Bilten Broj 3 - mtf.com.mk · 3 47. Makedonski teatarski festival "Vojdan êrnodrinski" - Prilep 47. Makedonski teatarski festival "Vojdan êrnodrinski" - Prilep nagrada za ìvotno

bilten br .3bilten br .3

0 1 - 0 8 juni 20120 1 - 0 8 juni 2012

2

47. Makedonski teatarski festival "Vojdan êrnodrinski" - Prilep47. Makedonski teatarski festival "Vojdan êrnodrinski" - Prilep

Prvo, mnogu e dobro site makednoski teatri da gi vidime na edno mesto, vo eden , gust period od

edna nedela.

Mnogu e te{ko da se kaè: Kade odi makedonskiot teatar? Toj odi kade {to odat site drugi

teatri. Makedonskiot teatar, kako i site se nao|a vo ova globalizacisko, mo{ne sloèno vreme

koe pred performativnite umetnosti postavuva poinakvi, povisoki, podiferencirani barawa.

Mislam deka Teatarot mora da se izbori so multimedijalnosta na vremeto, so

interkulturalnosta vo koja site ìveeme.

Godinava imame bogatstvo pretstavi vo konkurencijata za nagradi. Imame bogata programa

zatoa {to imame i pove}e teatri. [to e dobar znak. Makedonija e sre}na teatarska zemja. Gradi

nekolku teatri vo ovoj moment. Se nadevam deka i prilepskiot teatar }e dojde na red. Jas ne znam

nitu edna zemja, vo pobliskoto ili po{irokot opkruùvawe, osobeno zemja so dva miliona ìteli

koja e vo sostojba naedna{da gradi ~etiri teatri. Seto toa vlijae i na produkcijata, vlijae i na

na{iot odnos kon teatarot i na na{ata dobra misla, {to bi rekol Cepenkov, so koja mu

pristapuvame. I neka ima {to e mo`no pove}e pretstavi. Teatrite se preokupiraat so sekakov

repertoar. I neka e taka. Neka eksperimentiraat, neka igraat klasika na nov na~in, neka ja

reaktualiziraat.

Edinstvenata zabele{ka koja moàm da mu ja upatam na Makedonskiot teatar e {to malku se

igra nacionalna, doma{na drama. Sekoja seriozna kultura prvo si vodi smeta za afirmacijata na

sopstvenoto, nacionalno, dramsko nasledstvo i za sopstvenata rezentna, sega{na dramska

produkcija. Festivalot ima{e takva namera. Krajno, ako nie ne se afirmirame, ne znam koj moè

drug toa da go napravi.

Jelena Luìna, teatrolog

47. Makedonski teatarski festival "Vojdan êrnodrinski" - Prilep

nagrada za ìvotno delo Nezaket Ali, akterka

bo gat akterski dijapazon

3

47. Makedonski teatarski festival "Vojdan êrnodrinski" - Prilep 47. Makedonski teatarski festival "Vojdan êrnodrinski" - Prilep47. Makedonski teatarski festival "Vojdan êrnodrinski" - Prilep

nagrada za ìvotno delo Nezaket Ali, akterka

,

Една од најангажираните актерки на поранешниот Театар на народности

(играла активно и во двете драми и Турската и Албанската), актерка која својот

автентичен израз го гради непосредно од примарниот талент, Незакет Али е

репектабилна театарска даманамакедонскиот театар.

Нејзиното актерско искуство е лично и непосредно. Завршила основно

образование, и по препорака на нејзиниот тогашен учител, познатиот писател, поет и

преведувач Неџати Зекирија, примена е во ансамблот на Турската драма при Театарот

на народностите со атрибуцијата „талентирана аматерка“ во 1952г. Од тогаш па се до

пензионирањето во 1992 година, перманентно работи во театарот, како една од

неговите најактивни актерки. Нејзиниот актерски дијапазон е разновиден. Уште од

почетокот, па се до пензионерските денови, како симболично да ја следи препораката

на нејзиниот учител, па постојано го проверува својот исклучителен талент, па од

примената „талентирана аматерка“ станува препознатливата, посветената

професионалка. Својата естетика ја гради со перманентна работа и постојана себе

надградба. Иако игра и во претстави на Албанската драма, матичната сцена на Турската драма (денес Турскиот театар) од неа

создава неверојатен актерскипрофил!

Во нејзината театрографија се евидентирани сто и десет (110!) улоги. Четириесет годишниот ангажман значи и работа со

повеќе различни режисери. Всушност од нејзината театрографија може да се следи една актерска кариера од самите почетоци на

статист и/или епизодист, па се до водечките/носечки улоги. Дебитирала професионално со улогата на Неџибе во претставата

Ајше од Светозар Ќоровиќ, во режија на доајенот на македонското актерство Тодор Николоски. Посветена на публиката, гради

посебен однос кон истата и тоа е препознаено и наградено. Критиката го евидентира нејзиниот актерски ангажман и истиот

афирмативно го сведочи. Уште од првите претстави атрибуциите со кои се карактеризира нејзиниот актерски талент се:

најистакната, најдобра, најнаградена со аплауз и сл.Најчесто критиката посочува дека таа со својата игра ја спасува претставата

bo gat akterski dijapazon

4

47. Makedonski teatarski festival "Vojdan êrnodrinski" - Prilep47. Makedonski teatarski festival "Vojdan êrnodrinski" - Prilep 47. Makedonski teatarski festival "Vojdan êrnodrinski" - Prilep

g l e d a v m e . . .

p r e t s t a v a t a . . .

p u b l i k a t a . . .

и покажува како треба да се игра воопшто. Во оваа прилика треба да се нагласат нејзините улоги: на Ката во Парите се отепувачка

(1961); нејзината креација на познатата Коштана во истоимената претстава што на сцената на Турскиот театар се премиерно се

изведувала повеќе пати во текот на неколку години ( ; од посебно значење е изведбата и наОливија од

Дванаесеттата ноќ (1966), Розаура во Лукава вдовица (1968), Емилија во Отело (1973), но и Ташана во Зона Замфирова

Настасија во Злосторство и казна 980), па се доМајката во Јунуз Емре (1991). Улогитешто ги игра се хетерогени, не се поврзува

за една ролја, ниту пак „фаховски“ ја гради својата кариера. Игра и млади и стари и машки и женски ликови. Играла под

режисерската концепција на најзначајните македонски, но и режисери гости што поставувале претстави на сцената на Театарот

на народностите (денес Турски иАлбански театар). За своето актерско мајсторство наградена е со наградата Артист на годината

на весникот Бирлик за 1970 г. Следејќи ја нејзината работа, анализирајќи ја нејзината театрографија, може задоволно да се

заклучи дека е чест и привилегија за Фестивалот да има во своите лауреати дама од ваков калибар што ја добива Наградата за

животнодело!

(А.Стојаноска)

1962, 1965, 1966, 1967, 1976)

(1979),

(1

Po~ituvani kreatori na Festivalot, po~ituvani akteri, kolegi na majka

mi!

Dozvolete da vi se zablagodaram na ova priznanie {to i go dodelivte na

majka mi za ìvotno delo.

Privilegija e da si nositel na ova odli~je, osobeno so vremenskata distanca

otkako gi napu{ti “{ticite {to ìvot zna~at” i e vo penzija. Za site mali, i

kraciite na ulogite {to barale mnogu pove}e, za site dadeni i za site primeni

emocii, za site onie minati godini i za site idni.

Da ste zdravi i ìvi. Vo imeto na NezaketAli, dlaboko vi se poklonuvam.

( ]erkata na Nezaket Ali, Xanan, na dodeluvaweto na nagradite za ìvotno delo,

zablagodaruvaj}i se od imeto na majka si)


mi!










5


NUCK "ACO [opov "[tipNaroden teatar "[tip

Risto KrleReìja:Aleksandar IvanoskiIgraa: Valentina \or|ievska, ViktorArev,AngelkaArsova, Mile Vrateovski, KristinaAtanasova -Arsova, MiloradAn|elov i SawaArsova

Celata dramaturgija e surova analiza na sovremenoto op{testvo. Pretstavata efolklorna, tradicionalna tragedija, so silni inovacii. Inventivnata reìja dobilamo}na poddr{ka vo akterskite kreacii. So afintet za dolovuvawe na ne~ove~kiot grev,od edna strana, i sentimentite i emociite niz pateti~nite dijalozi, od druga strana,kreirana e pretstava za oko i uvo, no i za glava. Tagata i bolkata, i pomateniot um nasekojdevieto se otpe~atile niz tragi~niot epilog na pobedata na parite nad qubovta.Sepak niz krvta, se provlekuva impuls na nade` za regeneracija.

reìserPo celata sezona igrana vo [tip, dobro pominavme pred ìrito i festivalskata publika. Pottiknati od festivalskata

atmosfera i od vozbudata, ekipata fino otvori nekoi raboti. Prilepskoto gledali{te kako da be{e nov impuls za nov lajt motiv zakvalitet na igrata. Iskreno sum zadovolen od akterite. Ona {to se rabote{e, ve~erva dobi kruna. Ova ~itawe na Krle, na "Parite seotepuva~ka", e nova verzija na makedonskata tragedija.

akterûvstvoto e prekrasno, vozbudlivo da se bide del od programata na Makedonskiot teatarski festival vo Prilep. Sekoja godina

ima novi doìvuvawa na sredbata so festivalskata publika. Prilep~ani umeat da ocenat {to e kvalitet, oti imaa izbor, imaat visokinormi. Pretstavata ja pokaàvme vo poinakvo svetlo. A publikata, na{iot pogled na starata tragedija ja prifati zadovolno, za {tosvedo~e{e dolgiot aplauz. Akterskiot tim be{e povisoko od viso~inata na festivalskata provokacija. Se nadevam deka ova mislewe}e go podeli i ìrito.

Petar Ivanoski: - Imavme nova fantasti~na gletka za edna od najdobrite makedonski tragedii. Im ~estitam na akterite i nareìserot, ama i na kostimografot za fascinantniot priod. Hrabro vlegle vo istarùva~ka avantura, koja, mislam, ja pogodi celta ideka }e im dade plod i mnogu poeni. Voobi~aeno e da otskoknuva nekoj od akterite, no {tipskata verzija na "Parite se otepuva~ka"pulsira{e vo ritamot na edinstvoto.Metodija Ilioski: - Nedosti`nosta na teatarskata du{a ja pokaàa akterite na {tipskiot tetatar. Tvore~ki, nebare ìvototzgasnuva dotuka, gorea na scenata da dolovat novo duhovno doìvivawe za pamtetewe. I uspeaja.

"Parite se otepuva~ka"

Aleksandar Ivanovski,

Valentina \or|ievska,

g l e d a v m e . . .


p u b l i k a t a . . .


mi!










6


NU Naroden teatar BitolaodA.P. êhov

Reìja: ZvezdanaAngelovskaIgraat: Elena Mo{e, Viktorija Stepanovska, Ilina ôrevska, Petar Gorko, OgnenDrangovski, Ivan Jer~i}, Marjan \orgievski, Gabriela Petru{evska, FilipMir~eski, Maja Andonovska, Boris ôrevski, Vasko Mavrovski i \orginaPopovska

êhov e nesicrpen bunar za inspiracija. êhov e neistraèn okean. A tokmupredizvikot da se postavi na scena mo{ne hrabro vleguva reìserkata ZvezdanaAngelovska postavuvaj}i edna sloevita pretstava. Toa e poinakva pretstava za gledawe, so planovi, postojat pove}e masovnisceni, prviot ~in e poinakov od vtoriot itn. Se menuva na~inot na igra, malku ànrovski, i s sveduva eden golem trik, kako {toi ìvotot

reìser:So celiot ansambl na bitolskiot teatar se potrudivme da napravime eden na{, identi~en koncept i go postignavme toa, {to

zna~i deka ne moè{ da se pravi{ nitu pove}e pameten od ona {to e ve}e staveno na hartija, nitu pak neiskren. Pretstavata baraspecifi~ni teatarski sredstva.

akter:Go igrav likot na Awa koja e najmladata i bi trebalo da bide onaa koja ja vleva nade`tan no... Vo eden moment taa nema sila da ja

podigne glavata za da gi pogledne site so onaa sveìna so koja gi gledala prethodno i da im vlee elan, vedrina, da im vdahne nov ìvot.Publikata di{e so pretstavata, prilepskata publika e poznata po po~itta koja ja ima kon teatarot.

akter:Pi{~ik e lik koj e povozrasen i se slu~i da bidam zamena za kolega dodeka se podgotvuva{e pretstavata. Nekako ja prisposobiv

ulogata i se obidov da najdam nekoi raboti koi mi se bliski kako ~ovek. Publikata vo Prilep sekoga{ e eufori~na za site nastapi. Trigodini doa|am, prilep~ani kako publika se mnogu pozitivni, {irokogradi za reakcija. Ova e pove}e od o~ekuvanoto.

- Edno prekrasno viduvawe na mladata Zvezdana Angelovska. Ubava scenografija, kvalitetna igra, dobro adaptiran êhov, ubavivpe~atoci.- Moeto mislewe za pretstavata ne moàm da go kaàm sega, potrebno e da gi sredam vpe~atocite.- Pretstavata mo{ne mi se dopadna, odli~en nastap, osobeno scenskiot.

"Vi{novata gradina"

ZvezdanaAngelovska,

Viktorija Stepanovska,

Marjan \orgievski,

tekst od svetskata klasika e . Vo takov predizviknovi

# se na e.

g l e d a v m e . . .


p u b l i k a t a . . .

g l e d a v m e . . .


p u b l i k a t a . . .

7


g l e d a v m e . . .


p u b l i k a t a . . .

NUCK “Anton Panov” Teatar Strumicaod Lukas Berfus

Reìja: Aleksandra KardalevskaIgraat: Sowa Stambolxioska, Marina Pop Pankova, Stojan Velkov, Van~o Vasilev,Van~o Krstevski, Tin~e Risteska, Koqo êrkezov

“Seksualnite nervozi na na{ite roditeli” e psiholo{ka drama za ve~nata borbapome|u nagonskoto i op{tetsveno-prifatenoto kade seksualnosta se pokaùva kakodopirna to~ka me|u prirodata i op{tetsvoto. Rabotena tipi~no frojdovski, vsu{nost,pretstavata e provokativna prikazna koja preku mislite i odnesuvaweto na mladatadevojka Dora koja vleguva vo svetot na vozrasnite, se olicetvoruvaat ~ove~kite slabostikoi ukaùvaat na toa deka vo nesvesnoto od sferata na seksualnosta se nao|aat glavnitepri~ini za nastanuvawe na psihonervozite i histeri~nite ispadi.

reìser :- Jas sum mnogu zadovolna od ve~era{nata izvedba na pretstavta. Imav ubava prilika da rabotam so ekipa od kreativni akteri

{to ve~erva se dokaà, a toa go po~uvstvuva i publikata. Pretstavata ja podgotvuvame vo eden zdiv, bidejki se raboti za edenspecifi~en tekst od sovremenata dramaturgija, i razrabotuva moderni temi koi se ednakvo aktuelni nasekade vo svetot i dopiraat dosite nas. Za mene be{e navistina golem predizvik da go rabotam Berfus, i po~esteni sme {to sme del od MTF “Vojdan êrnodrinski”.

akter :- Ulogata na Dora ne mi pretstavuva{e nekoj poseben problem, bidejki, iako devojkata e edna komplesna li~nost, sepak, jas se

pronajdov vo nea i ednostavno uìvam dodeka sum na scena. Zadovolna sum od ve~era{nata izvedba, iako, poradi potesnata scena, ovdevo odnos na mati~nata, imavme mali tehni~ki problemi. “

akter:- Jas sum mnogu vozbudena bidejki vo ovoj Teatar ja zapo~nav mojata profesionalna kariera i povtornata sredba so prilepskata

publika od sega ve}e dale~nata 2007 godina, be{e mnogu emotivna....mi se vratija ubavite se}avawa i mi se napravi edna prijatname{avina od ~uvstva. Ulogata na “majkata”, za mene be{e golem predizvik, bidej}i jas od mojata “}erka” vo pretstavta, vo privatniotìvot postara sum samo tri godini. Go sakam psiholo{kiot teatar, toj e mnogu podatliv i za istraùvawe i za otkrivawe na moiteakterski sposobnosti.

- Daniela Mihajloska: - Interesna pretstava so aktuelni temi koi ni se slu~uvaat i nam. Akterite dobro ja odrabotija svojata zada~a.Bea prirodni i neposredni, pa, dodeka ja gledav pretstavata, navistina uìvav.- Dragan Simeski : - Jas sum vqubenik vo tetarot i sum gledal dosta pretstavi. “Seksualnite nervozi......” mi se dopadnaa. Akterskataigra be{e na visoko nivo, a bidejki sum i roditel na dete pretstavata na nekoj na~in vrz mene deluva{e duri i pou~no.

“SEKSUALNITE NERVOZI NANA[ITE RODITELI”

Aleksandra Kardalevska,

Sowa Stambolxioska,

Marina Pop Pankova,

g l e d a v m e . . .


p u b l i k a t a . . .

8


g l e d a v m e . . .Albanski teatar Skopje

od Evgenij [varcReìja: [}ipe N. DukaIgraa: Sefedin Nuredini, Mentor Nuredini, Amernis Jovanovska Nok{i}I, AidaAlidemi, Hamdi Ra{iti-Diu, Ilber Murtezi, Visar Etemi, Ze}irja Xemaili, VjolcaBekte{i Hamiti, Aida Elezi, Hajrulah Ramizi, Blerim Darli{ta, Genci Mirzo,Asdren Selimi.

I samiot naslov na pretstavata sugerira deka ovde se raskaùva prikazna. Ilibajka. Veruvam site gi sakaat prikaznite, ili poto~no nekoj da gi raskaùva. Ansamblotna albanskiot teatar na scenata raskaà edna, bi rekle moderna, ili poto~no,vonvremenska bajka, no nekoi raboti svrtuvaj}i gi taka , da dejstvuvaat realno. Vo bajkataima, sekako, zmej, devojka, no, dobra i lo{a, ima i politika. Se e kako vo realnosta, no sepak poinaku.

akter-Jas ja igrav lo{ata Elsa. Dobro se ~uvstvuvav za{to ne mi e prv pat na Festivalot. Pretstavata ja rabotevme dva meseca, a ja

igravme pred 5-6 meseci, no ubavo se vklopivme vo festivaskata programa. Ova e moderna bajka i sekoga{e aktuelna.Amernis Jovanovska Nok{i}i, akter.Jas vo pretstavata bev dobrata Elasa. Kako i pred sekoj nastap, i ve~erva ima{e vozbuda, adrenalin i se trudevme pozitivno da ginaso~ime kon toa {to go rabotime. Scenata ovde e poinakva, kaj nas vo teatarot e pogolema, no nie sme akteri i treba da seprisposobime. Dobro be{e.

akter.-Vo pretstavata go igram gradona~alnikot. Prv pat sum vo Prilep. Festivalot vistinski izgleda toa {to e. Ova e moderna

bajka, aktuelna e vo sekoe vreme. Go imame glavniot heroj, ima antagnizam, pa zmej koj site gi kontrolira. Ima paralela so dene{notoìveewe. Sekoga{imalo i }e ima nekoj zmej.

akter.-Eve, po nekolku godini, pak sum na Festivalot. Ova e stara satira, no e obnovena. Ova e politi~ka satira i novo viduvawe na

[varc. pretstavata ja obnovivme i bidej}i ja imavme snimeno na video {to pomogna da ja vidi Selektorot. Kaj nas vo teatarot drug evpe~atokot so videobimot, no nie ne se otkaàvme od nastapot. Zadovolni sme, ostanuva da se vidi publikata kako ne prifati.

- Gi sakam prikaznite i bajkite. Ovde vidovme poinakva verzija, no se ~ini deka i satirata pomogna da bide sovremeno sfatena i da sepo~uvstvuva deka se pravat paraleli so sega{nosta.- Mi se dopadna akterskata ekipa. Imavme i prevod {to mnogu mi pomogna iako i naslovot na pretstavata i igrata, a i postojaniotstra{en rik na zmejot vo zadninata davaat jasna poraka deka tuka e , postojano demne onoj {to e nad site. Interesno

“Zmej”

AidaAlidemi,

Hamdi Ra{iti Diu,

Sefedin Nuredini,

g l e d a v m e . . .


p u b l i k a t a . . .

9


g l e d a v m e . . .

Teatar za deca i mladinciod Baum

Reìja :Bowo Lungov

Igraa: Nina Dean, Tawa Ko~ovska,Pavlovska, Ana Levajkovi}Bo{kov,Marija \or|ijovska, Dragan Dovlev,

Eftim Traj~ev, MartinJordanovski, Petar Stojkovi}

,,Vol{ebnikot od Oz,,

Kulturen centar "Kvartet" vokoprodukcija so NU Makedonski

naroden teatar - Skopje

od Sara KejnReìja: \or|i Jolevski

Igraa: Nikola Aceski, Aleksandar\or|ieski

4,48 Psihoza

NUCK " Grigor Prli~ev" - Ohrid iProdukcija "Vidik" - Skopje

Bojan TrifunovskiIgraa: Simeon Damevki i Qup~o

Todorovski

NI VAMU, NI TAMU

g l e d a v m e . . .


p u b l i k a t a . . .

10


MTF ,,Vojdan êrnodrinski,, godinava se fokusira{ena potragata po noviot teatarski izraz i negovataaplikativnost vo odnos na makedonskiot teatar.

Makedonskiot teatar e vo postojana potraga na svojotidentitet. Kako {to toa i go pokaùva sega{nata produkcija,istiot se nao|a vo svoeviden ras~ekor so èlbite - potrebite -mo`nostite. Za taa cel u~esnicite debatiraa na nekolkupra{awa: makedonskiot teatar i novite mediumi - na koj na~inteatarot operira so novite mediumi, na koj na~in gi(zlo)upotrebuva?, potragata po novi formi vo teatarot ikomparacija - makedonski teatar/svetski teatar - sovremenkontekst.

Pozdravuvaj}i gi prisutnite umetni~kiot direktorre~e deka tribinata bila dogovorena od

minatata godina i deka redno bilo da se progovori za novite formi vo teatarot.Vovedni~ar be{e , teatrolog, koja progovori za Teatarot denes .

- Va`no e klu~noto pra{awe - {to e teatar denes? Kako na ~ovek {to katadnevno se zanimava so teatar, mi pre~i me{aweto narazni intelektualci, umetnici, kvazi-umetnici, so teatarot i so nivnata zamisla deka, ete, e lesno da se zanimava{ so teatar, pa dapi{uva{ drami, kritiki ili, ~uvaj boè, i knigi za teatar. Ne e lesno, veruvajte mi. Ako ne mi veruvate, slobodno pu{teteme vooperaciona sala, oti jas mnogu sakam da bidam hirurg, ama ni{to ne znam od medicina, osven nekoj instrument kako se vika... Isto takasakam da se diferencira odnosot postdramski i/ili postreìserski teatar. Sekoja od ovie atribucii, zatoa {to ne se specijalniterminolo{ki kategorizacii, pove}e se opisni od tipolo{ki, pomagaat samo vo na{eto primarno razbirawe na problematikata...Poslednite triesetina godini od minatiot vek, koga umetnosta ja ìvee{e postmodernata, se iskristalizira eden od novite tipovi nadramskoto pismo, koe be{e logi~en rezultat na seto ona {to postmodernata vo teatarot go donese. Odnosot kon stvarnosta, politikata,aktuelnosta, bri{eweto na granicite na stvarnost-umetni~ki prostor, idejata koja najpriznatite reìseri na dene{ninata, jaobjasnuvaat so idejata u{te na Aristofan da nema granica/rampa me|u prviot red od gledali{teto i izveduva~ite na scenata, go ra|aattokmu onoj najagresivniot teatar na dene{ninata. Duri i eden od uglednite kriti~ari (Mark Lawson) na pro~ueniot angliski"Gardijan" veli deka nekoi od najodobrite pretstavi {to gi gledal prethodnive denovi, kritikata e od 29 maj 2012 godina, se citiram:,,politi~ki radikalni (iako i dvete se prili~no avangardni vo koristeweto na prostorot i fizi~koto dejstvo), Ova be{e revolucija odpoinakov vid, veli toj, potenciraj}i deka i dvete produkcii postojano ,,vrtat naokolu,, (moram da kaàm deka stanuva zbor za dvepretstavi na eden od najaktivnite teatri vo Anglija, od London - i ).Insistiraweto na politi~kata radikalnost, na dokumentarnosta, na odnosot ili ne odnosot kon seksot i nasilstvoto se logi~naposledica na toa kako se slu~uva teatarot denes. @iveej}i vo nekoi izmesteni vremiwa, znaej}i deka teatarot mora da se nosi sopromenata na mediumskiot tron i so postojanoto bombardirawe so informacii, dene{nite teatarxii, posebno onie {to dobro si jaznaat rabotata, znaat kakov teatar da napravat. Denes ja imame prilikata da ja ìveeme i promenata na avtorstvoto na pretstavata, ako

Petar Temelkovski

prof.d-rAna Stojanoska up to date

"Hampstead theatre" "Betrayal at the Sheffield Crucible" "Chariots of fire"

tribina: teatarot i novite formitribina: teatarot i novite formi tribina: teatarot i novite formi

11


prvo be{e dramskiot avtor, pa akterot, potoa vo dvaesettiot vek reìserot koj cvrsto go drè{e svoeto mesto, a kaj nas i postojano idenes se insistira na toa, vo svetskiot teatar glavniot avtor e ili producentot ili izdava~ot, marketing menaxerot, onoj koj dobro sesnao|a so parite: ili pak se bri{e avtorot - reìserot, se potpi{uva kolektivna reìja, se hibridiziraat ànrovite, izveduva~ite seonie {to se glavnite avtori. Zatoa, denes vo svetskiot teatar dominiraat trupite. Iako toa e ideja u{te na edna od struite nareìserskiot teatar - rabotata vo trupa/bratstvo, ona {to niv gi razlikuva e sekako pozicijata na avtorot. Vo dene{nite teatarskitrupi, kako {to vika Tim E~els, reìserot na edna od najpoznatite teatarski trupi denes , reìserot e tuka da gi dadeideite, da odredi koj problem }e bide aktuelen za toj den, ama istovremeno go menuva odnosot, zatoa {to e i u~esnik istovremeno. Toj e,isto taka, eden od izveduva~ite na negovite pretstavi. ... Dene{niot teatar, poto~no e da re~am, dene{nite teatri sekoj posega poodreden trend. Iako postojat dve glavni strui - onie od tradicionalniot /konvencionalniot teatar i onie od istraùva~ite,avangardnite avtori, koi gi me{aat ànrovite, a imaa edna cel da go prodolàt seto ona {to postmoderniot teatar go zagatna - gubewetona funkcijata na akterot i negovata transformacija vo izveduva~ i pro{iruvaweto na poleto na teatarot i gubeweto na granicata na toa{to e pretstava, a {to realnost. Tuka nekade e i mojot odgovor na pra{aweto koi se novite teatarski formi. Sakam samo da naglasamtaksativno nekoi od niv: 1. Dokumentaren teatar - odli~en primer za toa e Rimini protokol od edna strana, i Grupata/kompanijata Dakarod druga; 2. Postdramski teatar - kako cel eden komleks na se {to svrtuva grb na cvrstiot dramski diskurs - kabare, stend ap komedija,hepening, performans i sl. Tuka bi sakala da ja spomenam knigata na germanskiot teatrolog Leman, so istoimen naslov; 3.Internet teatar; 5. Neolivingovci i novata avangarda; 6. Tancot vo dramata ili dramata vo tancot; 7. Kolektivna reìja.

Se razbira deka sekoga{ }e ima glavna struja vo teatarot, deka nacionalnite teatri mora da imaat nacionalna drama i èlezenrepertoar, deka treba da postoi i nekakva alternativa na toj teatar, ama sekoga{, kako {to toa go pokaùva teatarskata istorija, trebada ima trendovi vo teatarot, koi na vakov ili onakov na~in sami }e se izborat za svoeto postoewe.

teatrolog zboruva{e za odnosot me|u popularnoto i elitarnoto-sostojbi i tendencii,, Sostojbite vo sovremeniot makedonski tancov teatar se vo kontekst so sostojbite vo makedonskiot teatar, voop{to kulturnite normi,potrebi, ponudata, op{tiot vrednosen sistem kako i vkusovite na publikata. Tendencijata na del od sovremenata tancova produkcija eodgovor i reakcija na op{tite sostojbi i tenderiraat kon sozdavawe naprodukti koi se sublimat na elementi vo masovnata kultura i visokataumetnost. Dali e ova trend na prisposobuvawe kon vkusot na publikataili pak ova e svoeviden mamec za da se sozdade privle~na, no sepakkvalitetna produkcija, e glavnoto pra{awe koe se nametnuva...Poigruvaweto so elementite na popularnata i masovna kulturna ponuda,od edna strana, bi trebalo da go privle~e noviot gleda~ na komu mu seovozmoùva polesno da se adaptira kon ovoj tip na umetni~ko izrazuvawe,no toa ne e sekoga{ po pravilo taka... Ona {to treba da se istakne, a {to goima na doma{nata scena, e na~inot na koristewe na popularnoto,doziraweto i tretmanot na ovoj materijal. Avtorot koj po~nuva dakoketira so publikata sakaj}i po sekoja cena da ja voshiti i da ja pridobiese dviì po opasniot rab na bezdnata...

Force Entertainment

In yer theatre; 4.

Sowa Zdravkova - Xeparoska,

tribina: teatarot i novite formi tribina: teatarot i novite formitribina: teatarot i novite formi

12


vo svoeto izlagawe se zadrà na intermedijalnosta, novite tehnologii i teatarot.,,Denes teatarot e ispraven pred predizvikot na golem broj mo`nosti za nov na~in na izrazuvawe {to evelouira do nenasetuva~ki formina pretstavuvawe. Toa se dolì pred se na negovata kompaktibilnost i prisposoblivost kon ostanatite mediumi. Sovremeniot teatarkoristi golem broj mediumi, muzika, tanc, peewe, akterska igra, pantomima i vizulena scenografija. Na toj na~in pretstavuva multisonda, eden obid za povrzuvawe na golem broj simultani ànrovi. Toa zna~i deka na istraùvawe i sondaà se podle`ni golem brojauditoriumi istovremeno, preku nivnata ednovremenost teatarot pokaùva svoevidna prisposoblivost kon elektronskata sredina... Voramkite na pretstavite, postojat smeli eksperimentirawa so koi se osveùva i oneobi~uva teatarskiot jazik i se voveduvaat noviinventivni izrazni re{enija. Toa se pravi po pat na interdisciplinarnosta i intermedijalnosta kako poeksplicitni odliki na nekoiponovi teatarski pretstavi... Vo makedonskiot teatar moème da vidime pove}e na~ini na eksperimentirawe, pred se vo odnos naintermedijalnosta.

govore{e za Teatarot kako palindromski tekst, pri toa objasnuvaj}i go terminot palindrom.,, Teatarskata pretstava e poraka-tekst koja e naso~ena kon adresantot publikata, odnosno publikata e tekst-poraka koja e nesomnenonaso~ena kon pretstavata. Ova ni zboruva deka teatarskata pretstava i publikata se palindromski tekst. [to zna~i toa? Smislata natekstot ~itan od levo na desno da bide identi~en od desno na levo. Samo vo takov slu~aj }e kaème deka tekstot e razbran, dekateatarskata pretstava e del od publikata, odnosno, deka e razbrana nejzinata poraka, odnosno spored Hol: ,,konsumentot crpi dopstaniznaewa, znaci i ideologija za da gi interpetira ili,, dekodira,, porakite dadeni od tekstot,, Hol u{te veli deka publikata sozdavamnogukratni akcenti i emfazi koga e vo zaemna vrska so tekstot. Taka doa|ame do potrebnite efekti: Pretstavata da ima su{tinskatvorba - tekst, a publikata da e aktivna, razbran tekst.

se zadrà na novite formi, kli{ea i uniformi, pri toa naglasuvaj}i deka novite formisoodvetstvuvaat na dinami~nosta i instantnosta na novoto i vo novoto vreme, prakti~ni se i racionalni, pa se prepoznavaat i kakomonodrama, pantomima, teatarska inovacija, eksperiment, scenski kola` i miks.

- Novite teatarski formi ne samo {to gi bri{at granicite pome|u teatarot i novite teatarski formi, tuku ne pravat razlikame|u profesionalnite, amaterskite i drugite ansambli. Toj ,,natprevar vo ume{nosta,, koj }e pobegne od klasi~niot teatarski izraz ibelkim }e donese ne{to novo, be{e nedonosen~e, se ~ini u{te od samiot po~etok... Novite teatarski formi se sozdavaat vrz osnovata nave}e vospostavenite kanonizirani normi, pa duri i toga{ koga se zamisleni i ostvareni kako negacija i antipod na prisutnoto ipostoe~koto...,,

Za s# e hibridno.- Umetnosta e postpostmoderna. Vremeto e pospostmoderno. Teatarot na na{eto vreme e hibriden. Mora da go gledame univerzalno.Postpostmodernisti~kiot teatar e intermedijalen, interkulturen. Teatarot e posdramski, post reìserski. Sintetizira se vo sebe, seona {to e potrebno. Da se ima posmodernisti~ki teatar sepak treba da sme tehnolo{ki podgotveni, no i kulturolo{ki za da moè da serealizira. Smetam deka se u{te ne sme dovolno educirani za ova pra{awe, oti vakov teatar razbira i brz i podgotven recipient.Dene{niot teatar i izveduva~kite umetnosti funkcioniraat na dve celi - pazarna i eksluzivitet.

teatarski kriti~ar poso~i deka na{iot teatar gi sledi novite formi.- Novite formi se impelmentiraat vo tetaarot. Vo posleden period se postavuvaat pretstavi spored filmski scenarija, {to doveduva dogolema gledanost. Drugi pretstavi imaat cirkuski elementi, treti se vo vid na mjuzikli, kaj nekoi ima i folklorni elementi.

Katerina P. Kuzanova

Traj~e Kacarov, dramski avtor,

Docent m-r Hristo Petreski

teatrologot Jelena Luìna

Aleksandra Bo{koska,

tribina: teatarot i novite formitribina: teatarot i novite formi promovirani 17 novi izdanija teatarska literatura

13


tribina: teatarot i novite formiVo ramkite na Festivalot deneska napladne bea promovirani 17 novi izdanija

Teatarska literatura izdadeni vo poslednite dve godini.najprvo gi promovira{e osumte izdanija od proektot

Makedonska knièvnost na Ministerstvoto za kultura - ,,îtano otposle,, od Koleâ{ule,, ,,Paradoksot na Diogen,, od Tome Arsovski, Odbrani dela od Goran Stefanovski,,,Odbrani dela,, od Jordan Plevne{, izdanieto Makedonska bitova drama, Sovremenamakedonska drama,Albanska drama i ,,Olerija Xenteteriba,, od XabirAhmeti.

- Ovie knigi se od mo{ne relevanten proekt koj ne e zavr{en. Nie go narekuvamene{to {to te~e i vo ramkite na makedonskata literatura respektibilno go pretstavuvateatarskiot ànr. [est knigi se na makedonski, dve na albanski jazik. Vo ovie osum knigi sezastapeni 15 makedonski dramati~ari od site generacii, od Nikola Kirov Majski, pa dorelativno najmladiot po godini Dejan Dukovski. Imame vkupno 25 dramski tekstovi odmakedonski dramski avtori. Knigite se tematizirani. â{ule e zastapen so romanot zaPrilep ,,Taka vi se ~ini,, i so ,,Vejka na vetrot,, prva makedonska moderna drama, drama sokoja zavr{uva bitoviot period na makedonskata drama. Praizvedena e na scenata na prilepski teatar 1957 godina vo reìja na Mirko Stefanovski.Svoi tomovi imaaat Goran Stefanovski (so 4drami), Jordan Plevne{(7 drami). Kniga so bitova drami, so Sovremena makedonska drama kojazapo~nuva so Vasil Iqoski zatoa {to so dramata,,êst,, pripa|a na modernisti~kiot trend, prodolùva so Branko Pendovski, RusomirBogdanovski, \or|i Stalev, @anina Mir~evska, Sa{ko Nasev i Dejan Dukovski. Va`nosta na proektot, koj prodolùva e golema - re~e Luìna.

Knigata ,,Drami,, od Dejan Dukovski, izdanie na Kultura ja promovira{e teatrologot Ana Stojanoska.-Dramite na Dejan Dukovski se pokaz kako se pi{uva sovremena, postomderna dramatika i kako istata se prakticira. Zatoa {to na navidumotvorenata struktura toj tolku strogo, da ne re~am klasi~no i gi zatvora mo`nostite. Negovite drami ne moète da gi menuvate, ,,{trihate,,,dodavate. Toj samiot ja vgraduva i reìjata vo negovite tekstovi. Na tipi~en postmodernisti~ki na~in... Dejan Dukovksi e ~ovekot {to znae kako sepi{uva drama, a istovremeno si ,,igra igra~ka,, so nas kako ~itateli i gleda~i. Vo ovaa kniga i fotografiite ja raskaùvaat svojata prikazna zaDukovski i negoviot oset za teatar, smesteni se site negovi drami, odnosno site podatoci za negovata praktika. Knigata po~nuva so negovataposledna drama, nagradena na konkursot na MNT ,,Izgubeni Germanci,, a zavr{uva so prviot negov tekst Balkanska 3/A, odnosno se pravi komentarna celata negova dramatika - re~e Stojanoska za knigata ,,Drami,, na Dukovski.

Teatarskiot kriti~ar Aleksandra Bo{koska promovira{e sedum izdanija na IK ,,Makeodnska re~,,- ,,Rur,, i ,,Bela bolest,, od Karelâpek,,,Pelikanot,, od August Strinberg , potoa 4 knigi od Ibzen - ,, Xon Gabriel,, ,,Seni{ta,, Heda Gobler i ,,Divata patka,,.

- Mnogu e vaèn prevodot na ovie knigi. Isklu~itelno zatoa {to so dramskata literatura treba da se raboti vo prevod. Ova se va`ni dramskitekstovi. Tuka se 4 drami na Ibzen koj treba da gi pro~ita sekoj {to se bavi so dramska umetnost, oti e tatko na modernata prozna drama. Negovataideja da navleze dlaboko vo ne{ta {to se slu~uvaat na scenata go pravi najinspirativen avtor. Mnogu va`ni se i prevodite na Strinberg i na âpek,kako zna~ajni avtori - potencira{e Bo{koska .

Za Nove Cvetanovski od,,Makedonska re~,, predizvik bilo da se objavat ovie knigi na kvalitetni avtori.Za knigata ,, Teatarski sogledbi,, od Qubomir Gruevski zboruva{e Ana Stojanoska koja re~e deka deka avtorot napi{al ednostavna kniga,

preku koja ni ja dobliìl teatarskata kritika otposle.- Knigata ima dva dela i e dosta interesna. Vo prviot del nasloven Festivali se osum tekstovi vo koi se pravi pregled na nekolku makedonski

teatarski festivali. Vtoriot Premieri sledi nekoi od najpoznatite pretstavi niz repertoarite na makedonskite teatri. Ima i kritiki koihroni~no svedo~at za teatarskiot ìvot vo Makeodnija i toa od 1969 godina pa dosega, objavuvani vo pove}e mediumi - poso~i Stojanoska.

Teatrologot Jelena Luìna

promovirani 17 novi izdanija teatarska literatura

14


} e g l e d a m e . . .a t m o s f e r a . . .

Vo nedelata ve~erta be{eveselo vo Festivalskoto bife. Zazabavata i veselata atmosfera nadvorod teatarskite sceni se pogriìjagrupata od Kavadarci.

Raspeano i razmuabeteno be{epove}e od sigurno. A, bogami, ipija~kata pomogna.

TheMuff

" Ednata tretina" od ìrito,Bratislav Dimitrov, se zamuabeti so~lenot na sobranieto na MTF JordanVitanov. Veruvame, ne zboruvaat zapretstavite, oti ne smeat. A s# drugo{to si kaàa i {to izmamuva nasmevkai leèrno navaluvawe, e nivna rabota.

I vo foajeto od Domot nakulturata "Marko Cepenkov" moè dabide ìvo. Osobeno po odigranatapretstava oti ima "{tof" za muabet irazmena na mislewa.

15

Sreda, 6 juni

êtvrtok, 7 juniPetok, 8 juni

22.00 ~.- Teatar ,,Vojdan êrnodrnski,,

od Pu{kin, vo reìja na Yvezdana Angelovska

Vele{ki teatar

24.00 ~- CK ,,Marko Cepenkov,,

od Pinter, vo reìja na Irena

SterijovskaDiplomska pretstava vo klasata na prof.Dejan

Projkovski

12.00 - CK ,,Marko Cepenkov,,Promocija na teatarska literatura

19.30 ~. CK ,,Marko Cepenkov,,

od Venko Andonovski, reìja

Dejan ProjkovskiDramski teatar Skopje

21.00~.- Vo dvorot na crkvata ,,Sv Nikola,, Varo{,,Peani,, od Tihomir Stojanovski i dr.avtori, reìja

Stra{ko Milo{eskiTeatar ,,Skrb i uteha,,

24.00 - Teatar ,,Vojdan êrnodrinski,,

od Hristo Boj~ev, reìja Jane

Spasi}Kumanovski teatar

20.00 ~. - CK ,,Marko Cepenkov,,

reìja Kole Angelovski

Teatar komedija Skopje

,,Onegin,,

,,Qubovnikot,,

,,Genetika na ku~iwata,,

,,Okoliska bolnica,,

,,Ah, qubov moja,,

Sve~eno zatvorawe na Festivalot


} e g l e d a m e . . .} e g l e d a m e . . .a t m o s f e r a . . .

16

47. Makedonski teatarski festival "Vojdan êrnodrinski" - Prilep47. Makedonski teatarski festival "Vojdan êrnodrinski" - Prilep

Documents

Bilten Broj 3 - mtf.com.mk · 3 47. Makedonski teatarski festival "Vojdan êrnodrinski" - Prilep 47. Makedonski teatarski festival "Vojdan êrnodrinski" - Prilep nagrada za ìvotno