Berlinski model planiranja nastave22 Jan, 2009 | Napisao zoran | U kategoriji: Berlinski model planiranja nastave, Pristup nastavi, Vesti

Ovaj naziv ba lepo zvui i daje neku novu savremenu notu planiranju nastave. Nije neto epohalno drugaiji od klasinog planiranja, ali je po meni funkcionalniji i efikasniji. Uglavnom se odnosi na planiranje aktivno orijentisne nastave, odnosno nastave u kojima uenici imaju aktivnu ulogu na asu. Kroz ove tekstove predstaviu neke elemente u planiranju nastave, koje imaju veliku ulogu u nastavnom procesu, a to su:

Analiza uslova, Pedagoke namere, Znaaj teme, Didaktika struktura nastavne oblasti modula, Metodska razmiljanja, Plan toka asa, Nastavni materijal i sredstva Ciljevi nastave

Znai, da bi uspeno planirali (a kasnije videemo i realizovali as) potrebno je proi sve ove delove. Naravno ne planiramo svaki deo za svaki as, neki delovi se planiraju za oblasti (module) a neki za as ili dvoas, troas Ako svakom delu (fazi) pristupimo krajnje profesionalno, moi emo veoma lako voditi odeljenje (ili grupu) kroz gradivo. I to sa visokim kriterijumima. Cela snaga ovakvog planiranja je da akcenat stavimo na aktivnost uenika, a uglavnom kada njima damo neto da rade (itaj aktivno izuavaju) to se otegne ili skrati pa nam vreme predstvalja problem. E ako pravilno postavimo pripremu za as toga nee biti i u svakom trenutku imamo materijala za dodatni rad.

Analiza uslova. Element planiranja nastave22 Jan, 2009 | Napisao zoran | U kategoriji: Berlinski model planiranja nastave, Pristup nastavi, Vesti

Analiza uslova spada u element planiranja nastave na koje nastavnik ne moe da utie. Nastava je povezana sa odreenim pretpostavkama kako od strane nastavnika tako i od strane uenika. Uenici i pre nego to upoznaju predmetnog nastavnika ve znaju sa im se susreu. Neke

informaije su dobili od svojih prijatelja, nebitno da li su tane ili ne. Tako i nastavnik pre nego to ue u odeljenje stvara neku sliku na osnovu svog iskustva sa istim profilom od prethodnih godina ili na osnovu utisaka kolega koji su ve bili u tom odeljenju. Razlikujemo dve vrste pretpostavki:

Antropoloke pretpostavke Drutveno kulturne pretpostavke

Antropoloke pretpostavke:Na komunikaciju na asu, kao i na postizanje ciljeva utiu razni faktori kao npr. dob, pol, lina raspoloenja U svakoj nastavi pretpostavlja se izvestan stepen prilagoavanja uenika na karakteristike nastave inae nastava ne bi mogla da se odri. Tako i sam nastavnik koliko toliko mora da se prilagodi grupi da bi to lake doli do eljenog cilja.

Drutevno kulturne pretpostavkeFormiranjem odeljenja sa mnogo razliitih uenika nastaje nova drutveno kulturna situacija. Uenici u odeljenju su izabrani u datom sluaju prema uzrastu ili prema eljenom smeru obrazovanja. U odeljenju uvek se javljaju socijalne razlike, rivaliteti i grupisanja uenika. I ove pretposatvke itekako utiu na nastavu i nastavnik mora imati puno vetine da njihov znaaj umanji ili da ga usmeri ka postizanju cilja. U analizi uslova nastavnik mora da razjasni sve ove pretpostavke i da kasnije u planiranju asa vodi rauna o njima. Analiza uslova se ne radi za svaki as, ona se kreira za pojedino odeljnje ili grupu kao i za svaku oblast posebno.

Pegagoke namere i znaaj teme24 Jan, 2009 | Napisao zoran | U kategoriji: Berlinski model planiranja nastave, Pristup nastavi, Vesti

Pedagoke namereKada planiramo nastavu, osim obrzovnog sadraja moramo voditi raunai o pedagokom aspektu. ta je u stvari ono to nastavnik eli na svom asu da postigne? Nastava je dogaaj koji je orijentisan ka cilju. Svaki nastavnik mora pri planiranju nastave da razmilja o pedagokim intencijama, tj kojim ciljevima u nastavi tei. Mora voditi rauna o

tome da li uenici trebaju da steknu znanja, vetine ili uverenja. Potrebno je proveriti da li nastava uenicima treba da prenese pragamatine vetine, kao i to da li su u prvom planu odreene vetine ili uenici treba da kroz vebanje steknu navike. U pedagokim namerama potrebno je predstaviti na koji emo nain uenike uvesti u nove sadraje. Kako povezati ivotne situacije koje su njima poznate sa novim situacijama a da ih u startu ne odbijemo od teme. Definiemo kako e tok nastave uticati na uenike, da li ih prepustiti individulanom ili grupnom radu. Pedagoke namere takoe ne piem za svaki as, mada bi generalno trebalo ali piam ih za pojedin modul ili oblast. Primeri pedagokoh namera: pedagoske namere 1 (52 KB pdf) pedagoske namere 2 (50 KB pdf)

Znaaj temeMnogo puta se ne slaem sa nastavnim planom i programom, pa onda modifikujem svoje planove po mojoj proceni. Naravno to sve u dozvoljenim granicama. Puno puta neke oblasti ili nastavne jedinice nisu od istog znaaja za sva obrazovne profile. Tada se nekom asu mnog vie panje posvetim kod jednog odeljenja a kod drugog to odradim samo informativno. Znaaj teme nam pomae da predstavimo koliko je ta tema vana uenicima. Da li im je potrebna za savladavanje ostalog gradiva iz tog predmeta, ili je potreban da bi bolje razumeli neki drugi predmet ili moda im je neophodna za posao kada zavre kolu. Znaaj teme bi se trebao pisati za svaku pripremu. Primeri znaaja teme za uenike: znaaj teme (37 KB pdf)

Metodska razmiljanja27 Jan, 2009 | Napisao zoran | U kategoriji: Berlinski model planiranja nastave, Pristup nastavi, Vesti

Ovde dolazimo do jednog veoma bitnog elementa u planiranju nastave. Kada uopte razmiljate o nekom asu koji trebate da odrite ono to vam prvo padne na pamet je kako e taj as izgledati. ak i kad ne stignem da pripremim as kako elim, ja na as krenem sa nekom idejom kako u improvizovati i realizovati as. Metodska razmiljanja je ustvari postavka metoda tokom plana toka asa. Metode

aktivne nastave su veoma lep i snaan alat u nastavi, ali mogu da budu veoma opasne. Pogotovu ako ih ne koristimo kako treba a i za ono to treba. Na poetnim seminarima sam se oduevljavao metodama (a i dan danas) ali kada sam to krenuo da primenjujem na asovima nije bilo ba tako glatko. Metode NIKADA ali NIKADA ne smeju biti cilj asa. Jeste da one unose dinamiku na asu i da uenici to vole ali ne trebamo se truditi da as prilagodimo metodi nego da metodu prilagodimo asu i da je samo iskoristimo da bi doli do cilja. Uenicima uvek moramo objasniti njihovu ulogu u metodi. Neki od njih lako shvate ali nekima moramo to bolje objasniti jer su nam na asu svi potrebni. Ne treba preterivati sa metodama, optimalno je dve metode za dvoa (faza informisanja i faza izrade). Nastavnik mora odluiti koje nastavne metode da upotrebi, da bi ciljevi uenja bili postignuti. Razlikujemo sledee grupe nastavnih metoda:

Celovito analitiki postupci: polazei od ukupnog utiska, problem se razlae na sastavne delove i obrauje korak po korak. Elementarno sintetiki postupci: u nastavni se obrauje element po element, da bi se na kraju dolo do odreene celine. Projekatske metode: uenici po mogunosti samostalno odrauju i shvataju.

Razne metode imate opisane u kategoriji nastavne metode Takoe pri izboru metoda moramo voditi rauna da svi uenici podjednako uestvuju u radu. U metodskim razmiljanjima piemo praktino tok asa, ta u kom trenutku radimo i trebamo ih pisati za svaki as. Primere nekih metodskih razmiljanja imate ovde: metodska razmiljanja 1 (39 KB pdf) metodska razmisljanja 2 (37 KB pdf) metodska razmisljanja 3 (58 KB pdf)

Didaktika struktura nastavne oblasti28 Jan, 2009 | Napisao zoran | U kategoriji: Berlinski model planiranja nastave, Vesti

Za one koji prate Berlinski model, evo jedne interesantne novine. Ovo takoe nije novina jer nai pravilnici jasno vide tematsko planiranje ali se kod nas uglavnom koristi meseno. Kao to je poznato kada dobijemo predmete koje emo drati te godine, krenemo da pravimo nae planove. Duni smo da napravimo globalni plan i da ga predamo PP slubi. Naravno to lako zavrimo jer upisujemo samo module (nastavne oblasti) i broj asova. Apslolutno bespotrebno ali ajde. Sledee planiranje je meseno, kada razraujemo nastavne jedinice po asovima u toku narednog meseca. Planiramo ta i kako emo raditi i to unosimo u meseni plan (ako nekom zatreba ) Malo mi je udan taj meseni ali je dobar kao podsetnik i mnogo se iz njega moe videti. Sledei planovi koje radimo su pripreme za as, koje su po meni takoe neophodne (samo zavisi u kojoj formi). E, pored ovog mesenog planiranja postoji i tematsko planiranje, koje je zamiljeno malo drugajie. Ako uzmemo neki primer modula koji traje 18 asova, ako je predmet sa 2 asa nedeljno to je dva meseca i jedna nedelja. Tematsko planiranje podrazumeva da se cela te oblast isplanira odjednom a ne po mesecima. to to ima smisla? Pa po mesenom nastavnik cepka svoj modul (u ovom sluaju dva puta) i ne vidi celinu u planiranju, to je mnogo bitno. Kod tematskog se ispanira ceo modul i nastavnik vidi kako e od poetka do kraja da proe sa uenicima kroz taj modul. Lake didaktiki i metodski moe da postavi nastavu. A u naem sluaju emo planirati meseno dva puta i u treem mesecu emo prva dva asa planirati iz jednog modula a ostale iz novog modula . Mi moemo planirati tematski a ako nam pedagoka sluba trai mesene planove moemo ih izvui iz tematskog i predati. Didaktiku strukturu pravimo na osnovu ishoda iz nastavnih planova (ili sadraja). Kako? Najpre pokuamo da iz gomile ishoda (ili sadraja za predmete koji nisu definisani ishodima) grupiemo ishode u neke loguke celine. To bi npr. u modulu internet bile celine: pretraivanje na internetu, dovlaenje dokumenata sa interneta, elektronska pota Kada ishode grupiemo, smislmo neku temu za tu celinu (o temi neto kasnije) i broj asova za koje moemo realizovati taj deo. Kasnije kada pravimo pripremu za as u stvari pravimo pripremu za tu celinu koja moe iznositi i dva, tri ili vie asova. Ovo je veoma bitno i za nas jer imamo potpunu sliku u planiranju a i za uenika jer odjednom (kroz jednu temu) prolaze gradivo i lake im je da naue. Primer didaktike strukture modula:

Situacije za uenje7 Feb, 2009 | Napisao zoran | U kategoriji: Berlinski model planiranja nastave, Vesti

Nastavljamo sa priom o planiranju nastave po Berlinskom modelu. Nakon prie o analizi uslova, pedagokim namerama, didaktikoj podeli nastavne oblasi i metodskim razmiljanjima za as dolazimo do sledeeg koraka: situacije za uenje. Situacija za uenje je veoma dobar nain da uenicima predstavite sadraj kroz neki problem iz ivota. I oni, pokuavajui da ree taj problem u stvari ue. Situacija za uenje je tekst koji se sastoji od nekoliko delova. Prvi deo je kratak opis okruenja u kome stavljamo uenike. Smislimo neki primer iz ivota i pokuamo da uenike stavimo u ulogu nekog aktera. Najee to treba biti primer iz prakse konkretnog profila za koje se koluju uenici. Ako je u pitanju ekonomija, uenika stavimo u ulogu nekog administrativnog radnika, knjigovoe ako je u pitanju turizam, onda npr. turistikog vodia. Primer za to moe biti: Zaposlen si u firmi Plastika na poslovima nabavke robe. Firma postoji ve 10 godinai uspeno se bavi proizvodnjom deijih igraaka od plastike. Tvoj posao u firmi je da nabavlja sirovinu za izradu igraaka.

Zatim sledi konkretna situacija koja se desila u firmi. Uglavnom je to neto uobiajno za tu vrstu poslova. Primer: Kada si ujutru doao na posao saekao te je dopis iz sektora proizvodnje, kojim se zahteva 300 kg plastike i 100 kg lepka. Ovim ve uenik stvara sliku ta se deava u jednoj firmi na jednom radnom mestu. Sledei korak predstavlje konkretan zadatak koji uenik treba da rei. Taj zadatak bi trebao biti tako strukturiran da sadri i neka teoretska znanja i praktian rad. Ta teorijska podloga bi se trebala sastojati od dva tri pitanja a praktian rad od jednog zadatka. U naem sluaju bi moglo biti: Potrebno je da uradi sledee:

dopis koji je stigao iz proizvodnje je dokument koji se zove ____________ nakon primanja tog dopisa, tvoj sledei korak je: __________________________________ _____________________ napravi dokument kojim e naruiti robu od dobavljaa

Time uenik dobija jednu situaciju koju treba da rei. Naravno on to ne moe reiti bez pomoi jer je za njega sve to novo, ali e on dobiti nastavni materijal u tampanom obliku, kao i konkretna gotova dokumenta koja se od njega trae pa e sam dolaziti do reenja uz pomo tih materijala. Ovima dobijamo to da nastavnik samo posmatra rad uenika i po potrebi asistira uenicima ako neto ne mogu sami da urade. Ovo problemsko uenje je veoma kvalitetno za uenike jer sami dolaze do reenja i sami stvaraju sliku jednog radnog procesa. Primeri situacije za uenje: situacija 1 (62,2 KB pdf) situacija 2 (50,8 KB pdf)

I konano Plan toka asa12 Feb, 2009 | Napisao zoran | U kategoriji: Berlinski model planiranja nastave, Pristup nastavi, Vesti

Evo stigli smo do poslednje lekcije. Ono to smo do sada radili je veoma bitno da uoimo probleme na koje moemo naii i naine kako da ih reimo ili zaobiemo. Ali ono to nam treba da bi uspeno vodili as je plan toka asa. To je ustavri i ono to piemo i to imamo svakog asa

kod sebe, ako svrate prosvetni savetnici, kolege, prijatelji Plan toka asa je u stvari jedna tabela koja nas jasno vodi kroz na as. Ta tabela izglada ovako:

Faza asamotivacija informacija obrada diskusija osiguranje znanja generalizacija evaluacija

aktivnost uenika

socijalna forma

mediji

cilj

Sve to nam treba nalazi se u ovim poljima. Pa da krenemo redom. Faze asa su faktiki delovi asa, neto slino kao Uvod, Razrada i Zavretak u dosadanjim pripremama. Samo to ih ovde ima vie, to daje bolju kontrolu asu. Ovde sam nabrojao sve faze ali ne mora znaiti da e va as imati sve te faze. Pogotovu ako imate samo jedan as na raspolaganju, neete uspeti vremenski da odradite sve faze kako treba. Ako imate dvoas, troas ili vie asova spojenih onda bi trebalo proi sve, ali ne neophodno. Faza motivacije, nam slui da uenike uvedemo u temu. Da ih na neki nain zainteresujemo i motiviemo da budu aktivni u daljem toku asa. Ako ovu fazu odradimo dobro uradili smo pola posla. Kada su uenici zainteresovani oni e sami nastaviti da istrauju i da vide ta se sve moe izroditi iz toga. Kako ete realizivati tu fazu je nebitno ali to je prvi utisak o asu i mora biti jak. Jednostavno pustite im neki video sa YouTube-a ili im pokaite sliku ili dovedite nekog na as neka neto odglumi pa nek pogaaju . NEMA GRANICA NEMA ZIDOVA !!! Ta faza ne treba previe trajati 5-10 min. Faza informacije je u stvari poetak lekcije (teme). Tu e dobiti neki nastavni materijal da se upoznaju blie sa sadrajem. Takoe taj nastavni materijal mogu dobiti u papiru, elektronski, audi, video sve zavisi od sadraja. To je njihov prvi kontakt sa sadrajem i tu im dozvolite 10 minuta neka razmiljaju ili eventulano itaju Faza obrade je deo asa u kome uenici kreu da rade neki radni zadatak. Ve pripremljeni radni zadatak, situaciju za uenje ili neku studiju sluaja date uenicima da reavaju. Oni e reavati svoj problem koristei materijal koji ste im dali u fazi informacije. Time vezujete faze i dobijate tok asa. Ovde koristite uglavnom rad u paru, jer uenici teko sami dolaze do reenja i naravno neke metode rada. Ovde im moete dati najvie vremena 20-25 minuta.

diskusija. Po meni je ovo najbitniji deo asa, ali samo meni. Ovde razgovarate sa uenicima o tome ta su radili, na koje probleme su naili u radu i nemojte odgovarati vi nego pustite druge uenike. Ova faza je vremenski veoma klizna ali nemojte dozvoliti da se otegne previe. Oko 10 minuta.Nakon zavrenog reavanja situacija, sledi Osiguranje znanja je ono to bi u osnovnoj koli (a i u srednjoj to da ne ??? ) bilo ponavljanje lekcije: ta smo danas nauili? Ali ovde je malo drugaije. Sada na malo viem nivou uenicima date da ree neki sitni problem, da vidite da li su shvatili ta je raeno do sada. To ne mora biti klasian problem ve neka moda i igrica koja e vam pokazati da li im je jasno. Ovo traje oko 10 minuta. Zatim ide generalizacija da se sve to lepo sklopi u njihovim glavama. Ova faza se uglavnom stopi sa osiguranjem znanja a odnosi se na to da sagledaju sadraj sa visine da shvate ta im to znai ubudue i gde e ga primeniti. Ovde imate puno metoda koje su odline za rad. Takoe 510 minuta. Na kraju evaluacija da vidite kako je njima protekao as, da li su zadovoljni, neto nauili, spavali, radili ili se smorili A sada ono najbitnije: Aktivnost uenika, opisuje ta uenici rade u pojedinoj fazi. Ova polja nikako ne smeju biti prazna jer uenici stalno moraju da budu zaposleni. Primetili ste da nigde gore nisam napisao da neto nastavnik radi. Nastavnik samo uiva Socijalna forma je neto kao oblik i metoda rada. Ako koristite neke poznate metoda ovde ih navedete, ako ste neto sami smislili ovde objasnite, ako je grupni rad, rad u paru, individualni sve ovde napiete da vam bude jasno kada se uenici dele u grupe i spajaju. Mediji su u stvari nastavna sredstva i materijal. Sve to vam je potrebno za pojedinu fazu ubacite ovde. Cilj je polje u kome upisujete ta oekujete od uenika u svakoj fazi. Videli ste da u ovoj pripremi nema posebno ciljeva, ve se u svakoj fazi definie ta je cilj te faze. Time nastvnik prati ispunjavanje ciljeva i kako mu as tee. Primetili ste da ovde nema aktivnosti nastavika. Uloga nastavnika je da samo moderira, pomae uenicima u pojedinim fazama, dodaje im nastavni i radni materijal i vodi diskusiju. Ali zato ima puno posla kui dok sve to pripremi