ISSN

145

1-68

29Билтен ЈКП “Београд пут” број 52 Април 2010. године

сАЈАм у минхену

2

АКТуеЛнО

АПРиЛсКи РАДОВи у ЗнАКу мАРАТОнА

Ако је прелаз из зимске у грађе-винску сезону добрим делом био посвећен санацији по-

следица хладноће на улицама, сам старт сезоне у Београд путу, може се рећи, протекао је у знаку 23. Бе-оградског маратона. Да је којим слу-чајем Маратонско поље било нешто ближе Атини и бригаде Београд пута би имале нешто другачији распоред. Али, пошто је велика вест о неве-роватној победи далеко слабијих атинских снага у одбрани града над моћном Персијском војском путова-ла преко 42км, екипе Грађевинске оперативе и Сигнализације имале су доста посла да београдске улице доведу у “топ форму” за одржавање најмасовнијег годишњег спортског догађаја у граду.

Половину априла, део бригада провео је на уређењу трасе најдуже атлетске дисциплине. Све улице, од почетка Булевара краља Александра где је традиционално старт трке, пре-ко оних на Црвеном крсту до Славије па до Бранковог моста, највеће но-вобеоградске саобраћајнице – Буле-вар Николе Тесле, Улица 22.октобра, Тошин бунар, Нехруова, Јурија Га-гарина, Милентија Поповића, Омла-динских бригада, булевари Михајла Пупина и Милутина Миланковића, као и остале улице дуж трасе, те-мељно су поправљене и доведене у стање да учесници могу безбед-но стићи до циља на Теразијама. Оштећења и улегнућа су санирана, објекти су регулисани, али је моме-нат искоришћен да се изврше и те-мељне поправке на више аутобуских ниша. Четири стајалишта у Тошином бунару потпуно су реконструисана,

замењена је подлога на коловозу-ном делу, уређени су и асфалтирани приступи и стајалишни платои.

После интервенција грађевинске оперативе, обновљена је коловоз-на сигнализација. То је, додуше, и иначе стајало пред екипама Секто-ра саобраћајне делатности које су с нестрпљењем ишчекивале топлије дане и време без падавина да крену у пролећно обнављање хоризонта-ле. Истовремено, стартовало се и са прањем вертикалне и светлосне сиг-нализације и саобраћајне опреме, а траса маратона била је приоритет. Уређени су семафори, “умивени” са-обраћајни знаци, стубићи, гелендер ограде, све што се нашло на мара-тонском “путу”. Овај посао наста-вљен је да се ради и даље, у оквиру редовног одржавања саобраћајне опреме после зимског периода.

Инжењери Техничке припреме у Сигнализацији, као и увек, урадили су елаборат обезбеђења трасе ма-ратона на основу ког се реализује привремени режим саобраћаја и за-тварање улица током трке.

Коначно, на дан трке, у зони стар-та и циља постављене су заштитне ограде за масу, а дуж утврђене руте и пречке за затварање појединих са-обраћајница. Све је било спремно за још један београдски маратон.

Упоредо са Београд путем, свој део посла на припремама и уређењу гра-

да завршила су и друга комуналних предузећа. И баш у финишу послова, прорадио је вулкан на Исланду. Није баш дотле дошло да облаком пепе-ла поквари труд и рад комуналаца на улепшавању престонице, али је многе такмичаре спречио да стану на стартну црту јер су сви летови над западном Европом, због опасности од вулканских честица, отказани.

Неки кажу да је април најлепши месец у Београду. Оно што је сигур-но, Београд је тог осамнаестог ап-рилског дана, окупан сунцем и пра-вом енергијом на улицама, блистао - прелеп. Н. Петровић

уређење трасе маратона, за Бе-оград пут није крај тог догађаја. на старт је и ове године стао Рамиз Таипи, референт из пи-сарнице и члан Атлетског клуба “Комета”. Овај пут за трку у по-лумаратону.Кроз циљ је прошао 22. у конку-ренцији готово хиљаду такми-чара. није задовољан својим наступом, али с обзиром на вре-ме одвојено за тренинг и обаве-зе, пласман је, каже, реалан.ипак, пошто се ради о веома на-порним дисциплинама, не тре-ба бити незадовољан. Београд пут га је подржао средствима за спортску опрему и део пре-парата за исхрану спортиста.- Циљ ми је да се усталим у тре-нинзима и очекујем да ћу то ове године успети да остварим. са тим ће неизбежно доћи и резул-тати – уверен је Таипи.Победник полумаратонске трке је стсиапан Рахаутсоу из Бело-русије, а више од 200 пријавље-них такмичара није успело да долети у Београд због обуставе ваздужног саобраћаја у европи.на 23. Београдском маратону и полумаратону учествовало је више од 1.200 атлетичара и више хиљада рекреативаца у Трци задовољства на 5км.

ТАиПи нА ПОЛумАРАТОну

замењена је подлога на коловозу-

3

Издавач: ЈКП “БЕОГРАД ПУТ”, Београд, Нушићева 21, Директор предузећа: Милутин ШтрбићУређује: Служба за маркетинг и информисање; Дизајн и припрема: Маја Марјановић,

Доситејева 21, Београд, Телефон/факс: 334 87 87www.beogradput.com info@beogradput.com

Штампа: Графо НИН, Београд

Уводник

Осмех који нема цену

стр. 12

Асфалтна база

приоритет

стр. 6-7

Баума 2010.

стр. 4-5

искуства и планови зимске службестр.8-10

Ове грађевинске сезоне, због реконструкције Газеле, велики део

радова грађевинске оперативе биће лоциран у приградска насеља

и општине. У неку руку, има ту неке правде. Углавном се средства

усмеравају у централне градске општине, па је периферија најчешће

запостављена. Центар добија семафоре који одбројавају време, специјално

обојене пешачке прелазе, периферија још увек на многим улицама има туцаник

и калдрму. Ове, а богами и наредне године центар ће добити гужве и мање санираних и адаптираних улица, док ће многе приградске по први пут добити

асфалт. И док у центру, и када се нешто ради, није реткост да се грађани буне због буке и прашине, да гађају наше раднике са прозора, некада их и физички нападају, неки потпуно другачији свет

живи на ободима наше престонице. Тамо није реткост да мештани заједнички

прослављају добијени асфалт прасетом на ражњу, уз обавезне позиве нашим

радницима да сврате на част. Иако ми на оба места само радимо наш посао,

лакше га је обављати када видите да га неко цени (прасе није обавезно).

4

сАЈАм у минхену

ЛиДеРи у ПРОиЗВОДЊи ГРАЂеВинсКе ОПРеме и мехАниЗАЦиЈе нА ЈеДнОм месТу

Од 19. до 25. априла 2010. године у Мин-хену у Немачкој одржан је 29-ти међу-народни сајам грађевинарства, машина

и опреме „Баума 2010“. То је највећи и верова-тно најважнији сајам за грађевинску индустрију. Са традицијом дужом од 50 година, Баума нуди нановије технологије и различите производе из области грађевинарства, грађевинске механиза-ције и опреме, машина и транспортних средста-ва. Све више заинтересованих излагача најбоље говори о престижу овог сајма. Баума у Минхену се одржава сваке треће године од 1954.године. На 555.000м2 изложбеног простора (хале и отво-рени део) излагало је око 3.150 регистрованих излагача из 53 земље. Овогодишњу Бауму посе-тило је више од 415.000 посетилаца из више од 200 земаља света.

Баварску престоницу и највећу „изложбу“ грађе-винарства посетили су и представници Београд пута. Заједнички утисак је да је сајам оправдао епитет најбољег, због добре понуде и одличне ор-ганизације. Сваки од наших саговорника изабрао је штанд који је најдуже задржао његову пажњу и производе који су покупили највише симпатија.

- Први пут сам била на тако великом сајму. Раније сам била у Паризу, сајму који је неколико пута мањи него Баума. Што се тиче опреме и механизације коју смо тамо видели, апсолутно сам фасцинирана. Зато што је то ужасно велики простор и зато што је Баума која се одржава деценијама уназад привлачна за све произ-вођаче грађевинске опреме и механизације. Оно што је мој први утисак је да су Кинези све више присутни, да имају све бољу опрему и да се квалитет њихове опреме подиже. Ја посебно волим велике грађевинске машине као што су Комацо и Катерпилар. Они су већ деценијам присутни на тржишту. Исто је и са дизалицама, које су импресивне, али не и неопходне Београд путу. Оно што је нама било посебно интересантно су посеб-ни прикључни уређаји за машине које већ имамо и које смо скоро набавили. Мислим, између осталог, на топле контејнере и на распрскиваче емулзије. Интересова-ли смо се за технологије и нова достигнућа у области производње емулзије, односно полимеризације. То је у склопу пројекта нове базе, како би је модернизовали и подигли на виши ниво. Интересовали смо се нарочито за куварице за производњу ливеног асфалта и за фи-нишере за уградњу ливеног асфалта. То је нешто што бисмо циљано и наменски купили од опреме и што смо планом јавних набавки предвидели за ову годину. Ми-слим да је прави тренутак за набавку опреме за произ-водњу и уградњу тврдо ливеног асфалта. Интресантна је и расвета, али пре свега додаци за

опкрајање асфалта, односно фрезовање асфалта непо-средно уз ивицу сливника, уз шахтове и уз ивичњаке. То су релативно јефтини додаци, а врло употребљиви и корисни. У сваком случају, видели смо пуно опреме која би допринела побољшању и повећању ефикасности у раду, али и побољшању услова рада директних извр-шилаца. Планом набавки смо врло компатибилни са оним што смо видели на сајму, а и компатибилни смо са мишљењем градске управе да се ниво реконструкције, нарочито ре-конструкције која се тиче детаља као што су објекти у самом коловозу, мора подићи уз максимално смањење гужви у граду и минималне обуставе саобраћаја. Са оним што смо набавили и са оним што ћемо набавити, бићемо потпуно спремни. Интересантне суми биле бетонске базе. Нама треба једна компактна бетонска база и у ту набавку ћемо ући крајем године. То би отприлике била база од 60-80м3 на сат. Значи асфалтна база, бетонска база, додатци за базу, ливени асфалт, топли контејнери - то је оно што је највише привукло моју пажњу. И још нешто јако за-нимљиво – кашика која просејава материјал. Може се накачити на багер или неку другу машину коју већ има-мо. Мислим да би то требало да планирамо за следећу годину. Уз то планирамо и један прикључак за стабили-зацију тла, мањих димензија. Могу рећи да ми је фаво-рит мала фреза од 30цм. Па до оних од 4м. Стварно је фасцинантно видети све то на једном месту.

светлана милински – Технички директор Београд пута

5

сАЈАм у минхену

- Тешко је издвојити најинтересант-нију локацију на сајму, имајући у виду широк спектар пословања Бе-оград пута. Понуда је била изузетно велика са пуно интересанних маши-на и механизације. Што се производ-них капацитета тиче, највише сам се задржао и заинтересовао на штан-довима на којима је изложен произ-водни програм бетона и бетонских производа. Пажње ми је привукла оп-рема за уградњу бетона и бетонских објеката, односно машински начин њихове уградње, који представља велику уштеду времена и повећање

ефикасности у раду. Осим овог, при-вукао ме је и програм за производњу ливеног асфалта сасвим нове тех-нологије, који крактерише изузетна дуготрајност и висок квалитет. На-равно, било је немогуће не погле-дати постројење које смо набавили за нову базу у Раковици. Изложено постројење је мањег капацитета од оног који је Београд пут купио (изло-жена база производи 160т асфалта на сат, док нова база Београд пута производи 240т асфалта и има дода-так за производњу ливеног асфал-та), тако да је још већа од изложене.

У халама сајма излагао је велики број произвођача који су на нашем тржишту, али и велики број оних који нису. У сваком случају, мога се видети велики избор нових про-извода када је у питању хидраулика, електроника и руч-но вођене машине које су неопходне и које се користе у нашем раду. На Штанду Виргена и Бомага јако интере-

сантне су биле глодалице које имају могућност замене комплетног бубња сходно потреби посла, са радном ши-рином 200мм, 300мм, 400мм или 500мм. Ипак, највећи утисак на мене оставио је штанд Липхера са огромним дамперима, багерима и дизалицама, иако те машине нису у домену рада Београд пута.

Бане марковић, директор сектора за производњу асфалтних и бетонских производа

Обрад симић, помоћник директора сектора за грађевинску делатност

„Обиласком сајма видели смо да релативно добро пра-тимо светски тренд са набавком машина. Ускоро нам стижу два финишера и нови ваљци који су апсолутно у тренду, сајмски модели. Разлика између предходне Бауме и овогодишње је што је осетно мање појединач-них кинеских произвођача, односно исфилтрирале су се неке четири кинеске фирме које су остале на сајму, ос-тале су се вероватно утопиле у те четири или су видели да им није ту место. Новина у односу на сајам од пре три године је што је уведено пуно електронике у све грађе-винске машине. Мало кубуримо са фрезама, али ћемо набавком глодалице радне површине 1300мм која је у плану, анулирати и тај недостатак. Вирген је и на овом сајму показао да је неприкосновен. Њихов штанд је један од најимпресивнијих.Оно што је нарочито интересантно је осветљење за рад ноћу. Постоји тзв. „Моон лигхт“ врста осветљења која даје месечеву светлост, само доста јачу. Користи се неон. То је нешто што ћемо морати ускоро да набавимо због одлу-ке града да већину радова у центру града изводимо ноћу. Морамо се преорјентисати на ту врсту осветљења, јер рефлектори ипак дају вештачку светлост. Контејнери за топлу масу су јако интересантни. Поготово што нам укоро стижу четири, два велика, два мала са лу-лом за искипање са стране. То је највише за одржавање, за ударне рупе и за поподневни рад екипа. Да не бисмо палили базу поподне, него намешамо, убацимо у контеј-нер и то може да се користи у наредна 24 сата. Стање саобраћајница у Минхену је неупоредиво боље него код нас. Све је много квалитетније, почевши од

аеродрома до градских улица. Углавном су све камени производи, плоче на тротоарима, камени ивичњаци. Ас-фалт је у изузетно пристојном стању. Мислим да је пре-судан финансијски фактор. Много новца је уложено у инфраструктиру. Начин на који обрађују ударне рупе је феноменалан, али достижан и код нас. Много кошта... Ми имамо милијарду динара за одржавање, што је ап-солутно недовољно с обзиром на број квадрата који се мора обрадити! Да бисмо успели да одржимо фунцио-налност улица, та цифра би морала да буде макар че-тири пута већа.

Драган милошевић, директор сектора за грађевинску делатност

6

ПРОЈеКТи

Један од највећих, ако не и највећи прoјекат не само у овој години, већ можда у по-

следњих неколико година јесте изградња нове асфалтне базе у Раковици, са бројним пратећим објектима.

Ових дана отпочели су и први радови на самој локацији. Након рововске борбе за добијање свих потребних дозвола и сагласности, прешло се на конкретне радове. На терену су тренутно булдозери, багери и камиони који врше ниве-лацију земљишта. Припрема тере-на се врши на микролокацији саме базе, док ће се остатак парцеле сређивати сукцесивно.

- Тренутно се ради на рашчишћа-вању, ваљању и насипању терена, а паралелно се припрема пројект-на докуметација за прављење ар-миране бетонске плоче на коју ће се монтирати сама база. Основ-не улазне податке смо добили од

испоручиоца базе Бенингховена. Наша обавеза је да до краја јула све припремимо како би почело монтирање базе.

У међувремену ћемо припреми-ти и саобраћајницу и осталу ин-фраструктуру која је неопходна за монтажу и рад саме базе. У овом моменту се одвијају активности на плану обезбеђивања електричне енергије. Изводе се радови на при-преми терена за будућу локацију трафо станице, наручена је тра-фо станица, добијени су услови и потребни папири из електродист-рибуције, тако да је то посао који ће се радити у току маја месеца – каже Светлана Милински, технички директор Београд пута.

Оно што нужно прати овај глав-ни пројекат су планови везани за водовод, противпожарну заштиту, екологију. Раде се и пројекти по којима ће се градити боксеви за аг-регате. Пре монтаже базе мора се извршити измештање дела дале-ковода који је у непосредној близи-ни будуће базе, али су, по речима Милинске, и те активности у току и по оцени из дистрибуције, то неће

АсФАЛТнА БАЗА АПсОЛуТни ПРиОРиТеТ

7

ПРОЈеКТи

АсФАЛТнА БАЗА АПсОЛуТни ПРиОРиТеТ

представљати проблем.Због ефикаснијег праћења радо-

ва на изградњи базе, формиран је тим у који су укључени представ-ници свих сектора од значаја за тај посао. У тиму су Драгомир Спасић, Наташа Јоковић, Бранислав Мар-ковић, Душко Гајевић, Ненад Ра-

ловић, Слободан Ћирић, односно сви који су везани за пројектовање и извођење радова.

У поодмаклој фази јавних на-бавки су и сви пратећи садржаји, попут контејнера, опреме за ла-бораторију, као и пријекти чија се реализација очекује у другој поло-вини ове и у идућој години. Реч је о свему ономе што ће се налазити у Раковици, поред асфалтне базе и објеката непосредно везаних за њу. Ту спада бетонска база, ради-онице, хангар за со. Иако у хангар неће моћи да се смести одједном потребна со за једну сезону, биће од значаја то што ће локацијски бити измештена са Вилиних вода и много ближа неким од значајних зона деловања Зимске службе. Постојећа локација на Вилиним во-дама, поред тога што није у нашем власништву и што је за њу плани-рана друга, стамбено комерцијал-на намена, као велики недостатак има и то што се налази у зони изу-зетно густог саобраћаја, па се јако много времена губи и долажењу и одлажењу камиона приликом уто-вара соли.

Сви пратећи програми радиће се оноликом брзином колико то буде могуће, али апсолутни приоритет има изградња асфалтне базе.

- Монтирање асфалтне базе пред-виђено је за август, уз максималну сарадњу људи који раде у Београд путу и који ће бити директно за њу задужени, што се тиче комплетног процесуирања, производње и одр-жавања. Све остало ће се радити сукцесивно. У овом моменту нам је асполутни приоритет асфалтна база – закључује Светлана Милински.

Несумњиво је да је изградња нове базе од великог значаја за Београд пут. Не само због много већих про-изводних капацитета које ћемо са њом добити, већ и због нових про-извода које ћемо моћи да понуди-мо, њиховог високог и строго кон-тролисаног квалитета, али и због бројних других садржаја који ће моћи да се сместе на ову локацију. То ће омогућити измештање ста-ре базе са Вилиних вода и расте-рећење базе на Карабурми. Ваља истаћи помоћ и сарадњу општине Раковица, као и разумевања број-них градских и републичких служби и органа у прибављању неопходне докуметације. Ова база ће, поред врхунских технолошких парамета-ра, пратити и европске еколошке стандарде и то је сегмент о коме се води рачуна од самог почетка пројектовања и изградње.

М. Живановић

нОВи РеТРОРеФЛеКТуЈуЋи мАРКеРи нА ТОПЧиДеРсКОЈ ЗВеЗДи

У Булевару војводе Путника, на прилазу и самом кружном току на Топчидерској звез-ди, екипе Сектора за саобраћајну делатност поставиле су недавно нове ретро-рефлектујуће маркере. Маркери су постављени у коловоз, дуж разделне беле ли-

није, али и на дрвене стубиће којима је означено и заштићено централно острво. Задатак им је да укажу на опасност и додатно упозоре возаче да скрену пажњу на зону на коју наилазе.

- Реч је о соларним маркерима. Једно пуњење батерија током дана довољно је за рад пуна 24 сата. Дизајнирани су тако да се лако прилагођавају терену. За разлику од других врста маркера који је Београд пут до сада уграђивао, ова врста ретрорефлектујућих мар-кера везује се за површину коловоза лепљењем специјалним двокомпонентним лепком. Отпорни су на све атмосферске утицаје, а постављају се у циљу повећања безбедности учесника у саобраћају – објашњава Јелена Аврамовић, шеф Хоризонталне и вертикалне сигнализације.

Ово је још један у низу елемената из палете превентивне саобраћајне опреме који су на овом месту примењени у сарадњи са градским Секретаријатом за саобраћај у последње време, како би се на овој, све фреквентнијој локацији, повећала пажња возача и тако предупредила честа излетања возила на острво у кружном току. Број „упада“ на острво је смањен, а надамо се да ће ова мера коначно обезбедити миран боравак сада већ познатих топчидерских жирафа. Н.П.

8

ЗимсКА сЛужБА

Мада је пролеће, једва дочекано, у пуном јеку и главни посао Београд пута преселио се у грађе-винску оперативу, домаћинско понашање нала-

же да се управо сад сагледају сва искуства стечена у овогодишњој сезони Зимске службе и да се на основу њих направе планови и почну припреме за идућу. Укратко речено – ово је једна од најдужих, најхладнијих и по падавинама најобилнијих зима у дугом низу годи-на. Поређења ради, зима 2008/09 имала је 69 дана са температуром 0,5 степени, наредна 75, ова последња 80. Претпрошле зиме имали смо 31 дан са падавина-ма, прошле 64, ове 61. Али, најупечатљивији податак је да је просечна количина падавина у Београду око 80цм, прошле зиме (која такође спада у оштрије) пало је 94цм, а ове 162цм!

Такође, ваља напоменути да је први снег пао 3. новем-бра (дванаест дана пре званичног почетка рада Зимске службе), а последњи 12. марта, као и да у међувремену готово да и није било дана када није било што снега, ветра, магле или ниских температура. То је значило да је комплетан састав Зимске службе био у пуном опера-тивном саставу пет месеци, поготово што је ове сезоне знатно појачано превентивно деловање.Да је снега било у изузетним количинама било је јасно и грађанима. Оно што им је мање познато, јесте да тем-пература коју чују у временској прогнози на неком од медија, није она са којом се бори Зимска служба. На-име, температура на висини од 5 сантиметара од земље која је меродавна за деловање Зимске службе, знатно се разликује од температуре ваздуха која се мери на ви-

исКусТВА и ПЛАнОВи

9

ЗимсКА сЛужБА

сини која је одређена као валидна за потребе грађана. Разлика у тим вредностима понекад износи и неколико степени. Примера ради, у јануару, који је био у просеку најхладнији ове зиме, 4.јануара најнижа температура је била -3.6 степени, а на висини од 5цм износила је -9. Осам дана касније, 12. јануара најнижа је била -1.2, а на 5цм -5.1, дан касније однос је био -0.8 према -4.8. Крајем месеца, 29.1. најнижа је била -8, а она од значаја за де-ловање зимске службе -13.6 степени. Рекордно ниска температура била је 21.12 када је у Батајници и Младе-новцу измерено чак -24 степена.Наравно да је овако оштра зима условила и знатно по-већање утрошка материјала. Поред онога који се утроши на посипање улица, повећана је и потрошња горива, уља, али и радних сати људи који опслужују све те машине и послове. У табелама се види упоредни приказ утрошка материјала уназад петнаестак година. Издвојићемо да је 94/95 потрошено 2.578 тона соли, прошле године 13.832 тоне, а ове сезоне чак 25.549,65 тона! Калцијум хлорид, који је у употреби тек шесту годину, показао се као одли-чан избор, па и његова потрошња расте. Иако је његова цена већа, исплати се не само зато што може да делује на много нижим температурама од соли, већ и зато што су последице његовог коришћења много блаже, он има мање корозивно дејство и на металне конструкције са-обраћајних објеката, али и на возила. Утрошак агрегата (ризле) се у граду смањује из године у годину, а ового-дишње повећање резултат је проширења делатности на некадашње приградске општине, на чијим територијама се на одређеним саобраћајницама користи агрегат.Сви ови подаци и искуства, створили су предуслов за планирање идуће сезоне рада Зимске службе. По речи-ма њеног руководиоца, Жељка Маравића, новитета ће бити на свим пољима.Област деловања ће остати иста, свих 17 општина, али са већим бројем улица. Бројне улице другог приоритета биће пребачене у први, а број улица у програму одржа-вања биће повећан за 10% (са садашњих 833 на 920), као и 5% више локалних путева, што ће износити 490км уместо досадашњих 464км.Што се тиче обнављања транспортних средстава, ма-шина и опреме, уз значајну набавку реализовану крајем децембра 2009. године и чији учинак је био видљив на улицама већ средином јануара, за ову годину планови су такође амбициозни. Они обухватају набавку 5 кипе-ра са три и 15 са две осовине, 25 ротационих посипа-ча, 40 раоника и 10 специјалних возила. Овим се неће значајно повећати број возила на улицама, јер се ради о обнови возног парка. Искључење из коришћења вози-ла старих петнаест и више година побољшаће брзину и поузданост деловања, смањиће се „искакања“, као и трошкови поправки и одржавања неминовно велики кад су у питању стара возила. Набавка специјалних возила (популарних мултикарова) указује на бољи третман ули-ца у централним градским зонама, које су због тога што су уске и претрпане паркираним возилима, често биле запостављане. Код набавке материјала за посипање уважаваће се следећи критеријуми: брзина деловања,

Утрошак соли на регионалним путевима по зимама од 1994/1995. до 2009/2010. године

Утрошак агрегата на градским саобраћајницама по зимама од 1994/1995. до 2009/2010. године

Утрошак калцијум хлорида на градским улицама и локалним путевима по годинама од 2004/2005. до 2009/2010. године

температурне вредности до којих отопљивачи ефикасно делују, утицај на екологију, биљке и жива бића у околини, мање корозивно дејство на челично/металне конструк-ције, техничке капацитете опреме и њихов степен техно-логије, цену у односу на ефекат дејства и складиштење и квалитете прописане високим техничким и технолош-ким захтевима. Стога се за сезону 2010/2011 планира набавка 19.000т соли у џамбо врећама, 400.000 литара 23% раствора калцијум хлорида и 1.000 тона соли у па-ковањима по 5 килограма за потребе грађана и локалне самоураве.

10

АКТуеЛнО

На значајно побољшање квалитета рада Зимске службе утицала би даља реализација умрежавања метео ста-ница, уз стварање могућности деловања активирањем система за посипање критичних деоница. Такође, даља доградња ситема праћења возила, уз уградњу сензора за праћење тежине у возилима довела би до квалитет-нијег праћења позиције, времена рада, времена застоја, брзине кретања, утрошка горива, материјала итд. Уградња и коришћење радио станица као непревазиђе-ног система комуникације на свим возилима, њихово као и коришћење жуте траке нешто су на чему се код на-длежних већ дуже време инсистира. Посебна ставка су базе, оне које имамо и оне које нам требају. Постојеће базе, градске и приградске, нису све функционалне. И сама централна, у улици Драгослава Срејовића, постаје све више „уско грло“. Не само због тога што је у том делу града све гушћи саобраћај, па ка-мионима треба све више времена да из ње стигну до предвиђених локација, већ и унутар ње има све мање места за нормалан рад. Поред транспорта, ту су возила и машине оперативе, сигнализације, механизације, по-гон за прање возила, депоније за део материјала. Вели-ке наде се улажу у изградњу нове базе у Раковици, где би поред производње, био смештен и део транспорта, погони за прање возила, простор за складиштење ин-дустријске соли у покривеном простору, као и силоси за справљање и складиштење раствора калцијум хлорида... Нова база омогућила би боље одржавање и саобраћај-ница, али и механизације и опреме. Ни база у Маринко-вој бари није баш најфункционалнија због прилаза који је практично онемогућен непланском и дивљом градњом објеката у околини. Ту би идеално решење било купови-

на базе на локацији аутопута која се недавно појавила у понуди. Потребно је купити или изнајмити простор и за базе у Обреновцу и Младеновцу, јер би се тиме знатно скратиле трасе и време деловања. Неке од постојећих база треба још средити и доградити, а све у циљу ефи-каснијег деловања и смањења трошкова.Све послове и изазове на одржавању саобраћајница града Београда, посебно у условима овако обимних па-давина, није могуће савладати без тимског деловања. Сектор транспорта је све време имао максимално анга-жоване техничке капацитете и људксе ресурсе. Због тога није било могуће да возачи користе годишње одморе, ни слободне дане. Због рада у две смене хронично нам не-достају квалификовани возачи са Ц и Е категоријом, због чега кршимо и законске одредбе у времену управљања моторним возилом. Све је ово било могуће издржати само уз помоћ руковаоца из других сектора, пре свега грађевинске оперативе) и делимичног ангажовања се-зонских радника. Успешно окончаном послу допринела је и врло добро сарадња са техничарима, мајсторима, инжењерима из Оперативе и Механизације.Искуства која су изродила ове планове биће презенто-вана прво руководству Београд пута, потом и градским структурама. С обзиром на све јасније уочавање значаја правовременог и квалитетног деловања Зимске службе за рад свих осталих градских служби (ако улице нису оћишћење немаогућ је рад и градског превоза, чистоће, али и хитне помоћи, доставе хране и бројних других служби), реално је очекивати разумевање и подршку града за амбициозне планове Зимске службе за идућу сезону.

Милина Живановић

месТО ЗА ТАКси нА БОГОсЛОВиЈиу оквиру техничког регулисања, у зони трамвајске окретнице на Бого-словији, урађен је релативно мали, али врло ефектан посао. израђена је мања саобраћајница у самој окрет-ници, поред трамвајских шина. на њој је такси стајалиште са 22 места за такси возила, али и још једном траком којом такси возила могу да прођу поред паркираних колега.између трамвајског колосека и стаја-лишта, екипе сигнализације поста-виле су разделну ограду и тако омо-гућило безбедно функционисање путника оба вида превоза.изградња стајалишта значи много и пешацима јер су се до сада такси возила паркирала углавном на тро-тоару.

Н. П.

11

АКТуеЛнО

Позоришна представа „Ковачи“ у извођењу ПУЛС театра из Лазаревца, по други пут је гостовала у „Београд путу“. Захваљујући нашем колеги Александру Карићу, главном глумцу у овој представи и једном од водећих људи ове културне институције, радници нашег предузећа среди-ном априла су још једном били у прилици да уживају у овој горко-слаткој причи. Поред Карића, глумачку поста-ву чине Зоран Белошевић, Ивана Недељковић и Дарко Бјековић. Како сам аутор текста, Милош Николић, каже – комично и трагично су сестре близнакиње, оне су овде често истовремено на сцени, помажући једна другој да би сваки рат и национализам довелe до апсурда. Комад прати последице рата у коме представници три стране – Немци, као освајачи, Руси као ослободиоци и Срби, као освајани и ослобађани, остају судбински неразмрсиво везани и деценијама након рата. Три ратника, у миру ко-вачи, схаватају да док је њих ратни вихор бацао по свету, тамо негде у завичају њихове ковачнице нису биле само нихове, да њихове жене нису биле само њихове, а да синови уопште нису њихови синови. Иако је публика најбурније реаговала на комичне сен-тенце, тежину представе најбоље исказује реченица коју изговара Лујза: „Свака будала може да направи сина, треба бити човек да се он подигне.“Једина „мана“ ове представе била је публика. Они који су дошли ометали су глумце готово непрестаном звоња-вом мобилних телефона, али су још више недостајали

они који нису дошли. Мало је вероватно дa су сви они за то вече имали занимљивији „програм“, пре ће бити да је у питању наша лењост. То, наравно, не умањује ни напоре глумаца да пренесу суштину ове антиратне поетике, као ни организатора, АСНС „Београд пута“ да својим колегама пруже излет у свет глумачке игре. М.Ж.

У холу Транспорта на Карабурми, одржана је у априлу још једна ре-довна акција добровољног давања крви, 37. по реду. Иако је сунчан пролећни дан целу Оперативу, Транспорт и Сигнали-зацију „одвео“ на терен, прикупље-на је чак 31 јединица крви. Изузе-тан одзив пружили су мајстори из Сектора за механизацију и мора се

признати да своју хуманост они по-казују у свакој акцији прикупљања крви. Многи већ постају редовни даваоци.Овом приликом истакли смо коле-ге из Механизације, али свака доза крви је подједнако драгоцена. Јед-на може и живот значити.Екипа Института за трансфузију крви Србије, сталног сарадника Београд пута у реализацији акција добровољног давалаштва, била је присутна до 13 часова. Сат и по времена пре одласка, хол је не-престано био пун. А тада је свака акција постаје и својеврстан дожи-вљај. Добра атмосфера, позитиван дух, пуно ведрих људи, шале, досе-тке, осмеси... Мало добре воље и провера притиска, срца, припрема за давање крви постаје забавна. Још бољи је осећај кад се зна да ће се некоме пружити важна помоћ.Н. П.

ДОБАР ОДЗиВ у АКЦиЈи ДОБРОВОЉнОГ ДАВАЊА КРВиПОПРАВЉенА

хАВАРиЈАДок је докторка института за трансфузију крви у холу Транс-порта ослушкивала рад срца давалаца, у приземљу зграде трештао је ровокопач. Водоводне цеви, вероватно због клизања тла, попуцале су на пет места и поправљао се намерни квар.Оштећења на главним доводи-ма за два објекта оставили су доњи део базе и противпожар-не хидранте без воде. Заједнич-ким снагама, екипе Оперативе и мајстори задужени за одржавање објеката који су радили у две смене, успели су да за неколико дана санирају кварове, прочисте водоводне инсталације и све објекте, постепено, прикључе на мрежу.

Позориште у гостима

„КОВАЧи “ нА Бис

12

АКЦиЈА

Менаџемнт и синдикати Бео-град пута поносно негује тра-дицију бриге о деци својих

запослених. Поред новогодишњих пакетића, позоришних представа, малишанима је купована школска опрема, вођени су у зоолошки врт, организовани су конкурси за младе уметнике са пригодним наградама. У жељи да малишанима који немају среће да се о њима брину родитељи и њихове фирме, већ су препуште-ни установама социјалног старања, организовали смо малу хуманитарну акцију. Деци смештеној у Дому „Дра-гутин Филиповић Јуса“ однели смо играчке које би требало да им улеп-шају дане и подсете их да је игра њи-хова прва и највећа обавеза.

Овај дом, смештен у центру гра-да, на Врачару, збрињава децу од 3 до седам година старости. Реч се о здравим малишанима које у овај дом доводе или центри за социјални рад или полиција. Ради се о деци која су нађена на улици, у прошењу, дове-дена из проблематичних породица у којима нису добијала адекватну бри-гу и негу, има и деце без родитеља – свако дете има своју причу, али им је свима заједничко да су то тужне приче за које она нису крива, али нај-више испаштају.

Дом има капацитет за 30 мали-шана, али се дешава да их буде и четрдесетак. У његовом склопу је и прихватна станица, нека врста прве социјалне помоћи, која пружа хитно збрињавање, негу и бригу акутно за-немарене и злостављане деце. Чак и када су капацитети дома попуње-ни, сва деца којима је потребна овак-ва врста помоћи морају да буду при-мљена. Тада се запослени сналазе, али помоћ никада није ускраћена. Малишани, а на жалост, већина их управо тако стиже у дом, пролазе кроз комплетан медицински преглед, али највише рана сви они имају на души.

Запослени, њих осамнаесторо, са децом су 24 сата дневно. Поред ос-новне неге и исхране, они раде на стимулацији развоја, стицању нави-ка, игри, укључивању у предшколске установе, припреми за школу. Основ-

ни циљ је обезбеђивање стабилности у у породичном окружењу, кроз кон-такте са алтернативним или приро-дним породицама. Неки од њихових штићеника, када пођу у школу, бивају смештени у домове за старију децу, неки, они без родитеља или чијим родитељима је трајно одузето роди-тељско право, завршавају у усвоји-тељским породицама, а неки, по про-цени надлежног центра за социјални рад, бивају враћени у своје породи-це. Таквих је, на жалост, мало. Наша одлука да управо њима донесемо скромни поклон била је заснована на чињеници да се ради о мало позна-тој институцији која ретко добија до-

нације. Она ради у склопу центра за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској, али се за њу ретко чује, па ретко стижу и поклони.

Васпитачи се труде да овој деци надоместе родитеље, да их науче свему што у њиховом узрасту треба да знају, али највише времена прово-де играјући се са њима у покушају да им врате осмех на лице. И ти осмеси су њихова највећа награда, с обзи-ром да плата од тридесетак хиљада то сигурно није.

Ти осмеси су били и најлепша мо-гућа награда за поклоне које смо им донели. Тешко је било разазнати ко са више радости отвара кутије у цепа украсни папир – малишани или Светлана Милински, док је наш млади колега Марко, који је довезао играчке, одмах „усвојен“ од стране Илије и Наташе којима смо једва објаснили да морају да га пусте да иде. Дозволили су нам да одемо тек када смо обећали да ћемо поново доћи (а показатељ колико они онако мали имају „стару“ душу и горко жи-вотно искуство, било је то што су нам рекли да дођемо поново, а да не мо-рамо да доносимо поклоне, „они су скупи“). Обећали смо да ћемо сигур-но доћи, али и да ћемо их позвати у госте, да уживо виде праве камионе, исте као оне које смо им сада доне-ли у виду играчака. Обећање ћемо сигурно испунити. М.Живановић

Осмех КОЈи немА Цену

13

АКТуеЛнО

Италија је у потпуности оправдала имиџ једног од најпривлачнијих туристичких одредишта, земље богате уметности, културе и традиције и домовине

романтике, утисци су колега који су у аранжману Самос-талног синдиката шест најтоплијих дана марта провели у пропутовању севером Апенина.

О атрактивности дестинације нај-боље говори да је чак 60 путника, за-послених у „Београд путу“ и чланова њи-хових породица или пријатеља искорис-тило могућност да по-сети неколико најпри-влачнијих градова од краљице Јадрана, Венеције до једног од центара светске културне баштине, Фиренце.

Шест дана, од којих четири у самој Италији, било је до-вољно да се започне откривање земље где се модерно и традиционално стапа у јединствену хармонију, у којој се на сваком кораку препознају остаци бурне прошлости и откривају савремени трендови.

Фиренца, свет у малом где треба провести неколико дана да би се видео бар део од културно-историјског бо-гатства. Утисци о граду на 150 канала подељени, зави-

сно од очекивања. Верона прескупа. У Лидо ди Јесоло, јадранско летовалиште са 15км дугом плажом, отићи лети. Боравак у Падови може да се изостави на рачун неког другог од

поменутих места. Или, за стајање у реду ради посете неке музејске поставке, историјског здања... Улазнице за сваку од посету 5 до 15 евра, а убедљиво најскупље искуство је вожња популарним гондолама у Венецији за шта треба издвојити од 50 до 80 евра, трећину шес-тодневног аранжмана (или кожну обућу на попусту).

Аутобуска тура са свакодневном променом хотела прилично напорна. Од укидања визног режима, на гра-ницама без посебног задржавања путника из Србије.

Н.П.

Стрелци из Београд пута: Игор Панајотовић, Зо-ран Митровић, Саша Крстић и Јасмина Ђорђе-вић постали су прваци Београда у гађању стан-

дардном ваздушном пушком. Овај успех остварили су са Стрељачким друштвом „Палилула“ за које сада већ редовно наступају на такмичењима.

Прво место у Београду у Б и Ц категорији сениора у генералном пласману освојено је убедљиво – победама и у женској и у мушкој конкуренцији.

Успех је остварен у надметању са чак 17 екипа. До-маћин овогодишњег првенства био је СК „Нови Београд–Ушће“.

Панајотовић и Крстић, овај пут уз колегу Марјана Ни-ковића, у саставу СД „Палилула“ наступили су, после градског такмичења и на најјачем такмичењу у Србији – државном првенству у Крагујевцу. У конкуренцији 25 екипа из целе земље, заузели су сасвим солидно 15. ме-сто. Државни првак у дисциплини стандардна ваздушна пушка постао је „М. М. Лукањац“ из Пирота.

Иако су задовољни својим учинком, представници из Београд пута сматрају да има још простора за напредак и раде на томе. Али, надају се да ће им се активније придру-жити и даме, јер у Београд путу има представница нежнијег

пола са резултатима и добрим потенцијалима у гађању. То потврђују и бројне победе на разним надметањима. За учешћа на званичним првенствима недостају им лиценце, а то захтева нешто редовније тренинге и више такмичења. Колеге се, ипак, надају да ће колегинице наћи времена и инспирације да им се у стрељани чешће придруже и ста-ну на црту до њих и на званичним првенствима. У сваком случају, њихову подршку имају. Н.П.

ЗемЉА БОГАТе БАШТине и мОДеРних ТРенДОВА

сТРеЛЦи ПРВАЦи БеОГРАДА

талног синдиката шест најтоплијих дана марта провели у пропутовању севером

боље говори да је чак 60 путника, за-послених у „Београд путу“ и чланова њи-хових породица или пријатеља искорис-тило могућност да по-сети неколико најпри-влачнијих градова од краљице Јадрана, Венеције до једног од центара светске културне баштине, Фиренце.

сно од очекивања. Верона прескупа. У Лидо ди Јесоло, јадранско летовалиште са 15км дугом плажом, отићи лети. Боравак у Падови може да се изостави на рачун неког другог од

поменутих места. Или, за стајање у реду ради посете

14

синДиКАТи

У организацији Градског одбора за Београд, Самостални синди-кат је од 15. до18.априла у Кла-

дову, организовао семинар са врло актуелним темама – “Реструктури-рање јавних комуналних предузећа, својинска трансформација и могући модели деоба правних друштава” и “Колективни уговори, њихова тренут-на примена и примена код евенту-алне промене послодавца у будућ-ности”. Семинару су присуствовали представници Скупштине града, Са-мосталног синдиката београдских ко-муналних предузећа и стручњаци са искуством у области приватизације домаћих предузећа.

- Обе теме семинара су веома битне за нас. Што се тиче реструктурирања предузећа, говорило се о могућим моделима најбољим за раднике, о формирању акционарских друштава, корпоративном управљању, трговини акцијама на берзи, малим и већин-ским акционарима и њиховом поло-жају код процене вредности капита-ла. Генерално, треба знати да ако се уђе у својинску трансформацију, послове око промене власника води Агенција за приватизацију и да се она бави одабиром судских проценитеља, што није најбоља опција - каже Дејан Јеремић, председник Самосталног синдиката који је као представник Бе-оград пута учествовао на семинару.

Бранислав Ракић, директор Ди-

рекције за цене Града Београда, као представник градске Скупштине за-дужен за сарадњу са синдикатима из-нео је став Скупштине града да се до краја мандата градоначелника Драга-на Ђиласа неће улазити у приватиза-цију јавних комуналних предузећа, али да то не значи да републички органи и крупан капитал неће вршити додатне притиске у том правцу.

Међутим, према Јеремићевим ре-чима, руководство градског и репу-бличког Одбора комуналаца на челу са Драгутином Животићем и Мила-ном Грујићем, са резервом гледа на ову изјаву. Зато је у поодмаклој фази припрема платформе и ставова за преговоре за случај својинске тран-сформације сваког јавног комуналног предузећа понаособ, уз сво уважа-вање представника Скупштине града са којима је досадашња сарадња ова два синдикална тела била на задо-вољавајућем нивоу.

На семинару у Кладову, главни пре-давач била је мр Љиљана Рајновић, експерт за пословно право, хартије од вредности, приватизацију и статусно-правна питања предузећа и стручни консултант неколико домаћих и ино-страних компанија као и Института за пословне студије. Она је изнела је став да је судбина предузећа у рука-ма радника јавних комуналних преду-зећа и њихових синдиката. Само уз повлачење правих потеза и уз једин-

ство и заједништво свих запослених и њихових синдикалних представника, могуће је надати се позитивној при-ватизацији, ако и када до ње дође. Разједињени, склони задовољавању личних интереса на рачун већи-не, предузећа и запослени у њима постаће лак плен за крупан капитал који ће их прогутати без милости.

Мислите на своју децу, на њихову будућност и осигурајте сигурну ста-рост у свом предузећу уз свесно и разложно повлачење потеза, порука је стручњака са великим искуством у процесима реструктурирања преду-зећа и њиховој својинској трансфор-мацији, Љиљане Рајновић.

- Путем средстава јавног информи-сања, већ сте обавештени о састанку председника Владе Мирка Цветковића, појединих ресорних министара, водећих привредника из Србије, као и руковод-ства Савеза самосталних синдиката на челу са Љубисавом Орбовићем, који је 14. априла одржан у свечаној сали Са-мосталног синдиката. Састанак, под на-зивом ‘’ Социјално партнерство за изла-зак из кризе’’ протекао је у позитивним тоновима са обостраним уважавањем. Предложено је да се формира посебно радно тело које ће пратити излазак из кризе, али је уједно и опомена колико велику силу у виду државног апарата имамо испред себе као партнера за преговоре у будућим трансформација-ма – каже Јеремић. Н. П.

Синдикат „Независност“ при-премио је план организовања излета за своје чланове за

период од маја до октобра.Прва у програму је већ традици-

онална дестинација, Фрушка гора и њени манастири – Крушедол, Грге-тег, Хопово, Раваница и Велика Ре-мета.

Популарним возом „Романтика“ путоваће се у Сремске Карловце и Вршац. Овом старовременском ком-позицијом путоваће се ове године на једну занимљиву локацију, Овчар

Бању са обиласком манастирских здања у овчарско-каблаској клисури.

Ново у карти излета „Независ-ности“ је Ресавска пећина са посе-том манастирима Раваница и Мана-сија.

Разматрају се могућности органи-зације програма разгледања Бео-града са река који је био најављен за прошлу годину, али није оства-рен. Овај програм је занимљив не само лети већ и у другим месецима, за празнике као што су 8. март или Нова година. Интересантна су днев-

на крстарења, а посебан доживљај је пловидба, упознавање града са воде и забава у вечерњем термину обиласка.

На крају, оно најлепше јер је на-мењено пре свега деци Београд пута – наставак сарадње са Бео зоо вртом. Малишани, али и они нешто старији имаће поново прилику да своје родитеље одведу у најзани-мљивији врт у граду, Врт добре наде на Калишу. Посета животињском царству и овог пута биће о трошку синдиката „Независност“. Н. П.

РесТРуКТуРиРАЊе КОмунАЛних ПРеДуЗеЋА - КОЛиКО Је иЗВеснО и ПО КОм мОДеЛу

иЗЛеТи ВАн ГРАДА, АЛи и у БеОГРАДу

15

синДиКАТи

На прагу сезоне годишњих одмора, АСНС Београд пута потрудио да да за своје коле-

ге обезбеди повољне услове лето-вања у Грчкој. Уговор склопљен са туристичком агенцијом МАYАК омо-гућава плаћање на већи број месеч-них рата – закључно са 25.новембром ове године. Значи да они који се ра-

није одлуче и пријаве, плаћају лето-вање на више рата, односно у мањем месечном износу. Повољност је и то што се плаћање врши преко платног списка, односно нису потребни чеко-ви или било који други вид гаранције који се тражи уколико аранжман сами уплаћујете преко агенције.

Најатрактивнија понуда је за пред-

сезону у мају месеца. Тако је могуће одмарати се у Пефкохорију десет дана за 99 евра (цена је десет пос-то већа уколико се плаћа на рате). Ова цена обухвата боравак од 10 ноћења/11 дана и превоз аутобу-сом.

Летња понуда обухвата много већи број дестинација – Паралија, Олим-пик Бич, Лептокарија, Ханиоти, Пе-фкохори, Тасос са великим бројем хотела и вила. Сви капацитети су новијег датума, опремљени и у не-посредној близини плажа. Такође, у понуди је велики број излета, до Солуна, Метеора, Олимпа, Атине, Вотерленда, Скиатоса као и орга-низација грчких вечери, уз тради-ционална јела, пиће и музику. Цена ових аранжмана највише зависи од периода у коме желите да путујете, али су генерално гледано цене врло прихватљиве, поготово што и за њих важи могућност плаћања на једнаке месечне рате до 25.11.2010. За де-таљније информације и резервације заинтересовани се могу јавити на те-лефон 2071 604.

Редовне посете стоматологу су преду-слов доброг оралног здравља које је основ доброг општег здравља. При-

ватна специјалистичка стоматолошка ор-динација ДЕНТАЛ СПА у Београду пружа квалитетне стоматолошке услуге из доме-на имплантологије, пародонтологије, орто-донције, естетске и реконструктивне сто-матологије, применом нових протетичких материјала, који прате савремене светске стандарде. Уз модерну дијагностику, до-бићете добар савет како да на најбољи начин решите своје здравствени или естет-ски проблем у складу са вашим захтевима и могућностима. Све услуге пружају се на једном месту .Оно сто разликује ову од других ординација је услуга превентивне и дечје стоматологије, тако да је цела породица добродошла. Запосленима нашег предузећа АСНС је омогућио да квалитетне стоматолошке ус-луге добију плаћањем на 6 и 10 месечних рата путем административне забране.Телефони ординације су 243 9868 и 064/116 1838, а детаљније информације могуће је добити и у АСНС на телефон 2071 604.

Осмех нА РАТе

ПОВОЉнО ЛеТОВАЊе

у пролеће 1886. године у Чикагу, хиљаде америчких радника протестима је тражило осмочасовно радно време. уместо радног дана од десет,

па и дванаест сати, тражене су популарне три осмице – 8 сати рада, осам сати одмора и осам

сати за културни и друштвени живот и рад. уочи првог маја њих 50.000 је било у штрајку, а нових 30.000 им се

придружило наредног дана и тиме практично паралисало град. иако насиља није било ни првог, ни другог маја, трећег је избила туча између демонстраната и штрајкбрехера. многобројна и добро наоружана полиција се умешала да би тобоже увела ред. убили су 4 члана синдиката и повредили велики број. Група анархиста позвала је раднике на обрачун 4. маја на Тргу хајмаркет. иако се окупило једва

3.000 демонстраната, непозната особа је бацила бомбу на полицију која је узвратила пуцњавом, а све је резултирало

мртвима и рањенима на обе стране. Ово је послужило као повод властима да похапсе вође анархиста и њих четворицу осуде на

смрт и погубе, иако није пронађен ниједан доказ да је иједан од њих бацио бомбу. Док је погребна поворка једног од погубљених,

Алберта Парсона, пролазила Чикагом, 250.000 људи се постројило дуж његових улица како би изразили свој стид због таквог суђења и

солидарност са неправедно погубљеним радницима. на Првом конгресу интернационале одржаном 1889. године донета

је одлука по којој је „Први мај заједнички празник свих земаља, на коме радничка класа треба да манифестује јединство својих захтева и своју солидарност.“

Пет година касније, 1894. године први пут је обележен Први мај у србији. До другог светског рата овај празник је обележаван окупљањима радника у раним јутарњим часовима (уранци) на излетиштима или пољанама у већим градовима који су имали колико толико развијену раднички класу. није било ретко да се ти уранци завршавају хапшењима и сукобима са полицијом.

Доласком комуниста на власт у Југославији овај празник постаје државни и то један од најважнијих празника. у почетку су се тим поводом

награђивали најуспешнији радници (трудбеници и ударници), да би се временом то претворило у још једну прилику да

се распали роштиљ и попије пиво. Велика државна предузећа су до деведесетих организовала прославе, све са боновима за сендвиче и сокове, пригодним програмом и обавезним концертом народне музике за

крај.Данас организованих прослава готово и да нема,

као ни бонова и рецитала, једино је остало да се надамо да ће празник пасти у сред

недеље и тако омогућити згодно „спајање“ два нерадна дана са викендом и мини

одмор. Ове године, на жалост, „пао“ је у суботу, па смо ућарили само

понедељак. Одмарамо три дана, све са сећањем на паролу: ДА

нАм жиВи, жиВи РАД!

ПРВи мАЈ