dok je ona iz ormana donosilaukradenu opremu, on otvori svojutorbu i od metalnih delova sklopikolica kakvima se slue u restoranima. Prekri ih belim salvetamastavljajui pod jednu nekakav udan pitolj. Bilo je to oruje nai

njeno kao one puke iz kojih se uzoolokim vrtovima i rezervatimaispaljuju strelice ispunjene sredstvom za uspavljivanje. da bi se moglo nesmetano prii zverima. Onjo jednom proveri punjenje i posebno postavljenu strelicu i ponovonamesti salvetu.

- Sad u da krenem, a ti otvoriprozor i postavi poluge s mreom.

Pazi da to obavi kako treba, inaeodoh u more i udaviu se, da ne sazna kako mi je bilo ime - smejuise ree Blek Sedou.

- Vie bih volela da zajedno postavimo poluge, iako sam to uvebalave mnogo puta - ree Ronda Barlou.

- Neko od posade mogao bi daprimeti poluge pre nego to izve-dem ono to treba Videe znakkad na ici spustim upaljenudepnu lampu. Pazi i odmah zakaipoluge. Dobro su sastavljene i dovoljno su sigurne - odgovori on istade uz vrata.

Ronda Barlou klee uz leaj i otkai dve metalne poluge sastav

ljene od delova na vijke i postavi ihpod ovalni prozor. Odmah zatimona prie vratima i jo jednom poljubi tajanstvenog posetioca, aonda otvori vrata. Pogleda niz pustihodnik i ukloni se, a on izgura kolica i obuen u kuvarsku odeupoe dalje. Na prvom stepenituSedou uze kolica za ruke i snese ihdo donjeg hodnika. Proe desetak

jardi i skrenu do jednih metalnihvrata. Imao je ve spremljen kljuza njihovu bravu i brzo je otkljua.

Kad ue, vrata samo zatvori, ali ihnije zakljuao. Nae se u uskomhodniku grubo obloenom metalnim ploama i nosaima, koji je


7/100

vodio u deo broda do kojeg putniciinae nisu mogli da stignu.

Na jednom mestu hodnik je stizao do proirenog prostora u komese nalazio brodski trezor. Pred trezorom je bio nameten asovnik,koga je nadgledao straar sedei

na visoku i neudobnu stolicu. Svakih pola sata straar je morao dapokrene poluicu od vrha do dnasata. Time je svaki put iskljuivaoureaj za uzbunu. Ako bi zaspao,alarmni signali bi odjeknuli u stra-arskoj kabini i kod kapetanabroda.

Straar je bio snaan mornarobuen u tamno modri pulover.

Imao je guste bakenbarde i oborene brkove produene po bradioko usta. Na stoiu pored sata bila

je poloena kratka mainskapuka, a o mornarovom pojasu visio je automatski pitolj.

edou proviri, neujan kao pravasenka. Polako podie svoje oruje,ali ekao je jo neko vreme. Kadvide da mornar posegnu rukom do

sata i pokrenu poluicu oko njegove ivice, edou naniani i okide.Mornar oseti ubod posred grudi iiznenaeno se uhvati za mesto izkoga je strala strelica. Trebalo jeda pritisne dugme alarmnog ureaja, ali iznenaenje je uspelo i trenuci su prolazili. Kad je pomislio dazove na uzbunu i zgrabi oruje, mornar je ve bio ukoen, a odmah zatim se svali sa stolice.

Smekajui se zadovoljno edouprie i istre strelicu iz mornarevihgrudi, a onda ga veza za sluaj dase probudi pre vremena. Vrata trezora su bila visoka dva jarda i nasvakog obijaa bi delovala zastrau

jue, ali Blek edou je imao kopijekljueva. Otvori sve tri brave i po

krenu tokove utvriva. Radio je urukavicama i tiho, jer samo metalna pregrada delila je ovaj prostor od kabina brodskih oficira, aiznad samog trezora bila je kajutakapetana broda.

Trezor je bio tako napunjen da bise uz kutije i sanduie u njega

jedva stavilo paklo cigareta. Poredtrezora nalazila se ostava takoeobezbedena metalnim vratima,koja su imala prozori osiguranmetalnim ipkama. edou otvorivrata kopijom davno pripremljenog kljua, a onda sa svojih kolicauze minijaturni aparat za seenjemetala i, naizgled bezrazlono,isee ipke prozoria, kroz koji bimoglo da se provue samo dete, ilivrlo mali i neobino mrav ovek.edou uze jednu crnu krpu i njomje grubo prelazio preko mesta gdesu ipke bile preseene. Tako ostadoe konii, koji treba da ukauna put kojim se stiglo u ostavu.

Unutra se nalazilo jedanaest sanduia punih poluga nelegiranog,istog zlata. edou uze naroito izraenu polugu i otvori sanduie, aonda poe da prenosi poluge predsam trezor. Vreme je prolazilo, aliedou ga je kontrolisao. Tano uodreeno vreme on pomeri poluicu kontrolnog sata. jer ve je biloprolo dvadeset i devet minuta od

trenutka kad je to bio uinio mornar na strai.

- Ba nezgodan posao - promrmlja ve oznojeni edou, alimirno nastavi da radi. - Ostaje jomnogo toga...

On tada prie trezoru pazei dane gurne kod nogu nasloene poluge zlata. Vadio je teke sanduie,isto tako pune zlatnih poluga, svedok nije stigao do reda lepo izraenih drvenih kutija opremljenih specijalnim bravama. Jednu po jednuotkljuavao je kljuiem iz svogsvenja i vadio iz njih neobineafrike skulpture. Bili su to vetoizraeni primerci, ali ne samo pospoljnom izgledu, nego i po unutranjem. Svaka skulptura je na nekom

delu imala otvor dovoljan da kroznjega prou zlatne poluge.edou je brzo punio skulpture,

uglavljivao iseak koji zatvara prolaz u unutranjost predmeta, aonda naroitom masom oblepljivaosvako to mesto tako veto da ni na

jotrije oko ne bi nita primetilo.


8/100

Provalnik je briljvo osmatraom orn ara, iako mu od njega nije p re -tila opasnost jo najmanje jedansat. Pored snanog uspavljujuegsredstva straara su sputavale jake

veze na rukam a i nogama, a uz to ipovezi preko oiju i usta. edou je

dobro pazio i rad kontrolnog sata,a pri tome je brzo i spretno radio.Uskoro su zlatne poluge iz jeda-

naest sanduka nestale u utrobamadragocenih skulptura, koje Sedoubriljivo smesti u njihove sanduke i

vrati po istom redu u trezor broda.Zatim sanduke zlata pomerene iztrezora opet lepo naslaga tako daniko ne bi mogao ni da pomisli da

je ovde provalnik obavljao neki po-sao. Prazne sandu ke vrati u sprem i-te, ali ih postavi tako da se vidi dasu pranjeni na brzinu. Konano onzakljua vrata spremita. Ostadeizgled iz kog se jedino moglo zaklju-iti da je provalnik bio siuan i daje uto kroz prozori na vratim aspremita dodajui nekome polugeiz jedanaest sanduka.

Zadovoljno se osmehnuvi Blekedou izvadi svoj gumeni otisakugraen u obian upalja. Njime,kao peatom, ostavi crni znak predsatom za alarm Bio je to znak kon-ture oveka sa ijih plei leprajuskutovi ogrtaa. A ve godina se p ri-alo opodvizima oveka ije pravoime nike nije znao, a koji se javljao

i potpisivao kao Blek edou.U ka bin am a putnika koji su puto-vali do erb u ra zvonili su telefoni.To je deurni budio putnike pospisku i svaki put pitao:

Jes te li sigurni da ne treba jojednom da vas pozovem?

Iz kabine broj sedam javi se mu-karac, koji ree:

Ve sam ustao. Hvala na brizi,

Hvala i vama, gospodine Kimberli ree deurni i prekide vezunastavljajui da budi i proveravaustajanje ostalih putnika.

Dejvid Kimberli putovao je izDakara i bio je upisan kao arheo-log iz Londona, ali koji putuje samo

do Francuske. Iza tog imena krio seDonald Sikert, slavni avanturistapoznat pod nadimkom Lun, kraljponoi. Poto proveri svoj lakiprtljag, Lun izie da udahne malosveeg nonog vazduha. Vetar jebio oslabio i kia prestala. Oblaci

su se proreivali i bilo je nade dae dan biti lep.Sikert opipa nogom vlanu povr-

inu palube i poe ka ogradi. Desnood sebe ugleda senku ov ek a obue-nog u crno, koji se naginjao prekoograde. U tom trenutku razlee sealarm i zaue se uzvici i naree-nja. Lun pogleda prema kapetans-kom mostu i otud zau uzvik;

Stra ar kod trezora je zaspao,ili ga je neko napao!

Nekoliko mornara potraeprema ulazima pod palubu. Jedanuzviknu:

Ko je tamo uz ogradu? Putnik! doviknu Lun. Doite ovam o i uite u salon!

Hej, vi tamo dalje! ta to inite? dodade mornar.

ovek u crnom bee prekoraioogradu drei u jednoj ruci ne-kakvu veliku torbu.

Blek edou odlazi! zau seodgovor i ovek u crnom otpustiruke i nestade sa ivice palube.

Lun potra a vidi kako ovekpada u more. A tada ugleda kako setelo begunca zaustavlja na neki u-

dan nain u visini prozora jednekabine i nestaje kroz njega. To sedogaalo u senci broda, dokle nisudopirala svetla s palube i Lun po-misli da je to optika varka. Aliipak bio je siguran da ovek nijepao u more. Oceni pravac i krenuka kabinama luksuzne klase. Mor-nar viknu za njim da se vrati i ueu salon, ali Lun ve bee nestao. On

stie do kabine broj devetnaest izastade pred vratima.

Poto je uzviknuo da odlazi, Blekedou baci torbu sa delovima rastarastavljenih kolica, koja odmah po


9/100

tonu. Zatim on skoi ka prostoruizmeu dve metalne poluge isturene kroz prozor kabine Ronde Ber-lou i opremljene vrstom mreom.Zadra se na mrei i brzo se s mukom provue kroz uzan ovalni prozor. Ronda u istom trenutku otkaiutvrivae obloene gumom i podvuene pod otkrivenu cev pripodu pod prozorom. Poluge padoei potonue u vodu, a Sedou zatvoriprozor.

Sve je uspelo uzbuenoapnu edou i zagrli devojku, koja

je opet na sebi im ala san u bo-jama.

- Gde si sklonio zlato? - upita

ona drhtei od uzbuenja.- To ni ja sam ne treba da znam.Odletelo je da stigne tamo gde elim smejui se odgovori edou.- A sada treba da predem u svojukabinu.

U tom trenutku se zau kucanjena vratima. Ronda pogleda edouane skrivajui strah. On joj dadeznak da otvori, a on stade iza vrata

kabine. Devojka htede da obuesobnu haljinu ali joj on dade znakda ostane onako u onom snu u bo

jama. Ona klimnu glavom i prievratima. Otvori ih i ugleda visokogmukarca guste crne kose posrebrene prosedim v4asima. Njegovekao kaljeni elik modre oi prele-tee preko izazovnog tela RondeBarlou i otkrie izvesnu zbunjenost.

- Je li kod vas sve u redu, gospoice? - upita on trudei se da negleda njene gole grudi.

- Moglo bi da se kae da ba inije...

- Mogu li da pomognem?- Doli ste u neobino vreme...

Gde ste bili cele noi dok sam usamljena umirala od dosade. Ali daj

ta da... Malo ljubavi nije na o-met ni u tri sata posle pola noi odgovori Ronda Barlou i izazovnopokrenu bokove, zbog ega se prozirna kouljica jo vie povue uznjen trbuh.

- Na brodu je nekakva uzbuna- zbunjeno ree Lun.

Jedino to je moglo da ga zbunibile su izazovne ene koje bi seovako otvoreno nudile.

- Ostavimo uzbunu. Uite daporazgovaramo, jer oito imalibismo ta a kaemo jedno drugom. .. ili da uinimo... - uzdiuiree Ronda.

- Oprostite... Uinilo mi se da jeneko skoio sa ograde broda i da sezadrao kod vae kabine - reeLun i malo se povue.

- Malo vam je udan izgovor...Mogli ste a naete bolji kad eliteda uete... Uostalom, zar ja nisamdovoljan izgovor? Sama sam vedanima...

- Divni ste i to se tie razloga. .. Ali moram da vidim ta seto deava, pa u vas posetiti malokasnije - ree Lun i povue se jo

jedan korak.- Donesite i neko pie, a ne zabo

ravite i bocu orandusa. ekam vasnestrpljivo - zakljui Ronda i zatvori vrata.

Lun pouri do ugla hodnika i ost

ade tamo da stoji dobro zaklonjen.Uskoro ugleda oveka u crnomodelu i s tamnom bradom kojiistra iz kabine Ronde Barlou, aonda ue u kabinu Reda Gelsenalepog posrednika i renterijera,koga Lun ve bee upoznao u tokuputovanja.

Lun odmah pouri ka palubi. Zau-

stavie ga brodski detektiv i dvamornara.- Doite s nama - naredi detek

tiv. Sta se dogaa? upita Lun,

ali ne dobi odgovor.Zbog toga on uuta i odlui da

saeka rezultat istraivanja mora,jer brod se bee zaustavio i brodskireflektor je osvetljavao talase. Lun

je znao da Blek edou nije tamo ida je njegov lani skok u more zaista dobar trik izveden s puno rizika.

Uskoro se pojavi Red Gelsen. Opipavao je glavu raspitujui se ta seto dogaa. Priao je da ga je nekonapao u kabini, koju je zaboravio


10/100

da zakljua. Pokazivao je voruguna glavi.

Neto me probudilo i pomisliosam da je neko uao. Pitao sam ko

je, ali u tom trenutku me pogodiosnaan ud arac po glavi. Kad sam seosvestio, nije vie bilo nikog. ak

mi, koliko sam mogao da zakljuimpovrnim pregledom stvari, nitanije odneto zakljui Gelsen svojupriu, koju je Lun paljivo sluao.

Dakle, Blek Sedou je na brodu,zakljui Lun.

Znao je dosta o toni udnom obija u i pljakau, koji ve nekolikogodina igra ulogu nekakvog moder-nog Robina Huda. Kruile su prie

o tome da su mnogi siromani ljudiu svojim najteim prilikama dobilipomo od nepoznatog oveka, koganisu nikada videli i koji se potpisi-

vao sa Blek Sedou, Lunov prija-telj, slavni reporter Artur Markinproveravao je istinitost pria i utvr-dio da Blek Sedou zaista pomaesiromanima i nesrenima. Mnogasirotila su od njega dobila poza-mane sume. Bolnice za sirotinju idomovi slepih i ubogaljenih zahva-ljujui prilozima Bleka Sedoua po-boljali su svoje novane prilike.Pronalazio je siromane porodice idavao im znatnu pomo.

Pri svakoj pljaki Blek Sedou jeostavljao svoj zatitni znak, od-nosno crni otisak koji je predstav-

ljao sen ku o vek a iza ijih leda lep r-aju skutovi irokog ogrtaa.II

Ve nakon jednog sata od uzbunesvi putnici i lanovi posade na put-nikom brodu Blit Kasi znali suda je izvrena u dna p ljak a zlata ida je to delo Bleka Sedoua, koji jeskoio u more. Svi su se bavili zago-

netkom bekstva neobinog avantu-riste. U blizini nije primeen nika-kav brod, ili amac, a hladno i ne-mirno more moglo je da znaisamo smrt za begunca. Da Sedounije nestao u moru znali su josamo Lun i Ronda Barlou.

Radio vezom izveteni su Skot

land Jard i vlasnik broda OskarEspin u Londonu. Stiglo je naree-nje da brod uspori kretanje i na ot-

vorenom moru saeka bro d s gru-pom inspektora i policije, kojatreba da izvri istragu. Putnici, kojisu trebali da se iskrcaju u Francus-

koj, zamoljeni su da shvate prilike istrpljivo saekaju odobrenje za pri-stajanje broda.

Kapetan broda je zamolio put-nike. koji su bili napustili svoje ka-bine, da se u pratnji mornara vrateu njih i nastave noni odmor. Uz-gred je napomenuo da je zabra-njeno kretanje po brodu bez prat-nje ovlaenih lanova posade. U

tom trenutku Lun je posmatraoReda Gelsena i devojku koja je sedela pored njega. Ve ih je bio upoz-nao u toku brodskih sedeljki, De

vojk a je bila Lora Esp in, ki v las-nika broda. Nalazila se na brodu i uodlasku iz Londona do Rta DobreNade, a bila je tu i sada. Objanja-

vala je to eljom da upozna poslo va-nje ovakvog broda, jer je jedini nas

lednik svog oca, pa e jednom nanju pasti sve brige oko voenja pos-lova

Meutim, Lora Espin nije bauverljivo delovala kao budui bro-dovlasnik. Oblaila se veoma neo-bino. Celo vreme puta, sem kad jena jugu bilo suvie vrue, nosila jeduge meke izme do pola bedra,kratku suknjicu i bluzu od istekoe. A mora da je imala vie tak-vih garnitura, je r viala se as ucrnom, as u braon, zelenom,tamno m odrom, sivom i belom kom -pletu. Bluze su bile optoene zlat-nim ili srebrnim vezom. Sada je sedela obuena u crnoj garnituri odsjajne koe. Red Gelsen joj je netotiho priao i njih dvoje su se sme

jali.Ve nekoliko puta Lun se naao uneprilici, jer ga je Lora Espin izazi-

vala pogledim a koliko drskim to-liko i razum ljivim. Jed ne noi za sto-lom je naslonila svoja uz Lunovakolena. On se toboe nepnmetnopomeno. ali ona se uskoro takoe


11/100

pomerila i opet ga dodirivala kolenima znaajno i s pozivom ga g led a-

jui. Te veeri mu je priala; J a sam razuzdana i slobodna

devojka. Pobegla sam iz koleda daivim kako hou. Kad bih se nala uneprilici, vraala sam se rodite-

ljima. Otac je vlasnik etiri put-nika broda i mnogo se ali da po-sao s putnikim brodovima ide sveslabije. Pobeduju avioni...

Na kraju je rekla da ona znatajnu korienja putnikih bro-dova, ali dok joj je iv otac, to nemoe da ostvari.

Ljubav! Slobodno uivanje! Toje fo rm ula za moje brodove, kad ih

preuzmem! zakljuila je svoje iz-laganje.Njen sadanji sagovornik, Red

Gelsen, bio je lep, uvek odlino obu-en i zanim ljiv ovek star oko trid e-set i est godina. I on se ispovedao one noi kad je Lora muilaLuna svojim nemirnim kolenim.a.Gelsen le zapoinjao studije teh-nike, a zatim prava i konano eko-nomije, ali nita nije zavrio. Nasledio je roditelje, koji su bili rentijeri.Ostale su mu dve kue za iznajmlji-

vanje u Sohou, a otvorio je i posred-niki biro. Sve to donosilo mu jedovoljne pr ihod e, da ugodno ivi iputuje kad god to zaeli. Ali Lun jepomislio da za ivot plejboja takviprihodi uopte nisu dovoljni i da

lepotan ima i neke druge prihode,jer zaista je njegov izgled mogao dase pretvori u znaajan kapital. Aizgledalo je da on to shvata i umeno koristi. Mora da je bacio oko ina etiri broda porodice Espin, jernjegovo druenje s Lorom netogovori, pomislio je Lun.

Mislio je o svemu tome zato jermu je u salonu postajalo dosadno i

bee odluio da prie Lori i Redu. Doao sam da kaem da mi jeveom a ao to se ovo dogodilo bana vaem brodu ree Lun LoriEspin.

Ba me briga za sve to osmehnu se devojka. Brod i teret suosigurani.

Hoete li k nam a u drutvo? ljubazno ga pozva Red Gelsen.

Vrlo rado, jer posle sveg a nebih uspeo da spavam, a nameravaosam da se iskrcam u erburu odgovori Lun i sede tako da budesiguran od eventualnog udvaranja

kolenima. Gde ste bili kad je poela uz-bun a? upita Gelsen.

Ba sam stajao na palubi, jersam se spremao za iskrcavanje. Zeleo sam da udahnem, malo nonog

vazduha. Video sam tog udnog obijaa kad je skoio preko ogradebroda ispr ia Lun.

To je vrlo udno. On m ora da

se udavio u moru. Zar je mogue daje to bilo samoubistvo, a pre to ga jeBlek edou izveo svoju zadnju ve-liku pljaku? ree Lora Espin.

Ne verujem da se utopio ree Lun.

N a osnovu ega tako mislite?Pa svi tvrde da je Sedou skoiopreko ograde upade Gelsen.

Imam razloga da tako mislim odgovori Lun neodreeno.

Jeste li obavestili kapetanabroda i brodskog detektiva? upita Gelsen.

N isam ... To bi moglo da meuvue u istragu i omete iskrcavanjeu Serburu, a poslovi me ekaju. Netiu me se pljake. Neka svak radisvoj posao, a ja mislim o svojim is-kopinama. Mislim da u uspeti da uFrancuskoj isposlujem pomo za

jedan poduhvat u junom deluEgipta priao je Lun inei se dasu mu misli odlutale ka iskopi-nama.

On je na brodu bio upisan kaoarheolog.

Moda je to najbolje zakljuiGelsen. Ali vi arheolozi ste radoz-nali ljudi. Zar vam nije teko da za-boravite svoje sumnje? Eto, meneneprekidno uznemirava elja dasaznam ko me je i zato napao ukabini. Moda je ak hteo da meubije, ali ga je omela uzbuna...


12/100

- Rekli ste da vas je neto probudilo. Moda je to bilo zavijanje sirene za uzbunu - ree Lun.

- Ne znam... Moda odvratiGelsen.

Njihov razgovor prekide dolazakdrugog oficira, koji pozdravi i

obrati se Lori Espin;- Va otac je pitao kako ste iimate li kakvu poruku.

- Pozdravite ga i kaite da samodlino i da nemam nikakvih poruka - odvrati Lora.

- Moda elite da koristite radiovezu i razgovarate s ocem? - upitaoficir.

- Hvala, ne elim - odgovori

Lora. - Ali mogli biste da nas otpratite do kabina i da nam ispriateta se sve to dogodilo.

- Uiniu to vrlo rado - odgovori oficir i njih troje mu se pridru-ie.

Pred svojom kabinom Lora Espinzastade i ree:

- Ki vlasnika broda ima iz-vesne prednosti. Moja kabina nesastoji se od malog salona i odeljkaza spavanje. Zato udimo kod mene.

Tri mukarca uhvatie jedan drugog da gledaju u zavretak njenihizama i ivicu kone suknje, jer tajrazmak je bio prilian, a ispunjenzaista lepim butinama.

Dok su se smetali u udobne, iakoza pod privrene fotelje. Lora

ree:- Ba se radujem to se u tokuovog putovanja dogodilo i netouzbudljivo.

- Zar vam je bilo dosadno? - upita Lun.

- Nije. zahvaljujui Redu. a u povratku i vama. gospodine Kimberli odgovori Lora.

- U emu je moja zasluga u raz

bijanju vae dosade? pitao je dalje Lun.

Priali ste uvek vrlo zanimljivestvari o tim drevnim grobnicama,zatrpanim gradovima i tajnamaprolosti. Nisam ni slutila da jedanarheolog ima toliko zanimljivih oso

10

bina - dvosmisleno ree Lora i udnim pogledom osmotri Luna.

Zatim ona zamoli brodskog oficira da ispria ta se to dogodilo.On izloi sve to je video jer je doao do trezora s prvom grupom, azatim zakljui:

- To je najvea pljaka na jednom putnikom brodu, a izvedenaje na slian nain kao i ona nabrodu Keptaun. koji je pre osamgodina nosio zlato iz Burbana doSautemptona. Vrednost zlata iz jedanaest sanduka je preko sto pedeset hiljada funti.

- Ali kako e edou nai zlatobaeno u vodu i kako e on sam da

ispliva? - upita Red Gelsen.- Moda je zlato sakrio na brodus namerom da ga kasnije odnese.Na detektiv smatra da je to bio razlog to je edou dozivao skauipreko ograde broda. Time je hteoda skrene pravac istrage odgovori oficir ustajui.

- Ali to ne objanjava kako je onuspeo da se spase - primeti Lora

Espin.- Imao je neku veliku torbu.

Sada postoje mnoga tehnikasredstva... Moda neki gumeniamac s malim motorom, ili netoslino. Francuska obalska policijave patrolira na sve strane odgovori oficir i zamoli da mu dozvoleda ode. jer ima vanih poslova.

- Vreme je da se i ja vratim usvoju kabinu - ree Lun i oprostise od Reda i Lore. a onda zajedno soficirom izide u hodnik.

Mornar na strai pod platformom za ulazak u hodnik premakabinama luksuzne klase nije obraao panju na Luna. jer ga je videoda ide s drugim oficirom. To Luniskoristi i pokuca na vrata Ronde

Barlou. Ona brzo otvori, kao da jeoekivala neiju posetu. ali na licujoj se pojavi neka meavina zabrinutosti i straha kad vide neugodnog pbsetioca.

- ta elite, gospodine - upita onai vrlo uspeno izbrisa s lica znakestraha i zameni ih zavodnikim


13/100

osmehom nakrivivi malo glavu uoekivanju odgovora.

Sada je bila obuena u dugu ha-ljinu, koju je ipak zakopavao samoirok pojas tako da su se skutoviotvarali pri svakom pokretu i otkri-

vali njene noge elom duinom .

elim da uem ree Lun isaeka da se ona ukloni s vrata, toona odmah uini.

Nemam nita protiv posete jed-nog privlanog m ukarca reeona zatim od m erivi paljivo n eoe-kivano g gosta. Moda ete mirei neto vie o tome ta se dogadana brodu.

A ja sam mislio da od vas saz-

nam to vie smejui se odvratiLun i saeka da ga ona ponudi dasedne.

Sm estite se ka ko elite. Moetekoristiti i krevet; dovoljno je irokza na,s oboje ree ona sm ejui sei zabacu jui svoju dugu ridu kosu.

Moda nas pozovu' i ometu leei odmor, pa predlaem da prvo

porazgovaramo sedei u foteljama takode se sm ejui ree Lun izauze mesto uz stoi na kome su

jo uvek bile dve ae za viski.On podie jednu, pa drugu, ali ne

ree nita. Ronda napui usta oe-kujui pitanje, ali Lun ga nije post-avljao. Umesto toga on je upornoposmatrao devojku i ona osetineku slabost, pa se spusti u fotelju s

druge strane stola. Priajte mi o sebi. Priajte

istinu i bez straha.Nem a razloga da me se plaite

govorio je Lun polako i sugestivno. ta da vam priam ? Ja nisam

zanimljiva... Eto, putujem...Up ravo vraa m se iz Keptauna, gdesam imala dvonedeljni aran m an ...

Sta ste po zanimanju? Zovu me devojka sa sto zani-manja

Onda nemate razloga zatvrdnju da niste zanimljiva. Kaitemi neko od svojih zanimanja.

Igra ica. .. striptizeta... kunanegovateljica... fotomodel... proda-

vaica. , kau i sposobna sekreta-rica. ..

Sam o produite. Oito nije tocela lista vaih zanimanja oh ra-bri je Lun.

Bila sam i turistiki vodi, pr e-vodilac sa francuskog i panskog i

italijanskog, zeica u jednom eks-kluzivnom klubu i jo poneto nastavi ona da pria.

Treba da mi priate samoistinu ... To je va m a u p rilog ...Moda mogu da vam pomognem govorio je Lun prelazei na poja-ani uticaj hipnozom, u emu je bionenadmaan majstor i ime se bez-broj puta koristio u svojim avantu-

rama.Neprospavana i uzbudljiva no,blizina zore i Lunov pogled inili suda njena volja naglo slabi. Ve nasledee pitanje ona odgovori bezuenja i uzbuenja.

O tkada znate Bleka edoua? upita Lun,

Vie od dve... skoro tri godine odgovori devojka.

Jes te li mu pom agali u p ri-premi pljake'

Je sa m . Bio je noas ovde*?" d a . . . Bio je tu i kad sam ja ulazio

kad je po ela uzbuna? Bio je izavrata sprem an da se brani.

Gde je sada?

Ne znam. Koliko dugo je on na brodu? Od Keptauna. Nisam vas viao u restoranu i

salonima broda. Gde ste bili tovreme.

O stajala sam u kabini, jer je onto zahtevao. Gde je sklonio zlato? Ne zn am ... Pitala sam ga, ali

nije rekao. Kako izgleda edou? Le p... Volim g a m nogo ... Ali

uvek ima nalepljene ukrase okooiju i bradu.

Je st e li ga videli bez brad e i tihukrasa?

11


14/100

- On mi to nikad ne dozvoljava.Kae da niko na svetu ne srne dazna njegov pravi izgled.

- Pa kako znate da je lep?- To se vidi i pored brade i

ukrasa... Lepo i snano telo, barunasti glas, i divno ljubi svojim pu

nim usnama... Ima li neko posebno obeleje na telu? Sam o beleg na levom kuku,

koji lii na znak uzvika.Lun se nasmeja tom odgovoru,

jer zaista je bilo teko proveriti kona brodu ima znak uzvika na levom kuku.

- ivi li edou najee u Londonu.

Da... On ivi u Londonu i zatosam ja uvek tamo. U Keptaun samila zato to mi je rekao da emo setamo nai.

Gde stanuje edou? Ne znam. Zar nikad nisi bila u njegovom

sklonitu?- On dolazi k meni, ili me od

vede svojim kolima i ne dozvoljavami da vidim gde ivi.

Zar je to mogue? Zar nisi pokuavala da to ipak sazna?

Po ku avala sam. ali je on primetio i tri meseca nije mi se javljao.Otada ne pokuavam. Stavi mi na-roite naoari i ja ih ne dodirujemdok se ne naemo u njegovomstanu bez prozora.

Zar to nije zaguljivo i neprijatno mesto? Nije. Ima divan stan s pozlae

nim okovima, kao u nekoj palati starijih kraljeva.

Je li to skrovite u Londonu, iliokolini?

- Ne znam... Vozimo se vie odjednog sata od Temze, na ijoj obalise najee naemo.

Jo dugo je Lun ispitivao devojku,ali nije saznao nita od ega bi mogao da poe. Konano on oslobodiRondu hipnoze i nastavi otvorenrazgovor. Opet joj postavi pitanjeotkada ona poznaje Sedoua. Na toona poe da se smeje i ree:

Zar vam nisam rekla da samdevojka sa sto zanimanja? Jednood njih je i hipnoza. Istina, osetilasam svu vau hipnotiku snagu inisam elela da pruim potpuni otpor. Ipak znam sve to ste me pitalii ta sam odgovorila.

Nisam oduevljen - nastavljajui da se smeje ree Lun. Ali kadje tako, onda mi kaite jo gde stanujete u Londonu, jer bih vas jednom posetio.

Pre nego vam to kaem, da razjasnimo na odnos.

U kom smislu? Oekivala sam da ete brods

kom detektivu rei da ste videli daedou silazi kroz moj prozor i oekivala sam da taj pacov ubrzo doe.Ali pojavili ste se vi.

Nikom nisam rekao ta samvideo, a video sam i vie.

ta, na primer? Bio sam skriven iza ugla hod

nika kad je edou iziao iz vaekabine. Otiao je u kabinu izvesnog

Reda Gelsena i onesvestio ga udarcem. Ja sam morao na palubu i ubrodski salon, a edou je za tovreme opet nestao ispria Lun

, mirno. Dakle, vi hoete udeo u

pljaki? Ne! skoro viknu Lun. Ni

kada nisam ucenjivao! Poznati sumi i postupci Bleka edoua i ne bih

ga izruio policiji, iako to to onini ne smatram vrednim divljenja.Naprotiv...

To znai da i ja mogu da budem mirna. Ipak me osloboditebriga ta e biti sa mnoin kadstigne policija, koju oekuju ovde.Hoete li utati o mojoj ulozi usvemu?

Hou. Kaite mi jo kako jeedou uao ovamo posle skoka sabrodske ograde.

Imali smo pripremljene metalne cevi sa naroito izraenimnastavcima i kukama za uvrivanje ispod cevi pod prozorom. Izmeu isturenih cevi bila je vrsta

12


15/100

mrea, na koju je Sedou skoio beznaroite opasnosti. Poluge sam iz-bacila i one su potonule zajedno smreom. U mojoj kabini nema vieznako va da je tu neko bio ispr iaRonda Barlou.

- Sem dve neuklonjene ae

smejui se ree Lun.- ae nisu dovoljan dokaz zabilo ta odvrati devojka.

- Moda je tako - ree Lun.- Onda je sve dogovoreno. Ost

aje da vam dam svoju adresu u Londonu. koju nemam, ali moj menader Stiv Braun u Finlej Stritu brojdevet, na treem spratu, uvek znagde sam odsela i kako moete da

me naete. Ipak mi recite da li odonog zlata elite jedan pravedandeo? - ree Ronda Barlou.

- Ne tie me se zlato, a ne elimni to da se bavim Blekom edonom zakljui Lun.

- Onda da pustim traku s muzikom za moju igru? elim da znamda li e vam se svideti moja igra - ree devojka i ustade.

On nije primetio kako se to dogodilo. ali ve kad je ustala njena haljina bee se otvorila i nekako odlete kao da je skinuta palicom arobnjaka. Ronda ostade u onomprozirnom snu u bojama, koji otkri vie nego to moe da previdiiv ovek.

Ve u sledeem trenutku na po

lici Ronda pritisnu dirku magnetofona i muzika ispuni kabinu, a onase lagano zavrte u nekoj igri tela,kukova, trbuha i ruku. San u bojama poe da klizi uz njene kukove. a kosa joj se talasala dopunjujui divnu sliku neobine igraice.

Ali tada se zau kucanje na vratima i Ronda se zaustavi u jednompokretu. Stajala je tako nekolikosekundi, a onda popravi san u bo

jama i brzo obue haljinu vezujuipojas brzim i vinim pokretom.

- Sklonite se iza vrata apnuRonda.

- Ne, ostau u fotelji - odgovoriLun.

Ona slegnu ramenima i otvorivrata. Jedan mornar javi da se svigosti skupe u brodskom salonu, ada kabine ostave otvorene, jer brodje zaao u ostrvsku luku Adernija ipolicija je stigla. Odmah zatim mornar ode. a Ronda Barlou ree:

- Saekajte da se obuem, pa mipravite drutvo na tom policijskommuenju.

Lun klimnu glavom i prie prozoru da vidi kakvo je vreme. Ve jesvitalo. Lun promoli glavu kroz prozor i desno ugleda patrolni brod britanske pomorske policije, sa kogaje bio prebaen onaj naroiti mostpogodan za trenutke kad se bro

dovi ljuljaju.

Dok se Ronda spremala, Lun jerazmiljao o tome hoe li on sambiti sumnjiv inspektorima SkotlandJarda i hoe li ga ometati da seiskrca u Serburu, obzirom da jeimao britanski lani paso.

Ve nakon jednog sata bio je nai

sto s tim da nije sumnjiv i da moenesmetano da se iskrca. Poto inspektori behu ispitali i Rondu injega, njih dvoje su sedeli za stolomu uglu salona i Lun ugleda RedaGelsena i Loru Espin. Kako njihdvoje nisu imali sto. Lun im mahnuda dou. Predstavi im Rondu Barlou i Gelsen ree:

- Gde ste se vi skrivali ovovreme, gospoice Barlou? Ili jemoda gospodin Kimberli kriv tovas nismo pre upoznali?

Lun je paljivo motrio i Gelsena iRondu Barlou, ali nije bilo znakovada se poznaju.

Nisam imala poznanika nabrodu, pa sam ostajala u svojoj kabini odgovori mirno devojka.

Tek noas sam upoznala gospodinaKimberlija.

Lora Espin je utala oito nezadovoljna prisustvom lepe igraice, aRondi to nije bilo teko da primeti.Zato se ona povue im saoptieda je pregled kabina zavren.

13


16/100

Stekli ste lepu poznanicu ree Gelsen kad Ronda izie.

Da, ali sa mnogo zakanjenja,je r ja se iskrcavam u erburu ree Lun.

Ko je ta devojka? upita LoraEspin.

Ne znam mnogo o njoj odgo-vori Lun. Bavi se igranjem , pevanjem i poziranjem.

Ah, jedna od onih reeLora.

Posle toga Lun se oprosti od ovodvoje i poe u svoju kabinu da sepripremi, jer brod je kretao ka er-buru zaobilazei ostrvo s junestrane.

Ve u devet sati Lun je bio u ho-telu Barfler u erburu. U luci jetrebalo da pripremi prihvatanje iremont broda Samjuela Makfersona, koji je trebalo da doplovi izMajunge na Madagaskaru, gde sebio ukotvio zbog kvara na moto-rima. Tamo je trebalo da brod budeosposobljen samo za plovidbu doEvrope, a ovde je Makferson eleo

da ugradi nove, snanije motore.Oko podne Lun je sve bio sredio i

u brodogradilitu i u banci. Imao jevrem ena da se odm ori do trenutkapoletanja avion a pre m a Londonu.

Iste noi bio je u svom londons-kom skrovitu i u zagrljaju svojeDejn Vitington.

III

Istrana ekipa na elu sa inspek-torima Skotland Jarda DouomBilberijem i Robertom eklijemnastavila je istragu u toku plovidbeod Serbura do Londona, ali bezikakvog pravog uspeha. U luci jebrod stavljen u karantin, a putnicisu pretreseni, ispitani i ubeleenisa svim podacima, a onda putenida siu kroz mali policijski kordon.Ostalo je da se ispita cela posada, abilo je dvesta petnaest mornara,mainista, lanova posluge i ofi-cira.

Pretreemo brod kako ni-kad a nijedan nije bio pregledan gov orio je insp ekto r Doua ekli.

Ponovili ste iste rei koje jepre osam godina izgovorio vii in-spektor Bertram Adama, kad jeizvrena istovetna kraa na broduKeptaun upade mlai inspek-tor Robert ekli.

Vii inspektor Bilberi ga Ijutito

pogleda i nastavi: Pregledaemo sve ureaje ,rezervoare za vodu i gorivo i mo-tore. Ukloniemo sve oplate, a akotreba i zidove. .

Pa vi ste zam islili isto to iAdam s, a zna se da to nije dalo n ika-kav rezultat. Otkud znamo da jezlato na brodu? Ako je edou mo-gao da odmagli, valjda je mogao da

odnese i zlato ree inspektor e -kli ne obazirui se na produbljiva-nje bora oko usta vieg inspektoraBilberija.

Dobro, ek li! A ta, do avola,mislite da uradim o? skoro vritei upita Bilberi.

Treba da naemo Bleka edoua! takoe povisivi glas odgo-

vori inspektor ekli. Odlino, m ladiu, odlino! Po

veravam vam taj posliak! Uhap-site Bleka edoua! A sad mi se topre uklonite iz vidnog polja! od-brusi vii inspektor Bilberi.

Vae vidno polje?... Hm, ne do-see daleko i brzo u biti izvannjega drsko odgovori inspektorekli i brzo izie iz brodskog sa-

lona pretvorenog u biro za istragu.Ovaj sukob je otkrivao neobian

odnos dva inspektora, kakav nijebio uobiajen u Skotland Jardu.Meutim, postojao je poseban raz-log netrpeljivosti ova dva oveka,koji su morali esto da rade za-

jedno. Bilberi je teio da uspehe pripie sebi, pa je mnoge vane po-datke tajio od ostalih saradnika.Desilo se tako da je jedan pljakapozvao Bilberija i javio mu da e

vratiti novac ukraden iz kase jednestanice podzemne eleznice, jer mu

je to prvi greh pa g a grize savest.Traio je obeanje da tom prilikompolicija nee pokuati da ga uhapsi.

14


17/100

Bilberi je pristao. Telefonom je pozvao eklija da mu se pridrui naKadogan skveru u dvadeset i jedanas, ali mu nije rekao zato. ekli jedoao etvrt sata ranije i ekao je uparkiranim kolima. Video je kakose jedna kola zaustavljaju i kako

voza pregleda motor, a onda netopopravlja vadei stvari iz spremita automobila. Kad je zavrio, seo

je u kola i krenuo, a ekli je videoda je ostao jedan koferi. Brzo gaje uzeo i pourio da svojim kolimastigne zaboravnog vozaa.

Pretvorilo se to u pravu smeju-riju. Stigao je ona kola i pretstaviose kao inspektor ekli iz Skotland

Jarda.- Zaboravili ste jedan svoj kofer- rekao mu je ljubazno.

Nepoznati ovek je netopromrmljao, uzeo koferi i brzonestao. ekli se vratio na Kadoganskver i ispriao Bilberiju kako jepomogao zaboravnom vozau. Bilberi je pozeleneo od jeda i ispriao

da je to bio obija kase podzemneeleznice i da je u koferiu bilo trideset i dve hiljade funti. A ba tihdana sasvim istovetna greka. Dogodila se afera s-knjigom nekadanjeg inspektora Skotland JardaFrenka Viljemsa. U njoj je bilo ispriano kako je jedan od pljakaakoji su izvrili pljaku stolea namostu u Bakinghemajru 1963. go

dine, kad su zaustavili potanskivoz i odneli gomilu novca, pokuaoda tajno vrati svoj deo pljake, alinije uspeo. Doneo je kofer s novcem do zida zatvora VormudSkrabz i hteo da ga ostavi, ali tadaga je uhapsila jedna policijska patrola. On je rekao da je siromaan ida trai jeftino prenoite. Jedanbobi ga je otpratio do nekog jeftinog hotela, pa mu je ak pomagaoda nosi kofer s novcem. Gangster jezakljuio da policija ne eli dauzme taj novac i odustao je od svogdobronamernog poduhvata. Nikada vie se nije javio sa svojihosamdeset hiljada funti.

- Renome Skotland Jarda je sruen. U oima javnosti mi smo sadasamo grupa nemarnih tipova iz

javio je povodom knjige o tom imnogim drugim policijskim promaajima jedan policijski oficir.

Zbog dranja inspektora Bilbe

ri ja i njegovog stalnog prisvajanjapodataka i slave u sluajevimauspeha mladi inspektor ekli je trebalo da bude ismejan. Pristao je dauti o svemu, jer i Bilberi bi propaozbog tog kominog dogaaja. Alizato je njihov odnos poprimiomnogo linog zajedanja i sukobabez mogunosti da se jedan od njihpoali starijim efovima Skotland

Jarda, jer su bili sauesnici u jednom prikrivenom grehu.Sve to oteavalo je i onako teku

potragu za opljakanim zlatom.Niko se nije setio neobine mogunosti da je Blek edou sakrio zlatonita manje nego u brodski trezor,iz kojeg je ukrao jedanaest sanduka nelegiranog, istog zlata.

Obalu oko karantina za brodoveopsedali su novinari. Senzacija jeizazvala mnoge zajedljive komentare na raun Skotland Jarda. Inspektor Robert ekli je jedva uspeoda umakne s broda. Odneo je samospiskove putnika i lanova posade.Bio je odluio da predloi dugotrajnu istragu oko svakog togimena, jer verovao je da moda jo

nije otkriveno pod kojim imenom jeedou putovao.Teio se i nadom da e obalske

patrole Francuske i Velike Britanije, kao i one na ostrvima uspetida otkriju begunca, jer s broda jeponeo uverenje da je edou stvarnoskoio preko ograde i na neki nain pobegao iz blizine broda.

k

Na Blit Kasi pristizale su ekipevojnih strunjaka, policijskih tehniara, brodskih ininjera i vetakaraznih vrsta. Ve pi. ed vee brod jeizgledao kao podrtina posle oluje.Sve na njemu bilo je pomereno ioteeno. Ali zlatu nije bilo ni traga.

15


18/100

Inspektor Doua Bilberi konanoje odobrio da se preostalo zlato iztrezora sa ostalim dragocenostimaiskrca. Iskrcane su i ostale stvaritekog putnikog prtljaga.

U toku noi nastavljalo se ispiti-vanje posade. Inspektor je uspeo da

uhvati samo jedno zrnce zagonet-nog. Mornar koji je video trenutakkad je Sedou skoio sa ograde, pomenuo je i drugog oveka, koji jestajao u blizini.

Prvo sam ugledao tog drugogoveka. Prepoznao sam ga jer samga viao u toku puta, a on je bio o

vek koji se pam ti ree m ornar. Po emu? upita inspektor.

Bio je to veom a lep ovek, staroko etrdeset godina, to zakljuu-jem po tome to je im ao dosta sedihvla si, iako mu je lice bilo svee ikoa preplanula. Imao je oi bojekaljenog elika, a kosu, ono to nijebilo sedo, crnu i sjajnu. U obrvi jeimao okru gli oiljak i ta obrva bi sepon ekad uzdigla kad je s nekim raz -g ov a ra o pr i ao je m orn ar.

- Pa ti kao da si studirao izgledtog oveka?! Naveo si mnogo deta-lja. .. ta je bilo razlog da si ga za-pam tio? upita inspektor.

Na brodu im am o Turina, kojije bio hrva. Jednom je gospodinKimberli razgovarao s grupommornara. Umeo je vrlo paljivo i snekim uivanjem da slua sve to

smo govorili. Turin je govorio osvojim hrvakim podvizima i rekaoda ali to nema nijednog partnerana brodu priao je mornar.

Gospodin Kimberli je tvrdio da jeu hrvanju pored snage veoma

vana vetina. Turin je iz javio daje slaba vajda od vetine, ako senema ogromna snaga, kakvu onima. Bacio bih vas na palubu zatren oka, pohvalio se zatim. Pa daoprobam o, predloio je Kimberli.

Jo je obeao deset funti mor-naru, ako pobedi. Svi smo otili nadonju palubu, gde je bio ograenpro sto r za vebanje. I tada je poelohrvanje. Za tili as umesto vitkog

Kimberlija, na palubi je leao glo-mazni Turin. Govorio je da ga jeKimberli oborio nekim trikom, alida ne bi uspeo da to ponovi, Kim-berli je pristao da okuaju snagu i

vetinu vie puta. M ornar se naaona obe pleke jo dva puta i priz-

nao je da je protivnik jai. Gospo-din Kimberli je platio pie za sveprisutne. Nekoliko puta sam ga vi-deo kako pouava hrvaa, koji ga

je, zaudo, brzo zavoleo zavrimornar svoju priu.

Inspektor pretrai spisak i nadeime arheologa Dejvida Kimberlija.Nae i podatak da se K imberli iskr -cao u erbu ru Rad io vezom zatrai

od Skotland Ja rd a d a se proveri lon-donska adresa tog putnika. Uskoroje znao da nigde nem a trag a Dejvidu Kim berliju . Meu arheolo zim aniko nije uo o njemu.

Inspektor Bilberi nastavi da istra -uje oko tog imena. Mnogi mornarisu se seali oveka koji je esto za-lazio meu njih, dok su u grupamasedeli kad bi imali slobodne sate.

Mi ovde na brodu dosta i-tamo. Neko je u ali rekao da takozamilja Donalda Sikerta, odnosnoneulovljivog Luna, k ra lja ponoi priao je jedan mornar inspektoru.

Ovaj se tre kao da ga je netopodbolo.

Lun, kaete?! Pa vi ga opisujeteba kako mnogi opisuju Luna! uzbueno ree.

Te njegove rei uskoro su se pre-priavale u grupama posade. I kad

je uju tro dozvoljeno da m ornari idrugi lanovi posade napuste broduz briljiv pretres, na kopno su odneli i priu o tome da je s njima pu-tovao Lun, kralj ponoi. Veernji li-stovi na prvim stranama plasiralisu naslove:

Lun, kralj ponoi na brodu sakoga je opljakano zlato... Je liarheolog Dejvid Kimberli lanoime Donalda Sikerta, odnosnoLuna, kralja ponoi?... Da li suLun i Blek Sedou isto lice? ... Poli-cija dozvolila da se Lun nesmetanoiskrca u erburu...

16


19/100

Jed ino je London riport, za kojije tih dana pisao slavni reporterArtur M arkin, doneo lanak podnaslovom:

Lane sumnje u LunaIzmeu ostalog Markin je pisao:.,. Prepoznao sam Lunov glas

kad me je jue pozvao pre nego tosmo saznali ta se stvarno dogodilona brodu. Rekao je da je putovaobrodom i video kad je edou skoios ograde. Ali Lun ima alibi, jer ga jebudio ovek zaduen da pripremiputnike koji silaze u Serburu. Pro-naao sam tog oveka i on kae da

je prepoznao glas gospodin a Kimberlija, jer je s njim vie p uta raz go -

varao. Video g a je odmah poslebekstva provalnika, odnosno poslenjegovog skoka s ograde...

... Lun poziva provalnika, koji sejavio kao Blek Sedou, da na nekinain policiji prui dokaze da Donald Sikert nije uprljao, svoje imepljakom zlata, niti bilo kakvimueem u tom poduhvatu. U protiv -nom sam Lun mora da zatiti svoju

ast, iako ne eli da se bavi hvata-njem oveka koji krade i pljaka dabi uivao u deljenju milostinje. Ovoje iz javio prilik om ponovnog razgo-vora, kad je uo za podle k levete...

... Uveren sam da e Lun um etida dokae svoju nevinost u slua,jupljak e zlata s broda Blit K as i...

Posle tog lanka inspektor Doua Bilberi je izjavio grupi novi-nara:

Ostajem pri sumnji da je Lunumean u otmicu zlata. Zato biinae, u doba brzih aviona, putovaobrodom i to u doba kad more nijeprijatno? Lun je na listi onih kojetraimo!

Svi listovi doneli su tu izjavu do-dajui svoje zakljuke dasve govori

o tome da je Lun ih edou, ili njegovzatitnik i da je samo Lun mogaoda smisli takav nestanak zlata naotvorenom moru.

Va ljda e policija uspeti da ot-krije kako je p jaka izvedena i uh

vatie tog udaka govorila jeDejn Vitington da bi razvedrilaLunovo smrknuto lice.

Pa to je prevrilo meru! uzviknu Lun. Covek prebrodi mnogeopasnosti i izie astan i iz najprlja-

vij ih in trig a. A sada sam oklevetan

bez ikakvog uea u toj aferi i beztrunke krivice. Morau da potra-im tog mangupa...

e kaju te poslovi u laborato-riji, a dugo si bio odsutan reeDejn Nije prvi put da te nekoklevee. Sve e se jednom otkriti.

Plovio sam s Makfersonom davadim o zlato iz starih potopljenihbrodova, a optuuju me za pljaku

zlata iz trezora bi'oda. Na neki na-in vratio sam svaki novi onimaod kojih je opljakan, a ja sam gabio uzeo od gangstera. Godinamana starim pomorskim putevima uznajve e opasn osti dolazimo do sred-stava za sve trokove u labaratori

jim a i na M akfe rsonovom brodu, zasve to troimo za izdravanje sklo-nita i svoje potrebe i za mnoge

humane poduhvate. I sada nie taodvratna sumnja ree Lun ogor-eno.

Moda e Blek edou' shvatitisvoju obavezu i objasnie tajnusvoje otmice zlata ree Dejnpokuavajui i dalje da tei oneraspoloenog Luna.

Za svaki sluaj morau da saz-nam neto vie o tom oveku

ree Lun. Ima li ka ka v plan? Postoji li

neki tra g? Koliko znamo o tom neo-binom obijau, on ima neka udnashvatanja o moralu. Izgleda dastvarno deli skoro sve to opljaka.

To me i zbunjuje. Zato? Pa, nije lako zgrabiti oveka,

koji misli da deli pravdu izlaui senajveim opasnostima. On grei,

jer na taj nain ne postie nita.Sve treba da se promerii. Ako seuzme malo zlata od drave, ili nekekompanije, pa ak i od najgorih kri-jum ara i varalic a, pa se to podelisiromanima, ostaje samo da se

17


20/100

nastavi proces i da sve to stignenazad u ruke bogatih - objanjavao je Lun. - Pored toga i samismo, vrlo esto, pokuavali da pode-limo malo pravde, ali smo shvatilida to nije ono pravo.

- Mi smo esto bili naterani na

postupke, koji lie na dela nekogsavremenog Robina Huda, ali onoto ti ini bitno je drugaije odonog to ini Blek edou. Mada nemoemo da izmenimo svet sami, alismo uspeli da spasemo poneki ivot i onemoguimo zloine mnogihbandi. Da si ti hteo da otima bogatstvo, ve bi ugrozio finansije ce-log kraljevstva ree Dejn poku

avajui da se smeje.- Do avola i Blek edou i zlatoovog sveta! Ti si najvea dragoce-nost ree Lun i zagrli svojuvernu prijateljicu.

Ali stalno su mu se vraale mislina ono to su pisale novine. Nehotino u jednom trenutku ree:

- A taj inspektor Bilberi... Pre-see mu izjava o mom ueu uotmici zlata!

Dejn ustade i ukljui televizorne nadajui se da e uti emisiju,opet. o otmici zlata s broda BlitKasi, ali spiker je bio na kraju na

jave razgovora sa dva zanimljivasvedoka dogaaja na brodu, koji suu toku putovanja esto bili udrutvu lanog arheologa, odnosno

Luna, kralja ponoi.Na ekranu se pojavie LoraEspin i Red Gelsen. Nju spiker predstavi kao ker vlasnika broda, aGelsena kao njenog verenika.

- Veridbu su hteli jo nekovreme da ne objavljuju, ali posleovih dogaaja nali su da treba dasaopte svoju srenu odluku govorio je spiker, koji je vodio razgo

vor.- Vrlo su lep par - ree Dejn.- Da, on je izrazito lep i arman

tan mukarac, a ona je vie izazovna i ekstravagantna. Opet je ucrnoj koi - ree Lun.

Spiker postavi pitanje:

- Saznali smo da ste se upoznalisa izvesnim gospodinom DejvidomKimberlijem, za koga se tvrdi da jeLun.

- Mi to nismo znali - ree LoraEspin.

- Bio je vrlo zanimljiv sabesed-nik i prijatan u drutvu - dodadeRed Gelsen.

- Verujete li da je Lun oteozlato? - upita spiker.

- Ne verujem - nastavi Glesen.- Takvi poduhvati nisu Lunov nain. .. On ]e drugaiji ovek i mi gapotujemo. Ipak, policija e moisve da objasni.

- Lun nam se svideo i ne mo

emo da sumnjamo u njega - dodade Lora Espin.- Svideo se i meni prokomen-

tarisa Dejn veselo izjavu mlademondenke.

- Bio sam ugroen od nje, alisam se hrabro drao ree Lun.

- Verujem ti, dragi - dodadeDejn. Jo uvek si opasan zaenska srca, ali to ne zloupotrebljava.

- Nije mi lako... Ali ti nadoknadi sve to sam propustio u ivotu.Divna si i nikada nisam sreo lepuod tebe. Volim te toliko da kad bi seljubav pretvorila u energiju, bila bito pogonska snaga da se leti dosvih zvezda - odvrati Lun i uze jeza ruku.

Dejn drugom kvrcnu dugme televizora i on se ugasi. Zatim ukljuive spremljenu traku muzike kojusu briljivo zajedno odabrali jopre njegovog putovanja na jug.

Snaga njihove ljubavi ih uzneseiz sveta opasnosti, intriga, zloina,mrnje i podlosti. Zaboravljali susve predajui se zagrljajima kakveotkriva samo apsolutna, nesme

tana i ista ljubav.

Sledeeg jutra Dejn je prva pogledala novine i skoro izgubilasvest od uzbuenja i alosti. Krupninaslovi govorili su da je istragomutvreno da je Lun u erburu pri

18


21/100

premao remont broda za koji jeutvreno da je svojina Lunovogdruga Samjuela Makfersona. Bri-tanski brodovi su opkolili brodblizu Kazablanke i naterali ga dauplovi u Gibraltar.

Posada se pred ala pisalo je

dalje u listu ali je kapetan Samjuel M akferson, koji je plovio podimenom Norman Vilkins, pruaootpor. Posle toga brod se zapalio.

Veruje se da je M akfe rson izgoreo.Poar je ugaen, ali jo nisu naeniostaci tvrdoglavog morskogvu k a ..,

Lun se brijao i Dejn saeka dazavri, pa mu tek onda predade no-

vin e prip rem ivi ga recim a: Izgleda da Sam ima nep rilika.itala sam neke lai o tome da jenjegov brod zarobljen.

teta za tako lep brod iopremu ree Lun mirno.

Kaka v brod?! Sa m ... na Samjuel M akferson je nestao! uzviknu Dejn Vitington i suze joj grunue.

Hej. dr ag a' P restani da plae! pritra vi joj ree Lun. Sam jezapalio brod da uniti kopije pla-nova nalazita potopljenog zlata imnoge ureaje zaduboko ronjenje.To je bio dogovor za sluaj opasno-sti. Srea je to ga nisu pretresli naotvorenom moru, jer bi onda Sam

juel tee umakao.

M isli da ga nisu uhvatili? upita Dejn i malo prigui jecanje. Sve je bilo sprem ljeno i obezbe

eno. Samo ti spremi dosta biftekau hladnjaku i oekuj da mornardoplovi na krilim a smejui seree Lun.

Tek to su zavrili razgovor, zaz-voni telefon. Lun prihvati slu alicui ree:

Ovde salon umetnike foto gra-fije Dozefina!

Ba lepo! zabrunda glasSam juela M akfersona. Javl jamse da u navee stii tamo. Dobiosam bio nekakvu kijavicu, pa sammorao dobro da se podgrejem.

Ve smo saznali, strie odv-rati Lun. N ita ne brini, oporavie se vrlo brzo. Odakle se javlja?

Tu sam u Nici. Prolee je ovdepodnoljivo, ali urim se k vamatamo ree m ornar veselim gla-som.

eljno te oekujemo. Tvo ja poerka se naglo bila zabrinula zbogtvoje bolesti. Pre koji trenutak sam

joj ubrisao suze. Evo ti je da joj u-je glas zavri Lun razgovor.

Dejn uze slualicu i upita: Da li si sigu ran da e ti putov a-

nje prijati, strie? Budi bezbrina, m ala moja!

Moja kijavica prolazi, a mislim da

e nestati i pege s lica tvog momka.Potrudiemo se zajedno da svebude u redu! odgovori M akfe r-son.

Poto se pozdravie, Dejn spustislualicu i okrenu se Lunu. Gledalaga je nekoliko trenutaka udnimpogledom, a onda ree:

Uzbudljivo je iveti pored tebei imati takvog strica kakav jeSam. Kad bi se desilo da vas izgu-bim, postala bih stara i runa za je-dan dan... umrla bih za dva!

IV

Inspektor Skotland Jarda DouaBilberi zapadao je u groznicu ma-tanja da dokae da su Lun i Blekedou jedna ista linost i da pro-

nae i uhapsi slavnog avanturistu. Ostavio si me u najvanijem

trenutku, ali ja sam i sam uspeo danaem Lunov trag ree on in-spektoru Robertu Sekliju.

Zar me sam nisi oterao?! od vra ti Ijutito ekli. A li i ja samsam otkrio mnogo vie.

Bajke! Nikad a ti nee postiiono to mogu ja, pa i kad mi potinjeni ne koriste dovoljno. Ali recita si to vie otkrio.

Ne verujem d a bi trebalo da teobavestim o svemu, ali ja ne pra-

vim greke kao ti sa onim mom-kom koji je hteo da preda plen izsvoje velike provale.'

19


22/100

- Prekini da me izaziva i govori! - uzviknu inspektor Bilbericrvenei ak do kose, koja se beepovukla, jo davno, ak do polovinetemena.

Prvo me obavesti o svojim ot-kriima na brodu, pa u ja da refe

riem nastavi inspektor Sekli daljuti efa istrage.- Konano, govoriu. Otkrio sam

da je Lun bio na brodu i to se potvrdilo izvetajem reportera Mar-kina. Ne shvatam zato se dozvoljava da taj novinari godinamaodrava prijateljske veze s Lunom,a mi ga ne hapsimo i nije nikadaizveden pred sud.

- Uvek se pokazalo da je Mar-kin bio u pravu i da je Lun unitiosam vie gangsterskih bandi negosvi mi u Skotland Jardu...

- Ovoga puta dokazau da Mar-kin prikriva zloinca! - uzviknuIjutito inspektor Bilberi. - Ve sampozvao Markina da ga sasluam.

Verujem da e stii za koji trenutak. A sada brzo na sunce s tim velikim otriem, do koga ja nisamuspeo da doem!

- Gde je sunce?- Bez plitkih ala. molim! Govori,

Sekli!- Dobro, vii inspektore... Ko

nano. moja je dunost da dam svepodatke do kojih sam doao uistrazi, a ne kao...

- Prei na stvar i ne podseaj...- Dok ste vi nagaali ko je arheo

log Dejvid Kimberli. ja sam utvrdioda takav ne postoji. Pitao sam se kose skriva iza tog imena...

- I zakljuio si da je to bio Blekedou - prekide ga Bilberi.

- Jo nita nisam bio zakljuiodok novine nisu pisale o Lunu. Ali

ni tada nisam to uzeo zdravo za gotovo, sve dok Lunov prijatelj Mar-kin nije potvrdio pretpostavke nastavi Sekli.

- Vrlo mudro! Samo nastavi.- Ne znam da li je mudro, ali na

stavio sam da proveravam ostale

putnike. I ta sam otkrio? reeinspektor Sekli i zastade.

- Govori, ovee! nestrpljivoga je pourivao Bilberi.

- Istim brodom, znai Blit Kas-lom. poto se ukrcala u Keptaunu.putovala je u kabini broj devetna

est. ..- Do avola svi ti detalji! Ko jeputovao?

- Malo strpljenja, molim! Dakle,u kabini broj devetnaest putovalaje, mislim da je to nepobitno, jednavrlo lepa devojka.

- Imam ja svoj spisak putnika ineu ekati da ti iscedi ve jednom to prokleto ime! grcajui

upade inspektor Bilberi i brzo poeda lista spisak putnika, koji je imaona svom stolu.

Ali ba kad je mogao da proitaime. Sekli ree:

- Putovala je pod imenom LoraEspin.

- Udavio se u Temzi. daviteljuprokleti! Pa Lora nije nepoznatoime. To je devojka sa sto zanimanja, odnosno neka igraica i strip-tizeta. Ve sam se obavestio o njoj.

- Ali ja sam zakljuio da je ta le-potica niko drugi nego Lunova devojka Dejn Vitington. Samo takvaena. naunica najpotpunijeg obrazovanja, moe da igra ulogu de-vojke sa sto zanimanja - zakljuiinspektor Robert Sekli.

- Dakle, ti tvrdi da je na brodubila Dejn Vitington? - zgranuto

upita Bilberi. - Cime opravdavatakvu tvrdnju?

- Tamo gde je Lun. najee senae i Dejn Vitington. Pored toga.ta lepotica je viena u drutvu tobonjeg arjieologa. To su potvrdiliki vlasnika broda. Lora Espin i

njen verenik Red Gelsen - odvratiinspektor Sekli.- I ta jo?

- Tobonji arheolog, odnosnoLun, vien je kako ulazi u kabinutobonje Ronde Barlou. devojke sasto zanimanja.

20


23/100

- Jo mi samo kai gde je Lunsakrio zlato i kako ga je odneo sabroda.

Taj ova ima mnogo naina dato izvede. Vest da je ak od Mada-gaskara istim putem za Blit Kaslom plovio brod Lunovog mornaraSamjuela Makfersona daje da senasluti.. .

Ali on je bio daleko.- Evo jedna pretpostavka: Lun je

imao ureaj u koji je stavio zlato.Ureaj tone i posle odreenogbroja sati. tano u predvienom trenutku. aktivira se hemijski ureaj,koji stvara gasove i podie zlato sadna mora. Ureaj je kamufliran

kao hrpa algi, koju nosi struja, alita hrpa morskog bilja emitujeradio signale, pomou kojih je Mak-ferson lako nae - izloi inspektorSekli.

- Pretpostavka s mnogo mate primeti zamiljeno inspektor Bil-beri.

- Kad je re o Lunu i najmatovitije pretpostavke nisu za odbaciva

nje - odvrati ekli.- Vratimo se toj devojci. Treba je

brzo nai. O njoj postoje podaci unaoj kartoteci.-to znai da postojii ona.

Sve sam to ve prove ravao, aliRonda Barlou nikada nije imalastalno mesto stanovanja. Sada senije prijavila ni u jednom hotelu ilipansionu. I kako onda da je na-emo?

Njihov razgovor prekide dolazakdeurnog policajca, koji najavi reportera Artura Markina.

- Pustite ga da ue - ree inspektor Bilberi i nehotino popravikravatu i dlanom zagladi ostatkekose na glavi.

Ude ovek irokih lea, nemirne

kose i ivog pogleda. O poeta. canta lunam et stel-las

uzviknu on svoju omiljenu uz-reicu. Dva slavna inspektora!

. Latinski O pesnie pevaj mesecu i zvezdama.

Bie previe za jednog reportera.Stigao sam na va poziv i izjavlju

jem da dolazim i kao novinar.- Potrudite se da zaboravite tu

svoju dunost, gospodine Markin.Pozvali smo vas zbog ispitivanja,

jer ima znakova da biste mogli biti

optueni za prikrivanje injenica uistrazi, to znai za njeno ometanje izjavi inspektor Bilberi.

Neto tako mogao bi da uini

samo vrlo glup inspektor, a nijednog od vas dvojice ne ubrajam utakve odvrati Markin i ne ekajui da bude ponuen zauzme me

sto u tesnoj i neudobnoj fotelji naspram eklija.Inspektor Bilberi ostade za svo

jim stolom i ree:- Vi ste pisali o svom razgovoru

s Lunom. Jeste li taj razgovor linoobavili?

- Jesam, ali telefonski - odgovori reporter uklonivi s ela pramen nemirne kose.

- Zato nas niste obavestili otome? - pitao je dalje Bilberi. Zar nisam? Niste, gospodine Markin!- Zar moj lanak nije obavete-

nje. ne samo za Skotland Jard? - mirno odvrati pitanjem Artur Markin.

- Vi ste s Lunom razgovarali dvaputa.

Tano! Oba puta javio se telefonom. ali ne znam odakle i ne znamgde se sada nalazi.

- ta vam je rekao prvi put? Obavestio me je o svojim zapa

anjima na brodu, jer ponekad miuini takvu uslugu. Dugujem muzahvalnost za mnoga dragocena itana obavetenja u toku zadnjih

est godina. To niste javili policiji. Lun nije suen i nije zloinac,

a ja nisam policijski slubenik.- Ali Lun je opljakao zlato i

time poinio zloin! Kad to bude dokazano, pri

miu deo krivice koji mi pripada.

21


24/100

Ja vam garantujem da e bititako ree Bilberi tiho, ali tonompretnje.

utao je nekoliko trenutaka, aonda nastavi:

Naravn o, hteli ste da preutiteLunovo prisustvo na brodu, da nije

optuen? injen ica je da nisam preutao. Moda je Lunov drugi pozivubrzao moj lanak odvrati repo r-ter.

Ali pre utali ste da je na brodubila i Dejn Vitington.

To mi Lun nije rekao. ta m islite o naem zakljuku

da su Lun i edou isto lice' M islim da je to zabluda, koja

e vas odvesti na pogrean kolosek. Kak o to moete da tvrdite? Znam Luna. To je najvaniji

osnov moje tvrdnje, ali ima i drugi.- Samo ga recite. Blek edou je opljakao kasu

drag ul jara M akdon ela ' jo pre

osam meseci. Tom prilikom je ka-mera u sistemu ureaja za obezbedenje snimila tog provalnika.

Imamo tu fotografi ju m askira-nog lupea u crnom odelu i ogrtaus bradom, verovatno lanom ...

Mislim ba na tu fotografiju.Tehnikim uporeenjem me ra usta-novljeno je da je to ovek srednjegrasta, ali malo vii, dok je Lun vii

za celih deset ina. To su neprecizni podaci ne-

zadovoljno ree Bilberi.Inspektor Robert Sekli je celo

vrem e utao i tek sad a se obratiMarkinu i upita:

Da li je Lun bio ljut zbog vestida je on opljakao zlato?

Bio je ogoren. Zato sam sigu -

ran da e, ako to vama brzo neuspe, sam nai pljakaa. Dokazaesvoju nevinost odgovori M arkin.

A kako objanjavate to da jevi en u drutvu Ronde Barlo u?

Moda e ona to moi da vamobjasni.

Da, ako ona nije Dejn Viting-ton upade inspektor Bilberi.

Rondu Barlou sam sreo neko-liko puta. Ona je zaista devojka sasto zanimanja. Sretao sam je kaoigraicu, kunu negovateljicu, statistkinju u pozoritu i ak mislim

da sam je video u odei katolikeasne sestre. Znam da Ronda nijeDejn, a na va m a je da to ispitate odgovori M arki n ne skrivajuinezadovoljstvo zbog toka razgo-

vora . Obavezujemo va s da nas izve

stite o svakom novom saznanju uvezi s Lunom i pljakom zla ta ree inspektor Bilberi.

Ne primam takvu obavezu, jerimam svoj posao i nisam policijskiagen t Ijutito odgo vori repo rter iustade.

Porazgovarau o svemu saistranim sudijom. Neka vas ne iz-nenadi eventualno preven tivno hap -enje dodade Bilberi.

Mislim i nadam se da nemamoglupe istrane sudije jetko odgo-

vori A rtur M arkin ekajui da muinspektor dozvoli da ide.

Ovaj pouta jo nekoliko trenu-taka. a onda ree da novinar moeda ide.

Kad inspektori ostadoe sami,ekli ree:

Tvrd or ah ... Zbunjuju me nje-gove tvrdnje o visini Blek a Sedoua i

linosti Ronde Barlou, Zar da verujem o tom njukalu? upita Bilberi.

Mnogo puta se pokazalo da onili ne govori nita, ili govori istinu.

A rtur M arkin je slavno reportersko ime...

Pusti njegovu sla vu ... Potraitu Rondu i prati je vrlo paljivo.Napravili smo glupost to smo jepomenuli pred tim Lunovim poma-gaem zakljui inspektor Bilberi.

Tog trenutka on nije ni slutio daje Lun uo svaku re izgovorenu utoku sasluanja Artura Markina,

je r je ovaj u depu im ao m inija -turni primopredajnik, koga je kon

22


25/100

struisao i za svog prijatelja izradiosam kralj ponoi.

Zbog toga se A rtur M arkin smekao odlazei iz Skotland Jard a. M is-lio je o tome da i posle toliko go-dina pokuaja policije da uhvatikralja ponoi njeni inspektori jo

uvek zaboravljaju na sve ono to jetrebalo da saberu kad se radi oLunu. Koliko puta su utvrdili daDonald Sikret moe i uvek nadenain da sazna i uje planove poli-cije, da dri inspektore na neki na-in stalno pod svojom prismotrom!A eto, jo uvek to zaboravljaju .

Inspektori Skotland Jarda moglisu da pretpostave da e Markinpomoi Lunu, ako taj poinje nekuakciju, ali kad su pratili slavnogrep orter a, inili su to da bi u vreb alitrenutak kad e se on sastati sa ud-nim naunikom, iako je trebalo daznaju to da se veza dva prijatelja neprekida.

Ipak, Markin je oprezno i dugoproveravao da li ga neko prati, pa

je tek tada krenuo da obavi posaoza koji ga je Lun molio. Konano seu jedanaest sati naao pred zgra-dom broj devet u Finlej Stritu. Umetniki menader Stiv Braun bio je usvom malom birou. Prepoznao jeuvenog novinara i spremno musaoptio adresu Ronde Barlou.

On a je dobroduna i ved ra devojka. Zaista je veom a darovita i

lepa. Nepravda je to to jo nije po-stigla pravi uspeh. Vi biste moglimnogo da joj pom ognete.. Hoete liuiniti neto malo da postane poz-nata i traen a? sav se topei oduslunosti ree Braun.

Ako mi ona sam a pomogne,pokuau da njeno ime dopre nastranice svih listova. Ako je zaista

darovita i lepa, moj posao bie lak odgovori reporter Artur M ar-kin.

Ja vi u joj da dolazite. Onatreba da zna ta vaa poseta moeda znai za nju zak ljui Braun.

Menader je bio uzbuen, jer jeznao ta bi za njega znailo da

Ronda Barlou postane slavna i tra-ena.

Tek to se bee smestio u svojakola, M arkin p rimeti da se s drugestrane ulice zaustavlja jedan auto-mobil i nehotino saeka da vidi koe da izie iz njega. Neprijatno se

iznenadi videi da iz kola izie in-spektor Robert ekli. Pratio ga jepogledom i uskoro zakljui da i onide kod me nad era Ronde Barlou.

Odlui da zamoli menadera dainspektoru ne saopti adresu , i osvr-tao se odakle da telefonira. Ugledamali pabs i otra tamo, ali telefon

je bio zauzet i M arkin izgubi neko-liko dragocenih minuta. Kad dobi

Brauna, ree mu da bi bilo dobroda posetilac ne sazna gde je Ronda. To ne bih mogao da uinim ...

Ne, ne mogu da vam pomognem,gospodine Sinlej, jer kao menaderne bavim se tim poslovima, a ve jekasno, jer konkurent je preuzeoposlove uvijeno i pom injui iz-miljeno ime odgovori Braun. to jebio znak da je inspektor ekli jouvek pored njega.

O nd a... uje li kon kuren t toja kaem ? upita M arkin.

S am o kaite m irn o odgo-vori lukavi Braun.

Kad taj gost ode. odm ah javiteRon di da se negde skloni. J a u dapourim tamo i mogla bi da ne-stane sa mnom zaklju i M ar-

kin.To bi moglo odgovori Braun. Ali sad a mi oprostite, jer imamgosta s kojim imam vaan, dui raz-govor.

Ovim reima on dade Markinunadu da e uspeti da malo duezadri inspektora eklija. Reporterpouri do svojih kola i najbre to

je m ogao odveze se prem a M alta

Stritu u Finsberiju, gde Ronda Bar-lou u potkrovlju bee iznajmilamali nameteni stan.

Poslednjih dana devojka je ivelakao u groznici. Blek edou se nijejavljao, a saznala je da njen poseti

23


26/100

lac na brodu nije bio niko drugi vesam Lun, kralj ponoi. Lik tog o

veka joj se in ae vrzm ao po glavi idok nije saznala ko se krije izaimena tobonjeg arheologa. Sada jeuzalud pokuavala da ga makar ina kratko vreme potisne iz svojih

misli i da sanjari o svemu onom toje doivela sa Blekom Sedouom itrenutku kad e on opet da se po-javi. M enader Braun joj je ja vio daje onaj poznati glas pitao gde seRonda smestila i da mu je on kazaonjenu novu adresu. Ali edou senije pojavljivao.

U mislima Ronde Barlou sa Lunovim likom esto se bezrazlono jav-

ljao lik lepog Reda Gelsena. Nijemogla sebi da objasni zato se todogada. On ju je na neto podseao,ali ona nije mogla da otkrije ta ju

je to uznem irilo. Suvi e su snanibili utisci susreta s Lunom da bi seusredsredila na otkrivanje zato ju

je uznem ir io susret s nepoznatimlepotanom, jer nije bio prvi sliannjemu, koga je srela, ili upoznala.Uvek je bila opsednuta mukar-cima pa je zaboravljala i neke kojisu imali uspeha u svom udvaranju.

Toga jutra Ronda je dugo leala isanjarila. Tek u jedanaest sati onaizie da se proeta do Northempton Roda i obie mali park, jer proleni dan je bio miran, a sunce jeesto probijalo visoke i iskidane

oblake. Vraajui se bee kupilahrpu novina i nekoliko paketianamirnica da sama sebi spremiruak. Ba kad je skrenula iz Persival S trita u svoju m irnu ulicu, onazau brze korake iza sebe. Okrenuse i iznenaeno zastade.

K akva s luajnost uzviknum uk arac iza nje. Vozio sam seSkiner Stritom kad sam vas ugle-dao, ali skoro ste nestali dok samnaao mesto da parkiram.

Bio je to Red Gelsen. Milo mi je to sam vas srela

neodluno ree Ronda. A ja se neobino radujem! Je -

ste li uli, molim vas, da je na poz-

nanik na brodu bio Lun, kralj po-noi? Pa to je velianstveno. ujuse ak prie da ste vi Dejn Vitington...

Volela bih da jesam neho-tino ree Ronda Barlou.

Neki stvarno m isle da ste vi

Dejn, ali ja znami da niste. Kako to da ste sigurn i da ni-sam?

Je r o vam a znam vie nego tomislite. Dajte mi priliku da vamispriam neke stvari, o kojima ni-ta ne znate.

Na prim.er, neke detalje o ko-jim a nije govorio Blek Sed ou ...

Otkuda vam neobina misao

da bi Blek edou mogao ba menida govori?! Poimo na neko mirno mesto,

pa u vam rei sve to znam predloi Gelsen.

Ronda ga pozva u svoj stan. Doksu ili i peli se uz staro stepeniteona je nehotino iskosa posmatralaReda Gelsena. On je uz stepenitemorao da ide prvi i pred njenim

vratim a se nehotino zaustavi, daona nae klju

Otkud znate da su to vra tamog stana ? upita ona zapazivitu okolnos't.

Jav io mi je Sedou apnu Gel-sen. Ja sam ba iao ovamo da

vas naem.Tog trenutka ona shvati zato joj

se po mislima vrzmao lik ovog mu-karca. Uzdrhta od te pomisli, jerodmah se seti i u kou obueneLore Espin, koju je videla u Redo

vom drutvu. Ali uspela je da prikrije uzbuenje i da utei uvedegosta u mali hol zakoenih zidovazbog potkrovlja.

Cim se raskomotie i sedoe.Ronda, koja bee uspela da se sa-bere i opet postane sposobna glu-mica, toboe vedro ree:

Vi me pod seate na nekog.Jesm o li se sreli negde pre nego nabrodu?

Znam na ta m islite... Prvo midajte priliku da vam ispria neke

24


27/100

vane injenic e ree Gelsen popravljajui kosu i kravatu.

Sluam vas, gospodine G lesene odvrati Rond a i prekrsti svojedobro izvajane noge.

To je duga pria, ali ja u vamrei samo najvanije. Zovem se RedGelsen, ali roen sam pod nekimdrugim imenom. Moj pravi otac jenestao u vihoru rata... Bio je voj-nik. .. Majka je poginula od nemakih bombi negde na DanmarkHilu.., Imao sam i brata blizanca. Abilo nam je manje od etiri godine i

jedva se seam tih dana. Mene jeprihvatila porodica Gelsen, a mog

brata neka druga. Od tada sam muizgubio trag i nikada ga nisam vi-deo. Cak sam zaboravio i njegovopravo ime priao je Red Gelsen.

Ronda je sve paljivije sluala i ujednom trenutku ree:

To je vrlo tuna pria. Pre tri godine, ve dugo su bili

mrtvi moja majka i pooim, jed-noga dana dobio sam pismo. Pisaomi je ovek koji nije hteo da kaesvoje pravo ime. Bio je to moj bratblizanac, koga sam ja kao malizvao Njuk... Ne znam zato sam gatako zvao.,.

Rondi se iskradoe suze i onaje dva izusti:

Mislim d a poinjem da shvatam.

U tom pismu b rat je pisao daje on Blek edou i da zbog toga nemoe da doe k meni i nikada needoi. Kasnije mi se ponekad javljaotelefonom, a ponekad mi je pisao.Imam sva ta pisma i pokazau vamih im to zaelite. U jednom mi jerekao sve o vama i molio me da usluaju neke nezgode preuzmembrigu o vama. Ju e me je zvao i k a-

zao mi adresu. Molio je da vas po-traim, jer neko vreme nee moida doe zakljui Red Gelsen.

,ta eli tim da postigne? upita Ronda Barlou.

Saznao je da sam i ja bio nabrodu i da ste vi bili u Lunovomdrutvu. Smatra da je to opasno i

da treba da se sklonite. On im^abriga oko zlata, a smatra da vamapreti opasnost i da treba da se sklo-nite. Obavezan sam da pomognemsvom bratu... Izlaem se krupnimopasnostima da budem umean, alipre u umreti nego to priznam

bilo ta o svom jedinom b ratu objasni Red Gelsen.

Devojka zausti da neto kae, alije prekid e zvonjenje te lefona. Ja v -ljao se menader Braun. Brzo jojispria da e svakog trenutka stiislavni reporter Artur Markin i datreba da ga saeka, ali da odmahbei s njim, jer ubrzo dolazi i inspek-tor Sekli iz Skotland Jarda.

Nisam znao da treba da kri-jem tvoju ad resu pred policijom pravdao se Braun.

Ron da p rekide vezu i saopti Gelsenu ta joj javlja njen menader, azatim dodade:

Uzeu samo svoje najvanijestvari, pa emo odmah otii sa re-porterom.

Ona brzo u dva koferia nabacasvoja dokumenta, dragocenosti ineto odee. Jedan kofer haljinabio je jo neraspakovan. U tom tre-nutku zau se kucanje na vratima.Gelsen otra i skloni se iza vrata, aRonda otvori. Bila je zbunjena Gelsenovim skrivanjem, ali nije imala

vrem ena da pita.

Pojavi se nasmejani Artur Mar-kin i upita:

Jeste li vi gospoica Barlou? Ja sam Ronda. Gospodin

Braun me je obavestio i ve samsprem na govorila je devojka dok

je M arkin ulazio.Ali tada ona ugleda kako Gelsen

zamahnu nekim predmetom i

snano udari novog gosta po glavi.Bila je to kona vreica ispunjenakao pesak sitnim opiljcima metalai izduena

Reporter se srui bez glasa, a de-vojka krik nu, a zatim uzbuenoupita:

Zato ste to uinili?


28/100

To mora tako da bude... Nesmem dozvoliti da reporter saznada sam i ja umean. Idemo odavdepre nego se osvesti, a vi ete se snjim nai kad proe opasnost odgovori Red Gelsen.

Nije trebalo... Niste smeli to

da uinite protestvovala jeRonda Barlou. Moda ste ga ubili!

A li Gelsen je natera da brzouzmu stvari i nestanu iz stana prenego stigne inspektor ekli.

Inspektor Robert ekli stie pred

zgradu i ne osvrui se pouri da

ue. A da je osmotrio malo bolje, naneto vie od sto jardi video bi i prepoznao Gelsena i Rondu Barlou,koje je bio upoznao u istrazi nabrodu Blit Kasi*. On se pope starim stepenicama i dahui zastadepred vratima malog stana u potkrovlju.

Dugo je kucao, a onda osmotribravu i zakljui da bi mogao da je

otvori pomou svog noa s dostamalih alatki i ugraenim obinimkalauzom. Posle dve minute bravapopusti i on ue oprezno osmatra

jui. U holu bee ugaeno svetio ion vide da neko lei na podu. Potrai prekida i upali svetio da bolje vidi. Odmah prepoznade ArturaMarkina.

Pritra i podie mu glavu. Odmah

zakljui da je samo onesveen. Ostavi ga i potrai kupatilo pa s dobronamoenim pekirom doe i nak-vasi mu vrat i glavu.

- ta se to dogodilo? - upitaMarkin.

- Isto pitanje sam ja hteo vamada postavim smejui se ree inspektor ekli.

Moja glava. .. Cini mi se da mije ceo mozak kao kaa poali sereporter ustajui uz posrtanje.

Inspektor ga pridra i upita: Je li vas to mlatnula Ronda

Barlou, ili njen Lun.Markin se nasmeja mislei

kako mora da je Lun bio uznemi

ren ujui ta se dogaalo pre in-spektorovog dolaska i da sada napregnuto slua.

Ne znam ko me je mlatnuo, aliznam da to nije Lun. No, sve je uredu i ve sam dobro. Udaren samnekom gumenom palicom, ili ne

im slinim, jer me je onesvestilo, anemam ni rane ni otekline na glavi- odvrati Marjiin vie zbog togada to Lun uje i da prestane da sebrine.

Mislim da znam zato nemarane - ree inspektor. - Doli steda je opomenete, a vi ste legli daodigrate ulogu napadnutog i takoskinete odgovornost to ometate

istragu. Gde je sada Ronda Barlou? Mislite vi to hoete. Malo otekline ipak ima, jer napada nijeimao nenu ruku smejui se odgovori Markin. - Da bi vaa optuba bila vredna i da je ne shvatimkao klevetu, zbog koje bih mogaoda se alim sudu, dodajte neki dokaz, pa tek onda pitajte gde jeRonda.

Ne elim da se svaam s vama.Moda i niste legli sami na podhola... Vano je da sada saznamgde je Ronda Barlou.

To bih i ja hteo da znam - uz-dahnuvi odgovori Markin.

Onda budite svedok dok pogledam stan - ree inspektor.

Mislim da su za pretres po

trebna dva svedoka - primeti reporter. ak nijedan, ako postoji oprav

dana sumnja da se zloinac krije ustanu. A poto ste vi napadnuti...

Samo vi radite. Moda naeteneto to bi moglo da zanima i jednog reportera - zakljui Markin.

Uinite mi jednu uslugu. Ako mislim da treba...

Gubite se odavde i napiite usvom listu da policija trai RonduBarlou i moli svakoga ko je vidi danas odmah obavesti.

To javite policijskoj hronici, jerja sam reporter. Ne zaboravite dato poaljete kao pismen zahtev, jer

26


29/100

inae vam nijedan list to nee obja-viti.

Zato? Pa to je poternica, a moe da seprotumai i kao kleveta, ako se zanekog kae da ga policija trai imole se graani da jave ako ga

vide. Ipak se posavetujte s policijs -kim pravnikom alio se M arkin.

Do avola, a zato sam ja studi-rao pravo?! proguna inspektori okrenu lea M arkinu, koji ustadei krenu da ide.

Onda, do vienja, inspekto fel uzviknu s vrata.

Mislim do sigurnog i za vasneprijatnog vienja odvrati l ju-titi inspektor.

Ali M arkin prim eti skriveniosmeh i izvesnu simpatiju u po-gledu inspektora Seklija.

Ipak mislim da ste mi sim pa-tini, inspektore ekli zakljuiMarkin.

Izgleda da se ipak slaemo, go-

spodine Markinu odvrati Sek li iprte u smeh. Ali sad idite, jer neelim da od mene izvuete kakvuizjavu.

Nadam se da u jednom ipaknapisati dobru reportau, u kojoj ebiti rei i o vam a dodade novi-nar i izide.

V

U skladite brodarske kompa-nije, gde su bili na uvanju sanducidovezeni brodom Blit Kasi jorano ujutru bio je stigao ovekduge kose i male guste brade, alisve to nije moglo da sakrije lepotunjegovog lica i svetao pogled tam-nih oiju. Predstavio se kao TomasGrin i pokazao liste utovara san-

duka u Keptaunu. Platio je ostataktrokova uvanja poiljke i rekaoda e moi tek navee da dobije vo-zilo galerije u kojoj treba da buduizloeni umetniki predmeti.

A li mi tada ne radim o i ne izda-jemo robu ree uvar. A tadanemamo ni radnika za utovar.

Moda biste ipak mogli netoda uinite ree brad ati lepotansmetajui se i prui dvadeset funtiiznenaenom uvaru. Ovo je za

vas, a dodau jo deset fu nti daobezbedite radnika posle osam a-sova.

Svakako, gospodine! brzoprih vati u va r i uze prvo svojih dva -deset funti, a kad Tomas Grin pruiostatak i to brzo strpa u dep.

Uvee je uvar bio malo iznena-en videi da vlasnik poiljke sam

vozi kam io n, ali sada obuen u crniradniki kombinezon. uvar otvori

velika vra ta i G rin utera kam io n u

skladite sve do odeljka obezbeenog tekim metalnim ipkama iogromnim katancem, gde su smetane poiljke deklarisane kaoroba velike vrednosti. Radnik koji

je ekao pom ae da utovar pone.Radio je i uvar, jer su sanduci bilisuvie teki da ih jedan ovek pre-nese i diene u kamion.

Bili su utovareni svi sanduci semzadnja dva. A tada se dogodi nepri-lika. uvar se zanese i ispusti svojkraj, a radnik, da ga sanduk ne bipovredio, gurnu ga tako da ovajpade s najvie take na koju je biopodignut. Sanduk udari o betonskipod i rasp ad e se, a run a skulptura,koja je pre dstavljala nekak vu glavus crnakom maskom, pre i otkri

svoj zlatni sadraj. Bile su to polugezlata, koje je Blek edou sakrio ost-varu jui svoj neobini i uspeniplan.

Zlato!? uzviknu uvar, alitada ga pogodi udarac Bleka edoua jer on se krio pod imenomTom asa Grina.

uvar pade, a radnik pokua dapobegne, ali mu Sedou podmetnu

nogu i nae se iznad njega s pitoljem u ruci.

Budi pametan, ako eli da i-vi, mladiu. Uzee jednu polugu ito e ti biti dar od mene. Dobro jesakrij i posle ini ta hoe. Moeda zove policiju i sve ispriaj, ali

27


30/100

sada budi pametan, jer Blek edouu ovakvim stvarima ne zna za alu objasni mu zatim.

Radnik se pod pratnjom pitoljamuio da utovari preostali sanduk,a zatim pokupi delove onog rasu-tog. Pokupi i poluge zlata i ubaci ih

u kamion, a jednu ostavi na podu. A sa d a uzmi polugu i gu rni jepod koulju i stani okren ut zidu naredi edou.

Radnik poslua strepei. edouga udari tekom konom vreicomi ovaj pade na betonski pod. Od-mah zatim edou otvori boicu hloroforma i natopi dve maramice, paih postavi na lica onesveenih, po-

pravi ciradni pokriva kamiona iizveze g a napolje, a ond a zatvori ve-lika vrata i ue u kabinu.

Jo itav sat poto je edou ne-stao u noi u skladitu je bilomirno. A onda se prvi probudi straar i odgurnu maramicu s licanajmljenog radnika. Ovaj se osvestii izie napolje dok je uvar zvao po-liciju i objanjavao ta se dogodilo.

Posle nekoliko minuta stigoedva policajca, a etvrt sata kasnijeu skladitu su bili inspektori Doua B ilberi i Ro bert ekli. Poto sa s-luae priu uvara i radnika, u ko-

joj ovaj zadnji preuta zlatnu po-lugu, koju bee nabio u meku zem-lju pored ila velikog platana naulici ispred skladita, ekli ree:

Sad znamo i kak o je edou izneo zlato s broda... Ali kako ga jeuneo u prepuni trezor? Mora da jeimao k ljue ve...

Ne elim tvoje mudre zak lju-ke! odbrusi inspektor Bilberi. Ko je mogao da nasluti da se ukra-deno zlato skriva u trezoru, koji jetrebalo da ga zatiti?! Sad i ja shvatam da je edou pod lanim ime-

nom utovario bezvredne predmeteu trezor, da tako ostane dobar deozlata napolju.

Tvoji zakljuci su mnogo mu-driji ree inspektor ekli nepodn evi da mu ostane duan. Mislim da je stariji inspektor vie

odgovoran zbog ovog smenog pro-maaja.

Ve baca sve na mene! skoro jauknu Bilberi.

Moda bismo mogli da ne obavetavam o javn ost... zausti in -spektor ekli.

Tek onda bi nas rastrgli nasitne komade! Bolje je da lansiramoizjavu; Objanjena zagonetkakako je zlato odneto s broda...

Taj uspeh je va, gospodinevii inspektore Bilberi zaje daoga je ekli.

Taj prepred en i lupe Lun platie mi sve muk e i svu sramo tu odvrati Bilberi glasom koji je pod rh-

tavao. ta je Lun tu kriv? upita ekli.

Odlazi mi s oiju, je ! e k li ' zau rla Bilberi i uhvati serukom za srce.

ekli izie, jer ovde vie nije bilonita da se uradi. Znao je da ni oba

vetavanje o kam ionu i bradatomvozau nee dati n ikakav rezultat,

sem to e, moda, stvoriti mnogeneprilike svim londonskim voza-ima kamiona, koji na svoju nes-reu neguju brade.

Vest o razreenju zagonetke ne-stanka zlata s broda Blit Kasi svenovine su propratile zajedljivimkomentarima i dopunile priama o

novim postupcima Bleka edoua.Jed an sirom ani skitn ica nije

mogao da plati popijeno pie u ne-kom pabsu.

Nem am jedan novi, evo po-gledajte rek ao je izvrui dep.

Ali tada je zinuo vid ei kako p a-daju krupn e novan ice i jedan pap i-ri, na kom je pisalo: Za poneku

aicu i nekoliko nedelja bezbri-nog ivota edou.Na listiu je bio otisnut i znak

senke oveka u crnom.Jed n a sirom ana porodica sp re-

m ala se da napu sti stan, za koji nijeplatila kiriju ve dva meseca. Tog

ju tra neko je ispod vrata ubacio

28


31/100

koverat u kome je bilo sto funti iplaen raun za kiri ju do k ra ja go-dine.

Redale su se sline prie, a poli-cija je bila u nedoumici da li daobie sve darovane i da im oduzmepoklone.

edou je bio bezobrazan, pa jeposlao cvee inspektorima Bilberiju i Sekliju s listiima na kojima

je pisalo ; Uteite se ovim lepimbuketom, jer zaista nisam eleo da

vam zadajem brige edou.Tih nekoliko istinitih pria mno-

ile su se u stotine izmiljenih. Pri-alo se da je edou delio novac nasve strane. Mnogi su eleli da budu

zanimljivi drutvu, pa su priali daje ba njim a edou pruio nekupomo, ili ih nekako obradovao.

Polako je izrastala legenda o ple-menitom pljakau. Rasle su sim pa -tije za njega, ali bilo je i suprotnihmiljenja. Neki ljudi su razvijali teo-riju o tome da e edou jednomipak postati ubica i obian plja-ka, jer put kojim ide vodi upravotamo.

Policijske tvrdnje da su edou iLun isto lice sluile su tim ljudimakao potvrda njihove teorije.

Lun je prvo p rogonio zloince,a on da je izmislio pljake i pom aga-nje siromanih. Pri tome masnijideo plena os tavlja sebi. Od prog on i-telja zloina pretvorio se u izvr

ioca toboe opravdanih pljaki.Zar sledei stupanj njegovog m enjanja nee biti iskljuivo pljakanje, aonda i ubijanje? govorio je sedi ikao isposnlk mravi govornik naSp ikers Korneru u Hajd parku. Pojedinanim otimanjem i deobomnita se ne postie. Treba menjatisvet, odnose medu ljudima i niihovaprava . . .

A ta ako se pojave stotine i hi-l jade takvih kao Lun? pitao jeneko iz male grupe slualaca.

Bie samo haos i dezorganizacija! Treba menjati svet i odnosemedu ljudima. Svak ima prava dabude ovek i da pristojno ivi...

nastavljao je govornik da izlaesvoju nejasnu ideju.

Ali bilo ta da se m islilo o Blekuedou, on je bio predmet razgovorana ulici, u trgovinama, biroima iklubovima. Deca su poinjala da seigraju trei na sve strane s mas-

kama i viui da su oni Blek edou.Veti trgovci odeom brzo su lansi-ra li modu crnih od ela i irok ih pelarina bez rukava. Stotine bradatihmladia u crnim odelima i pelarinama kretalo se ulicama.

U isto vreme vrene su krade iprovale, a svuda je ostavljan znakBleka edoua. Policija je bilaoajna. Afera edou postajala je

sve mutnija. A svaki sluaj pljakemogao je biti ba njegovo delo i tre-balo ga je briljivo istraivati.

Agenti su rezignirano uhodili sveljude koji su eleli da izgledaju kaoedou, a naroito pri njihovim no-nim izlascima.

Blek edou bee postao zago-netka koja je muila Skotland Jard,Luna i mnoge druge, ali i njega jem uila jedn a n eobina zagonetka.

k

Red Gelsen i Ronda Barlou vozilisu se dugo prema zapadu naputa-

jui London. Ukljuie se na noviautoput prema Redingu, a nakondeset milja od Londona skrenuena seve r uskim putem pored reice.

Kuda idemo? upita u jed-

nom trenutku Ronda Barlou. Skloniete se na mom malom

imanju, koje imam tamo napred.Ostaje nam jo jedna milja, pa ete

vid eti park koji okruuje kuu odgovori Red Gelsen i nehotinopomilova Rondu po oblom i lepomkolenu.

Ona se tre i odmae noge k vra-

tima, a zatim ree: M islim da va brat ne bi voleoda vidi kako poinjete da se pona-ate prema meni.

Gelsen se zagonetno nasm eja,ali ne ree nita. Ronda je utalaneko vreme, a onda glasno zakljuisvoju misao;

29


32/100

M islim da ne treba da idem svam a. V ratite me u grad i ja usama nai sklonite.

Ba si luckasta, d raga smejui se odvrati Gelsen i na jednomproirenju ceste polako predeplitki i ve ugaeni kanal.

Kola se naoe medu ibljem. Sta to inite?! preneraenoupita Ronda spremna da se brani.

Gelsen se jo uvek zagonetnosmekao vadei iz depa futrolu odmeke koe. Iz nje izvadi lanubradu i brzo je nalep

Documents

Ashton,Frederick - 30-Lun i Blek Sedou