Medicinski fakultet Novi SadZdravstvena negaKatedra za socijalnu medicinu izdravstvenu statistiku sa informatikom

Danijela Gavrić

BIHEVIORALNI FAKTORI RIZIKA ZA

NASTANAK KARDIOVASKULARNIH BOLESTI -DIPLOMSKI RAD-

Mentor: Student:

Prof. dr Eržebet Ač Nikolić Danijela Gavrić

Broj indeksa: 118/04

Novi Sad, 2010.godina

Biografija

Danijela Gavrić je rođena 22. avgusta 1985. godine u Senti. Osnovnu školu završila je u

Horgošu, a srednju medicinsku školu u Subotici sa odličnim uspehom. Inicirana željom i

interesovanjima ka medicini, školske 2004/2005 godine, upisuje studije zdravstvene nege na

Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Studije završava školske 2010/2011 godine, sa

uprosekom 8,93.

2010.godina, Novi Sad --------------------------------

Danijela Gavrić

1

Mesto za fotografiju

SADRŽAJ

1.UVOD......................................................................................................................................3

1.1 Socijalno-medicinski značaj kardiovaskularnih bolesti..................................................31.2. Faktori rizika..................................................................................................................5

1.2.1 Pušenje...................................................................................................................51.2.2 Nepravilna ishrana i gojaznost.............................................................................101.2.3 Fizička neaktivnost..............................................................................................151.2.4 Prekomerna konzumacija alkohola......................................................................191.2.5 Psihosocijalni faktori...........................................................................................21

2. CILJ I HIPOTEZE................................................................................................................22

2.1 Cilj................................................................................................................................222.2 Hipoteza........................................................................................................................22

3. MATERJAL I METODE........................................................................................................22

3.1 Uzorak...........................................................................................................................223.2 Instrument istraživanja..................................................................................................223.3 Statistička obrada..........................................................................................................23

4. REZULTATI..........................................................................................................................23

4.1 Pušenje..........................................................................................................................234.2 Navike u ishrani i uhranjenost......................................................................................254.3 Fizička neaktivnost.......................................................................................................304.4 Konzumiranje alkohola.................................................................................................334.5 Stres..............................................................................................................................34

4.6 Korišćenje zdravstvene službe............................................................................................ 355. DISKUSIJA...........................................................................................................................40

6. ZAKLJUČCI..........................................................................................................................42

7. PREDLOG MERA.................................................................................................................42

LITERATURA...........................................................................................................................43

1.UVOD

2

1.1 Socijalno-medicinski značaj kardiovaskularnih bolesti

Kardiovaskularne bolesti predstavljaju oboljenja srca i krvnih sudova. Ova oboljenja

dovode do poremećaja u snabdevanju krvi svih oragana, što izaziva pojavu odgovarajućih

simptoma i kliničkih znakova. Njihova težina zavisi od stepena poremećaja krvotoka.

Kardiovaskularna oboljenja mogu se javiti u svim životnim dobima, od rođenja (urođena

srčana mana), pa do kasne starosti. Ova oboljenja ograničavaju aktivnost, otežavaju i

ugrožavaju život bolesnika i jedan su od najčešćih uzroka smrti savremenog čoveka. [1]

Kliničko-epidemiološka, naročito prospektivna, istraživanja utvrdila su činioce koji su se

u statistički značajnoj meri javljali udruženo sa nastankom mnogih kardiovaskularnih

oboljenja (koronarna bolest, angina pektorios, cerebrovaskularna oboljenja itd.), takvi činioci,

odnosno prekursori oboljenja, se nazivaju činioci rizika odnosno faktorima rizika. [2]

Među najznačajnijim činiocima koji doprinose nastaku bolesti srca i krvnih sudova

spadaju: pušenje, fizička neaktivnost, bolesti kao posledice neadekvatne ishrane.

Na pojedine činioce ne možemo uticati i ne možemo ih lečiti i to su : uzrast, pol i

nasledni faktori i ovi činioci se nazivaju BIOLOŠKI faktori rizika, dok na druge možemo

delovati, a to su: pušenje, zloupotreba alkohola, fizička neaktivnost, nepravilna ishrana sa

njom često povezana gojaznost i to su većinom BIHEVIORALNI faktori rizika.

Praktični značaj identifikacije faktora rizika je dalja mogućnost determinisanja

interventnih aktivnosti koje bi imale za cilj da kroz izmenu i kontrolu bihevioralnih faktora

rizika, smanjenje prevalencije u populaciji, pomeranje distribucije ili ekspozicije u željenom

pravcu, detekciju i tretman osoba sa visokim rizikom kao i obolelih, utiču na incidencu i

prevalencu bolesti, na smanjenje ozbiljnosti simptomatologije i oštećenja organizma,

smanjenje rizika teških egzacerbacija, invalidnosti i rane smrti.

Na taj način, smanjivanjem incidence i prevalence i sledstvene onesposobljenosti,

omogućiće se ostvarenje ne samo cilja „dodati godine životu“ već i cilja „dodati život

godinama“. [3]

Kardiovaskularne bolesti su sve rasprostranjenije i predstavljaju veliki socio –

medicinski i ekonomski problem. Značaj ovih oboljenja jeste u tome što umanjuju radnu

sposobnost obolelih, uzrok su prevremenog penzionisanja, invalidnosti i umiranja, a za

njihovo lečenje i rehabilitaciju troše se značajna finansijska sredstva.

3

Bolesti srca i krvnih sudova imaju razmere globalne epidemije. Tokom 2005. godine, od

kardiovaskularnih bolesti umrlo 17.5 miliona ljudi u svetu.

Od toga je u Evropi usled:

reumatskih bolesti (npr.oštenje srca i valvula usled reumatske groznice) umrlo 30 000

ljudi,

primarne i sekundarne hipertenzije: 179 000,

ishemijske bolesti srca: 2 737 000,

cerebrovaskularnih bolesti: 1 447 000,

inflamatornih bolesti (miokarditis, perikarditis):101 000 ljudi. [4]

Podaci vezani za Vojvodinu nam govore da je u toku XX veka došlo do kvalitativnih

promena u vodećim uzrocima umiranja. Vodeći uzroci smrti u Vojvodini pripadaju masovnim

nezaraznim bolestima, od kojih su najzastupljenije kardiovaskularne bolesti i tumori. Bolesti

sistema krvotoka u strukturi uzroka smrti stanovništva Vojvodine zauzimaju prvo mesto, sa

udelom od 55,4% u 2007. godini. [5]

Vodeći uzroci smrti među stanovnicima Novog Sada u 2007. godini bile su masovne

nezarazne bolesti, a među njima se na prvom mestu nalaze kardiovaskularne bolesti („Bolesti

sistema krvotoka“) sa učešćem od 47,4% u strukturi uzroka smrti. Najčešći uzroci smrti iz

grupe „Bolesti sistema krvotoka“ su bile ishemijske bolesti srca (31,1%) i bolesti krvnih

sudova mozga (24,4%). [5]

U odnosu na prosečnu standardizovanu stopu mortaliteta u Evropi od 410,1 na

100.000, Republika Srbija se sa standardizovanom stopom mortaliteta 504,3 na 100.000

stanovnika 2007. godine nalazila u grupi zemalja sa visokim rizikom umiranja od bolesti srca

i krvnih sudova. U strukturi mortaliteta u Republici Srbiji u 2007. godini, bolesti srca i krvnih

sudova činile su više od polovine smrtnih ishoda (56,0%). Najviše stanovnika (36,91%) naše

zemlje umrlo je od drugih bolesti srca, približno svaka treća osoba umrla je od bolesti krvnih

sudova mozga i 22,26% ljudi umrlo je od ishemijske bolesti srca.

U Republici Srbiji tokom 2007. godine bolesti sistema krvotoka su na drugom mestu u

strukturi vanbolničkog morbiditeta odraslog stanovništva. [6]

Rizični faktori kardiovaskularnih bolesti su usko povezani sa životnim i radnim

uslovima i stilom života, što određuje osnovne pravce delovanja u smislu njihove prevencije:

unapređenje načina ishrane, naročito u smislu smanjivanja masti u njenoj strukturi,

eradikacija pušenja, povećanje fizičke aktivnosti prilagođeno starosnoj dobi i zdravstvenom

stanju, smanjivanje štetnih psihosocijalnih faktora koji utiču na kardiovaskularne bolesti.

4

Primenom Socijalno-medicinskog pristupa prevenciji kardiovaskularnih bolesti može se doći

do smanjivanja broja pojedinaca kojima je potreban medicinski tretman. [3]

1.2. Faktori rizika

1.2.1 Pušenje

Britanska doktorska studija, na uzorku od 34 439 britanskih lekara muškog pola, u

periodu od 50 godina (1951-2001. godina), nedvosmisleno je ukazala da: pušenje višestruko

povećava rizik za rak pluća i druge tumore, infarkt srca, šlog, hroničnu obstruktivnu bolest

pluća; polovina pušača umre od bolesti izazvanih pušenjem; četvrtina pušača umre u srednjim

godinama života (30-69); pušači imaju u proseku 10 godina kraći životni vek od nepušača;

prekid pušenja u 50. godini prepolovljuje a u 30. godini života gotovo eliminiše rizik;

odvikavanje u dobi od 60, 50, 40 ili 30 godina doprinelo je produženju života za 3, 6, 9 ili 10

godina. [7]

Duvanski dim iz okruženja sadrži preko 4000 hemikalija, uključujući i 50 poznatih

karcinogena i mnoge toksične agense.

Duvanski dim iz okruženja je klasifikovan kao poznati humani karcinogen od strane

američke Agencije za zaštitu okruženja 1993. godine, američkog Ministarstva zdravlja i

uslužnih delatnosti 2000. godine i Međunarodne agencije SZO za istraživanje kancera, 2002.

godine. Osim toga, klasifikovan je i kao karcinogen koji se sreće na radnom mestu od strane

Finske (2000.) i Nemačke vlade (2001.). Nedavno, Kalifornijska Agencija za zaštitu

okruženja klasifikovala je duvanski dim kao „toksični zagađivač vazduha“.

Po istraživanju koje je obavila Međunarodna agencija SZO za istraživanje kancera,

nepušači koji žive sa pušačem imaju za 20-30% viši rizik od dobijanja raka pluća.

Dodatni rizik od izloženosti na radnom mestu je procenjen na 12-19%. Više nedavnih

pregleda potvrdilo je ozbiljnost rizika koje duvanski dim iz okruženja ima po zdravlje i život.

[8]

Hronična izloženost duvanskom dimu iz okruženja je označena kao uzrok mnogih bolesti koje

izaziva pušenje, kao što su rak pluća, kardiovaskularne bolesti, dečije bolesti.

Većina loših zdravstvenih ishoda izazvanih izloženošću duvanskom dimu iz okruženja

pokazuje linearni odnos u kojem ishod zavisi od stepena izloženosti – drugim rečima, što je

izloženost veća i rizik je veći. Međutim zavisnost stepena izloženosti za bolesti srca je

nelinearna. Izloženost duvanskom dimu iz okruženja nosi rizik srčanog oboljenja koji je upola

5

manji nego kod osobe koja puši 20 cigareta dnevno. Čak i veoma male količine duvanskog

dima mogu odmah da utiču na stvaranje ugrušaka i tromba, kao i dugoročne efekte na razvoj

arterioskleroze – što su sve bitni faktori srčanih oboljenja. Ovo je izvor najjačeg uticaja –

srčana oboljenja su najčešći uzrok smrti u EU, kako među pušačima, tako i među nepušačima.

[8]

Po najnovijim, konzervativnim, istraživanjima koja je je sprovelo partnerstvo između

Evropskog društva za respiratorne bolesti, Istraživanja kancera u Velikoj Britaniji i

Nacionalnog Francuskog instituta za kancer, više od 79 000 odraslih umre svake godine od

posledica izloženosti duvanskom dimu iz okruženja, u 25 zemalja EU.

Postoje dokazi da je ova izloženost na radnom mestu izazvala preko 7000 smrti u EU

u 2000. godini, dok je izloženost kod kuće bila odgovorna za još 72 000 smrti. Ove procene

uključuju i smrti izazvane srčanim oboljenjima, moždanim udarom, rakom pluća, kao i neke

respiratorne bolesti izazvane izloženošću nepušača. [8]

Međutim, one ne uključuju smrti odraslih koje su u vezi sa izloženošću duvanskom

dimu iz okruženja (kao što je zapaljenje pluća), smrti dece, kao ni znatan ozbiljni morbiditet,

kako akutan, tako i hroničan, izazvan izloženošću duvanskom dimu iz okruženja. [8]

Prevencija i prestanak pušenja spadaju među najefikasnije mere unapređenja zdravlja.

Iskustva zemalja koje su primenjivale široke aktivnosti na prevenciji i prestanku pušenja,

ostavrile su značajne rezultate u smanjenju broja pušača što je u korelaciji sa smanjivanjem

učestalosti kardiovaskularnih i drugih oboljenja. [3]

Zdravstveni stručnjaci širom sveta, sada prihvataju činjenicu o postojanju globalne

epidemije upotrebe duvana. Prevalencija pušenja u Republici Srbiji je veoma visoka, sa

39,7% muškaraca i 30,5% žena aktivnih pušača. Učestalost pušenja među mladima je takođe

visoka: 54,7% mladih do 15.godine je bar jednom probalo cigarete, dok 16,8% devojaka i

15,5% mladića navode da puše svakodnevno. [9]

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije i Nacionalna komisija za prevenciju pušenja su

već preuzele brojne aktivnosti na polju prevencije i suzbijanja pušenja od čega je

najznačajnija ratifikacija Okvirne konvencije o kontroli duvana Svetske zdravstvene

organizacije, doprinos u izradi zakona i podzakonskih akata koji se odnose na kontrolu

duvana i njihovu primenu, kao i izradu Predloga „Strategije kontrole duvana“.

Strategija prati evropska i međunarodna iskustva prikupljena tokom poslednje

decenije, koristeći njihova znanja u kontroli duvana.

Vodeći principi Strategije su: pravo svakog građanina je da živi i radi u sredini bez

duvanskog dima, pravo svakog građanina je da bude informisan o zdravstvenim posledicama

6

pušenja i izlaganja duvanskom dimu u životnoj sredini, pravo svakog pušača je da u okviru

sistema zdravstvene zaštite dobije savet i podršku u vezi sa odvikavanjem od pušenja,

odgovornost države je da zaštiti zdravlje svojih građana, i u tom smislu, preuzme sve

neophodne zakonske, ekonomske i administartivne mere kako bi smanjila upotrebu duvana i

izloženost duvanskom dimu, politička posvećenost kontroli duvana je suštinska i najbolje se

postiže kroz sveobuhvatnu multisektorsku akciju, usmerenu ka prihvatanju pušenja kao

nepoželjnog oblika ponašanja, odgovornost države je da usmeri dovoljno finansijskih

sredstava za aktivnosti kontrole duvana kako bi osigurala kontinuirano smanjenje broja

pušača i izloženost duvanskom dimu u populaciji.

Osnovni cilj Strategije je da obezbedi okvir za primenu mera kontrole duvana da bi se

u budućnosti unapredilo zdravlje građana Repulike Srbije i da bi se oni zaštitili od štetnih

uticaja pušenja i izloženosti duvanskom dimu.

Predviđeni su sledeći kvantitativni ciljevi Strategije: smanjenje prevalencije pušenja

kod maloletnika za 1% godišnje,smanjenje prevalencije pušenja kod odraslih za 1% godišnje,

porast radnih mesta bez duvanskog dima za 5% godišnje, smanjenje izloženosti duvanskom

dimu na javnim mestima za 1% godišnje, smanjenje izloženosti duvanskom dimu u kućama, i

to dece za 3%, a odraslih za 1% godišnje. [9]

Neposredni ciljevi Strategiju su: spreči pušenje, naročito među mladima, smanji

upotreba duvana u svim populacionim grupama primenom programa za odvikavanje od

pušenja, smanji izloženost stanovništva duvanskom dimu u radnoj i životnoj sredini („pasivno

pušenje“), edukacija javnosti o štetnim efektima pušenja i izloženosti duvanskom dimu,

donešenje i poštovanje zakona koji se odnose na proizvodnju, reklamiranje i prodaju

duvanskih proizvoda.

Jedna od nekoliko međunarodnih uporednih istraživanja u kojima su prikazani podaci

za Srbiju i Crnu Goru, pokazuje da je prevalencija pušenja u Republici Srbiji slična onoj u

drugim zemljama u tranziciji u kojima je pušenje društveno prihvaćeno i veoma rašireno

(tabela 1).

Tabela 1. Prevalencija pušenja u zemljama Evrope, 1988-2003.godina

DRŽAVA Odrasli(%) Mladi,

Uzrast 15 godina (%) Muškarci Žene Mladići Devojke

Srbija i Crna Gora* 46,0 30,9 12,5 16,3Bugarska 43,8 23,0 28,7 26,4

7

Grčka 46,8 29,0 13,5 14,1Ruska Federacija 63,7 9,2 17,6 26,2Turska 62,2 24,3 17,6 11,2Albanija 60,0 18,0 nema

podatakanema podtaka

Ujedinjeno Kraljevstvo 28,0 26,0 20,3 27,4Finska 27,0 20,0 28,3 32,2Nemačka 40,3 32,2 32,2 33,7

*Podaci se odnose samo na Republiku Srbiju

Pušenje je jedan od vodećih pojedinačnih faktora rizika za razvoj najčešćih hroničnih

masovnih nezaraznih bolesti (kardiovaskularne, bolesti respiratornog sistema, brojne maligne

bolesti), za uticaj na razvoj i zdravlje novorođenčadi, dece i mladih, kao i za nastanak

invalidnosti, prerane smrti i zagađenja životne sredine (tabela 2).

Tabela 2. Uporedni prikaz standardizovane stope smrtnosti za vodeće uzroke smrti u Srbiji

Crnoj Gori i Evropi, za starost 0-64 godina,na 100.000 stanovnika,2002.godina

UZROK SMRTI Srbija Evropa EU

Ishemična bolest srca 39,73 61,96 24,33Cerebrovskularna bolest 35,58 30,02 10,37Maligne neoplazme 103,11 85,61 79,95

*Izvor:Europhian Health For All Date Base, WHO/Europe,Dostupno na URL:http:/data.euro.who.int/hbadb

Pušenje je kao faktor rizika odgovoran za 9,8 % svih smrtnih slučajeva u Srbiji i 13,7%

ukupno izgubljenih godina života (18% za muškarce i 7,9% za žene). Od posledica pušenja u

Srbiji godišnje umire oko 10.200 osoba, što je 30 dnevno, odnosno bar jedna osoba svakog

sata. [9]

Načini i mehanizmi za sprovođenje aktivnosti kontrole duvana:

1. Obezbeđenje političke podrške: preuzimaće se konkretne aktivnosti kako bi se

kontrola duvana postavila kao politički prioritet. Ministarstvo zdravlja ima vodeću ulogu u

rešavanju pitanja u vezi sa kontrolom duvana. Istovremeno se obezbeđuje uspostavljanje

široke saradnje svih ministarstva u cilju primene sveobuhvatnih mera za kontrolu duvana.

To se posebno odnosi na ministarstvo finansija, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede,

pravde, trgovine, turizma i usluga, rada, zapošljavanja i socijalne politike, obrazovanja i

sporta, nauke, ekologije i unutrašnjih poslova.

8

2. Razvoj kapaciteta: Republika Srbija će iskoristiti sve mogućnosti međunarodne

pomoći i podrške za razvoj kontrole duvana u Republici Srbiji, posebno one obezbeđene kroz

mehanizme predviđene za zemlje ugovorne strane Okvirne konvencije o kontroli duvana

Svetske zdravstvene organizacije, podržati obuku iz oblasti kontrole duvana za donosioce

odluka i zdravstveno osoblje primenjujući standardne programe koji se koriste u svetu,

ohrabrivati aktivno uključivanje udruženja u aktivnosti kontrole duvana i podržati njihove

napore da se obezbede finansijska sredstva iz različitih međunarodnih izvora, podržati i

medijski promovisati obeležavanje 31. januara - Nacionalnog dana bez duvanskog dima,

31.maja - Svetskog dana bez duvanskog dima, i učešće u međunarodnim kampanjama, kao što

je kampanja „Ostavi i pobedi“, nacionalna i lokalna takmičenja i druge zdravstveno -

promotivne aktivnosti.

3. Jačanje koordinacije: Biće korišćeni svi mogući načini da se istakne važnost

multisektorskih javno – zdravstvenih aktivnosti na polju kontrole duvana i u tom smislu

ohrabrivaće povezivanje države i civilnog društva, nastojeći da iskoristi iskustvo

međunarodne zajednice i primeni najbolja praksa u svim aspektima kontrole duvana.

4. Finansiranje aktivnosti: Obezbediće se stabilni izvori finansiranja za sprovođenje

aktivnosti kontrole duvana. U tu svrhu koristiće se svi raspoloživi izvori kao što su: sredstva

ostvarena naplatom poreza i drugih prihoda od poizvodnje i prometa duvanskih proizvoda

prema Zakonu o budžetu Republike Srbije, sredstava donatora.

Ni u kom slučaju neće se prihvatiti partnerstvo sa duvanskom industrijom niti da ona

direktno finansira mere i aktivnosti kontrole duvana. Bez obzira koji se način finansiranja

odabere, sredstva će biti utrošena samo na dogovorene i definisane aktivnosti koje su u vezi sa

kontrolom duvana. Nastojaće se da postigne povećanje godišnjeg raspoloživog budžeta u cilju

namenskog izdvajanja dela poreza na duvan i duvanske proizvode za aktivnosti promocije

zdravlja, prevencije i suzbijanja pušenja. [9]

1.2.2 Nepravilna ishrana i gojaznost

Pod nepravilnom ishranom podrazumeva se ishrana koja ima veću energetsku vrednost

od preporučene za određenu energetsku potrošnju (što zavisi od fizičke aktivnosti osobe),

ishrana koja je bogata ukupnim mastima, zasićenim masnim kiselinama, holesterolom,

prostim ugljenim hidratima, šećerima i solju, i koja ne sadrži dovoljno polinezasićenih i

9

mononezasićenih masnih kiselina, dijetnih vlakana, složenih ugljenih hidrata i nekih minerala

i vitamina. [10]

Bitan faktora rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti je nepravilna ishrana.

Dosadašnje analize potrošnje pojedinih namirnica u različitim delovima sveta ili regijama

pojedinih zemalja, pokazala su da postoji jasna veza između kardiovaskularnih bolesti i unosa

zasićenih masti, šećera, proteina životinjskog porekla, kao i povećanog energetskog unosa.

Ogroman broj epidemioloških studija otkriva i potvrđuje da su ishrana i stil života faktori

rizika za nastanak hroničnih masovnih nezaraznih bolesti koje u nas čine oko 65 – 75 %

ukupnog mortaliteta.

Vodeće hronične masovne nezarazne bolesti danas su kardiovaskularne i maligne

bolesti, dijabetes i gojaznost. Tvrdi se da optimalna fizička aktivnost, optimalna telesna težina

i adekvatna ishrana mogu dodati 9,6 % godina života, ali isto tako i neadekvatna ishrana,

gojaznost i sedeći način života mogu oduzeti 9,6% godine života čoveka. [11]

Pravilna ishrana je jedan od osnovnih preduslova za očuvanje i unapređenje zdravlja

ljudi. Osnovni principi pravilne ishrane podrazumevaju redovnost obroka u toku dana,

raznovrsnost u izboru namirnica, kao i njihovu odgovarajuću zastupljenost i način pripreme u

svakodnevnoj ishrani. [12] Bolesti uzrokovane nepravilnom ishranom su mnogobrojne.

Među najrasprostranjenijima su: gojaznost, šećerna bolest, povišen krvni pritisak,

arteroskleroza, srčani udar, moždani udar, alergije, anemija, degenerativne bolesti itd.

Gojaznost je značajan faktor rizika za kardiovaskularna, ali i mnoga druga oboljenja.

Ona predstavlja prekomerno nagomilavanje masnog tkiva u telu i posledica je prevelikog

energetskog unosa i/ili nedovoljne energetske potrošnje. Nedovoljna energetska potrošnja,

kao rezultat smanjenja mnogih fizičkih aktivnosti, kako teških zanimanja, tako i drugih vrsta

fizičkih zanimanja, sve je češće prisutna kod stanovništva u mnogim, naročito razvijenim

zemljama u svetu. Osim smanjenja fizičkih aktivnosti, nastanku gojaznosti pogoduje navika

da se u prevelikim količinama jede energetski koncentrovana hrana, bogata mastima i

šećernim koncentratima.

Najjednostavniji i najčešće primenjivani pokazatelj prisustva i stepena gojaznosti je veličina

indeksa telesne mase - ITM (body mass index). Ovaj indeks predstavlja količnik telesne mase

(izražene u kilogramima) i kvadrata telesne visine (izražene u kvadratnim metrima). BMI od

25 i više se smatra prekomernom telesnom težinom, vredmost BMI od 25-29.9 je predgojazno

stanje, a BMI 30 i više je gojaznost.

10

Prema podacima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije (tabela 3), svaka druga osoba u

Srbiji ima prekomernu telesnu masu (54,5%), odnosno 36,2% odraslog stanovništva je

prekomerno uhranjeno (BMI > 25 kg/m²), a 18,3% gojazno (BMI ≥ 30 kg/m²). [12]

Tabela 3. Prevalencija gojaznosti kod odraslog stanovništva Srbije 2000. i 2006. godine

Prevalencija (%) uhranjenosti(vrednosti BMI)

Godina

2000. 2006.

Pothranjenost (< 18,5 kg/m²) 7,4 2,3

Normalna uhranjenost (18,5-24,9 kg/m²) 38,6 38,6

Predgojaznost (25,0-29,9 kg-m²) 36,6 36,2

Gojaznost (> 30,0 kg/m²) 17,3 18,3

*Izvor podataka: Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, 2000. i 2006 [12]

Radi prevencije kardivaskularnih bolesti potrebno je smanjenje telesne težine kod svih

osoba kod koji je ITM veći od 25 kg/m², naročito ako je veći od 30 kg/m². Uspešno smanjene

telesne težine zahteva motivaciju određene osobe i dugotrajnu podršku lekara kao i adekvatne

savete tokom mršavljenja. [10]

Odgovarajući program redovnih vežbi uz dijetu sa smanjenim unosom kalorija i masti

omogući će smanjenje i održavanje telesne težine. Smatra se da je gubitak telesne težine 0,5-1

kg nedeljno sasvim prihvatljiv. Primarnu prevenciju gojaznosti treba sprovoditi na nivou

primarne zdravstvene zaštite. Pri tome rana prevencija kod dece predškolskog i školskog

uzrasta ima poseban značaj.

Uloga predškolskih ustanova i škola, sredstava javnog informisanja, zdravstvenih ustanova

koje se bave promocijom zdravlja, instituta i zavoda za zaštitu zdravlja, mass-medija i

celokupne društvene zajednice u toj prevenciji je od posebnog značaja. [10]

Sekundarnu prevenciju, odnosno lečenje gojaznosti bez obzira na to da li je praćena ili ne

komorboditetima, treba da obavljaju stručnjaci. To su lekari u primarnoj zdravstvenoj zaštiti,

lekari u specijalizovanim savetovalištima za ishranu, u specijalizovanim bolnicama u kojima

se leči kardiovaskularne bolesti, a uvek obavezno uz podršku nutricionista i u saradnji sa

porodicom, odnosno sredinom u kojoj pacijent živi.

I pored mnogobrojnih preporuka za održanje poželjne telesne težine i tretmana gojaznosti,

optimalan pristup postizanja dugotrajne kontrole telesne težine je kompleksan problem koji

još uvek nije kompletno razjašnjen. Uspešan tretman telesne težine ne zahteva samo

11

modifikovanje izbora hrane, navika u ishrani i nivoa aktivnosti, već takođe mora

podrazumevati promenu ukupnog stila života, adaptaciju porodice, promenu nekih kulturnih

tradicija uz dobru psihološku pripremu. [10]

Istraživanjem zdravlja stanovništva Srbije od strane Instituta za javno zdravlje „ Dr Milan

Jovanović Batut“ utvrđena je redovnost obroka i zastupljenost pojedinih namirnica u ishrani

odraslog stanovništva Srbije. Pri čemu: tri glavna obroka je u 2006. godini redovno imalo

56,6% odraslih stanovnika u Srbiji, što predstavlja smanjenje u redovnosti unosa hrane u

odnosu na 2000. godinu (tabela 4).

U 2006. godini više od polovine stanovnika (57,2%) u ishrani je koristilo pretežno beli hleb, a

14,8% stanovnika crni, ražani i slične vrste hleba. Korišćenje životinjske masti za pripremu

obroka smanjeno je u 2006. godini na 33,8% u odnosu na 2000. godinu (40,5%). Sveže

povrće je u 2006. godini svakodnevno konzumiralo 54,8% odraslih stanovnika, što je

značajno više u odnosu na 2000. godinu kada je to činilo 42,5% stanovnika. [12]

Sveže voće je svakodnevno konzumiralo 44,0% stanovnika, što je značajno više u odnosu na

2000. godinu (tabela 4).

Tabela 4. Redovnost obroka i zastupljenost pojedinih namirnica u ishrani odraslog

stanovništva Srbije (20 godina i starijeg) 2000. i 2006. godine

Redovnost obroka i zastupljenost pojedinih namirnica u ishrani (%) Godina

2000. 2006.

Tri glavna obroka 71,9 56,6

Korišćenje pretežno belog hleba 43,4 57,2

Korišćenje životinjskih masti 40,5 33,8

Korišćenje ribe manje od jednom nedeljno 62,7 48,7

Svakodnevno korišćenje svežeg povrća 42,5 54,8

Svakodnevno korišćenje svežeg voća 34,4 44,0

*Izvor podataka: Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", 2000. i 2006 [12]

Procena ishrane i ishranjenosti stanovništva Srbije, kao i pratećih komorbiditeta, urađena je na

osnovu: rezultata studije ''Zdravstveno stanje, zdravstvene potrebe i korišćenje zdravstvene

zaštite stanovništva Srbije'' iz 2000. godine, podataka zvanične statistike o oboljevanju i

umiranju, kao i ankete porodične ishrane u periodu od 14 godina.

12

Rezultati istraživanja pokazali da je energetska vrednost prosečnog dnevnog obroka u periodu

od 1989. do 2000 god. u Srbiji iznosila je 2794 kcal i imala je kontinuirano opadajući trend.

U ukupnoj energetskoj vrednosti, proteini su činile 12,2 %, masti 32,4 % a ugljeni hidrati 55,2

%. [11]

Ukupan unos holesterola iznosio je po stanovniku, u proseku 194 mg/dan, zasićenih masnih

kiselina 10,6 % energetskog unosa, a dijetnih vlakana svega 6,8 g/dan. Žitarice su

obezbeđivale oko 46 % energetskog unosa. Unos povrća iznosio je svega 4,8 % ukupnog

energetskog unosa, od čega je polovina poticala od krompira. Voće i proizvodi od voća činili

su svega 2,3 % ukupne energije, meso i proizvodi od mesa 11,3 % (riba svega 0,45 %), a

mleko i mlečni proizvodi 6,9 % prosečnog dnevnog energetskog unosa. U ukupnom

energetskom unosu, šećeri su činili 6,5 %, a masti životinjskog porekla 5,7 %. Prosečan unos

kalcijuma i gvožđa bio je nedovoljan, kao i unos nekih liposolubilnih i hidrosolubilnih

vitamina. Preko 44 % stanovništva Srbije u navedenom periodu trošilo je za ishranu više od

70 % svojih mesečnih prihoda. [11]

Brojni slučajevi komorbiditeta mogu se dovesti u vezu sa nepravilnom ishranom (tabela 5).

Tabela 5. Posledice nepravilne ishrane u Srbiji

Nutritivna anemija 25 % dece ispod 7 godina 14% adolescenata 25 % odraslih

Gojaznost 10 % dece i omladine 37 % predgojaznih odraslih 17 % gojaznih odraslih

Pothranjenost 17-20 % dece 13 % omladinaca 5-15 % odraslih

Hipertenzija 5 % dece i omladine 40 % odraslih

Dislipidemije 6-8 % dece i omladine preko 30 % odrasli

Najviše nepravilnosti u ishrani, kao i najveći broj osoba sa dislipidemijama, hipertenzijom i

gojaznošću je u Vojvodini. [11]

Uzroci epidemije gojaznosti su kompleksni. Poslednjih decenija, navike u ishrani

kod ljudi su se značajno promenile. U proseku, žena treba da konzumira 2000 kalorija

dnevno da bi održala svoju težinu, a muškarci 2500 kalorija. U 1961. godini, dnevni unos

kalorija je bio 2300 da bi se povećao na 2800 u 1998. godini i verovatno će prekoračiti 3000

13

kalorija do 2015. godine. Takođe, cene hrane su pale tokom vremena - cena pirinča, pšenice,

kukuruza i šećera je opala za 60% između 1960 i 2000. godine. Na početku 20. veka, ljudi

konzumiraju manje od 5kg šećera godišnje. U Evropi, je danas potrošnja šećera porasla na čak

40-60 kg.

U isto vreme ljudi ne jedu voće i povrće. Nedavno istraživanje Svetske zdravstvene

organizacije u evropskom regionu ukazuje da samo 30% dečaka i 37% devojčica od 13-15

godina jedu voće svaki dan. [11]

Preko 6% od ukupnih troškova za zdravlje u evropskom regionu Svetske zdravstvene

organizacije nastaje zbog gojaznosti odraslih. Povrh toga, postoji i indirektan trošak zbog

gubitka života.

Podaci iz Sjedinjenih Država govore da je godišnja potrošnja iz zdravstvenog budžeta za 36%

veća kod gojaznih od onih koji imaju BMI u granicama normalne uhranjenosti. Gojazne

osobe takođe, češće odsustvuju sa posla zbog lošeg zdravlja. Konačno, društvo je opterećeno i

lošim uspehom dece u školi i diskriminacijom gojaznih na poslu.

Ljudi uopšte jedu više, jer im je veća količina hrane na raspolaganju. Suština strategije u borbi

protiv epidemije gojaznosti je da sa jedne strane ohrabri zdrav način ishrane kroz smanjen

unos masti i šećera i povećanje konzumiranja voća i povrća u ishrani, a da sa druge strane

utiče na povećanje nivoa fizičke aktivnosti. Zdrava hrana i pića treba da budu jeftiniji, a time i

dostupniji kako u prodavnicama tako i na radnim mestima i školskoj menzama. Zdrava hrana

i pića treba da budu najšire promovisani u društvu za razliku od nezdrave hrane i pića. Fizička

aktivnost u svakodnevnom životu bi trebala da bude dostupna i raspoloživa celokupnom

stanovništvu kroz različite programe u školi i na radnom mestu. Od vitalne je važnosti da ova

akcija obuhvati sve slojeve stanovništva i bude podržana od lokalne zajednice, do republičkog

nivoa i međunarodne zajednice. Promena ljudskog ponašanja u vezi načina ishrane zahteva

aktivno učešće privatnog sektora (od proizvođača hrane do vlasnika supermarketa), različitih

vladinih ministarstava (poljoprivrede, zdravlja, sporta, trgovine) do lokalnih vlasti. Te

promene mogu veoma mnogo doprineti smanjivanju učestalosti kardiovaskularnih bolesti.

Međutim, kada je u pitanju ishrana, veoma se tesko postižu promene jer se navike teško

menjaju. Ima mnogo primera da je u nekim sredinama prošlo i nekoliko decenija od usvajanja

preporuka a da ih veliki deo stanovništva nije prihvatio.

Važno da edukacija u vezi sa ishranom bude inkorporirana ne samo u zdravstveno

vaspitanje nego i sve druge oblike edukacije kroz obrazovne programe svih nivoa

obrazovanja, sredstva javnog informisanja i sl. Cilj nutricione politike je da zdrava ishrana

postane društvena norma. Za to je potrebna veoma široka aktivnost kojom se obuhvata ceo

14

proces proizvodnje i prometa hranom kako na masovnom tako i na individualnom planu.

Mediji treba da imaju jednu od najuticajnijih uloga u promovisanju zdravog načina života.

Ohrabrivanje ljudi da jedu izbalansirane obroke i da se bave fizičkim aktivnostima rezultira

brojnim koristima ne samo na planu zdravlja nego i na planu ekonomije i razvoja. [11]

1.2.3 Fizička neaktivnost

Fizička aktivnost (vežbanje) kao preventivno-terapijska mera je dozirano i

kontrolisano bavljenje fizičkom aktivnošću, koje dovodi do pozitivnih efekata na telesnu

težinu, količinu abdominalnih masti, hiperglikemiju, insulinsku rezistenciju, hipertenziju,

dislipidemiju, na ukupno zdravstveno stanje i prevenciju kardiovaskularnih oboljenja, te se

smatra jednom od najznačajnijih nefarmakoloških mera u prevenciji i tretmanu ovih

promenljivih kardiovaskularnih faktora rizika. Posebno je značajno što se ovi faktori rizika

sve češće sreću ne izolovano, već udruženi u okviru tzv. metaboličkog sindroma (MS,

sindrom X, deadly quartet), koji se smatra značajnim rizikom za nastanak dijabetes melitusa,

koronarne bolesti i šloga. Procenjuje se da u SAD oko 47 miliona ljudi boluje od ovog

sindroma, tj oko 22% ukupnog stanovništva, dok je procena da u Velikoj Britaniji oko 25%

stanovništva ispunjava dijagnostičke kriterijume za metabolički sindrom.

Na vodeću ulogu faktora spoljašnje sredine u etiopatogenezi MS ukazuje istraživanje koje je

pokazalo da je metabolički sindrom tri puta češći u sedentarnih osoba, kao i da srednje teška

fizička aktivnost smanjuje pojavu metaboličkog sindroma za 40%, a intenzivna za 87%. U

tom smislu, promena načina života je osnova prevencije i lečenja MS, pri čemu je fizička

aktivnost od posebnog značaja. [11]

Uprkos korisnim efektima fizičke aktivnosti i njene relativne dostupnosti svim osobama,

procenjeno je da preko 60% svetske populacije nije dovoljno fiziki aktivno. Iako se broj

osoba koje vode sedantarni način života smanjio u Sjedninjenim Državama sa 40% iz ranih

sedamdesetih na 27% devedesetih godina, još uvek tri četvrtine stanovnika ove zemlje nema

redovnu fizičku aktivnost. Starije osobe koje već imaju povišen rizik za nastanak KVB, su

manje fizički aktivne nego mlađe i to češće žene.

U studiji Zdravstveno stanje, zdravstvene potrebe i korišćenje zdravstvene zaštite zapaženo je

da oko polovine (47%) ispitanika nije zaposleno ili radi kod kuće, a da pri odlasku na posao

15

pešači više od 15 minuta oko 45% osoba. Svoje slobodno vrema oko 63% osoba provodi na

sedentaran način.

Prema podacima za 2006. godinu više od dve trećine odraslog stanovništva u Srbiji je fizički

neaktivno (67,7%). Procenat odraslih stanovnika koji je vežbao više od tri puta nedeljno, tako

da se zaduva ili oznoji, iznosio je 25,5%, što je značajno više nego 2000. godine kada je taj

procenat bio 13,7%. [10]

Podaci istraživanja zdravlja stanovnika Srbije iz 2006. godine pokazuju da se fizička

aktivnost odraslog stanovništva Srbije povećala u periodu od 2000. do 2006. godine za 12%.

Fizička aktivnost je značajan kriterijum za ocenu zdravlja, a fizička neaktivnost značajan

faktor rizika za nastanak različitih bolesti. Prema podacima “Studije opterećenja bolestima i

povredama u Srbiji”, fizička neaktivnost u značajnom procentu doprinosi ukupnim DALY-

jima (engl. DALY – Disability Adjusted Life Years tj. godine života korigovane u odnosu na

onesposobljenost) i to najviše za šlog (27,91%), a zatim za rak kolona i rektuma (25,96%),

ishemijsku bolest srca (24,19%), rak dojke (15,13%) i dijabetes tipa 2 (8,34%) (tabela 9).

Fizička neaktivnost je odgovorna za 8,2% godina života izgubljenih zbog prevremenog

umiranja (YLL-a) kod muškaraca i 11,8% YLL-a kod žena. [12]

Tabela 9. Doprinos fizičke neaktivnosti ukupnim DALY-jima

OBOLJENJE %

Šlog 27,91

Rak kolona i rektuma 25,96

Ishemijska bolest srca 24,19

Rak dojke 15,13

Dijabetes tip 2 8,34

*Izvor podataka:Studija opterećenja bolestima i povredama u Srbiji,2003 [12]

Pedesetih godina postavljene su hipoteze da je nedovoljna fizička aktivnost faktor rizika za

nastanak koronarne bolesti, ali su dokazi da je ona jedan od glavnih faktora rizika dobijeni tek

devedesetih. Prospektivne epidemiološke studije su pokazale da sedentarni način života

povećava rizik za sve uzroke smrti, pa i za KVB. Meta analiza 27 kohortnih studija ukazala je

da je rizik od KVB kod osoba sa sedanternim načinom života dva puta veći nego kod fizički

aktivnih osoba (pri tom su isključeni svi ostali faktori rizika).

16

Čak i najmanje promene u stilu života sa umerenom fizičkom aktivnošću u srednjem

životnom dobu, smanjuju mortalitet od KVB. Fizička aktivnost ima direktni efekat na

smanjenje srčanog ritma (smanjujući perifernu rezistenciju i povećavajući volumen krvi). [10]

Pored toga, fizička aktivnost ima i indirektni protektivni efekat, jer sprečava nastajanje

prekomerne telesne težine, smanjuje krvni pritisak, popravlja lipoproteinski profil

povećanjem HDL, a smanjenjem LDL holesterola, smanjuje nivo triglicerida, smanjuje nivo

glukoze u serumu, podiže psihofizičku kondiciju i sposobnost odupiranja stresu.

Sve ove promene počinju da se javljaja nekoliko nedelja posle započinjanja redovne fizičke

aktivnosti. Redovna fizička aktivnost je nezavisno povezana u dvostrukom redukovanju rizika

od nastanka kardiovaskularnih bolesti. Rezultati nedavno obavljene prospektivne kohortne

studije, sprovedene istovremeno u Francuskoj i Severnoj Irskoj, govore da fizička aktivnost

lakog i umerenog stepena, ali ako se sprovodi regularno, inverzno je povezana sa nastankom

infarkta miokarda.

Dokazano je da pacijeti koji su imali akutni infarkt miokarda, a kod kojih je nakon toga

uključen program fizičkih vežbi, imaju smanjenu smrtnost za 20-25%, što govori o značaju

fizičke aktivnosti u sekundarnoj prevenciji. Međutim, pored svakodnevne umerene fizičke

aktivnosti potrebno je da takvi pacijenti izvrše i druge promene u načinu života kao što su

prestanak pušenja i korišćenje pravilne ishrana. [10]

Potreban je razgovor sa svim pacijentima o njihovoj fizičkoj aktivnosti. Sve pacijente,

pa čak i one koji imaju koronarno oboljenje, treba ohrabriti u pogledu redovnog vežbanja.

Preporuke za fizičku aktivnost moraju da definišu intenzitet, trajanje i učestalost vežbi.

Intenzitet fizičkih vežbi za zdrave osobe najbolje se definiše preko srčane frekvencije za

vreme fizičkih vežbi i treba da iznosi 60-75% od prosečne maksimalne srčane frekencije za

određeni uzrast osobe. Maksimalna srčana frekfencija se izračunava za svaku osobu posebno,

tako što se od 220 oduzme broj godina života.

Maksimalna srćana frekfencija/min= 220- broj godina života

Ovakav srčani rad se postiže brzim hodanjem, trčanjem, vožnjom bicikla, plivanjem, aerobik

vežbama, igranjem košarke, tenisa i sl.

Sadašnja preporuka se značajno razlikuje od one iz osamdesetih godina kada je dozvoljavano

da srčana frekvencija za vreme fizičkih vežbi iznosi 90% od prosečne srčane frekfencije

(tabela10). [10]

Tabela 10. Pogodna srčana frekfencija u odnosu na uzrast

UZRAST(GODINE) SRČANA FREKVENCIJA

17

20-29 115-145 30-39 110-140 40-49 105-130 50-59 100-125 60-69 95-115

Postoji više načina za kategorizaciju fizičke aktivnosti i neaktivnosti u odnosu na

intenzitet ili potrošnju energije. [13] Tipovi fizičke aktivnosti:1. bez aktivnosti, 2. laka fizička

aktivnost 3. umerena fizička aktivnost, 4.intenzivna fizička aktivnost.

Da bi se postigla zdravstvena korist od kretanja, većina smatra da je najefikasnija

redovna fizička aktivnost umerenog intenziteta. Fizička aktivnost umerenog intenziteta je

vrsta aktivnosti koja ubrzava rad srca i stvara osećaj toplote u telu i zadihanosti. Glavni izvori

umerene fizičke aktivnosti uključuju uobičajene aktivnosti kao što su šetnja, vožnja bicikla,

plivanje, kućni poslovi, rad u bašti, rekreativni sport i ples, dok intenzivna fizička aktivnost

obuhvata bavljenje sportom(fudbal, košarka),džoging, aerobik, vožnju bicikla uzbrdo...

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje za odrasle osobe 30 minuta umerene fizičke

aktivnosti svakog dana. Ovo preporučeno vreme može da se podeli u kraće periode, ali ne

kraće od 10 minuta. [13]

Ukoliko osoba koja je vodila sedentarni način života počne sa fizičkom aktivnošću, intezitet i

dužina fizičke aktivnosti moraju u početku biti manji, da bi se kasnije postepeno povećavali.

Preporuke za vežbe bolesnika sa klinički utvrđenom KVB moraju se zasnivati na kliničkom

mišljenju i rezultatima testova opterećenja.

Uprkos opšte poznatoj činjenici o značaju fizičke aktivnosti, samo tri zemlje Evropske

Unije (Finska, Holandija i Velika Britanija) imaju nacionalni, vladin program promocije

fizički aktivnog načina života. Potrebno je na nacionalnom nivou sprovoditi masmedijske

kampanje, organizovati edukativne seminare i sl. Potrebno je prilagoditi i infrastrukturu (npr.

obezbediti ulice za bezbedno šetanje i stazu za bicikle), a ne samo ulagati u skupe sportske

objekte. Na radnom mestu treba ohrabriti sve zaposlene da koriste isključivo stepenice,

a po mogućstvu i obezbediti prostor za kratku rekreaciju. Najvažnije je započeti fizičku

aktivnost što ranije, u čemu svakako veliku ulogu ima i fizičko vaspitanje u školama. [10]

1.2.4 Prekomerna konzumacija alkohola

18

Pod prekomernom konzumacijom alkohola podrazumeva se unošenje više od 30 g etanola

dnevno što iznosi više od 3 čašice rakije, 3 čaše vina ili 3 flaše piva. Odnos između upotrebe

alkoholnih pića i kardiovaskularnih bolesti odavno je uočen. Dok male količine alkohola,

manje od dva standardna pića (do 20 - 30 g etanola na dan), utiču na prevenciju koronarne

bolesti, moždanog udara i ateroskleroze, dotle veće količine povećavaju krvni pritisak. [14]

Podaci o rasprostranjenosti alkoholizma u nasoj sredini nisu pouzdani. Ako se prihvate

podaci većine svetskih statistika da u svetu oko 2-3% osoba prekomerno konzumira alkohol,

postoji procena da je u bivšoj Jugoslaviji bilo oko 200-300 hiljada takvih osoba.

Studija o zdravstvenom stanju stanovnika Srbije pokazala je da oko 45% osoba ne konzumira

alkohol, 44% to čini povremeno, a samo 3% svakodnevno. [10]

Efekti male količine alkohola: Redukcija koronarne bolesti u osoba koje unose male

količine alkoholnih pića reflektuje efekat alkohola na poboljšanje lipidnog profila putem

povećanja nivoa HDL, redukcija faktora koji podstiču trombozu i poboljšanje insulinske

senzitivnosti.

U jednoj velikoj američkoj studiji kardiovaskularni mortalitet je snižen za 30 do 40% među

osobama koje uzimaju jedno ili dva pića dnevno u odnosu na apstinente, sa najnižim

mortalitetom u grupi sa unosom jednog alkoholnog pića. Noviji podaci takođe prikazuju

snižen rizik za ishemijski, ali ne i hemoragični moždani udar u osoba sa stalnim unosom male

količine alkohola. Ipak, eksperti SZO nikada nisu preporučili konzumiranje alkohola u

preventivne svrhe, zbog nedovoljno jasne povezanosti kardiovaskularnih bolesti i

konzumacije alkohola i zbog njegovog poznatog negativnog efekta na zdravlje i socijalne

odnose. [14]

Efekti veće količine alkohola: Akutna upotreba alkohola dovodi do sniženja krvnog

pritiska usled smanjenja kontraktilnosti miokarda i periferne vazodilatacije sa rezultujućim

blagim sniženjem krvnog pritiska i kompenzatornim povećanjem minutnog volumena srca.

Hronična umerena ili velika upotreba alkohola dovodi do povećanja arterijskog krvnog

pritiska. Procenjeno je da je preterano konzumiranje alkohola odgovorno za blago i umereno

povišen krvni pritisak u oko 10% pacijenta sa hipertenzijom. Čak postoji linearni odnos

između količine unesenog alkohola, nivoa krvnog pritiska i prevalence hipertenzije u

populacijama.

Unos 3 ili više alkoholnih pića na dan dovodi do dozno-zavisnog povećanja krvnog pritiska,

koji se vraća u normalu posle nekoliko nedelja apstinencije.Visok nivo unosa alkohola je

udružen sa visokim rizikom od moždanog udara, te razvojem etilične dilatacione

19

kardiomiopatije i malignih aritmija. Osobe koje konzumiraju veće količine alkohola imaju

veći rizik za saobraćajni traumatizam, samoubistva, cirozu jetre, pankreatitis. Prekomerna

konzumacija alkohola je povezana sa pušenjem, gojaznošću i lošijim socioekonomskim

uslovima.

U prospektivnoj studiji na 7735 muškaraca srednje životne dobi u 24 britanska grada koji su

praćeni prosečno 13.5 godina je nađeno da teški alkoholičari (kriterijum da konzumiraju više

od 6 standarnih pića ili više od 90 ml etanola na dan) imaju signifikantno povišen rizik za

moždani udar već posle 8 godina praćenja. Moždani udar je najviše bio povezan sa povišenim

krvnim pritiskom zbog povećanog unosa alkohola. [14]

U komparaciji sa povremenim konzumiranjem alkohola apstinenti od alkohola i bivši

alkoholičari imaju povišen rizik za moždani udar čak i kad se izvrši stratifikacija za starost,

životni stil i ranije kardiovaskularne bolesti. U ovoj studiji nije bilo ubedljivih dokaza da mali

ili umeren stalni unos alkohola povećava rizik od šloga u poređenju sa povremenim

konzumiranjem alkohola.

Komparativnom analizom takozvanih vikend-alkoholičara i regularnih alkoholičara koji

uzimaju 1 do 2 pića i umerenih alkoholičara (3 do 6 pića) nije pokazana signifikantna razlika

u riziku od moždanog udara u poređenju sa povremenim alkoholičarima.

Hronično konzumiranje veće količine alkohola izaziva poseban entitet etiličnu ili alkoholnu

dilatacionu kardiomiopatiju, čiji simptomi variraju od neobjašnjenih tahiaritmija do

kongestivne srčane insuficijencije sa dilatacijom svih srčanih šupljina sa smanjenom

kontraktilnošću miokarda i pojavom prizidnih trombova.

U velikoj studiji, na 1595 zdravih muškaraca koji konzumiraju više od 120 ml alkohola na

dan nađeno je signifikantno povećanje enzima gama-glutamil-transferaze koja je u direktnoj

vezi sa povećanjem insulinske rezistencije i povećanja hipertenzije. [14]

Na nivou populacije teško je dati preporuke koji je bezbedni limit u konzumaciji alkohola.

Na nivou pojedinca, može se smatrati da dnevni unos 10-30 g etanola za muškarce ne

predstavljaja faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Za žene, zbog njihovog

manjeg indeksa telesne mase kao i zbog mogućeg nešto drugačijeg metabolizma alkohola u

jetri, dozvoljena dnevna količina je niža i iznosi 10-20 g.

Pri savetovalištima za dijetetiku, koji se u Srbiji nalaze u skoro svim zavodima za zaštitu

zdravlja, dobijaju se i informacije i o dejstvu alkohola. U celoj Srbiji, pri centrima za socijalni

rad postoje edukovane osobe koje mogu da pomognu pri odvikavanju. U Beogradu postoje

savetovalištva pri Zavodu za bolesti zavisnosti. Takođe, u Institutu za mentalno zdravlje

postoje četiri jedinice za lečenje alkoholičara.

20

Još važnije je što u ovoj ustanovi postoji savetovalište kome može da se obrati porodica,

prijatelji sa posla ili drugovi da bi motivisali neku osobu za lečenje. Savetovalište radi na

principu motivacione grupe pacijent/porodica. [10]

1.2.5 Psihosocijalni faktori

Psihosocijalni faktori doprinose porastu rizika razvoja i pogoršavaju prognozu postojećih

kardiovaskularnih događaja:

Socioekonomski status – nizak životni standard, uključujući i nizak nivo obrazovanja i

male prihode, smanjuju sposobnost menjanja navika života;

Socijalna izolacija – osobe koje žive same sklonije su nezdravom načinu života;

Negativne emocije – depresija, anksioznost i neprijateljski stav smanjuju mogućnost

promena navika života;

Stres - stres i uznemirenost su ključni faktori koji utiču na pojavu kardiovaskularnih

bolesti. Ljudi koji smanje nivo stresa i drže ga pod kontrolom imaju 60 odsto manje

šansi da imaju srčani ili moždani udar u odnosu na ljude koji su stalno zabrinuti. Stres na

poslu i kod kuće otežava usvajanje i pridržavanje zdravog načina života. [15]

2. CILJ I HIPOTEZE

2.1 Cilj

Cilj rada je da se utvrdi prevalencija najznačajnijih bihevioralnih faktora rizika odgovornih za

nastanak bolesti kardiovaskularnog sistema kod osoba koje su učestvovale u istraživanju.

2.2 Hipoteza

Svaki peti ispitanik je pušač

Među anketiranim preko 70 % su predgojazni i gojazni.

21

Više od dve trećine ispitanika je nedovoljno fizički aktivno.

Više od 70% ispitanika je izloženo stresu.

Manje od trećine ispitanika kontroliše redovno svoje zdravlje.

3. MATERJAL I METODE

U periodu od 27. septembra 2008. godine do 4. aprila 2009. godine sprovedena je

akcija pregleda stanovnika Novog Sada, pod nazivom „Otvorena vrata“. Svrha projekta je

bila analiza procene rizika oboljevanja od bolesti srca i krvnih sudova. Proglas za

učestvovanje u ovoj akciji je objavljen preko medija, pregledi su bili besplatni, a pristup se

zasnivalo na bazi dobrovoljstva (zato rezultati anketnog upitnika nisu reprezentativni).

Pokrovitelji su bili Gradska uprava za zdravstvo Grada Novog Sada, Dom zdravlja „Novi

Sad“ i Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine. [16]

3.1 Uzorak

Od 27. septembra 2008. godine do 4. aprila 2009. godine, tokom akcije „Otvorena

vrata“, anketirano je 2293 građana Novog Sada, koji su dobili besplatne zdravstvene preglede

za procenu rizika oboljevanja od bolesti srca i krvnih sudova.

3.2 Instrument istraživanja

Instrument istraživanja je predstavljao anketni upitnik.

Delovi upitnika:

sociodemografski podaci (pol, starost, stepen stručne spreme, bračnost);

antropometrijski i laboratorijsko-biohemijski parametri (krvni pritisak, BMI,

obim struka, glikemija, trigliceridi, ukupan holesterol, LDL, HDL);

porodična anamneza za kardiovaskularne bolesti (u porodičnoj anamnezi ispitanici

su dali podatke o oboljenjima od značaja za heriditet, u ovom slučaju o morbiditetu i

mortalitetu od kardiovaskularnih oboljenja roditelja i bližih rođaka);

štetnim navikama i rizičnom ponašanjima (pušenje, nepravilna ishrana, nedovoljna

fizička aktivnost, alkoholizam, retka provera krvnog pritiska, šećera u krvi i masnoća

u krvi). [16]

22

3.3 Statistička obrada

Statistička obrada podataka izvršena je uz pomoć deskriptivnih parametara: aritmetička

sredina ( ), proporcija, raspon i procentualno izračunavanje. Svi prikupljeni podaci su

grupisan i rezultati su prikazani grafički. 

4. REZULTATI

4.1 Pušenje

Zavisnost od pušenja je prisutna kod više od petine ispitanika, bez znatnih razlika u

odnosu na pol (23,6% žena i 21,5% muškaraca), uz veću učestalost kod mlađih od 40 godina

(35,1%), nego kod osoba starijih od 40-59 godina (33,4%) i starijih od 60 godina (12,8%)

(grafikon 1 i 2). [16]

23

Prevalencija pušenja u ispitivanom uzorku je 19,5%, od čega je 15,7% žena i 21,7%

muškaraca. Prosečan broj potrošenih cigareta dnevno kod žena je 18, a kod muškaraca 21,

dok je nedeljno prosečan broj potrošenih cigareta bio 100 kod žena i 141 kod muškaraca.

Trajanje navike pušenja kod sadašnjih pušača prosečno iznosi 28 godina (žene 26 godina, a

muškarci 31 godinu), dok je intenzitet pušenja kod sadašnjih pušača 24 “paklo-godine”(paklo-

godina = 1 godina pušačkog staža kada bi se trošilo 20 cigareta dnevno), kod žena 21, a

muškarca 31 “paklo-godinu”. [16]

4.2 Navike u ishrani i uhranjenost

Fiziološka uhranjenost je prisutna tek kod nešto više od petine muškaraca (22,7%) i

trećine žena (34,4%) dok su ostali stanovnici, izuzev malog procenta pothranjenih žena

(1,6%) u grupi predgojaznih ili gojaznih određenog stepena. Predgojaznost je učestalija kod

muškaraca (53,3%) nego kod žena (37,2%) (grafikon 3).

24

Prosečan indeks telesne mase kod žena je iznosio 27,14 (min=16,00; max=44,6;

SD=4,88), obim struka 89cm, a % masnog tkiva 34,5%. Kod muškaraca prosečan indeks

telesne mase je iznosio 27,8 (min=20,6; max=42,2; SD=3,55), obim struka 100cm, a %

masnog tkiva 29,4.

Fiziološka uhranjenost je gotovo dva puta učestalija kod ispitanika mlađih od 40

godina (54,4%), nego kod stanovnika starosti od 40 do 59 godina (28,5%) ili onih starih 60 i

više godina (27,4%). Među mlađima od 40 godina nema 2. i 3. stepena gojaznosti (grafikon

4). [16]

25

Hranu dosoljavalju češće muškarci (50,4%) nego žene (41,6%), kao i mlađi ispitanici

u odnosu na starije (53,8% mlađih od 40 godina, 48,1% starosti 40-49 godina i 40,9% starijih

od 60 godina dosoljavju hranu uvek ili povremeno) (grafikon 5 i 6).

26

Pod rizičnim ponašanjem za kardiovaskularne bolesti se smatra i neobraćanje pažnje

na sadržaj mlečnih masti u mleku, jogurtu i drugim mlečnim napicima, kao i kombinovanje

mlečnih napitaka različitog sadržaja mlečne masti.

Prema ovom kriterijumu većina stanovništva je pod rizikom za povećan unos

aterogenih masti iz mlečnih proizvoda i to više muškarci (60,5%) nego žene (47,0%) i mlađi

od 40 godina (56,3%) u odnosu na stare 40-59 godina (50,9%) i starije od 60 godina (51,8%)

(grafikon 7 i 8 ). [16]

27

Utvrđeno je da 29,9% ispitanika ne obraća pažnju na sadržaj masti u mlečnim proizvodima a

18,8% kombinuje mlečne proizvode sa različitim sadržajem masti;

Najčešće korišćen masni namaz za hleb kod ispitanika je margarin, a koristi ga 51,8%

muškaraca i 55,2% žena, kao i oko 57% starijih od 40 godina, dok je kod mlađih od 40 godina

ređe u upotrebi (28,1%) od kajmaka/krem-sira/pavlake (34,7%). Još uvek 2,5% stanovništva

za hlebni namaz najčešće koristi svinjsku mast (grafikon 9 i 10). [16]

Masnoća za pripremu hrane: 64,9% koristi ulje za pripremanje hrane, a 26,2% svinjsku mast

ili puter, a ostali ne znaju ili ne koriste ni jednu vrstu (2,8%);

28

Unos voća i povrća: 30,2% ne pojede 400 gr voća i povrća dnevno, 10,3% ne može da proceni

a 59,6% navodi da unosi najmanje 400 gr voća i povrća dnevno;

Upitani da li prilikom izbora načina ishrane razmišljaju o svom zdravlju, svaki drugi

stanovnik navodi da to čini često ili uvek (50,0%), nešto češće žene (52,7%) nego muškarci

(45,9%) i stariji ispitanici (grafikoni 11 i 12). [16]

4.3 Fizička neaktivnost

29

Nivo fizičke aktivnosti ispitivan je samoprocenom broja časova koje ispitanici dnevno

provedu sedeći (obavljajući posao, gledajući TV, radeći za kompjuterom i sl.),

opredeljivanjem za skalu procene učestalosti bavljenja fizičkom aktivnošću u trajanju od 20-

30 minuta do znojenja i samovrednovanjem nivoa fizičke aktivnosti.

Najveći broj ispitanika (57,1%) dnevno provede sedeći do 4 časa i to učestalije žene (60,8%)

nego muškarci (50,3%), s tim da duže od 4 časa dnevno češće provedu muškarci (49,5%)

nego žene (39,0%) i stanovnici mlađi od 40 godina (61,2%) nego oni starosti 40-59 godina

(46,1%) i stariji od 60 godina (38,4%) (grafikoni 13 i 14). [16]

30

Na skali samoprocene učestalosti bavljenja fizičkom aktivnošću u trajanju od 20-30

minuta do znojenja ispitanici su se opredeljivali na šestostepenoj skali po učestalosti: ‘nikad’,

’nekoliko puta godišnje’, ’2-3 puta mesečno’, ’1-2 puta nedeljno’, ’3-6 puta nedeljno’ i ’svaki

dan’. Više od dve trećine ispitanika (67,8%) nema preporučeni nivo fizičke aktivnosti po

ovom kriterijumu (bavljenje fizičkom aktivnošću u trajanju od 20-30 minuta do znojenja

svaki dan ), a čak 30,2% se ovim intenzitetom fizičke aktivnosti bavi ređe od 2-3 puta

mesečno ili čak uopšte, pri čemu se ne uočavaju bitne razlike u poželjnom ponašanju po polu

(36,0% muškaraca i 36,5% žena), a ono je ređe zastupljeno kod mlađih od 40 godina (19,0%),

nego kod ispitanika starosti 40-59 godina (32,3%) i starijih od 60 godina (41,7%) (grafikoni

15 i 16). [16]

31

4.4 Konzumiranje alkohola

Na pitanje „da li piju alkoholna pića“ odgovorilo je 1863 (81,2%) ispitanika i to

četvrtina pruživši potvrdan odgovor (26,1%). Među onima koji su dali potvrdan odgovor ima

više muškaraca (47,3%), nego žena (14,5%), pri čemu je svaki treći ispitanik mlađi od 40

godina (32,0%) i svaki četvrti je starosti 40-59 godina (24,8%) i 60 i više godina (25,9%)

(grafikoni 17,18 i 19). [16]

32

33

Na pitanje „da li svakodnevno piju alkoholna pića odgovorilo je 1380 (60,2%)

ispitanika, pri čemu je svaki 10. odgovorio potvrdno (10,2%) i to češće muškarci (17,6%)

nego žene (5,2%), kao i stariji od 60 godina (12,6%), nego ispitanici starosti 40-59 godina

(7,8%) i oni mlađi od 40 godina (3,5%). [16]

4.5 Stres

Više od tri četvrtine ispitanika (76,4%) smatra da je bilo izloženo određenom stpenu

stresa u poslednjih godinu dana i to češće navode žene (82,1%) nego muškarci (65,9%), kao i

ispitanici starosti 40-59 godina (83,3%) u odnosu na mlađe od 40 godina (79,2%) i starije od

60 godina (71,4%) (grafikoni 20 i 21). [16]

34

4.6 Korišćenje zdravstvene službe i kontrola zdravlja

Bitan faktor za nastanak kardiovaskularnih bolesti jeste neredovna provera bioloških

faktora rizika poput arterijskog pritiska, masnoća i šećera u krvi.

Na postavljeno pitanje “Kada im je lekar poslednji put izmerio krvni pritisak?“,

najveći broj ispitanika je odgovorilo da je to učinio u proteklih 12 meseci, bez značajnih

razlika u odnosu na pol, s tim da su učestalije proveravali arterijski pritisak u poslednjih 12

meseci stariji stanovnici (grafikon 22 i 23). [16]

35

Više od polovine ispitanika (57,7% muškaraca i 62,5% žena) su poslednji put

određivali masnoće u krvi u proteklih godinu dana, i ovaj oblik kontrole zdravlja je učestaliji

kod starijih stanovnika (grafikon 24 i 25). [16]

36

Svaki peti muškarac (21,3%), kao i 17,1% žena je navelo da im je lekar rekao da boluju od

šećerne bolesti, a broj ovih stanovnika je veći sa starošću (grafikoni 26 i 27).

37

Više od polovine muškaraca (57,7%) i žena (62,5%) je šećer u krvi određivalo u poslednjih

godinu dana, a zastupljenost provere šećera u krvi u poslednjoj godini je znatno ređa kod

mlađih od 40 godina (31,9%) u odnosu na ispitanike starosti 40-59 godina (34,8%) i starije od

60 godina (63,7%) (garfikoni 28 i 29). [16]

38

39

5. DISKUSIJA

Rezultati ovog rada ukazali su na prisustvo riziko faktora od značaja za nastanak

kardiovaskularnih bolesti. Riziko faktori koji se ističu u etiopatogenezi kardiovaskularnih

bolesti jesu : pušenje, nepravilna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, zloupotreba alkohola.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Batut“ u Srbiji je u 2006.godini

33,6% stanovnika pušilo (svakodnevno ili povremeno), što govori da je učestalost pušenja u

odnosu na 2000. godinu smanjena za 6,9%. Iako je smanjenje broja pušača bilo veće među

muškarcima, pušenje je i dalje ostala zastupljenija navika kod muškaraca (38,1%) nego kod

žena (29,9%). [17]

U Srbiji je u 2006.godini svakodnevno pušilo 27,7% odraslog stanovništva, odnosno

skoro svaka četvrta žena (23,7%) i svaki treći muškarac (32,5%). U Vojvodini je bilo

registrovano značajno više pušača, kako ukupno tako i u kategoriji svakodnevnih pušača

(30,7%). [17]

S. Nedeljković je sa saradnicima pokazao da pušenje korelira sa višom incidencijom

infarka miokarda, a najveći rizik je zabeležen kod dugogodišnjih pušača. Takođe je uočena

direktna povezanost između učestalosti hipertenzije i broja popušenih cigareta.

N. Vojvodić je u istraživanjimu kardiovaskularnog mortaliteta utvrdio da su teški

pušači imali veću stopu smrtnosti od nepušača. .[18]

Sa gore navedenim rezultatima koreliraju rezultati dobijeni putem ankete. Pri čemu je

prevalencija pušača u isptivanom uzorku 19,5% (15,7% žena i 21,7% muškaraca). Zavisno od

broja popušenih cigareta, prednjače muškarci i to „teški“ pušači sa više od 20 popušenih

cigareta dnevno. [16]

Istraživanjem zdravlja stanovništva Srbije od strane Instituta za javno zdravlje „ Dr

Milan Jovanović Batut“ utvrđeno je da svaka druga osoba u Srbiji ima prekomernu telesnu

masu (54,5%), odnosno 36,2% odraslog stanovništva je prekomerno uhranjeno (BMI > 25

kg/m²), a 18,3% gojazno (BMI ≥ 30kg/m²). [12]

U ispitivanom uzorku, fiziološka uhranjenost je prisutna kod tek petine muškaraca

(22,7%) i trećine žena (34,4%), dok dok su ostali stanovnici, izuzev malog procenta

pothranjenih žena (1,6%) u grupi predgojaznih ili gojaznih određenog stepena. Predgojaznost

je učestalija kod muškaraca (53,3%) nego kod žena (37,2%). [16]

40

Prema podacima za 2006. godinu više od dve trećine odraslog stanovništva u Srbiji je

fizički neaktivno (67,7%). Procenat odraslih stanovnika koji je vežbao više od tri puta

nedeljno, tako da se zaduva ili oznoji, iznosio je 25,5%. [17] Anketom dobijeni rezultati ne

odstupaju od rezultata dobijenih na nivou Srbije. Više od dve trećine ispitanika (67,8%) nema

preporučeni nivo fizičke aktivnosti po ovom kriterijumu (bavljenje fizičkom aktivnošću u

trajanju od 20-30 minuta do znojenja svaki dan ), a čak 30,2% se ovim intenzitetom fizičke

aktivnosti bavi ređe od 2-3 puta mesečno ili čak uopšte. [16] Kod fizički neaktivnih osoba

rizik od kardiovaskularnih bolesti dva puta je veći nego kod fizički aktivnih.

U Srbiji je 2006. godine 40,3% stanovnika konzumiralo alkohol (povremeno ili

svakodnevno), a broj stanovnika koji ne konzumiraju alkohol je u odnosu na 2000. godinu

povećan za 5%. Svakodnevno je alkoholna pića konzumiralo 3,4% stanovnika Srbije. [17]

Prema poslednjim istraživanjima broj osoba zavisnih od alkohola kod nas i u svetu

svakodnevno raste i nije bez razloga alkoholizam „bolest broj 3“ u savremenom svet. U

hroničnih alkoholičara, kardiomiopatije su zastupljene od 20-80%. Studije iz naše zemlje su

doprinele da se spozna povezanost alkohola i visokog krvnog pritiska i dokazan je porast i

sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska sa povećanim dnevnim dozama alkohola. Veća

potrošnja alkohola predstavlja i dodatni činilac opasnosti od ishemijske bolesti srca. Analizom

svih uzoraka smrti zajedno, došlo je do saznanja da je stopa smrtnosti najveća u grupi

ispitanika koji piju svakodnevno. [19]

Prema rezultatima iz ankete, u ispitivanom uzorku alkoholna pića konzumira 26,1%

ispitanika, a 73,9% navodi da ne pije alkoholna pića. 10,2% navodi da svakodnevno

konzumira alkoholna pića. [16]

Istraživanjem zdravstvenog stanja stanovništva Srbije iz 2006.godine od strane

Ministarstva zdravlja Republike Srbije, je utvrđeno da u mesecu koji je predhodio istaživanju

43,9% stanovnika bilo izloženo stresu. Znatno češće pod stresom su žene, životne dobi od 35.

do 54. godine. Ova studija takođe ukazuju da intenzivan akutni i hronični stres može da

dovede do nastanka ishemije miokarda ili aritmija. Pored toga i dugotrajna ekspozicija

stresnim uslovima života i rada povećava osetljivost osobe na mnoge bolesti, pa i

kardiovaskularne. [17]

U našem ispitivanju 76,4% ispitanika smatra da je bilo izloženo određenom stepenu

stresa. To češće navode žene, starosne dobi od 40. do 59. godine života. [16]

41

6. ZAKLJUČCI

U anketi je učestvovalo ukupno 2293 lica starijih od 18 godina. U ukupnom broju

ispitanih je bilo 754 žena i 1375 muškaraca, s tim da 164 lica nije dao podatke o svom

polu. Starost muškaraca je iznosila prosečno 62 godina, a prosečna starost žena je bila

59 godina;

Među anketiranima 1 od 5 ispitanika je pušač, svaki šesti je bivši pušač, a prosečan

pušački staž iznosi 28 godina;

U ispitivanom uzorku 77% muškaraca i 65,6% žena spada u grupu predgojaznih ili

gojaznih određenog stepena. Predgojaznost i gojaznost se češće javljaju kod starijih

ispitanika, a najučestalija su pojava kod stanovnika starijih od 60 godina. Tome

doprinose smanjena fizička aktivnost i nepravilna ishrana, koja se ogleda u

smanjenom unosu voća i povrća, povećanom unosu aterogenih masti i šećera.

U ispitivanom uzorku je fizički neaktivno dve trećine ispitanika (67,8%), nema

značajnijih razlika po polu, fizička aktivnost opada sa starosti;

76,4 % ispitanika smatra da je bilo izloženo određenom stepenu stresa u poslednjih

godinu dana.

7. PREDLOG MERA

U cilju redukcije mortaliteta i morbiditeta od kardiovaskularnih bolesti neophodno je:

Podići nivo svesti stanovništva o bihevioralnim faktorima rizika za nastanak

kardiovaskularnih bolesti, jer su bihevioralni faktori uslovljeni ponašanjem ljudi,

odnosno na njih se može uticati;

Uticati na ponašanje stanovništva u što ranijem životnom dobu jer je to od vitalnog

značaja za kasniji razvoj zdravog ponašanja;

Inicirati, stimulisati i podržavati promotivno-preventivne aktivnosti u školama, radnim

sredinama, lokalnim zajednicama, industriji, trgovini, sredstvima masovnih

komunikacija - kroz zajedničke aktivnosti zdravstvene službe i drugih sektora van

zdravstva. [20]

42

LITERATURA

[1] Teodorović J. i saradnici. Bolesti kardiovaskularnog sistema. Interne bolesti sa negom.

Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd.2000; 47

[2] Stefanović S. i saradnici. Bolesti kardiovaskularnog sistema. Intena medicina.

Medicinska knjiga. Beograd-Zagreb.1988; 453- 454.

[3] Jakovljević Đ, Grujić V. i saradnici. Kardiovaskularne bolesti. Socijalna medicina.

Medicinski fakultet u Novom Sadu.1995; 147-148, 193-194.

[4] WHF, Cardiovascular Healt, Global facts & map.

Dostupno na: www.world-heart-federation.org/cardiovascular-health/

[5] Institut za javno zdravlje Vojvodine. Zdravstveno stanje stanovništva Vojvodine

2007.godine. Dostupno na:

www.izjzv.org.rs/PDF/Zdravstveno_stanje_Vojvodina_2007.pdf i

zdravstveno stanje stanovništva Novog Sada 2007.godine.Dostupno na:

www.izjzv.org.rs/PDF/Zdravstveno_stanje_Novi_Sad_2007.pdf

[6] Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. Nacionalni program prevencije, lečenja i

kontrole kardovaskularnih bolesti u Republici Srbiji do 2020.godine. Beograd,

2010.

[7] Doll R, Peto R, Boreham J, Sutherland I. Mortality in relation to smoking: 50 years'

observations on male British doctors. BMJ 2004; 328(7455):1519.

[8] Svetska zdravstvena organizacija. Zeleni dokument. Na putu ka Evropi bez duvanskog

dima: strateške opcije na nivou EU. 2007;

[9] Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. Strategija kontrole duvana Republike Srbije.

Beograd; 2002.

[10] Primarna prevencija ishemijske bolesti srca.Udruženje kardiologa Srbije. Dostupno

na: www.uksrb.org/pdf/PrevencijaIshemijskeBolestiSrca-poglavlje6.pdf

[11] Maja Nikolić. Procena ishrane, gojaznost u Srbiji, posledice nepravilne ishrane,fizička

aktivnost .

Dostupno na: www.stetoskop.info

[12] Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. Strategija za prevenciju i kontrolu hroničnih

nezaraznih bolesti u Republici Srbiji. Beograd, 2006.

[13] Institut za javno zdravlje Vojvodine. 10 činjenica o fizičkoj aktivnosti. Fizička

aktivnost za sve. Dostupno na:

http://www.izjzv.org.rs/Fizicka_aktivnost_2009.htm

43

[14] Upotreba alkoholnih pića i kardiovaskularne bolesti. Timočki medicinski glasnik.

Godina 2004 ,Volumen 29, Broj 4

[15] Jevtić M, Nićiforović Šurković O, Popović M, Šeguljev Z. Priručnik za patronažne

sestre za preventivni rad sa odraslim stanovništvom. Institut za javno zdravlje

Vojvodine, Novi Sad. 2009.

[16] Anketa „Otvorena vrata“, Centar za promociju zdravlja i Centar za higijenu i humanu

ekologiju, Institut za javno zdravlje Vojvodine. Novi Sad; 2008

[17] Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, Zdravstveno-statistički

godišnjak Republike Srbije 2007. Beograd, 2006; 352-354.

[18] Borović P, Vojvodić N. Pušenje i kardiovaskularna oboljenja; S. Nedeljković, V.

Kanjuh, M. Vukotić: Kardiologija, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu,

Interdisciplinarna katedra kardiologije, Zavod za izdavačku delatnost, Beograd,1994;

209-217.

[19] Bukelić J. Alkohol i alkoholizam-kardiovaskularne i druge lezije; S. Nedeljković, V.

Kanjuh, M. Vukotić: Kardiologija, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu,

Interdisciplinarna katedra kardiologije, Zavod za izdavačku delatnost,

Beograd,1994;225-238.

[20] Grujić V, Jakovljević Đ. Zdravlje u ritmu srca. Medicinski pregled, 1992; 97-100.

44

45