Budimir-N.-2014.-Islamsko-finansijsko-tržište.-Anali-poslovne-ekonomije-br.-10-str.-123-̶-134

Budimir, N. (2014). Islamsko finansijsko trite. Anali poslovne ekonomije, br. 10, str. 123 134.

123

UDK: 336.76:28-74; DOI: 10.7251/APE1410123B Struni rad

ISLAMSKO FINANSIJSKO TRITE

ISLAMIC FINANCIAL MARKET Nemanja Budimir

Agencija za knjigovodstvene poslove22

Saetak U veini Islamskih zemalja, finansijska trita su nedovoljno razvijena ili su se

razvila do odreenog nivoa. Dravni vrednosni papiri koji se kotiraju u manjoj meri, predstavljaju instrumente koji sadre kamatu. Berzanska trita, takoe su nedovoljno razvijena, sa aspekta Islamskih finansijskih institucija, iako takva ulaganja imaju potencijalno vei interes nego konvencionalni dravni vrednosni papiri. Deonice koje su specifine za Islamske kompanije, a kotiraju se na berzama u Kairu, Ammanu i Kuvajtu, ali i mnoge druge deonice koje se nalaze u ponudi, mogu se smatrati legitimnim ulaganjima prema Islamu.Islamsko finansijsko trite ukljuuje bankarstvo, trite kapitala i osiguranja, koji su u skladu sa erijatskim principima (zakon se temelji na Kuranu). Islamske finansije formirane su tako da izbegavaju sve ono to je zabranjeno erijatom, a to je: riba (kamata), maisir (kockanje), i gharar (dvosmislenost).

Kljune rei: islamsko finansijsko trite, islamske finansije, kamata, erijat.

Abstract In most Islamic countries, financial markets are either non existent or have

developed only to a limited extent. Government securities are traded only to a small degree, and those instruments which are marketed often carry riba. Equity markets are also underdeveloped, though from the point of view of Islamic financial institutions, such investments are of potentially greater interest than conventional government securities. The shares of specifically Islamic companies are quoted on the Cairo, Amman and Kuwait stock markets, and many of the other shares on offer could be considered as legitimates Islamic investments.The Islamic Financial Market includes banking, capital markets, and insurance that comply with sharia (the code of law based on the Koran) principles. Islamic finance is structured to avoid the following, which are all prohibited under sharia: riba (interest), maisir (gambling), and gharar (ambiguity).

Keywords: Islamic financial market, Islamic finance, riba (interest), Shari'a.

22 Stevana Prvovjenanog bb, Telefon: +38765780224, Fax: +38751439377, E-mail: [email protected]


124

Uvod

Proces finansiranja koji se vri emisijom vrednosnih papira u razvijenim trinim privredama predstavlja znaajan izvor internog, ali i eksternog finansiranja. Finansijsko trite definie se kao mesto na kome se susreu ponuda i tranja za finansijskim sredstvima (novcem) kao specifinom robom. Cene na finansijskim tritima formiraju se na osnovu ponude i tranje i izraene su kamatom. Potrebno je naglasiti da visina kamatne stope zavisi od rizika ulaganja. Naravno, oekuje se da bude vea od kamatnih stopa koje nude komercijalne banke za depozite. Proces kupoprodaje finansijskih sredstava vri se na osnovu obligacija ili obligacionih odnosa. Poverioci koji su izvrili investiranje svojih sredstava dobijaju potvrdu o tome u vidu obligacije (certifikat) koji nastaje prilikom uspostavljanja finansijskog odnosa i koji ujedno predstavlja vrednosni papir.

Ovde e biti prikazan i objanjen Islamski pristup finansijskom tritu. Najpre je potrebno ukazati na osnovne karakteristike i nain funkcionisanja konvencionalnog novanog trita, zatim oceniti njegovu prihvatljivost sa Islamskog stanovita, prikazati pristup razvoju instrumenata Islamskog novanog trita. Nakon upoznavanja sa Islamskim pristupom tritu kapitala neophodno je izvriti i kritiku analizu prihvatljivosti osnovnih instrumenata konvencionalnog trita kapitala.

Finansijsko trite

Finansijska trita u irem smislu obuhvataju trita kredita, ali i meubankarsko trite novca. Na ovom triu javljaju se tri vrste uesnika, a to su ponuai, posrednici i traioci. Kao ponuai na tritu se javljaju i pravna i fizika lica, koja imaju suficit finansijskih sredstava i koja ih ne ele ili nemogu uloiti u kupovinu realne imovine, ali ih ujedno ne ele ni poveriti banci u vidu depozita. Sa druge strane, kao traioci na tritu se mogu javiti pravna lica, a to su uglavnom deonika drutva koja imaju deficit finansijskih sredstava, ali koja nameravaju da ulau u kupovinu realne aktive ili za unapreenje sopstvenog biznisa. Naravno, izmeu njih se moe uspostaviti neposredan ili direktan odnos, ili se taj odnos moe realizovati preko posrednika. Pod posrednicima, podrazumevamo razliite specijalizovane finansijske institucije koje poseduju neophodna znanja i informacije o traiocima i ponuaima finansijskih sredstava. One vre izbor kompanija ili projekata koje e finansirati i na taj nain se vri efikasna alokacija tednje maksimizirajui stope rasta i ostvarujui najvee zarade. Finansijska trita mogu da budu ureena i spontana. Naravno, sve drave nastoje da svoja finansijska trita urede kako bi osigurale prihvatljiv nivo javne kontrole, te spreile mogue zloupotrebe. Ovo je posebno znaajno sa aspekta stabilnosti trita, odnosno kako bi se izvrilo jaanje poverenja uesnika u regularnost ukupnog procesa. Upravo to je dovelo do razvoja razliitih institucija finansijskog trita.

Finanasijsko trite olakava proces usmeravanja tednje, i to kao osnovnog izvora finansiranja, u investicije. Takoe, poznato je da bez tednje nema investicija, a bez investicija nema ekonomskog rasta. Moe se zakljuiti da je izgradnja finansijskog trita i njegovih institucija kao pretpostavke efikasnog prikupljanja


125

tednje i usmeravanje ka investicijama veoma vano za privredni razvoj. Samim tim neophodno je ukazati na meuzavisnost izmeu realnog i finansijskog sektora. Naime, bez razvoja realnog sektora nema razvijenog finansijskog sektora, kao i u obrnutim sluajevima bez razvijenog finansijskog sektora nema razvijenog realnog sektora. Sve ovo ukazuje na njihovu vrstu meusobnu povezanost i meuzavisnost o emu je potrebno posebno voditi rauna prilikom kreiranja strategije ekonomskog razvoja (Babi, 2001).

Novano trite

Novano trite predstavlja deo finansijskog trita na kome se trguje iralnim novcem, kratkoronim hartijama od vrednosti, kratkoronim kreditima, depozitima, menicama i ostalim novanim surogatima (Vunjak i Kovaevi, 2003). Na ovome tritu je definisan prostor za trgovanje, vreme trgovanja i uslovi obavljanja finansijskih transakcija. Potrebno je naglasiti da se na ovim tritima praktino trguje vikovima novanih sredstava koja se nalaze na transakcijskim raunima, odnosno kratkoronim vrednosnim papirima koje emituju ili iju je emisiju odobrila centralna banka. Novano trite ima i odreene karakteristike, a to su: a) odsustvo ili veoma nizak nivo rizika i b) kratak rok (trajanje moe da iznosi nekoliko sati, dana, pa sve do nekoliko meseci) i visoki iznosi zajmova.

Ovo trite formirano je kako bi se reavalo pitanje vikova ili manjkova likvidnih sredstava sa kojima raspolau finansijske banke, ali i druge finansijske, nefinansijske institucije, ali i graani. Novano trite predstavlja mehanizam uravnoteenja kratkorone ponude i tranje za likvidnim sredstvima, ali takoe predstavlja i jedan od instrumenata centralne banke u procesu upravljanja koliinom novca koja se nalazi u opticaju. Mehanizam novanog trita vlade i druge dravne institucije vre reavanje problema neravnomernog priliva novanih sredstava u budet, odnosno vre uravnoteenje budetskih priliva. Na ovom tritu kompanije i pojedinci vre usklaivanje svojih portfolija preferirajui pojedine vrste likvidnih oblika svoje imovine, ali nastojei pri tome da ostvare odreene zarade. Njegov smisao jeste da pomae drugima da odre likvidnost, ali uz istovremeno odravanje i vlastite likvidnosti(Komazec i saradnici, 2000, str. 383). Na ovome tritu pojavljuju se razliite vrste zajmovnih kratkoronih vrednosnih papira koji predstavljaju i osnovni predmet trgovanja.

Islamski pristup novanom tritu

Likvidnost i profitabilnost predstavljaju dva cilja koji se postavljaju kako pred konvencionalne, tako i pred Islamske banke. Potrebno je naglasiti da za banke nije jednostavno nai ravnoteu izmeu dva cilja koji su suprotstavljeni. Stalna potreba za maksimizacijom profita neposredno utie na likvidnost ije dugorono pogoranje, moe dovesti banku do steaja. Naime, to moe da dovede do konflikta izmeu menadmenta, koji preferira likvidnost i vlasnika, koji sa druge strane postavljaju jasne zahteve u smislu poveanja profita, tj. dividende, kao prinosa na uloeni kapital. Zbog svega ovoga, potreba za odravanjem odreenog nivoa likvidnosti izraena je kako kod konvencionalnih, tako i kod Islamskih banaka. To je dovelo do razvoja


126

konvencionalnog trita sa svim instrumentima, pravilima i institucijama. Na ovom tritu banke vre pretvaranje sopstvenih vikova likvidnih sredstava u likvidnu imovinu koja stvara prihod, ali takoe na laki nain dolazi do novanih sredstava to mu omoguava da na bri nain reava probleme likvidnosti.

Kada posmatramo Islamske banke u ovom kontekstu, moe se zakljuiti da se one nalaze u znatno nepovoljnijem poloaju u odnosu na konvencionalne banke. Islamske banke nemogu da uestvuju na konvencionalnom novanom tritu koje je zasnovano na kamati i operacijama koje su povezane sa kamatom. Takoe, evidentna je nerazvijenost Islamski prihvatljivog novanog trita, njegovih instrumenata i institucija. Samim tim, Islamske banke imaju jaku potrebu za razvojem finansijskih instrumenata koji e biti zasnovani na principima erijata, a koji e im olakati postizanje prethodno dva navedena cilja. Odsustvom Islamskog novanog trita Islamske banke se suoavaju sa problemom dranja visokog nivoa gotovine koja ne donosi zaradu, a koju ne mogu da usmere ka depozitima ili investiraju u dravne obveznice, koje su zasnovane na kamati. Moe se videti da su Islamski ekonomisti svesni problema, ipak jako malo je uinjeno na praktinom razvoju finansijskog trita i njegovih instrumenata. Teoretiari Islamske ekonomije panju su vie usmeravali ka razvoju dugoronih finansijskih trita kapitala, nego ka kratkoronim finansijskim instrumentima novanog trita.

Prihvatljivost finansijskih instrumenata konvencionalnog novanog trita

Kada se posmatra novano trite Zapadnih zemalja, moe se zakljuiti da one koriste raznovrsne kratkorone finansijske instrumente, a to su: dravne obveznice, blagajniki zapisi centralne banke, dravni blagajniki zapisi, utrivi depozitni certifikati, bankarski akcepti, aranirani ili SVIP depoziti, aranmani o rekupovini obveznica, komercijalni zapisi, komercijalni akcepti, depozitni rauni novanog trita, overdraft rauni, NOW aranmani (negotiabler order of withdrawal), roll-over krediti, heding transakcije (terminske transakcije, opcije, svopovi, fjuersi), operacije na Eurodolar i Eurobond tritu (Mishkin, 1997, str. 25 33).

Pored ovih postoje i drugi kratkoroni vrednosni papiri i aranmani koji se koriste samo na odreenim novanim tritima (primer za to je gilt-edged bonds koje se koriste na Londonskom novanom tritu). Pojedini vrednosni papiri predstavljaju i finansijske inovacije koje su nastale u novije vreme i to u funkciji minimalizacije i apsorpcije rizika.

Osnovna karakteristika vrednosnih papira jeste da su oni posredno ili neposredno zasnovani na kamati i operacijama koje ukljuuju kamatu to je po erijatu, apsolutno neprihvatljivo. Na osnovu toga se moe zakljuiti da su navedeni kratkoroni vrednosni papiri konvencionalnog novanog trita neprihvatljivi i nedozvoljeni, kako za operacije Islamskih finansijskih institucija na konvencionalnim novanim tritima, tako i za njihovo korienje na Islamskim novanim tritim (Ahmad, 1997, str. 21 44).


127

Finansijski instrumenti islamskog novanog trita

Posmatrajui prethodno navedene instrumente, moe se zakljuiti da se oni u sadanjoj i osnovnoj formi ne mogu primenjivati ni u jednoj finansijskoj instituciji koja potuje i sledi pravila Islamskog bankarstva i finansija. Takoe, pojedini su apsolutno nepodesni za adaptaciju na Islamski prihvatljiv nain poslovanja, dok bi se drugi, uz obavezna prilagoavanja, mogla uiniti kompatibilnim pravilima erijata, a time i koristi na Islamskom novanom tritu. U proces adaptacije, prema pojedinim autorima, mogli bi se ukljuiti: utrivi depozitni certifikati, komercijalni zapisi, bankarski i komercijalni akcepti, aranmani o rekupovini i dravni blagajniki zapisi (Ahmad, 1997, str.71 79). Za ostale se moe rei da se nemogu prilagoavati. Sa druge strane, prema pojedinim teoretiarima valutni svop kao finansijski instrument sa kojim se transaktori obezbeuju od rizika promene deviznog kursa, po erijatu predstavljaju dozvoljeni finansijski instrument konvencionalnog novanog trita (Siddigi, 2002).

Naime, moe se zakljuiti da je razvoj kratkoronih Islamskih finansijskih instrumenata zasnovan na Islamskim finansijskim modelima finansiranja. Kratkoroni finansijski instrumenti koji su zasnovani na modelima finansiranja: murabaha, muaraka, mudaraba, bai al salam, istisna i dara, predstavljaju one koji bi se mogli koristiti u operacijama na Islamskom novanom tritu.

Takoe, neophodno je ukazati i na opasnost od prekomerne upotrebe finansijskih inovacija na novanom tritu. Iako same finansijske inovacije omoguavaju veu mikro-efikasnost pojedinih finansijskih institucija, pa i banaka, one mogu imati i snaan negativan uticaj na makro sistem poveavajui rizike i dovodei ga u stanje nestabilnosti. Potrebno je napomenuti, da su finansijske inovacije u Sjedinjenim Amerikim Dravama i Britaniji u velikoj meri ugrozile monetarnu politiku, ali su bile i uzrok sloma berze crnog ponedeljka 1987. godine. Pod crnim ponedeljkom podrazumeva se 19. oktobar 1987. godine kada je dolo do velikog berzanskog kraha kada je za 6,5 sati na Njujorkoj berzi pala vrednost akcija za preko 500 milijardi dolara. Smatra se da su glavni krivci za ovaj dogaaj arbitrani poslovi, odnosno korienje kursnih razlika izmeu visokosenzualnog i pekulativnog trita i berze u Volstritu, to omoguuje kompjuterski sistem skoro trenutno. Kao drugi krivci uzimaju se previe razmaene i neoprezne berzanske zvezde koje su izgubile oseaj za realnost (Komazec i saradnici, 1998, str. 375 376). Takoe, za finansijske derivate govorilo se da predstavljaju svetsku vremensku bombu, a ova tvrdnja se mogla potkrepiti primerom proglaenja bankrota Orange Country, California iz 1994. godine. Dakle, Oragne Country, California predstavlja jednu od najbogatijih amerikih drava, bila je primorana da proglasi bankrot 6. decembra 1994. godine. Sredstva koja su prikupljena emitovanjem obveznica sa prosenom stopom povrata od 10 procenata godinje bila su investirana korienjem repro aranmana (banke najpre prodaju pa zatim ponovo vre kupovinu dravnih obveznica, to u osnovi predstavlja prelivanje slobodnih finansijskih sredstava u potencijal banke, ali ne na bazi depozita ve neosiguranih poslovnih aranmana, cena ponovne kupovine vrednosnog papira utvrena je u momentu njegove prodaje). Sve je izgledalo uredu dok kamate nisu poele da rastu, a cene obveznica padaju suoavajui Orange fund sa gubitkom koji je


128

iznosio 1,5 milijardu dolara i dugom ija je vrednost bila 20 milijardi u obveznicama, od kojih su visoko rizini finansijski derivati inili 8,5 milijardi amerikih dolara (Mishkin, 1997, str. 383).

Islamsko novano trite u praksi

Islamsko novano trite za sada funkcionie samo na nacionalnom nivou. Najbolji primer zemlje koja ima organizovano Islamsko novano trite jeste Malezija. Na zahtev Centralne banke Malezije (Bank Negara) u januaru 1994. godine osnovano je Islamsko meubankarsko novano trite (Islamic Interbank Money Market- IIMM) koje pokriva tri aspekta, a to su: meubankarsko investiranje, meubankarska trgovina islamskim finansijskim instrumentima, meubankarski (ek i akreditiv) kliring sistem.

U okviru kliring sistema funkcionie i meubankarski pool sistem sa mogunostima beskamatnog kratkoronog posuivanja novca. Sve banke koje uestvuju u beskamatnim modelima finansiranja i koje imaju viak novca mogu da vre njegovo investiranje u neku drugu banku ili finansijsku instituciju koja ima potrebe za novanim sredstvima. Investiranje se realizuje u razliitim vremenskim periodima od prekononog do investiranja na rok do 12 meseci, potujui neki od beskamatnih modela finansiranja. Naravno, zavisno od perioda investiranja, i sama podela profita je razliita. Kada se na primer investiranje realizuje u roku do mesec dana, profit se deli u omeru 70:30 (u korist vlasnika kapitala). U sluajevima investiranja u roku od mesec do tri meseca odnos je 80:20, a za investiranje preko tri meseca odnos podele profita je 90:10. Meutim, ukoliko se vri analiza naina obrauna profita koji pripada vlasniku kapitala, on u velikoj meri podsea na obraun kamate konformnom metodom. Tako da formula za izraunavanje profita glasi:

X = Prt (k)/ 36.500, gde je: X- iznos profita koji se plaa vlasniku kapitala, P- glavnicu investiranja, r- stopu bruto profita (u % za godinu) preraspodele, t- broj dana investiranja, k- odnos raspodele profita (Ahmed, 1997, str. 54 59).

Takoe, potrebno je naglasiti da Centralna banka Malezije ima i pro-aktivnu ulogu u kreiranju razliitih vrsta finansijskih instrumenata Islamskog novanog trita. Sve one finansijske institucije koje u svom poslovanju primenjuju Islamske principe ukljuene su u Islamsko novano trite, ime one nakon perioda odsustva ili minimalnog angamana, danas igraju veoma vanu ulogu u ukupnom novanom tritu Malezije. Prema podacima iz 2001. godine moe se videti da je vrednost operacija na IIMM iznosile 264,6 milijardi ringita ili oko 68 milijardi eura.

Kada se posmatra kratkorono investiranje mogu se videti tendencije rasta investiranja na rok od mesec dana u odnosu na prekonono ili posuivanja na rok od sedam dana. Isto tako zabeleen je i rast trgovine dugoronim Islamskim finansijskim instrumentima. Moe se zakljuiti da je izvesno da postoji naglaena potreba za razvojem Islamskog novanog trita i naravno veruje se da e u vreme koje dolazi doi do njegovog dinaminog razvoja.


129

Trite kapitala

Trite kapitala predstavlja skup institucija, finansijskih instrumenata i mehanizama pomou kojih se dugorona slobodna sredstva tednje prenose od suficitarnih ka deficitarnim subjektima koji ulau u fiksne fondove i opremu. Pozajmljujui na tritu kapitala, deficitarne jedinice ulau tako prikupljena sredastva u razvoj, to e omoguiti budui tok prihoda iz kojih e se pozajmljena ili uloena sredstva vraati zajedno sa prinosima (kamata, dividenda i slino).

Na ovom tritu trguje se sa finansijskim instrumentima koji imaju dospee preko jedne godine: korporacijske obveznice, dravne obveznice i obveznice lokalnih vlasti, hipotekarne obveznice i note, korporacijske deonice, dugoroni krediti. U zavisnosti od toga da li se vrednosni papiri pojavljuju prvi put na finansijskom tritu (prodaju se od strane izdavaa ili emitenata) ili se vri promet ve postojeih vrednosnih papira, razlikujemo primarno i sekundarno finansijsko trite. Kada se vri prodaja vrednosnih papira na primarnom tritu kompanija u tom sluaju dobija likvidna sredstva koja slue za finansiranje sopstvenih inovacija, odnosno razvoja. Time se vri mobilizacija decentralizovane novane tednje stanovnitva u privredne svrhe, a zahvaljujui tome ovo trite kapitala doprinosi poveanju imovine privrede (Orsag, 1992, str.21).

Sa druge strane, na sekundarnom tritu vri se promet ve postojeih vrednosnih papira. Kada kompanija vri njihovu preprodaju ne dobija likvidna sredstva. Ono finansijske instrumente ini likvidnim omoguavajui njihovim vlasnicima da dou do likvidnih sredstava. Sekundarna trita ne dovode do poveanja imovine privrede ve samo pomae procesu promene strukture vlasnika. Motiv aktivnosti uesnika na sekundarnom tritu moe da bude profit ostvaren prodajom vrednosnih papira pod povoljnim uslovima ili njihovom transformacijom u likvidni, odnosno novani oblik. Na osnovu odnosa izmeu ponude i potranje, na sekundarnom tritu, vri se odreivanje cene postojeih vrednosnih papira, ali na osnovu toga se utvruje i cena novih koje e kompanija kasnije emitovati i prodavati na primarnom tritu. Na osnovu ovoga se na posredan nain vri odreivanje i trine vrednosti kompanije iji se vrednosni papiri kotiraju na sekundarnom tritu. Moe se zakljuiti da cene koje su ostvarene na sekundarnom tritu utiu i na formiranje cena na primarnom tritu kapitala. Kada se posmatra sa stanovita finansiranja razvoja, vei znaaj ima primarno finansijsko trite, jer se u okviru njega vri emisija i prodaja vrednosnih papira za novac, na dugoronoj osnovi, koji pripada kompanijama i koji se koristi za finansiranje njihovog poslovanja, ali i razvoja. Kada se posmatraju vrednosni papiri, moe se zakljuiti da postoji vie kriterija koji se koriste za razvrstavanje vrednosnih papira, meutim, najznaajnija je podela na deonice i obveznice. Kod pojedinih vrednosnih papira kombinovane su karakteristike osnovnih, pa je dolo do razvoja hibridnih vrednosnih papira (preferencijalne deonice ili participativne obveznice), ali su nastali i izvedeni vrednosni papiri (prava, opcije, varanti i slino.). Takoe, finansijske institucije mogu vriti prodaju i emitovanje vrednosnice koje predstavljaju sekundarne ili indirektne vrednosne papire. Sam odnos izmeu primarnih i sekundarnih vrednosnih papira ukazuje na razvijenost finansijskog trita.


130

Islamski pristup tritu kapitala

Kada posmatramo Islamsku ekonomiju sa njenog stanovita nije sporno postojanje trita kapitala, ali ni aktivnosti koje se obavljaju na tom tritu uz uslov da one naravno nisu u suprotnosti sa uenjem Islama, odnosno erijatom. Sve te aktivnosti ne smeju posedovati elemente koji su zabranjeni po Islamu, jer u suprotnom oni bi se smatrali nelegitimnim i nedozvoljenim aktivnostima. U ovom delu prikazana su osnovna ogranienja ili zabrane koje opredeljuju stavove teoretiara Islamske ekonomije, kako za ocenu prihvatljivosti pojedinih konvencionalnih, tako i za samo koncipiranje Islamskih prihvatljivih finansijskih instrumenata. Moemo ih podeliti u pet osnovnih grupa:

1. Zabranjene robe, usluge i deltanosti. Islam zabranjuje proizvodnju, konzumiranje, trgovinu i druge aktivnosti sa robom i uslugama koje su tetne kako za pojedince i njegovu porodicu, tako i za drutvo u celini. Na osnovu ovoga moe se zakljuiti da poslovi na tritu kapitala ne mogu biti povezani sa proizvodima, uslugama i aktivnostima koje su zabranjene. Takoe, nije dozvoljeno investiranje u konvencionalne banke koje posluju sa kamatama. Islamic Fight Academy ima stav da se kod ocene prihvatljivosti pojedinih kompanija za investiranje ceni njihova pretena, a ne sporedna, dodatna ili beznaajna delatnost.

2. Kamata. U Islamu kamata i poslovanje sa kamatom je strogo zabranjeno. Na ovaj nain se nastoji spreiti nepravda po kojoj kreditor sav rizik prenosi na dunika to je u suprotnosti sa osnovnim uenjima Kurana po kojem nema zarade bez rizika.

3. Gharar (Neizvesnost). Kada partneri nemaju dovoljno znanja o predmetu kupoprodaje, prema Islamu takvi poslovi su takoe zabranjeni. Isto tako je i sa robom koja sadri rizik. Cilj ove zabrane jeste da nedozvoljeni naini u sebi imaju elemente prevare, to moe dovesti do nezakonitog prisvajanja tue imovine, odnosno do sukoba i mrnje meu ljudima.

4. Zabranjeni naini trgovine. Ovo se odnosi na robu koja implicira: plaanje cene i isporuku robe u budunosti po ceni koja je danas utvrena (bay-adien-bidien) (Yousif, 1999, str. 2) ili prodaju duga za dug. Sa druge strane dozvoljeni naini kupoprodaje ukljuuju: isporuku robe danas i plaanje cene sutra, tj. u roku od tri do pet dana (bai-al-hal), isporuka robe danas i plaanje cena kasnijeg datuma (bai muajjal) i plaanje cene danas i isporuka robe kasnijeg datuma (bai as-salam) (Yousif, 1999, str. 7).

5. Druge zabranjene aktivnosti. One se odnose na pitanje krajnje namere ili krajnjeg korisnika pojedinih poslovnih aktivnosti. Naravno, one e biti dozvoljene ukoliko krajnja namera nije zabranjena ili krajnji korisnik nije sporan.

Obveznice

Obveznice predstavljaju jednu vrstu zajma ili kredita. Kada uzima zajam, zajmoprimac izdaje obveznicu ili obligaciju koja slui kao potvrda da e zajmodavcu biti plaena unapred utvrena kamata, a glavnica e se vratiti u skladu sa utvrenim


131

rokom dospea. Po pravilu radi se o dugoronim vrednosnim papirima, mada se oni mogu izdati i u kraim vremenskim razdobljima. Dakle, na posuena sredstva izdavanjem obveznica plaaju se kamate (Orsag, 1992, str. 233). Za obveznice se moe rei da predstavljaju one vrednosne papire koje svojim vlasnicima uglavnom donose fiksan prinos- kamatu, a posebno su pogodne za one investitore koji ne prihvataju rizik. Postoje i one obveznice koje mogu imati fluktuirajuu kamatnu stopu ili da ak uopte ne sadre kamatne kupone, meutim, to ne znai da one na posredan nain ne plaaju kamatu. Dakle, na osnovu ovoga moe se zakljuiti da je trgovina, izdavanje i promet obveznica zabranjen prema erijatu, odnosno uenju Islamske ekonomije.

Deonice

Deonice predstavljaju znaajan instrument trita kapitala i jedna je od osnovnih vrsta dugoronih vrednosnih papira. Kao to su obveznice zajmovni ili kreditni, tako su deonice vlasniki ili korporacijski vrednosni papiri. Mogu ih izdavati samo deonika drutva, odnosno kompanije. Na osnovu deonica kupci ostvaruju pravo vlasnitva nad delom vlasnike glavnice deonikog drutva i ne mogu ih neposredno povlaiti iz drutva. Takoe, prihode po osnovu deonica vlasnik moe ostvariti i njihovom prodajom na sekundarnom tritu. Vlasnik deonica takoe, ima pravo upravljanja deonikim drutvom. Deonice nemaju unapred odreen rok dospea, tako da predstavljaju permanentne ili trajne vrednosne papire. Mogu da glase na ime ili na donosioca. Na osnovu njih drutvo prikuplja novana sredstva za finansiranje svog razvoja, ali i redovnog poslovanja. U osnovi dele se na obine i preferencijalne ili prioritetne.

Obine deonice imaju sve navedene karakteristike. Ukoliko ove akcije potiu od drutava ili kompanija koje se bave dozvoljenim ili halal poslovnim aktivnostima, ukoliko su stekli svoju imovinu na halal nain, ukoliko posluju na halal nain, i ukoliko se promet njihovih deonica vri na jedan od dozvoljenih naina trgovine, u tom sluaju moe se zakljuiti da su obine deonice i njihova trita u potpunosti prihvatljivi sa aspekta erijata.

Preferencijalne ili prioritetne akcije predstavljaju tipine hibridne vrednosne papire, jer poseduju karakteristike kako deonica, tako i obveznica. Ove deonice sadre pravo naplate dividendi u odreenom fiksnom iznosu, ali i pravo prvenstva naplate u postupku likvidacije deonikog drutva. Preferencijalne dividende mogu se isplatiti pre isplate obinih ime vlasnike obinih deonica dovodi u neravnopravan poloaj jer je isplata obinih uslovljena isplatom preferencijalnih. Uzimajui u obzir karakteristike preferencijalnih deonica uz pomo kojih njihovi vlasnici za sebe osiguravaju prava ostvarenja prihoda u fiksnom iznosu, a koji nije vezan za poslovni rezultat drutva, elemenata sadranih u ovoj vrsti deonice, te ujedno dovoenjem u neravnopravan poloaj u odnosu na vlasnike obinih deonica, moe se zakljuliti da ove deonice predstavljaju neprihvatljiv finansijski instrument sa aspekta erijata, odnosno Islamske ekonomije.


132

Varanti

Izdaju se vlasnicima obinih i preferencijalnih deonica i to kao prava da mogu da po unapred utvrenoj fiksnoj ceni kupe obine deonice deonikog drutva. Uglavnom nose fiksno utvreno vreme u kojem se mogu iskoristiti, dok nakon tog roka pravo iz varanta prestaje. Osnovni razlog izdavanja varanta jeste poveanje atraktivnosti emisije vrednosnih papira. Prema Islamic Figh Academy varanti ne nude privilegije njenim vlasnicima u odnosu na druge deoniare, tako da su sa stanovita Islama, oni prihvatljivi.

Opcije i fjuersi

Opcije se definiu kao pismene punomoi kojima njihov izdavalac daje kupcima pravo na kupovinu i/ili prodaju odreenog paketa vrednosnih papira u odreenom vremenu i po utvrenoj ceni. Sa druge strane fjuerse definiemo kao ugovore o kupovini ili prodaji fiksnih koliina odreene robe, valuta ili vrednosnih papira uz isporuku odreenog datuma u budunosti po ranije utvrenoj ceni (fiksnoj). Moramo naglasiti i to da se kod opcija plaa premija od strane kupca, dokse kod fjuersa ne plaa.

Dakle, uzimajui u obzir sve karakteristike opcija i fjuersa, moe se zakljuiti da sa Islamskog aspekta one predstavljaju neprihvatljive oblike trgovakih ugovora u kojima je cena odreena u sadanjosti, dok e isporuka i plaanje uslediti naknadno ili u buduem vremenu. Dakle, trgovanje sa ovim finansijskim instrumentima nije prihvatljivo prema Islamu.

Islamski finansijski instrumenti

Islamski finansijski instrumenti definisani su kao instrumenti koji predstavljaju deo u zajednikom kapitalu prikupljenom za investiranje, a sve kako bi se stvorio profit, koji je izdat od strane investitora kao mudariba ili od treih lica u njihovu korist. Takvi certifikati su utrivi i pogodni da budu zamenjeni za likvidni novac (Hassan, 1997, str. 44).

Islamski finansijski instrumenti predstavljaju vrednosne papire koje izdaju vlade i korporativni sektori druge firme u cilju privlaenje finansijskih sredstava korienjem novanog ili trita kapitala potujui pravila i uslove erijata. Na Islamskom finansijskom tritu ne mogu se koristiti instrumenti koji nisu u skladu sa propisima erijata. Na tritu kapitala koriste se dugoroni, a na novanom tritu kratkoroni Islamski finansijski instrumenti. Ovi instrumenti koji se koriste radi prikupljanja tednje razvijeni su iz dva oblika, a to su muaraka i mudaraba, ali u dananje vreme, dolo je do razvoja i novih koji su zasnovani na nekim drugim modelima finansiranja, kao to su: salam, istis'na, ijara, qard hasan i drugi. Naravno, dozvoljena je i njihova kombinacija ukoliko time doprinose interesima poslovnih partnera. Moe se zakljuiti da se mudaraba zavrava podelom profita ili gubitka koji nastaje realizacijom odreenog poslovnog poduhvata, muaraka se moe tretirati kao dugorono investiranje, ukoliko se radi o permanentnoj muaraci ili kao srednjorona, ukoliko se radi o vremenski ogranienoj. Sa druge strane imamo i salam koji se moe


133

po svojoj prirodi posmatrati kao kratkorono investiranje. Veina Islamskih finansijskih instrumenata, zasnovana je na principu mudaraba ugovora, ona sadre prava i odnose koji su sadrani i u mudaraba modelu finansiranja. Kada se govori o islamskim finansijskim instrumentima, potrebno je navesti i njihove osnovne karakteristike, a to su:

1. Predstavlja dokaz o vlasnitvu nad neto realnom imovinom koja je nabavljena iz sredstava koji su prikupljeni emisijom vrednosnih papira.

2. Svom vlasniku daju pravo da uestvuje u raspodeli profita, naravno ukoliko on bude ostvaren realizacijom konkretnog projekta ili poslovanjem deonikog drutva.

3. Njihova vrednost ne moe biti garantovana njihovom vlasniku od strane emitenta.

4. Njihov vlasnik preuzima puni rizik i kao vlasnik kapitala uestvuje u pokriu eventualno nastalog gubitka.

5. Ne mogu imati pravo na unapred odreeni garantovani profit, bilo u procentualnom ili nominalnom iznosu.

6. Proces njihovog izdavanja i prometa mora da bude usklaen sa principima erijata.

7. Realizacija posla ili projekta vri se uskladu sa principom mudaraba poslovnog odnosa.

8. Poslovanja po mudaraba ugovoru potrebno je posebno evidentirati i odvojiti od ostalog poslovanja mudaraba. Ako se radi o banci kao entitetu finansijskih instrumenata, u tom sluaju za svaki projekat neophodno je otvoriti poseban raun, sa ijim stanjem moraju da budu upoznati svi zainteresovani, odnosno javnost ukoliko je u finansiranju uestvovao relativno veliki broj klijenata banke.

9. Utrivi su (ovo ukazuje na mogunost i potrebu stvaranja sekundarnog finansijskog trita ime bi se olakalo unovenje finansijskih instrumenata, a njihova kupovina na primarnom tritu uinila atraktivnijom).

Zakljuak

Teoretske osnove islamske ekonomije izvedene su iz osnovnih postavki Islama koje ine tevhid, rububijjet i halifat. Moe se zakljuiti da razumevanje i istraivanje Islamske ekonomije nije mogue bez razumevanja erijata kao pravne osnove njenog nastanka i razvoja.

Islamske finansije razvijene su u okviru Islamske ekonomije uz potovanje odreenih ogranienja, kao to su: zabrana proizvodnje i trgovine u Islamu zabranjenih roba, usluga, delatnosti; zabrana kamate; zabrana transakcija koje sadre visok stepen neizvesnosti; zabrana trgovine na nedozvoljen nain, te drugim zabranjenim aktivnostima.

Moe se zakljuiti da je jedna od razlika Islamskog, u odnosu na konvencionalni finansijski sistem, sadrana u Islamskoj zabrani kamate. Sam odnos prema kamati, kada se posmatra kroz istoriju bio je razliit. Platon, Aristotel su je osuivali, a Islam, Katolianstvo i Judaizam su je zabranjivali. Osnivai i teoretiari savremene


134

ekonomske nauke o kamati su imali razliite stavove. Naime, Kejnz je gotovo predlagao da se kamata ukine, a da bi je teoretiari Islamske ekonomije danas, ponovo i potpuno odbacivali.

Takoe, potreba izgradnje finansijskog sistema koji e zadovoljiti potrebe Muslimanskih zemalja i pomoi u finansiranju njihovog ekonomskog razvoja, ali na nain koji je prihvatljiv sa aspekta erijata. Upravo to predstavlja jedno od vanih pitanja kojim se danas bave teoretiari Islamske ekonomije. Islamski finansijski sistem nalazi se u zavrnoj fazi svoje izgradnje. Kao to je zakljueno zasnovan je na osnovnom principu zabrane primanja i davanja kamate. Poslovna filozofija ovog sistema zasnovana je na poslovnim aranmanima koji podrazumevaju uee u raspodeli dobiti ili gubitka, te drugim modelima finansiranja koji su dozvoljeni prema erijatu. Moe se zakljuiti da Islamski finansijski sistem, a u okviru njega i Islamsko bankarstvo koje je zasnovano na modelima beskamatnog finansiranja, i pored dosadanjeg rasta, jo uvek se nalazi u ranoj fazi svoga razvoja.

Pregled literature

Ahmad, A. (1997). Towards an Islamic Financial Market. Jeddah: Islamic Development Bank, Islamic Research and Training Institute.

Ahmed, O.B. (1997). Islamic Financial Instruments to manage short-term excess liquidity. Jeddah: Islamic Development Bank, Islamic Research and Training Institute.

Babi, M. Meuzavisnost razvoja finansijskog i realnog sektora. Banka, 8/2001, 66 76.

Hassan, H. H. (1997). Flexibility of Shari'ah Principles of Finance and Resource Mobilization needs of Guvermnents , u Ahmad,Ausaf i Khan, Tariqullah, Islamic Financial Instruments for Public Sector Resource Mobilization. Jeddah S.A.: Islamic Development Bank, Islamic Research and Training Institute.

Komazec, S., Krsti B., ivkovi A. i Risti . (1998). Bankarski menadment, upravljanje savremenim bankarstvom. Beograd: igoja tampa.

Komazec, S., ivkovi A. i Risti . (2000). Poslovna politika banaka, bankarski menadment, finansijska trita i berze. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Ekomomski fakultet.

Mishkin, F. (1997). The Economics of Money, Banking and Financial Markets. Massachusetts: Addison-Wesley.

Orsag, S. (1992). Finansiranje emisijom vrijednosnih papira. Zagreb: Institut za javne finansije.

Siddigi, M. (2002). Banking on Shari'ah principles. Middle East, Issue 325, 214 228. Vunjak, N. i Kovaevi Lj. (2003). Finansijsko trite, berze i brokeri (savremeni

finansijski trendovi). Subotica: Ekonomski fakultet. Yousif, Al-K. (1999). Financial Markets: An Islamic Perspective. A lecture

prepared for 8th Intensive Orrientation Course: Islamic Economics, Banking & Finance [Seminar Procedings]. Markfield Conference Centre, Leicestershire, UK.

Documents

Budimir-N.-2014.-Islamsko-finansijsko-tržište.-Anali-poslovne-ekonomije-br.-10-str.-123-̶-134