^asopis za kulturu, nauku i umetnost ISSN 2335-0393 · ISSN 2335-0393 Godina I, broj 1 ^asopis za kulturu, nauku i umetnost LLETO 2014. 1 Crkva Ro|ewa Svetog Jovana Krstiteqau Jasenovcu

ISSN 2335-0393

GGooddiinnaa II,, bbrroojj 11

âsopis za kulturu, nauku i umetnost

LLEETTOO 22001144..

1

Crkva Ro|ewa Svetog Jovana Krstiteqa u Jasenovcu podignuta je 1775. godine.

Ustaše su je srušile 1941; ikonostas, liturgijski predmeti, bogoslu`bene

i mati~ne kwige, arhiva i mobilijar uništeni.

Nova crkva, podignuta 1984. godine, ošte}ena je u ratnim operacijama 1991/92.

i granatirana maja 1995. godine (ošte}en krov i zidovi), provaqena

i demolirana (Izveštaj ECMM ¤ 3/95, 71), parohijski dom spaqen.

Posle rata crkva je obnovqena, a osnovan je i manastir Jasenovac.

Novi pogled na Prvi svetski rat

Naru~ite

telefonom:

+381.(0)63.360320

ili e-po{tom:

[email protected]

LLEETTOO 22001144..

Veruje se da je od postanka sveta pro{lo 7522, od potopa 5280, a od po-

stanka azbu~nog pisma 3014 godina.

Od ro|ewa Gospoda na{eg Isusa Hrista pro{lo je 2014 godina.

Od prvog pisanog pomena Srba pro{lo je 1945 godina; od po~etka primawa

hri{}anstva u Srba 1378; od prvog pisanog pomena Srba na tlu dana{we

Hrvatske i dana{we BiH 1192; od nastanka }irilice 1121; od prvog pomena

srpske krsne slave 996; od ujediwewa Srba pod Nemawom 845; od ro|ewa Rastka

Nemawi}a, Svetog Save 840; od prvog srpskog diplomate (na dvoru Fridriha

Barbarose u Nirnbergu) 826; od Poveqe Kulina bana, najstarijeg datiranog

srpskog pisanog spomenika na tlu dana{we BiH 825; od poveqe Alekseja IIIAn|ela za izgradwu Hilandara 816; od postanka srpskog kraqevstva 797; od

samostalnosti Srpske crkve 795; od ustanovqewa srpskih {kola 792; od ko-

vawa prvog srpskog novca 779; od progla{ewa srpskog carstva 668; od Du{ano-

vog zakonika 665; od anateme koju je na cara Du{ana i prvog srpskog patri-

jarha Joanikija bacio carigradski patrijarh Kalist 664; od pomo}i starca

Isaije, monaha i diplomate, da se skine anatema sa Srpske crkve i prizna

Srpska patrijar{ija 639; od bitke na Kosovu 625; od pada Bosanskog kraqev-

stva pod tursku vlast 551; od pada Hercegovine pod tursku vlast 532; od

pada Jajca, Bawaluke, Like i Krbave pod tursku vlast 486; od prestanka

Srpske despotovine 477; od velike seobe pod ârnojevi}em 324; od ro|ewa Vuka

Karaxi}a 227; od pojave prvih srpskih novina 223; od osnivawa prve srpske

gimnazije 223; od se~e knezova u Srbiji i Prvog srpskog ustanka 210; od oslo-

bo|ewa Beograda od Turaka 207; od osnivawa Velike {kole u Beogradu 206; od

ubistva vo`da Kara|or|a 197; od Sretewskog ustava 179; od osnivawa profe-

sionalnog pozori{ta u Srbiji 179; od osnivawa Srpske ~itaonice u Novom

Sadu 169; od ro|ewa Nikole Tesle 158; od osnivawa Narodnog pozori{ta u

Beogradu 148; od bosansko-hercegova~kog ustanka 139; od me|unarodnog pri-

znawa Srbije i Crne Gore 136; od progla{ewa Srbije za kraqevinu 132; od

osve}ewa Kosova i oslobo|ewa Ju`ne Srbije 102; od po~etka Prvog svetskog

rata 100; od kapitulacije Crne Gore (“Odredba o polagawu oru`ja crnogorske

vojske”) 98; od stvarawa Kraqevine SHS 96; od obnove Srpske patrijar{ije

94; od preimenovawa Kraqevine SHS u Jugoslaviju 85; od nema~kog bombar-

dovawa Narodne biblioteke Srbije 73; od osnivawa usta{kog konc-logora u

Jasenovcu 73; od progla{ewa republike u Jugoslaviji i zabrane povratka Srba

na Kosovo i Metohiju 69; od prvog oruànog sukoba u SFRJ (Benkovac) 24; od

osnivawa Republike Srpske 22; od stvarawa SRJ (Srbija i Crna Gora) 22; od

iskqu~ewa SRJ iz Organizacije ujediwenih nacija 22; od odluke SRJ da uvede

sankcije Republici Srpskoj i uspostavi granicu na Drini 20; od NATO bom-

bardovawa Republike Srpske bombama sa osiroma{enim uranijumom 19; od izg-

ona Srba iz Hrvatske 19; od me|unarodnog priznawa Republike Srpske (Dejton-

ski sporazum) 19; od NATO bombardovawa Srbije bombama sa osiroma{enim

uranijumom i okupacije Kosova i Metohije 15; od referenduma o nezavisnosti

Crne Gore 8; od samoprogla{ewa kriminalno-zlo~ina~ke, la`ne dràve “Repu-

blika Kosovo” i odluke Crne Gore da prizna tu samoprogla{enu “dràvu“ 6; od

posledwe Rezolucije Narodne skup{tine Srbije o Kosovu i Metohiji (nasilno

promewene Rezolucije?) upu}ene Ujediwenim nacijama 4 i od “Briselskog spo-

razuma Beograda i Pri{tine” 1 godina.

U èqi da stogodi{wicu po~etka Prvog svetskog rata

obiqeìmo kwigom-istinom o stvarnim uzrocima

i dugim pripremama za taj stra{ni rat,

odlu~ili smo da, zajedno sa Fondacijom Radost,

objavimo novo djelo

prof. dr Nikole B. Popovi}a, dopisnog ~lana

Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske:

EEvvrrooppsskkii rraatt 11991144.. Vjerujemo da je ova kwiga pravi odgovor na

sve ~e{}e poku{aje falsifikovawa istorije.

Mla|en Cicovi},

direktor Predstavni{tva Republike Srpske u Srbiji

Umesto uvodnika

Milovan Vitezovi}

4

EVROPSKI RAT

1914.

EEvropa (evropski kontinent) tokom po-

sledwe dve hiqade godina, s prekidima, bila

je poprište krvolo~nih plemenskih borbi,

zverskih oruànih sukoba naroda sa organi-

zovanom dràvom (Rimsko carstvo, Isto~no

rimsko carstvo), potom razaraju}ih ratova

Evropqana, rimokatoli~ke veroispovesti

protiv muslimana na Bliskom istoku (tzv.

Krstaški ratovi). U Sredwem veku na tlu Za-

padne Evrope vo|en je Stogodišwi rat iz-

me|u Engleske i Francuske, koji je završen

iste godine kada je muslimansko Osmansko

carstvo uništilo Vizantiju, gr~ko pravo-

slavno carstvo (1453).

U 16. i 17. veku na teritoriji Zapadne i Sredwe Evrope vodili su

se ratovi i unutar jednog naroda zapaqenim verskim fanatizmom s

jedne i klasnim (socijalnim) razlozima s druge strane. Verski rat

bio je u Francuskoj, ali i seqa~ki (àkerija) kakvih je bilo i u

Ruskom carstvu. Tridesetogodišwi rat, završen 1648. godine pre-

polovio je stanovništvo Nema~ke (sa 16 spalo je na oko 8 miliona).

Time je znatno smawena ekspanzivnost nema~ke nacije.

Ratovi, paqevine, uništavawe svih vrednosti i ogromni qudski

gubici zapadnoevropskih i sredwoevropskih dràva tokom 15, 16. i

17. veka smawili su wihovu odbrambenu mo} naspram Turske. Vreme-

nom, privredni progres, pqa~kawe Novog sveta omogu}ili su da ev-

ropska odbrambena mo} poraste i prelije se u ofanzivnost na više

pravaca, ne samo protiv Osmanskog carstva. Globalni evropski su-

Pi{e prof. dr.

Nikola B. Popovi},

dopisni ~lan Akademija nauka

i umjetnosti Republike Srpske

Istorija

5

kob: evropski Zapad protiv evropskog Istoka izbegnut je, jer je po-

merawe i zapadnoevropskog, i sredwoevropskog, i isto~noevropskog

stanovništva bilo usmereno u divergentnim pravcima: Zapadni Ev-

ropqani, ra~unaju}i i Skandinavce i Nemce usmerili su se na Zapad

(Amerika), a Sloveni, Rusi, Ukrajinci na Istok (Sibir, Daleki Is-

tok). Taj razlaz qudskog potencijala Evrope u celini je umawio agre-

sivnost Evropqana na doma}em tlu i odgodio, slobodno govore}i, bar

za sto godina globalni sukob koji }e se nazvati svetski rat.

Sve vreme (1492-1914) trajao je, nejednakim tempom, uspon Evrope

u svakom pogledu. To se u prvom redu vezuje za industrijsku revoluci-

ju, napredak nauke, tehnologije, proizvodwe, rast nataliteta. Nastupa

vreme (18-19.vek) kada ja~aju evropske dràve, kada Turska više nije

opasnost, ve} elemenat evropske ravnoteè, kada wen opstanak odgo-

vara i evropskim silama i Rusiji. Jer, wenim (Turske) istiskivawem

iz Evrope postojala je opasnost da profitira jedna sila zadobija-

ju}i prevlast na Balkanskom poluostrvu i na Bliskom Istoku. Ruski

car na Bosforu, u Konstantinopoqu, bio je najru`niji san vladara i

vladaju}ih krugova evropskih sila. Ova geopoliti~ka logika trajala

je sve dok su evropske sile mogle da kontrolišu uticaj i ponašawe

balkanskih, hriš}anskih dràvica (1912).

Istovremeno s re~enim trajao je proces konstituisawa kolonijal-

nih imperija Britanije, Francuske, Španije i kolonijalnih poseda

mawih dràva: Portugalije, Holandije, Belgije. U redu kolonijalnih

sila, dràva-gospodara ogromnih prekomorskih poseda nema Nema-

~ke, Habzburške Monarhije, a Rusko carstvo neguje tzv. periferijski

imperijalizam (prisajediwewe novih teritorija na obodu Carstva).

Ako u 18. veku nije izbio rat velikih, kontinentalnih razmera, to

ne zna~i da je u Evropi vladalo vreme mira i spokoja. To vreme bilo

je doba lokalnih ratova na evropskom tlu. Tako Severni rat (1700-

1721) vodio se izme|u Švedske i koalicije Rusije, Danske, Poqske.

Tih godina trajao je rat izme|u Rusije i Turske (1711), zatim rat za

poqsko nasle|e (1733-1735), rat za austrijsko nasle|e (1740-1748)

izme|u Austrije i Pruske. Na ovaj rat nadovezuje se Sedmogodišwi

rat (1756-1763) izme|u, opet, Pruske i Austrije, u koji se ukqu~uju

Rusija i Švedska protiv Pruske, a ovu i vojno i materijalno poma-

gala je Engleska. Austrija i Pruska godine 1778-1779. vojevale su za

bavarsko nasle|e, a od 1768. do 1774. godine vodio se rat Rusije pro-

tiv Turske. Krajem 18. veka Austrija i Rusija ratovale su protiv

Turske (1788-1791;1792).

6

Tokom 18. veka evropske kolonijalne sile - Engleska, Francuska,

Španija, vodile su me|usobne ratove na više ta~aka Severne

Amerike, Sredwe Amerike, Azije (Indija), a istorijski najva`niji

bio je rat za nezavisnost ameri~kih kolonija (1775-1783) iz koga su

nikle Sjedinjene Ameri~ke Dràve.

Dakle, kroz ceo 18. vek u Evropi je bio rat iza kojeg su stajale dr-

àve, a nesre}a koju donosi rat bila je zajedni~ka. Ve}i stepen op-

šte nevoqe biva ako se zapodene rat unutar jedne dràve (gra|anski

rat, pobuna, revolucija), pogotovo ako je dràva velika, kakva je bila

Francuska. Francuska revolucija (1789), Napoleonovi ratovi i op-

štimete`do1815.godinetemeqitosu unesre}ili i unazadili Evropu.

Evropska nauka i politika nametnuli su svetu "istinu", neuva-

àvaju}i pobrojane ratove i wihove posledice, da je osamnaesti vek,

bio vek prosve}enosti. Ako se bez licemerja, sveobuhvatno, sagleda

u~inak 18. veka u evropskoj povesti bi}e da je to bilo vreme u kome je

varvarizam nadja~ao racionalizam.

Oporavak, sanirawe naroda i dràva u svakom pogledu bila je

stvarnost Evrope u prvoj polovini 19. veka. Mir u ve}em stepenu

narušen je 1848. godine, ali do rata ve}eg zamaha nije došlo.

U drugoj polovini 19. veka nastale su nove dràve Nema~ka i

Italija, koje su postale sna`ni faktori regulisawa me|udràvnih

odnosa u Evropi, a potom i u kolonijalnom svetu, domenu zapadno-

evropskih kolonijalnih sila.

Nema~ka (drugi nema~ki Rajh - carstvo) nastala je ujediwewem

nema~kih dràvica oko Pruske aktom - proglašewem cara 18. janu-

ara 1871. godine. Nastala je kao sloèna dràva od 25 ~lanica.

Obuhvatala je ~etiri kraqevstva: Prusku, Bavarsku, Saksoniju i

Virtenberg. Car Hoencolern bio je u isto vreme kraq Pruske; u we-

govoj nadle`nosti bila je spoqna politika i objava rata. Pruska je

~inila 2/3 teritorije Rajha, 3/5 stanovništva. U wenim granicama su

bile najva`nije industrijske oblasti.

Stara Austrija nagodbom sa Ugarskom (1867) stvorila je duali-

sti~ku monarhiju (austrijski car istovremeno je bio ugarski kraq),

ali de facto bila je to višenacionalna dràva, što }e prouzroko-

vati i wenu propast. Prema popisu 1910. godine u Austro-Ugarskoj je

bilo 51,356.465 stanovnika. Nemaca i Ma|ara bilo je 22,077.661, u

procentima 42,9. Slovena (Poqaci, êsi, Slovaci, Rusini, Slovenci,

Hrvati, Srbi) bilo je 24,388.419, tj. 47,8%, Rumuna 3,224.755,

Italijana 804.271.

7

Mo}ni nema~ki Rajh, mereno univerzalnim merama mo}i, ve} je sa

svojim nastankom postavio temeqe svoje pangermanske ideologije.

Bio je to program širewa nema~ke dràve, rase, kulture, ~ist impe-

rijalizam - plan osvajawa prvenstva, zasigurno u Evropi, jednom re-

~i: dominacija. Programska krilatica Drang nach dem Ostem (nava-

la na Istok, kod nas odoma}eno kao Te`wa ka Istoku; Prodor na

Istok) postala je poznata u celoj Evropi, a kasnije bila je predmet i

uxbenika u celom svetu. Pangermanska ideologija, kao što i ime ka-

è, bila je ideologija rase iznikla iz osobenog poimawa vlastitog

geopoliti~kog poloàja i vrednosti sopstvene rase, nacije, postala

je svojina centara mo}i (najviša vlast, birokratija, industrijski,

trgova~ki kapital, deo inteligencije) i u Nema~koj, i u Habzubrškoj

Monarhiji. Realizovawe se videlo putem (1) aneksija, (2) stvarawem

sistema podre|enih dràva i (3) uspostavqawem interesnih sfera.

Orijentacija na Istok podrazumevala je - isto~no od Nema~ke, a u

slu~aju Austro-Ugarske - jugoisto~no. U nazna~enim pravcima video

se prostor za privredni prodor, neophodan kao osnova za imperija-

listi~ke ciqeve: evropsku hegemoniju i svetsku mo}. Intelektualci,

kao i uvek, i svugde, artikulisali su ideologiju i spustili je do naj-

širih slojeva nacije. Tako je godine 1904. Fridrih Nauman pisao o

prirodnom pravu Nema~ke na širewe van nacionalnih granica, jer

nema~ke wive ne mogu da ishrane svoje stanonvištvo, da Nema~ka ne

moè da u svom susedstvu toleriše velike dràve, ve} samo male sa-

telite. Takva ideologija odredila je glavne mete prakti~ne politike:

(1) slamawe Engleske - uništavawem wene flote i otimawem wenih

kolonija; (2) srozavawe Francuske na nivo drugorazredne dràve

otimawem kolonija; (3) slabqewe Rusije otimawem Ukrajine, Poqske,

balti~kih dràva, Finske; (4) pot~iwavawe Turske i Balkanskog

poluostrva; (5) zaposedawe Bliskog Istoka.

Evropa je po~ivala na ravnoteì sila, a diplomatija je bila du-

`na da je neguje i odràva; odatle i poti~e konstituisawe dva su-

protstavqena bloka evropskih sila prema kojima su gravitirale

mawe dràve. Prvo je nastao Dvojni savez Nema~ke i Austro-Ugarske

1879. godine sa odbrambenim karakterom. Pridruìvawem Italije

1882. godine nastao je Trojni savez. Rumunija je tajno pristupila

ovom Savezu te se wegovo ime nije promenilo. U sferi ovog Saveza

bile su Gr~ka, Bugarska, Turska, Švedska, Španija. Me|u ~lanicama

trajale su protivre~nosti: pretenzije na Trentino i Trst udaqavale

8

su Austro-Ugarsku od Italije, a Transilvanija, Bukovina i Banat Ru-

muniju od Austro-Ugarske.

Na Berlinskom kongresu (jun-jul 1878) dominirala je Nema~ka u

licu svog kancelara Ota fon Bizmarka. Na kongresu Rusija je iskusi-

la opaku usamqenost. U novoj, postkongresnoj geopoliti~koj situaci-

ji, ruski car Aleksandar II i wegovi savetnici krajem 1879. godine

analizirali su slede}a pitawa: (1) da li Engleska moè da uz saglas-

nost Turske i velikih evropskih dràva ovlada moreuzima (Bosfor

i Dardaneli) i tako dovede u opasnost rusku crnomorsku obalu, (2) da

li }e Austro-Ugarska uspeti da u~vrsti svoju dominaciju i nastavi

daqe širewe svog uticaja na Balkanskom poluostrvu?

Car i carsko ve}e zakqu~ili su (1) da se ne moè dopustiti "traj-

na okupacija moreuza od strane Engleske", (2) ne moè se dopustiti

"širewe Austrije izvan granica koje je odredio Berlinski kongres

ili wen nasrtaj na nezavisnost Srbije i Crne Gore".

Mo`da je ruski car Nikolaj II znao za ovaj zakqu~ak s kraja 1879.

godine kada je jula 1914. stao na stranu Srbije u momentu kada je ova

postala `rtva agresije baš Austro-Ugarske.

Izrastawe Nema~ke u silu prvog reda prouzrokovalo je me|usobno

zbliàvawe Rusije i Francuske 1891, a slede}e godine potpisali su

Vojnu konvenciju po kojoj se Rusija obavezala da }e ukazati pomo}

Francuskoj ako je napadne Nema~ka (ili Italija). Istu obavezu preu-

zela je Francuska - da }e ukazati pomo} Rusiji ako je napadne Nema-

~ka ili Austro-Ugarska podràna od Nema~ke.

Politi~ki sporazum i vojnu konvenciju, temeqe rusko-francuskog

saveza, prvog ugaonog kamena budu}eg Trojnog sporazuma (Antante)

sledili su ogromni zajmovi Francuske Rusiji za naoruàvawe i iz-

gradwu èleznica prema ruskoj zapadnoj dràvnoj granici. Po ru-

skom planu naoruàvawe je trebalo da bude završeno 1919. godine.

Po~etkom 20. veka Engleska je još bila najve}a pomorska i koloni-

jalna sila. Ugroàvawe ovog primata došlo je od strane Nema~ke,

koja je od 1895. godine po~ela sa sistematskom izgradwom svoje flo-

te. Godine 1904. Engleska je izvršila temeqnu reorganizaciju svoje

flote, a u wenom admiralitetu nosili su se mišqu da iznenadnim na-

padom unište nema~ku flotu u lukama, u stawu mirovawa.

Opasnost od Nema~ke prouzrokovala je sklapawe srda~nog spora-

zuma izme|u Velike Britanije i Francuske 1904. godine i britansko-

ruskog sporazuma 1907. godine. Tako je nastao savezni~ki blok nazvan

Trojni sporazum (Antanta) naspram protivni~kog Trojnog saveza

(odoma}eno i kao Centralne sile).

9

Ofanzivni, mladi nema~ki Drugi Rajh i Austro-Ugarska bili su

iskreni saveznici, privrènici i protagnosti jedinstvene panger-

manske ideologije, ali su se wihova dràvna bi}a umnogome razliko-

vala. Razlika je bila u unutrašwoj politi~koj stabilnosti. Višena-

cionalna struktura Austro-Ugarske remetila je wenu stabilnost, jer

su nacionalni pokreti slovenskih naroda, a ponajviše jugosloven-

ski i rumunski pokreti, kao svoj primarni ciq postavqali konstitu-

isawe svojih nacionalnih dràva, a pretpostavka za taj ~in bilo bi

otcepqewe od Habzburške Monarhije. Lek za ovu vrstu boqke nije na-

šla nijedna višenacionalna dràva (do danas); preostajala je samo

represija, a to je zna~ilo rat protiv svojih podanika. Istina, u Au-

striji se rodila ideja trijalizma, po kojoj bi se Dvojna Monarhija

preuredila stvarawem tre}eg entiteta (slovenskog), ali otpor Ma-

|ara zadrào je trijalisti~ku ideju na nivou pri~a u diplomatskim

salonima.

Prisajediwewe Bosne i Hercegovine Austro-Ugarskoj (Aneksiona

kriza 1908-1909) nije doprinela wenoj unutrašwoj stabilnosti. Na

protiv; taj ~in, deo slovenskog sveta, a ponajviše Srbi, razumeli su

kao nov ~in porobqavawa, a u Evropi, politi~ki qudi su to shvatili

kao uspeh, korak realizovawa pangermanske ideologije.

Jugoslovenska ideja, jugoslovenski pokret, ideal: jugoslovenska dr-

àva (troimenog naroda) trajala je decenijama, pre svega, u krilu

inteligencije kod ju`noslovenskih naroda u sastavu Habzburške Mo-

narhije. Tu politiku, bez obzira na wenu stvarnu ja~inu, a to zna~i i

realnu opasnost po celovitost Monarhije, u Be~u su redovno povezi-

vali sa Srbijom. Srbija je optuìvana da pothrawuje jugoslovenski

pokret, sve wegove radwe, a sve u ciqu stvarawa Velike Srbije. Jedno-

stavno, Srbija je ozna~ena kao "gnezdo" svih antiaustrijskih sub-

verzivnih elemenata, a da joj iza le|a stoji Rusija.

Rešewe je vi|eno u likvidaciji tog srpskog "gnezda". Za taj poduh-

vat u Be~u su razradili planove. Prvi korak bio je rat, a potom oku-

pacija Srbije, baš onako kako je izvedeno krajem 1915. godine.

Zauzimawem centralnih oblasti Balkanskog poluostrva bio bi rea-

lizovan deo pangermanskog prodora na Istok, kao faze zadobijawa

plana hegemonsti~ke pozicije u Evropi. Uverewe je bilo da se to ne

moè posti}i mirnodopskim putem. Ostaje rat. Iza ovakvog scenari-

ja stala je Nema~ka.

U prvoj deceniji 20. veka oba bloka vršila su pripreme za eventu-

alni rat. Stvarani su novi vojni zakoni, uve}avana mirnodopska ar-

10

mija, pove}avana industrijska proizvodwa, naro~ito metalurgija, go-

milan je ratni materijal i pravqeni ratni planovi. Pred nema~kim

Generalštabom bila je enigma - perspektiva rata na dva fronta. Re-

šeno je - planirano da se putem muwevitog rata zadobije pobeda na

Zapadu, a potom sva sila okrene na Istok, na Rusiju. ("Plan Šlife-

na", nastao 1905).

U julskoj krizi 1914. godine nema~ki Generalštab saopštio je ne-

ma~kom kajzeru Viljemu II: vojska je spremna.

Hronika predve~erja rata prepuna je podataka, koji odraàvaju

stav odre|ene dràve prema izazovu rata. Nema nikakve nedoumice

da je svim u~esnicima julske krize mogu}nost izbijawa rata bila

stalno na umu. Ve} sutradan po atentatu u Sarajevu najviši austrij-

ski zvani~nici u Be~u bili su saglasni da treba "konstruisati rat sa

Srbijom". Na~elnik austrijskog Generalštaba Konrad fon Hecen-

dorf izlaz je video u ratu protiv Srbije te je predlagao 1. jul kao

datum za mobilizaciju. Grof Ištvan Tisa, predsednik ma|arske

vlade zakqu~io je 30. juna da Leopold Berhtold, ministar inostranih

poslova Austro-Ugarske namerava da ubistvo u Sarajevu "iskoristi za

obra~un sa Srbijom". Hajnrih fon îrški, nema~ki ambasador jav-

qao je iz Be~a: "Ovde ja stalno ~ujem, tako|e i od ozbiqnih qudi, da

se sada kona~no mora temeqno obra~unati sa Srbijom".

Grof Ištvan Tisa, mo`da jedini u vrhu Habzburške Monarhije,

mislio je druga~ije. Caru Francu Jozefu I i ministru L. Berhtoldu

30.juna rekao je: "Mi do sada nemamo dovoqno dokaza da bismo Srbiju

mogli da u~inimo odgovornom i isprovociramo rat". L. Berhtold je

1. jula ovo saopštio K. Fon Hecendorfu i dodao: "Tisa je protiv

rata, jer se boji da }e nas u ovom slu~aju napasti Rusija, a Nema~ka

ostaviti usamqene".

L. Berhtold kao da je bio podstaknut sumwama grofa Tise, te je

poslao u Sarajevo "svog ~oveka" Fridriha fon Viznera, visoko ran-

giranog ~inovnika Ministarstva inostranih poslova sa zadatkom da

prikupi kompromituju}e podatke po zvani~nu Srbiju. Vizner je 13.

jula izvestio Berhtolda da "nije mogu}e dokazati u~eš}e srpske vla-

de u atentatu, u wegovoj pripremi ili u obezbe|ewu oru`ja", pa ~ak da

za tako što "nema mesta ~ak ni za sumwu", a da postoji "mnogo razlo-

ga za tvrdwu da je to iskqu~eno".

Istina o atentatu u krajwem slu~aju i nije baš bila potrebna zva-

ni~nom Be~u, pošto su se be~ka vlada, a i car, okrenuli ka Nema~koj

ispravno zakqu~uju}i da sve zavisi, upravo, od we.

11

U Nema~koj su merodavne li~nosti (kajzer, kancelar, generalitet)

bili jednoglasni u proceni da je došao povoqan trenutak za obra~un,

pa bio to "mali rat" protiv Srbije ili "veliki rat" protiv Rusije i

zapadnih dràva. Nema~ki car je hvalio be~ke emisare, koji su do-

šli u Berlin na savetovawe, što su "shvatili nu`nost oruàne akci-

je protiv Srbije, jer ovako povoqan trenutak ne sme ostati neisko-

riš}en. Vaàn kajzerov argument bio je da je Rusija nespremna za

rat. Nema~ki kancelar Betman Holveg austrijskom emisaru je rekao

da }e Nema~ka svom svojom silom pokriti le|a Austro-Ugarskoj, jer

ako je rat neizbeàn "sadašwi trenutak povoqniji je od bilo kog kas-

nijeg".

Nema nikave sumwe da je zvani~na Nema~ka jula 1914. godine bila

vrlo ratoborna. Tada su sa Austro-Ugarskom i napravili ratni plan

u dve varijante: 1. samo protiv Srbije i Crne Gore; 2. protiv Srbije,

Crne Gore i Rusije.

Nema~ka procena je bila da se Engleska ne}e umešati u rat. Kobna

greška.

Evropski rat 1914. godine, kako su ga zvali savremenici, delo je

Evrope, wenih dràva, wene istorije, ìvota, kojeg je oblikovala

wena civilizacija. On je bio zakonomeran, proizvod je svekolikog ev-

ropskog razvoja i wenog vekovnog metoda rešavawa me|udràvnih i

me|unarodnih odnosa. Metod je rat, upotreba oruàne sile, koji je u

povesti Evrope imao samo pauze, a nikada nije odba~en kao "regula-

tor" ìvota ili sredstvo za ostvarivawe vlastitih materijalnih

interesa. Otuda proizlazi da je rat 1914. godine bio neminovan, jer

su evropske Centralne sile došle do uverewa da je kucnuo ~as da se

ostvare pangermanski ideali. Nema~ka je napala Belgiju, a Austro-

Ugarska Srbiju prvih dana avgusta 1914. godine.

12Manifestacije u Beogradu protiv uniàvaju}eg i nasilni~kog ultimatuma

RRaattnnii aallbbuumm

AAnnddrree PPooppoovvii}}aa

13

Poenkare, Predsednik FrancuskPoenkare, Predsednik Francuske Re Republikepublike,e,

kao goskao gost Ruskt Ruskog Cara u Peog Cara u Petrogradu trogradu

pred po~epred po~etak ratatak rata

S.SS.Sazonov, azonov,

minisministar tar

spoqnih spoqnih

poslova Rusijeposlova Rusije

Nema~ki car

Vilhelm II

Nema~ki obveznici kre}u u

svoja mobilizaciona

mesta

Be~.

Odu{evqene

austrijske

trupe

polaze na

granicu

Voja Tankosi}, ultimatumom ozna~en kao organizator

atentata u Sarajevu i da je on dao bombe atentatorima

14

Defilovawe ruskih trupa pored carske tribine

Pariz. Mobilizovane jedinice primaju opremu; komandant puka li~no proverava

Belgija, Brisel - Polazak narodne garde

15

Srpske kadrovske trupe napu{taju svoje logore, da bi posele va`nije

grani~ne poloàje i obezbedile mobilizaciju

Artiqerija u bivaku na Tekeri{u

atni album istorije Svetskog rata 1914-1918, u fotografijama, slika-

ma, skicama i saètim podacima o wima najuverqivija je i najpotresni-

ja kwiga ove istorijske epohe u kojoj su promewene karte dràva Evrope. U

toj ~etvorogodi{woj epohi najve}ih bitaka u svoj dotada{woj istoriji sve-

ta na{ srpski narod se predstavio dostojnim istorije i, iako mali, pokazao

se velikim i uzvi{enim me|u prvim narodima sveta.

Album je zami{qen i stvaran kao velika narodna spomenica i objavqen

1926. godine. U wemu su hiqade lica podvi`nika i stradalnika i svedo~i o

istorijskoj biti i stra{noj sudbini srpskog naroda.

Obnavqawem ove kwige, jo{ dopuwene novim fotografijama, dokumen-

tarnim prilozima i istorijskim tuma~ewima, izdava~ Pravoslavna re~

zapo~iwe srpsko obeleàvawe stogodi{wice po~etka Prvog svetskog rata. I

ova epopeja u slikama bi}e u redu najve}ih doprinosa obeleàvawu isto-

rijskog se}awa. Patrijar srpski g. Irinej

R

16

Mobilisane trupe austrijske “Kaznene ekspedicije”,

upu}ene preko Sarajeva kre}u na okupaciju Srbije

General Oskar Po}orek, komandant {este armije i “Kaznene

ekspedicije” protiv Srbije

Gradska haubica dejstvuje

u odbrani Beograda

Posle Cerske bitke zarobqen municijski park

na Tekeri{u (front Moravske divizije I poziva)

17

I iz slika na|enih kod zarobqenih i ubijenih

austrijskih oficira vidi se kako su Po}orekove

naredbe vr{ene i kako je na{ narod

i samoj smrti prkosio.

Po}orekova instrukcija

nare|ivala je da se ni ène, ni deca

ne {tede, ve} da se smatraju i ubijaju i oni

kao “opasni ~lanovi razbojni~ke bande”

18

Starce i za vojnu slu`bu nesposobne Austrijanci su hvatali kao komite i

sprovodili u lagere

drastao sam, kao i ve}ina

srpske dece, uz imena slav-

nih vojnika i vojskovo|a iz

Prvog svetskog rata, jednog od

ratova koje je malena Srbija

vodila protiv svetskih silexi-

ja brane}i svoju ~ast: Radomi-

ra Putnika, Stepe Stepanovi}a,

@ivojina Mi{i}a, Petra Bojo-

vi}a, majora Gavrilovi}a, Mi-

lunke Savi} [...] Ova kwiga,

me|utim, podsetila me i na

skrajnuta i nikad isticana po

zasluzi imena Riste Marjano-

vi}a, Samsona êrnova, Vladi-

mira Beci}a, Dragi{e Stojadi-

novi}a, Riste [ukovi}a - fo-

tografa bez kojih ne bi posto-

jalo ovo svedo~anstvo o Srbiji,

ovaj dokaz o istini koju nika-

kva sila nikada ne}e mo}i da

izmeni.

Tomislav Nikoli},

predsednik Republike Srbije

OPo svim mestima u zemqi

besneo je pegavac

19

Ubijawe ~itavih familija, ve}inom èna sa decom, vr{eno je po voqi i }efu

svakog naoruànog vojnika ili oficira

Le{nica. - Streqawe

dece od 13-15 godina

pred o~ima roditeqa

Mnogobrojne izbeglice dobijale su

hranu iz vojnih magacina

20

Za vreme zati{ja ratnici slave svoje krsno ime

Jedan oboreni

aeroplan

Beograd.

Unutra{wost

Kraqevskog dvora,

o{te}enog

neprijateqskim

granatama

21

Zvona sa

crkava

protivnik je

skidao i lio

~aure za

ubistvena

zrna

Staro i mlado, sve je internirano i odvo|eno u lagere

ustrijska nauka jo{ nije objavila dokument po kojem je habzbur{ka voj-

ska 20. oktobra 1913. znala da se oko Gavrila Principa stvara jezgro za

ubistvo prestolonaslednika Franca Ferdinanda. To oja~ava teoriju da su

za atentat odgovorni organizatori u Sarajevu. [...] Pogre{no je uverewe de-

la istori~ara dana{weg zapadnog sveta da je Franc Ferdinand bio zago-

vornik reforme monarhije u demokratskom duhu. Obratno od toga, wegov

glavni oslonac je antisemitska partija Karla Luegera, gradona~elnika

grada Be~a. [...] Adolf Hitler u svojoj kwizi Mein Kampf navodi da je i on,

sa celom porodicom, bio ~lan antisemitskog pokreta Karla Luegera.

Milorad Ekme~i}

A

22

Na granici Albanije vozovi

su bili uni{teni, te su se

kretali samo qudi i kowi.

Veliki Kraq

u albanskom snegu

oplakuje te{ku

sudbinu

svoga naroda

U rovovima kod

Nev [apela

vojnici su

od drveta i

wegovih grana

narezali

lik Hristov

23

Trupe na rezerve pozadi posednutih poloàja na Solunskom Frontu

Ruski

osmatra~

u stablu

drveta

Aparati za

oslu{kivawe

aeroplana

u vazduhu

Momenat kada je streqa~ki niz, posle skoka u tr~e}em prilegao i brzom paqbom

sprema juri{.Neprijateq nas tu~e i artiqerijom, te trpimo velike gubitke.

24

orba Srbije za slobodu od 1914. do 1918. godine predstavqa, kako po

podnetim `rtvama tako i po ostvarenim rezultatima, gigantsko voje-

vawe jedne male zemqe protiv mnogo nadmo}nijih neprijateqa i primer

nesebi~nog `rtvovawa za svoju slobodu i slobodu svoje bra}e, koja su se

kasnije pokazala nezahvalnim.

Potresnih svedo~ewa o Srbiji i Srbima u Svetskom ratu, ponajviše

iz prve ruke, ima na hiqade. Ona su objavqivana u stotinama kwiga

memoara, biografija, dnevnika, obimom skromnih uspomena, romana,

pripovetki, drama, pesama, antologija, istorijskih zbornika, arhivske

gra|e i zbornika kazivawa. Ali, me|u wima, kao kwiga nad kwigama, iz-

dvaja se obimom, poduhvatom i sadràjem Ratni album 1914-1918 pot-

pukovnika Andre Popovi}a sa oko 3.000 fotografija sre|enih i hro-

nološki, i po frontovima i tematski. Album je ura|en tako da pregle-

dniji ne moè biti, a ni uverqiviji.

Mada je prete`no srpski, ovaj ratni album ima u vidu celinu Svetskog

rata i sve wegove frontove on objediwuje u jedan front istine - kako je

jedan mali narod, srpski, podneo `rtve za spas ~ove~anstva i naše

~ove~nosti.

I sada, ovaj Ratni album je najpreglednija istorija Prvog svetskog ra-

ta, dokumentovana, o~evidna i neosporiva. Ona nas opomiwe koliko za

ceo svoj ìvot dugujemo zahvalnost precima stradalnicima.

Milovan Vitezovi},

prire|iva~ obnovqenog izdawa Ratnog albuma

B

Predstavni{tvo

vojske Srba,

Hrvata i

Slovenaca

na paradi

u Parizu

Defilovawe

Savezni~ke

pobedonosne

armije kroz

Slavoluk u

Parizu 14. jula

1919. g.

OO ssrrppsskkoojj rraattnnoojj ssllaavvii

ssvveeddoo~~iillii ssuu::

Protivnici

Vilhelm II Hoencolern, nema~ki car:

- Šteta je što taj mali narod nije moj saveznik.

Jozef Habzburški, ma|arski maršal:

- Srpska vojska je prava i najslavnija vojska u Evropi. Posle borbe koja je

trajala svega pola sata, Srbi su uništili moju diviziju. Moji

bataqoni su bili potpuno zbrisani srpskom uàsnom vatrom.

Ferdinand fon Šolc, komandant grupe armija:

- Bili su u~iweni nat~ove~anski napori da se zadrè poloàji, ali sve je

bilo uzaludno. Naletu Srba se nije moglo odoleti. âst neka je palim

borcima, ali ~ast neka je i Srbima koji su po`weli uspeh.

Oto Landrid, generalštabni pukovnik:

- Krajem oktobra, neprijateq je stajao pred Beogradom. Srbiji

pripada nagrada za wen trogodišwi rat, to je jedinstven primer za

wene neprijateqe da narod koji se ne preda moè ponovo da se uzdigne iz

najteèg pada.

August fon Mekenzen, feldmaršal (kao srpski zarobqenik):

- Ja mnogo volim i cenim vas Srbe. Vi ste herojski narod pun ~asti i

ponosa. Pogledajte one male bele ku}ice koje izviru odasvud iz

šqivika: u wima ìve pravi suvereni Srbije! Zato je ovako juna~ki

brane... Dozvolite meni, bivšem neprijatequ, da vam pozdravim

herojsku Srbiju... Još smo bili u vatri kad sam izdao nare|ewe da se

pokupe mrtvi branioci Beograda i sahrane u jedan grob na Košutwaku, da

im se oda najviša ratna po~ast i podigne spomenik s natpisom na

nema~kom i srpskom jeziku: “Ovde leè srpski junaci”.

Saveznici

Nikolaj II, ruski car (prestolonasledniku Aleksandru):

- Stigla mi je dobra vest o pobedi koju je hrabra srpska vojska postigla

nad zajedni~kim neprijateqem. Punim srcem radosti ~estitam Vašem

viso~anstvu taj veliki uspeh.

25

@ozef @ofr, maršal, pobednik u bici na Marni:

- Povla~ewe naših svaeznika Srba, u okolnostima u kojima je izvršeno,

prevazilazi po strahotama sve što je do sada kao najstrašnije u

istoriji zabeleèno.

F. Z. Dega, francus-

ki vojni pisac:

- Samo su francuski

kowanici, i to s

mukom, mogli da pred-

wa~e u brzini sa

neukrotivim i neu-

mornim srpskim

pešacima.

Robert Siton-Votson,

engleski istori~ar:

- Svako mora ostati

pod dubokim utiskom

idealnog odnosa

izme|u srpskih ofi-

cira i wihovih vojni-

ka, skladne mešavine

discipline i

drugarstva.

Emil Geprat, fran-

cuski admiral:

- Srpska vojska je

svoju du`nost prema

otaxbini izvršila

ne~uvenom i legendar-

nom borbom koja }e u}i u istoriju kao jedan od najsvetlijih primera

po`rtvovawa. Francuska vas prima kao svoju ro|enu decu i ponosna je

što je tu ~ast doìvela.

Ar~ibald Rajs, doktor kriminologije:

- Umesto da budu grubi prema onima koji su zapalili wihove domove i

pobili wihove ène i decu, vaši vojnici bi se saàlili i davali im

posledwe par~e hleba.

@or` Klemanso, predsednik francuske vlade, posle konferencije u

Parizu 1919:

- @ao mi je što je sa svetske mape iš~ezla mala i hrabra Srbija, ustu-

paju}i mesto Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

26

Francuska u srcu

- Kad se budemo vratili na naša ogwišta

i naše majke zateknemo još u ìvotu, one

}e nas do~ekati i pitati: Kako ste se ose}a-

li u Francuskoj? Mi }emo im odgovoriti:

Bilo nam je dobro. Ako su naše ène i naše

sestre još u ìvotu, one }e nas agrliti i

pitati: Kako ste se ose}ali u Francuskoj?

Mi }emo im odgovoriti: Bilo nam je dobro.

Ako su naša deca, koja su saznala za najve-

}a iskušewa ovoga sveta, još u ìvotu, ona

}e nas zagrliti tako|e, ali wihova usta

e}e umeti da nam postave to pitawe; ona }e

nas prosto upitati gde je ta Francuska?

Umesto odgovora, mi }emo staviti ruku na

naše srce i re}i im: Evo, Francuska je

ovde! I naša deca }e nas razumeti.

(Re~ na koncertu prire|enom

za srpsku koloniju u Pti Dal,

na obali Lamanša, 26. 8. 1916)

PPeessmmee mmoojjee

oottaaxxbbiinneepripremi ovog, prvog broja ~asopisa @rnov, pored ~uvenog Ratnog

albuma Andre Popovi}a, ~ije je novo, dopuweno izdawe priredio

srpski pesnik Milovan Vitezovi}, setili smo se i kwige Pesme moje

otaxbine, koju je priredio Nemawa Savi}, dirigent proslavqenog ho-

ra Jedinstvo, i objavio je u redakciji IGP Glas Srpske iz Bawe Luke.

1. TAMO DALEKO

Ako se neka od na{ih patriotskih pesama moè proglasitit him-

nom srpskog vojnika, onda je to svakako pjesma Tamo daleko.

Ova topla i sjetna pjesma nastala je u vrijeme I svjetskog rata kada

su srpski vojnici borave}i na Krfu ~eznuli i pjevali svom dalekom

zavi~aju.

Ovdje se uz glavni dio pjesme, vezala jo{ jedna stihovana melodija

sa zloslutnim pitawem: “O, zar je morala do} ta tu`na nesre}na

no}?” Ova melodija sa ruskim tekstom i danas se moè ~uti u Ukraji-

ni, pa se moè pretpostaviti da su taj deo pesme u Srbiju doneli

ruski vojnici, a na{i je prenijeli na Krf. Istorija nastanka pjesme

Tamo daleko nije poznata, ali wene umjetni~ke i istorijske vrijedno-

sti potvr|uju da }e ona trajati vje~no.

27

U

28

Tamo daleko, daleko kraj mora,

tamo je selo moje, tamo je Srbija.

Tamo daleko, gde cveta limun ùt,

tamo je srpskoj vojsci jedini bio put.

Tamo daleko, gde cveta beli krin,

tamo su ìvote dali zajedno otac i sin.

Bez otaxbine na Krfu ìveh ja,

ali sam uvek klic’o: @ivela Srbija!

O, zar je morala do}’

ta tu`na, nesre}na no}

kada si, dragane moj,

oti{‘o u krvav boj!?

29

2. KRE]E SE LA\A FRANCUSKA

Neposredno po okon~awu I svjetskog rata, u Parizu je izdana

gramofonska plo~a pod nazivom La grande guerre (Veliki rat). Na

ovoj plo~i, pored srpske himne Boè pravde, nalazi se i snimak pje-

<>

30

sme Kre}e se la|a francuska, koju su Francuzi nazvali Shanson Serbe(Srpska pjesma). Pjesmu pjeva i prati na gitari srpski vojnik @ivan

Vasi}. [... ] Stihovi Vasi}eve varijante pjesme Kre}e se la|a fran-

cuska razlikuju se od one koju su zabiqeìli Francuzi. @ivan Vasi}

zavr{ava pjesmu stihovima: “ìvjela bratska sloboda / ìvjela brat-

ska Francuska”.

Najpoznatija verzija ove melodije ura|ena je prema notnom izdawu

u ediciji Jovana Frajta, a autor je Nikola Belon, kompozitor koji je

poslije I svjetskog rata muzicirao u Parizu.

31

More je plavo, {iroko,

{iroko, plavo, duboko.

Nigde mu kraja videti,

ne mogu misli podneti.

Kre}e se la|a francuska,

sa pristani{ta solunska,

transport se kre}e Srbadi,

ratnici bra}o raweni.

Svaki se vojnik borio,

u rovu slavu slavio,

sre}an se Bogu molio

da bi se ku}i vratio.

Radosti nema ni za tren,

nai|e {vapski sumaren,

svi mole svetog Nikolu,

najve}u silu na moru.

Putujem tuàn, àlostan,

pomislih, Boè, nisam sam,

i moja bra}a putuju,

da sa mnom zajedno tuguju.

<>

Autori muzike i stihova ove pjesme nisu poznati. Pretpostavqa se

da je pjesma nastala pri kraju I svjetskog rata, a postoji mi{qewe da

je nastala iz revolta jednog dijela Srba, ratnika, koji su bili protiv

stvarawa Jugoslavije.

Da Srbija nije mala zemqa poku{ava da dokaè pobuweni dio Srba

pjevaju}i o zemqi koja je “dvanaeste Turke isterala “, “trinaeste pred

Bugare stala”, osamnaeste pobijedila sve svoje neprijateqe i izbori-

la sawanu slobodu.

3. KO TO KA@E, KO TO LA@E SRBIJA JE MALA

32

Ko to kaè, ko to laè, Srbija je mala !? (2)

Nije mala, nije mala, tri put’ ratovala! (2)

Dvanaeste, dvanaeste, Turke isterala, (2)

Trinaeste, trinaeste, pred Bugare stala (2)

êtrn’este, ~etrn’este, [vaba udario, (2)

Osamn’este, osamn’este, Srbin pobedio! (2)

Ko to kaè, ko to laè, Srbija je mala !? (2)

Nije mala, nije mala, tri put’ ratovala! (2)

33

U jednom tekstu o guslama i srpskoj epskoj poeziji znani guslar Jo-

van Laki}evi} podsetio je na stihove Radovana Be}irovi}a:

Manastiri i sveto gudalo,

to je srpsku vjeru sa~uvalo!

Polaze}i od tog distiha i zna~aja koji on i danas ima, donosimo

pesmu dr Rajka Srdi}a, predsjednika Zavi~ajnog dru{tva Kozar~ana u

Beogradu, pesmu koju je i Jovan Laki}evi} jednom prilikom pevao uz

svoje gusle javorove :

Bra}o Srbi, dva Kosova na{a

Krvava su dva srpska me|a{a.

Od Kosova jednog do drugoga

Krv je srpska prolivena mnoga.

Dizali smo ustanke i bune,

Ru{ili smo i carstva i krune!

Na Kosovu, poqu od megdana,

Pade glava Murata sultana,

Jo{ uz gusle stara pjesma zbori

Kako Milo{ Murata raspori!

Carsku krunu Austrougarske -

Sma~e mladi Princip kraj Miqacke

I pokaza srpskim du{manima

Da je Bosna srpska postojbina!

Bra}o Srbi, i u ove dane,

Stare su se obnovile rane.

Crni oblak crne muwe krije -

Na Srbina kidi{u k'o prije.

Bra}a na{a sa zapadnih strana,

Vje~ne sluge Ugra i Germana,

Opet o{tre kame i hanxare,

Za nejake, nevine i stare.

Krvoèdni zavijaju vuci,

Opet skupa Hrvati i Turci!

Sa svih strana Srbima se prijeti,

Opet vaqa za slobodu mrijeti,

Vaqa sre}u oku{ati ratnu

''Za krst ~asni i slobodu zlatnu!''

DDvvaa KKoossoovvaa

34

Vaqa srpstvu po}i ovih dana

Stazom slave srpskih velikana,

Satrijeti sile zla i mraka,

Vaskrsnuti junaštvo predaka!

Zasija}e znamewa s oltara,

Zadu`bina srpskijeh vladara,

Javi}e se srpstvu s neba plava

Naš svetiteq, sin Nemawin, Sava!

Ve} je negdje zadojila majka

Srpskim mlijekom Miloša i Marka!

Oštro kopqe ~uva srpske me|e

Nekog novog Sr|e Zlopogle|e!

Mala Bawska kraj Kosova ravna

Da}e novog Strahiwi}a Bana!

Devet ti}a opet negdje hrani

Jug Bogdane, da srpstvo odbrani!

Romanija puna potomaka

Glasovitog Starine Novaka!

A Knin brane jo{ i ovih dana

Praunuci Jankovi} Stojana!

Na Zmijawu opet ra|a majka

Dostojnike od Zmijawa Rajka...

U grudima kozarskih mladi}a

Kuca srce Milana Tepi}a,

Što pokaza ustaškoj nemani

Kako Srbin ~ast i obraz brani!

/1991/

Srp

~a

d oko gusla

ra

. S

tud

ija

Ur

o{

a P

red

i}

a, a

ka

dem

sko

g sli

ka

ra

u B

e~u.

Tromo se vreme vu~e

i ni~eg novog nema

Danas sve kao i ju~e

Sutra se isto sprema

Al pravo je rekao pre

@eraji} soko sivi

Tko ho}e da ìvi nek mre,

Tko ho}e da mre nek ìvi

35

PPrriinncciippoovvii ssttiihhoovvii

iizz ssaarraajjeevvsskkoogg zzaattvvoorraa

* Pero Slijep~evi} i saradnici: Napor Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1929, 389.

Gavrilo

Princip

napisao

je na

tamni~koj

porciji u

kojoj je

primao

hranu

stihove

kako ih ovdje

biqeìmo*

Stevan Rai~kovi}

Austrougarski

prestolonaslednik

Love a ulovqeni.

M.Nastasijevi}

Obilaze}i carstvo

I vra}aju}i se (kao lovac veteran)

iz svoje ~e{ke grofovske tazbine

(od plemstva Hotekovih)

Gde je u zamku kod Konopi{ta

Slavio svoj polumilioniti odstrel

Ra~unaju}i u ovu cifru

Svakako

I divqa~ koja leti

Nai{ao je slavni Habzburgovac

U bosanskome Sarajevu

Na Miqacki

Na cev

36

UUbbii PPrriinncciipp

CCaarreevviinnuuIzabrane i nove pesme o Sarajevskom atentatu

i Evropskom ratu

Jednog lovca-po~etnika...

I dok je tako u carskoj prestonici leào

na pli{anome odru

Franc Ferdinand

(kao da je tek zakora~io u neka no}na

i meka svoja “ve~na lovi{ta”)

Sa celom svojom carskom insignijom

I “Zlatnim runom”

Na crnom kov~egu.

(I dok je tik uz wega u ve~ni san tonula

i wegova nedu`na grofica Sofija Hotek

Sa crnom rukavicom

Na pozla}enom pokrovu)

Negde

U daqini

U provinciji carstva

Za prozorom

Iza re{etaka

Stajao je u te{kim okovima

Golobradi srpski |ak Gavrilo Princip

Kao bespomo}ni

I ulovqeni soko u kavezu

(I ne slute}i

Tog najteèg svog ~asa

Kako provodi

Svoj prvi dan u svetskoj istoriji...)

37

\or|o Sladoje

Sarajevo, Sarajevo

Kolaju `ÿÿre, protuve, bo`jaci,

Mlade {i}arxije, Lijevqani stari.

Cvile biv{e bure, trunu sveti znaci.

Iznemogli svete, kad pre ostari.

Lepr{a li{}e kao izdajni~ki leci

Davi se i koprca otrovana reka.

Ja zvi`dim u ~aure, gde su nekad meci,

êkaju} Ferdinanda i s wim Po}oreka.

ûjem {u{ti svila, zveckaju panciri,

Prolaze lakeji, kqasti a|utanti,

Sve~ana stra{ila, spodobe i `biri:

U koga da pucam i koga da pamtim.

Milovan Vitezovi}

Narodna balada o

Sarajevskom atentatu

i austrijskom ultimatumu

Monarhija ùto-siva

Ponos Srba izaziva

Daj nam, Boè, atentata

Pa Srbiji eto rata

@rtvovati ratnom stawu

Ferdinanda treba Frawu

Kad Vidovdan srpski sinu

Ubi Princip Carevinu

38

Ultimatum: Stra{ne re~i

Na Beograd! - Be~ se be~i

Braniti se Srpstvo mora

Nema drugog odgovora.

Prilika je, misle [vabe

Da Srbiju za se zgrabe

Iz Jevrope na barbarstvo

Na Srbiju krenu carstvo.

Narodna balada o Cerskoj

bici i Tekeri{u

Idu [vabe na Srbiju

Da joj zbri{u istoriju

Forsira se Drina reka

Armijama Po}oreka

Za kajzera da po~ine

I ve{awa i zlo~ine

Po}orek se ~ini fin

Mar{alski ga ~eka ~in

U Srbiji glog i kleka

Stepa ~eka Po}oreka

Sa~eka ga on na Ceru

Da mar{alsku uzme meru

“Stani, [vabo, da vidi{

gde je srpski Tekeri{!

“Kazij, strina, gde je Drina!”

Beè [vabe posle Cera

Sve do carskog Belvedera

39

I uz svoje gospe lepe

Puni one mr`we slepe

Zauvek }e ti da strepe

Od vojvode srpskog Stepe

Posle srpskog Tekeri{a

Frawa Josif bradu {i{a

I postavqa carske garde

Da ~uvaju bakenbarde.

Apoteoza srpskoj trubi

Svirajte srpske trube!

Za ~ast ovoga naroda,

Sa kojom,

I pred Bogom i pred narodima,

Ni na jedno ponièwe

Nije pristao!

Za wegovu nepopustqivost,

Ni makac,

Na svakoj stopi srpske zemqe!

Gde smo i na ledini

Svoji na svome!


Za na{e svete zakletve

U na{a ogwi{ta i potomstvo!

Za slobodne misli na{e!

Za ~asne re~i na{e,

Od kremena tvr|e

Da se iz wih vatra moè iskresati!

I za psovke na{e

Jer u wima svoj ponos isti~emo

Jer se wima ~esto

I najtvr}e zakliwemo!


I u gluvo doba

Jer se tek tada

Za nas mora ~uti!

40

Da nas i preci ~uju

I da pomisle

Kako smo ih dostojni!

Za na{e krajputa{e

Na kojima su nam

I mrtvi ostajali uspravni!


U slavu mira

I rodne godine na poqima srpskim!

Za sve {to nam je ponelo,

Da nam i boqe donese!

Za na{e gore i vode,

Za na{a brda, klance i jaruge

Koja nam sa uìvawem,

Odjek va{ vra}aju!


Za devojke srpske

Jedre i rumene

Kao budimke jabuke

îja se lepota opri~ati ne da!

Za mladi}e srpske,

Lepe kao upisane!

Za qubav

Kojoj se jedino predajemo

Jer znamo {ta }e se iz we izroditi!


Za na{e zavete i amanete!

Da smo ìvi i zdravi,

Slobodni i veseli!

Za ponos i diku!

Za dert i inat!

Pa neka puknu

Svi na{i du{mani!


Oglasite kakav smo narod

Pod kapom nebeskom

A kad zasvirate

I kapu nebesku }emo nakriviti!


41

Ranko Preradovi}

Smrt u Terezinu

U }eliji broj jedan

u kojoj je tek dan probdeo

ceo je ìvot proìveo

velik kao Gavrilo

snaàn kao Princip

toliko je snom

daleko dosegao

da bi smrt pobedio

Milan Nenadi}

Venac za Gavrila

GGruni ko nevreme, ga{ena, o tmasta,

AAkrostih mi ovaj iz gu{ewa cveta.

VVra}am sebe zemqi, iz zemqe izrastam

RRazumqivo sunce, qubav suncokreta.

IIsta mi misao, ista rusa glava.

LLepo blagosiqa, ruku dièm - k meti.

OOsveta je slatka i zato krvava.

PPrvo nam je mreti, pa ve~no ìveti

RRasta~e nas vreme, na{ se narod topi.

II svi da smo mrtvi, isto da bi bilo

NNa{to da se kle~i Be~u i Evropi.

CCrna moja Bosno, mrtve ptice krilo,

IIspij svoju ~a{u è|u koja stresa,

PPucwem trgni Srpstvo, gledaju nebesa.

42

Da li je Bosni

potreban novi Dejton?

Mastilo se još nije ~estito osušilo na

Dejtonskim sporazumima (jesen 1995.) kada

su se ~uli prvi zahtevi za wihovom revizi-

jom. Pobornici novog Dejtona od po~etka su

imali u vidu jasno zacrtan ciq: tranziciju

Bosne i Hercegovine od navodno nefunkcio-

nalnog i ratom razdeqenog šti}enika "me|u-

narodne zajednice" u stabilnu, multietni~ki

integrisanu, ekonomski liberalnu demokra-

tiju. Ve} septembra 1996. pok. Ri~ard Hol-

bruk, glavni tvorac Dejtonskih sporazuma,

izjavio je da je potrebna druga konferencija

da "oja~a" sporazume. Na desetu godišwicu

Sporazuma, dok su na sva zvona sami sebi ~estitali "uspešnost" Dej-

tona, mnogi evropski i ameri~ki zvani~nici tvrdili su da je potre-

bno da se sazove druga konferencija poput Dejtonske kako bi se Bosna

podigla na slede}i nivo. U martu 2009. Me|unarodna krizna grupa je

dala ~itav niz suštinskih preporuka za uvo|ewe ve}eg stepena cen-

tralizacije. Tako bi se navodno prevazišli veliki zaostali proble-

mi, a Bosna i Hercegovina uvedena u porodicu dràva koje funkcio-

nišu u punom kapacitetu.

Stara paradigma - Ovo su samo neki od primera dosta u~estalih

poziva da se sazove konferencija poput dejtonske kako bi se preva-

zišli ozbiqni stalni problemi u Bosni. Takvi pozivi ukazuju na dva

zna~ajna fenomena. Kao prvo, oni naglašavaju ~iwenicu da Dejton-

ski sporazum iz 1995. godine nije uspeo da stvori neophodne pret-

postavke za jednu odrìvu, modernu, demokratsku, multietni~ku, eko-

nomski liberalnu dràvu. Zasluga dejtonskog procesa jeste u tome

što je wime stavqena ta~ka na rat u Bosni. Me|utim, kada je re~ o

stvarawu socijalnih, ekonomskih i politi~kih institucija koje bi

bile prihva}ene od sva tri naroda, doìveo je potpuni neuspeh.

Dejtonski proces bio je da poveè tri etni~ke grupe u nešto sli~no

onome što je Benedikt Anderson elokventno opisao kao "zamišqenu

zajednicu".

Dejton je doìveo neuspeh kada su u pitawu dva glavna uslova koje

navodi Anderson. Kao prvo, ve}ina stanovnika Bosne ne priznaje da

43

!!Republika Srpska u BiH - ne bih

Stiven Mejer

sa druge strane formalno priznatih granica postoje neke wima for-

malno i suštinski strane dràve. Naprotiv, ve}ina stanovnika BiH

prema tim stranim dràvama ose}a primarnu lojalnost. Kao drugo,

ve}ina wih ne priznaje da je "BiH" legitimno suverena - i da i po za-

konu i u praksi "BiH"

koincidira sa opšteprih-

va}enim nadle`nostima.

Jednostavno re~eno, za

odve} veliki broj bosan-

sko-hercegova~kih gra|a-

na, granice i suverenitet

se ne poklapaju sa onim

što je Dejtonskim sporazu-

mom definisano kao BiH

dràva.

Pozivi za "drugi Dejton"

odraàvaju nastojawe i sa-

moproklamovanu obavezu

"me|unarodne zajednice"

(u stvarnosti re~ je o SAD

i nekoliko evropskih dr-

àva, pre svega Velikoj

Britaniji) da obnove svoje

"pravo" na usmeravawe,

kontrolu i menaxment dru-

štvenih, politi~kih i eko-

nomskih procesa u BiH.

Ova rešenost nekoliko

mo}nih dràva, eufemi-

sti~ki nazvanih "me|unar-

odna zajednica", zasnovana je na tradicionalnoj paradigmi o tome

kako jedna politi~ka zajednica mora biti izgra|ena. Ona po~iva na

dubokom uverewu da samo tih nekoliko sila - primarno SAD - ima

znawe, mudrost, mo} i sredstva da odredi kako politi~ke zajednice

moraju da budu ustrojene kako bi bile uspešne i kako bi bile sma-

trane legitimnim. Prema toj paradigmi, interesi velikih sila su

shva}eni u veoma širokom smislu i uìvaju primat nad interesima

mawih naroda kojima je nametnuta dominacija mo}nih.

Tokom proteklih pola milenijuma novovekovne istorije Zapad je

koristio istu paradigmu kako bi pravdao svoju dominaciju nad ve-

likim delom Zemqine kugle. Na Balkanu je ovaj proces zapo~et ras-

padom hrvatske i srpske sredwovekovne dràve u 12, odnosno 15.

veku, i nastavqen je sa nekoliko prekida sve do danas. Konsekventno

44

Zbornik “Sa~uvati mir u Bosni” objavila je Lord

Bajron fondacija 2010, a ve} slede}e godine, u prevo-

du Tijane Kecmanovi}, izlazi kod beogradskog izdava~a

"îgoja". Zbornik sadrì radove poznatih zapadnih

kriti~ara ameri~ke spoqne politike prema BiH i

Republici Srpskoj, kao što su R.L.Ha~et, X.Lohland,

D.Xonston, X. Xatras, A.Šerman i dr.

Na na{u molbu da iz zbornika izdvoji tekst koji bi

ponudio mogu}e odgovore i na neka sada{wa bh pitawa

(naravno, u skladu s na{om rubrikom Republika Srp-

ska u BiH - ne bih) Tijana je izabrala ovaj Mejerov

tekst “kako zbog posebno zanimqivog i aktuelnog sa-

dràja, tako i zboga toga što se autor brojnim istu-

pima u svetu i kod nas dokazao kao prijateq Srbije,

Srpske i srpskog naroda. Iako je, kao bivši analiti-

~ar CIA-a i predava~ na vašingtonskom Univerzite-

tu za nacionalnu odbranu, integrisan u ameri~ki po-

liti~ki i bezbednosni establišment, profesor Me-

jer se nikad nije libio da otvoreno iznese li~ne ocene

i stavove izrazito disonantne u odnosu na ameri~ki

mejnstrim. Ovom prilikom Mejer demonstrira koli-

ko su po mir u Bosni neracionalni pa i kontraprodu-

ktivni pokušaji Stejt departmenta da nametawem

ustavnih promena zavede centralizaciju i unitari-

zaciju bh dràve. A koliko su tek naivna o~ekivawa

nekih kongresmena da }e ameri~ka podrška nasilnoj

reintegraciji BiH, po meri bošwa~ke ve}ine, uveriti

muslimane u svetu, pa ~ak i islamske teroriste, da su

im SAD prijateq uprkos politici koju vode na Bli-

skom istoku.

tome, Balkan je vekovima predstavqao igralište imperija, ne zato

što su one bile zainteresovane za sam region nego zato što je postao

arena za odmeravawe snaga velikih sila. Berlinski kongres, koji je

nema~ki kancelar Bizmark sazvao 1878. godine, postavio je standar-

de za modernu imperijalnu dominaciju nad Balkanom. Iako po sadr-

àju razli~iti, Dejtonski sporazumi iz 1995.godine prate istu lo-

giku.

Ipak, breme odgovornosti nije samo na velikim imperijalnim si-

lama, tj. "me|unarodnoj zajednici". Kako je vreme prolazilo, narodi

i vo|e na Balkanu postali su sau~esnici te stare paradigme. Iako je

postepeno po~ela da se u~vrš}uje ve} nakon sredweg veka, ta paradig-

ma se duboko ukorenila u mentalitet Balkana tek nakon industrijske

i Francuske revolucije, koje su prvom polovinom 19. veka zajedno

odredile "modernost". Velike sile severozapadne Evrope, a ubrzo

potom i Sjediwene Dràve, poslale su poruku - ne samo na Balkan -

da svaka dràva, da bi zaista bila moderna i da bi bila uvrš}ena

me|u dràve prvog reda, mora u potpunosti da prihvati tekovine ove

dve sestrinske revolucije. Zajedno sa ostatkom Isto~ne i Centralne

Evrope, Balkan je sa teškom mukom pokušavo da dostigne propisani

nivo moderniteta ali nikada, ni politi~ki ni ekonomski, nije stigao

ni nadomak ovog ciqa. I pored odre|enih varijacija u nivou razvi-

jenosti, zemqe Balkana ostaju zato~enici dve mo}ne snage: stalne do-

minacije spoqnih sila i wihove sklonosti da im nanose samozadate

povrede.

Obnova stare paradigme - Tokom 90-ih Balkan je postao kqu~ni spo-

qnopoliti~ki problem Klintonove administracije. Iako je ta admi-

nistracija uspela da stavi ta~ku na rat u Bosni, bezuspešno je poku-

šala - kao i mnoge druge sile u prošlosti - da osmisli i uvede traj-

ni politi~ki aran`man za region. Tako je Dejtonski sporazum postao

paradigma nesposobnosti Klintonove administracije, a weni ukupni

neuspesi u regionu pomogli su da se poseje seme ekonomskog i poli-

ti~kog nazadovawa na Balkanu, koje i danas traje. Klintonovu admi-

nistraciju je spasilo to što je sišla sa vlasti i što je Balkan izble-

deo u svesti ameri~ke javnosti. Drugi, ozbiqniji problemi došli su

na red a Bušova admistracija imala je druge prioritete. Na samom

po~etku svog mandata Bušova administracija je donela odluku da se

SAD povuku sa Balkana i probleme, što je mogu}e više, prepuste Ev-

ropqanima. Buš nije doneo takvu odluku zato što je odbacivao staru

paradigmu u korist neke nove i naprednije, ve} zato što je bio pri-

moran da tu staru paradigmu primeni na druge delove sveta.

Dolazak Obamine administracije ozna~io je i povratak Balkana

na ameri~ku spoqnopoliti~ku agendu. Oìvqena je Klintonova era.

Problem Balkana u celini i Bosne pojedina~no mawe gura Bela ku}a,

45

a više vode}e strukture Stejt departmenta. Pored toga, Balkan je po-

novo postao prioritet nekoliko istaknutih zapadnoevropskih poli-

ti~ara, kao i tink-tankova i grupa kongresmena u Sjediwenim Dr-

àvama. Oni su izrazili zabrinutost da Bosna propada, da ne ostva-

ruje neophodan napredak ka odrìvoj, stabilnoj, multietni~koj, slo-

bodnotrìšnoj demokratiji, koju su tako ìvo zamišqali 1995. go-

dine. Proteklih godina, me|utim, ne samo da su reforme zamrle, nego

je Bosna i zna~ajno nazadovala. Samoproklamovani spasioci BiH

nalaze da je situacija postala kriti~na: "Bosna je u opasnosti da po-

tone u haos i dezintegraciju."

Zašto je do toga došlo? Prema "spasiocima" Bosne, dva su glavna

razloga za to. Kao prvo, oni krivicu svaquju na Bušovu administra-

ciju zbog wenog navodnog zapostaqawa Balkana uopšte i Bosne poseb-

no. Kao drugo, i mo`da najzna~ajnije, oni tvrde da je u pitawu neuspeh

doma}eg vo|stva. U najve}oj meri krivicu pripisuju Miloradu Dodi-

ku. Prema zapadnim prosvetiteqima, Dodik (pogotovo) i lideri Boš-

waka (eventualno) vode politku koja sna`no favorizuje wihovu sop-

stvenu etni~ku grupu, a ne Bosnu kao celinu.

Konsekventno tome, ova skupina, koju ~ine vladini slu`benici

(uglavnom iz Obamine administracije) i sa wima tesno povezane ko-

horte u tink-tankovima i poslani~kim grupama, veruje da je neophod-

no da se preduzme ~itav niz ozbiqnih reformi koje su, prema wi-

hovom mišqewu dominirale navodno pozitivnom evolucijom BiH

insitucija do 2006. godine te da se nastave pre nego što postane

"prekasno". Ova grupa je zaslepqena arogancijom i neshvatawem,

kako Bosne i Hercegovine i Balkana, tako i šire realnosti me|una-

rodne politike.

Ne postoji nijedan racionalan argument za ma kakvo ameri~ko po-

novno angaòvawe u Bosni ili na Balkanu. Nijedan zna~ajan ameri-

~ki interes u regionu nije ugroèn. Nikada nije ni bio. Obamina

administracija jeste suo~ena sa nizom sloènih i opasnih problema

u drugim delovima sveta koji su nesporno od vitalnog interesa za

SAD. Štaviše, uverewe da je stvarni progres postignut do 2006. go-

dine je fantazam kolektivne uobraziqe o vlastitom zna~aju i nad-

mo}i.

Svakako da je došlo do strukturne promene, ali su nove, sve cen-

tralizovanije "bosanske" strukture predstavqale himeru. Te struktu-

re su uvek malo zna~ile. Lokus mo}i je oduvek bio u etni~kim zajed-

nicama. Vo|stvo u muslimanskom delu Bosne je uvek pokazivalo spre-

mnost da podilazi ameri~kim i ostalim zapadnim ~inovnicima, bez

obzira na stvarno stawe stvari. Ukratko, refome su predstavqale

trijumf forme nad suštinom. Radilo se o ispraznim, la`nim po-

46

kušajima kojima je stvarana iluzija da je do promene došlo, dok u

realnosti do we nije dolazilo niti je moglo da do|e.

Za Zapadwake, zagovornike intervencije, krivica za neuspehe ide

iskqu~ivo na teret lokalnog vo|stva. Oni tvrde da bosanski lideri

nisu ozbiqno shvatili iskrene napore dejtonskih tvoraca i zato su,

barem od 2006, doìveli veliki neuspeh u implementaciji plana koji

bi od Bosne stvorio uzor jedne sna`ne multietni~ke demokratije. U

suštini, me|utim, krivica za "neuspeh" Bosne ide iskqu~ivo na teret

wenih zastupnika na Zapadu. Glavni uzrok neuspeha su oni sami, kao

i progrešni i neadekvatni potezi koje su povla~ili još tokom 90-

tih. Neuspeh Bosne nema ništa sa nemarom Bušove administracije

ili doma}im vo|stvom. U velikoj meri to je posledica nesposobnosti

ili arogantnog odbijawa inostranih zagovornika unitarizacije da

shvate prirodu etni~ke politike, kao i wihovih totalno pogrešnih

procena šta je potrebno za uspostavqawe jedne savremene politi~ke

zajednice.

Zastupnicima unitarne Bosne u potpunosti je promakla ~iwenica

da se samoodre|ewe ne moè gušiti diktatom. Umesto da bude usme-

reno na region kao celinu, fragmentarno rešavawe jugoslovenskog

problema bilo je recept za katastrofu. Kona~no, za zastupnike po-

novnog sna`nog uplitawa SAD u Bosni (i na Balkanu) ta dràva i

region kao takav nikada nisu bili ciq sam za sebe. Pravi smisao le-

ì u nasle|u ameri~kog imperijalizma i vere u vlastitu izuzetnost,

u od Boga dato pravo i pozvawe. Za mnoge od wih pitawe Bosne pred-

stavqa na~in da, pod velom borbe za odbranu nacionalnog interesa,

zadovoqavaju li~ne psihološke potrebe.

Staro-nova paradigma. - Jednostavno re~eno, Bosni nije potreban

novi Dejton, niti bilo šta wemu sli~no. U globalizovanom svetu 21.

veka stara paradigma intervencije velikih sila odavno je prevazi-

|ena. U svetu u kome se ekonomske, društvene i politi~ke strukture

ubrzano mewaju više nije ni funkcionalno, a ni pravi~no nekom

drugom odre|ivati prirodu politi~ke zajednice. Naro~ito je nepri-

mereno da velika sila, kao što su SAD, pokušava da "diktira" ili

~ak propisuje oblik i suštinu ekonomske, društvene i politi~ke or-

ganizacije i interakcije regionu koji je za wu od minimalnog nacio-

nalnog interesa.

Umesto ove, SAD i vode}e sile u Zapadnoj Evropi moraju da pri-

hvate novu paradigmu - koja doduše i nije baš toliko nova. U svetu

koji se stalno mewa više ne postoji samo jedan legitiman put organi-

zovawa zajednica, ostvarivawa interesa i izraàvawa ideologija.

Dràve }e i daqe ostati dominantan oblik politi~kog organizovawa,

ali }e ih drugi, alternativni oblici organizacije sve više dovodi-

ti u pitawe - nedràvni akteri prisutni na globalnom igralištu

kao legitimni i autoritativni organi politi~kog, društvenog i eko-

47

nomskog izraàvawa. U savremenom svetu ova realnost se manifestu-

je kao novo shvatawe samoodre|ewa i samoaktuelizacije.

Ovo nisu novi prinicipi, ali su oni ranije uvek bili izraèni u

uslovima formirawa nove dràve ili wene reforme zasnovane na

zajedni~kom materijalnom, kulturnom ili ideološkom interesu. Dok

samoodre|ewe i samoaktualizacija nastavqaju da budu izraèni na

ovaj na~in, u budu}nosti }e se zajednice sve više formirati na li-

niji poslovno-ekonomske, kulturne, etni~ke, verske i vojne pripad-

nosti. Iako kontroverzan i otvoren za razli~ite interpretacije,

princip dekoncentracije (subsidijarnosti) ~vrsto je utemeqen u

aktima Evropske unije, poput Evropske poveqe o lokalnoj samoupra-

vi.

Kako bi savremene velike sile prihvatile novu paradigmu, koja

povezuje samoodre|ewe, samoaktualizaciju i dekoncentraciju, neo-

phodna je promena u pogledu na svet. Nove okolnosti }e to mo`da da

im nametnu. Prihvatawu nove paradigme prethodilo bi priznawe da

je dosadašwa politika Zapada na Balkanu doìvela propast i da je

jedan novi pristup problemu jedino rešewe. U najmawu ruku, ovo bi

zahtevalo zatvarawe Kancelarije visokog predstavnika (OHR), uki-

dawe Bonskih ovlaš}ewa i Komiteta za implementaciju mira (PIC).

Ove dve kancelarije predstavqaju ostatke grubog, represivnog apara-

ta koji sputava lokalni samorazvoj. Nesumwivo je da OHR i PIC sebe

vide kao prosvetqene garante mirne tranzicije ka uspešnoj bosan-

skoj dràvi. U odsustvu rata realnost je upravo suprotna tome i ove

dve organizacije ko~e lokalne aktere da na|u zajedni~ki interes.

Wihovo postojawe podsti~e manipulaciju lokalnih vlasti i osigura-

va odsustvo iskrenih napora za iznalaèwe prostora za kompromis,

dogovor ili neslagawe.

Na intelektualnom nivou, lideri u Vašingtonu kao i u ostalim

prestonicama shvataju da je, nakon 11. septembra, era Hladnog rata

zamewena globalizovanim svetom. Oni ipak teško prihvataju ~i-

wenicu da je prošla era ameri~ke hegemonije i da je svet sada neu-

poredivo multipolarniji. Prevo|ewe te spoznaje u konkretnu pro-

menu politike nailazi na otpor naro~ito onih koji su profesional-

nu zrelost dostigli u vreme Hladnog rata i bili u slu`bi ameri~ke

supremacije. Bez obzira na to da li su ameri~ki (i neki evropski)

kreatori politike u stawu da prihvate ovu tranziciju, va`no je da

ostali ne postanu `rtve verovawa da ameri~ka dominacija i hegemo-

nija još uvek postoje kao nekad. Za politi~ke lidere u regionu, a na-

ro~ito u BiH, postaje sve va`nije da ameri~ki uticaj i uplitawe

drè na što ve}em odstojawu i da daleko odlu~nije name}u vlastito

vo|stvo i uticaj.

48

Ironija je da je jedino mesto na Balkanu gde je do toga došlo - Re-

publika Srpska (RS). Vo|stvo RS, a naro~ito Milorad Dodik, pokaza-

lo je hrabrost, ~vrstinu i pamet u zahtevu da lokalni lideri i gra-

|ani preuzmu odgovornost za svoju budu}nost. Ukoliko lokalni lideri

imaju ambiciju da se nastavi ovaj eksperiment konzistentan sa poli-

tikom EU i da preuzmu stvarnu i trajnu kontrolu nad politi~kim pro-

cesom, bi}e neophodno da Republika Srpska nastavi da bude predvod-

nica. Pred liderima RS stoji nekoliko konkretnih zadataka:

Treba oìveti Prudski proces zasnovan na neposrednim pregovo-

rima - bez stranog uplitawa - me|u strankama iz Bosne i Hercegovi-

ne, ne zato što }e on nu`no dovesti do sporazuma oko stukture i fun-

kcionaisawa politi~ke zajednice, nego zato što to osnaùje lidere

i gra|ane u regionu da sudbinu uzmu u svoje ruke.

RS mora da insistira na eliminisawu OHR-a, Bonskih ovlaš}ewa

i Komisije za implementaciju mira. Ovo su fosilizirani recidivi

prevazi|enih koncepata i politika koje su odavno izgubile bilo ka-

kav prakti~an smisao.

Prema Dejtonu, Republika Srpska moè da proširi kulturne, bez-

bednosne i pogotovo ekonomske odnose sa mnogim drugima oblastima.

Republika Srpska naro~ito treba da nastoji da proširi svoju kredi-

tnu liniju sa Rusijom.

Proširiti i popraviti mere zaštite finansijskih sredstava.Oja-

~ati snage Ministarstva unutrašwih poslova (MUP) zarad boqe

zaštite stanovništva i imovine Republike Srpske.

Daqe, produbiti veze sa Srbijom, što je u potpunosti u skladu sa

~lanom IV Dejtonskog sporazuma.

Zakqu~ak. - Mogu}a je zna~ajna promena na boqe, na Balkanu, a po-

sebno u Bosni i Republici Srpskoj. Ovo je mo`da najzna~ajniji mo-

menat od potpisivawa Dejtonskog sporazuma. Neki u Vašingtonu pri-

èqkuju povratak stare paradigme, ali mnogi shvataju i da je neopho-

dno da politi~ke zajednice na Balkanu same odlu~e o svojoj sudbini.

Lideri i stanovništvo u regionu treba da preuzmu inicijativu i da

po uzoru na Republiku Srpsku energi~nije po~nu da kreiraju sop-

stvenu sudbinu.

49

Nema srpske latinice

Nema srpske latinice. Latinica nije ni hrvat-

sko pismo, a kamoli srpsko. Latinica je pismo

latinskog jezika. Iz latinice, koja se razvila iz

pisma gr~kog jezika u sedmom veku pre Hrista, na-

tala su pisma mnogih zapadnoevropskih jezika, a

u Isto~noj Evropi pisma onih slovenskih jezika

~iji je narod pao pod rimokatoli~ku crkvu. Iz la-

tinice je nastalo i hrvatsko pismo.

Pred Ilirski preporod - koji }e, kao što je ve-

rovatno i bilo planirano, prerasti u hrvatski

nacionalni pokret - zagreba~ki biskup Maksimi-

lijan Vrhovac pozvao je (1813.g.) "sve duhovne pa-

stire svoje biskupije" da skupqaju narodno blago.

Bio je to, u stvari, poziv na veliku, organizovanu

pqa~ku i otima~inu srpskog narodnog blaga u Dalmaciji i Hercego-

vini, u Bosni i Lici, na Kordunu, u Baniji i Slavoniji. Sedamnaest

godina potom (1830), kad su ve} veliki deo srpske narodne kwi-

èvnosti, srpskih izvornih pesama, narodnih nošwi i obi~aja u tim

oblastima upisali kao hrvatsku narodnu baštinu, kwièvnici i

znanstvenici su “uzeli da biraju" izme|u kajkavštine (tj. hrvatskog

jezika, kojim su govorili i jo{ govore Hrvati u svoje ~etiri ùpani-

je) i štokavštine (tj. srpskog jezika kojim je govorio i jo{ govori

srpski narod Dalmacije i Hercegovine, Bosne i Like, Korduna, Ba-

nije i Slavonije), i “odlu~ili dati prednost štokavštini", te je Qu-

devit Gaj poùrio da napiše "Kratku osnovu horvacko-slavonskoga

pravopisawa" kojom rešava probleme s glasovima ^, ], @, Š, pa i

dvoslovno pisawe glasova W, Q, X i \, što ih je mu~ilo dok su re~i

svoga jezika pisali latinskim pismom, latinicom. To novo pismo,

hrvatsko pismo, nazvano je gajica po svome tvorcu Qudevitu Gaju, i

tim pismom se i danas piše u Hrvatskoj, kao {to se i danas tamo govo-

ri srpskim jezikom; dodu{e, prili~no iskvarenim.

Na àlost, i Srbi malog znawa, kako u Hrvatskoj i u Bosni i Herce-

govini tako i u Srbiji, pišu danas gajicom, samo što je u Srbiji zovu

srpska latinica!?

Vlasti u Crnoj Gori i u “ve}em entitetu BiH” odlu~ili su da to hr-

vatsko pismo srpskog jezika ozvani~e kao svoje pismo, a srpski jezik,

kojim govore kao {to su i do sada govorili, nazvali su po svojim dr-

àvama: “crnogorski” i “bo{wa~ki”, kao da jezik i pismo nastaju iz

teritorije i zbog dràve stvorene na toj teritoriji, a ne iz naroda i

zbog naroda. Naravno da i u Podgorici, i u Sarajevu itekako dobro

znaju da se npr. u SAD, pa u Australiji, Kanadi i u ko zna koliko jo{

50

Danas i ovde

Du{ko M. Petrovi}

dràva govori engleskim, a ne nekim “ameri~kim”, “australijskim”,

”kanadskim”... i da se taj engleski jezik nigde, ama, nigde ne zove dru-

k~ije, neko samo tako: engleski. Otimawe i preimenovawe rezervisa-

no je samo za srpski jezik. “Crnogorski jezik” ima dva glasa i dva

slova vi{e nego srpski u Srbiji, a “bo{wa~ki” celu hrpu re~i koji-

ma su nasilno dodati glas i slovo h, pa kad bi se odvadilo to {to su,

svaki u svom zabranu, na silu dodali - i u jednom, i u drugoj “jeziku”

ostalo bi samo ono {to jezik i jeste: srpski.

Da i mnogi Srbi pišu gajicom najviše je doprinelo promovisawe

jugoslovenske ideje, pri ~emu vaqa naglasiti da uloga rimokatoli~ke

crkve u tome još nije dovoqno istraèna i da je ta ideja iznedrila i

"ujediwavawe hrvatskoga i srpskoga jezika u jedan jezik", a to u stvari

zna~i da je dogovorom u Be~u (1850) srpski jezik po~eo da se ujediwu-

je sam sa sobom, sve dok se nije i ujedinio i dobio novo ime: srpsko-

hrvatski ili hrvatsko-srpski. Hrvatski jezik ("kajkavština") postao

je tada "kajkavski dijalekt" tog novog jezika, {to je verovatno i ostao

("dijalekt") ~ak i po-

sle krvavog razvoda u

ratu 1991-1995, tj.

posle izlaska "hrvat-

skog" iz hrvatsko-sr-

pskog!? Sve u svemu,

~iwenica je da Hrva-

ti naš lepi srpski

jezik (evo ve} više od

160 godina) uporno

kvare, ali ga još nisu

toliko pokvarili da

bi ga mogli nazvati

svojim imenom, ma

kako, gde i koliko na

tome insistirali i ma kako, gde i koliko se odricali svoga jezika

tvrde}i da je jezik kojim se govori u ~etiri hrvatske ùpanije samo

kajkavski dijalekt “jezika hrvatskog”.

Dakle, još jednom: nema srpske latinice. Latinica nije ni hrvat-

sko pismo, a kamoli srpsko. Latinica je pismo latinskog jezika, a u

Hrvatskoj se i danas govori srpskim jezikom (prili~no iskvarenim,

ali srpskim!), a piše gajicom, hrvatskim pismom.

Znano je i ne bi se smelo zaboraviti, niti dozvoliti da se laìma

zatrpava, a vikom i galamom poklopi istina da su oni koji su od Srba

oteli jezik, pošto su prethodno opqa~kali srpsko narodno blago na

teritoriji na kojoj je do tada i pismo bilo srpsko, po~eli odmah -

istovremeno sa "ujediwavawem jezika" - isturati svoje pismo u prvi

plan, a srpsku }irilicu polako sklawati, zaklawati, pa goniti, pro-

goniti, zabrawivati, zatirati! Radili su to i rade istrajno, sve vre-

51

me i svim sredstvima na prostoru koji su proglasili svojim, a na su-

sednim prostorima: neumnicima dopadqivom pri~om o "latinici kao

modernijem, svetskom pismu". Ostalo je zapisano i da je kraq Ale-

ksandar Kara|or|evi} hteo da ukine }irilicu - “u interesu jugoslo-

venstva”!?

Iako su i neki hrvatski uglednici u prepisci sa Srbima koristi-

li }irilicu (ban Jela~i} 1849, a Ivan Maùrani} jo{ i 1862. godi-

ne u prepisci sa srpskim patrijarhom Samuilom Maširevi}em, pa

se Jela~i} ispod svog pisma }irilicom potpisao gajicom, a Maùra-

ni} ubrzo, kad je postao ban, zaloìo za zabranu srpske }irilice),

srpsko je pismo, kao svedok hrvatske pqa~ke srpskog duhovnog blaga i

otimawa jezika, vremenom postalo hrvatski neprijateq broj jedan, pa

je to (dràvni neprijateq broj jedan!) eno i sada, u drugoj deceniji

dvadeset prvog veka:

I austrougarski vladari su zabrawivali srpsku }irilicu (Marija

Terezija, Franc Jozef, Bewamin Kalaj), ali su i popuštali, odusta-

jali od zabrana posle protesta srpskog naroda i posebno Srpske

pravoslavne crkve, a hrvatski vladari: ne samo da nikad nisu odu-

stali, odstupili, nego su u tom poslu uvek bili nepokolebqivi u na-

meri i posve surovi u ostraš}enoj mr`wi. U Prvom svetskom ratu

Hrvatski sabor je samo dva i po meseca od po~etka rata (13. oktobra

1914) doneo odluku o zabrani srpske }irilice, a u Drugom svetskom

ratu hrvatski zabranilac je bio jo{ brì: srpska }irilica je zabra-

wena ve} posle petnaest dana! Usta{ka NDH je proglašena 10. apri-

la 1941, telegram Adolfa Hitlera Paveli}u, kojim tu NDH priznaje

od strane Nema~kog Rajha stigao je 15-og, pa je 16-og bila Odredba o

imenovawu prve hrvatske dràvne vlade, a ve} 25-og dana istog mese-

ca (aprila 1941) stiè slavna naredba Ministarstva unutarwih po-

slova kojom se zabrawuje "svaka uporaba }irilice na cijelom podru-

~ju Nezavisne dràve Hrvatske"[...] "u javnom i privatnom ìvotu i

svako štampawe ma kakovih kwiga", te se "svi javni napisi }irili-

com imaju neodvla~no, a najkasnije u roku od tri dana skinuti". Pet

dana potom poglavnik Paveli} }e doneti i po zlu ~uvenu Zakonsku od-

redbu o rasnoj pripadnosti!

U Brozovoj Jugoslaviji pri~a o "latinici kao modernom svetskom

pismu" (pri ~emu se, naravno, ne misli na latinsko, nego na hrvatsko

pismo, na gajicu) postaje neka vrsta krilatice u poslovima uniàva-

wa, nipoda{tavawa srpskog pisma, pa to kasnije prerasta i u otvo-

reno rugawe }irilici. Jugoslovenski jezikoslovci, kako oni u kara-

|or|evi}evskoj, tako i oni u Brozovoj Jugoslaviji i svim kasnijim ob-

licima politi~kog zamajavawa Srba i Srbije, toliko su u~vrstili te-

oriju o “jednom jeziku, koji Srbi zovu srpsko-hrvatskim, a Hrvati

hrvatsko-srpskim", da je ona (ta teorija) i danas najprisutnija i naj-

glasnija na jezi~kim tribinama, naro~ito u Srbiji. U novinama i ~a-

sopisima {tampanim gajicom u Beogradu ta tema je ~ak i nedodirqi-

52

va, a surova je, sve surovija, istina da se ~ak i u registru medija (u

APR-u) u Beogradu, u Srbiji, koristi gajica, hrvatsko pismo: s obra-

zloèwem “lak{eg pretraìvawa na internetu”!? Ni{ta mawe neve-

rovatan, a jednako je istinit podatak da se na registarskim tablica-

ma automobila u Srbiji nalaze istovremeno dva pisma!? Slova

iz gajice, kojih nema u latinici, stoje rame uz rame sa Q, W, Y, X iz la-

tinice, kojih - je l’ te - nema u gajici, tj. na na{im auto tablicama je

bu}kuri{ dostojan krilatice: ni maweg prostora, ni ve}e gluposti.

Lelekawe po kojem bi "odricawe od srpske latinice zna~ilo odri-

cawe od mnogih tekstova i pesama koje su Srbi napisali na tom pi-

smu" sme{no je, jer su stara dela pisana latinicom (dakle, ne gajicom

sa kojom je leleka~i brkaju), a laàn je i lelek nad “odricawem” od

dela koja su srpski pisci pisali hrvatskim pismom srpskog jezika,

jer je znano da su ih pisali u uslovima surovog gowewa i zatirawa

srpske }irilice i hap{ewa, progona i ubijawa pisaca koji bi odbili

da pi{u gajicom. Sva ta dela mogla su biti objavqena, neka i jesu, pi-

smom srpskog jezika kasnije, kad su okupacija i teror pro{li... Ni~eg

se svog ne smemo odre}i, ni~eg, jer ni jedna okupacija, ni jedan teror,

ni jedno ropstvo ne traje ve~no; do slobode se uvek nekako do|e, slo-

boda je neminovna, sloboda je prirodno stawe ~ovekovog ìvota.

Pravo je pitawe koji bi razlozi danas mogli terati i naterati srp-

skog kwièvnika u Srbiji i u Republici Srpskoj, makar jednog, a ka-

moli onoliko wih da svoje kwige objave hrvatskom gajicom, umesto sr-

pskom }irilicom? Nisu ni progoweni, ni onemogu}eni! Da li su za

gajicu opredeqeni samo zato što ih je neko ubedio da je "latinica

modernije pismo" ili i zato što misle da }e wihove nagaji~ene kwige

~itati i radoznali ~itaoci u Zagrebu, Splitu, Mostaru, Sarajevu, Li-

vnu? Zar ono malo ~italaca (pa i vi{e da ih je!) u tim mestima moè

biti iole ozbiqan razlog da prvo izdawe kwige srpskog pisca ne bude

{tampano pismom srpskog jezika!? Svako vredno delo na|e i na}i }e

pravi put do ~italaca: prvo na autorovom jeziku i pismu, pa potom i

na pismima i jezicima drugih naroda - hitati odmah u drugi prostor

znak je goleme nesigurnosti, neverovawa u sebe i svoje znawe, talenat,

ume}e, a mo`da je to i poku{aj neke podvale i dodvoravawa... Najgore

je ako je to istovremeno i ~in predaje, odustajawe od borbe za svoje

pismo, za pismo svoga jezika, ako je i pristajawe na pokornost sili

koja nam name}e tu|e pismo, a na{e progoni, pali, razbija! Srpske

}irili~ne kwige gorele su, kako u oba svetska rata, tako i u ovom ju-

goslovenskom (1991-1995) i u Republici Hrvatskoj i u Muslimansko-

hrvatskoh federaciji u Bosni i Hercegovini i svakom ko misli da su

to uradili "neobrazovani i primitivni, kakvih u svakom narodu

ima", evo vru}eg šamara s najvišeg nivoa tisu}qetne kulture: u

Hrvatskoj akademiji znanosti i umjetnosti spaqene su (1992. godine)

sve kwige štampane }irilicom! Negde sam pro~itao da ih je bilo vi-

še od 20.000.

53

Koji bi razlozi danas mogli terati i naterati ikog na svetu da mr-

zi pismo nekog drugog naroda? Kaèm mrzi, jer samo golema, stravi~-

na mr`wa moè naterati ~oveka na takvo zlo, na bestijalno paqewe

kwiga. Mr`wa nije prirodno stawe ~ovekovog ìvota i ona ne moè

dugo da traje, ali obavezno izleti, izlije se iz jadne nemo}i da se sa-

krije ne{to {to se sakriti ne da i {to jadnika goni da se uvek sve

stra{nije potvr|uje, dokazuje. Palili su i pale srpske kwige naj~e-

{}e oni isti {to su u ratovima ~inili zlo~ine i uni{tavali sve što

je srpsko, pravoslavno, sve što ih podse}a na ~iwenicu da je nekad

neko wihov “dao veru za ve~eru”... Unija}ewe je, uz svest o pqa~ki srp-

skog narodnog blaga i otimawa jezika, zaista jak “razlog” da se mrzi

i progoni svaki svedok prevere i sve svedokovo {to ga na to podse}a.

Ne pozivam nikog na mr`wu, niti ja mrzim one koji su toliko zla

naneli srpskom narodu, srpskoj kwièvnosti, srpskom jeziku i pi-

smu. Koliko je pisan u odbranu srpskog

pisma i u èqi da Srbi po~nu svoje pi-

smo da koriste svakodnevno i na sva-

kom mestu, ovaj tekst je toliko i poku-

{aj da se ukaè na mogu}e izvore ono-

like mr`we prema tom na{em pismu,

mr`we koja mrziteqe nagoni na besti-

jalno razbijawe tabli i firmi pisa-

nih }irilicom, na spaqivawe }irili-

~nih kwiga... Ne mrzim, niti ikog na

mr`wu pozivam; naprotiv, iskreno à-

lim sve koji su toliko slabi da ih mr-

`wa obuzme i ovlada wima u meri koja

razbija table na zgradama, pali kwige, pa onda ubija, ve{a i koqe...

Kad bih umeo i mogao, rado bih svakom takvom pomogao ma gde da je u

svetu, a kamoli u kom{iluku.

Na kraju, vaqalo bi da se podsetimo i zapisa sv. Nikolaja ì~kog

i ohridskog:

- Sveto je ono što su sveti qudi stvorili. ]irilicu su stvorili

bra}a ]irilo i Metodije. ]irilicom se sluè danas samo pravoslav-

ni Sloveni: Rusi, Srbi i Bugari. Jedno se dobro mora priznati ruskim

komunistima, što su zadràli }irilicu. Ali je Rimska crkva kroz dugu

i krvavu borbu, nametnula latinicu pokatoli~enim Slovenima, da bi

ih ve}ma odvojila od pravoslavnih. Ali ono što ni komunisti nisu

u~inili u Rusiji, ~ine sada neka srpska gospoda, pišu latinicom, iz-

daju kwige i listove latinicom. Prosto, ne znaju šta rade. Oni ne

znaju da odbaciti }irilicu zna~i odbaciti polovinu Pravoslavqa. I

odvojiti se od sve srpske pismenosti i prošlosti. I trampiti boqe

za gore. I uvrediti Svete Apostole Slovenske ]irila i Metodija. I

ogor~iti do krvi srpski narod. I navu}i prokletstvo od Svetog Save.

Ne, ako Boga znate, gospodo srpska; aakkoo ssttee uu~~eennii,, bbuuddiittee ppaammeettnnii!

54

55

Kwièvnost Gra~anice 2014.

Ratko POPOVI]

CRNO BELA BREZA USRED RUSIJE

ZVALI SMO JE DIMITRIJE

Nekud pošli smo putem

Na padini rascvetaloj

Da li smo brali svetlost

Il divqih vetrova plodove

U hladu kraj puta

Sva od mladosti belela se breza

No} pre ove pod wom voleli smo se

I ~itava vasiona pevala je s nama

Ona je istinom pri~e treperila

Prosula kosu po zemaqskoj travi

Grejala dodirom svojim vatru

Što plavila se u divqini

Sva od sjaja zvonila je izvorom mladice

Mi joj šaputali JUG u potiqak

Smeh u ve~eri toj sa pesmom bez prevoda

Jednim glasom orilo se

Jednom dušom osvajali smo

Pobe|ivali i posrtali i ponovo u juriš

Bilo je baš slovenski ve~eri te

A zora nam sve~ano prilazila

Jedrima punim pre pobune

Što sprema se da u dan kro~i

Ej zdravi ruski kamaradi

Vest ste crnu hteli da sakrijete

Došla je do vas strašna

Mi je krišom ~usmo

Oti{li su da àwu ìto...

56

Primismo je s nevericom

Dimitrija ubiše zli usred Gra~anice

Zaustaviše se pravci

ùbor tišine dene se u naša mala srca

Breze upališe svoje svice

A mi ozebli vriskom kamenimo

Mukom iz ovog blata u još ve}e upadamo

Kamaradi ruski

Odloìše balalajke i harmoniku

Naše o~i porasle

Napuniše se strahom i suzama

Pred oltarom ovog poqa zanemeli

I re~ nam daleka uzeta iz grla

Vri od bola ova no}

Veliki sibirski medved pomera kontinente

U ovom belom prostoru

Evo pred vama

Povezasmo crnu maramu gra~ani~ku

Crnom šarom šarana

Od pamtiveka tkana bolom neispri~anim

Wome smo kitili vrhove Karpata

I tu je crna raspeta ostala

Evo se danas za nama dala u beloj Rusiji

Da nebo joj crninom i re~ju crnom kitimo

Rusijo praš}aj što boùrova suza

Tvrda i gorka ovde poseja svoje seme

Drugo i nismo sa sobom donosili

Do bol što nikom ispri~an nije

Gra~anica više nema Dimitrija

Dimitrija još više danas ima Rusija

2.

Svetioni~e Joane

Što u~ini nam sabrawe

Dobroglasnim zvonom crkve Borisa i Gqeba

57

Poj bola našeg razglasi

Da travka travki ~ovek ~oveku prenese

Dogodilo se usred Gra~anice

Dimitrija otac Joan molitvom doziva

Govori šapatom ili poje naš bol

Kosovo moje nesvanulo

Ovde smo na sopstvenom opelu

U rukama nam sve}e

Ruka plamena ka nebu te~e

Ova godina prote}i }e u pomenima

Nebo se mesto zvezdama krstovima okitilo

Blagoslovio si o~e Joane

A mi zasadili crnu brezu u beloj haqini

Sva u belom a mi je crnom prozvali

I imenom Dimitrijevim ven~ali

Rekoh pred vratima boànstvenog doma Borisa i

Gqeba

Crnu smo belu brezu tvojim imenom nazvali

I mi ih oprosti o~e u bolu grešni

Još dvadeset osam smo ih zasadili

Sada spava u hladu bure mirnog vala

Vama hvala

Svima hvala

Neka spava nad glavom mu zvezda plava

I sada se kroz kapije Moskovske

Razleè glas i ide stepom širokom

Neka spava

Neka mu je hvala i ve~na slava

Ve~naja pamjat, ve~naja pamjat

Bele no}i ukrasite dvorove nebeske

Osvetlite put kojim stupa ve~no mlad

Sav od osmeha i tišina

Naoruàn cvetom što tvome vrtu se zaputio

Usliši moqewe premudrog Joana

Nama oprosti dok slušamo sve~ani zalazak

Zvezde padalice

I dogovaramo se sa vatrom

58

Ko }e pre da izgori

Moli

Moli premudri Joane

NASRED PRIZRENA 1999.

Šestomese~ni de~ak Sava

u plamenu nasred Prizrena spava

Mi smo pam}ewu produìli trajawe

Srbija je sve Vra~ar do Vra~ara

Od Prizrena Aleksinca

Surdulice Grdelice

Gora`devca Pe}i

Gra~anice

Svo joj lice freska mu~enika

Srbija je bolom obojena

Pla~ pla~a Laba i Sitnice

Tu`balica Morave i Drine

Sva je mramorje u ~as sine

U tren pokriju je tmine

Po~etak umora vekovnih

Srbija je loma~a do loma~e

Od Prizrena carskog na istini

U plamenu de~je srce zra~i

Srbija je loma~a

Sva na loma~i

Grobova neoplakanih

Sva od Vra~ara

Sva od Prizrena koja gori

Na vest o mu~kom ubistvu Dimitrija Popovi}a od šiptarskih terorista usred

Gra~anice, Otac Joan u crkvi Borisa i Gqeba u Rusiji, gde su deca sa prostora Kosova

i Metohije boravila u to vreme, i sam potresen bolom dece, drào je opelo (pomen)

za spas duše de~aka Dimitrija. Nakon opela Otac Joan i deca, sa svojim vaspi-

ta~ima, u porti crkve zasadili su Belu Crnu brezu i prozvali je Dimitrije. Potom

su deca samoinicijativno zasadila još dvadeset osam breza.

59

Koji zbori

Srbijo razgovorna

Rascvetana u boùru mu~enika

Sva je od imena Sava sa Kosova

Od Prizrena krunisanog

Od Vra~ara nebeskoga

De~a~e na krstu mu~enika

Duša ti ogwem okupana

O~ima obasjao si Prizren

Iz prostora pepelom

Preselio si se u novi ìvot

I Qeviška je levo proplakala

I Arhangeli svetle bono

Da kruna ne izgubi sjaj

Bistricom boùri klasaju

Tvoj pla~

Molitvu majke Dragice

Svira~i se opraštaju sa vremenom

Od vra~ara nebeskoga

Pla~ pla~a Laba i Sitnice

Tu`balica Morave i Drine

Srbija je pla~em opevana

Glasi do|oše na istinu

U plamenu de~je srce sinu

I kad vremena ova minu

U nama }e ve~no po~ivati

Ime slave

Ime Prizrenca Save

60

Petar SARI]

TRG GRADA AHAVA

"Da neko od wih ne misli na mene? Neko je primetio da je na Trgu

ostalo jedno mesto prazno."

Na zapadnoj strani Trga bila je Mitrova ku}a, nedaleko od xami-

je. Ona, s te strane, odre|uje Trg. Bez we on ne bi imao svoj oblik, svo-

ju duìnu i širinu, kad bi zatrebalo ne bi mogao biti izmeren, ne bi

postojao. Stara ku}a nije bila mnogo visoka, ali je u duìni imala

više od dvadeset i pet koraka. I ostale ku}e unaokolo, što su obra-

zovale veliki i jedini Trg grada Ahava, razlikovale su se od obi~nih

ku}a.

Sadašwi gradona~elnik Mehmed s poštovawem se se}a dalekog

prethodnika Jermenija, koji je mnoge od ovih zgrada podigao da bi

Ahav imao svoj Trg kao što ga imaju veliki gradovi, a ne radi gra|ana

koje nije bilo nimalo lako odvojiti od starih ogwišta i useliti ih

u nove stanove. U nove zgrade useqavali su se uglavnom u~iteqi i pro-

fesori, ali wih nije bilo dovoqno, pa je najlepša zgrada stajala go-

dinu dana sama i tu`na, bez ijednog stanara. Gradona~elnik Jerme-

nije li~no je pozivao Ahavqane u svoju kancelariju, ali sve je bilo

uzalud i on je, opravdano, upotrebio policiju, petnaest naoruànih

policajaca na ~elu s komandirom Jozom, i prozori najlepše zgrade

po~eli su se otvarati.

Pre nekoliko godina napukao je jedan zid Mitrove ku}e. Jedan pro-

zor, u kom su se okupqale zabrinute poslepodnevne svetlosti, izgubio

je stari oblik. Ku}a se mogla srušiti.

Opština je odmah, o svom trošku, popravila Mitrovu ku}u.

"Neko od wih sigurno misli na mene, moje skazaqke nikad me nisu

prevarile. Ali, ja ne traìm da misle na mene, jer ovde svako nosi

breme svog prokletstva nimalo lakše od ovog mog. @elim da se sete

mog mesta na Trgu, koje je danas prvi put prazno.

Sad, eto, lepo vidim: u moje mesto svra}aju vaši pogledi, a dok sam

ja bio tamo, niko se nije okretao - sve do ju~e kad ste me onesveš}enog

pronašli i preneli ovde.

O~iš}eno od mene, ono se mnogo izmenilo, poraslo, pa da, pora-

slo, i vi ste to primetili".

Mitrovo mesto zaklawala je xamija, a on je èleo da ga vidi, iako

je znao da je to nemogu}e i kad bi za ~itavo kopqe istegao šiju.

61

Pred wegovim pogledom leào je najve}i deo Trga koji je bio dupke

pun. Qudi su na isti na~in nepomi~no stajali i gledali pokorno u

svoja stopala. Izuzetak su bili oni koji su se našli blizu Mitrovog

praznog mesta i kradomice podizali glave i o~i prema wemu. Pravi

izuzetak, me|utim, bili su Obren i Sinan, koji su imali svoja mesta

u središtu Trga. Obojica su, s nakazno podignutim glavama, gledali

gore. Nebo je bilo najdubqe iznad wihovih glava i oni su ne~im bili

vezani za wegovo dno. Grad je pri~ao da su oni jedini bez greha, da

samo oni, tako, mogu gledati u Nebo i u Boga, i da im molitve nisu po-

trebne.

Ali svakog dana mawe su li~ili na qude.

Ostali Ahavqani nosili su neku zajedni~ku muku sli~nu grehu ili

bolesti (nikad se nije saznalo je li bolest ili nešto drugo), a svaki

gra|anin posebno je nosio svoju. Qudi su verovali da su bolesni. Na

razne na~ine pokušavali su da se brane (samo se ve} mnogo godina

nije išlo lekaru, to je postalo smešno, a kad bi se još neko našao da

ode, lekar bi mu objasnio da ga je nepoznata bolest pobedila i da je

na wega došao red da poludi), i kad bi poverovali da }e uspeti, kad

bi se dobro pripremili protiv we, bolesti nigde ne bi bilo.

Tada kad je nema, ona postaje najopasnija, ona pobesni svete}i se

onima koji su javno postupili protiv we.

Nema ~oveka koji bi mogao da kaè gde ga i šta boli. Spoqa nije

bilo znakova, a i ako ih je bilo, radilo se naj~eš}e o sifilisu ili

tifusu.

Ahavqani su bili nemo}ni i bolest je nesmetano prolazila s kraja

na kraj wihovih tela i s kraja na kraj wihovog grada Ahava, a opet se

nije moglo utvrditi gde se ona trenutno nalazi, kako se i kuda kre}e,

Niko se ~ak ne bi smeo zakleti da ona postoji.

Ona je gospodarila gradom kao wegova najve}a zagonetka. Brzo je

postalo jasno da je opasno javno raditi protiv we, naprotiv, treba joj

sve ~initi po voqi, treba joj se udvarati, voleti je, negovati.

To je, zasad, najboqi lek protiv we.

(Odlomak romana "Veliki ahavski trg")

62

@ivojin RAKOÊVI]

MIRIS DJECE

dvije pune ku}e,

dva oznojena muà,

ona dva moja.

A ja ne volim kad toliko rodi,

kad od ratova,

kad od strahova,

oteà klas i zemqi i sebi.

(Zato nikad ne àwi u zlu,

Ono što se pri dobru sijalo.)

Pusti neka ga odnese |avo,

Neka ga pojedu ptice ,

Nemoj ga djeci u usta.

Zlo mu je pomoglo da rodi,

da te namami,

da te sa~eka,

da ostanem bez ikoga.

Kad su umjesto ìta,

po`weli ona dva moja,

otišla sam u poqe,

i grlila prazno klasje.

Kad su ih umjesto zlata,

donijeli u dvije plasti~ne vre}e, ništa mi nije bilo,

i ni~eg nije bilo,

stala sam izme|u ona dva moja,

izme|u dva neba,

da posledwi put,

osjetim miris djece.

(Qubica @ivi} iz sela Staro Gracko,

u julu 1999. godine izgubila je dva sina.

Otišli su da àwu ìto)

63

Dragomir KOSTI]

Rov: Brod

Pri svakom naletu vetra

Odleteti moèmo

Zaglibqeni

Prostirka

Za leze}i poloàj

Propada u vodi

Odleteti Na moru smo

A mora

Nema

Sablast mese~ine Pokatkad

Mori zavijawe lisca Klasja

Preska~e utrobu Podnevna plavet

No} je jedino kada se bojimo

Kada ìvimo

Plandovawe, Gra~anica pesma IX

A preko

Pa preko

Gubiš se sasvim

Ali što te mawe ima

To boqe po tebe

Kao da znadeš

îniš ~ini

I Avram pravedni što

Unutra bi.

64

Svet poezije,

poezija sveta

Natalija

Jelizarova,

Rusija

Nit wom pro}i, nit wu pre}i: reka je široka,

Jer ime joj je du`nost, i voda wena duboka.

A u grawu drve}a du` obala wenih

Vrane smrdqive grak odgraktaše revni:

"Marš odavde, sotono, ne zamuti reku,

Jer su vode ove ~iste, blago talasi teku;

Što je tu|e, to nije tvoje - sled je zemni,

Jer u reci }e pesma da umre, na valima wenim.

Ono što voliš je la`, ono što èliš je hir,

Teàk jaram bi}e ono što ~ekaš ti,

Teàk izbor bi}e, odbrojavawe kre}e...

Penuša reka, ali - reka mimo tebe.

*

Moj komšija dobri -

Momak mlad s ri|ecrvenkastom kosom,

I s min|ušom u uhu,

Ja mislim da je bubweve svirao (?) -

Time je ponekad susede sklone nervirawu: nervir'o,

A vozio se na biciklu i zimi i leti,

Pri susretu uvek "]ao" reko bi meni,

Dok dopust je moj trajao, pod auto pade

I ne znam da li s biciklom ili ne,

A ja ~ak ni ime ne znam nwegovo.

Prevod: Milivoje Ba}ovi}

Pod korom re~i

<>

65

Nataša

Švikart

@umer,

Slovenija

RUKOPIS

Samo dvojica od mojih šest muškaraca

mogli bi posti}i slavu Xejmsa Xojsa.

Ostali bi se našli u antologiji

trubadurske lirike.

Samo jednom bih dala {tampati

reprint

na svom stomaku, zadwici i bedrima

još pre nego sam propila oblake.

Ništa u rubove,

izme|u bleskutak, suva suza.

Ništa je celina.

Naposled pesma je tvoj rukopis.

UNUTRAŠWI GLAS

Tom trenutku putnik nije bio

spreman da se odupre.

Trbušna plesa~ica je imala nameru

Da ugura miris baruta u pantalone

i peva~ica se

trudila da se slepi s re~ju u grlu.

Dogoreva vosak, meditiraju torwevi,

a mene

pero golica do smeha.

prevela: Sandra Vuki}

66

Nikolaj

[opov,

Bugarska

GROTESKA

Samo}a je okupila

hiqade na trgu...

Ty`ni xelati mole

mrtvace da ih po{tede...

Preseca{ smeh, gnevnu radost,

sujetu, tutwavu tramvaja...

I stojim kao iznad ponora

u na{oj smeetenoj epohi.

Ima nas na hiqade: rasutih

vodoravno, vododelno -

koliko narodnije,

toliko razdvojenije.

Svako se u sebi ve{a,

sam mesi samo}u:

ne{to nalik pauku, koji

mreòm pla{i svetlost -

i okre}e, i umotava, dok na kraju

ne uhvati sebe -

sam, kao David, pogo|en

~uvenom pra}kom.

A iznutra nas dubi

strah: od gladi, od smrti, od starosti.

Ali ìvot nas milostivo

i bezli~no ponavqa...

Pau~ine svetlucaju,

vra}aju se pti~ja krila -

sve ide svojim putem,

sve je jedno isto.

67

Nosim svoj krst, kopam

kamenite wive...

Svako se sebi ubica,

svako sebi spasiteq.

Svako sam bira - da bude

ili posmatra~, ili paw...

Samo}a je okupila hiqade na trgu.

TALASAWE REÎ

Kao {to pod korom re~i

te~e i pr{ti ìvi ose}aj -

tako je meni pod koòm nevidqiva du{a.

gledam kako se predaje, kako se talas smiruje.

Ni{ta i ni jedan atom, a sve je u wemu!

Znam i {ta }e se desiti

toj upornoj Kartagini -

horizont je ve} obradatio

od jarbola rimskih la|a.

Belasaju plami~ci, kanibali padaju,

trijumfuju, èstoki cezari -

seju so i tabaju - da nada ne nikne...

Ne ostavqaju ni pepeo du{e.

Nema svedoka.

Ni{ta se nije na javi desilo -

samo vetar nosi oblake besku}nike;

samo raznosi dim zaqubqenih godina;

samo je so sabila

moje mladala~ke staze.

I samo je

od svih mojih bitaka

ostala {aka re~i -

kora ispod koje

te~e i pr{ti nevidqiva du{a.

Gledam.

Preveo Ilija Betinski

68

Zaharije

Galo,

Italija

DUNAV U SMEDEREVU

Vole talasi da miluju barke.

Mlade devojke su zelene grane,

pramenovi kose drve}a, stope

za~etih stabala.

Postah reka da bih nosio,

na slatkom toku brzaka,

snove, èqe, re~i

iz duše i se}awa.

Dunave, rodio si se daleko,

u crnim šumama Germanije;

uz mene vaqaš nove vode, nove mitove,

mu~nu istoriju Evrope,

muziku, ples, poeziju.

Prerušen tekoh skriven

da bih vaskrsao velik, jak i sve~an,

ja re~na i planinska bujica,

ja stariji brat eridanske praznine.

Ovidijev pogled prati

moj lelujaju}i korak.

Napravio sam bisernu ogrlicu

od stotinu gradova u prolazu.

Poznavao sam put ka voqenoj Srbiji,

pod bombardovanim mostovima Novog Sada,

sve do sre}nog bratskog zagrqaja,

u Beogradu, sa ne`nom Savom.

A sada prihvatam italijanskog pesnika

i wegovog srpskog maestra Dragana,

na brodi}u koji lagano plovi

na besmrtnim Danteovim rimama.

Preveo Dragan Mraovi}

Prvi broj PPeessnnii~~kkiihh nnoovviinnaa, lista za pevawe i mi-

šqewe, izašao je još davne 1972, a od 2006. godine

wihov izdava~ je Kulturno-prosvetna zajednica Beo-

grada koja nastavqa da sledi maksimu objavqenu u pr-

vom broju: "I ako je ve} proklamovan ideal genijalnih

sawara da }e poeziju svi pisati, onda treba omogu}iti

da poezija pripada svima".

PPeessnnii~~kkee nnoovviinnee nastoje da ne zaborave naše i svetske

klasike poezije, da objavquju najboqe ìve pesnike,

zatim one koji su na putu ka vrhu, kao i one koji su

daleko od otaxbine, ali im je srpski jezik kwièvni zavi~aj. Posebnu pa`wu posve}uju

mladim pesnicima, od objavqivawa prve pesme do predstavqawa wihovih prvih kwiga.

Neponovqivi dizajn, brojne fotografije i crteì, CD-i sa poezijom velikih pesnika

"uìvo", ~ine ih najlepšim izdawem za poeziju na svetu. Redakcija radi srcem, a PPeessnnii~~kkee

nnoovviinnee se mogu kupiti u Kwiàri Dereta u Knez Mihajlovoj 40, u Beogradu i u Kulturnom

centru Karom, Mitropolita Stratimirovi}a 2, u Sremskim Karlovcima.

Kwièvne priloge slati na adresu:

Kulturno-prosvetna zajednica Beograda

(Dragan Mraovi}, gl. i odg. urednik)

11000 Beograd, Zmaj Jovina, 4.

Telefon: 011.2622557

E-po{ta: [email protected]

Za informacije o

oglašavawu u

PPeessnnii~~kkiimm nnoovviinnaammaa

obratiti se na adresu

KPZ Beograda.

69

70

Tatjana

Danilijanc,

Rusija

* * *

Semjuelu Barberu

A šta }e ostati?

Šta ne}e istrunuti?

Šta }e preìveti vatru?

Šta }e se sakriti da ne bude prona|eno?

Gde je ta vlaga koja }e mo}i,

kona~no, da utoli glad

i o~ajnu è|, O~e?

I gde je smeh da izle~i povre|enu dušu?

I vru}ina od koje o~aj prosto isparava?

I gde je flaster qubavi?

I gde je infuzija milosr|a?

Gde je sve to?

Gde?

Mrak. Kiša. Magla.

Samotna figurica se udaquje.

Gledam za wom i vidim:

Izni~u

Izni~u joj krila.

Prevod Ana Rostokina

71

* * *

U o~i{tu o~i -

u desnima zubi,

u grudima srce,

A mesto vatri gde je? Gde?

Vreme se zgru{ava

ko krv

u o~ima na{im.

Kako re}i “volim”?

Niko to prvi ne zna.

Al treba biti re{en.

A du{a moja

na stabqici rasklimava se.

Jak vetar.

preveo Milivoje Ba}ovi}

Hristo

Petreski,

Makedonija

POGRE[NE PREMISE,

POGRE[NI PROMI[QAJI

(Samo) pet teza:

1. Nema pogre{nog ~oveka

2. Svaki ~ovek je pogre{an.

3. Pogre{an ~ovek hoda naopako.

4. Wega niko ne traì i on nikog ne traì.

5. On je ìv |avo.

Preveo: autor

Kwiga solidarnosti Radio Beograda

Kwiga solidarnosti, programska akcija Radio Beograda, od osnivawa,

6. oktobra 1972. godine, sakupila je oko tri miliona kwiga, mnogo škol-

skog pribora, tehni~kih pomagala i sportskih rekvizita, koje su dari-

vali brojni slušaoci, izdava~i i institucije. Zahvaquju}i tome, do sa-

da je osnovano (ili dopuweno) 1.128 varoških, seoskih i školskih biblioteka ne samo u

Srbiji, Srpskoj i regionu, nego i u Francuskoj, Nema~koj, Austriji, Švajcarskoj, Ma|arskoj,

Rumuniji... Obnovqene su i dopuwene biblioteke u srpskim manastirima: Studenica, Mile-

ševa, \ur|evi stupovi, Bawska, Kaleni}, Kumanica i Lipaw, a više od 2000 odabranih

naslova stiglo je u Hilandar i wegov metoh Kakovo.

Otkad je krenula u humanu, kulturnu i prosvetiteqsku misiju, Kwiga solidarnosti je nas-

tojala da stigne svuda gde se govori, ~ita i piše na srpskom jeziku. U~eš}e u wenim pro-

gramima za vi{e od ~etiri decenije uzela su najuglednija imena iz svih oblasti kulturnog,

prosvetnog i umetni~kog stvaralaštva.

Kwiga solidarnosti je nagra|ena Zlatnim i Srebrnim dukatom Vukove zadu`bine, pla-

ketom "Podvig godine" Ve~ernjih novosti i mnogim drugim priznawima, ~iju krunu pred-

stavqa Vukova nagrada Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.

Prilozi o wenim aktivnostima, razgovori sa u~esnicima akcije, darodavcima i doma-

}inima, i daqe se emituju u uobi~ajenom terminu - nedeqom - u Jutar-

wem programu Radio Beograda 1.

72

73

Koqa

Mi}evi},

Francuska

POSLEDWA SEKSTINA

Tu je kraj

Nema više

Izmišqawa

O Poezijo

Budi mati

Kao i dosad

Kao i dosad

Tu je kraj

Budi mati

Nema više

O Poezijo

Izmišqawa

Izmišqawa

Kao i dosad

O Poezijo!

Tu je kraj

Nema više

"Budi mati!"

Budi mati

Izmišqawa

Nema više

Kao i dosad!

Tu je kraj

O Poezijo!

O Poezijo

Budi mati

Tu je kraj

74

Izmišqawa

Kao i dosad

Nema više!

Nema više,

O Poezijo

Kao i dosad!

Budi mati

Izmišqawa

Tu je kraj.

Nema više Budi mati

O Poezijo izmišqawa

Kao i dosad tu je kraj.

U èqi da stimuli{e kwièvno stvarala{tvo,

koje bi mo`da moglo da ublaì tugu i bol izbeglih i izgnanih,

Fondacija Radost

raspisuje

drugi kwièvni

Konkursza pesme i pri~e o zavi~aju

Tro~lani ìri izabra}e deset najboqih pesama i deset najboqih pri~a

za kwigu

Najlep{e pesme i pri~e o zavi~aju 2014. i dodeliti:

Nagradu Izvor

za najlep{u pesmu o zavi~aju 2014. i

Nagradu Izvor

za najlep{u pri~u o zavi~aju 2014.

Pesme i pri~e za nagrade Izvor, potpisane punim imenom i prezimenom,

slati na e-mail: [email protected] do 1. septembra 2014. godine.

Jedan autor moè da po{aqe najvi{e jednu pesmu i jednu pri~u.

75

MIRIS ZAVIÂJNE

LAVANDE

inilo se Pedru Mili~i}u da se to drugome dogo-

dilo, pa mu taj drugi sve opri~ao jedne olujne

no}i kraj ogwišta sa kojeg je usplamsala borova

cepanica širila miris smole. Jer, smestilo se

bilo pola stole}a izme|u golobradog Petra Mili-

~i}a, ~ijom se prostom teà~kom košuqom poigra-

vao ju`wak na palubi usidrenog parobroda, i sedog

starca ~vornovatih, venoznih ruku - Pedra. Petar

je, tada, uplakan, mahao kapom ka obali koja se

udaqavala i zakliwao se da nikada, ma gde dospeo,

ne}e zaboraviti Brusje i materin govor. Pedro je,

sada, prvih dana plovidbe dremuckao u toploj kabini, i tek nadomak

Rio de @aneira išetao na palubu.

Sawao je Pedro da se jednom vrati u Brusje sa svojom senkom Marijom

Moqendo. Evo mu se samo pola sna ostvaruje: vra}a se sam, napola ute-

šen se}awem na godine proìvqene sa Marijom - od dana kada su, na jed-

noj kobili, jedva umakli poludivqim patagonijskim gau~osima do tre-

nutka kada joj je svojim prstima sklopio o~ne kapke.

Pramac je davno presekao polutar i usmeravao se ka Gibraltarskom

prolazu. Pedro se u tom trenu zadesio napoqu i u nozdrvama osetio

miris lavandule, baš kao da mu je, umesto gustih, sedih br~ina, pod no-

som bila rukovet plavi~aste cvasti sa rodnoga Hvara. To on detiw-

stvo tajnim putevima vra}a: juli je i Petar Mili~i}, sa roditeqi-

ma, àwe mirisnu lavandu po ju`nim padinama ostrva, znoji se, utoqu-

je è| krupnim pucadima gro`|a i pokušava napamet da izra~una

koliko }e otac nacediti uqa od ove ètve i koliko penezi uzeti za

wegovu mirišqavost kojom }e belosvjetske gospo|ice na balovima osva-

jati kavaqere; pred ve~e uska~e sa ocem i bratom u barku, sna`no ve-

slaju ka pu~ini ne bi li, pod mese~inom, oteli debelome moru ribu ili

krabu; usput bi Petar, kraj jednoli~nog pqeskawa vesala po gustoj vodi,

sawario o dalekoj Americi, zemqi ~ijim potocima med i mleko teku.

I jednom se, kao toliko drugih pre, otkinuo od svoga ostrva. Pokuša-

vao je više puta, kasnije, da Mariji Moqendo do~ara taj rastanak:

- To je kao kad zahuktala mašina otkine ~oveku prst. Ja sam, moja

Marija, taj prst sa jedne od hiqada ruku sun~anog Brusja. Koliko je

takvih prstiju morska struja odnela u daqinu! Niti su znali kuda idu

ni da li }e se ikada vratiti.

Pri~a

Boško Lomovi}

^

76

- Yo comprendo: ti si prst, ostrvo je ~ovek, ali ko je u pri~i maši-

na? - naivno je pitala k}i prostranih pampasa.

- Mašina? - bio je zate~en Pedro. - Pa... mašina je... mašina je sud-

bina, sudbina kojoj ne moèš uma}i niti joj podvaliti jer je u zvezdama

zapisana.

Preplovio je kako-tako okean, domogao se suvoga i krenuo uz Rio Negro.

Potom se udaqio od reke, pošao ulevo i našao se me|u stoàrima vi-

soke Patagonije, me|u gau~osima koji ni za što na svetu nemaju toliku

cenu koliku za ènu i kowa. @alio je za svojim otokom, u samo}i i pla-

kao - bilo mu posle suza lakše. Nije više bio Petar, postao je Pedro,

i sa desetak drugih jaha~a brinuo se o hiqadu ili više grla marve,

rasute po pašwacima. Svi do jednoga bili su zaqubqeni u gazdinu k}er

Mariju Moqendo, a ona samo u jednoga od wih - Pedra Mili~i}a. Qubav

je kao svrab ili kašaq: trudi se koliko ho}eš, sakriti ne moèš, vaqa

se ~ešati i kašqati. Gau~osi bi ga sigurno izazvali i ma~etama

iskasapili kao bundevu da, jedne no}i bez meseca, nije, sa Marijom i

punim bisagama hrane, odmaglio na šarenoj indijanskoj kobili.

Beào je ka jugu, mislio je da se iz negostoqubive Patagonije do sunca

i leta stiè idu}i na jug. Bilo je sve hladnije i hladnije, ~etinarske

šume bile su beskrajne. Obalom reke îko spustili su se u Santa Kruz,

onda daqe do Puerto Gaqegosa. Kobilu je, usput, trampio za dva para

~izama i ko`nu kabanicu za Mariju.

Odahnuli su tek kad su prešli Magelanov prolaz i stigli do gradi}a

Ušuaje. Tu je bio kraj sveta, niko ih prona}i ne moè. Stotiwak miqa

još ju`nije je usamqeni rt Horn, a iza wega voda, led i sneg. Ništa

više.

- Buenos dias, ledena Ogwena zemqo! Vole}u te, jer boqe nemam, vole}u

te, jer je sewor Pablo îkada dobar ~ovek: smestio nas je u sobicu od

debelih brvana, meni je dao posao na pilani, a Mariji limenu pe} i

de~ji krevetac. Amin! - Nasred Atlantika setio se Pedro proste mo-

litve koju je sro~io prvog dana kod Pabla îkade i uve~e izgovorio pred

spavawe. Kasnije joj je pridodao i melodiju pa je, oštre}i rezervnu

pilu, pevušio.

Mnogo puta su se na Ogwenoj zemqi izmewali kratko leto i duga zima

dok su Marijini i Pedrovi sinovi narasli i prihvatili se, jedan za

drugim, posla na pilani. Dobra daska sewora îkade, mirišqava poput

tamjana, otpremana je sve ~eš}e na sever u San Antonio i još daqe.

Uskoro je, iznad stare, nikla nova pilana, ve}a i mo}nija; iz Santa

Kruza su, u dva navrata, stizali novi zup~anici i testere.

Dvadeset pet godina potom, Pedro i sinovi kupi}e sve od Pabla î-

kade i ispratiti starca preko moreuza za Santa Fe, a sami nadaqe

brojiti kruzerose brazilskih trgovaca gra|om.

- Buenos dias, Ogwena zemqo! - sve ~eš}e je pevušio Pedro Mili~i}.

77

A dan po dan, mesec po mesec, godina po godina, i Pedro se neosetno

primicao sedamdesetoj. Kada je, pre tri godine, u zemqu poloìo kov~eg

sa zemaqskim ostacima dobre Marije Moqendo, odjednom se osetio

umornim, istrošenim i pohabanim poput starog guwa na koji su vazdan

teret prtili.

- Jadna moja Marija, nikad se nije vratila na reku ûbot da vidi

roditeqe i bra}u, nikada nije glasno poèlela, a sigurno je ~eznula kao

što i ja za Brusjem ~eznuh - govorio je sebi u bradu dok je sa zadwe palube

pokušavao da o~ima dosegne kraj dugog penušavog traga broda.

Kad su Mariji odràli godišwi pomen, Pedro je saopštio sinovima

i snahama:

- Ja }u da idem. Dogoreva i moja sve}a.

- Caramba, hombre! Otkuda ti sad to? - ~udio se stariji Ernesti-

no.

- Što sam mogao i morao da u~inim u ìvotu, u~inio sam. Evo vam

pilana, evo vam trgovina i kqu~ od kase, evo vam sve. Ja }u preko vode.

U mom Brusju sad àwu lavandulu.

- Otkuda znaš da baš sad àwu, padre? - pitao je mla|i Manuel.

- Znam, a ne znam otkuda znam. Mo`da zato što u nozdrvama ose}am

wen miris - mirno je odgovarao Pedro. - I znam da }u uskoro po}i vašoj

majci Mariji Moqendo, a ne znam kako to znam. Pone}u joj iz Brusja

bo~icu lavandinog uqa, nikad joj nešto tako lepo nisam poklonio. Vi

ovde ostanite, ovde ste se rodili, ovo je vaša zemqa. Moja je bila neko

vreme, ja sam bio wen, tako je moralo biti. Sad više ne mora.

Do Ušuaje su se odvezli sankama. Grlio se u pristaništu sa sinovi-

ma i snahama, podizao uvis unuke i privijao na prsa. Kako wima da

objasni zašto ne moè da umre na Ogwenoj zemqi, zašto duša ne}e iz

wega dok ne vidi Brusje? Sinovi i snahe znaju da ovo nije rastanak do

ponovog vi|ewa, ovo je ispra}aj Pedra Mili~i}a na drugi svet. Adiospara siempre! Pedro za wih umire onog ~asa kad mo}ni propeleri prevuku

la|u preko okeanske okrugline na horizontu, zato }e Ernestino, kad se

ku}i povrate, pozvati oca Anhela da iš~ita parastos i platiti mu

da nekoliko nedeqa moli za upokojewe sewora Pedra Mili~i}a. Pedra

koji se u mladosti zvao Petar i koji }e se opet tako zvati na mra-

mornoj plo~i u grobqu rodnog sela. Ako do Brusja ìv stigne i ako uspe

da nekome kaè ko je, gde je dosad bio i zašto se vratio, ako sve to uspe

pre nego što mu srce prepukne od lepote susreta sa èteocima lavan-

de.

78

Karikaturalne skulpture

Milana Besarabi}a

Milan Besarabi} je ro|en u â~ku 1908, a umro je u Beogradu 2010.

godine. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1932, a u

Umetni~koj školi 1938; bio je

~lan ULUS-a od 1939. godine. U~e-

stvovao je na mnogim izlo`bama u

zemqi i inostranstvu (Gabrovo i

Sofija, Bugarska; Montreal, Ka-

nada; Tolentino i Firenca, Ita-

lija; Berlin, Nema~ka), a samo-

stalno: Beograd (1940, 1946, 1957,

1960, 1963, 1966, 1968, 1973); Pe}

(1950); Zemun (1955, 1962, 1978);

Subotica (1956); Novi Sad (1961);

â~ak (1977); Novi Beograd

(1977); Kragujevac (1979). Bavio

se pedagoškim radom. Objavio je

dve zbirke pesama.

Kao likovni umetnik, ako nije i jedini koji se bavio karikatural-

nom skulpturom u ovom delu sveta, onda je sigurno najboqi, jer za dru-

ge autore, ako ih ima, malo ko da je ~uo. Na sajtu Udruèwa novinara

Srbije priredili smo, 2011.

godine prvu internet izlo`bu

Besarabi}evih karikatural-

nih skulptura, godinu dana

posle posledwe izlo`be koju

je za ìvota imao (u galeriji

Op{tine Vra~ar), a ovaj mali

izbor ovde je se}awe na wega

i wegov vedri, o~aravaju}i

duh.

D.M.Petrovi}

Galerija

79

Udava~a

Mu` rogowa

Turbofolkerka

@ena vikendica

80

Bra~ni par Porodica

PredstavaVlasnica

81

Lirika akvarela

Zebwu koju osetim pri svakom ulasku u zavi~aj i ne poku{avam da

odagnam. To je prijatna zebwa u susretu sa slikama iz detiwstva, sli-

kama koje oìve, dobiju boju, miris i glas, i to toliko stvarne da mi

se zebwa na wihovoj toploti istopi i ja uvek iznova postajem smire-

nik ogrnut se}awima ne`nog, mekog tkawa. Nedeqama, pa i mesecima

~ak, kad god u Beogradu za}utim pred ìvotom (dakle, skoro svakod-

nevno) razlistavam u glavi tu svoju mapu slika zavi~aja i se}awa...

Klica pevawa je u se}awu, a lirika je jedino pravo pevawe.

Zebwa koju sam osetio kad sam u maloj galeriji "Miqkovi}" govo-

rio svoje lirske pesme okruèn akvarelima Milomirke Petrovi}

\oki} istopila se, jer su likovi s wenih akva-

rela oìveli, dobili boju, miris i glas, i sve

{to sam te ve~eri imao da kaèm govorio sam

samo wima.

Prepoznali smo se.

Devoj~ica koja ùri uz stepenice (ìvo-

ta?), devoj~ica koja tek {to je stigla da na ste-

peni{tu samo}e strpqivo ~eka (sebe?) i de-

voj~ica s paunom sklopqenog repa (neotkri-

vene lepote?) u glas mi se - svaka sa svog akva-

rela - kazuju kao jedna te ista, jedina, a decu

koja su se u igri okrenula naopako (suprotno

od opakog?) i decu zazeblu pred gordo{}u skulpture (umetnosti i

istorije?) vidim potom kao tek neophodnu pripremu za uspravnu ìvu

lepotu pred spomenikom bogolikog oca lovca (hraniteqa?) i za

(prvo?) sagiwawe stasale devojke ~ija je jedina podr{ka ~vrst stisak

oko vrata anti~ke skulpture ène (rastrzanost izme|u pro{losti i

budu}nosti?), a sve zajedno kao predvorje i dvor za ìvot u slozi i

qubavi... Qubav je glavni junak svih okupqawa na akvarelima Milo-

mirke Petrovi} \oki}.

Milomirkini akvareli na kojim su naj~e{}e majka, k}erka i sin,

otac i majka ili majka sa decom i psom, na primer, ne samo da pri~aju

jedan s drugim (povremeno se ~uje i tiha, porodi~na pesma qubavi) i

sa svakim ko ih gleda, ~ita, razumeva, nego su (ti weni akvareli)

istovremeno i u direktnom kontaktu, mirisnom, s onom malom skulp-

Slika i re~

82

turom od slonova~e Tri

boànstva, iz Mikene

1500-1400 pne, na kojoj

"dve ène u kle~e}em

stavu, ~vrsto sjediwe-

ne, paze jedno dete", s

onom skulpturom koja

je porodi~na grupa tri

generacije (baka, majka

i dete), {to }e kasnije

postati ~esta tema hri-

{}anske umetnosti...

Zavi~aj umetnika ni-

je samo mesto gde se ro-

dio i odrastao, umet-

nikov zavi~aj je i sve

{to je tu postojalo pre

wegovog ro|ewa.

Milomirka Petro-

vi} \oki} je slikarka

u ~ije akvarele ulazim

kao u zavi~aj. Weni li-

kovi mi uvek oìve,

dobiju boju, miris i

glas.

Volim liriku wenih

akvarela.

Na poziv Wegove Svesvetosti Patrijarha vaseqenskog g. Vartolome-

ja, poglavari svih kanonskih pomesnih Pravoslavnih Crkava u~estvo-

vali su od 6. do 9. marta 2014. godine na svetom Sabrawu u Carigradu

da bi razmatrali pitawa koja se ti~u sveukupne Pravoslavne Crkve,

kao i proceduralna pitawa povodom sazivawa Svepravoslavnog Sabora,

~ije pripreme se obavqaju.

Poruka

sa Sabrawa Predstojateqa Pravoslavnih Crkava

U ime Oca i Sina i Svetoga Duha.

Mi, miloš}u Bo`jom predstojateqi najsvetijih autokefalnih Pravo-

slavnih Crkava, pravoslavnim vernicima širom sveta, našoj hriš}anskoj

bra}i i sestrama u svetu i svakom ~oveku dobre voqe: blagoslov vam od Boga

i pozdrav qubavi i mira!

"Blagodarimo Bogu svagda za sve vas, pomiwu}i vas u molitvama svojim,

se}aju}i se neprestano vašeg dela vere, i truda qubavi, i postojane nade u

Gospoda našega Isusa Hrista" (I Sol. 1, 2 - 3).

1. Sabravši se, blagoda}u Svedobroga Boga, na poziv Arhiepiskopa

Konstantinovoga Grada i Vaseqenskog Patrijarha Vartolomeja, u Fanaru,

od 6. do 9. marta 2014. godine, u bratskoj qubavi smo razmotrili pitawa ko-

ja danas zaokupqaju našu najsetiju Crkvu. Saborno sluè}i svetu Liturgiju

i sasluùju}i Gospodu u sve~asnom patrijaraškom hramu Svetoga Georgija u

ovu slavnu i velikoimenitu Nedequ Pravoslavqa, upu}ujemo vam re~ quba-

vi, mira i utehe.

Naša Jedna, Sveta, Saborna i Apostolska Pravoslavna Crkva, prebiva-

ju}i u svetu, i sama doìvqava izazove svake epohe. Verna Sveštenom Pre-

dawu, Crkva Hristova vodi trajni dijalog sa svakom epohom, sastradava qu-

dima i deli sa wima wihove muke i nevoqe. "Isus Hristos je isti ju~e i da-

nas i u vekove" (Jevr. 13, 8).

83

Veruje{ li, verujem ti

Srbi, moj narod,

Hristovi su, ne papini

Iskušewa i izazovi istorije osobito su sna`ni u naše dane, te mi, pra-

voslavni hriš}ani, ne moèmo stajati po strani ili biti ravnodušni pre-

ma wima. Iz tog razloga smo jednodušno sabrani (sr. Dela ap. 2, 1) kako bi-

smo se mislima i ose}awima udubili u iskušewa i probleme sa kojima se

danas suo~ava ~ove~anstvo. "Spoqa borbe, iznutra strahovawa" (IIKor. 7, 5)

- ove Apostolove re~i vaè i danas.

2. Posmatraju}i qudsku patwu širom sveta, izraàvamo svoja sastradal-

na ose}awa pred mu~eništvom i svoje divqewe pred svedo~ewem vere hri-

š}ana [...]6. Ovo Sabrawe predstojateqa predstavqa za nas blagoslovenu priliku da

kroz opštewa i saradwu ponovo potvrdimo svoje jedinstvo. Potvr|ujemo

svoju privrènost na~elu sabornosti ili sinodalnosti kao na~elu od

vrhunskog zna~aja za jedinstvo Crkve. Pa`qivo osluškujemo glas svetog

Jovana Zlatousta, arhiepiskopa konstantinopoqskog, koji kaè da "ime

Crkve nije ime podele nego ime jedinstva i saglasja". Naša srca su okrenu-

ta ka odavno o~ekivanom Svetom i Velikom Saboru Pravoslavne Crkve kako

bismo posvedo~ili weno jedinstvo, kao i wenu odgovornost za savremeni

svet i wenu qubav prema wemu.

U~esnici Sabrawa su saglasni da treba intenzivirati rad na pripremi

Sabora. Specijalna Me|upravoslavna komisija po~e}e da radi na tome od

septembra 2014. godine, a svoj posao }e privesti kraju do svete Pashe - Va-

skrsa - 2015. godine. Usledi}e, u prvoj polovini 2015. godine, Predsabor-

ska svepravoslavna konferencija. Sve odluke, kako na samom Saboru tako i

u wegovim pripremnim etapama, donosi}e se konsenzusom. Sveti i Veliki

Sabor Pravoslavne Crkve sazva}e Vaseqenski Patrijarh u Konstantinopo-

qu (Carigradu) 2016. godine, ukoliko ne iskrsne nešto nepredvi|eno.

Saborom }e predsedavati Vaseqenski Patrijarh. Wegova bra}a, predstoja-

teqi ostalih Pravoslavnih autokefalnih Crkava, sede}e sa wegove desne i

leve strane. [...]8. @ivimo u svetu u kojem multikulturalnost i pluralizam predstavqaju

neizbe`nu stvarnost, podlo`nu stalnim promenama. Svesni smo ~iwenice

da nijedno pitawe našega vremena ne moè biti razmotreno ili rešeno van

globalnog konteksta, kao i ~iwenice da bilo kakva polarizacija izme|u

lokalnog i globalnog na kraju dovodi do iskrivqavawa pravoslavnog na~i-

na mišqewa.

Stoga smo odlu~ni - i tada, štaviše, kada smo suo~eni sa nesuglasica-

ma, izdvajawima i podelama - da objavqujemo poruku Pravoslavqa. Prizna-

jemo da je dijalog uvek boqi od sukoba. Odustajawe i izolacija nikada nisu

dobar izbor. Ponovo potvr|ujemo svoju obavezu da vodimo dijalog sa drugim

- sa drugim qudima i sa drugim kulturama, kao i sa drugim hriš}anima i sa

qudima druga~ijih verskih ube|ewa.

9. Uprkos navedenim izazovima, propovedamo Jevan|eqe - Blagu Vest -

Boga "Koji tako zavole svet" da se "nastani me|u nama". Na taj na~in mi

pravoslavni ostajemo qudi puni nade. Uprkos teško}ama, ipak se usu|ujemo

da polaèmo svoju nadu na Boga "Koji jeste, Koji beše i Koji dolazi", Koji

je Svedrìteq (Otkr. 1, 8). Stoga i pamtimo da posledwa re~ - re~ radosti,

84

qubavi i ìvota - pripada Wemu, Kojemu prili~i svaka slava, ~ast i pok-

lowewe u vekove vekova. Amin.

U Fanaru, 9. marta 2014.

+ Konstantinopoqski Vartolomej, + Aleksandrijski Teodor II, + Jerusalim-

ski Teofil, + Moskovski Kiril, + Srpski Irinej, + Rumunski Danilo, +

Bugarski Neofit, + Gruzijski Ilija, + Kiparski Hrizostom, + Atinski Je-

ronim, + Varšavski Sava,+ Tirane Anastasije

(Preveo episkop ba~ki Irinej)

Saopštewe za javnost

Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve

sa redovnog zasedawa odrànog

u manastiru Studenici, Rasu i Beogradu

od 14. do 24. maja 2014. godine

Redovno zasedanje Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Cr-

kve, pod predsedništvom Wegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Irineja,

zapo~eto je ove godine 14. maja u manastiru Studenici, gde je, u hramu Uspe-

wa Bogorodi~inog, sluèna saborna sveta Liturgija povodom 900-godišwi-

ce ro|ewa svetog Simeona Miroto~ivog (Stefana Nemawe), i nastavqeno u

Rasu (Novi Pazar), gde je, u hramu Svetih apostola Petra i Pavla, istoga da-

na izvršen ~in priziva Svetoga Duha, da bi zatim, od 15. do 24. maja, u Pa-

trijaršiji srpskoj tekla radna zasedawa Sabora. U radu Sabora uzela je

u~e{}a ve}ina eparhijskih arhijereja Srpske Pravoslavne Crkve. Odsutni

su bili samo Wegovo Blaènstvo Arhiepiskop ohridski i Mitropolit

skopski g. Jovan i Wegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit dabrobosan-

ski g. Nikolaj. Uz to, povremeno su odsustvovali Episkopi vaqevski g. Milu-

tin, zvorni~ko-tuzlanski g. Hrizostom i drugi arhijereji zbog poseta naj-

ugroènijim poplavqenim podru~jima.

Pred po~etak rada Sabora uzneta je Bogu molitva za pokoj duše blaèno-

po~ivšeg mitropolita zagreba~ko-qubqanskog Jovana, a istog dana u popo-

dnevnim ~asovima sluèn je i moleban koji se sluì u vreme velikih kiša

i opasnosti od wih.

Na po~etku prvog saborskog zasedawa, u svom uvodnom obra}awu, Patri-

jarh srpski g. Irinej je sabranim arhijerejima predo~io odgovornost Crkve

u svedo~ewu Jevan|eqa i qubavi Bo`je danas.

85

Sabor je na samom po~etku doneo odluku da se kao prva pomo} Crkve po-

strdalima od katastrofalnih poplava u Srbiji i Republici Srpskoj izdvo-

ji svota od deset miliona dinara i da se smesta otvori fond za pomo}, sa

posebnim ìro-ra~unom. Sabor je uputio i apel sveštenstvu i narodu naše

Crkve, kao i poglavarima Pravoslavnih Crkava u svetu, da pomognu sve une-

sre}ene i ugroène poplavama. Sabor toplo blagodari svima koji su u~e-

stvovali u spasavawu qudi i imovine od poplava, kako onima iz naše ota-

xbine tako i spasiocima iz bratske Rusije i onima koji iz susednih zemaqa

i sveta pruàju pomo} ugroènima. Na sve wih saborski Oci prizivaju bla-

goslov Bo`ji.

Kao i svake godine, Sabor je posvetio du`nu pa`wu ìvotno va`nim pi-

tawima Crkve - u~eš}u naše Crkve u pripremama za Sveti i Veliki Sabor

Pravoslavne Crkve; teškom stawu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji;

unapre|ivawu crkvene prosvete i verske nastave; odnosima Crkve i dr-

àvnih organa u Srbiji, Republici Srpskoj i regionu; delovawu pravo-

slavnih vojnih sveštenika u Vojsci Srbije i Oruànim snagama Bosne i

Hercegovine; odnosima me|u autokefalnim Pravoslavnim Crkvama i odno-

sima sa inoslavnim hriš}anskim Crkvama i konfesijama, kao i drugim

svetskim religijama; ugroènosti braka i porodice usled bele kuge, a još

više usled agresivne propagande nemorala, abortusa, protivprirodnog

bluda i hedonisti~ko-potroša~kog duha uopšte; ugroènosti }irilice, u

Srbiji i Republici Srpskoj zbog našeg neoprostivog nemara i neodgovor-

nosti, a u Hrvatskoj i Crnoj Gori zbog brutalnog progona srpskog pisma; to-

ku radova na Spomen-hramu Svetog Save na Vra~aru; radu crkvene dobro-

tvorne ustanove "ôvekoqubqe", kao i centralnih crkvenih kulturnih i

prosvetnih institucija, u prvom redu Biblioteke, Muzeja i Arhiva, i tako

daqe.[...]Sabor je sa odobrewem prihvatio izveštaj o proslavi 1700-godišnjice

Milanskog edikta u oktobru prošle godine u Beogradu, Nišu i Podgorici,

izveštaj Svetog Sinoda o wegovom radu u proteklom periodu i izveštaje go-

spode episkopa o wihovom radu.[...]^lanovi Svetog Sinoda u novom sazivu jesu mitropolit crnogorsko-pri-

morski Amfilohije i episkopi šaba~ki Lavrentije, zvorni~ko-tuzlanski

Hrizostom i raško-prizrenski Teodosije.

Dostavqa: Episkop ba~ki Irinej,

portparol Srpske Pravoslavne Crkve

Papa i vaseqenski patrijarh potpisali

Ekumensku deklaraciju

(www.vaseljenska.com/26.5.2014)

Papa Frawa i vaseqenski patrijarh Vartolomej potpisali su ju~e (24. ma-

ja 2014) u Jerusalimu ekumensku deklaraciju u ciqu ujediwewa hriš}ana.

Posle potpisa deklaracije u kojoj se poziva na pribliàvawe Rimokatoli-

~ke i pravoslavne crkve, Frawa i Vartolomej su odràli zajedni~ku moli-

tvu u crkvi Hristovog groba u Starom gradu Jerusalima.

Svetski mediji ocewuju da je ovo istorijski doga|aj u hriš}anstvu, jer ka-

tolici i pravoslavci nikada nisu bili tako bliski doktrinarno od velike

86

87

šizme 1054. godine, kada je došlo do kanonskog odvajawa i prekida litur-

gijske zajednice zapadne i isto~ne crkve. Ciq papine posete Svetoj zemqi

jeste obeleàvawe 50-godišwice istorijskog susreta u Jerusalimu pape Pa-

vla VI i tadašweg vaseqenskog patrijarha Atinagore. Papa Frawa rekao je

tokom zajedni~ke molitve u crkvi Svetog Groba u Jerusalimu da treba vero-

vati da }e svaka prepreka istinskom hriš}anskom ujediwewu biti uklowe-

na. Patrijarh Vartolomej istakao je da Isusova grobnica šaqe poruku da

istorija ne moè da bude programirana. "Posledwu re~ u istoriji ima Bog,

a ne ~ovek". On je dodao da grobnica ohrabruje hriš}ane "da vole sve druge

i druga~ije, sledbenike drugih vera i veroispovesti".

Poàr u crkvi Hristovog Ro|ewa u Vitlejemu

(www.vaseljenska.com/svet/, 27. maj 2014)

Vitlejem - Poàr u crkvi Hristovog ro|ewa iz-

bio je danas, samo nekoliko sati nakon što je papa

Francisko završio svoju trodnevnu posetu Svetoj

zemqi.

Vitlejemski gradona~elnik Abdel Fatah Hama-

jel rekao je da je poàr izazvan tako što je "palo

jedno kandilo i napravilo mawu štetu u hramu".

Poàr je otriven kada su ~uvari uo~ili dim koji

izlazi iz pe}ine u kojoj je Bogorodica rodila Hri-

sta. Poàr je oštetio zid i dve ikone Presvete Bo-

gorodice. Policija je saopštila da je vatra zahva-

tila zavese na ulazu i oštetila plo~ice na zidu.

Papa je crkvu posetio nakon mise koju je sluìo

na trgu Manger u Vitlejemu u nedequ.

++++

reosve}eni Oci, Svoj stav prema jereticima, - a jeretici su svi koji su

nepravoslavni - Crkva Hristova je jednom za svagda odredila preko Sve-

tih Apostola i Svetih Otaca; to jest preko svetog Bogo~ove~anskog Predawa,

jedinstvenog i neizmenqivog. Po tome stavu: pravoslavnima je zabraweno

svako molitveno opštewe i druèwe sa jereticima. Jer, kakav udeo ima

pravda s bezakowem? ili kakvu zajednicu ima videlo s tamom? ili kako se

slaè Hristos s Velijarom? ili kakav udeo ima verni s nevernikom? (2Kor.

6,14-15). Svetih Apostola Pravilo 45 nare|uje: "Episkop, ili prezviter,

ili |akon, koji se sa jereticima samo i molio bude, neka se odlu~i; ako im

pak dopusti, kao kliricima, da što rade, neka se svrgne".

P

88

Ovaj sveti Kanon Svetih Apostola ne odre|uje kakvo bogosluèwe, nego

zabrawuje svako zajedni~ko moqewe, ma i pojedina~no [...] sa jereticima. A

na ekumenskim zajedni~kim molitvama zar ne dolazi i do ne~eg krupnijeg i

grupnijeg? Laodikijskog Sabora pravilo 32. nare|uje: "ne treba od jeretika

primati blagoslov [...], jer je to pre bezumqe [...] negoli blagoslov". A na za-

jedni~kim ekumenskim susretima i sa moqewima [...] zar ne biva da blago-

siqaju jeretici: rimokatoli~ki biskupi i fratri, protestantski pastori,

pa ~ak i ène?!

Ova, i sva, po ovome pitawu, ostala pravila Svetih Apostola i Svetih Ota-

ca vaìla su ne samo za drevna vremena nego ona u punoj meri vaè i za sve

nas, sadašwe pravoslavne hriš}ane. Vaè nesumwivo i za naš stav prema

rimokatolicima i protestantima. Jer rimokatolicizam je mnogostruka je-

res, a o protestantizmu i da ne govorimo. Nije li još Sveti Sava u wegovo

vreme, pre sedam i po vekova, nazivao rimokatolicizam "latinska jeres". A

koliko je od tada novih dogamata papa izmislio i "nepogrešivo" odogma-

tio! Nema sumwe, sa dogmatom o nepogrešivosti pape rimokatolicizam je

postao svejeres. A mnogohvaqeni II Vatikanski Koncil ni u pogledu te ~udo-

višne svejeresi ništa nije izmenio nego ju je naprotiv, potvrdio. Stoga,

ako smo pravoslavni, i èlimo ostati pravoslavni, onda stav Svetoga Save,

Svetog Marka Efeskog, Svetog Kozme Etolskog, Svetog Jovana Kronštatskog,

i ostalih svetih Ispovednika i Mu~enika i Novomu~enika Pravoslavne

Crkve, mora biti i naš stav prema rimokatolicima i protestantima, od ko-

jih ni jedni ni drugi ne veruju pravilno i pravoslavno u dva osnovna dog-

mata hriš}anska: u Svetu Trojicu i u Crkvu.

Prepodobni Justin ]elijski

Episkopu Šaba~kovaqevskom - za Sveti Arhijerejski Sinod SPC

13/26. novembra 1974

veti Sava je, odlaze}i u Nikeju, i dobijaju}i avto-

kefalnost Srbske Crkve od Majke-Crkve Cari-

gradske, preziru}i mo} pape koji je u to vreme, preko

Latinskog carstva, vladao ve}im delom Vizantije, zau-

vek stavio do znawa Rimu: "Srbi, moj narod, Hristovi

su, ne papini". Vladimir Dimitrijevi}

www.vidovdan.org (28.5.2014)

ao sina ove Svetosavske eparhije, prekliwem Vas, skidajte zlo sa dnev-

nog reda. Prekinite nasiqa prema crkvi Pravoslavnoj. Znajte, teška je

ruka Nemawi}a Save.

Episkop Nikolaj Velimirovi}

u telegramu g. Milanu Stojadinovi}u

predsed. Kraqevske Vlade 20.07.1937.

U odgovoru na Vaše èqe molim Vas da imate poverewa u mene li~no. Vo-

dim o svemu ra~una, ali molim i Vas da sa svoje strane pomirqivo uti~ete

na svoje kolege. Milan Stojadinovi}

episkopu Nikolaju Velimirovi}u

K

S

89

Poštovani Gospodine Ministre Predsedni~e,

Vi, svakako, niste pro~itali moj ju~erašwi tele-

gram, kada mi odgovarate da ja treba "pomirqivo

da dejstvujem na svoje kolege". Kakvu pomirqivost

Vi moète o~ekivati posle onomadašwe tu~e pred

Sabornom Crkvom? Dr Korošec nije tukao kato-

like u Dalmaciji, koji godinama najpogrdnije ruè

našeg Kraqa, a tu~e srpske vladike i sveštenike

kada se mole Bogu za svog bolesnog patrijarha!

Unikum. A, zamislite kako bi papa rimski potresao

ceo svet, da je jedan srpski àndarm udario kato-

li~kog biskupa. Sve to narod gleda. Sve to narod

sluša, ja Vas uveravam da u narodu kqu~a gnev kao u vulkanu. Uveravam Vas,

da je narod na ivici pobune. Ja znam Vaša dobra dela za posledwe dve

godine, znam i za taj zlokobni konkordat. Ja ne zaboravqam ni ono ni ovo.

No, sav narod je potpuno bacio u zaborav sve što ste Vi u~inili, kao da ste

ju~e došli na vlast - sve zbog ovog konkordata. Kao kad bi |ak napisao ~itko

propis, pa prosuo po wemu mastilo. Narod ništa u Vama danas ne vidi do

konkordata. [...] Instiktivno sav pravoslavni narod ose}a i saznaje, da je

knez crne internacionale* naš svagdašwi neprijateq, istorijski nepri-

jateq. Uostalom i svi prosve}eni katolici uàsavaju se vlasti koja se daje

tom knezu u ovoj našoj slobodnoj zemqi. Zato vas i ovim putem i posledwi

put, molim i prekliwem - skinite to ~udovište s dnevnog reda, te sa~uvajte

zemqu od potresa. [...] Neka Vam je Bog u pomo}i.

Episkop Nikolaj Velimirovi}

u pismu g.Milanu Stojadinovi}u, predsed. Kraqevske Vlade, 1937.

na se kome i zašto smeta Sveti Nikolaj Srpski. Smeta totalitarizmu

Novog svetskog poretka, jer je rekao da }e posledwi, u zlu ujediweni

svet, biti gori od kule vavilonske (ètve Gospodwe); smeta doma}im evro-

slinavcima, jer je rekao da }e, ako bude napuštena slu`ba Bogu srbskog

naroda, "prestati istorija Srbadije, a po~eti istorija manguparije" (Sr-

pski narod kao Teodul); smeta jer razobli~ava la`nu pobo`nost: "Crkve

grade, da ih vide qudi / Crkve grade, Bogu se ne mole" (Nebeska Liturgija);

smeta jer kaè da su ustaše "za revnost u zlu, dobro znanu svima / pohvale

dobili iz pakla i Rima" (\erdan od merxana); smeta jer ukazuje na pqa~ka-

šku ekonomiju neoliberalizma (Sredwi sistem). Smeta jer je novi Sveti Sa-

va. Smeta jer je Hristov. Smeta jer qude privodi Bogu i odvodi ih od satane.

Vladimir Dimitrijevi}

www.borbazaveru.org (13.maja 2014)

ogram unije je bio dalekoseàn a rani ciq (prvostepeni) pretvarawe

hri{}anskog sveta u svet rimokatoli~kih isusovaca. Odmah po podeli

zajednice hri{}ana (1054) Rimska crkva je krenula ma~em na zapadnoslo-

venske zemqe. Potom, sveti krsta{ki ratovi (od 1095) pokazuju kuda su te-

ìle sve jezuitske metode pape (koji je, ustanovqen dogmom na I vatikanskom

koncilu, 1870, ogla{en boànstvom, ôvekobogom), iako su se boànski

* knez crne internacionale, tj. papa (nap. prir.)

Z

P

90

elementi ove anticrkve jasno pokazivali sedam i po vekova pre nego {to }e

se “sveto ~udovi{te” iz Rima objaviti svetu. Naizgled davne 1095. godine

Nikita Honijat beleì kako je sveta, papska, latinska, katoli~ka, rimska,

evropska vojska osvajala Solun: “Nijesu pomagale ni pro{we, ni àlbe; ma~

je sve i svakoga dohvatio... Uzaludno su se mnogi priklawali u crkve, uzalu-

dna je bila i nada pod svetim ikonama. Varvari oni, smje{av{i boànsko

sa ~ovje~anskim, nijesu zazirali ni pred svetim mjestima... Ikone Isusa

Hrista i Wegovih ugodnika gazili (su) nogama...skakali na sveti prijesto,

pred kojim se klawaju i sami an|eli, i tu igrali pjevaju}i najrazvratnije

pjesme, a zatim kaqaju}i svojom ne~isti sveto mjesto”.

Predrag R. Dragi} Kijuk: Krstonosni ma~ rimske kurije/

Atlantokratija kao jezuitski ideal;

izd. Rivel Ko, Beograd, 2006, str.238-239

a je sre}e da naši episkopi pamte re~i Svetog Justina ]elijskog iz Od-

govora na anonimnu dopisnicu: "Neevan|elski je, dušegubno je tako|e,

izgovarati se sli~nim ponašawem drugih ravnodušnih Patrijaraha i Epi-

skopa danas. Jer, po re~ima Sv. Otaca, nerad i nemar i svako uopšte greše-

we, osobito o veru, ma koliko imalo sau~esnika, ne postaje od toga mawom

greškom. Nemarnost i ravnodušnost, neznawe ili izdajstvo drugih nikada

ne moè biti izgovor za Episkope - Apostolske naslednike u Crkvi Hristo-

voj, postavqene zato da ~uvaju Istinitu veru i Crkvu, kojom se jedino moè

spasti narod Bo`ji i u}i u Carstvo Bo`je. Znajmo i u snu i na javi da, po

bogomudrim i apostolskim re~ima Poslanice Isto~nih Patrijaraha: "sam

crkveni narod jeste ~uvar pravoslavne vere i predawa" (Poslanica 1848.

god., par. 17). Nemojmo da se desi da taj još veruju}i narod Bo`ji jednoga

~asa do|e do toga da današwe Episkope ne priznaje više za nosioce i ~u-

vare apostolsko-svetoota~ke vere, kako je to znao ~initi pravoslavni narod

mnogo puta u svojoj krstonosnoj istoriji. U mutnim i mrtvim vodama "ekume-

nizma", u koje su neki od wih zagazili, retko se ko od pravoslavnih odrào

a da ne po~ne tonuti u jeresi nepravoslavqa i zloslavqa. No znajmo za sva

vremena i na svu ve~nost: niko ne moè ostati u Crkvi Hristovoj Pravo-

slavnoj ne drè}i se blago~estivog bogo~ove~anski sabornog puta Svetih

Otaca i Ispovednika Pravoslavqa. Setimo se evan|elskog pravila Svetog

Grigorija Palame, izre~enog u pismu Patrijarhu Antiohijskom Igwatiju

1345. godine, kada je ovaj odstupio od pravoslavnog u~ewa: "Oni koji su od

Crkve Hristove, oni su i od Istine; a oni koji nisu od Istine, ne pripada-

ju ni Crkvi Hristovoj... Jer mi smo nau~ili da Hriš}anstvo merimo ne po

licima, ve} po istini i po ta~nosti vere, (t. II, Solun 1966, str. 627). Ovo,

vekovima isprobano i svestrano potvr|eno pravoslavno pravilo Sv. Gri-

gorija Palame, jeste svagdašwe pravilo Crkve Pravoslavne i Ispovednika

pravoslavnih i naroda Bo`jeg pravoslavnog od Svetih Apostola do danas,

pa }e blagoda}u Bo`jom i silom Bo`jom biti i od danas do veka."

Vladimir Dimitrijevi}, www.borbazaveru.org (2014).

aše Preosveštenstvo i Sveti Oci Sinodski, dokle }emo našu Svetu

Pravoslavnu Svetosavsku Crkvu ropski poniàvati našim stravi~no

nesvetopredawskim odnosom prema Ekumenizmu i takozvanom Ekumenskom

V

D

91

savetu crkava? Stid spopada svakog iskrenog i na

Svetim Ocima vaspitanog pravoslavca kada ~ita

da su pravoslavni u~esnici V Svepravoslavne

konferencije u @enevi (8/16. juna 1968. g.), u vezi

sa u~estovawem pravoslavnih u radu "Svetskog

saveta crkava" doneli odluku: "da se izrazi op-

šte saznawe Pravoslavne crkve da ista pred-

stavqa organski deo Svetskog saveta crkava"

(Glasnik SPC, br.8, av-gust 1968, str.168). Ova odlu-

ka je, po svojoj nepravoslavnosti, apokalipti~ki

jeziva. Zar je Pravoslavna Crkva - to pre~isto

Bogo~ove~ansko telo i organizam Bogo~oveka

Hrista - morala biti tako ~udovišno poniàva-

na da weni predstavnici, bogoslovi, i ~ak jerarsi, me|u kojima i srpski,

traè "organsko" u~eš}e i ukqu~ewe u Ekumenski savet crkava, koji na taj

na~in postaje neki novi crkveni "organizam", nova Crkva nad crkvama, ~iji

su Pravoslavne i nepravoslavne crkve samo "delovi" ("organski" me|usob-

no vezani!?). - Avaj, nevi|enog izdajstva! Odbacujemo pravoslavnu bogo~ove-

~ansku veru, tu organsku vezu sa Bogo~ovekom Gospodom Hristom i Wegovim

pre~istim Telom - Pravoslavnom Crkvom Svetih Apostola i Otaca i Vase-

qenskih Sabora, i ho}emo da budemo "organski deo" jereti~kog humanisti-

~kog, ~ovekopokloni~kog udruèwa, koje se sastoji od 263 jeresi. A svaka je

od wih po - duhovna smrt. Kao pravoslavni, mi smo "udi Hristovi". Ho}emo

li dakle uzeti ude Hristove i od wih na~initi ude bludnice? Boè sa~uvaj!

(1 Kor. 6,15). A mi to ~inimo kroz "organsko" sjediwavawe sa Svetskim save-

tom crkava, koji nije ništa drugo do povampireno neznaboà~ko ~oveko-

poklonstvo=idolopoklonstvo. Krajwe je vreme, Preosve}eni Oci, da Pra-

voslavna Svetosavska Crkva naša, Crkva Svetih Apostola i Svetih Otaca,

Svetih Ispovednika, Mu~enika i Novomu~enika, prestane da se meša cr-

kveno, jerarhijski i molitveno-bogoslu`beno sa takozvanim Ekumenskim

savetom crkava, i da za uvek otkaè bilo kakvo u~estvovawe u zajedni~kim

molitvama i bogosluèwima - koja su u Pravoslavnoj Crkvi sva organski

povezana u jednu celinu i vozglavqena Svetom Evharistijom. [...]Pravo-

slavni bogoslovi su du`ni i}i ne na "ekumenske zajedni~ke molitve", nego

na bogoslovske dijaloge u Istini i o Istini, kao što su to kroz vekove ra-

dili sveti i bogonosni Oci Crkve.

Arhimandrit Justin Popovi}

na Sv. Jovana Zlatousta 13/26 novembra 1974. Man. Sv. ]elije

vi svetorodni Nemawi}i bili su odlu~no protiv latinske jeresi: zato

se Sveti kraq Milutin borio protiv vizantijskog cara - unijate Miha-

ila Paleologa i odolevao nasrtajima papinih vojski. U zakoniku cara Du-

šana, kao i u drugim zakonskim dokumentima onoga vremena, jasno je re~eno

da rimokatolici koji ìve i rade u Srbiji i na teritorijama srbskih vla-

dara imaju pravo na svoje hramove i na svoje sveštenstvo, ali su bile veoma

stroge kazne za one latinske ùpnike koji bi nekog pravoslavca preveli u

papsku jeres. Vladimir Dimitrijevi}


S

92

kumenizam je zajedni~ko ime za psevdohri}anstva, za psevdocrkve Zapa-

dne Evrope. U wemu su srcem svojim svi evropski humanizmi, sa papi-

zmom na ~elu. A sva ta psevdohriš}anstva, sve te psevdocrkve nisu drugo

ve} jeres do jeresi. Wima je zajedni~ko evan|elsko ime: svejeres. Zašto?

Zato što su u toku istorije razne jeresi negirale ili unakaàvale pojedine

osobine Bogo~oveka, Gospoda Hrista, a ove evropske jeresi odstrawuju

vascelog Bogo~oveka i na Wegovo mesto stavqaju evropskog ~oveka. Tu nema

bitne razlike izme|u papizma, protestantizma, ekumenizma, i ostalih

sekti, ~ije je ime legeon. Pravoslavni dogmat, ustvari svedogmat o Crkvi je

odba~en i zamewen latinskim jereti~kim svedogmatom o prvenstvu i nepo-

grešivosti pape, ~oveka. A iz te svejeresi izrojile su se, i neprestano se

roje druge jeresi: Filioque, izbacivawe "epikleze", uvo|ewe tvarne blago-

dati, azima, ~istilište, blagajna suvišnih dela, mehanizovano u~ewe o

spasewu, i time mehanizovano u~ewe o ìvotu, papocentrizam, "sveta" in-

kvizicija, indulgencija, ubijawe grešnika zbog greha, jezuistika, sholasti-

ka, kazuistika, monarhistika, socijalni humanizam… Protestantizam? Naj-

ro|enije i verno ~edo papizma, svojom racionalisti~kom sholastikom srqa

iz jeresi u jeres, stalno se davi u raznim otrovima svojih jereti~kih zablu-

da. Pritom, papisti~ko gordoumqe i "nepogrešivo" bezumqe apsolutisti-

~ki caruje i pustoši duše wegovih vernika. U na~elu, svaki je protestant

nezavisni papa, nepogrešivi papa u svima stvarima vere. A to uvek vodi iz

jedne duhovne smrti u drugu. I nikad kraja tome umirawu, jer je broj duhov-

nih smrti ~ovekovih - bezbroj. Pri takvom stawu stvari, papisti~ko-protes-

tantski ekumenizam sa svojom psevdocrkvom i svojim psevdohriš}anstvom

nema izlaza iz svojih smrti i muka bez svesrdnog pokajawa pred Bogo~o-

vekom Gospodom Hristom i Wegovom Pravoslavnom Crkvom. Pokajawe je lek

za svaki greh, lek dat bogolikom bi}u qudskom od Jedinog ôvekoqupca. Bez

pokajawa i stupawa u Istinitu Crkvu Hristovu neprirodno je i besmisleno

je govoriti o nekom ujediwewu "crkava", o dijalogu qubavi, o intercommu-nio. Glavnije i od najglavnijeg jeste: postati sutelesnik Bogo~ove~anskog

tela Crkve Hristove, i time zajedni~ar u duši Crkve - Duhu Svetom, i na-

slednik svih besmrtnih blaga Bogo~ove~anskih.

Arhimandrit Justin Popovi},

Humanisti~ki ekumenizam

www.borbazaveru.org (13.maja 2014)

ntisrpsku konzistentnost papa }e potvrditi i zalagawem (1993) da se

“novim inicijativama” zavede mir u Bosni, na{to }e se nadovezati

~ika{ki kardinal Bernardin (1995) tvrdwom da su “NATO bombe oprav-

dane”. Sli~no, u lakoj denverskoj komunikaciji, papa je, opet, uputio re~i

nezadovoqstva predsedniku Klintonu (“Trebalo bi da bombardujete Srbe”).

Predrag R. Dragi} Kijuk: Pohota za vla{}u/

Atlantokratija kao jezuitski ideal, 179.

ajna Evharistije naziva se Pri~eš}em [...], jer se wome pri~eš}ujemo

Boànstva Isusova. A naziva se zajedni~arewem i uistini ona to jeste,

jer preko we mi stupamo u zajednicu s Hristom, i uzimamo udela i u We-

A

T

E

93

govom telu i u Boànstvu; s druge strane, preko we mi stupamo u zajednicu

jedan sa drugim i sjediwujemo se. I pošto se svi pri~eš}ujemo od jednoga

hleba,to postajemo jedno telo Hristovo i jedna krv, i ~lanovi jedan drugome,

jer smo sutelesnici Hristovi [...]. Stoga se svom snagom ~uvajmo da ne pri-

mamo pri~eš}e od jeretika [...], niti da im dajemo. Jer Gospod kaè: Ne

dajte svetiwe psima, niti me}ite bisera svoga pred sviwe (Mt. 7, 6), da ne

postanete u~esnici wihovog zloverja (= zlou~ewa) i osude. Jer ako zaista

biva sjediwewe sa Hristom i jednog sa drugim, onda se zaista dobrovoqno

sjediwujemo i sa svima onima koji se zajedno sa nama pri~eš}uju. A to

sjediwewe zbiva se dobrovoqno, ne bez naše saglasnosti. Jer svi smo jedno

telo, pošto se od jednog tela pri~eš}ujemo, kao što veli Apostol (1. Kor.

10, 17) Neustrašivi ispovednik Bogo~ove~anskih istina pravoslavnih

objavquje svima qudima u svima svetovima: "Pri~eš}e od jeretika - otu|uje

od Boga i predaje |avolu". U Evharistiji: "hleb jereti~ki i nije telo

Hristovo". "Kakva je razlika izme|u svetlosti i tame, takva je i izme|u pra-

voslavnog Pri~eš}a i jereti~kog. Pravoslavno prosve}uje, jereti~ko po-

mra~uje; jedno sjediwuje sa Hristom, drugo - sa |avolom; jedno oìvquje

dušu, a drugo - ubija". "Pri~eš}e iz jereti~kih ruku jeste otrov, a ne prost

hleb". Arhimandrit Justin Popovi},

Humanisti~ki ekumezam

retenzije verske asimilacije, nedvosmisleno, sazreli su do ekstaze tek

osnivawem Nezavisne dràve Hrvatske (10.04.1941) kada su rimski

klerofanatizam i hrvatski klerojezuitizam kaznili pravoslavni narod za

neposlu{nost izvr{iv{i genocid nad Srbima. U ovoj marionetskoj i mon-

struoznoj dràvi kazna je stizala one koji su vekovima odbijali da celiv-

aju papu, gospodara sveta, u vrh wegove svete papu~e.

Predrag R. Dragi} Kijuk: Krstonosni ma~ rimske kurije/

Atlantokratija kao jezuitski ideal, str. 237.

osledwi vladar slobodne srbske dràve, despot \u-

ra| Brankovi}, umni stradalnik, odbio je da pošaqe

predstavnike na sabore u Firenci (Florenciji) i Ferari

(kada je zablistao atlant Pravoslavqa, Sveti Marko Efe-

ski, brane}i ortodoksiju od unije sa Rimom). To je obraz-

loìo ~iwenicom da je veoma dugo sused lukavih Latina,

da ih dobro poznaje, i da od sjediwewa u Istini ne}e biti

ništa. Kada mu je nu|eno da primi papsku veru i dobije

pomo} Zapada, govorio je da ga wegov narod smatra ne-

sre}nim, ali mudrim ~ovekom; ako bi primio tu|u veru,

smatrali bi ga nesre}nim ludakom. To \ur|u Brankovi}u neprijateqi Pra-

voslavqa do danas zameraju. Vladimir Dimitrijevi}


ogmatom o nepogrešivosti prisvojivši sebi, ~oveku, svu vlast i sva pra-

va koja pripadaju jedino Bogo~oveku - Gospodu Hristu, papa je, ustvari,

proglasio sebe crkvom u Papisti~koj crkvi, i postao u woj sve i sva. Svoje

D

P

P

94

vrste svedrìteq. Zato je dogmat o nepogrešivosti pape i postao svedogmat

papizma. [...] U istoriji roda qudskog postoje tri glavna pada: Adamov, Judin

i papin. Suština grehopada je uvek ista: hteti pomo}u sebe postati dobar;

hteti pomo}u sebe postati savršen; hteti pomo}u sebe postati bog. No time

se ~ovek nesvesno izjedna~uje sa |avolom…" Arhimandrit Justin Popovi}:

Pravoslavna Crkva i ekumenizam,

manastir Hilandar 1995. II izdawe, str. 117.

ato je i mogu}e zakqu~iti: hri{}anski svet koji

je retrogradno evoluirao do procesa ideologije

globalista, do procesa integrativne profitokrati-

je, jeste svet odlu~uju}eg sukoba humanisti~kog ide-

ala sa politi~kim idealom.

U htewima, zasnovanim na pravu mo}i, globalisti-

~ki poredak novog svetskog haosa ni jednu poru dru-

{tvenog ìvota ne èli da ostavi na starim temeqi-

ma. Ba{ zato i nije ~udno {to na svome talasu pap-

sko politi~ko hri{}anstvo o~ekuje da se uspostavi

novo (antikanonsko) ustrojstvo pravoslavnih crka-

va. Tome pogoduju, posle hiqadu godina pomireni,

hri{}anski centri u Carigradu i Rimu. Za ovaj svo-

jevrsan paradoks ima vi{e razloga a prvi treba sagledavati u ~iwenici da

su istorijski uslovi oslabili Carigradsku crkvu pa ona, u ~emu je Rim po-

dràva, èli da pro{iri svoja prava koja nikad ranije nije imala.

Naime, Carigradska crkva, od 1993. poku{ava da svoju jurisdikciju pro-

{iri i na delove drugih pravoslavnih crkava i to na ra~un pravoslavne

dijaspore. To zna~i da bi ~lanovi pravoslavne dijaspore bili pod juris-

dikcijom Carigradske patrijar{ije a ne svojih nacionalnih crkava ~ime

bi Carigradska crkva, ne samo oja~ala, ve} postala, po broju i mo}i druga

po redu pravoslavna crkva. Ovaj nekanonski ~in prisvajawa istovernika

drugih autokefalnih pravoslavnih crkava bi, u stvari, ustrojio poziciju

carigradskom patrijarhu koju ima papa. Utoliko je razumqivija papina po-

dr{ka vaseqenskom carigradskom patrijarhu (koji ve} ima u pravoslavnom

svetu prvenstvo ~asti odlukom Drugog vaseqenskog sabora) u ovim nastoja-

wima, jer je to ve} polovina puta ka uspostavqawu primata pravoslavnog

carigradskog patrijarha. Krajwi ciq bi bio uspostavqawe pravoslavnog

pape, pa bi se dva verska centra (Rim-Carigrad) jednostavnije dogovarala

o nastupu hri{}anske zajednice na planetarnom planu. Ovim, eventualno

ostvarenim, nakaradnim ~inom dovode se u pitawe autokefalije nacional-

nih pravoslavnih crkava, {to je istorijska te`wa rimokatoli~ke crkve,

koja bi na taj na~in ostvarila krajwi ciqa da na Istoku postoji “papa” nad

kojim bi rimski papa imao pravo prvenstva.

Predrag R. Dragi} Kijuk: Simulacija politi~kog humanizma/

Atlantokratija kao jezuitski ideal, str. 302-303.

Z

FFoonnddaacciijjaa RRaaddoosstt

95

Srbija, Beograd, Vra~ar, Gr~i}a Milenka 3,

telefon 063.360320, e-po{ta: [email protected]

Fondaciju Radost osnovali smo 1. decembra 2011. godine u è-

qi da poku{amo, pa koliko budemo mogli i umeli, doprineti da

se na lica qudi koji su u ratovima i u ekonomski i politi~ki

kriznim vremenima, siroma{tvom, izbegli{tvom ili na neki po-

seban na~in ostali bez radosti, vrate osmesi i nada u boqe sutra,

te da se oko te ideje okupe qudi dobre voqe, qudi spremni da po-

mognu.

U tom opredeqewu Fondacija Radost je najve}i deo svojih dosa-

da{wih aktivnosti usmerila na prikupqawe kwiga za seoske bi-

blioteke i {kole u Srbiji i u Republici Srpskoj: slikovnice za

budu}e i lektiru za sada{we |ake, a beletristiku za wihove ro-

diteqe i rodbinu. Radili smo i radimo u saradwi sa Udruèwem

kwièvnika Srbije, sa kolegama iz programske akcije Radio Beo-

grada “Kwiga solidarnosti”, a naro~ito sa Predstavni{tvom Re-

publike Srpske u Srbiji, odakle nam je stigla i neophodna pomo}

za objavqivawe ovog, prvog broja ~asopisa @rnov. Raspisali smo

(strana 74) i drugi Konkurs za najlep{e pesme i pri~e o zavi~aju,

a nastavqaju}i akciju prikupqawa i darivawa kwiga za seoske

biblioteke i {kole (javite se!), ove godine smo po~eli i da objav-

qujemo dobre, lepe i korisne kwige (strana 99).

@@rrnnoovv je glasilo koje se zalaè za o~uvawe tradicionalnih

vrednosti srpskog naroda: qubav prema bli`wem; predusretqi-

vost prema putniku namerniku; vera u Boga i svest o zna~aju krsne

slave, verskih i narodnih obi~aja; tolerantnost prema susedima

druge vere i zakona; prepoznavawe srpskih nacionalnih intere-

sa u kulturi, nauci, umetnosti, privredi i politici; ~ast i po-

štewe u svemu - od ku}nih i ~aršijskih, do poslova narodnih i

dràvnih. Naravno, uz sve to, èlimo da ~itaoce na{eg ~asopisa

redovno upoznajemo i sa kulturom, naukom i umetno{}u susednih

i drugih naroda u svetu. Du{ko M. Petrovi}

96

U spomen spomeniku

rvi Spomenik neznanom vojniku (soldat inconnu) me|u savezni-

~kim dràvama posle Evropskog rata (kasnije nazvanog Prvi

svetski rat) podigla je Francuska

u Parizu, pod Trijumfalnom kapijom, kao

izraz zahvalnosti mnogim neznanim voj-

nicima koji su izginuli po rovovima do

tada najkrvavijeg rata. Ubrzo potom i

Sjediwene Ameri~ke Dràve na Arling-

tonskom nacionalnom grobqu postavqaju

spomenik Neznanom vojniku (UnknownSoldier). Velika Brita-

nija u Vestminsterskoj

opatiji obeleàva grob

Nepoznatog ratnika

(Unknown Warrior), a

potom i druge savezni~ke

vojske: Kanada, Belgija,

Italija, Portugalija...

Seqaci iz podaval-

skih sela su sami sku-

pili nešto novca i po-

digli spomenik jednom

ne-poznatom vojniku

~iji su grob pronašli...

Spomenik neznanom

junaku na Avali sru{en

je po nare|ewu kraqa

Jugoslavije Aleksandra

Kara|or|evi}a, isto-

vremeno s ru{ewem @r-

nova, starog grada na

Avali.

!!Jo{ malo istorije

PP

97

@rnov je bio sredwevekovna tvr|ava na najvi{em vrhu Avale (511

mnv), koju su još Rimqani

podigli, a kasnije Srbi dozi-

dali, pa Osmanlije potom

pro{irile i oja~ale.

Kulturno-istorijski spome-

nik najvi{eg reda, sredwove-

kovni grad @rnov,

i srpski Spome-

nik neznanom ju-

naku kraq Jugo-

slavije je dina-

mitom

>>>>

Sve~ano otkri-

vawa Spomenika

neznanom junaku

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

008

@RNOV : ~asopis za kulturu, nauku i

umetnost / glavni i odgovorni urednik Du{ko

M. Petrovi}. - God. 1, br. 1 (2014) - , -

Beograd : Fondacija Radost, 2014 - (Beograd :

Premisgraf). - 25 cm.

Dva puta godi{we .

ISBN 2335-0393 - @rnov

COBISS.SR-ID 207251980

@@rrnnoovv izlazi dva puta godi{we (leto i zima).

Osniva~ i izdava~: Fondacija Radost, Srbija, Beo-

grad, Vra~ar, ul. Gr~i}a Milenka 3. Ure|uje ured-

ni~ki kolegijum: Ratko Popovi} (Gra~anica), Di-

mitrije Jovanovi} (Kraqevo), Ranko Preradovi}

(Bawa Luka) i Du{ko M. Petrovi} (Beograd), tele-

fon:+381.63.360320.e-po{ta:[email protected]~un kod Banca intesa, Beograd: 160-365947-81. .

Oglasi: posledwa strana korica (kolor) 30.000

dinara; pole|ina posledwe strane korica (crno-

belo) 15.000 dinara; crno-bela strana u kwi`nom

bloku 10.000 dinara. âsopis je dostupan u svim

boqim kwiàrama u Srbiji i u Republici Srpskoj;

cena po primerku je 300 dinara ili 5 KM. Sav pri-

hod namewen je akcijama Fondacije Radost.

Krst sa starog spomenika Neznanom junaku na Avali narod je sa~uvao i

~uva ga i daqe: u porti crkve u Belom Potoku,

a srpski sredwovekovni grad @rnov zauvek je izgubqen.

sru{io 1934. godi-

ne da bi na tom

mestu podigao “ma-

uzolej”, Meštro-

vi}evu kopiju grob-

nice persijskog kra-

qa Kira Velikog?!

Novi pogled na Prvi svetski rat

Naru~ite

telefonom:

+381.(0)63.360320

ili e-po{tom:

[email protected]

LLEETTOO 22001144..

Veruje se da je od postanka sveta pro{lo 7522, od potopa 5280, a od po-

stanka azbu~nog pisma 3014 godina.

Od ro|ewa Gospoda na{eg Isusa Hrista pro{lo je 2014 godina.

Od prvog pisanog pomena Srba pro{lo je 1945 godina; od po~etka primawa

hri{}anstva u Srba 1378; od prvog pisanog pomena Srba na tlu dana{we

Hrvatske i dana{we BiH 1192; od nastanka }irilice 1121; od prvog pomena

srpske krsne slave 996; od ujediwewa Srba pod Nemawom 845; od ro|ewa Rastka

Nemawi}a, Svetog Save 840; od prvog srpskog diplomate (na dvoru Fridriha

Barbarose u Nirnbergu) 826; od Poveqe Kulina bana, najstarijeg datiranog

srpskog pisanog spomenika na tlu dana{we BiH 825; od poveqe Alekseja IIIAn|ela za izgradwu Hilandara 816; od postanka srpskog kraqevstva 797; od

samostalnosti Srpske crkve 795; od ustanovqewa srpskih {kola 792; od ko-

vawa prvog srpskog novca 779; od progla{ewa srpskog carstva 668; od Du{ano-

vog zakonika 665; od anateme koju je na cara Du{ana i prvog srpskog patri-

jarha Joanikija bacio carigradski patrijarh Kalist 664; od pomo}i starca

Isaije, monaha i diplomate, da se skine anatema sa Srpske crkve i prizna

Srpska patrijar{ija 639; od bitke na Kosovu 625; od pada Bosanskog kraqev-

stva pod tursku vlast 551; od pada Hercegovine pod tursku vlast 532; od

pada Jajca, Bawaluke, Like i Krbave pod tursku vlast 486; od prestanka

Srpske despotovine 477; od velike seobe pod ârnojevi}em 324; od ro|ewa Vuka

Karaxi}a 227; od pojave prvih srpskih novina 223; od osnivawa prve srpske

gimnazije 223; od se~e knezova u Srbiji i Prvog srpskog ustanka 210; od oslo-

bo|ewa Beograda od Turaka 207; od osnivawa Velike {kole u Beogradu 206; od

ubistva vo`da Kara|or|a 197; od Sretewskog ustava 179; od osnivawa profe-

sionalnog pozori{ta u Srbiji 179; od osnivawa Srpske ~itaonice u Novom

Sadu 169; od ro|ewa Nikole Tesle 158; od osnivawa Narodnog pozori{ta u

Beogradu 148; od bosansko-hercegova~kog ustanka 139; od me|unarodnog pri-

znawa Srbije i Crne Gore 136; od progla{ewa Srbije za kraqevinu 132; od

osve}ewa Kosova i oslobo|ewa Ju`ne Srbije 102; od po~etka Prvog svetskog

rata 100; od kapitulacije Crne Gore (“Odredba o polagawu oru`ja crnogorske

vojske”) 98; od stvarawa Kraqevine SHS 96; od obnove Srpske patrijar{ije

94; od preimenovawa Kraqevine SHS u Jugoslaviju 85; od nema~kog bombar-

dovawa Narodne biblioteke Srbije 73; od osnivawa usta{kog konc-logora u

Jasenovcu 73; od progla{ewa republike u Jugoslaviji i zabrane povratka Srba

na Kosovo i Metohiju 69; od prvog oruànog sukoba u SFRJ (Benkovac) 24; od

osnivawa Republike Srpske 22; od stvarawa SRJ (Srbija i Crna Gora) 22; od

iskqu~ewa SRJ iz Organizacije ujediwenih nacija 22; od odluke SRJ da uvede

sankcije Republici Srpskoj i uspostavi granicu na Drini 20; od NATO bom-

bardovawa Republike Srpske bombama sa osiroma{enim uranijumom 19; od izg-

ona Srba iz Hrvatske 19; od me|unarodnog priznawa Republike Srpske (Dejton-

ski sporazum) 19; od NATO bombardovawa Srbije bombama sa osiroma{enim

uranijumom i okupacije Kosova i Metohije 15; od referenduma o nezavisnosti

Crne Gore 8; od samoprogla{ewa kriminalno-zlo~ina~ke, la`ne dràve “Repu-

blika Kosovo” i odluke Crne Gore da prizna tu samoprogla{enu “dràvu“ 6; od

posledwe Rezolucije Narodne skup{tine Srbije o Kosovu i Metohiji (nasilno

promewene Rezolucije?) upu}ene Ujediwenim nacijama 4 i od “Briselskog spo-

razuma Beograda i Pri{tine” 1 godina.

U èqi da stogodi{wicu po~etka Prvog svetskog rata

obiqeìmo kwigom-istinom o stvarnim uzrocima

i dugim pripremama za taj stra{ni rat,

odlu~ili smo da, zajedno sa Fondacijom Radost,

objavimo novo djelo

prof. dr Nikole B. Popovi}a, dopisnog ~lana

Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske:

EEvvrrooppsskkii rraatt 11991144.. Vjerujemo da je ova kwiga pravi odgovor na

sve ~e{}e poku{aje falsifikovawa istorije.

Mla|en Cicovi},

direktor Predstavni{tva Republike Srpske u Srbiji

ISSN 2335-0393

GGooddiinnaa II,, bbrroojj 11

âsopis za kulturu, nauku i umetnost

LLEETTOO 22001144..

1

Crkva Ro|ewa Svetog Jovana Krstiteqa u Jasenovcu podignuta je 1775. godine.

Ustaše su je srušile 1941; ikonostas, liturgijski predmeti, bogoslu`bene

i mati~ne kwige, arhiva i mobilijar uništeni.

Nova crkva, podignuta 1984. godine, ošte}ena je u ratnim operacijama 1991/92.

i granatirana maja 1995. godine (ošte}en krov i zidovi), provaqena

i demolirana (Izveštaj ECMM ¤ 3/95, 71), parohijski dom spaqen.

Posle rata crkva je obnovqena, a osnovan je i manastir Jasenovac.

Documents

^asopis za kulturu, nauku i umetnost ISSN 2335-0393 · ISSN 2335-0393 Godina I, broj 1 ^asopis za kulturu, nauku i umetnost LLETO 2014. 1 Crkva Ro|ewa Svetog Jovana Krstiteqau Jasenovcu