Uticaj turistikog transporta na ivotnu sredinu

Tokom 1980-ih postojala je rastua briga o ivotnoj sredini i uticiaju raszliitih formi ekonsmskog razvoja, naruito turizma i, dakle, briga o transportnom delu kao zagaivau i naravno o njegovoj povezanosti sa promenom klime i globalnim zagrevanjem. Interanacionalni rast interesovanja za ivotnu sredinu znaio bi da postoji vei naglasak na zatiti, ouvanju i kontroli okoline kao prirodnog i konanog resursa. U turistikom i prevoznikom poslu, ova briga je izala u formi koncepta odrivog turizma, koji istie ranjivost ivotne sredine na ljudske uticaje od turizma i potrebu da se razmotri njeno dugorono odranje (vidi Hali Lu 1998.). Veliki deo rada na odrivosti se moe datirati do izvetaja Naa Zajednika Budunost iz 1987. Svetske komisije za okolinu i razvoj koji uspostavlja da mi nismo nasledili zemlju od naih roditelja nego smo je pozajmili od nae dece. Drugim reima, odrivi razvoj je zasnovan na principu ispunjavanja potreba dananjice bez ugroavanja buduih generacija da ispune svoje.U 1992. Svetski Zemaljski Samit odran u Rio de eneiru ukazao je mnoge od ovih svetskih problema ivotne sredine i probleme globalnog zagrevanja i promene klime. Jedan od rezultata, kako je otkriveno kasnije u ovom poglavlju je agenda 21. U 1997. Kjoto Protokol je potpisalo preko sto zemalja da su spremne da smanje efekat staklene bate kao to je CO2 koji doprinose u globalnom zagrevanju. Interesantno SAD i Australija nisu potpisale jer bi njihova potronja fosilnih goriva koja proizvode emisije (i tako pomau ekonomski rast) moda bila ugroena i oni su bili zabrinuti da su neke emisije pojaane od 1997. meu zemljama koje su potpisale. Ono to je postalo sigurnije u dokazima jeste veza izmeu doprinosa avijacije globalnom zagrevanju i iscrpljivanju ozonskog omotaa i dodavanja gasova staklene bate. Rio plus 10 samit odran u Johanezburgu ponovo se pozabavio mnogim problemima iz 1992, ali je vaan iz turistike i transportne perspektive jer je napravljen veliki broj izveaja o napretku razliitih formi transporta ka odrivim objektima i budui ciljevi su dogovoreni. Ipak izgleda da se mnogi sektori transporta i turistike industrije dre stava da e se budua odrivost reiti novom tehnologijom koje e nainiti putovanje zelenijim i istijim. Ove procene pokazuju donekle ne fleksibilnu poziciju mnogih u transportnom sektoru i vlade koje ne ele da ugroze ekonomski rast kroz mere koje mogu da podignu cene transporta. Ono to je znaajno jeste pregled kritika predat od strane Slektivnog Komiteta Nieg Doma. Nii dom (2004.) je veoma kritikovao Ministarstvo za saobraaj u svom razmatranju uticaja na ivotnu sredinu i problema poveanih sa pregledom politike aerodroma o kojoj se raspravljalo. Komitove kritike su bile veoma znaajne naroito u odnosu na predvidi i obezbedi stav DFT koji je bio u potpunosti ne kritian i bez pogovoran prema veliini uticaja na ivotnu sredinu koju bi irenje aerodroma stvorilo. Izvetaj je bio izuzetno fokusiran u ukazivanju fundamentalne mane u vladinom pristupu sloila se da podstakne odriviju potronju na samitu u Johanezburgu, ali istovremeno nije objasnio da li bi trebalo da tei da podstakne smanjenje vazdunog saobraaja. Nekritino prihvatanje budue potranje i potebe za zalihama je zastareo pristup saobraajnom planiranju pun mana, pogoranom vladinom poricanju prognoze. Prognoze selektivnog komiteta emisija CO2 do 2050.koje e sainjavati 65% domaih emisija ako se nastavi trenutna aviopolitika. Izvetaj Donjeg doma je od izuzetne vanosti za bilo koga ko treba da razume kako razliiti ti ogranci vlade imaju sukobljavajue ciljeve i zauzimaju razliite stavove o odrivosti, pojaavajui mnoge argumente predstavljane drugim vanim oblastima ponajmanje sa turizmom i zivotnom sredinom. Ovo zahteva neko razumevanje, sposobnosti ivotne sredine da odri odreene tipove ekonomskih aktivnosti kao to su transport i turizam. Sa druge strane istraivanje o transportu i turizmu se esto smatra izolacijom, kako e sledea rasprava pokazati kako korienje istranih metoga kao to su kontrola uticaja na ivotnu sredinu i procena ivotne sredine moe da pomogne da se premosti ovaj jaz i da se prepoznaju specifini uticaji turistikog prevoza.

Saobraaj i ivotna sredinaPrevoz turista je jedan deo mnogo ire brige za odrivim oblicima razvoja jer su problemi sa uticajem saobraaja na ivotnu sredinu simptomi potrebe za nainima razvoja osetljivim na ivotnu sredinu. U kontekstu planiranja transporta postojalo je i bolje razumevanje kompleksnih i ponekad loih uticaja nekih forma transporta na ivotnu sredinu, iako postoji skoro prihvatanje neizbenosti takvih uticaja. Novo istraivanje ivotne sredine o uticaju ivotne sredine na razliite tipove transporta fokusiralo se na implikacije za saobraaj i politiku u odnosu na kontraverzne nove turistike i neturistike infrastrukturne projekte, kao to su aerodromi, nove pruge, putovi, mostovi i veliki hotelski kompleksi. Ovaj interes o uticaju informacionog projekta doveo je do mera za smanjenje uticaja na ivotnu sredinu. Naglasak na ivotnu sredinu je takoe doveo do detaljnog istravanja specifinih komponenti ivotne sredine koje stvara saobraaj kao to su: Zdravlje i sigurnost; Zagaenje vazduha; Rast buke; Ekoloki uticaji; Uticaji razliitih vrsta transporta na ivotnu sredinu;Jedna posledica takvog istraivanja da su on koji kroje politiku fokusirani na direktne cene i probleme povezane sa razvojem nove transportne infrastrukture koja je sada podlona rigoroznijim zatitama da bi se minimalozovali loi uticaji. Ova briga za ivotnu sredinu se ogleda i u istraivanju turizma.Turizam i ivotna sredina

Kako je raspravljano u prethodnom tekstu poveana kompleksnost meu turistima ogleda se u razvoju novog turizma, olakano veim naglaskom na potroake zahteve turista u kontekstu njihovog traganja za jedinstvenim odmorima i individualizovnim turistikim uslugama. Jedna posledica ovog novog turzima je vea briga za prirodu i vetake okoline u kojima se odravaju turistike aktivnosti i njihov uticaj na razliite lokacije. Ova vea svesnost problema ivotne sredine povezanih sa turizmom odgleda se u brzom irenju raznolikosti istraivanja odrivog turizma, koji istie potrebu za procenom (koja e biti vie holistika) kako aktivnosti povezane za turiste (na primer saobraaj) utiu na okolinu. Nedavna provera istraivanja ekoloke strane turizma identifikovala je raspon i prirodu ove rastue sume znanja kao i postojee slabosti u strukturi i formi takvih studija. Prepoznavanje simbiotskog odnosa izmeu ouvanja i turizma dovelo je do potrebe za veom integracijom meudisciplinarnog i mulitidisciplinarnog pristupa istraivanja turizma i ivotne sredine da bi se postigao odriv razvoj turizma, iji je integralni deo transport. Najvanija za odriv razvoj turizma je potreba da se prevazie tendencija turizma da ponekad uniti resurse od kojih zavisi. Ovo je fokus originalne studije turizam i ivotna sredina, koja cilja da podstakne Britansku turistiku industriju da prihvati da joj je ivotna sredina ivotna snaga i da mora da razmotri dugorone posledice turistike aktivnosti i razvoja. Iako Romeril (1989.) tvrdi da su odgovarajue strategije i metodologije neophodne da bi se razumeli kompleksni meuodnosi turizma i ivotne sredine, izgleda da nepostoji univerzalna, opteprihvaena metodologija ivotne sredine meu istraivaima u njihovoj proceni turizma i uloge saobraaja u uticaju na ivotnu sredinu.Oigledno je iz rasprave 20 sada da su turizam i turistiki transportni sistemi potroai ivotne sredine, s obzirom da obezbeivanje truistike infrastruktre ima direktan uticaj na ivotnu sredinu, naroito u odreenim oblastima. Selman (1992) i Njuson (1992) raspravljaju koncept revizije ivotne sredine kao jedan od naina prouavanja razmera do kojih ih turistiki transportni sistemi i njihove aktivnosti prihvatljivi za ivotnu sredinu. Da li turistiki transport izaziva bespotrebno zagaivanje? Mogu li se preduzeti mere da se ublae i smanje tetni efekti po ivotnu sredinu bez ugroavanja komercijalnih ciljeva turistikih prevoznika? Prema Gudolu (1992:62) mora se pratiti razlika izmeu postojeih i buduih uticaja prevoza turista. Dva tipa istraivanja metodologija se ovde mogu primeniti: Revizija ivotne sredine postojeih transprtnih sistema i njihovog rada i efekta na prirodnu i vetaku sredinu; Procena ivotne sredine da bi se razmotrili uticaji predloenih razvoja u turistikom transportnom sistemu.Dok je nedavni napredak ka razvoju i prikazivanju najboljih praktinih pristupa standardizovani rad i menadment ivotne sredine su dodali irok raspon alatki koje pomau u implementaciji mera za zatitu ivotne sredine na nivou kompanije ili sektora.Svaka metodologija je razvojena kao multidisciplinarna tehnika koja zahteva podatke iz ekonomije, atmosferske nauke, nauke o ivotnoj sredini, geoografije studija menadmenta i planiranja. Unutar ovih tehnika, sistemski pristup se esto koristi kako metod prouavanja kako razliiti turistiki transporti utiu na ivotnu sredinu i kako smanjiti efekte koji pomau propadanje ivotne sredine (Vatern 1990.).

Revizije o ivotnoj sredini i turistiki saobraajU turistikoj i saobraajnoj metodi znaajne studiji o reviziji ivotne sredine su Gudalova (1992), Somervilova (1992) i Gudalova i Stablerova (1997). Oni su i dalje kljuna poetna taka i ilustriju kako se ova tehnika istraivanja koristi kao odgovor na rastue interesovanje za odrivi razvoj. Revizija ivotne sredine je dobra veba koju turistiki prevoznici i vodii, koji ugovaraju transportne usluge za klijente mogu da preduzmu da bi procenili efekat njihovih aktivnosti na ivotnu sredinu i kako mogu da ga smanje modifikujui postojeu poslovnu politku. Njuson (1992:100) ukazuje da izraz revizija, pozajmljen iz finansija, podrazumeva porpunost i otvorenost koja je sutinska u iskrenoj elju da se reformie komercijalna praksa ali malo revizija ivotne sredine je javno obavljeno. Neki primeri iz polja potroakih proizvoda su pratili vostvo Severne Amerike u kontekstu potroake potranje za vie zelenih proizvoda. Kritiari tvrde da takve kompanije iskoritavaju novu svesnost o ivotnoj sredini da bi dobile prednost nad konkurencijom i poveale udeo u tritu nudei usluge i proizvode koji prijateljski nastrojeni prema ivotnoj sredini kao deo pokreta na totalnom upravljanju kvalitetom njihove organizacije. Forsutovo istraivanje (1997.) podrava iru debatu o turizmu i regulaciji ivotne sredine poto je revizija dobrovoljni proces. Forsut je ispitao 69 Britnaski kompanija povezanih sa turizmom. Forsut tvrdi da se samoregulacija smatra boljom u debati izmeu turizma i ivotne sredine, jer se prakse prijateljske prema ivotnoj sredini mogu iskoristiti da se povea prednost nad konkurencijom. Forsutovo ispitivanje je bilo istaivanje je bilo inspirisano do Svetskog fonda za prirodu i Turistike brige i pre bilo kakvih intrevjua poslate su kopije Iza zelenog horizonta: rasprava o principa odrivog turizma. Forsutovi rezultati (1997.) identifikuju etiri glavna tipa prakse: Mere za smanjenje cena (reciklaa papira) Dodavanje vrednosti proizvodu (informacije o destinacijama kao dodatne broure) Dugotrajno ulaganje (obuka osoblja) Zakonodavstvo (turistike takse)Firme su sa druge strane videle sebe kao nemone da utiu na promene, s obzirom na pretnju konkurencije koja ne preduzme sline mere. Glavne prepreke firmama koje su razmatrale da razvijaju prakse kompaktibilne sa odrivim turistikim praksama su bile: Iniciranje odrivog turizma je odgovornost vlade Moe da predstavlja hendikep ako konkurencija ne preduzme sline mere Operatori su nemoni da promene stvari Potencijalni nedostatak interesa meu muterijama odrivi turizam.Potencijal za firme je postojao u etiketiranju zelenog ili odrivog turizma kao kvalitetnog turizma, i potvrujui da popularna potranja moe da dovede do stereotipnih pristupa manjima ili ekoturizmu koji nije od pomoi za ravnopravni razvoj i