1 .POJAM BANKE U NAŠEM PRAVU I PRAVU EU

Banka je naznačajnija finansijska organizacija koja se bavi prikupljanjem slobodnih novčanih sredstava od privrede i stanovništva i na bazi tako prikupljenih sredstava daje kredite zainteresovanim licima (fizičkim i pravnim) i dr. Usluge

Definicije ekonomske teorije obično određuju banku kao preduzeće koje u različitim oblicima preuzima tuđ novac koji dalje pozajmljuje trećim licima radi ostvarivanja dobiti na razlici kamata.

Formalno pravne definicije određuju banku kao pravno lice koje se može osnovati samo uz saglasnost nadležnog organa preko definisanja izvedenog iz predmeta poslovanja pa do formalizovanog pristupa gde se unapred određuju karakteristike banke.

Naš zakon:Banka je akcionarsko društvo sa sedištem u RS koje ima dozvolu za rad NBS i obavlja depozitne i kreditne poslove, a može obavljati i druge poslove.

Direktiva EU 77/780/EEC određuje banke kao finansijske institucije koje se bave kreditnim i depozitnim poslovima.

Izraz „public“ se odnosi na pribavljanje kapitala

2.VRSTE BANAKA

Osnovna podela banaka u svakom bankarskom sistemu je podela na:1. centralne (emisione)2. poslovne (komercijalne)

Emisione banke su centralne finansijske ustanove u monetarnom sistemu jedne zemlje. Njihova uloga je da emituju novac kao i da regulišu količinu novca u opticaju. One utvrđuju i vode monetarnu i kreditnu politiku, staraju se o likvidnosti poslovnih banaka i vrše nadzor nad njihovim poslovanjem, a obavljaju i druge poslove utvrđene zakonom.

Poslovne banke se bave zaključivanjem i izvršavanjem bankarskih ugovora i drugih bankarskih poslova. S obzirom na karakter poslova kojima se bave ove banke se najčešće dele na:

opšte (univerzalne) hipotekarne založne depozitne za kreditiranje izvoza i osiguranje izvoznih poslova

Banke se mogu javiti i u organizacionoj formi bankarskog konzorcijuma, holding banke i drugim pravno dopuštenim organizacionim oblicima.

1

3.DELATNOST BANAKA (OPŠTA PRAVILA I ZABRANA POVREDE KONKURENCIJE)

Delatnosti koje obavlja banka određene su zakonom. (Zakon o bankama)

Apsolutni bankarski poslovi su poslovi koje može obavljati samo banka, dok je drugim pravnim i fizičkim licima obavljanje takvih poslova zabranjeno:

primanje depozita davanje kredita izdavanje platnih kartica

Relativni bankarski poslovi su oni poslovi koje mogu obavljati banke ali mogu ih obavljati i drugi subjekti;

polaganje (davanje) depozita uzimanje kredita devizni, devizno-valutni i menjački poslovi poslovi platnog prometa poslovi sa HOV (izdavanje HOV, poslovi kastodi banke) brokersko-dilerski poslovi izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao) kupovina, prodaja i naplata potraživanja (faktoring, forfeting i dr.) poslovi zastupanja u osiguranju poslovi za koje je ovlašćena zakonom druge poslove čija je priroda srodna ili povezana sa navedenim poslovima, a u

skladu sa osnivačkim aktom i statutom banke

Navedene bankarske poslove banke mogu obavljati na osnovu dozvole za rad, u skladu sa registrovanom delatnošću.Banka je dužna da svoju delatnost obavlja tako da ne povređuje konkurenciju na tržištu.Povredom konkurencije u smislu Zakona o zaštiti konkurencije smatraju se akti i radnje privrednih subjekata i drugih pravnih i fizičkih lica koje oni preduzimaju odnosno donose u cilju poslovanja na jedinstenom tržištu Srbije, a pri tom narušavaju ravnopravnost drugih subjekata.Zakon o bankama predviđa da je banci zabranjeno da:

1. zaključuje sporazume kojima se bitno sprečava, ograničava ili narušava konkurencija

2. zloupotrebljava dominantan položaj3. sprovodi koncentraciju kojom se bitno sprečava, ograničava ili narušava

konkurencija i to naročito da je sprovodi stvaranjem odnosno jačanjem dominantnog položaja na finansijskom tržištu

NBS sprovodi mere u skladu sa zakonom. Može se tražiti i mišljenje organizacije nadležne za zaštitu konkurencije.NBS daje saglasnost na koncentraciju. Ona donosi posebne akte.

2

4.POSLOVNO IME I SEDIŠTA BANKE

Banka ima svoje poslovno ime (firmu) kao važan element njene pravne individualizacije. Poslovno ime je ime pod kojim banka posluje (Zakon o privrednim društvima – akcionarsko, privredno društvo).

Naziv banka je zaštićeni naziv koji mogu u svome imenu koristiti samo one finansijske organizacije kojima je to zakonom dopušteno (lat. banca – sto, klupa na kome su srednjovekovni italijanski trgovci menjači obavljali svoje menjačke i druge bankarske poslove)

Noviji propisi sadrže odredbe kojima su definisani pojam banke i pravo korišćenja naziva banka. U našem pravu taj naziv mogu koristiti samo organizacije koje se po zakonu organizovane kao banke, dok je drugim finansijskim organizacijama i drugim privrednim subjektima to zabranjeno. Novim Zakonom o bankama pravo na korišćenje naziva nije samo pravo, veš i obaveza.

Sedište banke je mesto iz kog se upravlja poslovima banke kao akcionarskog društva. Određuje se osnivačkim aktom banke. Važe pravila kao za sedište privrednog društva.

5.BANKE KAO SUBJEKTI BANKARSKOG PRAVA

Banke su osnovni i najvažniji subjekt bankarskog prava, ali ne i jedini. Druge finansijske organizacije se bave određenim bankarskim poslovima.

Zakonom o bankama se ne regulišu druge finansijske organizacije (ranije, Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama). U bankarskom sistemu RS one više ne postoje. U roku od godinu dana stupanja na snagu Zakona o bankama sve dotadašnje finansijske organizacije moraju da se usklade sa odredbama novog zakona, imaju obavezu da se transformišu u banku (ako ispune uslove za osnivanje banke), da se pripoje drugoj banci ili prestanu sa radom.

Kriterijum kategorizacije, obavljanje određenih bankarskih poslova je merilo za identifikaciju i svrstavanje drugih finansijskih organizacija u subjekte bankarskog prava.

Uz banke i druge finansijske organizacije, u bankarstvu se javljaju i razne njihove asocijacije. Neke imaju dobitni karakter i imaju isti položaj kao banke i druge finansijske organizacije (bankarski konzorcijumi, pulovi). Zakon o bankama RS dozvoljava da se banka organizuje kao bankarska grupa ili kao bankarski holding.

Subjekti bankarskog prava i druga lica u finansijskom sektoru: društva za osiguranje, pokrovitelji emisije HOV, društva za upravljanje investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima, brokersko-dilerska društva, privredna društva koja obavljaju

3

poslove finansijskog lizinga i dr. (bankarske poslove obavljaju u vidu zanimanja odnosno registrovane delatnosti)Nedobtni tip jesu strukovna udruženja banaka.S druge strane naspram banaka i drugih finansijskih organizacija stoje klijenti. Oni su subjekti bankarskog prava u širem smislu reči.

6.NACIONALNI PRAVNI IZVORI BANKARSKOG PRAVA

I – ZAKONI (najvažniji izvori bankarskog prava)

Zakon o bankama (2006)reguliše pravni položaj banke.Zakon o obligacionim odnosima (1978) reguliše zaključivanje i izvršavanje bankarskih poslova.Zakon o privrednim društvima (2004) reguliše osnivanje privrednih društava.

Ostali zakoni: Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, Zakon o osiguranju depozita, Zakon o NBS, Zakon o platnom prometu, Zakon o sprečavanju pranja novca, Zakon o tržištu HOV i drugih finansijskih instrumenata, Zakon o preuzimanju akcionarskih društava, Zakon o menici, Zakon o čeku, Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o kreditnim poslovima sa inostranstvom.

II – PODZAKONSKI AKTI

Oni regulišu organizaciono-statusna pitanja i pitanja režima obavljanja delatnosti.

III – BANKARSKI OBIČAJI

Bankarski običaji su značajni izvori autonomnog bankarskog prava. Običaji mogu biti nacionalnog i međunarodnog prava.

IV – OPŠTI USLOVI POSLOVANJA

Opšte uslove poslovanja stvaraju banke, a još češće udruženja banaka u jednoj zemlji.

V – TIPSKI I FORMULARNI UGOVORI

Skoro svi ugovori su tipski i formularni, stvaraju ih same banke i njihove asocijacije.

SUPSIDIJARNI IZVORI BANKARSKOG PRAVA pravila privrednog (poslovnog i građanskog) prava

4

7.IZVORI PRAVA U EU

Razvoj EU se odvijao u etapama. Najpre su bile osnovane Evropska ekonomska zajednica, Evropska zajednica za ugalj i čelik i Evropska zajednica za atomsku energiju. Fuzija ovih zajednica je rezultirala stvaranjem Evropske zajednice, a zatim i EU.

Zajednica se obavezala odredbama Rimskog ugovora da će osnovni cilj ujedinjenja biti uspostavljanje zajedničke trgovine i ekonomske i monetarne unije.

Jedinstvenom regulativom se na jedinstven način preuređuje postojeća nacionalna bankarska regulativa u savremenu nadnacionalnu regulativu EU. Nisu stavljeni van snage niti ukinuti postojeći nacionalni zakoni i drugi propisi već se isti međusobno harmonizuju.

Unutar EU stvorio se koherentan zaseban pravni sistem koji je odvojen i različit od međunarodnog sistema prava.

Direktive EU su osnovni pravni akti jedinstvene pravne regulative evropskog jedinstvenog tržišta. Odredbe ovih direktiva su inkorporirane u nacionalne zakone članica EU:

1. direktiva saveta EU 77/780/EEC o usklađenosti ekonomskih, pravnih, upravnih propisa koji se odnose na organizaciju i način obavljanja bankarske i dilersko-brokerske delatnosti od strane banaka i drugih finansijskih institucija

2. direktiva saveta EU 85/611/EWG o liberalizaciji slobodnog kretanja kapitala i usklađenosti pravnih i upravnih akata koji se odnose na oficijelne učesnike (OGAW-e) u transakcijama kapitalom i HOV, kao i oblasti zajedničkih ulaganja

3. direktiva saveta EU 86/635/EWG o knjigovodstvu, završnom računu i konsolidovanom bilansu banaka i drugih finansijskih institucija

4. direktiva saveta EU 89/646/EEC o usklađenosti ekonomskih, pravnih, upravnih propisa koji se odnose na organizaciju i način obavljanja bankarske i dilersko-brokerske delatnosti od strane banaka i drugih finansijskih institucija

5. direktiva saveta EU 89/647/EEC o koeficijentu solventnosti banaka i drugih finansijskih institucija

6. direktiva saveta EU 91/308/EEC o sprečavanju korišćenja finansijskih sistema u svrhu pranja novca

7. direktiva saveta EU 96/3/EEC o adekvatnosti kapitala za investicione i kreditne institucije

8. direktiva saveta EU 2000/12/EC koja reguliše pravila poslovanja za banke9. direktiva saveta EU 2001/24/EC o reorganizaciji i prestanku kreditnih institucija

Zahvaljujući implementaciji ovih direktiva bankarska delatnost je na nacionalnom nivou ograničena samo na kreditno-depozitnu funkciju, dok bankarska delatnost na svim drugim finansijskim tržištima, a pre svega na tržištu novca, deviza i kapitala postala nadnacionalna i jedinstvena.

5

7.MEDJUNARODNI IZVORI PRAVA

U najznacajnije medjunarodne izvore bankarskog prava spadaju medjunarodne konvencije (ugovori) i medjunarodni obicaji. Za poslovanje finansijskog trzista posebno su znacajne konvencije kojim su osnovane specijalizovane finansijske organizacije pri Organizaciji ujedinjenih nacija: MMF i Medjunarodna banka za obnovu i razvoj.Takodje, treba naglasiti i znacaj konvencija kojima se uredjuje oblast HOV: npr. Zenevske konvencije o trasiranoj i sopstvenoj menici, Zenevske konvencije o ceku...Konvencije medjutim nisu jedini izvori medjunarodnog prava u ovoj oblasti. Pored njih javljaju se i jednoobrazna pravila. 7.2BANKARSKA OBJEDINJAVAJUCA DIREKTIVA

Prvom bankarskom direktivom je definisan pojam banke kao kreditne institucije i razgranicenje od drugih finansijskih institucija. Ona je donela i osnovne uslove za obavljanje bankarske delatnosti u okviru zemalja EU, ali odgovornost banaka se i dalje kretala u okviru nacionalnih zakonodavstava.

Uvodjenjem Single European Passport-a znacilo je ujednacenje pravila za rad banaka u EU.Ova pravila su implementirana u bankarsku regulativu donosenjem Druge bankarske regulative. Medjutim, veliki broj akata doveo je do potrebe donosenja novih direktiva radi njihovog usaglasavanja.

Direktivom 2000/12/EC je kodifikovano Bankarsko pravo EU. Njome je zamenjen veliki broj ranijih Direktiva i propisa radi jasnoce. Ovom Direktivom su uvedena osnovna nacela bankarskog prava EU:*zabrana diskriminacije u koriscenju slobode otvaranja radnje i slobode pruzanja usluga, bez obzira na drzavljanstvo *harmonizacijom nacionalnih propisa se ne ukidaju razlike u statusu kreditnih ustanova i njihovim ciljevima. Ona se vrsi samo u meri nuznoj da se zastite stednja i jednakost uslova konkurencije.Ovlascena kreditna ustanova moze da posluje neposrednim prekogranicnim pruzanjem usluga klijentima sirom EU ili osnivanjem svojih podruznica u svakoj clanici EU.

8.BAZELSKI KOMITET I BAZELSKI SPORAZUM I i II

Bazelski komitet za bankarski nadzor je Komitet organa kontrole nad bankama, koji su osnovali guverneri centralnih banaka Grupe 10 (G-10) zemalja 1975. godine. Obično se sastajeu Banci za međunarodna poravnanja u Bazelu (BIS), gde se nalazi njegov sekretarijat. BIS je banka u vlasništvu centralnih banaka kojima pruža usluge i njene prostorije se često koriste za međunarodne sastanke finansijskih zvaničnika.

Bazelski komitet je osnovan u cilju objedinjenja bankarske regulative velikih finansijskih centara koji je nastao kao odgovor na globalizaciju bankarskih aktivnosti.

6

Ciljevi Bazelskog komiteta su:1. promovisanje i unapređenje stabilnosti finansijskog sistema2. sigurnost poslovanja banaka3. minimalni standardi kapitala4. konzistentnost supervizije (opšti principi supervizije)

Preporuke ovog Komiteta nisu bila u početku pisana pravila koja bi predstavljala pravila zvanične pravne institucije, one su bile materijal koji je davao široke smernice za politiku koju organi nadzora u svakoj zemlji mogu da koriste za utvrđivanje politike kontrole koju primenjuju.

Većina preporuka Bazelskog komiteta pretočena i pravno formalizovana kroz direktive EU.

Neki materijali koji se donose na sednicama Bazelskog komiteta, kao što je Dogovor o kapitalu (Capital Accord) i Ključni principi (Core Principles), sačinjeni su sa očekivanjem da ih organi nadzora širom sveta dosledno primenjuju.

Da bi se unapredila konzistentnost u primeni Novog Sporazuma širom sveta, Bazelski komitet za bankarski nadzor je formirao Grupu za primenu sporazuma (AIG) i Grupu za kapital (CTF).

Sporazum će se dograđivati i posle primene Bazela II da bi se odžao korak s razvojem novih tržišta i napredak u praksi upravljanja kapitalom.

Grupa za kapital je odgovorna za razmatranje suštinskih izmena Novog sporazuma i njegove interpretacije, a Grupa za primenu sporazuma je zadužena za razmenu informacija između nacionalnih kontrolora o poteškoćama u praktičnoj primeni Bazela II i o strategijama koje oni primenjuju da rešavaju ova pitanja. Neophodna je bliska saradnja ove dve grupe.

7

9.OSNIVAČI I OSNIVAČKI KAPITAL BANKE

Banka se u našem pravu osniva samo u organizacionoj formi akcionarskog društva.

Osnivači banke mogu biti pravna i fizička lica. Pored domaćih, u ulozi osnivača se mogu javiti i strana pravna i fizička lica, uz poštovanje principa uzajamnosti (reciprociteta).

Prvenstveno se ceni bonitet osnivača. Za domaća i strana pravna lica ocenjuje se profitna, finansijska i operativna stabilnost, poslovna reputacija a za fizička lica se ocenjuje imovinsko stanje i poslovna reputacija.

Osnivači mogu pristupiti osnivanju samo sopstvenim novčanim sredstvima što podrazumeva da se ona ne sastoje od pozajmljenih novčanih sredstava.

Obaveza je osnivača da u postupku dobijanja dozvole za osnivanje banke, ukoliko dođe do promene podataka koji se dostavljaju, odmah i bez odlaganja obavesti Narodnu banku i da joj odmah dostavi nove podatke.

Minimalan iznos novčanog dela osnivačkog kapitala, početan osnovni kapital banke kao akcionarskog društva, ne može biti manji od 10.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, prema zvaničnom srednjem kursu na dan uplate.

Nenovčani deo uloga osnivača se izražava u novcu na osnovu procene. (Zakon o privrednim društvima)

Za osnivački kapital, kao početni osnovni kapital banke, važi princip očuvanja vrednosti osnovnog kapitala. Osnivači banke ne mogu povlačiti sredstva uložena u osnivački kapital banke.

10.OSNIVAČKI AKT I STATUT BANKE

Osnivanje banke započinje donošenjem osnivačkog akta banke. Donošenjem ovog akta banka još ne nastaje kao pravno lice, ona će to postati tek upisom u registar. Banka je u postupku osnivanja i nalazi se u stanju „preddruštva“.

Osnivačkim aktom se uređuju najznačajnija pitanja za samo osnivanje, ali i za organizaciju i poslovanje banke. Zakon – obavezna sadržina akta o osnivanju banke:

1. poslovno ime i sedište pravnog lica osnivača banke, odnosno ime i prebivalište fizičkog lica osnivača banke

2. poslovno ime i sedište banke3. iznos ukupnog osnivačkog kapitala banke u novčanom i nenovčanom obliku, kao

i udeo svakog osnivača u tom kapitalu4. rok do kog su osnivači banke dužni da uplate novčana sredstva, odnosno

nenovčana sredstva prenesu u osnivački kapital banke

8

5. prava, obaveze i odgovornosti osnivača banke6. broj akcija banke i njihovu nominalnu vrednost kod prvog izdavanja, vrste i klase

akcija koje je banka ovlašćena da izda, kao i prava iz akcija svake klase7. poslove koje banka obavlja8. način pokrića gubitka banke9. način rešavanja sporova između osnivača banke10. prava osnivača banke u slučaju statusnih promena11. ukupni ili procenjeni iznos troškova u vezi sa osnivanjem banke

Dodatni elementi ulaze u fakultativnu sadržinu akta o osnivanju.

Pored akta o osnivanju banka mora imati i statut. Statut je opšti akt kojim se detaljno uređuje pravni status banke, njena organizacija, upravljanje i poslovanje. Slabije je pravne snage od akta o osnivanju, statut je nakon osnivanja praktično najvažniji opti akt za rad i poslovanje banke. Statut banke – obavezna sadržina:

1. organizaciju i način poslovanja banke2. pitanja o kojima odlučuje skupština banke3. pitanja o kojima odlučuju drugi organi banke, sastav i postupak odlučivanja ovih

organa, kao i mandat članova tih organa4. mere i odgovornost organa banke za obezbeđenje likvidnosti i solventnosti banke5. prava, obaveze i odgovornost članova upravnog i izvršnog odbora banke i drugih

lica sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima utvrđenih statutom banke6. ovlašćenje za potpisivanje i zastupanje banke7. način vršenja unutrašnje kontrole i unutrašnje revizije banke8. podatke i isprave koji se smatraju poslovnom tajnom banke i način postupanja s

tim podacima i ispravama

Statut može uključiti i druge elemente i oni predstavljaju fakultativnu sadržinu.

11.POSTUPAK OSNIVANJA BANKE

Postupak osnivanja banke se odvija pred Narodnom bankom. Na postupak osnivanja banke primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak. Narodna banka u postupku osnivanja odlučuje rešenjem koje je konačno. Protiv donetog rešenja može se voditi upravni spor, ali tužba protiv ovog rešenja ne može sprečiti niti odložiti njegovo izvršenje.

Postupak osnivanja banke se odvija u dve faze. Prva faza je podnošenje zahteva za preliminarno odobrenje i on se naziva postupak za preliminarno odobrenje za osnivanje banke.Druga faza je postupak za dobijanje dozvole za rad.

9

Oba postupka se vode samostalno i u svakom se donosi od strane Narodne banke posebno rešenje, kojim se odobrava, odnosno odbija ili odbacuje podneti zahtev za svaku fazu postupka.

12.POSTUPAK ZA PRELIMINARNO ODOBRENJE ZA OSNIVANJE BANKE

Nakon zaključenja ugovora o osnivanju, osnivači banke podnose Narodnoj banci zahtev za preliminarno odobrenje za osnivanje banke, uz koji prilažu:

1. podatke o osnivačima banke, iznosu njihovih uloga i broju, vrsti i nominalnom iznosu akcija koje stiču

2. osnivački akt i predlog statuta banke3. izjavu da će novčani deo osnivačkog kapitala uplatiti na privremeni račun kod

NBS4. izjavu da će nenovčana sredstva preneti u osnivački kapital banke5. podatke o svim licima koja će imati učešće u banci i o osnovu tog učešća6. imena predloženih članova upravnog i izvršnog odbora banke i podatke o njihovoj

kvalifikaciji, iskustvu i poslovnoj reputaciji7. predlog programa aktivnosti banke za period od tri godine i predlog plana

poslovne politike banke8. predlog procedura za upravljanje rizicima i za unutrašnju kontrolu banke9. dokaz da je nadležno regulatorno telo države porekla odobrilo stranoj banci ili

drugom stranom licu iz finansijskog sektora učešće u osnivanju banke u Republici Srbiji ili dokaz da takvo odobrenje nije potrebno prema propisima te države ako se banka osniva kao zavisno društvo strane banke ili drugog stranog lica iz finansijskog sektora koje je predmet kontrole, odnosno nadzora ovog regulatornog tela

10. dokaze o ispunjenosti posebnih uslova ako je osnivač banke strana banka ili strano lice iz finansijskog sektora koje je predmet kontrole odnosno nadzornog tela države porekla

Narodna banka može zahtevati da joj osnivači banke dostave i druge podatke i dokumente.

Narodna banka je dužna da u roku od 90 dana od prijema urednog zahteva, oceni ispunjenost zakonskih uslova i opravdanost za dobijanje rešenja o davanju preliminarnog odobrenja za osnivanje banke.

O zahtevu za dobijanje preliminarnog odobrenja za osnivanje banke guverner Narodne banke donosi rešenje koje je konačno. Ovim rešenjem podneti zahtev se može odbiti, odbaciti odnosno odobriti.

Ukoliko se u navedenom postupku utvrdi da nisu ispunjeni svi zakonski uslovi potrebni za osnivanje banke, doneće se rešenje kojim se odbija zahtev za preliminarno odobrenje za osnivanje banke.

10

Narodna banka uvek će odbiti zahtev osnivača ako u ovom postupku utvrdi da:1. osnivački akt i predloženi statut banke nisu u skladu sa zakonom i drugim

propisima2. predloženi član upravnog ili izvršnog odbora banke nema odgovarajuće

kvalifikacije ili iskustvo, odnosno dobru poslovnu reputaciju3. lice koje bi steklo učešće u banci ne ispunjava uslove za to sticanje4. predloženi program aktivnosti banke, plan poslovne politike i procedure za

upravljanje rizicima i za unutrašnju kontrolu nisu odgovarajući5. vlasnička i upravljačka struktura banke ne omogućava efektivnu kontrolu

boniteta zakonitosti poslovanja banke ili odgovarajuću spoljnu odnosno unutrašnju reviziju u banci

6. struktura bankarske grupe čiji bi član postala banka nije transparentna ili ne omogućava nesmetano vršenje kontrole na konsolidovanoj osnovi ove grupe ili odgovarajuću spoljnu odnosno unutrašnju reviziju

osnivači kojima je zahtev za preliminarno odobrenje odbijen ili odbačen ili je dato preliminarno odobrenje prestalo da važi ne mogu ponovo podneti ovaj zahtev u roku od jedne godine od dana odbacivanje ili odbijanja tog zahteva, odnosno prestanka važenja preliminarnog odobrenja. Kada se u postupku utvrdi da su svi zakonski uslovi za osnivanje banke ispunjeni guverner Narodne banke donosi rešenje kojim se usvaja zahtev osnivača i daje preliminarno odobrenje za osnivanje.

Posle prijema obaveštenja Narodna banka razmatra ponovno ispunjenost ali sada naknadno dostavljenih podataka i ukinuće reženje o davanju preliminarnog odobrenja ako više nisu ispunjeni uslovi za davanje tog odobrenja.

Osnivači banke su dužni da najkasnije u roku od 60 dana od dana dobijanja rešenja o davanju preliminarnog odobrenja, Narodnoj banci podnesu zahtev za izdavanje dozvole za rad banke.

U slučaju da osnivači banke zahtev za izdavanje dozvole ne podnesu u roku od 60 dana, preliminarno odobrenje prestaje da važi.

Postupak osnivanja banke u svojoj prvoj fazi traje relativno dugo (90+60 dana) i zahteva od osnivača dodatno angažovanje za drugu fazu postupka, podnošenje zahteva za dobijanje dozvole za rad. Zbog toga je zakonodavac omogućio da nakon dobijanja preliminarnog odobrenja a pre upisa u registar privrednih subjekata osnivači mogu, u ime banke u osnivanju obavljati pojedine poslove. U periodu do dobijanja dozvole za rad mogu se obavljati samo poslovi koji se odnose na ispunjenje uslova neophodnih za dobijanje dozvole za rad banke i za upis u registar.

11

13.DOZVOLA ZA RADNakon završetka prve faze postupka osnivanja banke i dobijanje rešenja o davanju preliminarnog odobrenja, osnivači banke moraju u roku od 60 dana od dana dobijanja preliminarnog odobrenja da Narodnoj banci podnesu zahtev za dobijanje dozvole za rad banke.

Ujedno sa podnetim zahtevom osnivači banke su obavezni da dostave:1. dokaz o uplati novčanog dela osnivačkog kapitala, kao i dokaz o prenosu

nenovčanih sredstava u osnivački kapital banke i izjavu o poreklu tih sredstava2. dokaze o tome da su obezbedili: odgovarajući poslovni prostor i nabavili i

pripremili opremu za nesmetano poslovanje banke, da taj prostor ispunjava zakonom utvržene uslove što se tiče tehničke opremljenosti, zaštite na radu i zaštite i unapređenja životne sredine, kao i da taj prostor i ta oprema omogući pristup svim relevantnim podacima i informacijama potrebnim za vršenje kontrolne funkcije Narodne banke

3. dokaz o tome da su angažovali spoljnog revizora banke sa liste Narodne banke4. podatke o organizacionoj strukturi i kadrovskoj osposobljenosti banke

O zahtevu Narodna banka odlučuje u roku od 30 dana od prijema urednog zahteva.

Guverner Narodne banke donosi rešenje o izdavanju dozvole i ono se objavljuje u „Službenom glasniku RS“.

Ukoliko nisu ispunjeni zakonski uslovi za dobijanje dozvole za rad, Narodna banka Srbije donosi rešenje kojim može da odbaci ili odbije zahtev za izdavanje dozvole. Osnivači, pravna i fizička lica koja nisu uspela sa zahtevom za dobijanje dozvole za rad, ne mogu ponovno podneti zahtev za preliminarno odobrenje osnivanja banke u roku od godinu dana od dana odbacivanja ili odbijanja zahteva.

14.OSNIVAČKA SKUPŠTINA I UPIS U REGISTAROsnivačka skupština banke može se održati tek po prijemu rešenja Narodne banke o izdavanju dozvole za rad banke. Od trenutka prijema ovog rešenja osnivačka skupština banke se mora održati najdocnije u roku od narednih 30 dana.Osnivačku skupštinu čine osnivači banke, a svoje pravo glasa na osnivačkoj skupštini osvaruju srazmerno visini svog uloga.Na osnivačkoj skupštini banke donosi se statut banke, bira predsednik i članovi upravnog i izvršnog odbora banke, usvajaju programi aktivnosti banke za period od tri godine i poslovna politika banke i donosi se odluka o prvom izdavanju akcija. Odluke o ovim pitanjima se donose dvotrećinskom većinom glasova osnivača.Osnivači banke dužni su da akte usvojene na osnivačkoj skupštini dostave na saglasnost NBS i roku od 5 dana od dana njihovog usvajanja.Narodna banka potom odlučuje o davanju saglasnosti na navedene akte i to u roku od 60 dana od njihovog prijema.Nakon dobijanja rešenja od Narodne banke osnivači podnose prijavu za upis banke u registar privrednih subjekata. Upisom banka stiče svojstvo pravnog lica.

12

Prijavu za upis u registar osnivači su dužni podneti u roku od 30 dana od dana dobijanja saglasnosti na akte usvojene na osnivačkoj skupštini.

Uz prijavu za upis u registar privrednih subjekata osnivači banke, odnosno lice koje su oni ovlastili, podnose:

1. dokaz o identitetu osnivača2. ugovor o osnivanju banke i statut3. dokaz da osnivači banke sredstva u nenovčanom obliku prenose u osnivački

kapital banke4. procenu ovlašćenog procenjivača nenovčanog uloga osnivača5. druge isprave u skladu sa propisima o upisu u registar privrednih subjekata

Pored navedenih dokumenata prilažu se i:1. rešenje o izdavanju dozvole za rad2. saglasnost Narodne banke na Ugovor o osnivanju i statut3. mišljenje na odluku o imenovanju direktora odnosno v.d. banke koje daje

Narodna banka U registar privrednih subjekata mora se upisati i svako povećanje i svako smanjenje akcionarskog kapitala i to u roku od 10 dana od nastanka promene.

U svoj naziv koji u registar privrednih subjekata upisuje, banka može da unese elemente koji detaljnije označavaju poslove kojima se bavi, depozitna, hipotekarna, založna banka.Po završetku procesa registracije nadležni organ za registraciju privrednih subjekata donosi Rešenje o upisu banke u registar privrednih subjekata. Osnivači banke su dužni da u roku od 5 dana od prijema rešenja isto dostave Narodnoj banci.

15.O KAPITALU BANKE UOPŠTE

Za poslovanje banke kao depozitno-kreditne institucije, od izuzetnog značaja je kapital s kojim ona raspolaže, delom njen sopstveni a delom kapital kojim ona raspolaže na osnovu ugovora sa njenim klijentima.

Kapital banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala. Pored toga NBS može da propiše i druge oblike kapitala.

Prema zakonu, banka je dužna da održava propisani iznos kapitala radi stabilnog i sigurnog poslovanja, odnosno radi ispunjenja obaveza poveriocima. Tokom svog poslovanja banka je dužna da obezbedi da kapital banke uvek bude u visini koja nije manja od dinarske protivvrednosti 10.000.000 evra prema zvaničnom srednjem kursu.

Način izračunavanja kapitala i adekvatnosti kapitala banke izračunava se prema metodologiji koju propisuje Narodna banka.

13

16.PRAVILA O KAPITALU PREMA MEĐUNARODNIM STANDARDIMA

Kapital banke se definiše kroz prizmu adekvatnosti kapitala. Međunarodni standardi adekvatnosti kapitala nastali su radom Bazelskog komiteta za bankarski nadzor. Potreba uvođenja ujednačenosti nivoa kapitala banaka na međunarodnom planu proizašla je iz bankarske krize 80-ih godina prošlog veka.

Bazelski komitet za bankarski nadzor je 1988. godine doneo akt pod nazivom „Basel Capital Accord“, poznat kao Bazel I. Zemlje članice Bazelskog komiteta o bankarskom nadzoru 1988. usaglasile su metodu obezbeđivanja adekvatnosti kapitala banaka.

U obličavanju pravila veliku ulogu je odigrala Evropska zajednica. Basel Capital Accord je donesen kao preporuka Bazelskog komiteta, a unutar EZ standardi koji se odnose na kapital dobili su pravnu formu kroz niz Direktiva.

Postoji niz pitanja na koja ni Direktive ni Bazel I nisu dali jasan odgovor. Ove nedorečenosti u donetoj regulativi mogle bi izvršiti pritisak kroz zahtev banaka da se regulišu u nacionalnim zakonodavstvima.Bazel I i Evropska direktiva prihvatile su stopu od 8% za adekvatnost kapitala, kao stopu opterećenja kapitala pri izloženosti rizicima.Kapital se definiše kao jedinstvo dva njegova dela. Prvi deo čini osnovni kapital (akcionarski kapital koji se sastoji od stalnog kapitala akcionara i predstavljenih rezervi koje se stvaraju ili održavaju na osnovu rezervisanja zadržane zarade i drugih viškova. Drugi deo kapitala čini dodatni kapital koji se sastoji od uplaćenog dela akcionarskog kapitala po osnovu prioritetnih kumulativnih akcija banke, njihovih premija, rezervi za opšte bankarske rizike i subordiniranih obaveza.

Razvoj bankarskog poslovanja i novi zahtevi za upravljanje rizikom, zahtevali su revidiranje dotadašnjeg sporazuma.

U junu 1999. godine Bazelski komitet je objavio predlog za zamenu Sporazuma iz 1988. godine, pod nazivom Novi Bazelski Sporazum o kapitalu (Bazel II). Razlog za donošenje novog sporazuma bila je potreba za više fleksibilnosti i osetljivosti za rizik.

Paralelna primena starog i Novog sporazuma za procenu adekvatnosti kapitala počinje januara 2006. godine, a kompletna primena Novog Sporazuma počinje 2007. godine u zemljama članicama, a ostale zemlje mogu i kasnije.

Struktura Novog sporazuma je postavljena na tri osnovna stuba koji zajedno čine funkcionalnu celinu. Bazel II se sastoji od sledećih stubova.I stub – zahtev za minimalnim kapitalom (minimum capital requirement)II stub – proces pregleda kontrole (supervisory review process)III stub – tržišna disciplina (market discipline)Stubovi jedan drugog pojačavaju i zajedno treba da doprinesu sigurnosti i zdravlju finansijskog sistema.

14

17.KAPITAL BANKE PREMA ZOB

Kapital banke prema odredbama ZOB čine osnovni i dopunski kapital, kao i drugi oblici kapitala koje propiše Narodna banka.

Osnovni kapital banke čine: uplaćeni deo akcionarskog kapitala po osnovu običnih i prioritetnih akcija, osim

prioritetno kumulativnih akcija emisiona premija po osnovu običnih i prioritetnih akcija banke, osim prioritetnih

kumulativnih akcija sve vrste rezervi banke koje su formirane na teret dobiti nakon njenog

oporezivanja, izuzev rezervi iz dobiti za procenjene gubitke koji nastaju po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki

deo neraspoređene dobiti iz ranijih godina i iz tekuće godine po godišnjem računu banke za koji je skupština banke odlučila da će biti raspoređen i okviru osnovnog kapitala

Dopunski kapital banke čine: uplaćeni deo akcionarskog kapitala po osnovu prioritetnih kumulativnih akcija

banke emisiona premija po osnovu prioritetnih kumulativnih akcija banke deo revalorizovane rezerve koji se odnosi na osnovna sredstva i učešće u kapitalu

banke rezerva iz dobiti za opšte bankarske rizike subordinirane obaveze

Banka je dužna da u svom poslovanju obezbedi kapital banke uvek bude u visini koja nije manje od dinarske protivvrednosti 10.000.000 evra prema zvaničnom srednjem kursu.

Osnovni kapital ima dvojaku funkciju. Prva je da predstavlja sredstva za poslovanje banke, a druga da predstavlja svojevrsni garantni fond za poverioce.

Banka je dužna da radi stabilnog i sigurnog poslovanja, odnosno radi ispunjenja obaveza prema poveriocima, pokazatelj adekvatnosti održava na propisanom nivou. Pokazatelj adekvatnosti kapitala predstavlja odnos između kapitala i rizične aktive banke. Rizična aktiva banke je zbir knjigovodstvenih vrednosti pozicija bilansne aktive i vanbilansnih stavki pomnoženih ponderima kreditnog i tržišnog rizika.

Narodna banka može odrediti da pokazatelj adekvatnosti kapitala banke bude veći od propisanog ako kontrolom boniteta i zakonitosti poslovanja banke, utvrdi da su vrsta i stepen rizika kojima se banka u poslovanju izlaže veći od dozvoljenih.

Zabrana, odnosno ograničenja u pogledu raspodele dobiti, nastaju uvek kada banka:1. svoju likvidnost ne održava u skladu sa propisima NBS

15

2. zbog te raspodele ne bi mogla da održava svoju likvidnost u skladu sa propisima NBS

3. nije otklonila slabosti i nedostatke koje joj je naložila NBS u vezi sa nepravilnim iskazivanjem poslovnih promena i drugih događaja, a koji mogu uticati na bilans uspeha

4. nije postupila u skladu s nalozima za otklanjanje nepravilnosti5. NBS to odredi svojom korektivnom merom

18.POSEBNA PRAVILA O STICANJU AKCIJA BANKE

Akcionari kao članovi banke na osnovu svojih uloga stiču odgovarajuće akcije banke (pravila vezana za HOV, Zakon o privrednim društvima).

Ništav je svaki pravni posao čiji je predmet davanje kredita, avansa, jemstva ili garancije banke radi direktnog ili indirektnog sticanja akcija te banke, lica koje u njoj ima učešće ili podređenog društva te banke, kao i sticanje tih akcija sredstvima obezbeđenim na ovaj način.

Sva lica, domaća i strana, pravna i fizička koja žele da steknu akcije sa pravom glasa koje im donose glasačka prava počev od 5% moraju prethodno podneti zahtev za dobijanje saglasnosti za sticanje Narodne banke.

Narodna banka donosi rešenje o davanju saglasnosti u roku od 60 dana od dana podnošenja urednog zahteva.

Pod sticaocem se smatra ne samo neposredni sticalac već i sva lica koja su sa njim povezana imovinskim i upravljačkim vezama.

U postupku dobijanja saglasnosti Narodne banke ukoliko ne ispunjavaju propisanje uslove, odnosno prestanu da ispunjavaju uslove, Narodna banka će doneti rešenje kojim se njihov zahtev odbija odnosno ukida doneto rešenje.

Kako bi se vršila kontrola sticanja akcija sa pravom glasom, banka je dužna da najmanje jednom godišnje, kao i na njen zahtev, obaveštava Narodnu banku o identitetu svih lica koja imaju učešća u banci.

19-20.STICANJE SOPSTVENIH AKCIJA

Sopstvene akcije su akcije čiji je vlasnik samo akcionarsko društvo koje ih je izdalo. One nisu posebna vrsta ili klasa akcija nego je tu reč o bilo kojoj vrsti ili klasi akcija čiji je imalac samo akcionarsko društvo koje ih je izdalo.Pri uređivanju režima sopstvenih akcija moraju se poštovati dva osnovna načela akcionarskog društva i to načelo da se u društvo mora uneti ceo upisani osnovni kapital i načelo očuvanja vrednosti osnovnog kapitala.

16

U praksi se dešava da društvo otkupljuje sopstvene akcije iz razloga održavanja sopstvenog kapitala, skoro redovno to znači da društvo ima poteškoće u poslovanju i na taj način se blokira deo kapitala.

Režim sticanja sopstvenih akcija restriktivno je utvrđen i u Zakonu o bankama.

Banka ne može sticati sopstvene akcije upisom. Ta zabrana načelno važi i za naknadno sticanje sopstvenih akcija na sekundarnom tržištu, osim u izuzetnim slučajevima.

Sopstvene akcije banka može sticati samo sredstvima iz dobiti banke. Za sticanje sopstvenih akcija banke je dužna da prethodno pribavi saglasnost Narodne banke.

Banka je dužna da otuđi sopstvene akcije u roku od jedne godine od dana njihovog sticanja, a ako to u navedenom roku ne učini, dužna je da sopstvene akcije povuče i poništi. To važi za sve sopstvene akcije bez obzira na način sticanja.

21.O RIZICIMA UOPŠTE

Rizik je činjenica čija realizacija ima direktan ili indirektan uticaj na rezultate i celokupni položaj subjekata koji su mu izloženi.

Rizik na finansijskom tržištu u fokusu banke odvojen je od rizika sa kojima se banka svakodnevno u svom poslovanju suočava (kreditni rizik, rizik likvidnosti, tržišni rizik). Sistem rizika je postao stvarnost, odražava se banke, na cene, na celokupnu ekonomiju, a meri i iskazuje različitim pokazateljima.

Sa aspekta rizika banke svaka neizvesna činjenica u bankarskom poslovanju predstavlja rizik. Rizik možemo odrediti kao verovatnoću gubitaka (smanjenje dobiti) nastalu kao rezultat dejstva neizvesnih događaja u poslovanju banke.

Specifičnost delatnosti banaka zahteva da se odnos prema riziku postavi kao skup aktivnosti koje su zajedničke prema svakom njegovom pojavnom obliku. To su:

Procena rizika (verovatnoća da će nastati, moguća veličina) Grupisanje rizika radi njegove objektivne procene Kontrola rizika (izbegavanje rizika, zadržavanje rizika) Prenos rizika Osiguranje rizika

Prema Zakonu o bankama RS banke se obavezuju da identifikuju, mere i procenjuju rizike kojima su izložene u svom poslovanju i da upravljaju tim rizicima (posebna organizaciona jedinica).

Akti koji definišu i određuju navedene procedure imaju obaveznu sadžinu u kojoj se nalaze:

17

1. odredbe kojima se obezbeđuje funkcionalna i organizaciona odvojenost aktivnosti upravljanja rizicima i redovnih poslovnih aktivnosti banke

2. procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika3. procedure za upravljanje rizicima4. procedure kojima se obezbeđuje kontrola i dosledna primena svih unutrašnjih

procedura banke u vezi sa upravljanjem rizicima5. procedure za redovno izveštavanje organa banke i regulatornog tela o upravljanju

rizicima

22.RIZIK LIKVIDNOSTI I KREDITNI RIZIK

Održavanje likvidnosti je propisano kao zakonska obaveza banke. Smatra se da je banka nelikvidna ako nema dovoljno novčanih sredstava da svoje dospele obaveze izmiri u utvrđenim rokovima.

Rizik likvidnosti je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nesposobnosti banke da ispunjava dospele obaveze. Banka je obavezna da svojom imovinom i obavezama upravlja na način koji će omogućiti da u svakom momentu ispuni svoje dospele obaveze (likvidnost) i da trajno ispunjava svoje obaveze (solventnost)

Svaka banka mora imati adekvatne sisteme za merenje, praćenje i kontrolisanje rizika likvidnosti.

Najznačajniji bankarski posao je kredit. Privredni subjekti i građani se velikim delom koriste kreditima u zadovoljavanju svojih potreba. U funkciji kreditiranja se nalazi novac koji je banka primila na osnovu bankarskog novčanog depozita i uloga na štednju i novac koji se kod banke nalazi kraće ili duže vreme za potrebe platnog prometa. Angažovana kreditna sredstva podležu kreditnom riziku.

Kreditni rizik se definiše kao rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvršenja obaveza dužnika prema banci. Kreditni rizik je rizik da potraživanja ne mogu biti realizovana na dan dospeća po njihovoj punoj knjigovodstvenoj vrednosti. On izražava privremenu ili trajnu nemogućnost dužnika da u ugovorenom roku ispuni obavezu ili je u tom roku samo delimično ispuni.

Kreditni rizik se najčešće odnosi na zajmove, ali se javlja i kod drugih kreditnih instrumenata (hartija od vrednosti). Razvijena tržišta pružaju savršenije metode analize rizika i posebne institucije se bave tom analizom te stvaraju i veće mogućnosti zaštite od rizika.

Prema zakonu o bankama postoji obaveza banaka da kreditni rizik identifikuju, mere i procenjuju prema kreditnoj sposobnosti dužnika i njegovoj urednosti u izvršavanju

18

obaveza prema banci, kao i prema kvalitetu instrumenata obezbeđenja potraživanja banke.

Pored navedene obaveze, banka mora da obračuna i izdvoji rezerve za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilasnih stavki.

23.KAMATNI, DEVIZNI I OPERATIVNI RIZICI

Rizik kamatne stope odražava neizvesnost u pogledu prihoda banke zbog eventualnih promena kamatne stope. Promene kamatne stope direktno utiču na prihode i troškove banke, sve banke su neminovno izložene ovoj vrsti rizika.Devizni rizik je rizik od promene u imovini, prihodima i konkurentskoj poziciji banke zbog oscilacija u visini kurseva. Dejstvu ovog rizika su izloženi svi subjekti jednog društva.Banka treba aktima da propiše politike i procedure koje će omogućiti identifikovanje i upravljanje ovim rizicima.Operativni rizik je mogućnost nastanka negativnog efekta na finansijski rezultat i kapital banke usled propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima kao i usled nepredvidivih eksternih događaja.

24.RIZICI IZLOŽENOSTI BANKE

Banka je dužna da se pridržava pravila obuhvaćenim rizikom izloženosti banke.Rizik izloženosti banke se odnosi na izloženost banke jednom licu ili na grupu povezanih lica i na lica povezana sa bankom.Povezana lica su lica koja ispunjavaju najmanje jedan od sledećih uslova:

1. da su dva ili više pravnih ili fizičkih lica povezana tako da jedno od njih ima učešće u drugom pravnom licu

2. da su dva ili više pravnih ili fizičkih lica među kojima ne postoji odnos međusobnog učešća, povezana tako da postoji mogućnost da se usled pogoršanja ili poboljšanja finansijskog položaja jednog lica pogorša ili poboljša finansijski položaj drugog ili drugih lica a NBS proceni da postoji i mogućnost prenosa gubitka, dobiti ili kreditne sposobnosti

3. da su pravno i fizičko lice povezani tako da je fizičko lice punomoćnik pravnog lica

4. da su dva ili više pravnih i fizičkih lica povezana tako da je fizičko lice član upravnog ili izvršnog odbora ili drugog organa upravljanja drugog ili drugih pravnih lica

5. da su dva ili više pravnih ili fizičkih lica povezana tako da su članovi porodice fizičkog lica članovi upravnog ili izvršnog odbora ili drugog organa upravljanja drugog ili drugih pravnih lica

6. da su članovi porodice fizičkih lica koja su članovi upravnog ili izvršnog odbora ili drugog organa upravljanja ili lica s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima jednog pravnog lica istovremeno članovi upravnog ili

19

izvršnog odbora ili drugog organa upravljanja ili lica s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima drugog ili drugih pravnih lica

Izloženost banke prema jednom licu je ukupan iznos potraživanja i vanbilasnih stavki koji se donosi na to lice ili grupu povezanih lica.Velikom izloženošću banke smatra se kredit odnosno drugo potraživanje i garancija koji su dati jednom licu odnosno grupi povezanih lica koji je veći od 10% kapitala banke. (najveća – 25%)U okviru rizika izloženosti banke pored izloženosti jednom licu ili grupi povezanih lica zakon reguliše izloženost banke prema licima povezanim sa bankom. U taj krug lica spadaju:

1. članovi bankarske grupe u kojoj je banka2. članovi upravnog i izršnog odbora banke, članovi organa upravljanja i

rukovođenja člana bankarske grupe u kojoj je banka, zaposleni u banci, kao i članovi porodice tih lica

3. lica sa učešćem u banci i licima koja su članovi bankarske grupe u kojoj je banka, kao i članovi porodice ovih lica

4. pravna lica u kojima lica iz bankarske grupe u kojoj banka odnosno članovi organa banke imaju kontrolno učešće

Ukupan iznos velikih izloženosti banke zbirno ne može biti manji od 400% niti veći od 800% kapitala banke.

25.RAZVOJ ODNOSA KLIJENT – BANKA

Ubrzan privredni razvoj, jačanje subjekata koji su učestvovali u privrednom razvoju, povećao je broj klijenata i otvorio nove zadatke banke u gradnji odnosa sa klijentima. U početku to je bio odnos koji se gradio na depozitno-kreditnoj relaciji, da bi dosegao nivo koji se temelji na potpunom poverenju klijenta u banku u pogledu njenih mogućnosti da se stara o novcu klijenta koji se nalazi kod nje u depozitu. Ovi odnosi su se dalje razvijali u pravcu razvijenih i razuđenih konsultantskih i bankarsko uslužnih delatnosti.

Na odnos banke i klijenta uicala u i kretanja i aktivnosti na finansijskom tržištu uopšte.Protiv pranja novca, konvencija UN poznata pod nazivom „Bečka konvencija“ prihvaćena 1988. godine.

Veliki značaj za uvođenje procedura i standarda u banke kao mere u borbi protiv pojave pranja novca dao je i Bazel I. Savet evropske zajednice doneo je posebnu direktivu u cilju zaštite finansijskog sistema od pojave pranja novca 1991. godine.

Ovi pravni okviri za borbu protiv pranja novca kasnije i protiv finansiranja terorizma, značili su nove odnose i nova pravila u odnosu klijent – banka.

26.KLIJENT I NJEGOV ODNOS SA BANKOM

20

U odnosu klijent – banka, pod klijentom se podrazumevaju sva lica koja su po osnovu različitih usluga banke u odnosu sa bankom.

Klijenti banke su mnogovrsni, druge banke ili druge finansijske organizacije, drugi privredni subjekti, privredna društva, fizička lica i sl.

Klijenti banke se mogu odrediti prema različitim kriterijumima zavisno od vrste poslova koje sklapaju sa bankom, zavisno od svog pravnog statusa, sedišta odnosno prebivališta klijenata u odnosu na sedište banke i dr.

Zakon o bankama:Klijent je bilo koje lice koje koristi ili je koristilo usluge banke ili lice koje se obratilo bance radi lakšeg korišćenja usluga i koje je banka kao takvo identifikovala.

Osnovna karakteristika odnosa banke sa klijentom je da je to ugovorni odnos. On nastaje, razvija se i prestaje u skladu sa saglasnošću volja koje obe strane ugovorno regulišu.

Vrsta ugovornog odnosa određuje ovaj odnos. Zbog raznovrsnosti usluga koje banka nudi i velikog broja klijenata, ovaj odnos se gradi na osnovu unapred utvrđenih pravila za svaki od eventualnih ugovornih odnosa koji bi mogao nastati. Opšti uslovi poslovanja su izraz načela slobode ugovaranja, a radi ujednačavanja i standardizovanja sopstvenog poslovanja veoma su značajni. Tipski i formularni ugovori ubrzavaju poslovanje. Klijenti imaju izbor prihvatanja uslova (bazirani pretežno na interesu banke).

Pored ugovornih obaveza koja banka mora ispuniti, zakonom su utvrđene druge obaveze prema klijentu:

zaštita klijenata obaveza objavljivanja opštih uslova poslovanja jedinstven način obračuna i objavljivanja troškova obaveštavanje klijenata

27.ZAŠTITA KLIJENTA

Zaštita klijenta prema Zakonu o bankama RS uređena je sa dva aspekta. Prvi se odnosi na pravo klijenta banke da pristupa svim podacima na koje ima pravo povodom zaključenog ugovora sa bankom i u skladu sa opštim pravilima poslovanja banke. Svoje pravo ostvaruje putem zahteva za pristup dokumentima i banka je dužna da takav zahtev usvoji i klijentu obezbedi pristup.

Drugi aspekt je uređen tako da banka slobodno odlučuje o izboru klijenta, odnosno sa kojim klijentom će zaključiti ugovor. Svojim pravom izbora banka štiti svoje poslovanje i već postojeće klijente. Narodna banka je ovlašćena da propiše bliže uslove i način ostvarivanja procedure utvrđivanja prihvatljivosti klijenata. Guverner

21

Narodne banke je doneo Odluku o minimalnoj sadržini procedure „Upoznaj svog klijenta“.Odluka je doneta radi otklanjanja rizika koji može nastati kao posledica neusklađenosti poslovanja banke sa propisima kojima se uređuju sprečavanje pranja novca i sprečavanje finansiranja terorizma.

28.BANKARSKA TAJNA, RAZVOJ I PRIRODA

Banka je dužna da se u svom poslovanju pridržava pravila o bankarskoj tajni. Bankarska tajna je nastala kad i banka.

Sve do prve polovine prošlog veka, bankarska tajna se smatrala moralnom, ne zakonskom obavezom banke. Bankarski običaji postavili su pravila postupanja banke prema podacima koje dobija od klijenta. Razvoj i modernizacija finansijskog tržišta dovelo je do novog poimanja bankarske tajne. Tome je doprinelo nekoliko argumenata. Prvo – komercijalizacije podataka koji smatrani bankarskom tajnom. Podaci o visini depozita, broju klijenata, visini kreditne zaduženosti imaju svoju ekonomsku tržišnu vrednost. S druge strane osnov za uspostavljanje pravila bankarske tajne su interesi pojedinaca, pravo na zaštitu pojedinaca i njihove ličnosti. Zaštita podataka klijenata ima temelj u pravu pojedinca na nezavisnost i integritet sopstvene ličnosti. S treće strane veoma je važno naglasiti značaj javnog interesa. On se kreće između zahteva tržišta i slobodnog protoka informacija kojima se ono koristi i interesa pojedinca da podaci o njegovom finansijskom stanju i poslovanju ostanu van dometa drugih.Integritet tržišta se narušava, manipulacijom i zloupotrebom bankarske tajne od strane nesavesnih pojedinaca.Međunarodne institucije su prepoznale potrebu regulisanja pravila koja se odnose na tajnost podataka. Međunarodni instrumenti nalaze odgovor u zakonodavstvima u kojima je bankarska tajna regulisana nacionalnim pravima. Države su u obavezi da u svojoj legislativi obezbede podređenost pravila bankarske tajne u nekim slučajevima (ukoliko je to u interesu zajednice, u cilju prevencije štetnih finansijskih delovanja).

29. BANKARSKA TAJNA I OSLOBOĐENJE OD OBAVEZA NJENOG ČUVANJA

Banka mora objaviti koje podatke i dokumente smatra bankarskom tajnom i odgovorna je za postupanje podacima koje je na taj način zaštitila. Banka mora regulisati bankarsku tajnu u okviru koji je utvrđen nacionalnim pravom ili u slučaju da nema posebnih odredaba regulisanje se vrši posebnim aktom banke koji mora poštovati principe koje se na međunarodnom nivou uvedeni kao obaveza.

Oslobođenje banke od čuvanja bankarske tajne odnosno mogućnost da otkrije podatke koji se smatraju bankarskom tajnom može nastati:

1. u slučaju kad je na to zakon obavezuje

22

2. u slučaju kada je ustanovljena obaveza saopštavanja podataka javnosti3. u slučaju kada je u interesu banke da se neki tajni podaci saopšte4. uz odobrenje klijenta

U ovim slučajevima, banka je u obavezi da podatke saopšti i ne odgovara za povredu pravila o bankarskoj tajni.

30.BANKARSKA TAJNA PREMA ZAKONU O BANKAMA SRBIJE

Ranijim Zakonom o bankama, bankarska tajna nije bila celovito uređena već samo u vidu tajnosti depozita i tajnosti računa. Novijim zakonom o bankama, bankarska tajna je uvedena kao obaveza u poslovanju banke.

Bankarska tajna se definiše kao poslovna tajna i utvrđuje se polje njene primene na:1. podatke koji su poznati banci a odnose se na lične podatke, finansijsko stanje i

transakcije, kao i na vlasništvo ili poslovne veze klijenata te ili druge banke2. podatke o stanju i prometu na individualnim depozitnim računima3. drugi podaci do kojih banka dođe u poslovanju s klijentima

obaveza čuvanja bankarske tajne se odnosi kako na samu banku, tako i na njene zaposlene, i na sva lica koja učestvuju u korporativnom upravljanju bankom, članovi njenih organa, akcionari i druga lica koja zbog prirode posla koji obavljaju imaju pristup podacima koji se smatraju bankarskom tajnom. Ne mogu ih saopštavati trećim licima niti ih koristiti protivno interesu banke i njenih klijenata, niti mogu trećim licima obezbediti pristup tim podacima. Obaveza čuvanja bankarske tajne ne prestaje ni posle prestanka statusa na osnovu koga su ostvarili pristup podacima.

Banka može podatke o klijentu koji se smatraju bankarskom tajnom saopštiti trećim licima samo uz pismeno odobrenje tog klijenta.

Banka može biti osobođena obaveze čuvanja bankarske tajne u određenim slučajevima.

Bankarskom tajnom se ne smatra:1. javni podaci i podaci koji su zainteresovanim licima sa opravdanim interesom

dostupni iz drugih izvora2. konsolidovani podaci na osnovu kojih se ne otkriva identitet pojedinačnog klijenta3. podaci o akcionarima banke i visini njihovog učešća u akcionarskom kapitalu

banke, kao i podaci o drugim licima sa učešćem u banci i podaci o tom učešću, bez obzira na to da li su oni klijenti banke

4. podaci koji se odnose na urednost ispunjavanja obaveza klijenta prema banci

31.BANKARSKI GODIŠNJI IZVEŠTAJI I REVIZIJA (ZAJEDNIČKI PRINCIPI U REVIZIJI BANAKA)

23

Postojeći rizici međunarodnog okruženja u radu banaka te povezanost sa drugim finansijskim institucijama kao i potencijalna opasnost od kolapsa sistema uslovili su poseban odnos prema kontroli rada i poslovanja banaka. Banke su obavezane da o svom poslovanju vode uobičajene finansijske izveštaje i posebne evidencije (izveštaje o visini kapitala, likvidnosti, deviznih i drugih rizika, bilanse). Obavezane su da za svoje izveštaje, na kraju svake poslovne godine obezbede reviziju.

Zbog ujednačavanja načina kontrole i lakšeg razumevanja finansijskih izveštaja banaka, Bazelski komitet je obezbedio smernice i ustanovio standarde koje nadzorne supervizorske vlasti u svakoj zemlji mogu dosledno primenjivati u svojoj praksi. Uspostavljanjem principa bankarske kontrole, stvorio se standard za valjano, razborito upravljanje i kontrolu banaka. Oni stvaraju uslove za postizanje objektivnosti i mogućnosti za poređenje bankarskih sistema u zemljama koje usvoje ove principe.

Članovi Bazelskog komiteta pojedinačno srađuju u procenama bankarskih sistema ali procenama uglavnom rukovode MMF i Svetska banka.

Evropska zajednica je radi dosledne primene Bazela II donela Direktivu o kontroli na konsolidovanoj osnovi.

Zakonom o bankama Srbije su u skladu sa navedenim principima uvedene obaveze vođenja finansijske evidencije i izveštavanje Narodne banke.32.FINANSIJSKI IZVEŠTAJI I IZVEŠTAVANJA NARODNE BANKE I REVIZIJA

Zakonska obaveza banka je vodi poslovne knjige i računovodstvenu evidenciju.

Podaci koje sadrže godišnji finansijski izveštaji moraju biti istiniti i da objektivno odražavaju poslovanje banke i njeno finansijsko stanje.

Izveštaji moraju biti pripremljeni u obliku i po sadržaju koji propisuju pravila o računovodstvu i reviziji a u skladu sa svim podzakonskim aktima koje donosi Narodna banka.Banka ima zakonsku obavezu da pripremi i podnese izveštaje Narodnoj banci.

Ovi izveštaji imaju propisanu sadržinu i podaci koji su u njima odnose se na upravljanje bankom, poslovanje organizacionih struktura, planirane poslovne aktivnosti, likvidnost, solventnost i profitabilnost banke i njenih podređenih društava.

Revizija u bankama se vrši u dva nivoa. Prvi nivo je interna revizija, a drugi nivo je revizija od strane spoljnjeg revizora. Zakon navodi slučajeve u kojima se zahteva posebna revizija.

Interna revizija se organizuje kao posebna organizaciona jedinica u okviru banke. Osnovni zadaci interne revizije su :

24

1. ocenjuje adekvatnost i pouzdanost sistema unutrašnjih kontrola banke i funkcije kontrole usklađenosti poslovanja banke

2. obezbedi da se rizici na odgovarajući način identifikuju i kontrolišu3. utvrđuje slabosti u poslovanju banke i njenih zaposlenih kao i slučajeve

neizvršenja obaveza i prekoračenja ovlašćenja i priprema predloga za otklanjanje tih slabosti, kao i preporuke za njihovo sprečavanje

4. održava sastanke sa upravnim odborom banke, kao i odborom za praćenje poslovanja banke

5. redovno priprema izveštaje o aktivnostima unutrašnje revizije i dostavlja ih upravnom odboru banke kao i odboru za praćenje poslovanja banke

Osnovni principi na kojima se zasniva interna kontrola:1. princip trajnosti – svaka banka treba da ima trajnu funkciju interne revizije,

kontinuirano srazmerno veličini banke i prirodi njenih delatnosti2. princip nezavisnosti – mora biti nezavisna od aktivnosti koje se ispituju i

nezavisna u odnosu na svakodnevni proces interne kontrole, da sprovodi svoje zadatke sa objektivnošću i nepristrasnošću

3. princip nepristrasnosti – objektivno i nepristrasno, bez predrasuda i bez uplitanja sa strane

4. princip profesionalne kompetencije – stručnost i znanje u skladu sa zadacima revizije, bar jedan zaposlen o ovoj organizacionoj jedinici mora da ima zvanja koja su utvrđena zakonom

Oni imaju pravo da bez ograničenja vrše nadzor nad poslovanjem banke i da učestvuju na sednicama upravnog odbora i njenih odbora.

Organizaciona jedinica interne revizije izveštaje o svom radu podnosi odboru za praćenje poslovanja banke upravnom odboru banke , a izveštaje o adekvatnosti upravljanja rizicima i unutrašnjoj kontroli.

33.SPOLJNA I POSEBNA REVIZIJA

Spoljna revizija je kontrola poslovanja banke od strane revizora koji je u posebnom postupku imenovan. Banke su obavezne da za reviziju svojih finansijskih izveštaja angažuju spoljnog revizora.

Izbor i imenovanje spoljnog revizora odnosno preduzeća za reviziju vrši se izborom sa liste revizora koju objavljuje Narodna banka. Posle izbora spoljnog revizora sa navedene liste, banke na sednici nadležnog organa donose rešenje kojim imenuju spoljnog revizora i o tome roku od 15 dana od dana imenovanja obaveštavaju Narodnu banku.

25

Lice koje rukovodi revizijom banke i potpisuje izveštaj spoljnog revizora mora imati najviše profesionalno zvanje u oblasti revizije i tri godine iskustva u obavljanju poslova revizije i mora biti nezavisno od banke.

Spoljni revizor ne može biti lice čiji je prihod od revizije te banke u prethodnoj godini bio veći od polovine njegovih ukupnih prihoda. Za revizora ne može biti imenovano lice koje je obavilo tri revizije finansijskih izveštaja kod te banke, niti lice koje predloženo za spoljnjeg revizora već vrši konsultantske usluge za tu banku.

Revizija na konsolidovanoj osnovi je obavezna za bankarsku grupu.

Spoljni revizor daje upravnom i izvršnom odboru banke kao i Narodnoj banci, mišljenje o efikasnosti funkcionisanja unutrašnje revizije, sistemu upravljanja rizicima i sistemu unutrašnjih kontrola.

Kod statusnih promena, spajanja, podele i pripajanja banke postoji obaveza spoljnje revizije i podnošenja izveštaja Narodnoj banci.

Banka ima obavezu da Narodnoj banci dostavi pojedinačne finansijske izveštaje sa izveštajem spoljnog revizora za prethodnu godinu u roku od 120 dana od završetka poslovne godine.

Ako Narodna banka utvrdi da revizija nije izvršena u skladu sa zakonom neće prihvatiti izveštaj i zahtevaće da drugi spoljni revizor ponovo izvrši reviziju o trošku banke.

Narodna banka može da zahteva posebnu reviziju banke i člana bankarske grupe ako su njihovi izveštaji netačni ili su zaključili transakcije koje su po banku mogle imati ili su imale znatnu štetu.

Troškove posebne revizije snosi banka.

38.ODBORI BANKE

Banka je dužna da obrazuje i tri obavezna odbora. To su: odbor za praćenje poslovanja banke (odbor za reviziju) kreditni odbor odbor za upravljanje aktivom i pasivom

Odbor za praćenje poslovanja banke čine najmanje tri člana od kojih su najmanje dva članovi upravnog odbora koji imaju odgovarajuće iskustvo iz oblasti finansija. Najmanje jedan član odbora za praćenje poslovanja banke mora biti lice nezavisno od banke.

Odbor za praćenje poslovanja banke pomaže upravnom odboru banke u nadzoru nad radom izvršnog odbora banke i zaposlenih u banci.

26

Odbor za praćenje poslovanja banke dužan je da:1. analizira godišnje izveštaje i druge finansijske izveštaje koji se upravnom odboru

banke podnose na razmatranje i usvajanje2. analizira i usvaja predloge politika i procedura banke u vezi sa upravljanjem

rizicima i sistemom unutrašnjih kontrola koje se upravnom odboru banke podnose na razmatranje i usvajanje

3. analizira i nadzire primenu i adekvatno sprovođenje usvojenih politika i procedura za upravljanje rizicima i sprovođenje sistema unutrašnjih kontrola

4. najmanje jednom mesečno izveštava upravni odbor o svojim aktivnostima i utvrđenim nepravilnostima, kao i da predlaže način na koji će se otkloniti te nepravilnosti, odnosno unaprediti politike i procedure za upravljanje rizicima i sprovođenje sistema unutrašnjih kontrola

5. na predlog upravnog ili izvršnog odbora banke ili spoljnog revizora banke razmatra ulaganja i aktivnosti banke

6. upravnom odboru i skupštini banke predlaže spoljnog revizora banke7. razmatra sa spoljnim revizorom banke godišnje revizije finansijskih izveštaja

banke8. predlaže upravnom odboru banke da se određena pitanja u vezi sa spoljnom i

unutrašnjom revizijom uvrste u dnevni red sednice skupštine9. donosi poslovnik o svom radu

Kad utvrdi druge nepravilnosti u poslovanju banke odbor za praćenje poslovanja banke obavezno predlaže upravnom odboru banke da otkloni uočene nepravilnosti, kao i da zakaže vanredno zasedanje skupštine banke u slučaju da ustanovljene nepravilnosti mogu imati teže posledice na poslovanje banke. Članovi odbora za praćenje poslovanja sastaju se najmanje jednom mesečno, a najmanje jednom u tri meseca se sastaju u sedištu banke.

Novim Zakonom o bankama, kreditni odbor postaje obavezan organ. Kreditni organ odlučuje o kreditnim zahtevima u okvirima utvrđenim aktima banke.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom prati izloženost banke rizicima koji proizilaze iz strukture njenih bilansnih obaveza i potraživanja i vanbilansnih stavki, predlaže mere za upravljanje kamatnim rizikom i rizikom likvidnosti, a obavlja i druge poslove utvrđene aktima banke.

39.UNUTRAŠNJA KONTROLA

Radi kontinuiranog praćenja i merenja rizika koji bi negativno mogli uticati na ostvarivanje poslovnih ciljeva banke i stvaranja uslova za objektivno i nezavisno vršenje zadataka unutrašnje revizije, banka organizuje unutrašnju kontrolu. Princip poslovnosti i urednog poslovanja zahtevaju posebnu odgovornost organa upravljanja bankom u ovom segmentu.

27

Odgovornost za vršenje unutrašnje kontrole nad poslovanjem banke imaju članovi upravnog i izvršnog odbora. Poslovni unutrašnje kontrole se organizuju kroz dve zasebne jedinice: organizaciona jedinica kontrole usklađenosti poslovanja banke i organizaciona jedinica unutrašnje revizije. Rukovodioce obe ove organizacione jedinice imenuje i razrešava upravni odbor.

Organizaciona jedinica za kontrolu usklađenosti rizika, odnosno njen rukovodilac odgovoran je za identifikaciju i praćenje rizika usklađenosti poslovanja banke i za upravljanje tim rizikom, koji posebno obuhvata rizik od sankcija regulatornog tela i finansijskih gubitaka, kao i reputacioni rizik,

Organizaciona jedinica u čijem je delokrugu unutrašnja kontrola ima zadatak da upravnom odboru banke pruža nezavisno i objektivno mišljenje o pitanjima koja su predmet revizije, da obavlja savetodavnu aktivnost usmerenu na unapređenje postojećeg sistema unutrašnjih kontrola i poslovanja banke i da upravnom odboru banke pruža pomoć u ostvarivanju njegovih ciljeva.

Obe navedene organizacione jedinice obavezne su da podnesu godišnji izveštaj.

41.KONTROLA UČEŠĆA (STICANJE VLASNIŠTVA)

Sticanje akcija banke sa pravom upravljanja nalazi se pod kontrolom Narodne banke.

Sva zainteresovana lica koja žele steći vlasništvo u banci od 5% pa naviše, moraju prethodno podneti zahtev Narodnoj banci za dobijanje saglasnosti. O zahtevu Narodna banka odlučuje u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva.

Narodna banka će uvek odbiti zahtev za davanje saglasnosti za sticanje vlasništva ako finansijsko stanje, lica i njegova poslovna reputacija nisu odgovarajući, odnosno ukoliko ne ispunjava uslove koje Narodna banka propisuje za davanje saglasnosti.

Obaveza podnosioca zahteva za davanje saglasnosti za sticanje vlasništva je da obavesti NBS o sticanju vlasništva za koje je data ova saglasnost u roku od 15 dana od dana tog sticanja.

Ukoliko lice bez prethodne saglasnosti NBS stekne direktno ili indirektno vlasništvo u banci preko 5%, NBS naložiće tom licu da otuđi vlasništvo, odnosno zabraniće mu da posredno ili neposredno ostvaruje glasačka prava u banci i utiče na upravljanje bankom ili na poslovnu politiku banke.

Ukoliko se vlasništvo ne otuđi na način i u roku koji je utvrdila Narodna banka, pravni posao na osnovu koga je stečeno to vlasništvo ništav je.

Ako narodna banka donese rešenje kojim ukida datu saglasnost, zabraniće licu kome je ukinuta saglasnost za sticanje vlasništva da posredno ili neposredno ostvaruje glasačka

28

prava u banci i da utiče na upravljanje bankom ili na poslovnu politiku banke, a može mu naložiti i da otuđi to vlasništvo ili se poništavaju.

Lice može i bez saglasnosti NBS steći vlasništvo veće od 5% na osnovu nasleđivanja, pravnim sledbeništvom ili drugim sticanjem nezavisnim od volje sticaoca.

Lice koje je na taj način steklo vlasništvo ne može vršiti nikakav uticaj na upravljanje bankom u kojoj je steklo vlasništvo ili na poslovnu politiku te banke, niti može ostvarivati glasačka prava po osnovu tog vlasništva dok ne dobije saglasnost NBS na to sticanje. U roku od 30 dana od dana sticanja treba da podnesu zahtev za to sticanje.

Ukoliko narodna banka odbije saglasnost za sticanje vlasništva, licu će biti naloženo da otuđi vlasništvo. Ako to ne učini, banka je dužna da poništi akcije na teret svog akcionarskog kapitala.

Banka je dužna najmanje jednom godišnje, ili na zahtev Narodne banke obavesti o identitetu svih lica koja imaju učešće u banci.

42.KONTROLA BONITETA I ZAKONITOSTI POSLOVANJA BANKE

Nbs vrši kontrolu boniteta i poslovanja banke posredno i neposredno.

Posredna kontrola se vrši kontrolom izveštaja i druge dokumentacije koju je banka obavezna da dostavlja Narodnoj banci, kao i drugih podataka o poslovanju banke kojima Narodna banka raspolaže.

Neposredna kontrola se vrši od strane zaposlenih u Narodnoj banci neposrednim uvidom u poslovne knjige i drugu dokumentaciju banke.

Banka je dužna da ovlašćenim licima NBS omogući da kontrolu njenog poslovanja izvrše u sedištu banke i svim njenim organizacionim delovima. Ovlašćena lica imaju pravo na uvid u poslovne knjige i dokumentaciju, u pisanoj i elektronskoj formi, kao i da im se radi vršenja kontrole računarskih programa, omogući pristup sistemu baze podataka koji banka koristi.

Banka je dužna da imenuje svog predstavnika koji će ovlašćenim licima pružiti svuneophodnu pomoć da nesmetano vrše kontrolu.

Po izvršenoj kontroli, ovlašćena lica sačinjavaju zapisnik, koji se dostavlja banci te na njega može dati primedbe u roku od 15 dana od dana kad joj je zapisnik dostavljen.

Kada se proverom navoda iznetih u primedbama banke na zapisnik o kontroli utvrdi činjenično stanje bitno različito od onog navedenog u zapisniku, sačinjava se dopuna zapisnika o kontroli.

29

NBS doneće zaključak o obustavi postupka kontrole ako u zapisniku o kontroli nisu utvrđene nepravilnosti ili su utvrđene manje značajne nepravilnosti, ili ako banka u propisanom roku ospori sve nalaze iz zapisnika o kontroli odnosno dopune tog zapisnika ili deo tih nalaza.

43.MERE ZA OTKLANJANJE NEPRAVILNOSTI I NEZAKONITOSTI

Narodna banka nadzire zakonitost poslovanja banka i ukoliko neposrednom kontrolom utvrdi da je banka postupala suprotno odredbama zakona, opisima Narodne banke i drugim propisima kao i standardima opreznog bankarskog poslovanja, odnosno na drugi način koji ugrožava njen bonitet, Narodna banka će prema toj banci preduzeti jednu od sledećih mera:

1. uputiti pismenu opomenu2. uputiti nalogodavno pismo3. izreći naloge i mere za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti4. uvesti prinudnu upravu5. oduzeti joj dozvolu za rad

o sprovođenju navedenih mera donosi rešenje (diskreciona ocena).NBS nezavisno od preduzete mere može izreći novčanu kaznu.

Pored preduzimanja mere za otklanjanja nepravilnosti i nezakonitosti u radu, narodna banka donosi posebne korektivne mere za slučaj da je kapital banke niži od propisanog.

Ako je banka potkapitalizovana, bez odlaganja obaveštava Narodnu banku sa obrazloženjem i razlozima zbog kojih je banka potkapitalizovana.

Potkapitalizovana banka od momenta saznanja da je potkapitalizovana ne može:1. započeti novu vrstu posla bez saglasnosti NBS2. povećati rizičnu aktivu bez saglasnosti NBS3. isplaćivati dividende ili vršiti raspodelu kapitala u bilo kom obliku

znatno potkapitalizovana banka je banka čiji je pokazatelj adekvatnosti kapitala za trećinu ili više niži od propisanog.

Znatno potkapitalizovana banka od momenta saznanja da je znatno podkapitalizovana ne može obavljati sledeće aktivnosti:

1. primati nove depozite2. plaćati na depozite kamatne stope koje su iznad prosečnih tržišnih3. povećavati plate ili druge vidove naknada za rad ili isplaćivati bonuse članovima

upravnog i izvršnog odbora4. bez saglasnosti NBS zaključivati pravne poslove s povezanim licima, odnosno

preduzimati pravne radnje u korist povezanih lica ili lica povezanih sa tim licima

47-48.PRESTANAK RADA BANKE

30

Banka prestaje sa radom u slučaju da joj Narodna banka oduzme dozvolu za rad ili kada odluku o dobrovoljnom prestanku rada.

Narodna banka u zakonom određenim uslovima je ovlašćena da banci oduzme dozvolu za rad. Dozvolu za rad oduzima svojim rešenjem guverner narodne banke.

Narodna banka će oduzeti dozvolu za rad kada:1. utvrdi da je banka kritično potkapitalizovana2. banka NBS ne omogući da izvrši kontrolu boniteta i zakonitosti njenog

poslovanja3. banka 6 meseci neprekidno obustavi primanje depozita ili odobravanje kredita,

osim ako joj je to naloženo korektivnom merom NBS

kad NBS oduzme banci dozvolu za rad odmah donosi rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka, odnosno rešenje o likvidaciji banke u skladu sa zakonom kojim se uređuju stečaj i likvidacija banaka.

Rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka nad bankom donosi se samo kada su obaveze te banke veće od njene imovine.

Na osnovu odluke skupštine banke o prestanku rada banke, banka podnosi zahtev Narodnoj banci za davanje saglasnosti na sprovođenje postupka dobrovoljne likvidacije po odredbama zakona kojim se uređuje stečaj i likvidacija banaka.

II DEO –BANKARSKI POSLOVI

1. Pojam ugovora o novčanom depozitu

Ugovor o novčanom depozitu je,prema zakonu,ugovor kojim se banka obavezuje da primi a deponent da položi određeni novčani iznos.Depozitni poslovi su najstariji bankarski poslovi.Banke preko njih skupljaju slobodna novčana sredstva od privrednih subjekata,građana I na taj način stvaraju podlogu za poduzimanje drugih poslova,naročito kreditnih.U bankarske novčane depozite se ubrajaju ugovor o novčanom depozitu i ugovor o ulogu na štednju.Za ugovor o novčanom depozitu je bitno da deponent položi kod banke određeni novčani iznos.Polaganje novca se sastoji u polaganju novčanog iznosa banci uz istovremeni prenos prava raspolaganja novcem da deponenta na banku.Ovim ugovorom se ne prenosi samo državina već I svojina na novcu koji je predmet ugovora.Prenosom prava raspolaganja deponent gubi svojinu u novcu a stiče potraživanje prema banci na isti novčani iznos uvećan za kamatu.Predmet depozita pa ovom ugovoru je novac,I može biti gotov novac ili žiralni novac.Uplatu novca vrši deponent ili drugo lice u skladu sa ugovorom.Osnovna svrha ugovora je da omogući banci da privremeno raspolaže slobodnim novčanim sredstvima svojih klijenata.To je naročito izraženo kod oročenih

31

novčanih depozita I depozita sa namenom,dok se kod nenamenskih depozita po viđenju banka može raspolagati novcem ali mora uvek vratiti celokupnu deponovanu sumu.

2. Pravna priroda ugovora o novčanom depozitu

Postoje razlicita mišljenja o pravnoj prirodi.Po jednom suština ovog ugovora je zajam odnosno kredit koji deponent daje banci.U prilog ovom stavu se ističe da deponent prenosi a banka stiče pravo raspolaganja odnosno pravo svojine na deponovanom novcu.Kod klasičnog depozita u vidu građanskopravnog ugovora o ostavi do takvog prenosa svojine ne dolazi.Ostavoprimac je dužan da deponovanu stvar čuva I pod ugovorenim uslovima vrati,bez mogućnosti da se njome koristi.Po drugom shvatanju ugovor o novčanom depozitu je ugovor depozitnog karaktera.Ovde se radi o nepravom iregularnom depozitu gde ostavoprimac može da koristi deponovane stvari bez ikakve štete po interse deponenta.Ovakva shvatanja govore o tome da ugovor o novčanom depozitu pokazuje brojne specifičnosti koje dovode u sumnju mogućnost njegovog svođenja na modalitet ugovora o zajmu odnosno ugovora o ostavi.Kod ugovora o novčanom depozitu ne postoji volja deponenta da odobri kredit kredit odnosno zajam banci,već da drži novac na sigurnom mestu u banci.

3. Vrste ugovora o bankarskom novčanom depozitu

S obzirom na vremensku dimenziju u raspolaganju deponovanim novcem mogu se razlikovati depoziti po viđenju i oročeni depoziti.Kod depozita po viđenju deponent može u svakom trenutku raspolagati svim deponovanim sredstvima .Zbog toga sredstva depozita po viđenju banka mora koristiti na taj način da u svakom trenutku može ispuniti zahteve deponenta.Kod oročenih depozita banka ima pravo da u roku koji je određen ugvorom raspolaže deponovanim novcem.Tek po proteku roka deponent može zahtevati isplatu ili pravo na raspolaganjem novcem.Sredstva dobijena po oročenom depozitu su povoljnija za banku jer omogućuju nesmetano korišćenje pri davanju kredita i u drugim aktivnostima banke.Zbog toga mnogo veći značaj imaju oročeni depoziti.Ugovori se mogu podeliti na ugovore sa otkaznim rokom i bez otkaznog roka.Kod ugovora sa otkaznim rokom deponent može raspolagati deponovanim sredstvima tek po protoku otkaznog roka,a do tada sa novcem raspolaže banka.Ugovaranje otkaznog roka je moguce kod depozita po viđenju i kod oročenih depozita.Kod ugovora o novčanom depozitu bez otkaznog roka deponent može raspolagati novcem u svakom trenutku kod depozita po viđenju ili u svako trenutku po isteku vremena oročenja kod oročenih depozita.Mogu biti namenski i nenamenski.Kod namenskih ugovora banka novac koristi samo za ugovorom određenju nameru,dok kod nenamenskih banka može koristiti deponovani novac u bilo koje svrhe.

4. Zaključenje i forma ugovora o bankarskom novčanom depozitu

U našem pravu ugovor se smatra zaključenim kada se banka obaveže da primi a deponent da položi određeni novčani novčani iznos.Može se zaključiti da se radi o

32

konsesualnom ugovoru.Za njegov nastanak nije potrebno ispunjenje nikakve forme,nastaje saglasnošću volja deponenta i banke o sadržini ugovora.Iako neformalan ugovor se zaključuje u pismenoj fomi po unapred pripremljenim formularima.Takođe je uobičajeno da banka izda deponentu određenu pismenu ispravu o zaključenom ugovoru.Ugovor o novčanom depozitu nije realan ugovor,za nastajanje ugovora je dovoljna saglasnost volja,nije neophodno polaganje određenog novčanog iznosa. 5. Obaveze banke iz ugovora o bankarskom novčanom depozitu

Osnovne obaveze banke su:a) Obaveze vraćanja novčanog iznosa – Baka je dužna da po uslovima koji

su predviđeni ugovorom da deponentu na njegov zahtev vrati isti novčani iznos koji je po osnovu ugovora primio.Kod ugovora sa oročenim depozitom i ugovora sa otkaznim rokom banka je dužna da svoju obavezu izvrši po isteku roka na koji je oročen odnosno po isteku otkaznog roka,dok u drugim slučajevima banka je dužna da svoju obavezu izvrši na prvi zahtev deponenta.

b) Obaveza otvaranja i vođenja računa novčanog depozita – U našem pravu se smatra redovnom obavezom.U korist i na teret tog računa banka je dužna da upisuje sva potraživanja i dugovanja koja proizilaze iz poslova koje banka ima sa deponentom i iz poslova koje deponent ima sa trećim licem. Upisivanjem potraživanja i dugovanja u korist i na teret računa novčanog depozita nastalih iz poslovanja banke i deponenta je jednostavno jer se radi o međusobnim odnosima tih subjekata po istom ili po različitim poslovima.Ako se radi o potraživanjima i dugovanjima koja su nastala u poslovanju deponenta sa trećim licem banka ima obavezu upisa potraživanja i dugovanja u korist i na teret računa novčanog depozita ali ona to čini za račun svog deponenta.Račun novčanog depozita može biti sa opštom i sa posabnom namenom, što zavisi od karaktera ugovora o bankarskom novčanom depozitu.Pravi se razlika između tekućeg računa i računa preko kog deponent posluje, ugovorom o navčanom depozitu banka plaća kamatu za deponovana sredstva dok se kod ugovora o tekućem računu to ne dešava.

c) Obaveza izvršavanja deponentovih naloga- Banka je dužna da izvršava sve deponentove naloge na koje se ugovorom obavezala.Najvažniji su pri tom nalozi deponenta koji se tiču raspolaganjem sredstvima na računu novčanog depozita.Po osnovu naloga deponenta banka vrši isplate sa ovog računa u granicama raspoloživih sredstava, ali takođe banka može da dobije naloge za plaćanje sa računa što bi dovelo račun u pasivu.U tom slučaju,ako ugovorom nije drugačije predviđeno,banka nije dužna da takav nalog izvrši odnosno ona je dužna da ga izvrši samo do iznosa raspoloživih sredstava na računu.Suprotna pretpostavka bi izjednačila račun novčanog depozita sa tekućim.U našem pravu zakonom je uređeno mesto plaćanja po osnovu računa novčanog depozita.Ako ugovorne strane nisu drugačije odredile nalozi za uplatu i isplatu sa računa depozita se moraju uputiti u sedište banke kod koje je račun otvoren.

33

d) Obaveza obaveštavanja- To znači da banka mora izvestiti deponenta o svakoj uplati na račun i svakoj isplati sa njega, bez obzira o kakvim se uplatama/isplatama radilo.Banka je dužna da na kraju svake godine dostavi deponentu izveštaj o stanju računa.

e) Obaveza plaćanja kamate- Kako se ugovor o bankarskom novčanom depozitu javlja kao privredni posao bančina je obaveza da plaća naknadu za korišćenje tuđeg novca tj. Naknadu za prenos prava raspolaganja tim novcem za određeni vremenski period.Banka je po zakonskoj pretpostavci dužna da plati deponentu kamatu na deponovana sredstva.Visina kamate je predviđena ugovorom,a ugovorom može biti predviđeno i bančino oslobođenje ove obaveze.

6. Prava banke iz ugovora o bankarskom novčanom depozitu

Banka ima:a) Pravo raspolaganja deponovanim novcem- Osnovno pravo banke i zbog toga ona

zaključuje ugovor o novčanom depozitu.Ovom pravu banke odgovara obaveza deponenta da na osnovu zaključenog ugovora stavi banci na raspolaganje određeni novčani iznos.Pri ostvarenju prava raspolaganja deponovanim novcem banka je ograničena u pogledu roka u kome može raspolagati novcem i namene u koju ga može koristiti.

b) Pravo na pokriće i kamatu za slučaj negativnog salda na računu- Ako se na osnovu izvršavanja deponentovih naloga na računu iskaže negativan saldo banka ima pravo da od deponenta zahteva pokriće. Za iznos prekoračen po računu banka ima pravo na zakonsku ili ugovornu kamatu.

7. Pluralitet računa novčanog depozita

Sa istom bankom deponent može zaključiti više ugovora o bankarskom novčanom depozitu i na osnovu njih može da otvori više računa. Otvaranje više računa je moguće i na osnovu ugovora. Bez obzira na broj zaključenih ugovora svaki račun novčanog depozita je samostalan tj. pravno nezavisan od drugog. To znači da po jednom računu može postojati negativan saldo a da je na drugim saldo pozitivan.Uslovi korišćenja sredstava na svako računu mogu biti različiti, zavisno od odredaba ugovora. Samostalnost svakog računa ne isključuje mogućnost kompenzacije potraživanja između banaka i deponenta po različitim računima pod uslovom da su potraživanja i protivpotraživanja konpenzibilna i da mogućnost kompenzacije nije isključena ugovorom. 31. Pojam i značaj ugovora o kreditu

Kredit je, uz plaćanja, najstariji i najznačajniji bankarski posao.Mnogobrojne definicije kredita i ugovora o kreditu smatraju se nezadovaljavajućim. Uopšteno se može reći da se ugovorom o bankarskom kreditu jedna strana (kreditor) obavezuje da će drugoj strani (debitor, dužnik) staviti na raspolaganje određenu sumu novca ili da će za nju

34

preuzeti odgovornost prema trećem licu, dok se duga strana obavezuje da će dobijenu sumu koristiti u skladu sa ugovorom i da će po proteku određenog vremena vratiti s kamatom, a u slučaju preuzimanja odgovornosti prema traćem licu, da će platiti proviziju. U Zakonu o obligacionim odnosima, ugovor o kreditu se određujekao ugovor kojim se banka obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava, na određeno ili neodređeno vreme, za neku ili bez utvrđene namene, a korisnik se obavezuje da banci plaća kamatu i dobijen novac vrati u vreme i na način kako je utvrđeno ugovorom.Ova definicija odnosi se samo na naovčane kredite, dok krediti odgovornosti, kod kojih banka ne ustupa korisniku svoja novčana sredstva, već mu daje na raspolaganje svoju odgovornost, svoj kredibilitet, čime olakšava dolazak do gotovog novca ili omogućuje ispunjenje novčane obaveze prema trećim licima bez upotrebe gotovog novca, nije ovom definicijom obuhvaćena.

32. Vrste kredita

Mogu biti novčani krediti i krediti odgovornosti. S obzirom na namenu krediti se dele na namenske i nenamenske. Kod namenskih korisnik upotrebljava kredit samo za ugovorom utvrđenu namenu (investicioni krediti, potrošački krediti i td.). Nenamenski krediti se koriste u bilo koju svrhu, što zavisi od potrebe korisnika. Prema vremenskom kriterijumu moguće je razlikovati kredite na određeno i na neodređeno vreme. Krediti na neodređeno vreme se retko javljaju, i to obično u formi revolving kredita. Zavisno od dužine vremena nakon koga se kredit vraća razlikuju se kratkoročni (do jedne godine), srednjoročni (do pet godina) i dugoročni (preko pet godina) krediti. Mogu biti gotovinski i bezgotovinski krediti.Kod gotovinskih, korisniku se isplaćuje kreditna suma u gotovom novcu, dok se kod bezgotovinskih vrši prenos kreditne sume na račun korisnika.Postoje različita sredstva obezbeđenja u pogledu vraćanja kredita i ona mogu biti realna i lična. Kredit se može obezbediti založnim pravom na pokretnim stvarima, na HOV (kredit u zalogu) ili nepokretnostima (hipotekarni kredit). Obaveza korisnika kredita se pojačava obavezom jemca ili avaliste po menici (avalni kredit) garanta (kredit uz bankarsku garanciju) i sl.

33. Pravna priroda ugovora o kreditu

Pravna priroda ugovora o kreditu je u prirodi sporna. U stranoj literaturi sreću se shvatanja po kojima je ugovor o kreditu po svojoj pravnoj prirodi zajam.Ova shvatanja su danas dobrim delom napuštena.Ugovor o kreditu se istorijski posmatrano razvio iz ugovora o zajmu,ali danas predstavlja samostalan,imenovan ugovor koji se po svojim karakteristikama razlikuje od ugovora iz koga je nastao.Razlikuje se po subjektima,jer se kod ugovora o zajmu kao ugovorne strane javljaju pravna i fizička lica,dok se kod ugovora o kreditu javljaju banka, kao specijalizovana finansijska organizacija, i njen klijent. U vezi sa pravnom prirodom ugovora o kreditu, posebno je sporno pitanje da li ugovor nastaje već u trenutku postizanja saglasnosti volja ugovornih strana (konsesualna teorija) ili tek u trenutku predaje novca korisniku kredita (realna teorija). U našem pravu je prihvaćena konsesualna teorija. Prema drugim mišljnjima ugovor o kreditu je poseban specifičan ugovor koji se ne može svesti ni na jedan drugi imenovani ugovor, dok treći

35

smatraju da pravnu prirodu ugovora o kreditu nije moguće utvrditi, već se mogu uočiti pravne prirode pojedinih vrsta ugovora o kreditu.

34. Zaključenje i forma ugovora o kreditu

Za zaključenje ugovora o kreditu u našem oravu se zahteva pismena forma, što je i razumljivo s obzirom na složenost pravnih odnosa koji se javljaju. Ugovor nije realan, odnosno za njegov nastanak nije neophodan prenos novca na korisnika kredita. Po osnovu zaključenog ugovora, korisnik ima pravo samo da zahteva, a banka obavezu da izvrši prenos kreditne sume. Pismena forma može biti zadovoljena na nekoliko načina, ali se najčešće ugovor o kreditu zaključuje na osnovu unapred pripremljenih formulara ugovora, uz primenu opštih uslova poslovanja banke.Po zakonu o obligacionim odnosima bitni elementi ugovora o kreditu se:

1) Iznos kredita – izražava se u dinarima ili u stranoj valuti, kada je to u skladu sa deviznim propisima

2) Uslovi davanja kredita – predstavljaju okolnosti pod kojima se kredit daje kao što su rok, način prenosa kreditnog iznosa, da li kredit ima revolving karakter ili ne i td.;

3) Uslovi korišćenja kredita – posebno ih je važno precizirati kod namenskih kredita, ali i kod ne namenskih kredita je važno utvrditi kada i na koji način korisnik može upotrebiti odobrena kreditna sredstva;

4) Uslovi vraćanja kredita – banka je posebno zainteresovana da se utvrde uslovi vraćanja, kao što su rokovi vraćanja, pitanje da li se vraća u celini ili u ratama, visina kamate i sl.

Ugovor o kreditu može sadržati i druge elemente koji su značajni za ugovorne strane, s obzirom na vrstu kredita koji je odabran.

35. Obaveze banke iz ugovora o kreditu

Banka ima sledeće obaveze:a) Obaveze stavljanja na raspolaganje kreditnog iznosa – osnovna obaveza banke

koja nastaje već u trenutku zaključenja ugovora, ali se uslovi njene realizacije utvrđuju ugovorom. Stavljanje na raspolaganje kreditnog iznosa može se izvršiti isplatom, prenosom na račun korisnika, davanjem čeka ili kreditnog pisma korisniku, plaćanjem za račun korisnika trećim licima i td. Prenosom novčane sume odobrenog kredita na korisnika na njega prelazi i pravo raspolaganja novca.

b) Obaveza izvršavanja drugih radnji kreditnog karaktera – javlja se kod pojedinih vrsta, a posebno kod kredita odgovornosti. Osnovna obaveza banke ne mora da se izrazi u davanju određene novčane sume, već može biti izražena u obavezi akceptiranja, avaliranja, eskontovanja HOV i dr. Ovakve obaveze i kad su osnovne i kad su sporedne, moraju biti precizirane ugovorom.

36. Prava banke iz ugovora o kreditu

36

Prava banke po osnovu ugovora o kreditu su :a) Prava na povraćaj kreditnog iznosa – osnovne obaveze gde se ugovorom utvrđuju

rokovi i način izvršavanja ove obaveze od strane korisnika.b) Pravo na kamatu – pretpostavlja se i kad nije ugovoreno, pošto se radi o

bankarskom poslu, koji se obavlja profesionalno, u vidu delatnosti. Kamata je cena upotrebe kredita, koja u sebi sadrži naknadu za uslugu, troškove i naknadu za rizik posla. Visina kamate se izražava kroz kamatnu stopu, a visina kamatne stope se utvrđuje ugovorom u skladu sa zakonom i drugim propisima.

c) Pravo na sredstva obezbeđenja – banka ima kad je takvo sredstvo ugovoreno i tada banka ima pravo da izvršenje svojih obavza uslovi dobijanjem dogovorenog sredstva obezbeđenja (zaloga, garancija, menica, hipoteka i td.)

d) Pravo kontrole upotrebe kredita – banka ima kod namenskih kredita i ako korisnik dobijena sredstva koristi protivno ugovoru, baka može raskinuti ugovor na štetu korisnika.

37. Prestanak ugovora o kreditu

Može prestati na različite načine, prestaje redovno vraćanjem kredita u skladu sa ugovorom, ali može prestati i na druge uobičajene načine. Pored uobičajenih načina, za ugovor o kreditu su karakteristična dva načina prestanka i to: otkazom davaoca kredita i odustankom korisnika kredita. Banka može otkazati ugovor o kreditu pre isteka ugovorenog roka, ako je kredit korišten u suprotnosti sa njegovom namenom. Pravo banci se priznaje zbog toga što je korisnik kredita izigrao bančino poverenje i izvršio povredu ugovora. Banka ne daje nikakav otkazni rok. A korisnik je obavezan da odmah vrati ceo iznos kredita. U našem pravu banka može otkazati ugovor o kreditu pre isteka ugovorenog roka u slučaju insolventnosti korisnika, čak i kad ona nije utvrđena sudskom odlukom, kao i u slučaju prestanka pravnog lica, ili smrti korisnika, ako bi u toj situaciji davalac kredita došao u nepovoljan položaj. Ovo pravilo služi ua zaštitu interesa banke, ali je krišćenje prava na otkaz ugovora od strane banke uslovljeno činjenicom da okolnosti koje su nastupile dovode banu u nepovoljan položaj. U našem pravu je predviđeno i pravo korisnika da u određenim situacijama odustane od ugovora. Korisnik može uvek odustati od ugovora, a ko još nije počeo sa korišćenjem kredita, korisnik može vratiti kredit i pre roka određenog za vraćanje, ali je dužan da unapred obavesti banku. U oba prethodna slučaja korisnik je dužan da banci nadoknadi štetu, ako je zbog odustanka od ugovora, odnosno vraćanja kredita pre vremena, šteta nastupila. U slučaju vraćanja kredita pre ugovorenog roka, banka ne može da računa kamatu za vreme od dana vraćanja kredita do dana kada je po ugovoru kradit trebalo da bude vraćen.

39. AKCEPNI KREDIT

Ugovorom o akceptnom kreditu banka se obavezuje da će akceptirati menicu koju klijent bude izdao i na nju vukao,čime kao akceptant,prihvata da menicu isplati o njenoj dospelosti.

37

Akceptni kredit je tipičan kredit odgovornosti,dakle kredit za koji banka ne ustupa klijentu svoja novčana sredstva,već mu stavlja na raspolaganje svoju odgovornost,kredibilitet čime mu olakšava da dođe do gotovog novca ili mu omogućava da ispuni novčane obaveze bez upotrebe novca.Kad dođe do naplate menice,banka ne angažuje svoja novčana sredstva,već isplaćuje od sredstava svog klijenta.Akceptni kredit se koristi umesto novčanih kredita za pokrivanje srednjoročnih potreba za novčanim sredstvima.Smatra se da upotreba ovog kredita ima smisla samo ako se potreba za novčanim sredstvima javlja na period od najmanje tri meseca.Najčešće se akceptnim kreditom zadovoljavaju potrebe privrede za obrtnim sredstvima(obično za kupovinu veće količine sirovina i repromaterijala),posebno za privredne grane sa sezonskim karakteristikama.Treba reći da banke odobravaju akceptne kredite relativno retko,po pravilu samo klijentima u koje na osnovu višegodišnje poslovne saradnje,imaju puno poverenje.

59.POJAM I PRIVREDNA FUNKCIJA AKREDITIVAAkreditivom koji nastaje prihvatanjem zahteva nalogodavca za njegovo

otvaranje,banka se obavezuje da će korisniku akreditiva isplatiti određenu novčanu svotu,ako do određenog vremena budu ispunjeni uslovi navedeni u nalogu za otvaranje akreditiva.Obično se smatra da se plaćanjem putem dokumentarnog akreditiva najbolje štite interesi obeju ugovornih strana kog prodaje.Pri realizaciji posla prodaje prodavac je siguran da robu neće uzalud isporučiti,već da će ona svakako biti preuzeta od strane kupca.S druge strane,kupac je siguran da preuzimanjem dokumenata onemogućavaeventualno drugačije disponiranje robom od strane prodavca,od onog koje je ugovoreno.Ipak i dokumentarni akreditiv ima slabe strane.Kupac kog akreditiva nema mogućnosti da prethodno utvrdi urednost isporuke jer i ovde do robe dolazi tek po preuzimanju robnih dokumenata uz istovremeno plaćanje.

Veliku ulogu imaju i međunarodni dokumentarni akreditivi.Pod međunarodnim dokumentarnim akreditivom u smislu člana 2 Jednoobraznih pravila i običaja za dokumentarne akreditive Međunarodne trgovinske komore u Parizu,trba razumeti svako utanačenje,bez obzira na naziv i opis,po kome neka banka na zahtev i u skladu sa instrukcijama nekog komitenta ili za svoj sopstveni račun treba da izvrši plaćanje nekom trećem licu ili po njegovom nalogu ili treba da plati ili akceptira menicu vučenu od korisnika ili ovlašćuje neku drugu banku da izvrši takvo plaćanje ili da akceptira i da plati takvu menicu ili ovlašćuje drugu banku da negocira uz podnošenje oređenih dokumenata,pod uslovom da su u skladu sa odredbama i uslova akreditiva.Kada su,međutim,prilike na međunarodnom tržištu nesigurnije,naplaćivanja novčanih potraživanja neizvesnija i rizičnija,izvoznici po pravilu,pribegavaju dokumentarnom akreditivu,budući da sigurnost naplate tada izbija u prvi plan,bez obzira na dodatni postupak i troškove.

60.UČESNICI U POSLU DOKUMENTARNOG AKREDITIVA I PRAVNI ODNOSI IZMEĐU NJIHU poslu dokumentarnog akreditiva učestvuju najmanje tri lica:

-nalogodavac za otvaranje akreditiva,

38

-akreditivna banka,-korisnik akreditiva,

ali se u međunarodnoj poslovnoj praksi po pravilu sreću i druge banke,najčešće u zemlji korisnika akreditiva.Nalogodavac(po pravilu kupac) je lice koje izdaje svojoj banci nalog za otvaranje akreditiva u korist njegovog poverioca(po pravilu prodavca) koji se time javlja kao korisnik akreditiva.Banka koja prihvata nalog i otvara akreditiv je akreditivna banka,s tim da se u najjednostavnijem akreditivnom poslu,može javiti u ulozi isplatne banke.Uz akreditivnu banku mogu se angažovati za izvršenje akreditiva i druge,njoj korespodentne banke.Ove banke se najčešće javljaju u ulozi avizirajuće,notificirajuće ili konfirmirajuće banke.-Avizirajuća banka je posrednička banka koja po nalogu akreditivne banke obaveštava korisnika da je za njega otvoren akreditiv,ali sama ne preuzima nikakvu obavezu u pogledu isplate akreditivne sume..-Konfirmirajuća(potvrđujuća)banka preuzima po nalogu akreditivne banke obavezu prema korisniku da će mu po prezentaciji dokumenata isplatiti akreditivnu sumu.Dokumentarni akreditiv je složen bankarski posao,koji čini više međusobno nezavisnih pravnih odnosa između pomenutih učesnika u ovom poslu:

a)odnos nalogodavca i akreditivne bankeb)odnos akreditivne banke i korisnika akreditivac)odnos korespodentnih banaka i korisnikad)pravni odnoso između banakae)odnos između nalogodavca i korisnika akreditiva

61. ODNOS NALOGODAVCA I AKREDITIVNE BANKEOdnos nalogodavca i akreditivne banke je odnos ugovorenog karaktera koji nastaje bančinim prihvatom naloga komitenta za otvaranje akreditiva.Na ovaj način nastao ugovor se naziva ugovor o otvaranju dokumentarnog akreditiva.Nalog za otvaranje akreditiva izdaje kupac(odnosno drugi dužnik po novčanoj obavezi) i upućuje ga svojoj poslovnoj banci s kojom ima po pravilu trajnu poslovnu saradnju.Nalog ima karakter ponude za zaključenje ugovora.Kada banka prihvati nalog,pna je time zaključila sa svojim klijentom ugovor o otvaranju dokumentarnog akreditiva.Nalogodavac je vezan izdatim nalogom od trenutka kad je nalog prispeo banci.Ugovorom se nalogodavac obavezuje da za izvršenu uslugu banci plati proviziju i nadoknadi joj troškove,a banka se obavezuje da će saglasno dobijenom nalogu,ili preko korespodentne banke,korisnika akreditiva obavestiti o ptvaranju akreditiva i platiti mu akreditivnu sumu,po prijemu dokumenata i njegovog ispitivanja u skladu sa nalogom.

62.ODNOS AKREDITIVNE BANKE I KORISNIKA AKREDITIVAIzvršavajući svoju osnovnu obavezu iz ugovora o otvaranju dokumentarnog akreditiva,akreditivna banka obaveštava korisnika akreditiva da je u njegovu korist otvorila akreditiv,naznačavajući sve njegove elemente kao i uslove za realizaciju.Od trenutka prijema obaveštenja o otvaranju akreditiva,između korisnika akreditiva i akreditivne banke nastaje neposredan i samostalan odnos.Od trenutka prijema obaveštenja od strane korisnika akreditivna banka preuzima pravnu obavezu,a korisnik stiče pravno ovlaštenje,da od banke zahteva isplatu garantne sume,na

39

način i pod uslovima kako je utvrđeno u obaveštenju.Obaveza banke prema korisniku određena je isključivo sadržajem obaveštenja.Korisnik može zahtevati isplatu akreditvne sume prema uslovima iz obaveštenja i prinudnim putem,a da se prethodno nije sa zahtevom obratio nalogodavcu.S druge strane,obaveza banke je uslovna,što znači da korisnik pri realizaciji svog prava na naplatu akreditivne sume mora podneti banci sva predviđena dokumenta i ispuniti i druge uslove predviđene obaveštenjem o otvaranju akreditiva.

63. ODNOS KORESPODENTNIH BANAKA I KORISNIKAAko se korespodentna banka javlja u ulozi konfirmirajuće (potvrđujuće) banke

tada se za njen odnos prema korisniku akreditiva mogu,mutatis mutandis primeniti pravila koja važe za odnos akreditivne banke i korisnika.Davanjem obaveštenja korisniku o tome da je akreditiv otvoren i od nje potvrđen,konfirmirajuća banka preuzima novu,samostalnu i neposrednu obavezu prema korisniku.

Kada se, međutim,korespodentna banka javlja u ulozi avizirajuće banke tada ne nastaje poseban,samostalan odnos između nje i korisnika.Avizirajuća banka,istupajući kao punomoćnik akreditivne banke samo upućuje obaveštenje korisniku o tome da je akreditivna banka otvorila akreditiv u njegovu korist.Korisnik svoj zahtev može ostvariti samo prema akreditivnoj banci.Čak i kada se avizirajuća banka javlja u ulozi isplatne banke,ona to ne čini po sopstvenoj obavezi prema korisniku,već u izvršavanju obaveze preme akreiditvnoj banci kao svom nalogodavcu.

64. PRAVNI ODNOSI IZMEĐU BANAKA KOD DOKUMENTARNOG AKREDITIVAPo svom pravnom karakteru ti odnosi predstavljuju posebne vrste ugovora o nalogu,čija sadržina se uređuje na osnovu uloge koju u celom akreditivnom poslu korespodentna banka treba da odigra.

Ako se ona javljau ulozi avizirajuće banke,tada će se prihvatanjem naloga akreditivne banke,obavezati na pružanje usliga u pogledu obaveštavanja korisnika i eventualno isplate akreditivne sume korisniku,odnosno na pružanje drugih usluga.U odnosu prema korisniku,avizirajuća banka se javlja kao zastupnik akreditivne banke.

Ako se pak korespodentna banka javlja u ulozi konfirmirajuće banke,tada se prihvatanjem naloga akreditivne banke,obavezuje ne samo da će korisniku poslati obaveštenje o otvaranju akreidtiva,već da će i potvrdom akreditiva,prema korisniku preuzeti samostalnu i neposrednu obavezu isplate akreditivne sume.U odnosu prema korisniku konfirmirajuća banka deluje kao komisionar,u svoje ime,a za račun akreditivne banke.Korespodentne banke kada se javljaju u ulozi isplatne banke dobijaju po svojoj prirodi id skreditivne banke novčano pokriće.

65. ODNOS IZMEĐU NALOGODAVCA I KORISNIKA AKREDITIVAOvaj odnos se zasniva na osnovnom poslu i nije akreditivne prirode.Ugovorom o prodaji se u tzv.»akreditivnoj klauzuli» ili «finansijskoj klauzuli» predviđa da će se za primljenu robu ili izvršenu uslugu platiti u formi dokumentarnog akreditiva.Kupac preuzima obavezu da će kod naznačene odnosno odgovarajuće banke otvoriti akreditiv prema uslovima navedenim u akreditivnoj klauzuli osnovnog ugovora.Ako on to ne učini,ili po

40

otvaranju akreditiva ne dođe do isplate akreditivne sume krivicom nalogodavca i angažovanjem banaka,biće odgovoran za neizvršenje svoje ugovorne obaveze,tj.plaćanje cene robe odnosno usluge.

66.VRSTE DOKUMENTARNOG AKREDITIVADokumantarni akreditiv može biti opoziv i neopoziv.

Za opoziv akreditiv je karakteristično da ne vezuje banku prema korisniku,pa ga ona može u svakom trenutku izmeniti ili opozvati na zahtev nalogodavcu ili po sopstvenoj inicijativi,ako je to u interesu nalogodavca.

Neopoziv dokumentarni akreditiv sadrži samostalnu i neposednu obavezu banke prema korisniku.Ova obaveza se ne može opozvati niti na drugi način uništiti ili izmeniti,osim sporazumom svih zainteresovanih strana.

-Neopozivi dokumentarni akreditivi se mogu javiti i u formi notificiranih(aviziranih) i konfirmiranih(potvrđenih) akreditiva.-Dokumentarni akreditivi mogu biti prenosivi i neorenosivi.Akreditiv prema Zakonu o obligacionim odnosima se može preneti na bazi izričitih uputstava,samo banka koja ga otvara i to samo jedanput,ukoliko nije suprotno ugovoreno.U SAD-u se javljaju stand by akreditivi koji se ne realizuju redovno već samo u slučaju da se cena iz osnovnog posla ne plati na ugovoreni način.

67. OBAVEZA BANKE DA OBAVESTI KORISNIKA O OTVARANJU AKREDITIVANa osnovu ugovora o otvaranju dokumentarnog akreditiva banka preuzima obavezu da će otvoriti dokumentarni akreditiv u korisr korisnika i da će ga o tome obavestiti.Kako da trenutka notifikacije tj.slanja obaveštenja korisniku o otvaranju akreditiva,akreditivna banka nije u pravnom odnosu sa korisnikom,to je ona za izvršavanje obaveze otvaranje akreditiva i obaveštavanja korisnika o tome odgovorna samo nalogodavcu,ali ne i korisniku.Za štetu koja je nastala zbog netačnog obaveštavanja korisnika o sadržini otvorenog akreditiva,banka će biti odgovorna korisniku i nalogodavcu.

68. OBAVEZA ISPITIVANJA PREZENTIRANIH DOKUMENATA I ISPUNJENOSTI DRUGIH USLOVA IZ AKREDITIVAOvu obavezu prema nalogodavcu banka preuzima trenutkom zaključenja ugovora o otvaranju akreditiva,a prema korisniku u trenutku slanja obaveštenja o njegovom otvaranju.Prilikom ispitivanja dokumenata banka deluje po načelu akreditivne strogosti,tj.ispituje ih strogo u granicama primljenog naloga,s ciljem da utvrdi da li su podneta dokumenta po izgledu u skladu sa odredbama i uslovima akreditiva.Usklađenost dokumenata po svom izgledu sa odredbama i uslovima akreditivna banka će utvrditi korišćenjem pravila međunarodne standardne bankarske prakse.

Banka želi da ima posla samo sa onim činjenicama koje se nalaze u njenom vidokrugu(tzv.»bankarski horizont»).Bančina obaveza ispitivanja dokumenata se svodi na ispitivanje formalne saglasnosti podnetih dokumenata sa uslovima akreditiva.Da li su dokumenta formalno u skladu sa akreditivnim uslovima ili nisu,sudiće se po njihovom spoljašnjem izgledu.

41

Banka će u slučaju njihovog prihvatanja biti oslobođena odgovornosti za formu,potpunost,tačnost,autentičnost,falsifikat ili pravni značaj kod dokumenta.Ako su dokumenta naizgled uredna tj.razumnom pažnjom finansijskog stručnjaka se ne može utvrditi njihova neusklađenost sa uslovima i odredbama akreditiva,banka ne može biti odgovorna zbog njihovog prihvatanja.

Banka ispituje da li su podneta dokumenta adekvatna,međusobno usaglašena,potpuna i uredna.Svi dokumenti koji se koriste pri realizaciji međunarodnog dokumentarnog akreditiva mogu se grupisati u četiri osnovne grupe:1.transportna dokumenta2.dokumenta iz osiguranja3.trgovačke fakture4.ostala dokumenta predviđena akreditivom(skladišnica,certifikat kontrolne organizacije,uverenje o poreklu robe itd.)

Banka je dužna još da ispita ispunjenost drugih uslova,npr.da li se radi o neopozivom ili opozivom akreditivu,da utvrdi da li su dokumenta podneta u roku važenja akreditiva i sl.

69. OBAVEZA BANKE NA PLAĆANJE,AKCEPTIRANJA ILI NEGOCIRANJA UZ PREUZIMANJE DOKUMENATA KOD DOKUMENTARNOG AKREDITIVAKada nakon ispitivanja utvrdi da podneta dokumenta po izgledu odgovaraju odredbama i uslovima akreditiva,kao i kada utvrdi da su ispunjeni svi drugi uslovi za izvršavanje njene obaveze,banka će zavosno od okolnosti konkretnog akreditiva biti dužna da:-odmah plati akreditivni iznos-ako je akreditivom tako predviđeno;-ili da plati u određenom roku-ako je akreditivom predviđeno odgođeno plaćanje;-ili da akceptira menicu izdatu od korisnika i vučenu na nju,nalogodavca ili nekog drugog trasata,s tim da menicu isplaćuje o dospelosti-ako se radi o akceptivnom akreditivu;-ili da izvrši negociranje,tj.da plati bez prava na regres preme trasantu ili savesnom imaocu,menicu po viđenju ili na rok,vučenu od korisnika na nalogodavca ili nekog drugog trasata-ako se radi o negocijacionom akreditivu.

Kada akreditivna banka smatra da podneta dokumenta nisu po izgledu u slkadu sa odredbama i uslovima akreditiva,mora da odluči asmo na osnovu dokumenta,da li će preuzeti takva dokumenta ili će ih odbiti,uz stavljanje prigovora da nisu u skladu sa odredbama i uslovima akreditiva.Ako akreditivanbakna odluči da takva dokumenta odbije,u obaveštenju mora naznačiti zbog kojih odstupanja je odbila da primi dokumenta.Banka koja u odnosu sa korisnikom,može odlučiti da honoriše i dokumenta koja nisu u skladu sa odredbama i uslovima akreditiva.Pri tome mogu nastati dve situacije:Banka može tražiti od svog nalogodavca odobrenje za odstupanje od uslova i odredaba akreditiva.Kada,međutim odobrenje za odstupanje nije dobijeno,ili nije ni traženo,tada honorisanje dokumenata ide na rizik banke koja ih je primila.Bnka koja je odstupila od uslova i odredaba akreditiva pri honorisanju dokumenata izlaže se riziku da nalogodavac ne prihvati odstupanje,da odbijr davanje pokrića,ili da zahteva povraćaj pokrića,ako ga je ranije dao.

42

70.OBAVEZA BANKE NA PREDAJU HONORISANIH DOKUMENATA I OBAVEZA IZVRŠAVANJA NALOGA I INSTRUKCIJA NALOGODAVCA KOD DOKUMENTARNOG AKREDITIVANakon honorisanja,banka je dužna da preda dokumenta svome nalogodavcu.Kada je akreditivna banka istovremeno i isplatna,predaje dokumenta odmah nalogodavcu po akreditivu.Ako je dokumenta honorisala korespodentna banka,dužna je da ih preda akreditivnoj banci,a ova nalogodavcu.Akreditivna banka je dužna da se pridržava naloga i uputstava nalogodavca,iključujući i npr.ona koja nisu u saglasnosti sa funkcijom dokumentarnog akreditiva,ako ih je prihvatio prilikom zaključenja ugovora o otvaranju dokumentarnog akreditva.Banke ne preuzimaju nikakvu obavezu ili odgovornost za posledice zakašnjenja ili gubitka prilikom prenošenjabilo kakvih saopštenja,pisama ili dokumenata,kao ni za greške izopačenja pri prenosu ili prevođenju,pa zadržavaju za sebe pravo da uslove akreditiva prenesu bez prevođenja.Bnke se oslobađaju od odgovornosti za posledice koje mogu nastati zbog prekida njihovog rada izazvanog višom silom,političkim rizicima ili drugim uzrocima van njihive kontrole.

71. POJAM BANKARSKE GARANCIJEBankarskom garancijom banka se obavezuje da korisniku garancije isplati određenu sumu novca ukoliko bančin kljient ne izmiri svoje ugovorne obaveze.Funkcija bankarske garancije je pokrivanje različitih rizika kada se određeni posao ne razvija normalno.Bankarskim garancijama se ostvaruje viši stepen sigurnosti poverilaca,što značajno utiče na stabilizaciju odnosa na međunarodnom tržištu,jer se smatra da banke ,kao oprezni i stručni privrednici,neće preuzimati obaveze za koje ne postoje maksimalni uslovi pokrića protiv svih rizika.Bankarska garancija ne angažuje materijalna sredstva,niti ograničava njihov promet zato je ona pogodnije sredstvo od stvarnih obezbeđenja.

72.PRAVNI ODNOSI KOJI SE JAVLJAJU U POSLU BANKARSKE GARANCIJEBankarsku garanciju je najispravnije posmatrati kao složen posao u okviru kojeg postoji nekoliko pravnih odnosa.Ti osnovni odnosi su:a)odnos nalogodavca i banke garantab)odnos banke i korisnika garancijec)odnos nalogodavca za izdavanje garancije i njenog korisnika

a)Odnos između nalogodavca za davanje garancije i banke garanta se zasniva bančinim prihvatanjem nalogodavčevog naloga za davanje garancije.Nalogodavac je dužnik iz osnovnog posla,čija se činidba želi pojačati garantom obavezom banke.Banka se obavezuje da u skladu sa prihvaćenim nalogom da garanciju korisniku kao i da na njegov poziv izvrši isplatu garantne sume, u slučaju nastupanja garancijom predviđenih okolnosti.Nalogodavac se obavezuje da za izvršenu uslugu isplati banci određenu naknadu u vidu njene provizije.

43

b)Odnos između banke garanta i korisnika garancije nastaje prihvatanjem garantne obaveze banke od strane korisnika i po svom karakteru je jednostrano obavezan i za razliku od bankarskog jemstva,neakcesoran,tj.potuuno pravno samostalan u odnosu na osnovni posao.Banka se obavezuje da pod garancijom predviđenim uslovima isplati odgovarajuću sumu novca korisniku,bez intervencije suda.Obaveza banke je uvek izražena u novcu.Kada nastupe uslovi korisnik može realizovati garanciju unutar roka njenog važenja.Kada se ispune uslovi korisnik može garanciju realizovait uglavnom na dva načina:-dobrovoljnom isplatom garantne sume od strane banke garanta-prinudnom naplatom preko suda

c)Odnos nalogodavca i korisnika po garanciji ne predstavlja odnos garantne prirode.Nalogodavac i korisnik su ugovorne strane iz osnovnog posla,pri čemu je nalogodavac dužnik,a korisnik poverilac za određenu činidbu.

73.VRSTE BANKARSKIH GARANCIJA1.Bankarska garancija za vraćanje avansa se najčešće javlja kod ugovora o isporuci opreme na kredit.Banka dužnika se obavezuje da će korisniku bankarske garancije isplatiti ukupan iznos datog avansa,ako dužnik ne ispuni,odnosno neuredno ispuni obavezu i ne vrati primljeni avans.2.Licitaciona bankarska garancija –banka garan obavezuje se da će investitoru platiti određeni novčani iznos u slučaju da učesnik u licitaciji izmeni ili opozove svoju ponudu za vreme trajanja licitacije ili odbije da zaključi ugovor,saglasno ponudi koju je na licitaciji stavio i koju je investitor prihvatio.3.Bankarska garancija za dobro izvršenje posla –banka se obavezuje da će na zahtev korisnika i pod predviđenim uslovima isplatiti određenu sumu novca u slučaju da njen klijent ne ispuni ili neuredno ispuni svoje obaveze iz ugovora o prodaji ili iz ugovora o nekoj privrednoj usluzi.4.Ostale vrste bankarskih garancija -Konosmanska bankarska garancija omogućuje brodaru predavanje robe primaocu i kada ovaj u tom trenutku nije u posedu svojih potrebnih dokumenata.-Indirektne bankarske garancije-Potvrđene bankarske garancije-Kontra-garancije-Bankarske supergarancijeDrugi kriterijum podele:Sve garancije delimo na apstraktne i kauzalne.Razlikujemo pokrivene i nepokrivene.U međunarodnom prometu mogu se podeliti na nostro i loro garancije.

74.BANKARSKO JEMSTVO I DRUGI INSTRUMENTI OBEZBEĐENJA PLAĆANJAOd personalnih sredstava obezbeđenja veću važnost imaju bankarska i menična jemstva,solidarnost dužnika,ugovorna kazna i penali.Banakrskim jemstvom se uglavnom zadovoljavaju iste privredne potrebe kao i bankarskom garancijom,budući da se kod ovog oblika obezbeđenja banka obavezuje da

44

plati određenu sumu novca poveriocu za slučaj da dužnik svoju obavezu ne ispuni.Bankarsko jemstvo može da pokrije samo rizik platežne sposobnosti dužnika,pa je znatno slabije sredstvo obezbeđenja od bankarskr garancije.Bankarsko jemstvo se javlja kao pogodno sredstvo obezbeđenja samo u slučajevima kada je bitno očuvanje kauzalnosti i pravne vezanosti sredstava obezbeđenja sa osnovnim poslom.Pored personalnih,u bankarskim ugovorima se koriste realna sredstva obezbeđenja,kao što su zaloga pokretnih stvari i hartija od vrednosti,hipoteka,pravo pridržaja,gotovinski depo i druga.

45