1

Поглавље 12: Безбедност хране, ветеринарска и фитосанитарна политика Ово поглавље одражава интегрисани приступ ЕУ који има за циљ да обезбеди висок ниво јавног здравља, здравља животиња, добробити животиња и здравља биља у оквиру Европске уније кроз кохерентне мере од њиве до трпезе и одговарајући надзор, уз обезбеђивање ефикасног функционисања унутрашњег тржишта. У овом домену од државе кандидата се тражи да обезбеди транспозицију правних тековина ЕУ и постепену примену истих од стране правилно структуиране и обучене администрације. Примена захтева да одговарајуће административне структуре буду у стању да врше инспекцију и контролу укључујући одговарајуће лабораторијске капацитете. Усаглашавање различитих органа надлежних за пренос и/или примену је од кључног значаја. Поред тога, неопходна је обука различитих инспектора и субјеката у пословању храном и сточном храном. I. ОПШТЕ Молимо опишите тренутни статус и предвиђени развој за сваку од следећих тачака, са прецизним распоредом активности 1. Молимо да дате дијаграме тока/организационе шеме (органиграме) који приказују нивое надлежности као и линије управљања у циљу описа структуре и организације служби задужених за безбедност хране, ветеринарску и фитосанитарну политику. Подела надлежности и везе између централног, регионалног и локалног нивоа треба да буду јасно приказане (треба дефинисати степен децентрализације/преноса надлежности). Законом о безбедности хране („Службени лист РС“ бр. 41/2009) извршена је подела надлежности у области безбедности хране између Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарства здравља. Надлежности Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде у области безбедности хране су: 1) у фази примарне производње, и то:

• хране животињског порекла - ветеринарска инспекција, • Храна биљног порекла - фитосанитарна инспекција;

2) у фази производње, прераде и промета на велико, и то:

• хране животињског порекла - ветеринарска инспекција, • хране биљног порекла и безалкохолних пића - пољопривредна инспекција, • мешовите хране - ветеринарска и пољопривредна инспекција;

3) у фази увоза и провоза, и то:

• хране животињског порекла - гранична ветеринарска инспекција, • хране биљног порекла - фитосанитарна инспекција, • мешовите хране - гранична ветеринарска и фитосанитарна инспекција;

2

4) у фази извоза, и то: • хране животињског порекла - ветеринарска инспекција, • хране биљног порекла - фитосанитарна инспекција, • мешовите хране - ветеринарска и пољопривредна инспекција, • вина и алкохолних пића - пољопривредна инспекција;

5) Контролу генетски модификоване хране у свим фазама производње, прераде и

промета врши фитосанитарна инспекција, а генетски модификоване хране за животиње - ветеринарска инспекција;

6) У фази промета на мало храну животињског порекла у објектима регистрованим

односно, одобреним од стране Министарства, као и у промету на мало свежег меса, млека, јаја, меда, рибе и дивљачи у специјализованим објектима (касапнице, рибарнице и сл.) - ветеринарска инспекција, односно вина и алкохолних пића - пољопривредна инспекција.

Министарство здравља у области безбедности хране надлежно је за: контролу нове хране, дијететских производа, дечје хране - замене за мајчино млеко, дијететских суплемената и соли за исхрану људи и производњу адитива, арома, ензимских препарата неживотињског порекла и помоћних средстава неживотињског порекла, као и воде за пиће у оригиналној амбалажи (стона вода, минерална вода и изворска вода), као и воде за јавно снабдевање становништва водом за пиће у свим фазама производње, прераде и промета (промет на велико, промет на мало, увоз на местима царињења и извоз) - санитарна инспекција.

Надлежности Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде у области безбедности хране за животиње су:

1) у фази примарне производње, и то:

• хране за животиње животињског порекла - ветеринарска инспекција, • хране за животиње биљног порекла - фитосанитарна инспекција;

2) у фази производње, прераде и промета ветеринарска инспекција; 3) у фази увоза, провоза и извоза, и то:

• хране за животиње животињског порекла и мешовите хране за животиње - ветеринарска инспекција,

• хране за животиње биљног порекла - фитосанитарна инспекција. Ветеринарска, фитосанитарна и пољопривредна инспекција су територијално распоређене тако да покривају целу територију Републике Србије, са централним управљањем. Послови из надлежности Министарства здравља у области безбедности хране на територији Аутономне покрајине Војводине поверени су Покрајинском секретаријату за здравство, а Министарство здравља врши контролу поверених послова. Органиграми свих надлежних служби и опис послова дати су у одговору на питање број 3., Одељак I, Поглавље 12. .

3

Дијаграм тока - нивои надлежности - линије управљања служби надлежних за

безбедност хране, ветеринарску и фитосанитарну политику

2. Молимо наведите постојеће и планиране ресурсе (људске, материјалне и финансијске) додељене сваком сектору. Број запослених у републичкој администрацији не може бити већи од 28.400 извршилаца на неодређено време, у складу са Законом о одређивању максималног броја запослених у републичкој администарацији и Одлуком о максималном броју запослених у органима државне управе, јавним агенцијама и организацијама за обавезно социјално осигурање. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде (МПШВ) може имати највише 947 запослених, од чега највише 383 запослена у Управи за ветерину, 33 у Управи за заштиту биља, 280 у Генералном инспекторату и 55 у Дирекцији за националне референтне лабораторије.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

Управа за ветерину

- Овлашћене вет.станице

- Ветеринарски институти

- Лаб. за резидуе - Лаб. за БСЕ

(18)

Фарме Субјекти у пословању храном животињског

порекла

Примарна производња

биљног порекла

Лабораторије - Резидуе

- Фитосанитарна - Садни материјал

-Безбедност хране и млеко

-Банка биљних гена

Дирекција за нац. референтне лабораторије

Министарство здравља (МЗ) и

Покрајински секретаријат за здравство (ПСЗ)

Сектор за инспекцијске послове МЗ и Сектор за санитарни надзор

ПСЗ

Санитарна инспекција

Нова храна Дечија храна Дијететски суплементи Адитиви, ароме, ензимски препарати, помоћна средства неживотињског порекла Со за људску исхрану Вода за јавно снабдевање становништва Вода у оригиналној амбалажи

Институти и заводи за јавно здравље (25)

Субјекти у пословању

храном

Систем безбедности хране у Републици Србији

Управа за заштиту биља

Генерални инспекторат

Субјекти у пословању храном биљног порекла

Штетни организми Средства за заштиту биља Средства за исхрану биља Успостављање МДК пестицида у храни и храни за животиње Семе и садни материјал Регистрација сорти Заштита биљних сорти ГМО

Пољопривредне стручне службе

(34)

Ветеринарска инспекција

Здравље животиња Добробит животиња Храна животињског порекла Мешовита храна Остаци ветеринарских лекова и СЗБ у храни животињског порекла ГМO храна – животињског порекла Ензимски препарати животињског порекла Храна за животиње животињског и мешовитог порекла

Овлашћене лабораторије:

- Пољопривредне стручне службе

(34) - Факултети

- Институти

- Приватне

лабораторије (46)

- Фитосанитарне инспекције (гранична; унутрашња; за безбедност хране) -Пољопривредне инспекције

(за безбедност хране биљног порекла; за вино, ракију и етанол) Здравље биља Квалитет СЗБ и СИБ Примарни производи и једноставно обрађени производи биљног порекла Семе и садни материјал ГМО – храна биљног порекла Храна за животиње биљног порекла Прерађена храна биљног порекла - производња и велетрговина Остаци СЗБ у храни биљног порекла Мешовита храна (конди-торски производи, пекар-ски производи и супе) Безалкохолна пића и напици Алкохолна пића Вина

4

Министарство здравља (МЗ) може имати највише 311 запослених, од којих је 184 у Одељењу за санитарну инспекцију Сектора за инспекцијске послове, а 74 у Сектору за санитарни надзор Пoкрајинског секретаријата за здравство. Људски ресурси МПШВ и МЗ дефинисани су Правилницима о унутрашњој организацији и систематизацији радних места. Плате и друга финансијска средства потребна за спровођење редовних активности МПШВ и МЗ усмеравају се из Буџета Републике Србије. Финансијска средства се пројектују кроз вишегодишњи програмски буџет и на годишњој основи у координацији са Министарством финансија. За Управу за ветерину, Управу за заштиту биља и Генерални инспекторат и Дирекцију за националне референтне лабораторије финансијска средства се усмеравају као засебне буџетске јединице. 1) Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде 1.1. Управа за ветерину Људски ресурси Садашње стање У складу са важећим Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у Управи за ветерину (УВ) запослено је 383 службеника и намештеника. Сва радна места су попуњена. Због повећаног обима посла за одређене активности, као и ради замене, додатно је ангажовано 25 оператера (ССС) и 20 извршилаца (ВСС) на основу уговора.

Управа за ветерину Број запослених

Ветеринари (ВСС)

Остали запослени

Директора 1 1 секретарица (ССС) Саветник за послове у области безбедности хране, економије и управљање пројектима - 1 економиста (ВСС)

Помоћник директора 1 -

Централни ниво 31

1 економиста (ВСС) 1 правника (ВСС) 2 референтa (ССС) 2 нaмештеника (ССС)

Ветеринарска инспекција - централни ниво 14 - Ветеринарска инспекција - регионални ниво 25 - Ветеринарска инспекција - локални ниво 274 - Гранична ветеринарска инспекција 29 - Укупно 375 8 ВСС- висока стручна спрема ССС- средња стручна спрема.

5

Будуће стање Одлуком о максималном броју запослених у органима државне управе, јавним агенцијама и организацијама за обавезно социјално осигурање и Законом о одређивању максималног броја запослених у републичкој администарацији укупан број запослених у УВ мора бити 383. Да би се у потпуности одговорило на захтеве у хармонизацији и имплементацији у области ветеринарске политике и безбедности хране додатно ће морати да се ангажују извршиоци на одређеним пословима. Материјални ресурси Садашње стање УВ има материјалне ресурсе који задовољавају потребе запослених, и то: потребна ИТ опрема, укључујући и интернет конекције, Централну базу података за говеда и VetUp базу података o регистровним ветеринарским станицама и амбулантама, њиховом подручју рада везано за спровођење Програма мера здравствене заштите животиња и праћење кретања заразних болести животиња, директне телефонске и факс линије, службени мобилни телефони, возила и потребна канцеларијска опрема. На свим граничним прелазима на којима је организована ветеринарска инспекција обезбеђени су инфраструктурни и технички услови (компјутери и интернет прикључци) ради умрежавања граничних прелаза са УВ и израде компјутерског програма за праћење пошиљака при увозу и провозу, као и укључење у TRACES систем ЕУ. Канцеларије које се налазе ван седишта УВ (регионалне канцеларије, које су под закупом) опремљене су: директним телефонским и факс линијама и имају стални приступ интернету. ИТ опрема је застарела, просторни капацитети и канцеларијска опремљеност не задовољавају потребе запослених, а недостаје и део потребне опреме за вршење инспекцијских контрола. Сви ветеринарски инспектори имају службене мобилне телефоне, али немају довољан број возила, док је одређени број возила дотрајао. На свим граничним прелазима нису испуњени прописани инфраструктурни и други захтеви за рад граничне ветеринарске инспекције, осим на граничном прелазу Хоргош, који je изграђен и опремљен у оквиру Пројекта опремања граничних прелаза уз помоћ ЕУ. На осталим граничним прелазима постојеће канцеларије су неодговарајуће у погледу простора и канцеларијске опреме. Сви гранични инспектори имају службене мобилне телефоне, док је број возила, као и опрема за узорковање недовољна. Део постојеће опреме (компјутери, возила и професионална опрема за ветеринарске инспекторе) набављена је у путем пројеката подржаних од ЕУ и других донатора у задњих 5 година. Будуће стање Планирано је успостављање интегрисаног ветеринарског информационог система и његово повезивање са постојећим системом идентификације и регистрације говеда, оваца и коза и системом за регистрацију свиња и живине, као и других животињских

6

врста, са могућношћу проширења у односу на потребе УВ, као и ИТ систем за граничне ветеринарске прелазе, као и повезивање оператера и кланица. У зависности од додељених буџетских средстава, у наредном периоду ће се планирати набавка недостајуће опреме, и опремање канцеларија ветеринарске инспекције и граничних прелаза. Финансијски ресурси за 2010. годину (у динарима)

УПРАВА ЗА ВЕТЕРИНУ

760 Здравство некласификовано на другом месту

Средства из буџета

Издаци из додатних прихода

Укупна средства

413 Накнаде у натури 1.000 1.000

414 Социјална давања запосленима 1.000 1.000

416 Накнаде запосленима и остали посебни расходи 1.000 1.000

421 Стални трошкови 12.440.000 4.000.000 16.440.000 422 Трошкови путовања 8.600.000 2.000.000 10.600.000 423 Услуге по уговору 41.125.000 5.000.000 46.125.000 424 Специјализоване услуге 200.000 1.000 201.000

425 Текуће поправке и одржавање 4.450.000 1.000.000 5.450.000

426 Материјал 10.580.000 5.000.000 15.580.000

451

Субвенције јавним нефинансијским предузећима иорганизацијама; Распоред и коришћење средстава ове апропријације вршиће се по посебном акту Владе

1.256.000.000 1.100.000.000 2.356.000.00

462

Дотације међунардним организацијама 2.001.000 500.000 2.501.000

482 Порези,обавезне таксе и казне 1.400.000 1.000.000 2.400.000

483 Новчане казне и пенали по решењу судова 1.000 1.000 2.000

485 Накнада штете за повреде или штету нанету од

стране државних органа 1.000 50.000 51.000 512 Машине и опрема 500.000 500.000 1.000.000 515 Нематеријална имовина 2.000.000 1.000 2.001.000 Извори финансирања : 01 Приходи из буџета 1.339.301.000 1.339.301.000

04 Сопствени приходи буџетских корисника 1.119.053.000 1.119.053.000

Свега: 1.339.301.000 1.119.053.000 2.458.354.000

7

Програм 2601

Прва компонента инструмената за претприступну помоћ ЕУ - подршка транзицији и изградња институција 2601-08

пројекат 06

Подршка контроли и искорењивању класичне свињске куге и беснила у Републици Србији 140.600.000 140.600.000

Извори финансирања за главу 16.1 :

01 Приходи из буџета 1.479.901.000

04 Сопствени приходи буџетских корисника 1.119.053.000

Свега: 1.479.901.000 1.119.053.000 2.598.954.000 Средства субвенција се користе за финансирање послова по Програму расподеле и коришћења средстава субвенција, у области ветерине, који доноси Влада. 1.2. Управа за заштиту биља Људски ресурси Садашње стање У складу са важећим Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у Управи за заштиту биља (УЗБ) предвиђено је 33 службеника. Два радна места нису попуњена. Због повећаног обима посла за одређене активности, додатно су ангажована 3 извршиоца на основу уговора. Људски ресурси Управе за заштиту биља Управа за заштиту биља Број запослених Образовање Директор Управе за заштиту биља 1 Доктор наука

Административно особље 2 ВСС, правник и

економиста

Одсек за здравље биља и биљни карантин

6 + једно непопуњено радно место

ВСС, 5 дипл. инж. заштите биља и један дипл. инж. пољопривредне механизације

Одељење за средства за заштиту и исхрану биља

8 ВСС, дипл. инж. заштите биља

Група за семе и садни материјал 4 ВСС, три дипл. инж.

ратарства, један дипл. инж

8

воћарства Одсек за признавање сорти

6 + једно непопуњено радно место

ВСС, дипл. инж. ратарства и дипл. инж воћарства

Група за заштиту биљних сорти и биолошку сигурност

4 ВСС, дипл. инж. ратарства, дипл. инж воћарства, дипл.

инж. Технологије ВСС – висока стручна спрема Будуће стање Да би се у потпуности одговорило на захтеве у хармонизацији и имплементацији прописа у области здравља биља, семена и садног материјала, успостављања великог броја регистара и евиденција и формирања електронских база података потребно је додатно ојачати капацитете и унапредити професионална знања запослених у УЗБ и Фитосанитарној инспекцији. Законом о средствима за заштиту биља предвиђена је процена средстава за заштиту биља, формирање регистара дистрибутера, увозника и пружалаца услуга, вођење евиденција о промету и примени средстава за заштиту биља, као и успостављање електронских база података. Ради тога потребно је ојачати капацитете и унапредити професионална знања запослених у Управи за заштиту биља и Фитосанитарној инспекцији. Како се у Републици Србији, по први пут, успоставља систем за заштиту биљних сорти (заштиту права оплемењивача биљних сорти), узимајући у обзир примене специфичних законских одредби и вођења потребних регистара и база података, неопходно је ангажовање нових људских ресурса. Међутим, Одлуком о максималном броју запослених у органима државне управе, јавним агенцијама и организацијама за обавезно социјално осигурање и Законом о одређивању максималног броја запослених у републичкој администарацији укупан број запослених у УЗБ не може бити већи од 33. Да би се у потпуности одговорило на захтеве у хармонизацији у области фитосанитарне политике мораће додатно бити ангажовани извршиоци на одређеним пословима, на основу уговора. Материјални ресурси Садашње стање УЗБ има материјалне ресурсе који задовољавају потребе запослених, и то: потребна ИТ опрема, укључујући и интернет конекције, директне телефонске и факс линије, службени мобилни телефони, возила и потребна канцеларијска опрема. Будуће стање Неопходно је успоставити информациони систем, обзиром да је УЗБ задужена за успостављање великог броја регистара и централне базе података у фитосанитарној области, што изискује додатна материјална и финансијска средства. Текуће финансирање УЗБ и послови спровођења програма мера се финансирају из буџетских средстава и сопствених прихода. У наредном периоду, на основу нове

9

законске регулативе у фитосанитарној области, потребно је дефинисати висину накнада којима ће располагати УЗБ за унапређење и развој фитосанитарног система. Финансијски ресурси за 2010. годину (у динарима)

УПРАВА ЗА ЗАШТИТУ БИЉА

Пољопривреда, шумарство, лов и риболов Средства из буџета

Издаци из додатних прихода

Укупна средства

413 Накнаде у натури 197.000 197.000 414 Социјална давања запосленима 99.000 99.000 416 Награде запосленима и остали

посебни расходи 1.000

1.000 421 Стални трошкови 1.000.000 1.000.000 2.000.000 422 Трошкови путовања 1.000.000 4.000.000 5.000.000 423 Услуге по уговору 1.500.000 10.000.000 11.500.000 424 Специјализоване услуге 1.500.000 38.699.000 40.199.000 425 Текуће поправке и одржавање 99.000 200.000 299.000 426 Материјал 400.000 2.000.000 2.400.000 451 Субвенције јавним нефинансијским

предузећима и организацијама 30.000.000 30.000.000 60.000.000 Средства ове апропријације

намењена су за програме заштите биља, а распоред и коришћење средстава ове апропријације вршиће се по посебном акту Владе

462 Дотације међународним организацијама

2.000.000 2.000.000

482 Порези, обавезне таксе и казне 100.000 500.000 600.000 483 Новчане казне и пенали по решењу

судова 50.000 50.000 512 Машине и опрема 403.000 1.000.000 1.403.000

Извори финансирања за функцију 420:

01 Приходи из буџета 36.299.000 36.299.000 04 Сопствени приходи буџетских

корисника 89.449.000 89.449.000 Укупно за функцију 420: 36.299.000 89.449.000 125.748.000 Извори финансирања за главу 16.2:

01 Приходи из буџета 36.299.000 36.299.000 04 Сопствени приходи буџетских

корисника 89.449.000 89.449.000 Свега: 36.299.000 89.449.000 125.748.000 1.3 Генерални инспекторат Људски ресурси Садашње стање У складу са важећим Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у Генералном инспекторату (ГИ) предвиђено је 280 службеника и

10

намештеника. Сва радна места су попуњена. Због повећаног обима посла за одређене активности, додатно су ангажовани људи по уговору на одређено време. Људски ресурси Генералног инспектората за област фитосанитарне инспекције и безбедности хране

Генерални инспекторат Број запослених Генерални инспекторат – централни ниво 3 Фитосанитарна инспекција 55 Гранична фитосанитарна инспекција 33 Фитосанитарна инспекција за безбедност хране 18 Пољопривредна инспекција за безбедност хране 26 Вино, ракија, алкохолна и безалкохолна пића 25

Сви запослени у ГИ су високе стручне спреме, различитих профила (пољопривреда, технологија, ветеринарска медицина, правне науке). Материјални ресурси Садашње стање ГИ има материјалне ресурсе који задовољавају потребе запослених у седишту (Београд), и то: потребна ИТ опрема, укључујући и интернет конекције, директне телефонске и факс линије, службене мобилне телефоне, возила и потребну канцеларијску опрему. Канцеларије фитосанитарне и пољопривредне инспекције које се налазе ван седишта ГИ опремљене су: директним телефонским и факс линијама и имају стални приступ интернету, али је ИТ опрема застарела. Просторни капацитети и канцеларијска опремљеност не задовољавају потребе запослених, а додатна опрема је потребна ради побољшања вршења инспекцијских контрола. Сви инспектори имају службене мобилне телефоне и возила (одређени број возила је дотрајао). На свим граничним прелазима нису испуњени прописани инфраструктурни и други захтеви за рад граничне фитосанитарне инспекције, осим на граничном прелазу Хоргош, који je изграђен и опремљен у оквиру Пројекта опремања граничних прелаза уз помоћ ЕУ. На осталим граничним прелазима постојеће канцеларије су неодговарајуће у погледу простора и канцеларијске опреме. Сви гранични инспектори имају службене мобилне телефоне, док је број возила, као и опрема за узорковање недовољна. Део постојеће опреме (компјутери, возила и професионална опрема за фитосанитарне инспекторе) набављена је путем пројеката подржаних од ЕУ и других донатора у последњих 5 година, као и из буџетских средстава. Будуће стање Планирано је успостављање интегрисаног информационог система који ће обухватити све нивое: централни, регионални и локални ниво, укључујући и лабораторије и граничне прелазе. То ће омогућити квалитетну анализу ризика и успостављање система за брзо обавештавање и узбуњивање.

11

У зависности од додељених буџетских средстава у наредним годинама, планираће се и набавка недостајуће опреме и унапређење осталих граничних прелаза. Финансијски ресурси за 2010. годину (у динарима)

ГЕНЕРАЛНИ ИНСПЕКТОРАТ ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ

Пољопривреда, шумарство, лов и риболов

Средства из буџета

Издаци из додатних прихода

Укупна средства

414 Социјална давања запосленима 493.000 493.000

421 Стални трошкови 16.900.000 1.250.000 18.150.000 422 Трошкови путовања 8.000.000 500.000 8.500.000 423 Услуге по уговору 9.100.000 400.000 9.500.000 424 Специјализоване услуге 11.000.000 26.000.000 37.000.000 425 Текуће поправке и

одржавање 6.000.000 6.000.000 426 Материјал 17.500.000 5.000.000 22.500.000 482 Порези, обавезне таксе и

казне 3.700.000 2.000.000 5.700.000 483 Новчане казне и пенали

по решењу судова 1.000.000 1.000.000 2.000.000 511 Зграде и грађевински

објекти 3.500.000 3.500.000 512 Машине и опрема 3.500.000 3.500.000 515 Нематеријална имовина 2.000.000 2.000.000

Извори финансирања за функцију 420:

01 Приходи из буџета 82.693.000 82.693.000 04 Сопствени приходи

буџетских корисника 36.150.000 36.150.000 Укупно за функцију 420: 82.693.000 36.150.000 118.843.000 Извори финансирања за

главу 16.5: 01 Приходи из буџета 82.693.000 82.693.000 04 Сопствени приходи

буџетских корисника 36.150.000 36.150.000 Свега: 82.693.000 36.150.000 118.843.000

1.4 Дирекција за националне референтне лабораторије Људски ресурси Садашње стање У складу са важећим Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних места укупан број систематизованих радних места у Дирекцији за националне референтне лабораторије (ДНРЛ) je нa 55. Садашњи број запослених је 19, од чега девет на неодређено време, док остали извршиоци раде на основу уговора.

12

Људски ресурси Дирекције за националне референтне лабораторије

Дирекција за националне референтне лабораторије

Број запослених Образовање

Директор 1 Доктор ветеринарске медицине Административно особље 1 ВСС, машински инжењер Референтна фитосанитарна лабораторија 2 ВСС, дипл. инж. заштите биља

Референтна лабораторија за резидуе 1 ВСС, дипл. инж. заштите биља

Банка биљних гена 3 ВСС, 1 дипл. биолог, 1 дипл. инж. ратарства, један ССС

Референтна лабораторија за безбедност хране и хране за животиње и млеко 1 Др сци. мед

ВСС – висока стручна спрема ССС – средња стручна спрема

Будуће стање Очекује се да ће предвиђен број радних места бити попуњен у најскоријем року. Дирекција за националне референтне лабораторије Број запослених Директор Дирекције за националне референтне лабораторије 1 Руководиоци референтних лабораторија и административног дела 7 Административно особље 15 Сектор – Референтна фитосанитарна лабораторија 8 Сектор – Референтна лабораторија за резидуе 6 Сектор – банка биљних гена 4 Сектор – Референтна лабораторија за безбедност хране и хране за животиње и млеко

6

Сектор – Званична станица за тестирање семена и садног материјала

4

Одсек- органаску производњу 4 У оквиру пројекта CARDS 2005 ”Јачање институционалних капацитета лабораторија у ланцу безбедности хране” сачињен је оперативни план за адекватно (пуна оперативност) функционисање ДНРЛ, који предвиђа 222 извршиоца. Материјални ресурси Садашње стање Комплекс ДНРЛ се састоји од три згрaде лабораторија и уравне зграде. Комплекс је смештен у Земуну – Горњи град. Тренутно је у току реконструкција лабораторија у складу са стандардима за лабораторије за контролу ланца исхране. Лабораторијска опрема набављена у току 2003. године дата је на коришћење и употребу овлашћеним лабораторијама у области безбедности хране, ветеринарства и фитосанитарне контроле. ДНРЛ има материјалне ресурсе који задовољавају потребе запослених у лабораторијском комплексу, и то: потребна ИТ опрема укључујући и интернет конекције, директне телефонске и факс линије, службене мобилне телефоне, возила и

13

потребну канцеларијску опрему. Тренутно постоји опрема за Банку биљних гена, која је набављена је у оквиру пројекта Seednet. Будуће стање Реконструкција постојећих лабораторија је у току и биће завршена почетком 2011. Поступак набавке лабораторијске опреме је у финалној фази и очекује се пуна оперативност у првој половини 2011. Набавка опреме ће се вршити преко Твининг пројекта „Јачање институционалног капацитета Дирекције за националне референтне лабораторије“ из програмског циклуса ИПА 2010. Све остало се финансира из буџета Републике Србије. Финансијски ресурси за 2010. годину (у динарима)

ДИРЕКЦИЈА ЗА НАЦИОНАЛНЕ РЕФЕРЕНТНЕ ЛАБОРАТОРИЈЕ

Пољопривреда, шумарство, лов и риболов

Средства из буџета

Издаци из додатних прихода

Укупна средства

421 Стални трошкови 2.840.000 2.840.000 422 Трошкови путовања 3.300.000 3.300.000 423 Услуге по уговору 7.600.000 7.600.000 424 Специјализоване услуге 3.000.000 50.000.000 53.000.000 425 Текуће поправке и

одржавање 3.000.000 3.000.000 426 Материјал 5.500.000 5.500.000 482 Порези, обавезне таксе и

казне 3.000.000 3.000.000 512 Машине и опрема 1.000.000 1.000.000 515 Нематеријална имовина 2.000.000 2.000.000 Извори финансирања за

функцију 420: 01 Приходи из буџета 31.240.000 31.240.000 04 Сопствени приходи

буџетских корисника 50.000.000 50.000.000 Укупно за функцију 420: 31.240.000 50.000.000 81.240.000 Извори финансирања за

главу 16.6: 01 Приходи из буџета 31.240.000 31.240.000 04 Сопствени приходи

буџетских корисника 50.000.000 50.000.000 Свега за главу 16.6 31.240.000 50.000.000 81.240.000

2) Министарство здравља Људски ресурси Садашње стање У складу са важећим Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у Одељењу за санитарну инспекцију Министарства здравља (МЗ) тренутно је запослено 184 државна службеника и извршилаца, а у Покрајинском секретаријату за здравство (ПСЗ) још 74.

14

Људски ресурси Министарство здравља и Покрајинског секретаријата за задравство

Министарство здравља Број запослених

Сектор за инспекцијске послове 4 Сектор за инспекцијске послове – Одељење за санитарниу инспекцију

3

Сектор за инспекцијске послове – Група за послове унутрашњег надзора над имаоцима јавних овлашћења поверених послова у области санитарног надзора

4

Одељење за санитарну инспекцију – санитарни инспектори 173 Покрајински секртаријат за здравство – Сектор за санитарни надзор 74

Материјални ресурси Садашње стање МЗ нема материјалне ресурсе који задовољавају потребе запослених. Постоји потребна канцеларијска опрема, директне телефонске и факс линије и возила, али ИТ опрему користи више инспектора, интернет конекције су доступне мањем броју инспектора, док само 76 инспектора поседује мобилне телефоне. Будуће стање Одлуком о максималном броју запослених у органима државне управе, јавним агенцијама и организацијама за обавезно социјално осигурање и Законом о одређивању максималног броја запослених у републичкој администрацији укупан број запослених је попуњен, тако да нема тренутних могућности за повећање броја запослених. Финансијски ресурси 2010. година (у динарима) (само Министарство здравља)

1801-03 Санитарни надзор Средства из буџета

Издаци из додатних прихода

Укупна средства

411 Плате, додаци и накнаде запослених (зараде) 141.747.000 141.747.000

412 Социјални доприноси на терет послодавца 25.395.000 25.395.000

413 Накнаде у натури 1.700.000 1.700.000 414 Социјална давања

запосленима 1.000.000 1.000.000 415 Накнаде трошкова за

запослене 2.900.000 2.900.000 416 Награде запосленима и остали

посебни расходи 1.000 1.000 421 Стални трошкови 4.400.000 4.400.000 422 Трошкови путовања 1.850.000 1.850.000 423 Услуге по уговору 5.000.000 85.000.000 90.000.000 424 Специјализоване услуге 73.000.000 73.000.000 425 Текуће поправке и одржавање 2.000.000 2.000.000 426 Материјал 11.350.000 17.000.000 28.350.000 482 Порези, обавезне таксе и казне 2.500.000 2.500.000

Извори финансирања за

15

програм 1801-03: 01 Приходи из буџета 272.843.000 272.843.000 04 Сопствени приходи буџетских

корисника 102.000.000 102.000.000

Свега: 272.843.000 102.000.000 374.843.000 411 Плате, додаци и накнаде

запослених (зараде) 141.747.000 141.747.000 412 Социјални доприноси на терет

послодавца 25.395.000 25.395.000

3. Молимо да дате опис постојеће структуре, као и предвиђеног развоја. Два сета организационих шема: један са приказом постојеће структуре и други са планираном будућом структуром (навести датуме предвиђене за оснивање нових организационих јединица). 1) Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде (МПШВ) надлежно је за ветеринарску, фитосанитарну и политику безбедности хране животињског порекла, мешовите хране, хране биљног порекла и хране за животиње. МПШВ врши надзор над законитошћу рада Управе за ветерину, Управе за заштиту биља, Генералног инспектората и Дирекције за националне референтне лабораторије. 1.1. Управа за ветерину Према новој систематизацији од новембра 2010. год. садашње и будуће стање је обједињено и организовано је на следећи начин:

16

Органиграм Управе за ветерину Управа за ветерину (УВ), као орган управе у саставу МПШВ, обавља послове који се односе на: здравствену заштиту и добробит животиња и ветеринарско јавно здравство; обезбеђивање система за управљање ризицима у производњи и промету хране и производа животињског порекла и хране за животиње; ветеринарско-санитарну контролу у производњи и промету животиња, производа, сировина и споредних производа животињског порекла, репродуктивног материјала и других организама и предмета којима се може пренети заразна болест, хране за животиње и компоненти за производњу хране за животиње; регистрацију и одобравање објеката контролу рада објеката за производњу хране животињског порекла; контролу објеката за производњу хране за животиње и нешкодљиво уклањање лешева и споредних производа животињског порекла, као и објеката за њихову прераду; контролу призводње и промета ветеринарских лекова и медицинских средстава за употребу у ветерини; ветеринарску заштиту животне средине; обједињавање система база података, регистара и ветеринарских информационих система; међународну сарадњу; сертификацију и кнтролу у међународном промету; праћење и усклађивање

УПРАВА ЗА ВЕТЕРИНУ Директор – Шеф ветеринарске службе – CVO

ОДЕЉЕЊЕ

МЕЂУНАРОДНИ ПРОМЕТ И

СЕРТИФИКАЦИЈУ

ОДЕЉЕЊЕ

ГРАНИЧНЕ ВЕТЕРИНАРСК

Е ИНСПЕКЦИЈЕ

ОДСЕК ЗА

ПРАВНЕ, ОПШТЕ И

ФИНАНСИЈСКЕ

ПОСЛОВЕ

ОДСЕК

РЕГИСТРАЦИЈУ ВЕТЕРИНАРСКИ

Х ОРГАНИЗАЦИЈА

И

ОДЕЉЕЊЕ

ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ ДОБРОБИТ И СЛЕДЉИВОС

Т ЖИВОТИЊА

ГРУПА ЗА

ЕПИЗООТИОЛОГИЈУ

ГРУПА ЗА

ОБЕЛЕЖАВ.

СЛЕДЉИВОСТ ЖИВОТИЊА

ГРУПА ЗА

ДОБРОБИТ

ЖИВОТИЊА

ГРУПА ВЕТ.

ИНСПЕКТ

ЗДРАВСТ. ЗАШТИТА .ЖИВОТ .

ДОБРОБИТ

ГРУПА ВЕТ.

ИНСПЕКТ

ИЗВОЗНИ ОБЈЕКТИ

РЕГИОНАЛНЕ ВЕТЕРИНАРСКЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ

25 – ШЕФОВИ ОДСЕКА

ВЕТЕРИНАРСКИ ИНСТИТУТИ /

ЛАБОРАТОРИЈЕ

ЗДРАВЉЕ ЖИВОТИЊА

РЕЗИДУЕ МОНИТОРИНГ БЕЗБЕДНОСТ

ВЕЕРИНАРСКЕ СТАНИЦЕ

ВЕТЕРИНАРСКЕ

АМБЛАНТЕ

РЕГИОНАЛНИ ОДСЕЦИ И

ГРУПЕ ГРАНИЧНЕ

ВЕТЕРИНАРСКЕ ИНСПЕКЦИЈЕ

(BIP’S)

ЛОКАЛНИ У ИЗВОЗНИМ

ОБЈЕКТИМА

ВЕТЕРИНАРСКИ ИНСПЕКТОРИ

ЛОКАЛНИ

БЕЗБЕДНОСТ ХРАНЕ

ВЕТЕРИНАРСК

И ИНСПЕКТОРИ

ЛОКАЛНИ ЗДРАВЉЕ

ЖИВОТИЊА И ДОБРОБИТ

ВЕТЕРИНАРСКИ

ИНСПЕКТОРИ

ЛОКАЛНИ ГРАНИЧНИ

ВЕТЕРИНАРСКИ ИНСПЕКТОРИ

ГРУПА ВЕТЕРИНАРСКИ

ИНСПЕКТ

ПРОИЗВОДЊА И ПРОМЕТ

ЛЕКОВА И МЕД. СРЕДСТАВА И

ХРАНЕ ЗА

САВЕТНИК

ГРУПА ВЕТ.

ИНСПЕКТ

БЕЗБЕДНОСТ

ЗДРАВСТВ ИСПРАВ.

СПОРЕДНИ

ПОМОЋНИК ДИРЕКТОРА

ГРУПА

СЕРТИФИКАЦИЈУ И

УСКЛАЂИВАЊЕ ВЕТЕРИНАРСКО

САНИТАРНИХ МЕРА

ОДСЕК

МЕЂУНАРОДНИ ПРОМЕТ

ОДСЕК

ВЕТЕРИНАР ЈАВНО

ЗДРАВЉЕ

ОДЕЉЕЊЕ

ВЕТЕРИНАРКЕ ИНСПЕКЦИЈЕ

ГРУПА ЗА

ИНТЕРНЕ ПРОВЕРЕ И

УПРАВЉАЊЕ СИСТЕМОМ КВАЛИТЕТА

ГРУПА ЗА

РЕГИСТРАЦОБЈЕКАТА

ГРУПА ЗА

УСПОСТ.

СИСТЕМА БЕЗБЕД. ХРАНЕ

ЖИВОТ. ПОРЕКЛА

РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ

МИНИСТАР

17

националних прописа у области ветеринарства и безбедности хране и друге послове одређене законом. УВ руководи директор, који је одговоран министру МПШВ. Директор је и шеф ветеринарске службе (Chief Veterinary Officer - CVO), стара се о спровођењу свих прописа из области ветеринарства и безбедности хране и има законско овлашћење да нареди све мере потребне за спречавање појаве, ширења, сузбијања или ерадикације заразних болести животиња, укључујући забрану производње и промета роба, као и кретање људи у/или из зараженог подручја. Директор координира рад службе преко заменика, помоћника и начелника одељења. Начелници одељења координирају рад у својим одељењима, преко шефова одсека и руководиоца група у одељењу, и обављају сарадњу са другим одељењима. Шефови одсека ветеринарске инспекције у округу врше надзор и координацију рада ветеринарских инспектора на терену. Шеф одсека у округу спроводи налоге и процедуре рада на терену које добија од шефа одсека/начелника одељења са централног нивоа (из УВ). Повратне информације/извештаје са локалног и регионалног нивоа шеф округа доставља у УВ. Службена контрола спроводи се преко ветеринарских инспектора у унутрашњем промету и граничних ветеринарских инспектора у спољнотрговинском промету. Ветеринарски инспектори на локалном нивоу су подељени тако да најмање један инспектор обавља послове из области здравствене заштите животиња, а други управно-надзорне послове у области безбедности хране животињског порекла. За рад у објекту регистрованом и одобреном за извоз, ветеринарски инспектор добија посебно решење којим се распоређује на послове контроле и надзора у извозном објекту. Ветеринарски инспектори обављају послове инспекцијске контроле и о томе подносе извештај шефу одсека у округу, од кога добијају инструкције и упутства, као и план службених контрола за наредни период. УВ се састоји од следећих ужих организационих јединица: • Одељење за здравствену заштиту, добробит и следљивост животиња; • Одсек за регистрацију ветеринарских организација и ветеринарске услуге; • Одсек за ветеринарско јавно здравство; • Одељење за међународни промет и сертификацију; • Одсек за правне, опште и финансијско материјалне послове; • Одељење ветеринарске инспекције; • Одељење граничне ветеринарске инспекције; • Група за интерне провере и управљање системом квалитета.

Одељење за здравствену заштиту, добробит и следљивост животиња обавља послове који се односе на: припрему дугорочне стратегије здравствене заштите животиња, програма мера здравствене заштите животиња, посебних програма заштите здравља животиња од заразних болести животиња, програма сертификације газдинстава слободних од заразних болести животиња; праћење извршења програма здравствене заштите животиња; праћење епизоотиолошке ситуације у Републици и свету; праћење спровођења мера на спречавању појављивања, ширења и искорењивања заразних болести; праћење заштите и добробити животиња и припрему смерница из области добробити и доброг поступања са животињама; прописивање ветеринарско санитарних услова у карантину и објектима у којима се држе, узгaјajу, и врши промет

18

животиња; припрему програма и праћење реализације обележавања, регистрације, праћења кретања и следљивости животиња; вођење централне базе обележених и евидентираних животиња, вођење регистра објеката у којима се држе и узгајају животиње; управљање информационим системом здравствене заштите животиња; успостављање система сертификације газдинстава слободних од заразних болести животиња и праћење реализације програма ради добијања статуса Републике слободне од заразних болести животиња; учествовање у припреми и реализацији пројеката из области здравствене заштите и добробити животиња; учешће у оцењивању ефективности система и припреми предлога корективних мера ветеринарско-санитарне контроле, као и развоју процедура за увођење система управљања квалитетом заштите здравља и добробити животиња; обавља и друге послове из ове области. У Одељењу за здравствену заштиту, добробит и следљивост животиња образују се следеће уже унутрашње јединице:

• Група за епизоотиологију; • Група за добробит животиња; • Група за обележавање и следљивост животиња.

Одсек за регистрацију ветеринарских организација и ветеринарске услуге обавља послове који се односе на: прописивање ветеринарско санитарних услова за обављање послова ветеринарске делатности у објектима у којима се обављају послови ветеринарске делатности и то: ветеринарске амбуланте, ветеринарске станице, ветеринарске клинике, лабораторије, центрима за репродукцију животиња и вештачко осемењавање, објектима за производњу, складиштење и промет лекова и медицинских средстава, објектима за обављање послова дезинфекције, дезинсекције и дератизације; прописивање услова у складу са смерницама Добре произвођачке праксе, Добре дистрибутивне праксе и Добре лабораторијске праксе објектима за производњу и промет лекова; вођење регистра правних лица и предузетника за обављање ветеринарске делатности; прописивање и поверавање појединих стручних послова ветеринарске инспекције субјектима ветеринарске делатности; прописивање и спровођење конкурса за избор правних лица којима се поверавају послови из Програма мера здравствене заштите животиња; праћење и реализацију средстава субјектима ветеринарске делатности за обављене послове из Програма мера здравствене заштите; анализирање и праћење финансијских ефекта реализације Програма мера здравствене заштите животиња и финансијско планирање Програма мера здравствене заштите животиња; праћење резултата спроведених националних и међународно организованих међу лабораторијских тестирања лабораторија; праћење нежељених дејстава лекова намењених употреби у ветерини; учешће у оцењивању ефективности система и припреми предлога корективних мера у области ветеринарско-санитарне контроле објеката; развој процедура за увођење система управљања квалитетом у области ветеринарских услуга; обавља и друге послове из делокруга рада Одсека. Одсек за ветеринарско јавно здравство обавља послове који се односе на: стратешко планирање и креирање стручне политике и развојних програма у области безбедности хране животињског порекла и хране за животиње; интегрисање система управљања заштитом здравља животиња и сертификације безбедности хране и производа животињског порекла; развој програма и припремање процедура и поступака за утврђивање испуњености ветеринарско-санитарних услова за рад, регистровање или одобравање објеката за клање животиња, производњу и промет хране и производа животињског порекла, производњу и промет хране за животиње и објеката за сакупљање, складиштење, прераду, коришћење и уништавање лешева животиња и

19

споредних производа животињског порекла; припремање докумената за развој, увођење и проверу интерних система контроле произвођача у области безбедности хране, хране за животиње и споредних производа животињског порекла; припремање редовних и ванредних програма систематског испитивања безбедности хране животињског порекла и хране за животиње; планирање, припрему и учествовање у реализацији програма за успостављање и унапређење националног система безбедности хране, хране за животиње и система за прикупљање, складиштење, прераду, коришћење и уништавање споредних производа животињског порекла; вођење Регистара објеката из области ветеринарског јавног здравства; учешће у оцењивању ефективности система и припреми предлога корективних мера у области ветеринарско-санитарне контроле објеката и програма ветеринарског јавног здравства; развој процедура за увођење система управљања квалитетом у области ветеринарског јавног здравства; обавља и друге послове из ове области.

У Одсеку за ветеринарско јавно здравство образују се следеће уже унутрашње јединице:

• Група за регистрацију објеката за производњу, прераду, складиштење и промет хране, хране за животиње, производа и споредних производа животињског порекла;

• Група за развој, успостављање и одржавање система безбедности хране животињског порекла.

Одељење за међународни промет и сертификацију oбавља послове који се односе на: прописивање ветеринарско-санитарних услова за увоз, провоз и извоз пошиљака животиња, хране, хране за животиње и компонената за храну за животиње, производа животињског порекла, споредних производа животињског порекла и репродуктивног материјала; праћење епизотиолошке ситуације у земљи извозници и земљи провоза и истоветности система ветеринарско санитарне контроле, у вези са анализом ризика у међународном промету; израду планова за систематско праћење увозних пошиљки; пријављивање промена ветеринарско-санитарних мера које спроводе у Републици Србији СТО и ЕУ; учешће у праћењу и отклањању санитарних и фитосанитарних баријера; припрему платформи за билатералну сарадњу; припрему билатералних споразума за промет животиња и других пошиљака које подлежу ветеринарско санитарној контроли у међународном промету; учешће у оцењивању ефективности система и припреми предлога корективних мера ветеринарско-санитарне контроле у области сертификације животиња, хране и производа животињског порекла и хране за животиње, компонената за храну за животиње, споредних производа животињског порекла и репродуктивног материјала; припрема, издавање, евиденција и чување међународних ветеринарских потврда (сертификата) и развој процедура за увођење система управљања квалитетом у овој области; организацију спровођења предложених обука запослених и вођење евиденције о истим; обавља и друге послове из ове области. У Одељењу за међународни промет и сертификацију образују се следеће уже унутрашње јединице:

• Група за сертификацију и усклађивање ветеринарско-санитарних мера • Одсек за међународни промет.

Одсек за правне, опште и финансијско - материјалне послове обавља послове који се односе на: припрему прописа у области ветеринарства и предлагање измена и допуна прописа ради усаглашавања са прописима ЕУ; припрему мишљења у примени прописа из делокруга рада; припремање предлога буџета министарства у делу који се односи на

20

УВ; контролу исправности, потпуности и тачности приспеле документације на плаћање, контирање и књижење свих пословних промена везаних за материјално-финансијско пословање УВ; израђује кварталне и годишње извештаје о извршењу буџета; врши процену прихода по врстама и прати реализацију истих; прати реализацију Програма расподеле и коришћење средстава субвенција у области ветерине и пружа стручне помоћи другим организационим јединицама; припремање предлога и измена уговора са корисницима буџетских средстава; учешће у припреми предлога Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у министарству; припрему одговора на тужбе, поступање по представкама грађана и правних лица, спровођење поступака јавних набавки, оцену ефективности система и припремe предлога корективних мера у области ветеринарства; развојa процедура за увођење система управљања квалитетом у области ветеринарства; обавља и друге послове из ове области.0,

Одељење ветеринарске инспекције обавља послове ветеринарско-санитарне контроле која се спроводи кроз надзор, инспекцију, мониторинг, узорковање и проверу над применом закона и других прописа који се односе на здравствену заштиту, добробит и репродукцију животиња, здравствену исправност и квалитета хране, производа и споредних производа животињског порекла, хране за животиње, лекова и медицинских средстава за употребу у ветерини и воде; ветеринарско санитарну контролу и испуњеност услова у објектима за узгој и држање животиња, за производњу и промет хране животињског порекла, хране за животиње, производа и споредних производа животињског порекла, репродуктивног материјала, лекова и медицинских средства за употребу у ветерину, средстава за дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију и других отрова за употребу у ветерини; вршење надзора и инспекције над животињама, храном животињског порекла и храном за животиње, над спровођењем експеримената над животињама, над спровођењем прописаних и наређених мера за спречавање појављивања, откривање, спречавање ширења, сузбијање и искорењивање заразних болести животиња; над средствима за превоз и условима превоза, над објектима, опремом, условима и начином рада субјеката који обављају ветеринарску делатност и ветеринарских организација, над добијањем, производњом, складиштењем репродуктивног материјала; над применом лекова и медицинских средстава за употребу у ветерини, као и над другим објектима, средствима, предметима и опремом, који могу бити извор или преносиоц заразних болести животиња или на други начин угрожавати њихово здравље и здравље људи; обавља и друге послове из ове области. У Одељењу ветеринарске инспекције образују се следеће уже унутрашње јединице и то у седишту Министарства:

• Група ветеринарске инспекције за здравствену заштиту и добробит животиња; • Група ветеринарске инспекције за здравствену исправност и безбеддност хране,

производа и споредних производа животињског порекла који нису намењени за исхрану људи;

• Група ветеринарске инспекције у извозним објектима; • Група ветеринарске инспекције за контролу производње и промета лекова и

медицинских средстава за употребу у ветерини, хране за животиње и медициниране хране за животиње.

Одељење граничне ветеринарске инспекције обавља послове ветеринарско-санитарне контроле кроз надзор и инспекцију над применом закона и других прописа који се односе на: увоз, извоз и провоз животиња, хране, производа и споредних производа животињског порекла, репродуктивног материјала, хране за животиње, компонената за

21

храну за животиње, лекова, медицинских средстава за употребу у ветерини, дијагностичких препарата и других предмета којима се може пренети заразна болести животиња преко државне границе; контролу здравствене исправности и квалитета производа, хране и отпадака животињског порекла и контролу услова транспорта животиња, хране производа и отпадака животињског порекла; обавља и друге послове из ове области. У Одељењу граничне ветеринарске инспекције образоване су 4 Групе и два Одсека, које покривају граничне прелазе наведене у одговору на питање бр. 10, Систем контроле увоза, у Глави II.

Група за интерне провере и управљање системом квалитета обавља послове који се односе на: планирање, спровођење, праћење и управљање системом интерне провере у области заштите здравља и добробити животиња и безбедности хране и хране за животиње; организовање и спровођење провера система управљања квалитетом; проверу спровођења закона и прописаних процедура и процеса управљања системом заштите здравља и добробити животиња и ветеринарског јавног здравља; проверу спровођења прописаних процедура ветеринарско санитарне контроле; израду извештаја са резултатима и предлогом корективних мера; израду програма рада и годишњих планова интерних провера; израду годишњег извештаја о раду, израду периодичних извештаја о спровођењу програма и годишњег плана интерне провере; обавља и друге послове из ове области. 1.2. Управа за заштиту биља Управа за заштиту биља (УЗБ), као орган управе у саставу МПШВ, обавља послове који се односе на: заштиту биља од штетних организама; регистрацију и контролу средстава за заштиту биља и средстава за исхрану биља у производњи, унутрашњем и спољном промету; контролу примене средстава за заштиту биља; обавља и друге послове из ове области. У УЗБ су образоване следеће уже организационе јединице: • Одсек за здравље биља и биљни карантин; • Одељење за средства за заштиту и исхрану биља; • Одсек за признавање сорти; • Група за заштиту биљних сорти и биолошку сигурност; • Група за семе и садни материјал.

УЗБ руководи директор, који је одговоран министру МПШВ. Начелници одељења и шефови група координирају рад у својим одељењима и обављају сарадњу са другим одељењима и групама.

22

Органиграм Управе за заштиту биља

Одсек за здравље биља и биљни карантин: Обавља административне, регулаторне, као и послове координације у области здравља биља који се односе на: праћење званичних и међународних стандарда, других докумената у функцији унапређења послова у области здравља биља и биљног карантина; издавање одобрења за увоз штетних организама и биља; успостављање фиторегистра и система биљног пасоша; сарадњу са међународним организацијама и националним службама других земаља у области здравља биља и биљног карантина; праћење и усаглашавање законских и подзаконских аката, прописа и препорука са решењима, стандардима и препорукама међународних организација у области здравља биља и биљног карантина; израду стручних основа за израду прописа у области здравља биља и биљног карантина; припрему елемената потребних за израду финансијског плана Управе који се односе на праћење штетних организама (сталан и посебан надзор). Одељењем руководи начелник који, за свој рад, одговара директору Управе за заштиту биља.

УПРАВА ЗА ЗАШТИТУ БИЉА Директор

Одсек за признавање

сорти

Шеф

Одељење за средства за заштиту и

исхрану биља

Начелник

Одсек за здравље биља

и биљни карантин

Начелник

Група за заштиту биљних

сорти и биолошку сигурност

Шеф

Одсек за семе и садни

материјал

Шеф

Канцеларија директора

Праћење регулативе, препорука и стандарда у области здравља биља (1 радно место)

Планирање и праћење послова од јавног интереса у области здравља биља

(2 радна места)

Успостављање фиторегистра и система биљног пасоша (1 радно место)

Извештавање у области здравља биља (2 радна места)

Координација регистрационих активности у области средстава за заштиту биља (СЗБ) и средстава за исхрану биља (СИБ) (2 радна места)

Физичке и хемијске особине СЗБ и СИБ, ефикасност СЗБ, хранљива вредност СИБ (5 радних места)

Крмно биље и стрна жита (1 радно место)

Кукуруз и уљарице (1 радно место)

Поврће, шећерна репа, парадајз и дуван (1 радно место) Воће и винова лоза (1 радно место) Анализе (1 радно место) Извештавање (1 радно место)

Економиста (1 радно место)

Правник (1 радно место) Организација и

праћење цертифика-ције семена и садног материјала

(2 радна места)

Праћење регулативе, препорука и стандарда у области семена и садног материјала

(1 радно место)

Сарадња и праћење прописа у области заштите права оплемењивача биљних сорти (1 радно место)

Праћење стања у области заштите права оплемењивача биљних сорти (1 радно место)

Биолошка сигурност (ГMO) (1 радно место)

23

Одељење за средства за заштиту и исхрану биља: Обавља административне, регулаторне, као и послове координације у области здравља биља који се односе на: регистрацију и издавање дозвола за стављање у промет средстава за заштиту биља и средстава за исхрану биља; ограничење и забрану стављања у промет средстава за заштиту биља и средстава за исхрану биља; праћење резистентности штетних организама на средства за заштиту биља; праћење производње, промета и примене средстава за заштиту биља и средстава за исхрану биља, праћење пружања услуга у области средстава за заштиту биља и контролног тестирања уређаја за примену средства за заштиту биља; праћење остатака средстава за заштиту биља у храни и храни за животиње биљнг порекла; вођење регистара дистрибутера и увозника средстава за заштиту биља и средстава за исхрану биља, као и пружалаца услуга у области средстава за заштиту биља; припрему стручних основа за израду нацрта закона и предлога подзаконских аката и њихово усаглашавање са стандардима и препорукама међународних организација у области средстава за заштиту биља и средстава за исхрану биља; успостављање и вођење информационог система у области средстава за заштиту биља и средстава за исхрану биља; прикупљање и сређивање статистичких података неопходних за рад у области средстава за заштиту биља и средстава за исхрану биља. Одељењем руководи начелник који, за свој рад, одговара директору Управе за заштиту биља. Група за семе и садни материјал: Обавља административне, регулаторне, као и послове координације у области семена и садног материјала који се односе на: организацију и праћење сертификације семена и садног материјала; праћење званичних и међународних стандарда и других докумената у функцији унапређења послова у области сертификације семена и садног материјала; сарадњу са међународним организацијама и националним службама других земаља, праћење и усаглашавање законских и подзаконских аката, прописа и препорука са решењима, стандардима и препорукама међународних организација у области семена и садног материјала; израду стручних основа за припрему прописа у области семена и садног материјала; припрему елемената потребних за израду финансијског плана Управе који се односе на субвенције везане за семе и садни материјал; вођење регистара и евиденција, израду анализа и биланса из области семена и садног материјала; обавља и друге послове из ове области. Групом руководи шеф који, за свој рад, одговара директору Управе за заштиту биља. Одсек за признавање сорти: Обавља послове који се односе на: признавање новостворених домаћих сорти пољопривредног биља; одобравање увођења у производњу страних сорти пољопривредног биља и упис у регистар страних сорти воћа и винове лозе; праћење и израду стручних основа код израде предлога прописа и других општих аката из области признавања сорти пољопривредног биља; израду методика за испитивање сорти појединих култура или група култура на огледном пољу и у лабораторији; праћење развоја процедура признавања сорти у Европи и у свету; вођење потребних регистара из области признавања сорти пољопривредног биља; израда листе препоручених сорти воћака и винове лозе. Одсеком руководи шеф који, за свој рад, одговара директору Управе за заштиту биља. Група за заштиту биљних сорти и биолошку сигурност: Обавља послове који се односе на: заштиту права оплемењивача биљних сорти и биолошку сигурност; праћење и припрему законских и подзаконских аката у складу са решењима, стандардима и препорукама Европске Уније, УПОВ-а и других међународних организација из области заштите права оплемењивача биљних сорти и биолошке сигурности; сарадњу

24

са међународним организацијама (UPOV, CPVO) и националним службама других земаља у области заштите права оплемењивача биљних сорти и биолошке сигурности; реализацију донаторских пројеката у области заштите права оплемењивача биљних сорти и биолошке сигурности; планирање, припрему и реализацију националних и међународних пројеката за успостављање и унапређење система заштите права оплемењивача биљних сорти и биолошке сигурности; вођење потребних регистара из области заштите права оплемењивача биљних сорти и биолошке сигурности; координирање рада Стручног савета за заштиту права оплемењивача биљних сорти и Стручног савета за биолошку сигурност; припрему података за израду и ажурирање националних база података за заштиту права оплемењивача биљних сорти и биолошку сигурност; успостављање и спровођење мера за биолошку сигурност, механизма за доношење и спровођење одлука које се односе на безбедан трансфер, руковање и коришћење генетички модификованих организама (ГМО) у циљу спречавања и смањења потенцијално могућих негативних ефеката ГМО на животну средину и здравље људи и животиња. Групом руководи шеф који, за свој рад, одговара директору Управе за заштиту биља.

Дијаграм тока - нивои надлежности - линије управљања служби надлежних за фитосанитарну политику

МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕМинистар

УПРАВА ЗА ЗАШТИТУ БИЉАДиректор

ДИРЕКЦИЈА ЗА НАЦИОНАЛНЕ РЕФЕРЕНТНЕ ЛАБОРАТОРИЈЕ

Директор

ГЕНЕРАЛНИ ИНСПЕКТОРАТДиректор

Одсек за признавање

сорти

Одељење за СЗБ и СИБ

Одсек за здравље биља и биљни карантин

Група за заштиту биљних сорти и

биолошку сигурност

Одсек за семе и садни

материјал

Фитосанитарна инспекција

Шумско ловна инспекција

Унутрашња

Одсек Београд

Одсек Нови Сад

Одсек Ваљево

Гранична

Одсек Београд

Одсек Суботица

Одсек Прешево

НРЛ за резидуе Фитосани-тарна НРЛ

УПРАВА ЗА ШУМЕДиректор

Одељење за стратешко

планирање и одрживи развој

Одсек за унапређење шумарства

Уговори саОвлашћене организације – за питања здравља биља, СЗБ,

семена, садног материјала (34 пољопривредне стручне службе, Факултети, Институти)

Држаоци биља, Оператери

1.3. Генерални инспекторат Генерални инспекторат (ГИ) обавља послове који се односе на инспекцијски надзор у области здравственог стања биља, семена и садног материјала; средстава за заштиту

25

биља; средстава за исхрану биља; безбедност хране биљног и мешовитог порекла; безбедност хране за животиње биљног порекла; вина, ракије, алкохолних и безалкохолних пића и етанола, као и контролу у области органске производње. Генерелним инспекторатом руководи директор, који је одговоран министру МПШВ. Помоћници директора (два) су одговорни за рад одељења у саставу ГИ. Начелници одељења и шефови група координирају рад у својим одељењима и групама и обављају сарадњу са другим одељењима и групама.

Органиграм Генералног инспектората

Одељење фитосанитарне инспекције обавља послове који се односе на: контролу биља на присуство штетних организама; систематски надзор биља на присуство штетних организама који се сматрају нарочито опасним за биље; контролу здравственог стања увезеног биља за које је прописан пост-карантински надзор; службено узорковање за лабораторијска испитивања на присуство штетних организама и резидуа средстава за заштиту биља; контролу генетски модификованих организама у свим фазама производње, прераде и промета; контролу безбедности хране биљног порекла у фази примарне прозводње; контролу безбедности хране за животиње биљног у фази примарне производње; контролу производње, промета и примене средстава за заштиту биља и средстава за исхрану биља; контролу производње, дораде, промета и коришћења семена пољопривредног биља у конвенционалној и органској производњи; контролу производње, промета и

26

коришћења садног материјала пољопривредног биља; контролу рада пољопривредних стручних служби.

Одељење граничне фитосанитарне инспекције обавља послове који се односе на: контролу здравља биља при увозу, извозу и провозу са претоваром; издавање фитосертификата; контролу безбедности хране биљног порекла при увозу (примарни производи и једноставно обрађени производи биљног порекла); контролу увоза средстава за заштиту биља и средства за исхрану биља; контролу присуства ГМО; одређивање фитосанитарних мера; припрему нотификације пресретања штетних организама при увозу. У оквиру Оделења граничне фитосанитарне инспекције постоји три одсека - Суботица, Београд, Прешево. Сваки одсек граничне фитосанитарне инспекције покрива одређени број граничних прелаза од укупно 20. Гранични прелази преко којих се може увозити, извозити и провозити биље, средства за заштиту биља и средства за исхрану биља одређени су наредбом. Одељење пољоприведне инспекције за безбедност хране биљног и мешовитог порекла, контролу органске производње и контролу обрађивача дувана и произвођача дуванских производа обавља послове који се односе на: контролу у области безбедности хране биљног и мешовитог порекла у фази производње, прераде и промета на велико; преглед пословних просторија, објеката, постројења, уређаја, предмета и роба у производњи, преради и промету на велико за храну биљног и мешовитог порекла; контролу испуњености услова за заснивање органске производње биљног порекла; контролу метода, технолошких поступака у преради, складиштењу, паковању и превозу органских производа биљног порекла; контролу испуњености услова за овлашћивање сертификационих организација за органску производњу. Одељење фитосанитарне инспекције за безбедност хране и хране за животиње биљног и мешовитог порекла обавља послове који се односе на: контролу у области безбедности хране биљног и мешовитог порекла и хране за животиње биљног порекла при увозу на 11 контролних пунктова и при извозу. Одељење пољопривредне инспекције за вино, ракију, алкохолна и безалкохолна пића и органску производњу обавља послове инспекцијског надзора над применом закона и других прописа који се односе на: испуњеност услова за производњу вина, ракије, других алкохолних пића, етанола, пива и безалкохолних пића; испитивање и утврђивање квалитета ових производа и сировина употребљених за њихову производњу; контролу производње грожђа, воћа, вина и ракије са заштићеним географским пореклом; контролу испуњености услова за заснивање органске производње вина, ракије и других алкохолних пића, пива и безалкохолних пића; контролу укључивања у органску производњу вина, ракије, других алкохолних пића, пива и безалкохолних пића; контролу метода технолошких поступака у преради, складиштењу, паковању и превозу органских производа вина, ракије, других алкохолних пића, пива и безалкохолних пића; контролу промета и квалитета вина, ракије, других алкохолних пића, етанола, пива и безалкохолних пића у унутрашњем промету; контролу рада контролних организација, овлашћених акредитованих лабораторија; контролу безбедности пошиљака грожђа за индустријску прераду, вина, ракије, других алкохолних пића, етанола и пива након увоза.

27

1.4 Дирекција за националне референтне лабораторије Дирекција за националне референтне лабораторије (ДНРЛ), као орган управе у саставу МПШВ, обавља послове који се односе на лабораторијска испитивања и њима повезане стручне послове у ланцу хране. Дирекцијом за националне референтне лабораторије руководи директор, који је одговоран министру. У оквиру ДНРЛ образоване су референтна фитосанитарна лабораторија, референтна лабораторија за резидуе и референтна лабораторија за безбедност хране и млеко. Поред референтних лабораторија у саставу ДНРЛ се налази и Званична станица за тестирање семена и садног материјала, Банка биљних гена и Одсек за органску производњу. У складу са Законом о безбедности хране ДНРЛ мора бити акредитована у складу са: ЕН ИСО/ИЕЦ 17025 - „Општи захтеви за компетентност лабораторија за тестирање и калибрацију”, ЕН 45002 - „Општи критеријуми за изводљивост лабораторија за тестирање”, ЕН 45003 - „Акредитациони систем лабораторија за тестирање и акредитацију – општи захтеви за оперативност и признавање. ДНРЛ тренутно није оперативна у смислу обављања лабораторијског испитивања. Када се постигне њена пуна оперативност ДНРЛ ће координисати рад овлашћених лабораторија и омогућити стварање функционалне мреже овлашћених лабораторија за контролу у ланцу исхране, а њене организационе јединице обављаће следеће послове:

• Референтна фитосанитарна лабораторија: сарадња са националним лабораторијама других земаља и размену информација око званичних дијагностичких активности; валидација и стандардизација међународних дијагностичких протокола за примену у овлашћеним лабораторијама; старање о успостављању јединствених критеријума и метода и спровођење стандарда за рад овлашћених лабораторија; организовање вршења конфирмативних тестова или тестова потврде у случајевима кад је детектован штетни организам, а међународни стандард то омогућава; организацију и надзор сертификације семена и садног материјала у делу који се односи на здравствене прегледе; обезбеђивање стручне и техничке помоћи министарству за примену координисаних планова контроле; припрема националних водича за фитосанитарне прегледе, узорковање и руковање узорцима; организација потребне обуке из ове области; припрема стручних основа за израду прописа из делокруга групе; припрема програма стручног усавршавања;

• Референтна лабораторија за безбедност хране, хране за животиње и млеко:

сарадња са националним лабораторијама других земаља у области безбедности хране, хране за животиње и млека; старање о успостављању јединствених критеријума и метода и спровођење стандарда за рад лабораторија овлашћених за послове испитивања безбедности хране и млека; размена информација са националним лабораторијама других земаља у области безбедности хране, хране за животиње и млека; обезбеђивање стручне и техничке помоћи министарству за примену координисаних планова контроле у области безбедности хране, хране за животиње и млека; развијање методе тестирања у складу с међународним стандардима из области безбедности хране и млека уз обавезну валидацију; лабораторијскa испитивања у области безбедности хране,

28

хране за животиње и млека; успостављање система контроле квалитета не само за сопствену употребу него и за овлашћене лабораторије; организовање вршења услуга потврде анализе и суперанализе ако је то релевантно за потребе овлашћених лабораторија у области безбедности хране и млека; организовање упоредних тестова за овлашћене лабораторије у циљу јединствене примене метода које примењују у области безбедности хране, хране за животиње и млека; обучавање особља у овлашћеним лабораторијама; припрема националних водича за узорковање и руковање узорцима; припрема, одржавање и дистрибуција референтног материјала за потребе анализа у области безбедности хране, хране за животиње и млека;

• Референтна лабораторија за резидуе: сарадња са националним лабораторијама

других земаља и размена информација у области резидуа пестицида, тешких метала и микотоксина у храни и хемијских испитивања хране; старање о успостављању јединствених критеријума и метода и спровођење стандарда за рад лабораторија овлашћених за послове испитивања у области резидуа пестицида, тешких метала, и микотоксина у храни и хемијских испитивања хране; валидацију и стандардизацију међународних протокола за примену у овлашћеним лабораторијама; старање о успостављању јединствених критеријума и метода и спровођење стандарда за рад овлашћених лабораторија; организовање вршења суперанализе или конфирмативних тестова; организовање и спровођење надзора над радом овлашћених лабораторија; организовање континуираних обука овлашћеним и комерцијалним лабораторијама на њихов захтев.

ДИРЕКЦИЈА ЗА НАЦИОНАЛНЕ РЕФЕРЕНТНЕ ЛАБОРАТОРИЈЕ

Лабораторија за безбедност хране

Шеф

Лабораторија за резидуе

Шеф

Банка биљних гена

Шеф

Званична станица за тестирање

семена и садног материјал

Шеф

Администрација

Резидуе пестицида

Квалитет хране

Тешки метали

Микробиолошка испитивања хране биљног и анималног порекла и паразитологију

Молекуларне методе и вирусилогија

Процена ризика

Микологија

Бактериологија

Вирусологија

Испитивање квалитета

семена

Званична контрола семена и садног материјала и постконтролна испитивања

Конзервација биљних генетичких ресурса

Сакупљање биљних генетичких ресурса

Документација о биљним генетичким ресурсима

Ентомологија

Примена међународних стандарда

Микробиолошка испитивања млека

Микробиолошка испитивања хране за животиње

Микотоксини

Фитосанитарна лабораторија

Начелник

29

2) Министарство здравља Министарство здравља (МЗ), у области безбедности хране, обавља послове државне управе који се односе на: нову храну; дијететске производе; дечју храну - замена за мајчино млеко; дијететске суплементе и соли за исхрану људи; производњу адитива, арома, ензимских препарата неживотињског порекла и помоћних средстава неживотињског порекла; воду за пиће у оригиналној амбалажи (стона вода, минерална вода и изворска вода), као и воде за јавно снабдевање становништва водом за пиће у свим фазама производње, прераде и промета (промет на велико, промет на мало, увоз на местима царињења и извоз); контролу санитарно-хигијенског стања објеката под санитарним надзором; санитарни надзор над лицима која су законом стављена под здравствени надзор, као и надзор над постројењима, уређајима и опремом која се користи ради обављања делатности под санитарним надзором; утврђивање санитарно-хигијенских и здравствених услова објеката под санитарним надзором у поступцима изградње или реконструкције и редовну контролу над тим објектима. На основу Правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у МЗ, обављање послова из делокруга безбедности хране врши Одељење за санитарну инспекцију Сектора за инспекцијске послове. У саставу Одељења за санитарну инспекцију налази се 18 одсека за санитарни надзор. У оквиру Покрајинског секретаријата за здравство обављање послова из делокруга безбедности хране врши Одељење санитарне инспекције за управне округе, у чијем саставу се налази 7 одсека.

Органиграм Министарства здравља - Сектор за инспекцијске послове

ПОМОЋНИК МИНИСТРА

ОДЕЉЕЊЕ ЗА

САНИТАРНУ ИНСПЕКЦИЈУ

ОДЕЉЕЊЕ ЗА

ЗДРАВСТВЕНУ ИНСПЕКЦИЈУ

ОДСЕК ЗА ИНСПЕКЦИЈУ

ЗА ЛЕКОВЕ И

МЕДИЦИНСКА СРEДСТВА

УПРАВНИ И НАДЗОРНИ ПОСЛОВИ

Група за послове унутрашњег надзора над имаоцима јавних овлашћења поверених послова у области санитарног надзора

30

Органиграм Покрајинског секретаријата за здравство

(поверени послови санитарног надзора)

4. Законодавна овлашћења у области безбедности хране, ветеринарских и фитосанитарних прописа.

- навести надлежне органе (за доношење прописа) као и начин на који ће се прописи усвајати (првенствено кроз скупштинску процедуру или кроз подзаконске акте које доносе министри);

Народна Скупштина Републике Србије доноси законе на предлог Владе Републике Србије. Годишњим Програмом рада Владе, у законодавном делу, утврђује се врста и динамика доношења, односно усвајања прописа у надлежности Владе. Органи државне управе припремају нацрте закона, друге прописе и опште акте за Владу и предлажу Влади стратегије развоја и друге мере којима се обликује политика Владе. У припреми закона и других општих аката органи државне управе прибављају мишљења оних органа државне управе са чијим делокуругом је повезано питање које се уређује. Поступак припреме закона и других општих аката уређује се пословником Владе. Влада доноси и уредбе, одлуке, решења и закључке на предлог надлежних министарстава. Министарства и посебне организације доносе правилнике, наредбе и упутства за извршавање закона и других прописа. Органи управе у саставу министарства учествују у обликовању политике Владе преко министарства и не могу самостално доносити прописе.

Органи државне управе прате и утврђују стање у областима из свога делокруга рада, проучавају последице утврђеног стања, сачињавају анализе, извештаје, информације и

ПОМОЋНИК СЕКРЕТАРА

САНИТАРНА ИНСПЕКЦИЈА ЗА

УПРАВНЕ ОКРУГЕ

САМОСТАЛНИ ИЗВРШИОЦИ

31

друге материјале и, зависно од надлежности, предузимају сами мере или предлажу Влади доношење прописа и предузимање мера на које је Влада овлашћена. Органи државне управе инструкцијом усмеравају организацију послова и начина рада запослених у органу државне управе и имаоцу јавних овлашћења у вршењу поверених послова државне управе (покрајина, оштине, градови, јавна предузећа, установе, јавне агенције и друге орагнизације). Руководилац органа државне управе може да издаје директиве којима одређује начин рада, поступања и понашања запослених у органу државне управе. Надлежни органи за израду прописа у области безбедности хране су Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарство здравља, а у области ветеринарске и фитосанитарне политике Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Активности за израду закона из области безбедности хране, ветеринарске и фитосанитарне политике

• Формирање радне групе за израду закона, коју чине представници надлежних органа државне управе и стручњаци у овим областима изван органа државне управе: представници научних институција, лабораторија, професионалних организација, невладиног сектора и др. Радну групу формира министар надлежног органа.

• Радна група сачињава текст нацрта закона, који се доставља надлежним органима и заинтересованим странама на мишљење (јавне расправе).

• После спроведених јавних расправа радна група утврђује текст Нацрта закона. • После усаглашавања и добијеног позитивног мишљења надлежни орган

доставља текст Нацрта закона Влади ради утврђивање предлога. • Влада утврђује Предлог закона и подноси га Скупштини Републике Србије. • Предлог закона и евентуалне амандмане разматрају надлежни одбори

Скупштине заједно са представницима предлагача (Влада). • Скупштина Републике Србије усваја Закон. • Председник Републике Србије указом проглашава закон. • Указ о проглашењу закона и текст закона објављују се у “Службеном Гласнику

Републике Србије“. Активности за израду прописа из надлежности Владе Републике Србије

• Формирање радне групе за израду прописа из надлежности Владе, којима се подробније разрађује однос уређен законом или предузимају мере и уређују питања од општег значаја (уредбе, одлуке).

• Радну групу чине представници надлежних органа државне управе и стручњаци у овим областима изван органа државне управе: представници научних институција, лабораторија, професионалних организација, невладиног сектора и др.

• Радна група утврђује текст прописа који се, након добијених позитивних мишљења надлежних органа и заинтересованих страна, доставља Влади на усвајање.

• Влада, након разматрања, доноси пропис.

32

• Уредбе и одлуке се објављују у “Службеном гласнику Републике Србије“. Активности за израду прописа из надлежности министарства

• Формирање радне групе за израду прописа у надлежности министарства, којима се разрађују поједине одредбе закона (правилници), наређује или забрањује поступање у одређеној ситуацији (наредбе – мере заштите), или одређује начин на који се извршавају поједине одредбе закона или других прописа од стране органа државне управе и имаоца јавних овалшћења у вршењу пренетих, односно поверених послова (покрајина, оштине, градови, јавна предузећа, установе, јавне агенције и друге орагнизације) (упутства). Радну групу формира министар надлежног министарства.

• Радну групу чине представници надлежних министарстава, имаоци јавних овлашћења и стручњаци изван органа државне управе: представници научних институција, лабораторија, професионалних организација, невладиног сектора и др.

• Радна група утврђује нацрт прописа који се, након добијених позитивних мишљења надлежних органа и заинтересованих страна, доставља министру на усвајање предлога прописа.

• Министар доставља предлог прописа Републичком секретаријату за законодавство на мишљење.

• Након позитивног мишљења Републичког секретаријата за законодавство пропис се објављује у “Службеном гласнику Републике Србије“.

- објаснити како је (или ће тек бити) обезбеђена координација у погледу транспозиције, примене и креирања политике како би се у потпуности обухватио ланац исхране;

Националним програмом за интеграцију Републике Србије у ЕУ (НПИ) за период 2009 – 2012. детаљно је предвиђена динамика преношења легислативе ЕУ из области безбедности хране у национално законодавство. Законом о безбедности хране (“Сл. гласник РС”, бр. 41/09) подељене су надлежности органа државне управе у погледу креирања политике, преношења и спровођења прописа у области безбедности хране, чиме је осигурано да ланац хране у целости буде покривен, укључујући и фитосанитарну област и здравље и добробит животиња. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде (МПШВ) је надлежни државни орган за политику и доношење прописа за извршавање закона из области безбедности хране, ветеринарске и фитосанитарне политике. Управа за ветерину МПШВ је надлежна за непосредно извршавање прописа и са њима повезане стручне послове из области безбедности хране животињског порекла, мешовите хране и хране за животиње, здравља животиња и добробити животиња. Управа за ветерину одговорна је и за припрему легислативе и сарађује у креирању политике из ових области. Управа за заштиту биља МПШВ је надлежна за непосредно извршавање прописа и управне и са њима повезане стручне послове (јединствено тело – Single Authority) из области здравља биља, средстава за заштиту биља и резидуа средстава за заштиту биља у храни и храни за животиње, средстава за исхрану биља и оплемењивача

33

земљишта, семена и садног материјала пољопривредног биља, регистрацију сорти пољопривредног биља, заштите биљних сорти и биолошку сигурност. Генерални инспекторат МПШВ је надлежан за контролу безбедности хране биљног порекла, мешовите хране и хране за животиње биљног порекла. Дирекција за националне референтне лабораторије МПШВ је надлежна за послове лабораторијског испитивања и са њима повезане стручне послове у ланцу хране и то у области безбедности хране, млека, здравља биља, резидуа средстава за заштиту биља и ветеринарских лекова у храни и храни за животиње, квалитета семена и садног материјала пољопривредног биља и банке биљних гена. Министарство здравља је надлежни државни орган за политику, доношење и спровођење прописа за извршавање закона у области: нове хране, дијететских производа, дечје хране - замене за мајчино млеко, дијететских суплемената и соли за исхрану људи, као и производњу адитива, арома, ензимских препарата неживотињског порекла и помоћних средстава неживотињског порекла, као и воде за пиће у оригиналној амбалажи (стона вода, минерална вода и изворска вода), као и воде за јавно снабдевање становништва водом за пиће. Законом о безбедности хране предвиђено је оснивање Стручног савета за процену ризика у области безбедности хране. Стручни савет треба да континурано прати и врши процену ризика у области безбедности хране и хране за животиње у циљу заштите здравља и живота људи и животиња, даје предлоге за одлучивање о стручним питањима и пружа научну и стручну помоћ у доношењу одлука и припреми прописа у области безбедности хране и хране за животиње. До његовог оснивања процену и управљање ризиком у области безбедности хране и хране за животиње врше министарства у складу са поделом надлежности извршеном Законом о безбедности хране. Стручни савет је дужан да у раду примењује и користи препоруке, смернице и информације доступне од стране Европске агенције за безбедност хране (European Food Safety Authority - EFSA). Надлежна министарства у области безбедности хране и хране за животиње врше међусобну координацију послова са централног нивоа, у складу са Законом о државној управи („Сл. гласник РС“, бр. 79/05). Они су дужни да сарађују у свим заједничким питањима и да једни другима достављају податке и обавештења потребна за рад, при чему могу оснивати заједничка тела ради извршавања послова чија природа захтева учешће више органа државне управе.

- законска могућност да се усвоји пропис који ће се постепено спроводити и који ће садржати појмове ЕУ и упућивати на друге делове законодавства ЕУ.

За ефикасно преношење ЕУ легислативе постоје одређена правна ограничења, јер постојећа законодавна процедура не даје могућност да се у националном пропису врши упућивање на пропис ЕУ који се преноси или са којим се врши усаглашавање. Због тога је потребно размотрити ефективнији начин за преношење и усвајање легислативе ЕУ у национално законодавство, обзиром да је законодавство ЕУ у области безбедности хране, ветеринарства и фитосанитарне политике обимно и сложено.

34

Безбедност хране Законом о безбедности хране створена је законска основа за усвајање прописа у које се могу уградити правила хигијенског пакета ЕУ, у складу са динамиком дефинисаном Националним програмом за интеграцију Републике Србије у ЕУ (НПИ) за период 2009–2012. Потребно је извршити оцену ефикасности организације постојећег система безбедности хране са циљем утврђивања евентуалних слабости система и предлагање мера за пуну хармонизацију Закона о безбедности хране путем измена и допуна и доношењем прописа на основу истог. Ветеринарска политика Законом о ветеринарству („Сл. гласник РС“, бр. 91/05 и 30/10), Законом о безбедности хране („Сл. гласник РС“, бр. 41/09), Законом о добробити животиња („Сл. гласник РС“, бр. 41/09) и Законом о лековима и медицинским средствима („Сл. гласник РС“, бр. 30/10) створен је правни оквир за доношење прописа који су у складу са правним тековинама ЕУ. Имајући у виду ограничења правног система Републике Србије у погледу потпуне транспозиције европског законодавства, изменама и допунама Закона о ветеринарству додатно су створене могућности за даљу хармонизацију усвајањем већег броја подзаконских аката транспонованих из европског законодавства. У претходном периоду донето је више подзаконских аката у области ветеринарства и безбедности хране који су делимично или потпуности усаглашени са појединим правним актима ЕУ. Фитосанитарна политика Законом о здрављу биља (“Сл. гласник РС”, бр. 41/09), Законом о средствима за заштиту биља (“Сл. гласник РС”, бр. 41/09), Законом о средствима за исхрану биља и оплемењивачима земљишта (“Сл. гласник РС”, бр. 41/09), Законом о семену пољопривредног биља (“Сл. гласник РС”, бр. 45/05), Законом о садном материјалу воћака, винове лозе и хмеља (“Сл. гласник РС”, бр. 18/05), Законом о заштити права оплемењивача (“Сл. гласник РС”, бр. 41/09), Законом о генетски модификованим организмима (“Сл. гласник РС”, бр. 41/09) и Законом о признавању сорти пољопривредног биља („Сл. гласник РС“, бр. 30/10) створен је правни оквир и основ за усвајање прописа који ће се спроводити и у које се могу уградити ЕУ правила, у скаду са динамиком дефинисаном у НПИ. Значајна је подршка стручњака у оквиру пројекта CARDS 2005 „Јачање институционалних капацитета Управе за заштиту биља“ у припреми прописа и подзаконских аката из области здравља биља, семена и садног материјала, што се очекује и за пројекат ИПА 2008 „Хармонизација националног законодавства са ЕУ легислативом у области стављања у промет и контроле средстава за заштиту биља и примена нових законских прописа“, који је започео са применом 01.10.2010. године.

35

5. Молимо да пружите детаљне информације о контролним активностима и њиховом спровођењу у области безбедности хране (и хране за животиње), ветеринарске и фитосанитарне политике, као и детаље о организацији ових контрола по питању учесталости, избора објеката, поступка узорковања и поступака у случају кршења прописа. Навести који органи су (или ће бити) надлежни за активности контроле и спровођења, и њихове надлежности, појединачно. Молимо да опишете механизме координације. Законом о безбедности хране одређене су надлежности државних органа у области безбедности хране, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде (МПШВ) и Министарства здравља (МЗ). У општем делу овог Упитника глава I. питање 1. приказане су надлежности по министарствима (МПШВ и МЗ), по надлежним службама и по областима контроле, а у питању 3. истог упитника је појединачно наведен опис послова по организационим јединицама УВ, са навођењем области надлежности и подручје рада, док је у дијаграмима шематски приказана повезаност између централног, регионалног и локалног нивоа. У складу са Законом безбедности хране донето је више прописа који ближе регулишу област безбедности хране и то:

- Правилником о садржини и начину вођења Централног регистра објеката („Сл. гласник РС“, бр. 20/2010), тако да сви објекти у области пословања храном и храном за животиње морају бити уписани у Централни регистар. Овим правилником прописан је и начин уписа објеката и повезивање постојећих регистара и база података о објекатима у области пословања храном и храном за животиње који су под контролом и МПШВ и МЗ. Централни регистар води МПШВ. Исти је припреман на основу Уредбе (ЕЦ) 178/2002 Европског парламента и Савета - којом се дефинишу општи принципи и услови Закона о храни, процедуре које уређују област безбедности хране - делимично усклађен са Уредбама 852/2004; 853/2004; 854/2004;882/2004; 183/2005.

- Правилник о хигијени хране („Сл. гласник РС“, бр. 73/2010), који прописује ближе услове хигијене хране за све субјекте у пословању храном у свим фазама производње, прераде и промета хране. Припреман у складу са Уредбом (ЕЦ) 852/2004 Европског Парламента и Савета о хигијени хране;

- Правилник о општим и посебним условима хигијене хране у било којој фази производње прераде и промета („Сл. гласник РС“, бр. 72/2010), који се ближе уређују општи и посебни услови хигијене хране у било којој фази производње, прераде и промета, са Прилогом 1. овог правилника, где су наведени микробиолошки критеријуми за храну са поглављима: критеријуми за безбедност хране, критеријуми хигијене у процесу производње (за месо и млеко и њихове производе, производе од јаја, рибе, друге водене живитиње и њихове производе, поврће и воће и њихови производи) и правила за узимање узорака и припрему узорака за испитивање. Почетак примене овог правилника је од 01. јуна 2011. године. Наведени правилник је делимично усклађен са Уредбом (ЕЦ) 853/2004 Европског парламента и Савета о посебној хигијени хране животињског порекла Уредбом ЕЦ 2073/2005 о микробиолошким критеријумима за храну.

У поглављу XIV Закона о безбедности хране прописано је да Планска документа у области безбедности хране и хране за животиње, мониторинг, узорковање и анализе, доносе министар МПШВ и министар надлежан за послове здравља. Наведена планска документа садрже структуру и организацију система контроле хране и хране за

36

животиње, циљеве, приоритете контрола, начин, рокове и средства за вршења службених контрола, координацију између надлежних органа за вршење службених контрола, као припрему мониторинг програма безбедности хране и хране за животиње, у складу са надлежностима утврђеним овим законом. Тренутно су у поступку доношења два правилника:

- Правилник о спровођењу службене контроле израђен у складу са Уредбом Европског Парламента и Савета 882/2004 – о службеним контролама које се врше ради утврђивања усаглашености са Законом о храни и храни за животиње, као и са прописима из области здравља и добробити животиња .

У складу са Законом о ветеринарству донет је:

- Правилник начину и поступку спровођења службене контроле хране животињског порекла и начину вршењу службене контроле животиња пре и после њиховог клања („Сл. гласник РС“, бр. 99/10), израђен у складу са Уредбом Европског Парламента и Савета 854/2004 којом се установљавају посебни прописи из области организације службене контроле производа животињског порекла намењене исхрани људи. Наведени правилници ће у потпуности дефинисати област надлежности у оквиру МПШВ између ветеринарске, фитосанитарне и пољопривредне инспекције и МЗ санитарне инспекције. Управа за ветерину У складу са Законом о безбедности хране Управа за ветерину (УВ) је надлежни орган за спровођење активности и контрола у области безбедности хране животињског порекла, мешовите хране и хране за животиње у производњи, међународном промету, промету на велико, промету на мало хране животињског порекла у објектима регистрованим односно, одобреним од стране МПШВ као и у промету на мало свежег меса, млека, јаја, меда, рибе и дивљачи у специјализованим објектима (месаре, рибарнице и слично). У области ветеринарства, у складу са Законом о ветеринарству, Законом о добробити животиња, Законом о безбедности хране и Законом о лековима и медицинским средствима обављање послова службене контроле (инспекцијског надзора), обухвата:

• вршење непосредног инспекцијског надзора над применом закона и других прописа везано за област здравља животиња, добробити животиња, обележавања и регистрације животиња, безбедност хране и хране за животиње;

• утврђивање испуњености ветеринарско-санитарних услова за регистрацију или одобравање објеката за узгој и држање животиња, производњу и промет хране животињског порекла, хране за животиње;

• проверу да ли власници и држаоци животиња и субјекти у пословању храном и храном за животиње спроводе прописане мере у складу са законом;

• спровођење службених контрола у складу са прописаним плановима контроле и програма мониторинга;

• мере систематске контроле микробиолошких, хемијских и биолошких контаминената у храни и храни за животиње у свим фазама производње, прераде и промета;

37

• услове и начин узимања службених узорака, вођење евиденције о узорцима и методама лабораторијских анализа за одређене микроорганизме, хемијске и биолошке контаминенте у складу са поделом надлежности;

• покретање и вођење управног поступка;

• налагање мера за отклањање недостатака, као и контрола извршења након истека задатог рока;

• покретање поступка пред надлежним органима против чинилаца кривичних дела, привредних преступа и прекршаја;

• поступање и решавање по представкама и притужбама;

• примену стручно документоване основе и методологије за праћење и спровођење плана инспекцијског надзора;

• примену стручне основе за годишњи план контроле, програм мониторинга безбедности хране животињског порекла и хране за животиње;

• припрему информација, извештаја о спровођењу плана контрола и предлагање мера из делокруга свог рада и друге послове у сладу са прописима.

Производња и промет хране животињског порекла може се обављати само у објектима одобреним од стране УВ и уписаним у регистар одобрених објеката. Субјекти у пословању храном животињског порекла не смеју отпочети обављање делатности пре добијања одобрења од УВ и уписа објекта у Централни регистар. Захтев за одобравање објеката за производњу и промет хране животињског порекла и хране за животиње, са прописаном документацијом, подноси се УВ. Испуњеност прописаних општих и посебних хигијенских захтева на основу непосредно извршеног прегледа, утврђује се решењем УВ. Сви ветеринарски инспектори су у саставу Одељења за инспекцијски надзор, распоређени у 25 Округа на територији Републике Србије. Кад ветеринарски инспектор посумња у ветеринарско-санитарну, здравствену или квалитативну исправност производа животињског порекла, хране животињског пореклa, хране за животиње и воде за напајање животиња, као и ветеринаарско-санитарну исправност репродуктивног материјала, а не може то да утврди или ако произвођач односно странка то изричито захтева узеће потребан број узорака на прописан начин и доставити овлашћеној лабораторији на испитивање (анализу). Странка је дужна да ветеринарском инспектору стави бесплатно на располагање потребне количине узорака ради лабораторијског испитивања. Странка незадовољна резултатом анализе може тражити суперанализу узорка узетог у исто време и на исти начин у року од три дана од дана обавештавања о резултатма анализе. Објекат за који је утврђено да испуњава прописане захтеве уписује се у регистар одобрених објеката на основу решења о испуњености захтева УВ, које нарочито садржи:

• назив и седиште субјекта у пословању храном или храном за животиње, и место у коме се налази одобрени објекат;

• име и презиме и адреса субјекта у пословању храном или храном за животиње, физичког лица, као и место у коме се налази одобрени објекат;

38

• врсту делатности за коју је објекат одобрен; • капацитет објекта и производни асортиман објекта; • ветеринарски контролни број објекта.

Регистар одобрених објеката за производњу и промет хране животињског порекла и хране за животиње води УВ. Објекат се брише из регистра одобрених објеката решењем УВ у следећим случајевима:

• на захтев субјекта у пословању с храном и храном за животиње; • када се у поступку контроле утврди да је објекат престао да испуњава

прописане захтеве, а у року одређеном за отклањање недостатака недостаци нису отклоњени;

• престанком обављања делатности субјекта у пословању храном или храном за животиње;

У складу са Законом о ветеринарству, преглед на линији клања врши ветеринарски инспектор или овлашћени ветеринар (овлашћење МПШВ-УВ). Видети питање 10, наплата и чекирање, овог поглавља. Овлашћени ветеринари нису овлашћени за предузимање управних мера и радњи већ то раде ветеринарски инспектори након обавештења о уоченим неправилностима од стране овлашћених ветеринара. Почетком године доноси се план контрола објеката. При изради плана контроле узимају се у обзир врста делатности која се у њему обавља, производни капацитети, стање објекта и раније утврђиване неправилности, успостављени системи самоконтроле и сл. Планом се одређује динамика контрола, утврђује се предмет прегледа као и начин вршења прегледа. Активности и спровођење мониторинга испитивања резидуа ветеринарских лекова и других штетних остатака у храни животињског порекла и храни за животиње спроводи се у складу са Програмом систематског праћења резидуа фармаколошких, хормонских и других штетних материја код животиња, производа животињског порекла, хране животињског порекла и хране за животиње усклађен са Council Directive 96/23/EC of 29 April 1996 on measures to monitor certain substances and residues thereof in live animals and animal products и 97/747/EC. У поглављу V. Закона о безбедности хране описани су општи услови за безбедност хране (забране, услови за утврђивање безбедности, мере и ограничења и забрана хране). У члану 27. истог закона је наведен поступак код спровођења мера и ограничења и забране хране у односу на основану сумњу да храна није безбедна, које спроводи Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде (МПШВ) и Министарство надлежно за послове здравља. У члану 11. централни орган у спровођењу надлежности је МПШВ, а Министарство здравља спроводи надзор у складу са чланом 12. истог Закона. У случају утврђивања опасности од појаве обољења узрокованих храном оба министарства спроводе надзор и узајамно се извештавају о појави и предузетим мерама. Законом о ветеринарству («Службени Гласник РС» бр.91/05 и 30/20109) прописано је да је у вршењу послова из члана 146. овог закона ветеринарски инспектор овлашћен и

39

дужан да: нареди мере за отклањање, спречавање, сузбијање и искорењивање заразних, паразитских и узгојних болести животиња у сумњивом односно зараженом дворишту; нареди привремену обуставу изградње или реконструкције објекта односно привремено забрани употребу објекта који је изграђен или реконструисан противно прописаним ветеринарско-санитарним условима и одреди мере и рок за усклађивање радова односно објекта са овим условима; забрани производњу и промет животиња, производа животињског порекла, хране животињског порекла и отпадака животињског порекла којима се могу пренети заразне болести животиња односно угрозити здравље људи; нареди одузимање, клање или убијање животиња у промету, уништење односно уништи производе животињског порекла, храну животињског порекла, храну за животиње и отпатке животињског порекла у производњи и промету односно нареди коришћење за друге намене; нареди отклањање недостатака односно привремено забрани употребу просторија, опреме и објеката, а може изрећи и меру забране обављања делатности у регистрованим и одобреним објектима док се не отклоне утврђени недостаци; нареди друге мере и предузме друге радње, у складу са законом. У вршењу ветеринарског надзора гранични ветеринарски инспектор има право и дужност да: врши ветеринарско-санитарну контролу пошиљака при увозу и провозу животиња, производа животињског порекла, хране животињског порекла, хране за животиње, лекова и медицинских средстава за употребу у ветерини, отпадака животињског порекла и пратећих предмета; врши испитивање пошиљки животиња, производа животињског порекла, хране животињског порекла, хране за животиње, отпадака и пратећих предмета које се увозе ради утврђивања њиховог здравственог стања; врши контролу међународних ветеринарских потврда о здравственом стању пошиљки које се увозе; узима узорке пошиљки производа животињског порекла, хране животињског порекла и хране за животиње без накнаде ради испитивања њихове ветеринарско-санитарне исправности. (члан 150). Овлашћени ветеринари Ветеринарска станица која испуњава услове из закона може обављати поједине стручне послове ветеринарске инспекције и то: ветеринарско-санитарни преглед животиња, производа животињског порекла, хране животињског порекла и хране за животиње у унутрашњем промету; ветеринарско-санитарни преглед животиња одређених за клање, меса и производа животињског порекла пре стављања у промет; ветеринарско-санитарни преглед превозних средстава којима се обавља превоз животиња, производа животињског порекла, хране животињског порекла, хране за животиње и отпадака животињског порекла у унутрашњем промету; издавања уверења о статусу газдинства слободног од одређене заразне болести. Ветеринарска станица не може обављати наведене стручне послове у односу на сопствене животиње, производе и храну животињског порекла, храну за животиње, споредне производе животињског порекла и сопствена превозна редства. Испуњеност услова за обављање поверених послова утврђује министар, доноси Решење о испуњености услова за обављање поверених послова које се објављује у «Службеном Гласнику Републике Србије», лице које обавља стручне послове ветеринарске инспекције мора имати овлашћење које издаје Министарство.

40

Генерални инспекторат(ГИ) Генерални инспекторат је надлежни орган за спровођење контрола и координацију у области безбедности хране биљног порекла на нивоу примарне производње, једноставно обрађене хране биљног порекла, прерађене хране биљног порекла, мешовите хране, хране за животиње биљног и мешовитог порекла и то преко фитосанитарних и пољопривредних инспектора.

Почетком године доноси се план контрола, који се ревидира на месечном и кварталном нивоу. При изради плана контроле узимају се у обзир врста делатности која се обавља у објектима који су предмет контроле, капацитети, стање, као и раније утврђиване неправилности.

Одељење пољопривредне инспекције за безбедност хране биљног и мешовитог порекла, контролу органске производње и контролу обрађивача дувана и произвођача дуванских производа Генералног инспектората Контроле се врше као: редовне, акцијске и ванредне. Редовне контроле се врше на основу законских овлашћења (без или са најавом) а у оквиру донетих радних циљева за сваког појединачног инспектора на годишњем нивоу. Акцијске контроле се врше на основу годишњег и кварталног плана рада, у коме се дефинише врста производа, група произвођача или део територије РС, када се у кратком временском периоду изврши велики број контрола. Ванредне контроле се спроводе када се основано сумња да постоји опасност по људско здравље. Ове контроле се спроводе на основу писаних протокола и изводе се у сарадњи са овлашћеним акредитованим лабораторијама. Све контроле се се врше применом следећих корака:

- провера документације; - провера испуњености прописаних услова; - физичком провером производа (декларација, органолептички преглед); - узимањем узорака који се достављају акредитованим лабораторијама на

испитивање. Објекти контроле се бирају у односу на оперативну базу података коју сваки инспектор поседује у односу на територију за коју је надлежан. Учесталост контрола није прописан већ се врши на основу процене инспектора, пријаве потрошача, а пре свега у оквиру годишњег плана надзора. Није утврђена документована категоризација објеката у односу на процену ризика а плановима се води рачуна да покривеност буде свеобухватна у зависности да ли је у претходном периоду код једног произвођача, целе гране или групе производа препознат већи степен неправилности. Узорковање се врши на процедуално прописан начин и постоји оквирни план о броју узетих узорака у редовним контролама дефинисан радним циљевима за сваког инспектора (дефинише се годишње и креће се од 2-5 узорака по инспектору за месец дана)

41

Методе узимања узорака и методе вршења анализа прехрамбених производа прописане су стандардима и правилницима, који ће се примењивати до доношења подзаконских аката за извршавање Закона о безбедности хране а који ће регулисати област узорковања и вршења испитивања (рок за доношење јун 2011. год.). Пољопривредни инспектор за безбедност хране биљног и мешовитог порекла, контролу органске производње и контролу обрађивача дувана и произвођача дуванских производа – овлашћени инспектор, узима узорке хране биљног и мешовитог порекла, у складу са законским прописима, а ради вршења анализе и суперанализе хране биљног и мешовитог порекла у циљу испитивања безбедности и квалитета те хране. Овлашћени инспектор узима узорке у присуству представника субјекта у пословању храном биљног и мешовитог порекла. За лабораторијско испитивање хране биљног и мешовитог порекла узимају се по правилу два идентична узорка (узорак и контролни узорак/узорак за анализу и суперанализу). На захтев субјекта у пословању храном или уколико овлашћени инспектор процени да је то потребно инспектор узима и трећи узорак (за евентуалну експертизу) који, заједно са једним примерком записника о узимању узорака, оставља на чување власнику хране која је узоркована. Узорци за вршење анализа хране биљног и мешовитог порекла узимају се тако да у што већој мери представљају просечан састав целокупне количине хране од којих се узимају и у количини која је довољна за вршење анализа (одређена је Листом препоручене минималне количина за лабораторијски узорак сачињеној на основу добре лабораторијске праксе). Просечни узорци хране биљног и мешовитог порекла која се налази у расутом стању и није хомогена, узимају са више места и мешањем (поступком четвртања). Узорци хране, која се налази у врећама, сандуцима или посудама другим сличним великим судовима, а хомогена је, (течност, каша и слично) узимају се са врха, из средине и са дна амбалажне јединице у којој се налазе, а просечни узорак формира се на прописани начин, у зависности од броја амбалажних јединица. Просечни узорак хране у оригиналном паковању формира се на прописани начин, у зависности од броја амбалажних јединица и тежине паковања. Овлашћени инспектор може узети узорке за анализу и по принципу „случајног узорка“ када је извесно да узети узорци могу репрезентовати укупну количину од које се узоркује. Начин руковања узорцима, амбалажа и и прибор за узимање и паковање узорака хране морају бити такви да не утичу неповољно на састав, органолептичка, микробиолошка или друга својства узорака. За микробиолошке анализе обавезно је коришћење стерилне амбалажа и прибора за узимање узорака. Сваки узорак хране биљног и мешовитог порекла пакује се у одговарајући омот, означава неизбрисивом ознаком и стављањем службеног печата на омот и пломбира на начин на који се, без повреде пломбе, не може отворити. Приликом узорковања сачињава се записник о узорковању. Узорци за анализу се достављају акредитованој лабораторији са листе овлашћених лабораторија за лабораторијска испитивања и спровођење мониторинга у области безбедности хране. За сваки узорак сачињава се налог акредитованој лабораторији, који мора садржати све потребне податке у односу на поступак и сам узорак као и захтев за одређено испитивање. Налог се уз узорак упућује акредитованој лабораторији. Овлашћени инспектори дужни су да условно чувају други контролни узорак до окончања испитивања безбедности производа и у случају усаглашености испитиваног производа стављају га на располагање субјекту код кога је узоркована.

42

Уколико се лабораторијским испитивањем утврди да је узоркована храна небезбедна, субјекат у пословању храном може захтевати ново испитивање и у том случају се контролни примерак узорка шаље на суперанализу у другу акредитовану лабораторију. Резултат суперанализе је коначан. Трошкове анализе и суперанализе свих узорака сноси странка од које је узорак узет, ако се у коначном поступку утврди да не одговара прописаним својствима. Ако узорак одговора прописаним својствима трошкови лабораторијских анализа и суперанализа падају на терет средстава предвиђених буџетом Републике Србије. Инспектори у случaјевима констатовања неусаглашености у односу на законске норме доносе управне мере које доноси инспектор (Решења о забрани производње или промета) и подносе судовима захтеве за покретање прекршајног поступка и пријаве за привредни преступ у зависности од прекршаја (казнене мере). Одељење пољопривредне инспекције за вино, ракију, етанол, безалкохолна пића и органску производњу Генералног инспектората на исти начин и по истим процедурама инспектори врше контролу производа (вина, ракије, етанола, пива и освежавајућих безалкохолних пића) из делокруга послова њихове надлежности. Одељење фитосанитарне инспекције за безбедност хране и хране за животиње биљног и мешовитог порекла Генералног инспектората Систем контроле безбедности хране биљног и мешовитог порекла и хране за животиње биљног порекла заснива се на писаним процедурама и при увозу обухвата:

• евидентирање пошиљака на граничном прелазу коју врши гранична фитосанитарна инспекција хране и хране за животиње (за пошиљке које се контролишу само по Закону о безбедности хране врши се само евидентирање),

• контролу на једном од 11 унутрашњих контролних пунктова фитосанитарне инспекције за безбедност хране биљног и мешовитог порекла и хране за животиње биљног порекла.

По приспећу пошиљака хране и хране за животиње биљног и мешовитог порекла из увоза, као и пошиљака хране која се враћају из извоза, Гранични фитосанитарни инспектор евидентира пошиљку, издаје евиденциони лист са бројем, датумом и називом унутрашњег контролног пункта на који се пошиљка упућује. Поступање инспектора фитосанитарне инспекције за безбедност хране и хране за животиње биљног и мешовитог порекла по пријему захтева увозника:

• преглед документације и идентификација пошиљке, • унос података из захтева у компјутер и сачињавање записника, • одређивање броја, количине и врсте анализа службених узорака, • издавање потврде о извршеном органолептичком прегледу и узетим узорцима за

лабораторијско испитивање, • доношење решења о дозволи увоза и стављања у промет, производњу, дораду и

прераду производа, • издавање обавештења увознику у случају да испитивани производ није безбедан

уз могућност суперанализе, • доношење решења о забрани увоза и стављања у промет, производњу,

43

• дораду и прераду производа ако резултати испитивања потврде да производ није безбедан.

Испитивање безбедности хране и хране за животиње биљног и мешовитог порекла подразумева контролу квалитета, присуства средстава за заштиту биља, присуство тешких метала и микробиолошка испитивања. Број контрола је у директној вези са динамиком подношења захтева којим се увозници обраћају у циљу обезбеђења доказа о безбедности хране. Евиденција се врши код сваког појединачног увоза, а узорковање се врши према успостављеној процедури ради утврђивања да ли је пошиљка хране безбедна за тржиште Републике Србије. Поступање инспектора фитосанитарне инспекције за безбедност хране и хране за животиње биљног и мешовитог порекла са захтевима увозника за увоз производа који немају комерцијалну вредност (производи намењени пробној производњи, испитивању тржишта, намењени за презентације; хуманитарна помоћ; итд.):

- преглед документације, - овера захтева.

Одељење граничне фитосанитарне инспекције Генералног инспектората обавља послове који се односе на контролу биља, биљних производа, прописаних објеката, средстава за заштиту биља, средстава за исхрану биља у промету преко државне границе (увоз, извоз и транзит са претоваром). Контрола биља, биљних производа и прописаних објеката Контрола биља, биљних производа и прописаних објеката при увозу, извозу и транзиту са претоваром врши се на граничном прелазу и иста обухвата:

• контролу здравственог стања биља,биљних производа и прописаних објеката; • издавање фитосертификата,односно фитосертификата за реекспорт; • евидентирање пошиљки безбедности хране и упућивање на контролни пункт

фитосанитарној инспекцији за безбедност хране; • контролу присуства ГМО; • контролу присуства радиоактивне контаминације; • припрему нотификације пресретања штетних организама при увозу.

Број контрола је у директној вези са динамиком подношења захтева којим се увозници обраћају у циљу обезбеђења доказа о здравственој исправности биља. Евиденција се врши код сваког појединачног увоза, као и органолептички преглед, а узорковање се врши према успостављеној процедури ради утврђивања да ли је пошиљка у складу са законским нормама. Увоз, транзит и извоз биља, биљних производа и прописаних објеката може се вршити преко граничних прелаза на којима постоји организована фитосанитарна инспекција и који испуњавају хигијенско техничке и радне услове. Пошиљке које не подлежу фитосанитарном прегледу, а које су упаковане у дрвени материјал, могу се увозити преко граничних прелаза, на којима је организована царинска служба. Чланом 67. Закона о здрављу биља („Сл. Гласник РС“ 41/09) дефинисано је које врсте пошиљака биља подлежу здравственој контроли и прегледу у увозу, као и услови које треба да испуне.

44

Биље, биљне производе и прописане објекте са Листе VБ део I и Листе VБ део II мора да прати фитосертификат, односно фитосертификат за реекспорт. Фитосертификат и фитосертификат за реекспорт мора бити издат у складу са Међународном Конвенцијом за заштиту биља. 1. Преглед документације

Приликом увоза пошиљку треба да прате следећа документа: • пријава пошиљке биља коjа подлеже фитосанитарном прегледу • међународно уверење о здравственом стању пошиљака биља – фитоцертификат

односно здравствено уверење за реекспорт – фитоцертификат за реекспорт. (ово се односи на пошиљке биља са Листе VБ део I. Правилника о листама штетних организама и листама биља и биљних производа и прописаних објеката („Сл. Гласник РС“ 7/10)) .

• копија Решење о упису у регистар увозника (фиторегистар) • ОЕCD и ISTA цертификати за пошиљке семена -ако прате пошиљку и

цертификат о производњи за пошиљке садног материјала. • остала документа која прате пошиљку – ЦМР, фактура, товарни лист, Гранични

фитосанитарни инспектор такође проверава: • да ли се сорта налази у регистру сорти - за пошиљке семена, расада и садног

материјала.

2. Идентификација пошиљке и преглед • идентификација пошиљке – врши се упоређењем података из пратеће

документације са обележјима на пошиљци (пошиљке семена, расада и садног материјала морају бити обележене прописаним декларацијама).

3.Преглед • преглед превозног средства – обухвата најпре идентификацију превозног

средства – товарног дела у коме је смештена пошиљка са подацима из пратеће документације и затим преглед превозног средства, свих делова на присуство штетних организама.

• преглед амбалаже – обухвата преглед на присуство штетних организама на и у самој амбалажи.

• преглед биља – обухвата преглед целокупне пошиљке а затим узимање узорака, код пошиљака где је то неопходно и могуће, према прописаним процедурама.

Преглед узорака врши се у лабораторији на граничном прелазу. Уколико се сумња, према расположивим подацима, на присуство штетног организама чије присуство није могуће утврдити на граничном прелазу (скривене заразе) или је неопходна детерминација констатованог патогена или је прописано урадити анализу на присуство генетске модификације или гамаспектрометријску анализу, узети узорци се на прописан начин пакују, пломбирају и упућују у овлашћену институцију.

45

4. Решења по завршеној контроли

Ако пошиљку прати уредна документација, извршена идентификација и преглед превозног средства, амбалаже и самог биља на граничном прелазу односно добијени резултати лабораторијске анализе, констатовано је да пошиљка испуњава услове прописане законом те се дозвољава увоз и царињење пошиљке издавањем Решења о дозволи увоза и царињења.У исто време се оверава фитосанитарни цертификат и фитосанитарни цертификат за реекспорт, који прати пошиљку печатом „Пошиљка прегледана- Увоз дозвољен“. Тако оверени оригинални фитосанитарни цертификат прати пошиљку, док оверена копија остаје у предмету. Уколико пошиљка не поседује потребну докуменацију, не може да се идентификује односно није прописано обележена/декларисана гранични фитосанитарни инспектор издаје решење о забрани увоза и наређује враћање или уништење пошиљке. Када се прегледом превозног средства, амбалаже и/или самог биља односно на основу добијених резултата анализе, констатује да пошиљка не испуњава услове прописане регулативом, односно да је заражена штетним организмом (организмима) гранични фитосанитарни инспектор издаје решење о забрани увоза и наређује предузимање законом прописаних мера - враћање, одузимање, уништење пошиљке или меру дезинфестације, зависно од врсте констатованог штетног организма као и од врсте биља. Наређена мера уништења или дезинфестације спроводи се на самом граничном прелазу ако за то постоје услови или инспектор упућује пошиљку привременим решењем, уз превентинве мере, до најближег места где се наређена мера може спровести под царинским надзором.. У случају када се пошиљка враћа фитосанитарни цертификат, односно фитосанитарни цертификат за реекспорт оверава се црвеним трогластим печатом у коме стоји „сертификат поништен“. У случају када се предузимају одговарајуће фитосанитарне мере, по издавању коначног решења, попуњава се образац 2. – Обавештење о пресретању, који је саставни део правилника о фитосанитарној контроли биља, биљних производа и прописаних објеката у међународном промет („Сл. Гласник РС“ 32/10) који се прослеђује Одсеку за здравље биља и биљни карантин Управе за заштиту биља. Управа за заштиту биља обавештава земљу извозницу о пресретању на прописаном обрасцу. По завршеном фитосанитарном прегледу пошиљака биља, биљних производа и прописаних објеката издаје се евиденциони лист за пошиљке које се контролишу и по Закону о безбедности хране. Даљи поступак инспекцијског надзора врши се од стране фитосанитарне инспекције за безбедност хране.

46

Контрола увоза средстава за заштиту биља Увоз средстава за заштиту биља може се вршити преко граничних прелаза на којима је организована фитосанитарна инспекција. Царинске службе не могу започети поступак царињења док фитосанитарни инспектор не обави преглед. Увозници, провозници и њихови овлашћени заступници граничном фитосанитарном инспектору у прописаном року најављују пошиљку и подносе пријаву за преглед. Пријава се подноси писмено, уз навођење свих исправа које прате пошиљку. Број контрола је у директној вези са динамиком подношења захтева којим се увозници обраћају у циљу обезбеђења доказа да пошиљка одговара декларисаном квалитету у складу са решењем о стављању у промет средстава за заштиту биља. Евиденција се врши код сваког појединачног увоза, а узорковање се врши према успостављеној процедури. Инспекцијска контрола пошиљака средстава за заштиту биља на граничном прелазу обухвата:

• преглед документације (исправа) које прате пошиљке у циљу идентификације са ознакама на амбалажи, паковањима и утврђеним садржајем пошиљке и провере испуњености услова прописаних законом: - цертификат о квалитету, - товарни лист/бродски товарни лист, - фактуре, отпремнице и друге исправе које прате пошиљку, - решење о упису у Регистар дистрибутера и увозника, - решење о регистрацији средстава за заштиту биља, односно доказ да се

активна супстанца налази на листи одобрених супстанци; • физички преглед пошиљке:

- визуелни преглед, - преглед транспортног средства, - амбалаже и свих ознака (етикета, жигова и др.);

• узорковање. Узорци се, ради испитивања физичких и хемијских особина, шаљу у институције овлашћене од стране МПШВ. Поступак узорковања пошиљки СЗБ, списак овлашћених институција које врше испитивања и методе испитивања дате је у одговору на питање бр. 6, тачка 2 (део Средства за заштиту биља и резидуе средстава за заштиту биља), поглавље I – Уопштено, Поглавље 12. Пошиљке које су узорковане од стране фитосанитарног инспектора налазе се под царинским надзором и не смеју бити стављене у промет до добијања резултата испитивања. У случају да СЗБ:

• не одговара декларисаном квалитету, што је потврђено лабораторијским испитивањем, фитосанитарни инспектор решењем забрањује увоз и наређује да се пошиљка врати пошиљаоцу;

• одговара декларисаном квалитету што је потврђено лабораторијским испитивањем, фитосанитарни инспектор решењем одобрава увоз.

47

Пошиљка која се увози контејнерима, преко граничног прелаза на коме се не врши преглед контејнера, фитосанитарни инспектор прегледа само пратеће документе и ако утврди да је пошиљка у контејнеру снабдевена прописаном документацијом и одобрава превоз контејнера под царинским надзором до одређеног мста за вршење прегледа контејнера где је обезбеђено њихово отварање. Пошиљке које се превозе железницом прегледају се на железничким станицама које су одређене од стране МПШВ. Авионске, денчане и поштанске пошиљке прегледају се у царинском складишту на простору који је за то одређен и на којем су обезбеђени услови за преглед. Обавезном прегледу на граничном прелазу подлежу и пошиљке које се провозе преко територије Републике Србије, а које се претоварају или деле. Контрола увоза средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта Увоз средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта може се вршити преко граничних прелаза на којима је организована фитосанитарна инспекција. Царинске службе не могу започети поступак царињења док фитосанитарни инспектор не обави преглед. Увозници, провозници и њихови овлашћени заступници граничном фитосанитарном инспектору у прописаном року најављују пошиљку и подносе пријаву за преглед. Пријава се подноси писмено, уз навођење свих исправа које прате пошиљку. Број контрола је у директној вези са динамиком подношења захтева којим се увозници обраћају у циљу обезбеђења доказа да пошиљка одговара декларисаном квалитету у складу са решењем о стављању у промет средстава за исхрану биља и оплемењивачима земљишта. Евиденција се врши код сваког појединачног увоза, а узорковање се врши према успостављеној процедури. Процедура инспекцијске контрола пошиљака средстава исхрану биља и оплемењивача земљишта на граничном прелазу обухвата:

• преглед документације (исправа) које прате пошиљке у циљу идентификације са ознакама на амбалажи, паковањима и утврђеним садржајем пошиљке и провере испуњености услова прописаних законом: - цертификат о квалитету, - товарни лист/бродски товарни лист, - решење о упису у Регистар дистрибутера и увозника, - решење о упису у Регистар средстава за исхрану биља, - фактуре, отпремнице и друге исправе које прате пошиљку;

• физички преглед пошиљке: - визуелни преглед, - преглед транспортног средства, - амбалаже и свих ознака (етикета, жигова и др.);

• узорковање. Узорци се, ради испитивања физичких и хемијских особина, шаљу у институције овлашћене од стране МПШВ. Поступак узорковања прописан је Правилником о условима и начину вршења прегледа и узорковања пошиљке при увозу, начину најављивања приспећа пошиљке, обрасцу и

48

садржини захтева за преглед пошиљке и условима које увозник мора да обезбеди ради обављања фитосанитарног прегледа, као и начину достављања узорака, броју и величини узорака ради испитивања и начину поступања са одузетом пошиљком („Сл. гласник РС“, бр. 86/2010), који је усаглашен са Додатком IV Регулативе Европског парламента и Савета 2003/2003. Пошиљке које су узорковане од стране фитосанитарног инспектора налазе се под царинским надзором и не смеју бити стављене у промет до добијања резултата испитивања. У случају да средства за исхрану биља и оплемењивач земљишта:

• не одговара декларисаном квалитету, што је потврђено лабораторијским испитивањем, фитосанитарни инспектор решењем забрањује увоз и наређује да се пошиљка врати пошиљаоцу;

• одговара декларисаном квалитету што је потврђено лабораторијским испитивањем, фитосанитарни инспектор решењем одобрава увоз.

Пошиљка која се увози контејнерима, преко граничног прелаза на коме се не врши преглед контејнера, фитосанитарни инспектор прегледа само пратеће документе и ако утврди да је пошиљка у контејнеру снабдевена прописаном документацијом и одобрава превоз контејнера под царинским надзором до одређеног места за вршење прегледа контејнера где је обезбеђено њихово отварање. Пошиљке које се превозе железницом прегледају се на железничким станицама које су одређене од стране МПШВ. Авионске, денчане и поштанске пошиљке прегледају се у царинском складишту на простору који је за то одређен и на којем су обезбеђени услови за преглед. Обавезном прегледу на граничном прелазу подлежу и пошиљке СИБ које се провозе преко територије Републике Србије, а које се претоварају или деле на територији Републике Србије. Одељење фитосанитарне инспекције Генералног инспектората обавља послове који се односе на:

• контролу земљишта и биља на присуство штетних организама; • стални и посебан надзор над биљем ради утврђивања присуства или одсуства

штетних организама у складу са Правилником о утврђивању програма мера заштите здравља биља на годишњем нивоу;

• систематски надзор биљака на присуство штетних организама који се сматрају посебно опасним за биље;

• службено узорковање за лабораторијска испитивања на присуство штетних организама;

• контролу производње, дораде, промета и коришћења семена пољопривредног биља;

• контролу производње, дораде, промета и коришћења пољопривредног биља органског порекла за заснивање органске производње;

• контролу производње, промета и коришћења садног материјала пољопривредног биља;

49

• контрола у производњи, промету и примени средстава за заштиту биља и средстава за исхрану биља;

• контролу рада имаоца јавних овлашћења. • контролу употребе у затвореним системима и намерно увођење у животну

средину ГМО • контолу резидуа срестава за заштиту биља у намирнуцама биљног порекла

Инспекцијске контроле се врше на основу годишњег Плана рада датог по месецима , и донетих радних циљева за сваког инспектора појединачно на годишњем нивоу, а у склопу редовних, ванредних и акцијских контрола. Контроле обухватају сталан, посебан надзор и узорковање, а исте се спроводе у складу са прописаним процедурама. Фитосанитарне контроле у области здравља биља Фитосанитарни инспектори врше стални и посебан надзор над штетним организмима у складу са Законским прописима и Програмом мера и врше контролу спровођења Програма мера, праћење присуства и процена ризика од штетних организама, фитосанитарни преглед ради издавања службених докумената и других аката. Објекти контроле су одређени на ниву годишњег Плана рада и дефинисани су Програмом мера. Преглед објеката обухвата преглед документације, визуелни преглед, узимање узорака и тестирање биља, биљних производа и прописаних објеката ради утврђивања присуства штетних организама. Правилником о утврђивању Програма мера заштите здравња биља дефинисан је посебан надзор над штетним организмима који се спроводи у утврђеном временком периоду. У оквиру истог је одређен посебан надзор у кромпиру, јабучастом воћу, коштичавом воћу, виновој лози, јагоди , пасуљу, парадајизу и паприци. У случају сумње на појаву карантинских штетних организама држаоц биља и овлашћене пољопривредне стручне службе дужни су да одмах обавесте фитосанитарног инспектора о тој појави. Фитосанитарна инспекција у складу са законским овлашћењима врши узимање узорака ради испитивања здравствене исправаности биља на присуство штетних организама (семе, садни материјал, меркантилно биље) по прописаној процедури . Узети узорци се прослеђују овлашћеним институцијама на лабораторијско испитивање. У случају сумње на појаву карантинских штетних организама фитосанитарни инспектор узима узорак и шаље под назнаком ХИТНО на лабораторијксу анализу и налаже одговарајућу превентивну фитосанитарну меру. Овлашћене институције лабораторијске извештаје достављају инспектору на даљу надлежност. Фитосанитарни инспектор у случaјевима констатовања неусаглашености у односу на законске норме доносе управне мере (Решења о налагању мера , забрани производње, дораде или промета), и друге фитосанитарне мере. У складу са утврђеним неправилностима подносе се судовима пријаве за привредни преступ и захтеви за покретање прекршајног поступка, у зависности од статуса субјекта контроле и насталог прекршаја (казнене мере).

50

Контрола семена и садног материјала Производња семена и садног материјала подлеже обавезној стручној и здравственој контроли. Произвођач је у законској обавези да пријави производњу , која се подноси за сваку вегетативну сезону . Пријава производње сваког произвођача је објекат контроле. Контроле се врше у циљу утврђивања: порекла употребљеног семена, врсте, сорте и категорије, аутентичности и чистоће врсте и сорте, просторне изолације, здравственог стања усева, присуства корова, општег стања и развоја усева, предусева, примене агротехничких мера и очекивани принос натуралног семена и количине садног материјала, на начин и по прописаној методологији вршења стручне и здравствене контроле. Фитосанитарна инспекција врши контроле на основу годишњег палана рада , који се ревидира на месечном и кварталном нивоу. При изради плана контроле узимају се у обзир врста делатности која се обавља у објектима који су предмет контроле, капацитети, стање, као и раније утврђиване неправилности. Редовне контроле се врше на основу законских овлашћења (без или са најавом) а у оквиру донетих радних циљева за сваког појединачног инспектора на годишњем нивоу. Акцијске контроле се врше на основу годишњег и кварталног плана рада, у коме се дефинише врста производа, произвођачи или део територије РС , када се у кратком временском периоду изврши већи број контрола. Фитосанитарни инспектори врше контролу производње, дораде и промета семена и садног материјала пољопривредног биља редовно у току вегетације и периодично у доради и промету семена и садног материјала. Такође врши стални надзор над радом пољопривредних стручних служби, које су овлашћене за вршење стручних и здравствених контрола у семену и садном материјалу. У случају сумње на појаву карантинских штетних организама држаоц биља и пољопривредне стручне службе дужни су да одмах обавесте фитосанитарног инспектора о тој појави. Фитосанитарна инспекција у складу са законским овлашћењима врши узимање узорака ради испитивања здравствене исправаности биља на присуство штетних организама (семе и садни материјал). Узети узорци се прослеђују овлашћеним институцијама на лабораторијско испитивање. У случају сумње на појаву карантинских штетних организама фитосанитарни инспектор узима узорак и шаље под назнаком ХИТНО на лабораторијксу анализу и налаже одговарајућу превентивну фитосанитарну меру. Овлашћене институције лабораторијске извештаје достављају инспектору на даљу надлежност. Фитосанитарни инспектор у случaјевима констатовања неусаглашености у односу на законске норме доносе управне мере (Решења о налагању мера , забрани производње, дораде или промета), и друге фитосанитарне мере. У складу са утврђеним неправилностима подносе се судовима кривичне пријаве, пријаве за привредни преступ и захтеви за покретање прекршајног поступка, у зависности од статуса

51

субјекта контроле и насталог прекршаја (казнене мере).У складу са утврђеним неправилностима подносе се судовима захтеви за покретање прекршајног поступка, пријаве за привредни преступ и кривичне пријаве (казнене мере). У случају сумње на појаву карантинских штетних организама држаоц биља и пољопривредне стручне службе дужни су да одмах обавесте фитосанитарног инспектора о тој појави. Контрола безбедности хране биљног порекла у фази примарне производње и контрола генетски модификоване хране у свим фазама производње, прераде и промета На основу Годишњег плана испитивања остатака пестицида у намирницама биљног порекла (воћа и поврћа) фитосанитарна инспекција врши одабир објеката које контролише, спроводи контролу и узима узорке пољопривредних производа биљног порекла у промету. Узорковање се врши на основу прописаних процедура у којима је јасно описан начин и поступак формирања и величина узорка, као и начин поступања са узорком. Узорковање врши акредитовани узорковач у присуству фитосанитарног инспектора. Узети узорци се прослеђују акредитованим лабораторијама. Акредитоване лабораторије извештаје достављају инспектору на даљу надлежност. Фитосанитарни инспектор је овлашћен да:

• прегледа објекат, околину, просторије, опрему и транспортна средства у примарној производњи хране биљног порекла;

• прегледа и по потреби узоркује сировине, материје и супстанце које се користе на нивоу примарне производње хране биљног порекла;

• прегледа и по потреби узоркује материјале, амбалажу, и предмете који долазе у контакт са храном биљног порекла на нивоу примарне производње.

Мере које доноси фитосанитарни инспектор у случају када утврди неусклађеност са Законом о безбедности хране и Законом о средствима за заштиту биља има овлашћења да:

• нареди ограничење и забрану промета биља, биљних производа и хране биљног порекла на нивоу примарне производње до отклањања опасности, односно сумњи у њену безбедност;

• нареди уништавање х биља, биљних производа и хране биљног порекла на нивоу примарне производње која није безбедна;

• предузима и друге мере у складу са законом; У складу са утврђеним неправилностима подносе се судовима кривичне пријаве, пријаве за привредни преступ и захтеви за покретање прекршајног поступка, у зависности од статуса субјекта контроле и насталог прекршаја (казнене мере).

Контрола средстава за заштиту биља (СЗБ) и средстава за исхрану биља (СИБ) на домаћем тржишту У складу са Годишњим планом активности спроводе се редовне контроле код произвођача, дистрибутера и корисника средстава за заштиту биља. Одабир објеката се врши на основу прегледа субјеката контроле уписаних у Регистар дистрибутера и увозника. Узорци се, ради испитивања физичких и хемијских особина, шаљу у

52

институције овлашћене од стране МПШВ. Поступак узорковања пошиљки СЗБ и СИБ, списак овлашћених институција које врше испитивања и методе испитивања дате је у одговору на питање бр. 6, тачка 2 (део Средства за заштиту биља и резидуе средстава за заштиту биља), поглавље I – Уопштено, Поглавље 12. Процедура узорковања СИБ пошиљки, као и списак овлашћених институција за тестирање и методе испитивања дати су у одговору на питање број 35, ђубрива тачка а),подтачка 2.2. Генерални инспекторат и подтачка 2.4. Надлежне институције. Фитосанитарни инспектор приликом контроле:

• проверава да ли је СЗБ и СИБ регистровано, односно да ли је за то средство издато решење о регистрацији, да ли их прати декларација и упутство за примену, као и истицање рока употребе средства за заштиту биља;

• проверава испуњеност услова за обављање промета на велико и мало и увоза СЗБ и СИБ, ради уписа правних лица и предузетника у Регистар дистрибутера и увозника СЗБ и СИБ;

• проверава испуњеност услова за стављање СЗБ и СИБ у промет, паковање, означавање, обављање промета и примену СЗБ и СИБ;

• проверава документацију која прати СЗБ и СИБ у промету; • проверава обављање стручних послова и задатака овлашћених правних лица и

послова које обављају пружаоци услуга; • узима узорке биља, биљних производа и прописаних објеката, воде и земљишта

ради провере прописане примене СЗБ и СИБ (нпр. оштећења усева, непридржавање каренце и слично);

• привремено забрањује, до отклањања неправилности, обављање делатности промета СЗБ и СИБ ако правно лице и предузетник није уписано у Регистар увозника и дистрибутера СЗБ и СИБ или ако не испуњавају прописане услове;

• проверава да ли се средства за заштиту биља примењују у складу са решењем о регистрацији, односно упутством за примену и декларацијом уз поштовања начела добре пољопривредне праксе за средстава за заштиту биља, интегралне заштите биља и заштите животне средине;

• проверава да ли се средства за заштиту биља употребљавају на начин који не угрожава здравље људи и животиња (загађење стамбених, привредних и других објеката у којима бораве људи и животиње, као и загађење вода и земљишта);

• проверава да ли остаци СЗБ и СИБ премашују прописани ниво, а када се утврди да су остаци већи од максимално прописаног нивоа, фитосанитарни инспектор за такво биље, биљне производе и храну наређује одговарајуће мере (уништавање или на други начин спречава њихову употребу за исхрану људи или животиња).

Услови које фитосанитарни инспектор проверава прописани су Правилником о условима у погледу објеката, опреме и стручне оспособљености кадрова које мора да испуњава дистрибутер, односно увозник за упис у регистар дитрибутера и увозника, као и о условима у погледу објеката, опреме и стручне спреме кадрова које мора да испуњава дистрибутер за стављање у промет нарочито опасних средстава за заштиту биља („Сл. гласник РС“; бр. 80/10). Фитосанитарни инспектор проверава испуњеност услова за трговину на велико и мало и увоз СЗБ, за сврху регистрације правних лица и предузетника у Регистар

53

дистрибутера и увозника СЗБ. Услове који се односе на проверу врши фитосанитарни инспектор и они су прописани Правилником о условима у погледу објеката, опреме и професионалне квалификације особља које морају бити испуњени од стране дистрибутера и увозника, који морају бити регистровани у регистру дистрибутера и увозника, као и на услове у погледу објеката, опреме и професионалне обучености особља које треба да испуне дистрибутери за стављање у промет посебно опасних СЗБ ("Службени гласник РС ", број 80/10). Фитосанитарни инспектор у случaјевима констатовања неусаглашености у односу на законске норме доносе управне мере у складу са Законом (Решења о налагању мера, забрани производње, стављање у промет и примену СЗБ и СИБ), нареди одговарајуће мере ако се званичним испитивањима утврди да су остаци средстава за заштиту биља у биљу и на биљу, биљним производима и храни изнад прописаних максимално дозвољених количина остатака, као и друге мере. У складу са утврђеним неправилностима подносе се судовима кривичне пријаве, пријаве за привредни преступ и захтеви за покретање прекршајног поступка, у зависности од статуса субјекта контроле и насталог прекршаја (казнене мере). Фитосанитарна политика Видети одговоре у Глави VI – Фитосанитарна политика, питање бр. 31. У следећим деловима:

- Здравље биља, штетни организми - Увози; Инспекције и нотификације неусаглашених пошиљки;

- Здравље биља, средства за заштиту биља, Стављање у промет средстава за заштиту биља, тачка 2. Надлежни органи/надлежности, овлашћене иснтитуције, стручне службе, Инспекцијски надзор у спољно-трговинском промету, Инспекцијски надзор у унутрашњем промету;

- Здравље биља, средства за заштиту биља, успостављање и контрола максималног нивоа остатака, безбедност хране; тачка 2. Надлежни органи/надлежности и овлашћене институције;

- Квалитет семена, расада и садног материјала биља из области маркетинга семена, расада и садног материјала пољопривредних култура и поврћа, винове лозе, шумарства, украсног биља и воћа, Сертификација семена, тачка 4. Здравствена контрола семена пољопривредног и шумског биља;

6. Примена: За сваку од доленаведених ставки из области безбедности хране, ветеринарске и фитосанитарне политике, детаљно наведите мере предузете да се осигура правилна примена прописа у вези са следећим активностима (индикативни списак):

- лабораторије које се баве хигијеном, ветеринарском, фитосанитарном контролом и испитивањем хране (хемијска, микробиолошка, ГМО, итд.: Постојеће или планиране активности (са динамиком) усклађивања са системима ЕУ, динамика добијања акредитација у складу са законима ЕУ наводећи назив акредитационог тела, методе узорковања и испитивања (опште узев, загађивачи, материјали који долазе у контакт са храном, итд.);

54

Акредитационо тело Србије (АТС) је 2002. године постало придружена чланица Европске кооперативе за акредитацију (European Coo-peration for Accreditation – ЕА), потписивањем Меморандума о споразумевању. Од 2007. године Меморандум о споразумевању је замењен Уговором о сарадњи са ЕА, а сагласно променама у вези могућих статуса чланица ЕА. Представници АТС учествују у раду Генералне скупштине, техничким комитетима и радним групама ове кооперативе. АТС је од 17. фебруара 2009. године постало придружена чланица Међународне кооперације за акредитацију лабораторија (International Laboratory Accreditation Cooperation - ILAC). У региону, АТС има склопљене споразуме о билатералној сарадњи у области акредитације са: Мађарским акредитационим телом, Институтом за акредитирање Босне и Херцеговине, Акредитационим телом Црне Горе и Институтом за акредитацију Републике Македоније. Акредитационо тело Србије спроводи акредитацију на основу:

• Закона о акредитацији (''Службени гласник РС'', бр.73/2010), • Одлуке о оснивању Акредитационог тела Србије (''Службени гласник РС'',

бр.96/2006), • Статута Акредитационог тела Србије, • Стандарда серије SRPS ISO/IEC 17011, 17020, 17021, 17024, 17025, SRPS ISO

15189, SRPS EN 45011 који садрже захтеве за рад националног тела за акредитацију и оцену компетенције организација за оцену усаглашености,

• Правила акредитације, • Пословника о квалитету, • Процедура, упустава и смерница EA - European Cooperation for Accreditation

и/или ILAC - International Laboratory Accreditation Cooperation и/или IAF - International Accreditation Forum,

• секторских закона и прописа у којима је прописана акредитација и обавезно оцењивање усаглашености.

1. Хигијена хране На основу спроведеног јавног конкурса који је спровео Генерални инспекторат у „Сл. гласник РС“ бр. 91/09 Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде је објавило Листу лабораторија за лабораторијска испитивања у области безбедности хране и хране за животиње и спровођење програма мониторинга у области безбедности хране и хране за животиње, са којима је склопљен уговор. Листа лабораторија:

• Завод за јавно здравље „Врање“, Врање • Завод за јавно здравље „Лесковац“, Лесковац • Завод за јавно здравље „Зрењанин“, Зрењанин • Завод за јавно здравље „Шабац“, Шабац • Завод за јавно здравље, Сремска Митровица • Завод за јавно здравље „Поморавље“, Ћуприја • Завод за јавно здравље Ужице, Ужице, • Завод за јавно здравље Чачак, Чачак

55

• Завод за заштиту здравља „Пирот“, Пирот • Завод за јавно здравље Ваљево, Ваљево • Завод за јавно здравље „Пожаревац“, Пожаревац • Завод за јавно здравље, Краљево • Завод за јавно здравље „Тимок“, Зајечар • Завод за заштиту здравља „Суботица“, Суботица • Завод за јавно здравље „Крушевац“, Крушевац • Градски завод за јавно здравље, Београд • Институт за јавно здравље „Крагујевац“, Крагујевац • Институт за јавно здравље „Ниш“, Ниш • Институт за јавно здравље Војводине, Нови Сад • Институт за медицину рада „Др Драгомир Карајовић“, Београд • Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, Београд • Факултет ветеринарске медицине, Београд • Ветеринарски специјалистички институт „Суботица“, Суботица • Ветеринарски специјалистички институт „Краљево“, Краљево • Ветеринарски специјалистички институт „Сомбор“, Сомбор • Ветеринарски специјалистички институт „Ниш“, Ниш • Институт за хигијену и технологију меса, Београд • Научни институт за ветеринарство Србије, Београд • Научни институт за ветеринарство Нови Сад, Нови Сад • Научни институт за прехрамбене технологије, Нови Сад • Институт за ратарство и повртарство, Нови Сад • Центар за испитивање намирница ЦИН, Београд • Природно математички факултет, Нови Сад • СП Лабораторија, Бечеј • Југоинспект а.д, Београд • Југоинспект д.о.о, Нови Сад • А Bio tech lab, Сремска Каменица • Еко-лаб д.о.о, Падинска Скела • СГС Београд д.о.о, Београд • Алфа лаб, Александровац • Енолошка станица, Вршац • „Књаз Милош“ а.д, Аранђеловац • Анахем, Београд • Еколаб, Нови Сад • Предузеће за истраживачко развојне услуге Институт „Тамиш“, Панчево • Центар за виноградарство и винарство, Ниш Видети у Анексу I, Методе испитивања

МЕТОДЕ УЗОРКОВАЊА ХРАНЕ И ХРАНЕ ЗА ЖИВОТИЊЕ • Правилник о методама узимања узорака и вршења хемијских и физичких

анализа ради контроле квалитета производа од воћа и поврћа („Сл. лист СФРЈ“, бр. 29/83),

• Правилник о методама узимања узорака и методама хемијских и физичких анализа млека и производа од млека („Сл. лист СФРЈ“, бр. 32/83),

56

• Правилник о методама узимања узорака и вршења хемијских и физичких анализа беланчевинастих производа за прехрамбену индустрију („Сл. лист СФРЈ“, бр. 41/85),

• Правилник о методама узимања узорака, методама вршења хемијских анализа какао зрна, какао производа, производа сличних чоколади, бомбонских производа, крем производа, кекса и производа сличних кексу („Сл. лист СФРЈ“, 41/87),

• Правилник о методама испитивања јаја и производа од јаја („Сл. лист СФРЈ“, бр. 72/87),

• Правилник о методама физичких и хемијских анализа за контролу квалитета жита, млинских производа, тестенина и брзо смрзнутих теста („Сл. лист СФРЈ“, бр. 74/88),

• Правилник о методама узимања узорака и методама хемијских и физичких анализа ради контроле квалитета сирћета и разблажене сирћетне киселине („Сл. лист СФРЈ“, бр. 26/89),

• SRPS ISO 3100-1:1992 – Месо и производи од меса, део I: узимање примарних узорака

• Правилник о методама узимања узорака и методама физичких, хемијских и микробиолошких анализа сточне хране („Сл. лист СФРЈ“, бр. 15/87),

Ступањем на снагу Правилника о општим и посебним условима хигијене хране у било којој фази производње, прераде и промета, који уређује микробилошке критеријуме за храну, од 1. јуна 2011. године, све лабораторије које раде испитивања хране, промењиваће методе испитивања у складу са Уредбом 2073/2005:

Микроорганизми Референтни метод испитивања Salmonella EN ISO 6579 Enterobacteriacea ISO 21528-1 21528-2 Broj aerobnih bakterija EN ISO 4833 E. coli EN ISO 16649-1 или EN ISO 16649-2 Listeria monocytogenes EN ISO 11290-1 i EN ISO 11290-2 Koagulaza pozitivne stafilokoke EN ISO 6888-1 ili EN ISO 6888-2 Стафилококни ентеротоксини Европска скрининг метода за CRL за млеко Хистамин HPLC 2. Ветеринарска контрола Мрежу ветеринарских лабораторија у Републици Србији чине: • ветеринарски научни и специјалистички институти, • лабораторије основане као јавне установе, • лабораторије Факултета ветеринарске медицине • приватне лабораторије.

Законска основа за рад ветеринарских научних и специјалистичких института и других лабораторија укључених у мрежу лабораторија проистиче из Закона о ветеринарству и Закона о безбедности хране. Законом о ветеринарству, дефинисани су послови ветеринарских и специјалистичких института, потврђен континуитет државних лабораторија (института) чији је оснивач

57

Република Србија, утврђени су послови и обавезе референтних лабораторија и утврђени услови за рад лабораторија, обавеза акредитације лабораторија у складу са међународним стандардом за лабораторије ISO 17025 и утврђен поступак овлашћивања лабораторија. Законом о безбедности хране дефинисани су послови референтних и овлашћених лабораторија и дат је законски основ за формално оснивање и функционисање референтних лабораторија за безбедност хране и испитивање резидуа лекова у храни, односно створен је законски основ за оснивање Дирекције за референтне лабораторије. Услови за рад лабораторијa утврђених законом, како јавних тако и оних које оснивају правна и физичка лица (приватне лабораторије) се односе на кадрова, опрему и средства за рад које лабораторије морају да испуњавају а такође и на обавезу да у свом раду лабораторије морају да примењују акредитоване методе утврђене међународним и српским стандардима, односно утврђена је обавеза акредитације у складу са стандардом за лабораторије ISO 17025. С тим у везе све лабораторије у свом раду морају примењивати стандардне оперативне процедуре и методе микробиолошке дијагностике заразних болести животиња, микробиолошког испитивања безбедности хране животињског порекла и хране за животиње прописане међународним и националним стандардима и методе препоручене од стране ОИЕ и ЕУ референтних лабораторија. Ове процедуре обухватају и стандардне процедуре руковања инфективним агенсима и поступке биолошке заштите приликом руковања и рада са овим агенсима у овлашћеним лабораторијама. Послове акредитације у Републици Србији спроводи Акредитационо тело Србије.

Државне лабораторије

Ветеринарски научни и специјалистички институти: За потребе обављања микробиолошких испитивања и дијагностике узрочника заразних болести животиња (бактериолошка, серолошка, вирусолошка, миколошка и паразитолошка испитивања), утврђивања узрока угинућа животиња, испитивања узрока побачаја код животиња, патоанатомских испитивања, испитивања микробиолошке и хемијске исправности хране за животиње и безбедности хране животињског порекла, односно делатности лабораторијског испитивања ветеринарско-санитарне, здравствене и квалитативне исправности производа и сировина животињског порекла, испитивања ТСЕ, одређивања присуства анималног протеина и у храни за животиње, одређивања говеђег протеина у храни за животиње, Законом о здравственој заштити животиња („Службени гласник РС“ 37/91 и други закони) основани су као јавне ветеринарске службе, или су настави да раде као јавне ветеринарске службе ветеринарски научни и специјалистички институти и то: • Научни институт за ветеринарство Србије, Нови Београд; • Научни институт за ветеринарство „Нови Сад“, Нови Сад; • Ветеринарски специјалистички институт „Краљево“, Краљево; • Ветеринарски специјалистички институт „Шабац“, Шабац • Ветеринарски специјалистички институт „Зајечар“, Зајечар; • Ветеринарски специјалистички институт „Ниш“, Ниш; • Ветеринарски специјалистички институт „Пожаревац“, Пожаревац; • Ветеринарски специјалистички институт „Суботица“, Суботица;

58

• Ветеринарски специјалистички институт „Панчево“, Панчево; • Ветеринарски специјалистички институт „Зрењанин“, Зрењанин; • Ветеринарски специјалистички институт „Сомбор“, Сомбор; • Ветеринарски специјалистички институт „Јагодина“, Јагодина.

Ови институти су распоређени по епизоотиолошким подручјима у Републици Србије и сваки од њих је задужен за обављање горе наведених послова у епизоотиолошком подручју у коме се налази. Поред послова редовне, рутинске лабораторијске дијагностике и испитивања, поједини ветеринарски институти у складу са Законом о ветеринарству су овлашћени да буду референтне лабораторије за одређена лабораторијска испитивања, односно дијагностику појединих заразних болести. Надзор над радом института спроводи Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде- Управа за ветерину. Оснивач и власник капитала ветеринарских института је Република Србија. Институти представљају ослонац ветеринарске службе и у делу сузбијања нарочито опасних заразних болести пружајући непосредну подршку ветеринарској инспекцији на терену, како у погледу стручних експертиза и мишљења, процене ризика, тако и непосредним деловањем екипа за сузбијање заразних болести на терену: еутаназије животиња, дезинфекције објеката и сл. Поред изнетог институти су директно укључени у праћење кретања заразних болести животиња и зооноза, израду студија, планирања извођења Програма мера надзора заразних болести животиња на епизоотиолошком подручју за које су територијално задужени и спровођењу различитих пројеката из ове области. Важан сегмент рада ових института су и активности које се односе на решавање здравствених проблема из области патологије стерилитета домаћих животиња. Значајна област деловања института јесте и патоанатомска дијагностика у случајева угинућа и болести животиња где је потребно извршити post mortem испитивања и поставити узрок смрти животиња. Важан сегмент деловања института јесу и лабораторијска испитивања у области безбедности хране животињског порекла и хране за животиње.

Институт за хигијену и технологију меса: У области безбедности хране животињског порекла у Републици Србији као референтна лабораторије која врши микробиолошка испитивања хране животињског порекла и испитивања резидуа фармаколошких, хормонских и других штетних материја код животиња, производа животињског порекла и хране за животиње овлашћен је Институт за хигијену и технологију меса. Ова установа је основана 1955 године, а сада послује у систему јавних служби чији је оснивач Влада Републике Србије. Лабораторије Факултета ветеринарске медицине: У оквиру мреже ветеринарских лабораторија укључене су и функционишу лабораторије Факултета ветеринарске медицине и то: Катедра за патолошку морфологију- Лабораторија за испитивање ТСЕ/БСЕ у области здравствене заштите животиња а такође и Катедра за радијациону хигијену - радиолошка лабораторија за испитивање радиоактивности у храни животињског порекла и храни за животиње. Опремање државних лабораторија неопходном опремом утврђено је претходним постављањем приоритета и дефинисањем листе лабораторија (института) који ће

59

представљати носиоце послова дијагностике и лабораторијских испитивања у оквиру мреже референтних и овлашћених лабораторија, са јасно утврђеном статусом 100% државног капитала. Завод за млекарство, Београд: Завод за млекарство је акредитована државна лабораторија која је основана за потребе испитивања млека и производа од млека.

Приватне лабораторије Поред државних лабораторија, чији је оснивач Република Србија значајно место заузимају и овлашћене приватне лабораторије које обављају испитивања у области безбедности хране животињског порекла. Укупно су укључене две лабораторије: Центар за испитивање намирница- Београд и СП Лабораторија ДОО- Бечеј. Да би лабораторије могле да обављају послове лабораторијских испитивања за потребе службене контроле, поред обавезне акредитације лабораторије морају бити и овлашћене за поједина испитивања од стране Министарства, пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Референтне лабораторије Овлашћене референтне лабораторије учествују редовно у годишњим међулабораторисјким проверама и поређењима са ЕУ референтним лабораторијама (RING trials and PT schemes). Све лабораторије испуњавају захтеве акредитације и акредитоване су у складу са ISO 17025. У свом раду користе стандардне ISO методе, методе препоручене од OIE, дефинисане у европским прописима, односно препоручене од стране ЕУ референтних лабораторија. До успостављања пуног капацитета Дирекције за референтне лабораторије и њеног позиционирања у систему мреже лабораторија, постојећи систем овлашћених и референтних лабораторија обезбеђује и пружа услуге лабораторијске дијагностике надлежном Министарству у области здравствене заштите животиња и безбедности хране животињског порекла. Списак референтних и овлашћених лабораторија које чине мрежу ветеринарских

лабораторија у Републици Србији

Лабораторије у систему здравствене заштите животиња, испитивања безбедности хране животињског порекла и хране за животиње чији је оснивач Република

Србија

Овлашћене референтне лабораторије за високо контагиозне, нарочито опасне заразне болести

1) Научни институт за ветеринарство Србије, Нови Београд: овлашћена

референтна лабораторија за дијагностику следећих заразних болести:

-Foot and Mouth Disease; -Swine vesicular disease; -Blue tongue; -Classical swine fever;

60

-African swine fever; -African horse sickness ; -Infectious horses anemia; -Horse influenza; -Dourine; -Glanders; -Anaerobic infections; -Aujeszky disease; -Enzootic bovine leucosis; -Fish diseses.

Институт обавља и рутинска дијагностика испитивања следећих заразних болести животиња :

-Tuberculosis: -Enzootic bovine leucosis; -Brucellosis; -Salmonellosis; -E.coli; -Pasterellosis; -Lepotspirosis, -Listeriosis, -Rabies; -BSE;

-друге вирусне, бактеријске и гљивичне болести домаћих и дивљих животиња.

2) Научни институт за ветеринарство „Нови Сад“, Нови Сад: Овлашћена референтна лабораторија за дијагностику следећих заразних болести:

-Lepotspirosis, -Listeriosis, -Atrophic rhinitis; -Transmissive gastroenteritis of swine; -Gumboro disese, -IBR/IPVИБР; -Mycoplasma infections.

Институт обавља и рутинска дијагностичка испитивања следећих заразних болести животиња:

-Classical swine fever; -Enzootic bovine leucosis; -Brucellosis; -Salmonellosis; -E.coli; -Pasterellosis; -Lepotspirosis, -Listeriosis, -друге вирусне, бактеријске и гљивичне болести домаћих и дивљих животиња;

61

3) Ветеринарски специјалистички институт „Краљево“, Краљево: овлашћена референтна лабораторија за дијагностику следећих заразних болести:

-Influenza avian; -New Castle Disease; -Q fever; институт обавља и рутинска дијагностика испитивања следећих заразних болести животиња :

-Enzootic bovine leucosis; -Brucellosis; -Salmonellosis; -E.coli; -Pasterellosis; -Lepotspirosis, -Listeriosis,

-друге вирусне, бактеријске и гљивичне болести домаћих и дивљих животиња;

4) Факултет ветеринарске медицине у Београду - Катедра за патолошку морфологију: овлашћена лабораторија за референтна испитивања ТСЕ/БСЕ; Овлашћене лабораторије за обављање рутинских лабораторијских испитивања и

дијагностику заразни болести

1) Ветеринарски специјалистички институт „Шабац“, Шабац: овлашћења лабораторија за рутинска испитивања:

-Enzootic bovine leucosis; -Brucellosis; -Salmonellosis; -E.coli; -Pasterellosis;, -Listeriosis,

-друге вирусне, бактеријске и гљивичне болести домаћих и дивљих животиња;

2) Ветеринарски специјалистички институт „Зајечар“, Зајечар:- овлашћења

лабораторија за рутинска испитивања:

-Enzootic bovine leucosis; -Brucellosis; -Salmonellosis; -E.coli; -Pasterellosis;, -друге вирусне, бактеријске и гљивичне болести домаћих и дивљих животиња.

3) Ветеринарски специјалистички институт „Ниш“, Ниш: овлашћења

лабораторија за рутинска испитивања:

62

-Enzootic bovine leucosis; -Brucellosis; -Salmonellosis; -E.coli; -Pasterellosis;

-друге вирусне, бактеријске и гљивичне болести домаћих и дивљих животиња.

4) Ветеринарски специјалистички институт „Пожаревац“, Пожаревац:

овлашћења лабораторија за рутинска испитивања:

-Enzootic bovine leucosis; -Brucellosis; -Salmonellosis; -E.coli; -Pasterellosis;

-друге вирусне, бактеријске и гљивичне болести домаћих и дивљих животиња.

5) Ветеринарски специјалистички институт „Суботица“, Сегедински пут 88, 24000 Суботица – овлашћења лабораторија за рутинска испитивања:

-Enzootic bovine leucosis; -Brucellosis; -Salmonellosis; -E.coli; -Pasterellosis;

-друге вирусне, бактеријске и гљивичне болести домаћих и дивљих животиња.

6) Ветеринарски специјалистички институт „Панчево“, Панчево: овлашћења

лабораторија за рутинска испитивања: -Enzootic bovine leucosis; -Brucellosis; -Salmonellosis; -E.coli; -Pasterellosis;

-друге вирусне, бактеријске и гљивичне болести домаћих и дивљих животиња.

7) Ветеринарски специјалистички институт „Зрењанин“, Зрењанин:

овлашћења лабораторија за рутинска испитивања: -Enzootic bovine leucosis; -Brucellosis; -Salmonellosis; -E.coli; -Pasterellosis;,

-друге вирусне, бактеријске и гљивичне болести домаћих и дивљих животиња.

63

8) Ветеринарски специјалистички институт „Сомбор“, Сомбор: овлашћења

лабораторија за рутинска испитивања: -Enzootic bovine leucosis; -Brucellosis; -Salmonellosis; -E.coli; -Pasterellosis;,

-друге вирусне, бактеријске и гљивичне болести домаћих и дивљих животиња.

9) Ветеринарски специјалистички институт „Јагодина“, Јагодина: овлашћења

лабораторија за рутинска испитивања: -Enzootic bovine leucosis; -Brucellosis; -Salmonellosis; -E.coli; -Pasterellosis;

-друге вирусне, бактеријске и гљивичне болести домаћих и дивљих животиња.

Лабораторије у систему испитивања безбедности хране животињског порекла

Референтне лабораторије

Институт за хигијену и технологију меса, Београд: овлашћења лабораторија за обављање послова референтне лабораторије за испитивање безбедности хране животињског и резидуа фармаколошких, хормонских и других штетних материја код животиња, производа животињског порекла и хране за животиње. Овлашћене лабораторије за испитивање безбедности хране анималног порекла и

хране за животиње Послова рутинске контроле безбедности хране животињског порекла и физичко-хемијских испитивања хране животињског порекла, обављају лабораторије организоване у оквиру горе наведених ветеринарским и специјалистичким институтима. Поред ветеринарских и специјалистичких института користе се и услуге следећих јавних (државних) установа и приватних лабораторија: - Јавна пољопривредна служба Завод за млекарство, Сектор Лабораторија, Аутопут

3, Нови Београд, основана Одлуком Владе- испитивање млека (државна лабораторија);

- Центар за испитивање намирница, Београд- испитивање хране анималног порекла; - „СП Лабораторија“ АД, Индустријска зона б.б. Бечеј- испитивање хране

анималног порекла.

Статус лабораторија по питању акредитације и увођења стандарда ISO 17025

64

Р.Б. НАЗИВ ИНСТИТУЦИЈЕ QMS 9001:2000

Здравље животиња

Безбедност хране анималног порекла

Безбедност хране за животиње

1.

Научни институт за ветеринарство Србије, Нови Београд;

+ + + +

2. Научни институт за ветеринарство „Нови Сад“, Нови Сад;

+ + + +

3. Ветеринарски специјалистички институт „Краљево“, Краљево;

+ + + +

4. Ветеринарски специјалистички институт „Шабац“, Шабац;

+ + + +

5. Ветеринарски специјалистички институт „Зајечар“, Зајечар;

+ + + +

6. Ветеринарски специјалистички институт „Ниш“, Ниш;

+ + + +

7. Ветеринарски специјалистички институт „Пожаревац“, Пожаревац;

+ + + +

8. Ветеринарски специјалистички институт „Суботица“, Суботица;

+ + + +

9. Ветеринарски специјалистички институт „Панчево“, Панчево;

+ + + +

10. Ветеринарски специјалистички институт „Зрењанин“, Зрењанин;

+ + + +

11. Ветеринарски специјалистички институт „Сомбор“, Сомбор;

+ + + +

12. Ветеринарски специјалистички институт „Јагодина“, Јгодина;

+ + + +

13. Јавна пољопривредна служба, Завод за млекарство, Нови Београд;

+ + + +

14. Институт за хигијену и технологију меса, Београд;

+ + +

15. Факултет ветеринарске медицине- Лабораторија за ТСЕ/БСЕ

+

16. Факултет ветеринарске медицине- Лабораторија за радијациону хигијену

+ +

17. Центар за испитивање намирница Д.О.О., + + +

65

Београд; 18. „СП Лабораторија“ АД,

Бечеј; + + +

МРЕЖА ВЕТЕРИНАРСКИХ ЛАБОРАТОРИЈА-Законски основ иорганизациона структура

ВЛАДА

MПШВ-Управа за ветерину-

ATS-Акредитационо тело СР-

МРЕЖА ЛАБОРАТОРИЈА-здравствена шатита животиња-безбедност хране-испитивање хране за животиња

овлашћивање

акредитација

Ступањем на снагу Правилника о општим и посебним условима хигијене хране у било којој фази производње, прераде и промета, који уређује микробилошке критеријуме за храну, од 01. јуна 2011, све лабораторије које раде испитивања хране, промењиваће методе за испитивање у складу са Уредбом ЕЦ 2073/2005:

Микроорганизми Референтни метод испитивања Salmonella EN ISO 6579 Enterobacteriacea ISO 21528-1 21528-2 Broj aerobnih bakterija EN ISO 4833 E. coli EN ISO 16649-1 или EN ISO 16649-2 Listeria monocytogenes EN ISO 11290-1 i EN ISO 11290-2 Koagulaza pozitivne stafilokoke EN ISO 6888-1 ili EN ISO 6888-2

Стафилококни ентеротоксини Европска скрининг метода за CRL за млеко

Хистамин HPLC

Средства за заштиту биља и резидуе средстава за заштиту биља Ради испитивања формулација средстава за заштиту биља у поступку регистрације (физичко-хемијска испитивања и ефикасност) и инспекцијске контроле (физичко-хемијска испитивања), од стране МПШВ овлашћене су следеће институције:

66

Врста испитивања Институција Акредитација

Хемијске и физичке особине и

ефикасност средстава за

заштиту биља у пољопривреди

Институт за пестициде и заштиту животне средине, Земун

SRPS/ISO/IEC 17025:2006 (сертификат АТС)

Институт за ратарство и повртарство, Нови Сад

- SRPS/ISO/IEC 17025:2006 (сертификат АТС)

- BS EN ISO 14001:2004 (BSI сертификат) - ISO 9001:2000 (BSI сертификат)

Пољопривредни факултет, Департман за фитомедицину и заштиту животне средине „Др Павле Вукасовић“, Нови Сад

SRPS/ISO/IEC 17025:2006 (цертификат АТС)

Пољопривредни факултет, Институт за фитомедицину, Земун У поступку акредитације према

SRPS/ISO/IEC 17025:2006 Институт за заштиту биља и животну средину, Београд

Хемијске и физичке особине

Зорка-Центар за истраживања, Шабац SRPS/ISO/IEC 17025:2006 (цертификат АТС)

Ефиксаност (у усевима кукуруза и

соје)

Институт за кукуруз „Земун Поље“, Земун ISO 9001:2008 (TÜV цертификат)

Ефиксаност регулатора раста биотест методама

Институт за биолошка истраживања „Др Синиша Станковић“, Београд

-

Ефиксаност средстава за

заштиту биља у шумарству

Шумарски факултет, Београд -

Шумарски институт, Београд SRPS/ISO/IEC 17025:2006 (цертификат АТС)

Институт за низијско шумарство и животну средину, Нови Сад

-

АТС – Акредитационо тело Србије BSI – The British Standard Institution TÜV – TÜV Rheinland InterCert Овлашћењима МПШВ су дефинисани послови и услови за уступање послова, у складу са чланом 51. Закона о заштити биља. Међутим, како је Закон о заштити биља у овом делу престао да важи, ове институције ће, у складу са чланом 87. новог Закона о средствима за заштиту биља, обављати послове за које су овлашћени до окончања конкурса за обављање послова од јавног интереса, који се спроводи у складу са овим Законом о средствима за заштиту биља. Методе испитивања хемијских и физичких особина и ефикасности средстава за заштиту биља прописане су Правилником о методама за испитивање пестицида („Сл. лист СРЈ“, бр. 63/2001 и 65/2001, „Сл. гласник РС“, бр. 93/2005).

67

За испитивање хемијских и физичких особина средстава за заштиту биља примењују се CIPAC (Collaborative International Pesticides Analytical Council) или AOAC методе у складу са важећим Manual on development and use of FAO and WHO specifications for pesticides. У случају да се морају применити неки други поступци испитивања њихов детаљан опис се даје у извештају о извршеним испитивањима. За испитивање ефикасности средстава за заштиту биља примењују се стандарди Европске и медитеранске организације за заштиту биља (European and Mediterranean Plant Protection Organization – EPPО, Efficacy Evaluation of Plant Protection Products – PP1). Испитивања ефикасности за која нису утврђени стандарди ЕPPO врше се по аналогији са овим методама, применом метода у научним радовима, а њихов детаљан опис се даје у извештају о извршеним испитивањима. Узорковање средстава за заштиту биља ради испитивања хемијских и физичких особина у поступку њихове контроле прописано је Правилником о промету, увозу и узорковању пестицида („Сл. лист СРЈ“, бр. 58/2001, „Сл. гласник РС“, бр. 104/2005). Узоркују се појединичана оригинална паковања, до количине која је прописана у зависности од облика формулације (напр. течне формулације - 0,5 литара, водорастворљиве грануле, вододисперзибилне грануле, микрокапсуле за суспензије, суспензије капсула - 0,1 kg и сл.), и то по шаржама (до три шарже узимају се појединачни узорци сваке шарже, 4-10 шаржи појединачни узорци из три случајно одабране шарже и сл.). Ако су оригинална паковања мала, узоркује се више паковања до прописане количине, а хомогенизација мешањем или мућкањем је обавезна, ако су у питању велика паковања. У оквиру поступка регистрације СЗБ део послова који се односи на процену активних супстанци и СЗБ (токсиколошки профил, екотоксиколошки профил, делимично судбина и понашање у животној средини, делимично процена ризика за оператера и конзумента) обављају институције које су, до 10.06.2009. године, радиле део процене активних супстанци и СЗБ у складу са овлашћењима Министарства животне средине и просторног планирања, а то су:

• Институт за пестициде и заштиту животне средине, Земун, • Институт за биолошка истраживања „Др Синиша Станковић“, Београд, • Пољопривредни факултет, Институт за фитомедицину, Земун, • Медицински факултет, Београд, • Медицински факултет, Нови Сад, • Војно-медицинска академија, Београд, • Фармацеутски факултет, Београд.

На основу јавног конкурса спроведеног на основу Закона о безбедности хране склопљен је уговор за обављање послова испитивања резидуа средстава за заштиту биља са следећим институцијама: А Biotech, Сремска Каменица; АОО "Алфалаб", Александровац; СП Лабораторија, Бечеј; Анахем, Београд; Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Батут", Београд; Институт за јавно здравље, Ниш; Завод за јавно здравље "Поморавље", Ћуприја; Завод за јавно здравље, Чачак. Све наведене институције акредитоване су у складу са SRPS/ISO/IEC 17025:2006 (цертификат АТС). Посебна пажња у свим институцијама посвећује се усавршавању запослених у области увођења нових метода и обуке за рад на опреми. Политика свих институција је

68

усавршавање запослених и подизање нивоа њихове компетентности. У том циљу, омогућено је присуствовање на едукативним семинарима, научним конгресима и сл, а ове институције учествују и у великом броју домаћих и међународних пројеката из различитих области. Акредитација и учешће на међународним упоредним испитивањима је њихов приоритетни задатак. Надзор над радом овлашћених институција и институција са којима је склопљен уговор врши МПШВ. У процедури усвајања је Правилник о методама узорковања хране ради утврђивања остатака средстава за заштиту биља у храни биљног и животињског порекла, који је у потпуности усклађен са Упутством Комисије бр. 2002/63/ЕЦ од 11. јула 2002. године, о успостављању метода заједнице о узорковању производа биљног и животињског порекла ради службене контроле остатака пестицида и којим је замењено Упутство бр. 79/700/ЕЕЦ. До усвајања овог прописа фитосанитарни инспектори Генералног инспектората узоркују храну биљног порекла ради испитивања резидуа средстава за заштиту биља у складу са упутством донетим у оквиру пројекта „Остаци пестицида у намирницама биљног порекла“, који је финансирала Управа за заштиту биља у току 2005 и 2006. године, а које је у потпуности усаглашено са Упутством Комисије бр. 2002/63/ЕЦ. Испитивање квалитета семена пољопривредног биља Испитивање и утврђивање квалитета семена пољопривредног биља у складу са чланом 31. Закона о семену врше акредитоване лабораторије. Све лабораторије (18) су акредитоване у складу са SRPS/ISO/IEC 17025:2006 (цертификат АТС), а две су акредитоване од стране ISTA (Internatiol Seed Testing Association - ISTA) (обележене са*).

Институција Врсте испитивања Институт за кукуруз "Земун поље" Земун*

Хемијска, физичка и биолошка испитивања семена ратарских и повртарских врста, семена трава, цвећа и лековитог биља и обмотаног семена, узорковање семена пољопривредног биља

Институт за ратаратво и повртарство, Нови Сад*

Испитивање семена ратарских и повртарских биљака, лековитог биља, зачинског биља, цвећа, дрвенастог биља, жбуња, семена соје, кукуруза и др.

Институт "Тамиш", Панчево д.п. Лабораторија "Тамиш Агролаб" Панчево

Испитивања хемијска, физичка, сензорска земљишта семена, расада, садног материјала. Подаци о проширењу акредитације: хемијска, физичка и фитосанитарна испитивања семена пољопривредног биља, узорковање семена пољопривредног биља

"Еколаб" д.о.о. Београд-Падинска Скела

Физичка и биолошка испитивања семена пољопривредног биља, узорковање семена пољопривредног биља

ПСС " Сомбор " Сомбор

Физичка, физичко-хемијска и биолошка испитивања семена пољопривредног биља, узорковање семена пољопривредног биља

ПСС " Кикинда " Кикинда Физичка, хемијска и биолошка испитивања семена

пољопривредног биља, узорковање семена пољопривредног биља ПСС " Врбас " Врбас

"Агролаб" д.о.о. Нови Сад

Физичка, биолошка и биохемијска испитивања семена пољопривредног биља, узорковање семена пољопривредног

69

биља "Сирмиум семе" д.о.о. Сремска Митровица ПСС" Бачка Топола " Бачка Топола "Југоинспект" ад Београд

Физичка, физичко-хемијска, биолошка и биохемијска испитивања семена пољопривредног биља, узорковање семена пољопривредног биља

ПСС „Пољопривредна станица“ д.о.о. Нови Сад ПСС «Агрозавод» ДОО Вршац Лабораторија Агрозавод Агролаб ДОО Суботица ПСС Сента доо, „ЛабС“ Сента ПСС Зрењанин д.о.о, Зрењанин Институт за повртарство д.о.о. Смедеревска Паланка ПСС „Сремска Митровица“ доо, Сремска Митровица Здравље биља У области здравља биља за послове лабораторијских анализа на присуство штетних организама овлашћене су следеће лабораторије од стране Управе за заштиту биља МПШВ.

Рутинске лабораторијске анализе

Рутинске лабораторијске

анализе на следећим

културама:

Овлашћен лабораторије

Пољопривредних СС

Методе

Акредитација

Житарице, поврће ПСС Сомбор ЕLISA, PCR,IF ISO 9001 Индустријско биље ПСС С. Митровица ЕLISA, PCR,IF ISO 9001

Винова лоза, Ситно воће

ПСС Смедерево ЕLISA, PCR,IF у процедури

Јабучасто и коштичаво воће

ПСС Чачак ЕLISA, PCR, IF

у процедури

Кромпир, парадајз, паприка

ПСС Ниш ЕLISA, PCR,IF ISO 9001

Експертиза

70

Експертиза 7 Лабораторија научних института и факултета

Микологија 1. Институт за воћарство и виноградарство, Чачак: ISO 9001 2. Институт за пестициде и заштиту животне средине: ISO 9001, ISO 17 025 3. Институт за ратарстви и повртарство, Нови Сад: ISO 9001, ISO 17 025 4. Пољопривредни факултет, Земун

Бактериологија 1. Институт за пестициде и заштиту животне средине: ISO 9001, ISO 17 025 2. Пољопривредни факултет, Земун

Вируси и фитоплазме

1. Институт за воћарство и виноградарство, Чачак: ISO 9001 2. Институт за пестициде и заштиту животне средине: ISO 9001, ISO 17 025 3. Институт за заштиту биља и животну средину, Београд: ISO 9001 4. Пољопривредни факултет, Земун

Ентомологија 1. Институт за пестициде и заштиту животне средине: ISO 9001 2. Пољопривредни факултет, Нови Сад

Нематологија 1. Институт за заштиту биља и животну средину, Београд: ISO 9001 2. Пољопривредни факултет, Земун 3. Институт „Тамиш“, Панчево ISO 9001, ISO 17 025

Методе

Експертиза

Методе

Овлашћене Лабораторије научних Института и Факултета

Гљиве Изолација Серолошке методе

DAS-ELISA EBIA

Молекуларне методе: PCR (конвенционални и nested)

Секвенционирање

• Институт за пестициде и заштиту животне средине ISO 9001, ISO 17 025

• Пољопривредни факултет Земун – у поступку акредитације

Бактерије • Изолација на хранљиву подлогу

• IF • PCR

• Институт за пестициде и заштиту животне средине ISO 9001, ISO 17 025

• Пољопривредни факултет Земун - у поступку акредитације

Вируси и фитоплазме

BIOTEST - мех. инокулација тест индикатор биљака

Серолошке методе: DAS-ELISA EBIA

Молекуларне методе: RT-PCR

• Институт за воћарство Чачак: ISO 9001 • Институт за пестициде и заштиту животне

средине ISO 9001, ISO 17 025

• Институт за заштиту биља и заштиту животне средине - у поступку акредитације

71

Секвенционирање

• Пољопривредни факултет Земун - у поступку акредитације

Инсекти и гриње

• визуелни преглед под одговарајућим увећањима дисекционих лупа

• за издвајање ситних инсеката из растреситог материјала користи се Берлезов левак

• Поред мануелног издвајања јединки користи се метода просејавања по De Lilu, а за издвајање гриња са лишћа апарат за четкање по Hendersonu и McBurnieu.

• детерминација до врста ради се помоћу одговарајућих морфолошких таксономских кључева, а по потреби у комбинацији са молекуларним методама

• Институт за заштиту биља и заштиту животне средине - у поступку акредитације

• Пољопривредни факултет - Нови Сад

Нематоде • За издвајање покретних форми нематода користе се методе декантовања и просејавања по Kobu у комбинацији са Baermanovim левком.

• За издвајање цистоликих нематода користе се методе елутријације по Fenviku и флотације по Soutiju

• детерминација до врста ради се помоћу одговарајућих морфолошких

• Институт за заштиту биља и заштиту животне средине - у поступку акредитације

• Пољопривредни факултет Земун - у поступку акредитације Институт Тамиш Панчево ISO 9001, ISO 17 025

72

таксономских кључева, а по потреби у комбинацији са молекуларним методама

Овлашћењима су дефинисани послови и услови за уступање послова, у складу са Законом о заштити биља. Међутим, како је Закон о заштити биља престао да важи, ове институције ће, у складу са чланом 105. новог Закона о здрављу биља обављати послове за које су овлашћени до расписивања конкурса за обављање послова од јавног интереса, који се спроводи у складу са новим Законом. Узорковање и методе лабораторијских анализа спроводе се у складу са EPPO стандардима, other diagnostic standards (ISTA) and Annexes of EU Directives related to ring rot and brown rot of potato. За ГМО лабораторије погледати одговор у поглављу VII, питање 34.

- управљање кризним ситуацијама; Безбедност хране Законом о безбедности хране (члан 7, Начело предострожности) дефинисана је обавеза надлежних органа да предузимају привремене мере управљања ризиком до прибављања научно утемељених мишљења потребних за разјашњење научних недоумица и спровођење свеобухватне процене ризика када се, након процене доступних информација, утврди могућност штетног деловања хране и хране за животиње на здравље људи и животиња, али постоје научне недоумице у погледу обезбеђења највишег могућег нивоа заштите здравља људи. Законом о безбедности хране (члан 9, Начело транспарентности) дефинисана је обавеза надлежних органа да, уколико постоји опасност да одређена храна или храна за животиње може представљати ризик по здравље људи или здравље животиња, одмах обавести јавност о врсти хране или хране за животиње, ризику који она представља, као и о мерама које се предузимају или ће бити предузете за спречавање, смањивање или уклањање тог ризика. Управљање ризиком у области безбедности хране, хране за животиње и споредних производа животињског порекла врше надлежни органи предузимањем мера, спровођењем надзора и контроле. Предузете мере, надзор и контрола морају бити благовремене и примерене у односу на утврђену или очекивану опасност (физичка, микробиолошка, хемијска и радиоактивна контаминација). Када се утврди да храна или храна за животиње представљају озбиљан ризик за здравље људи, здравље животиња или животну средину и да тај ризик не може на задовољавајући начин бити уклоњен, зависно од тежине ситуације, надлежни орган (Генерални инспекторат и Управа за ветерину) спроводи једну или више мера.

73

Ако је храна или храна за животиње домаћег порекла, могу да се предузму следеће хитне мере:

• привремена забрана стављања у промет или употребе хране или хране за животиње;

• одређивање посебних услова за поступање са наведеном храном или храном за животиње.

Ако је храна или храна за животиње из увоза, могу да се предузму следеће хитне мере:

• привремена забрана увоза хране или хране за животиње из државе или дела државе извоза, односно државе провоза;

• одређивање посебних услова за поступање са наведеном храном или храном за животиње из државе или дела државе извоза, односно државе провоза.

Законом о безбедности хране (члан 42. и 43.) утврђено је доношење Програма и Плана за управљање кризним ситуацијама у области безбедности хране и хране за животиње када постоје директни или индиректни ризици по здравље људи, здравље животиња или животну средину чији су узрочници храна и храна за животиње и чије наступање није могуће предвидети, спречити, уклонити или смањити до прихватљивог нивоа. Програм доноси Влада, а њиме се прецизно утврђује:

• врста ситуације у којој постоји директни или индиректни ризик по здравље људи чији су узрок храна и храна за животиње;

• мере које се морају спровести без одлагања, кад се утврди да храна или храна за животиње представља озбиљну опасност за људе или животиње било директно или индиректно преко животне средине;

• процедуре за управљање кризним ситуацијама које укључују и принцип транспарентности и комуникације;

• план вежби и симулација за управљање кризним ситуацијама. На основу Програма, министар пољопривреде уз сагласност министра надлежног за послове здравља, доноси посебан план управљања кризном ситуацијом у зависности од врсте ризика и формира кризни штаб за спровођење посебног плана. Ветеринарска област Управљање ризиком у области ветеринарства врши надлежни орган предузимањем мера, спровођењем надзора и контроле. Предузете мере, надзор и контрола морају бити благовремене и примерене у односу на утврђену или очекивану опасност (болести животиња, елементарне непогоде). Законом о ветеринарству (члан 63. и 64.) дефинисано је да, када се утврди постојање заразне болести у Републици Србији, и док постоји опасност од ње, МПШВ наређује ограничавање или забрану промета животиња и према природи заразне болести и степену опасности, утврђује границе зараженог и угроженог подручја и одређује мере које се спроводе у зараженом односно угроженом подручју.

74

Законом о ветеринарству (члан 51. и 52.) дефинисано је да у циљу спречавања појаве, спречавање ширења и искорењивања заразних болести МПШВ доноси програме за одређене заразне болести. Република Србија има План за ерадикацију високопатогене авијарне инфлуенце. Нису урађени планови (Contingency plans) за одређене заразне болести животиња у складу са ЕУ захтевима. Мере када криза долази изван Републике Србије:

• привремена забрана увоза животиња из земље или дела земље извознице или земље провоза

• одређивање посебних мера за животиње из земље или дела земље извознице или земље провоза

• одређивање мера нешкодљивог уклањања животиња • друге одговарајуће привремене мере.

Када постоји оправдана опасност од уношења заразних болести животињама из увоза МПШВ доноси наредбу којом одређује једну или више горе поменутих мера. Фитосанитарна област Управљање ризиком у области здравља биља врши надлежни орган (Управа за заштиту биља и Генерални инспекторат) предузимањем мера, спровођењем надзора и контроле. Предузете мере, надзор и контрола морају бити благовремене и примерене у односу на утврђену или очекивану опасност. Програмом мера и упутствима за примену Програма мера, прописано је да се у случају сумње на појаву карантински штетног организма мора одмах обавестити фитосанитарни инспектор Генералног инспектората који узима узорак и шаље под назнаком “ХИТНО” на лабораторијску анализу и налаже одговарајућу превентивну фитосанитарну меру. У прилогу Упутства свим имаоцима јавних овлашћења, дати су контакт телефони свих фитосанитарних инспектора на територији Републике Србије, начелника Одељења фитосанитарне инспекције, начелника Одељења за здравље биља и биљни карантин и контакт особе и телефони овлашћених лабораторија. Законом о здрављу биља прописани су Посебни програми заштите здравља биља који се доносе у случају предузимања хитних фитосанитарних мера. Управа за заштиту биља МПШВ има донете планове хитних мера (Contigency plan) за одређене штетне организме и то:

• План хитних мера за спречавање ширења и сузбијање са циљем ерадикације прстенасте трулежи кромпира;

• План хитних мера за спречавање ширења и сузбијање са циљем ерадикације мрке трулежи кртола кромпира и бактеријског увенућа кромпира и парадајза;

За сваки конкретан случај, формира се група за хитне мере састављене од представника Управе за заштиту биља, Генералног инспектората, Фитосанитарне лабораторије Дирекције за националне референтне лабораторије и овлашћене лабораторије, као и израда плана хитног поступања и мера које треба спровести.

75

Када постоји оправдана опасност од уношења штетних организама из увоза МПШВ може донети наредбу којом одређује једну или више фитосанитарних мера као што су: • привремена забрана увоза биља из земље или дела земље извознице или земље

провоза; • одређивање посебних мера за биље из земље или дела земље извознице или земље

провоза; • друге одговарајуће привремене мере.

- успостављање Система за брзо узбуњивање за храну и храну за животиње (Rapid Alert System for Food and Feed, RASFF).

На основу Закона о безбедности хране (члан 38. до 41.), Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде успоставља и управља системом Брзог обавештавања и узбуњивања за храну и храну за животиње (RASFF). Национални RASFF ће преносити сваку информацију о озбиљном ризику по здравље људи чији је узрок храна или храна за животиње на националном и међународном нивоу. У RASFF ће, поред МПШВ, бити укључени: Министарство здравља, Стручни савет за безбедност хране, Дирекција за националне референтне лабораторије и лабораторије овлашћене за испитивања безбедности хране. Успостављање Националне Контакт тачке, организационе структуре и процедура комуникације за RASFF је у току.

II. ВЕТЕРИНАРСКА ПОЛИТИКА

Опште

7. Молимо да дате иформације о општој структури правне основе; организацији и овлашћењима различитих институција у овој области. Законом о ветеринарству (Сл. гласник РС 91/2005 i 30/2010) уређује се заштита и унапређење здравља и добробити животиња, утврђују се заразне болести животиња и мере за спречавање појаве, откривање, спречавање ширења, сузбијање и искорењивање заразних болести животиња и болести које се са животиња могу пренети на људе, ветеринарско-санитарна контрола и услови за производњу и промет животиња, производа животињског порекла, хране животињског порекла, хране за животиње, као и услови за обављање ветеринарске делатности. (члан 1). Ветеринарска делатност, у смислу овог закона, обухвата:

1) праћење, заштиту и унапређење здравља животиња; 2) заштиту животиња од заразних и других болести; 3) откривање и дијагностиковање болести и лечење оболелих животиња; 4) спровођење мера здравствене заштите животиња; 5) заштиту људи од зооноза;

76

6) контролу безбедности хране животињског порекла и производа животињског порекла на месту узгоја животиња, производње и промета производа животињског порекла, хране животињског порекла и хране за животиње;

7) обележавање животиња ради контроле кретања и обезбеђивања праћења у производњи и промету животиња, производа животињског порекла и хране животињског порекла;

8) контролу воде за напајање животиња ради обезбеђивања њене исправности; 9) контролу здравља приплодних животиња и њихове репродуктивне способности,

као и спровођење мера за лечење стерилитета и вештачког осемењавања; 10) заштиту животне средине од загађења узрочницима заразних болести

животиња; 11) заштиту животиња од мучења и патње, као и старање о добробити животиња; 12) контролу у производњи и промету ветеринарских лекова и медицинских

средстава за употребу у ветеринарској медицини; 13) послове дезинфекције, дезинсекције, дератизације, дезодорације и

деконтаминације; 14) ветеринарску едукацију и обавештавање.

Ветеринарском делатношћу може да се бави правно лице које се оснива као:

1. ветеринарска амбуланта; 2. ветеринарска станица; 3. ветеринарска клиника; 4. ветеринарска апотека; 5. центар за репродукцију животиња и вештачко осемењавање; 6. центри за складиштење и дистрибуцију семена за вештачко осемењавање; 7. лабораторија

Правна лица и предузетници који испуњавају услове у погледу стручног кадра, просторија (објекат) техничких услова одговарајуће опреме уписују се у регистар. Поред наведених, ветеринарском делатношћу могу да се баве ветеринарско-специјалистички завод, ветеринарски институт, дирекција за национално референтну лабораторију за нарочито опасне заразне болести са листе OIE и референтне лабораторије. Високошколске установе и високошколске јединице баве се образовањем ветеринара. Ради заштите и унапређења стручности, очувања професионалне етике, подизања нивоа здравствене заштите животиња, као и заштите професионалних интереса доктора ветеринарске медицине односно дипломираних ветеринара, као и ради остваривања других циљева основана је Ветеринарска комора. Надзор над спровођењем Закона врши ветеринарски инспектори и гранични ветеринарски инспектори. У вршењу послова инспекцијског надзора ветеринарски инспектор има право и дужност да проверава да ли власници и држаоци животиња спроводе прописане мере у складу са законом; да ли су ветеринарске организације уписане у Регистар правних лица за обављање ветеринарске делатности; да ли ветеринарска служба у привредном друштву односно другом правном лицу које се бави узгојом стоке и сточарском производњом испуњава услове у складу са законом; да ли су субјекти који обављају ветеринарску делатност у хитним и другим неодложним потребама пружања ветеринарске помоћи и услуга обезбедили радно време; спровођење мера здравствене

77

заштите животиња код правних лица, као и код држаоца и власника животиња; спровођење посебних програма здравствене заштите животиња; да ли има HACCP програм; испуњеност ветеринарско-санитарних услова у регистрованим и одобреним објектима; упис регистрованих и одобрених објеката у Регистар објеката и Регистар извозних објеката; регистрацију газдинстава и обележавање и евиденцију животиња у складу са одредбама овог закона, као и вођење евиденције о куповини и продаји животиња, пријављивање промене локације ради пријаве и одјаве из Централне базе; рад овлашћене ветеринарске станице односно амбуланте и ветеринарске службе у поступку обележавања животиња и вођења евиденције о обележеним животињама; производњу и промет животиња, производа животињског порекла, хране животињског порекла, хране за животиње и отпадака; издавање уверења о здравственом стању животиња, као и вођење евиденције о издатим уверењима; техничке и хигијенске услове превозних средстава којима се обавља превоз животиња, производа животињског порекла и отпадака животињског порекла, као и ветеринарско-санитарне услове објеката у којима се врши утовар, претовар и истовар животиња током превоза; да ли карантин испуњава услове из овог закона; да ли се врши ветеринарско-санитарна контрола дивљачи после хватања или одстрела; здравствено стање животиња, безбедност хране животињског порекла за људску употребу и здравствено хигијенску и квалитативну исправност производа животињског порекла и хране за животиње; начин држања, ускладиштења и стручне употребе средстава за дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију; да ли се врши ветеринарско-санитарна контрола у објектима за сакупљање, прераду и уништавање лешева животиња и других отпадака; да ли се врши нешкодљиво уклањање и превоз отпадака од места производње до објекта за сакупљање, прераду и уништавање; чување прописане документације у складу са овим законом; сировине и производно технолошки процес за производе намењене извозу, у складу са посебним захтевима земаља увозница; обрачун накнаде за извршени ветеринарско-санитарни преглед пошиљке у производњи и промету; извршавање мера по овом закону. (члан 146. ) У вршењу послова из члана 146. закона ветеринарски инспектор је овлашћен и дужан да: нареди мере за отклањање, спречавање, сузбијање и искорењивање заразних, паразитских и узгојних болести животиња у сумњивом односно зараженом дворишту; нареди привремену обуставу изградње или реконструкције објекта односно привремено забрани употребу објекта који је изграђен или реконструисан противно прописаним ветеринарско-санитарним условима и одреди мере и рок за усклађивање радова односно објекта са овим условима; забрани производњу и промет животиња, производа животињског порекла, хране животињског порекла и отпадака животињског порекла којима се могу пренети заразне болести животиња односно угрозити здравље људи; нареди одузимање, клање или убијање животиња у промету, уништење односно уништи производе животињског порекла, храну животињског порекла, храну за животиње и отпатке животињског порекла у производњи и промету односно нареди коришћење за друге намене; нареди отклањање недостатака односно привремено забрани употребу просторија, опреме и објеката, а може изрећи и меру забране обављања делатности у регистрованим и одобреним објектима док се не отклоне утврђени недостаци; нареди друге мере и предузме друге радње, у складу са законом. Ветеринарска станица која испуњава услове из закона може обављати поједине стручне послове ветеринарске инспекције и то: ветеринарско-санитарни преглед животиња, производа животињског порекла, хране животињског порекла и хране за животиње у унутрашњем промету; ветеринарско-санитарни преглед животиња одређених за клање, меса и производа животињског порекла пре стављања у промет;

78

ветеринарско-санитарни преглед превозних средстава којима се обавља превоз животиња, производа животињског порекла, хране животињског порекла, хране за животиње и отпадака животињског порекла у унутрашњем промету; издавања уверења о статусу газдинства слободног од одређене заразне болести. Ветеринарска станица не може обављати наведене стручне послове у односу на сопствене животиње, производе животињског порекла, храну животињског порекла, храну за животиње, отпатке животињског порекла и сопствена превозна средства. Лице које обавља стручне послове ветеринарске инспекције мора имати овлашћење које издаје Министарство. У вршењу ветеринарског надзора гранични ветеринарски инспектор има право и дужност да: врши ветеринарско-санитарну контролу пошиљака при увозу, провозу и извозу животиња, производа животињског порекла, хране животињског порекла, хране за животиње, лекова и медицинских средстава за употребу у ветерини, отпадака животињског порекла и пратећих предмета; врши испитивање пошиљки животиња, производа животињског порекла, хране животињског порекла, хране за животиње, отпадака и пратећих предмета које се увозе ради утврђивања њиховог здравственог стања; врши контролу међународних ветеринарских потврда о здравственом стању пошиљки које се увозе; узима узорке пошиљки производа животињског порекла, хране животињског порекла и хране за животиње без накнаде ради испитивања њихове ветеринарско-санитарне исправности. (члан 150) У вршењу послова из члана 150. закона гранични ветеринарски инспектор је овлашћен и дужан да: забрани увоз, извоз или провоз пошиљки животиња, производа животињског порекла, хране животињског порекла, хране за животиње и отпадака животињског порекла ако пошиљка не одговара прописаним условима, ако приликом прегледа утврди да је пошиљка заражена, сумњива или ако потиче из зараженог подручја или ако утврди да пошиљка није снабдевена међународном ветеринарском потврдом о здравственом стању пошиљке; одобрава увоз, извоз и провоз пошиљки животиња, производа животињског порекла, хране животињског порекла, хране за животиње, лекова и медицинских средстава за употребу у ветерини, отпадака и пратећих предмета; привремено забрани увоз, извоз и провоз пошиљака животиња, производа животињског порекла, хране животињског порекла, хране за животиње, лекова и медицинских средстава за употребу у ветерини, отпадака животињског порекла и пратећих предмета ако треба да се отклоне недостаци на пошиљци или исправи која је прати; нареди ускладиштење пошиљки животиња, производа животињског порекла, хране животињског порекла, хране за животиње и отпадака животињског порекла ако треба испитати здравствено стање пошиљке; одузме или уништи производ животињског порекла од лица која прелазе државну границу ако је таква мера предвиђена посебним прописима; нареди предузимање и других мера за заштиту животиња у складу са овим законом и обавезама по међународним уговорима о здравственој заштити животиња. У поглављу 5. Закона о безбедности хране описани су општи услови за безбедност хране (забране, услови за утврђивање безбедности, мере и ограничења и забрана хране). У члану 27. истог закона је наведен поступак код спровођења мера иограничења и забране хране у односу на основану сумњу да храна није безбедна, које спроводи Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде (МПШВ) и Министарство надлежно за послове здравља. У члану 11. централни орган у

79

спровођењу надлежности је МПШВ, а Министарство здравља спроводи надзор у складу са чланом 12. истог Закона. У случају утврђивања опасности од појаве обољења узрокованих храном оба министарства спроводе надзор и узајамно се извештавају о појави и предузетим мерама.

8. Молимо да дате информације о областима одговорности надлежних органа, а посебно у погледу правила о вршењу контроле.

У складу са Законом о ветеринарству, Законом о министарствима и Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у МПШВ од новембра 2010. године уређена су овлашћења званичних служби у Управе за ветерину. Начин обављања ветеринарско – санитарне контроле и овлашћења ветеринарских инспектора приказани су у Поглављу XVI. Закона о ветеринарству. Програм праћења резидуа код животиња и производа животињског порекла приказан је у члану 83. Закона о ветеринарству, док је Програм по принципима добре произвођачке и хигијенске праксе и HACCP-а прописан чланом 82. Закона о ветеринарству и члановима 47 – 54. Закона о безбедности хране, са обавезном применом од 01. 01. 2009. године. Одговорност за спровођење наведених програма је на субјектима у пословању храном, а они су дужни да обезбеде да у свим фазама производње, прераде и промета хране који су под њиховом контролом буду испуњени прописани услови у вези са хигијеном хране и хране за животиње у складу са Законом о безбедности хране, Законом о ветеринарству и другим прописима који регулишу ову област. У складу са Законом о ветеринарству објекти не могу да буду одобрени нити регистровани уколико не спроводе мере прописане горе наведеним законима. Сви објекти регистровани и одобрени од стране Управе за ветерину морају да буду уписани у Регистар одобрених или регистрованих објеката. Приликом одобравања наведени објекти добијају ветеринарски контролни број уколико су предвиђени за унутрашњи промет и извозни контролни број, уколико су објекти намењени извозу. Наведени бројеви представљају саставни део жига за месо и идентификационе ознаке на производима и храни животињског порекла у складу са прописима Р. Србије, чиме је обезбеђена следљивост у ланцу хране. У складу са сиситемом идентификације и обележавања животиња у Р. Србији, све домаће животиње су на одговарајући начин обележене и уписане у Централну базу података коју води Министарство (чл. 84 – 86. Закона о ветеринарству, а чл. 87 – 97. прописана су пратећа документа за животиње у промету). Ветеринарско – санитарна контрола коју спроводе ветеринарски инспектори на локалном нивоу у Р. Србији се обавља у регистрованим и одобреним објектима и то у зависности од врсте објекта (стална, повремена). Ветеринарски инспектори врше верификацију примене наведених програма, а за увођење тих програма су задужене сертификоване организације и субјекти у пословању храном. 9. Молимо да дате јасну табелу свих оквирних аката који обухватају или које се тичу области ветерине, наводећи и област коју обухватају у оквиру правних

80

тековинеа ЕУ у области ветерине. Молимо да наведете да ли предвиђате усвајање нових оквирних аката.

Видети у Анексу II, листа донетих прописа управе за ветерину Везано за планиране прописе из УВ је приказано:

- Листа планираних прописа у области безбедности хране за животиње је приказана у глави V овог поглавља. Посебна правила за хигијену хране за животиње су описана у одговору на питање под бројем 26; - Листа планираних прописа у области безбедности хране приказана је у глави IV у одговору на питање под бројем 22; - Листа планираних прописа у области хране и споредних производа животињског порекла приказан је у глави III у питању под бројем 13.

10. Молимо да дате информације за сваку од доленаведених ставки:

Систем контроле на унутрашњем тржишту:

- живе животиње; сперма, јајне ћелије и ембриони; - производи животињског порекла;

Мере здравствене заштите животиња и људи од болести које се могу пренети са животиња на људе прописани су Законом о ветеринарству („Службени гласник РС“ бр. 91/2005 i 30/2010) и то:

- спречавање појаве заразних болести животиња; - дугорочна стратегија здравствене заштита животиња; - Програм мера здравствене заштите животиња; - посебни програми здравствене заштоте животиња; - начин уступања послова из Програма мера здравствене заштите

животиња; - уговори о обављању послова од јавног интереса; - обавезе власника и дршаоца животиња у вези спровођења Програма мера

здравствене заштите животиња; - вакцинација паса и мачака против беснила; - ветеринарски лекови и медицинска средства за употребу у ветерини

неопходни за спровођење Програма мера; - заразне болести које се обавезно пријављују; - спровођење мера за спречавање појаве заразних болести; - рано откривање и дијагностиковање болести; - поступак у случају сумње на заразну болест; - дијагностика заразних болести; - мере за спречавање ширења, сузбијања и искорењивања заразних

болести; - ванредне ветеринарско-санитарне мере; - накнада штете и висина накнаде штете.

81

Одобравање и регистрација објеката за гајење животиња, клање, производњу и промет хране, производњу и промет производа животињског порекла, хране за животиње, сакупљање, прераду и уништавње споредних производа животињског порекла прописано је у Закону о ветеринарству, од члана 72 – 80. Обавезна примена HACCP програма у објектима прописана је у члану 82. закона о ветеринарству и у члану 47 – 54. Закона о безбедности хране као и обавеза и одговорност субјеката у пословању храном да пријаве сваку промену делатности коју обављају. Програм праћења резидуа код животиња и производа животињског порекла прописан је у члану 83. Закона о ветеринарству, а у храни и храни за животиње у члан 69. Закона о безбедности хране. Области ветеринарства регулисане су Законом о ветеринарству и то:

- узгој, држање и промет живтиња (обележавање и евидентирање животиња и вођење централне базе за животиње и газдинства, пасоши за животиње, службена контрола обележавања и регистрације животиња, промет животиња, карантин, дозволе за окупљање животиња) (члан 84-100);

- клање животиња, службена контрола шивотиња пре и после клања и вођење евиденције у кланици (члан 101-104);

- производња и промет хране животињског порекла (службена контрола хране животињског порекла, храна животињсог порекла која није безбедна за исхрану људи, производња и промет млека и производа од млека) (члан 105-108);

- производи животињског порекла за употребу у пољопривреди, индустрији, фармацији или хирургији – промет животињских кожа (члан 109);

- производња и промет хране за животиње и објекти за производњу хране за животиње, (члан 110-112);

- производња, складиштење, промет и коришћење репродуктивног материјала (праћење здравственог стања и репродуктивне способности животиња за репродукцију, сумња или откривање заразних болестиживотиња за репродукцију, промет репродуктивног материјала)(члан 112. -115.);

- производња средстава за дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију(члан 116);

- сакупљање, прерада и уништавање лешева животиња и других отпадака животињског порекла (члан 117-119);

- управљање отпадом који настаје у ветеринарским организацијама и објектима у којима се обављаветеринрска делатност (119а);

- управљање фармавеутским отпадом (119 б).

Ветеринарско-санитарна контрола у области ветеринарства и безбедности хране спроводи се на основу Закона о ветеринарству, Закона о добробити животиња, Закона о лековима и медицинским средствима, Закона о безбедности хране, низом пратећих прописа који ближе регулишу поједине области. Контрола примене стандард и квалитета хране спроводи се у складу са прописима који регулишу ову област. Применом наведених закона и подзаконских аката којим се ближе дефинишу општи и посебни услови хигијене хране,испоштовано је начело следљивости на начин да се цео процес производње прати од њиве до трпезе односно од примарне производње, преко прерађивачких погона, услова и места складиштења до велико и малопродаје.

82

То значи да се успоставио централни регистар односно формирана је централна база за увођење свих места за држање и узгој животиња, спроведено обележавање животиња, а објекти у којима се производи храна животињског порекла и мешовита храна се региструју и одобравају у Управи за ветерину и додељује им се ветеринарски контролни број. Сва храна се обележава жигом односно мора да на декларацији постоји идентификациона ознака са наведеним ветеринарским контролним бројем. Живе животиње могу да се у промет стављају само ако су обележене и ако потичу из објеката или газдинстава регистрованих у Централној бази. Животиње у промету мора да прати уверење о здравственом стању животиње издато од стране ветеринарске службе која је склопила уговор са Министартвом пољопривреде, шумарстава и водопривреда о спровођењу Програма мера, на основу доказа о извршеним превентивним мерама и дијагностичким испитивањима. Животиње у промету мора да прати одговарајући идентификациони документ, а животиње које напуштају епизоотиолошку јединицу мора да прати потврда о здравственом стању пошиљке у промету.Уверење о здравственом стању може се издати само ако у месту порекла животиње не постоји заразна болест која се може пренети том врстом животиње, а потврда о здравственом стању пошиљке у промету само ако је извршен ветеринарско-санитарни преглед на месту утовара, а то значи да се провери и транпортно средство,испоштују сви захтеви везано за здравствени статус и добробит животиња. Уверење о здравственом стању представља и информацију у ланцу исхране односно садржи све податке о исрани, лечењу и каренци које у једном делу као изјаву потписује власник и држалац животиње, а други део уверења и информације везано за дијагностичка испитивања у складу са националним Програмом мера и о лечењу и каренци потписује ветеринар. Све документе који су наведени и потребни су за животиње у промету издаје овлашћена ветеринарска станица, ветеринарска амбуланта или ветеринарска служба којој су Уговором поверени послови од јавног интереса. Послови од јавног интереса за које су овлашћене ветеринарске организације уступају се путем конкурса.Надзор над радом овлашћених ветеринарских организација спроводи ветеринарска инспекција.

- издавање сертификата; У складу са изменама и допунама Закона о ветеринарству за животиње се издају пасоши, као идентификациони документ који прати говеда, овце, козе, свиње, копитаре, псе и мачке, а по потреби и остале животиње од рођења до смрти и то само за обележене животиње. За увезене животиње издаје се нови пасош у року од 14 од дана уношења података у Централну базу. Животиње у промету прати Уверење о здравственом стању животиња којима се гарантује извршење мера прописаних Програмом мера здравствене заштите животиња. Наведене пасоше издају овлашћене ветеринарске организације које спроводе наведени програм. За промет животиња издаје се Потврда о здравственом стању пошиљака. У складу са наведеним Законом наведена Потврду може издати надлежни ветеринарски инспектор или овлашћени ветеринар.

- међусобна помоћ; Видети у овом поглављу, у питању 10, алинеја 1.

- мере заштите;

83

Видети у овом поглављу, у питању 10, Animal disease control measures/ Мере за контролу зараза животиња:

- компјутерски систем (TRACES); Постојећи Информациони системи Тренутно стање Информационог система Управе за ветерину се састоји oд:

- Централне Базе података за говеда (подаци садрже детаље о регистрованим говедима, регистрованим газдинствима и детаље праћења кретања);

- ВетУп, базе података о регистрованим ветеринарима, ветеринарским станицама и ветеринарским амбулантама, са подацима геонадлежности за послове који се спроводе на основу Уговора, а тичу се послова спровођења Програма мера здравствене заштите животиња; податке који се односе на регистар обележених и вакцинисаних власничких паса; податке који се односе на регистроване и вакцинисане свиње против Класичне куге свиња; податке који се односе на број вакцинисане живине; као и податке који се односе на пријављивање и праћење кретања заразних болести животиња које се обавезно пријављују.

Апликација за систем АIMCS (Animal Identification and Movement Control System) укључује могућности регистрације животиња, претраживања животиња, евидентирање података кретања са и на газдинства, евидентирање кретања на пашњаке, издавање пасоша, претраживање пасоша, евидентирање клања животиња и претраживање кретања која су у току, као и системом управљања ушним маркицама за обележавање говеда.

Систем делује превентивно на уношење погрешних података применом правила за проверу долазних података.

Апликација је у могућности да покаже податке о животињи, податке о пасошу, историју регистрације и кретања, историју о уносу података, као и родитеље и потомке животиње.

Постоји такође и могућност обрачунавања износа накнада за обезбеђивање услуга обележавања и регистрације овлашћеним ветеринарима.

Систем омогућава генерисање и штампање потврда о спроведеном програму мера код говеда за свако газдинство појединачно, као и за свако насељено место. При генерисању ових потврда, свака потврда добија свој број из система, који се касније користи за унос истих у апликацију.

Наручивање дупликата ушних маркица иде преко базе података, чиме се значајно боље контролише овај процес и смањује могућност злоупотребе.

У плану је интеграција постојећег Информационог система и LIMS-а (Laboratory Information Management System) на који начин би почела примена Rapid Aleart System у здравственој заштити животиња.

У изради су новe апликације које се односе на регистрацију и обележавање копитара, и пчелињих друштава.

У доради су апликације које се односе на праћење кретања оваца, коза и свиња као и на системску анализу ризика и „on spot“ контролама.

84

У поступку увођења и припреми је унос података у базу вет уп-а о свим регистрованим или одобреним објектима за производњу и промет хране, хране за животиње и споредних производа животињског порекла. Следећа фаза (у зависности од расположивих финансијских средстава) планира програм за унос података о спроведеним службеним контролама ветеринарске инспекције са налазом и програмом за анализу ризика на основу чега се припремати годишњи план службених контрола (по објектима и ризицима као и врсте службених контрола.)

- финансирање прегледа

Трошкове анализе и суперанализе свих узрака сноси странка сноси странка од које је узорак узет ако се у коначном поступку утврди да не одговара прописаним својствима. За извршене ветеринарско-санитарне прегледе животиња, сировина и производа животињског порекла у кланицама и објектима за производњу, подносилац захтева плаћа накнаду на основу Одлуке о висини накнаде за извршене ветеринарско-санитарне прегледе животиња, производа, сировина и отпадака животињског порекла у производњи и промету(„Службени Гласник РС“број 69/2001), у износу: у објектима за клање животиња за:

- Копитаре и папкаре пре клања , меса и унутрашњих орагана после клања, на вредност животиња 1%;

- Пернату жиину и куниће пре клања, меса и унутрашњих органа после клања 1,2%;

- Производе од меса папкара ,копитара, пернате живине , кунића и дивљачи на вредност производа по 1 кг 0,6%;

у објектима за расецање меса папкара, копитара, пернате живине и кунића за: - Месо папкара и копитара, на вредност по 1 кг 0,6%; - Месо живине и кунића, на вредност по 1 кг 0,6%.

у објектима за обраду и расецање меса дивљачи за : - Месо и органе дивљачи, на врдност по 1 кг 0,6%.

у објектима за прераду меса и израду производа од месапапкара, копитара, пернате живине и дивљачи за:

- сировине животињског порекла , на вредност по 1 кг 0,2%; - производе од меса копитара и папкара , на вредност по 1 кг 0,6%; - производе од меса пернате живине и дивљачи , на вредност по 1 кг 0,6%.дном

лит. у објектима за обраду, прераду и израду производа од млека за:

- сирово и пастеризовано млеко, на вредност сировог млека по је дном лит. 0,03%; - производе од млека , на вредност по једном лит. Односно 1 кг 0,02%.

у објектима за припрему и прераду јаја за: - јаја, на вредност по комаду 0,025%; - производе од јаја, на вредност по 1 кг 0,03%;

у објектима за расецање и прераду меса рибе за: - слатководну и морску рибу, на вредност по 1 кг 0,06%; - производе од рибе, на вредност по 1 кг 0,03%;

у објектима за расецање и прераду ракова, шкољки, пужева и жаба за: - ракове, шкољке, пужеве и жабе у живом стању, на вредност по 1 кг 0,06%; - производе ракова, шкољки, пужева и жаба на вредност по 1 кг 0,03%.

85

у објектима за обраду,прераду и складиштење меда за : - меда и дрге пчелиње производе, на вредност по 1 кг 0,3%; - препарате на бази меда и других пчелињих производа, на вредност по 1 кг 0,2%;

у објектима за обраду, дораду, прераду и складиштење црева папкара и копитара за: - необрађена црева , на вредност по 1 кг 0,03%; - обрађена црева , на вредност по 1 кг 0,06%.

у објектима за проиводњу омотача за кобасице од сировина животињског порекла за: - сировине животињског порекла , на вредност по 1 кг 0,03%; - омотаче од сирвина животињског порекла, на вредност по 1 кг 0.06%.

у објектима за производњу сирила за: - сировине животињског порекла , на вредност по 1 кг 0,03%; - сирило, на вредност по једном лит. 0,06%.

Члан 3.ове Одлуке је стављен ван снаге, а односи се на плаћање накнаде за извршене ветеринарско-санитарне прегледе при утовару, претовару и истовару пошиљки ,јер се усклађује за Изменама и допунама Закона о ветеринарству, јер је та одредба Закона – члан 95. стављена ван снаге. Начин наплате накнаде за извршене прегледе ће се у потпуности мењати када ступи на снагу Правилник о начину вршења службених контрола (усклађивање са Регулативом 882/2004). Средства за спровођење мера здравствене заштите животиња обезбеђују се од:

1) накнаде за издавање уверења о здравственом стању животиња; 2) накнаде за извршене прегледе при утовару пошиљке животиња ван

епизоотиолошке јединице; 3) накнаде за извршене ветеринарско-санитарне прегледе, односно прегледе

општих и посебних услова за хигијену хране и хране за животиње објеката; 4) накнаде за извршене ветеринарско-санитарне прегледе животиња, производа

животињског порекла, хране животињског порекла, хране за животиње и споредних производа животињског порекла у производњи и промету;

5) накнаде за обележавање, регистрацију и праћење кретања животиња; 6) накнаде за обележавање и евиденцију паса односно евиденцију мачака; 7) накнаде за извршене ветеринарско-санитарне прегледе пошиљки у

међународном промету.

За спречавање, откривање, сузбијање и искорењивање заразних болести животиња средства се обезбеђују у буџету Републике Србије. Средства остварена од накнада из става 1. овог члана су приход буџета Републике Србије и користе се за спровођење мера здравствене заштите животиња, с тим што се 50% средстава остварених од накнада из тачака 1), 2), 4), 5) и 6) користе за спровођење мера здравствене заштите животиња преко овлашћених ветеринарских станица. Висину накнада утврђује Влада. Наведена средства користе се за спровођење мера здравствене заштите животиња. Распоред средстава која се обезбеђују у буџету Републике Србије утврђује Министарство у складу са Програмом мера и посебним програмима. Трошкове управног поступка сноси подносилац захтева, и то за:

86

- издавање решења о испуњености ветеринарско-санитарних услова, односно утврђивање општих и посебних услова за хигијену хране и хране за животиње;

- издавање решења о утврђивању ветеринарско санитарних услова за увоз односно провоз пошиљке;

- упис у Регистар правних лица и предузетника за обављање ветеринарске делатности;

- упис у Регистар одобрених објеката и доделе ветеринарског контролног броја; - упис у Регистар извозних објеката; - упис у Регистар објеката и доделе ветеринарског контролног броја.

Наведена средства подносилац захтева уплаћује на одговарајући рачун за уплату јавних прихода буџета Републике Србије. Висина трошкова утврђује се у складу са прописима о накнадама трошкова у управном поступку.

Систем контроле увоза: - живих животиња; - производа који укључују храну, храну за животиње и споредне производе животињског порекла;

Управа за ветерину МПШВ је надлежни орган за ветеринарско-санитарну контролу увоза живих животиња, семена, јајних ћелија, ембриона, производа животињског порекла, хране животињског порекла, споредних производа животињског порекла и хране за животиње. Ветеринарско-санитарну контролу, на одређеним граничним прелазима (BIP), при увозу/ транзит наведених пошиљака обављају гранични ветеринарски инспектори. Правни акти којима је дефинисан систем контроле увоза живих животиња, семена, јајних ћелија, ембриона, производа животињског порекла, хране животињског порекла, споредних производа животињског порекла и хране за животиње су:

• Закон о ветеринарству; • Закон о добробити животиња; • Закон о безбедности хране; • Закон о лековима и медицинским средствима

Подзаконска акта донета на основу наведених закона су:

1) Правилник о хигијенско-техничким и радним условима које морају да испуњавају гранични прелази на којима постоји организована ветеринарско-санитарне контрола (Сл. гласник РС бр. 30/2010); ближе прописује о хигијенско-техничким и радним условима које морају да испуњавају гранични прелази на којима постоји организована ветеринарско-санитарна контрола, преко којих се врши увоз, провоз и извоз животиња, производа животињског порекла, хране за животиње, ветеринарских лекова и медицинских средстава и пратећих предмета. Наведени правилник је припремљен на основу, Одлука комисије 2001/812/ЕЦ о захтевима за одобравање „BIP s“ одговорних за ветеринарску контролу производа који стижу у ЕУ из трежих земаља;

87

2) Правилник o врстама пошиљки које подлежу ветеринарско санитарној контроли и начину обављања ветеринарско-санитарних прегледа пошиљки на граничним прелазима („Службени гласник РС“ бр. 56/2010), ближе прописује врсте пошиљака које подлежу ветеринарско-санитарној контроли, начин обављања ветеринарско-санитарних прегледа на граничном прелазу на којима постоји организована ветеринарска контрола. Наведени правилник је припремљен на основу Упутство Савета 91/496/ЕЕЗ; Упутство Савета 97/78/ЕЗ; Одлуком Комисије 2007/275/EC, која се односи на списак животиња и животињских производа који су предмет контроле на граничним контролним пунктовима која се спроводи на основу Уредбе Савета 91/496, која утврђује принципе којима се регулише организација ветеринарске контроле животиња које улазе у Заједницу са допунама 89/662/ЕЕЗ, 90/425/ЕЕЗ и 90/675/ЕЕЗ и 97/78/ЕЗ и принципе којима се регулише организација ветеринарске контроле производа које улазе у Заједницу из трећих земаља (као и Одлука Комисије 2002/349 којом се утврђује списак производа који треба да буду контролисани на граничним контролним пунктовима у тесној сарадњи са царином и у складу са комбинованом номенклатуром из Уредбе Савета 2658/87 о царинској и статистичкој номенклатури Заједничкој царинској тарифи);

3) Правилник о сaдржини и изгледу обрасца, као и начину издавања заједничког

ветеринарског улазног документа („Сл. гласник РС“ бр. 70/2010 ближе прописује садржину и изглед обрасца, као и начин издавања заједничког ветеринарског улазног документа. Наведени правилник је припремљен на основу Одлуке комисије о упознавању са документом пријављивања за ветеринарску контролу животиња који улазе у Европску заједницу из трећих земаља (ЕC) No 282/2004 и са Одлуком комисије о ветеринарској процедури за сталну ветеринарску контролу на граничним испоставама заједнице за пропизводе увезене из трећих земаља (ЕЦ) 136/2004.,

Систем контроле увоза живих животиња, семена, јајних ћелија и ембриона Пошиљке живих животиња, семена, јајних ћелија и ембриона, које се увозе у Републику Србију, подлежу ветеринарско-санитарном прегледу од стране граничног ветеринарског инспектора. По приспећу наведене врсте пошиљака на гранични ветеринарски прелаз, представник увозника или овлашћени заступник подноси захтев за преглед граничном ветеринарскм инспектору на обрасцу који је прописала Управа за ветерину. Уз захтев се прилажу следећи документа:

• доказ о уплати накнада за ветеринарско санитарни преглед; • решење о увозу (које је издато на основу претходно издатог решења о

карантину); • оригинално међународно ветеринарско уверење замље извознице; • листа са идентификационим ознакама животиња и • остала документација ( фактура , товарни лист)

Преглед пошиљке живих животиња, семена, јајних ћелија и ембриона које се увозе у Републику Србију

88

Све пошиљке живих животиња, семена, јајних ћелија и ембриона подлежу документацијском прегледу ради утврђивања усаглашености са наведеним прописима. Међународна ветеринарска потврда мора бити оригинална, обележена серијским бројем,издата на дан отпреме,оверена и потписана од надлежног органа, обавезно писана на српском језику и језику земље порекла. Ради утврђивања истоветности података наведених у документацији и пошиљке живих животиња, семена, јајних ћелија и ембриона која се увози, врши се идентификациони преглед ( број животиња,идентификациони број-број ушне маркице, тетовир број или број микрочипа). Да би се утврдило опште стање и способност за наставак пута, услова превозног средства,испуњености услова добробити животиња у транспорту, врши се физички преглед сваке пошиљке. Лабораторијске анализе се врше у складу са мерама утврђеним решењем о карантину. Када се врше лабораторијске провере забрањује се царињење и промет, до добијања лабораторијских резултата. Након добијања записника о завршеном карантину издатог од надлежног ветеринарског инспектора, гранични ветеринарски инспектор доноси одлуку о пошиљци-одобрава или забрањује увоз. Када пошиљке живих животиња, семена, јајних ћелија и ембриона не испуњава прописане захтеве, гранични ветеринарски инспектор доноси:

• привремено решење о забрани увоза, када треба отклонити недостатке на пратећој документацији и

• решење о забрани увоза.

На захтев увозника гранични ветеринарски инспектор одлучује о враћању или уништавању пошиљке. Преглед пошиљке живих животиња, семена, јајних ћелија и ембриона преко територије Републике Србије ( транзит)

Гранични ветеринарски инспектор на основу извршених претходних провера, епизоотиолошке ситуације земље порекла тј. земље извознице одобрава транзит преко територије Републике Србије пошиљки живих животиња, семена, јајних ћелија и ембриона ако:

• пошиљка долази из државе или из дела државе из које није забрањен увоз, односно транзит преко Републике Србије;

• сва прописана документација прати пошиљку; • је документацијски прегледана и извршена идентификација пошиљке.

Уколико на основу информације пошиљка представља опасност по јавно здравље или здравље животиња врши се и физички преглед пошиљке. Када је у питању друмски и железнички транзит преко територије Републике Србије пошиљка живих животиња, семена, јајних ћелија и ембриона након напуштања

89

улазног граничног прелаза не сме да се истовара и мора да напусти територију Републике Србије најкасније за 24 часа. На улазном граничном прелазу гранични ветеринарски инспектор одобрава транзит и обавештава граничног ветеринарског инспектора на излазном граничном прелазу путем телефона или електронским путем. У процедури одобравања увоза још увек постоје решења о утврђивању ветеринарско-санитараних услова за увоз, који се морају обезбедити пре пристизања пошиљке на гранични прелаз и која се издају на захтев увозника. Рок важења решења је три месеца, са могућношћу продужења на још наредна три месеца. Овим решењеима се не ограничава количина робе која се увози.

- производа који укључују храну, храну за животиње и споредне производе животињског порекла;

Систем контроле увоза производа животињског порекла, хране животињског порекла, хране за животиње и споредних производа животињског порекла

Пошиљке производа животињског порекла, хране животињског порекла, хране за животиње и споредних производа животињског порекла које се увозе у Републику Србију подлежу ветеринарско санитарној контроли од стране граничне ветеринарске инспекције. По приспећу пошиљке производа животињског порекла, хране животињског порекла, хране за животиње и споредних производа животињског порекла на гранични ветеринарски прелаз, представник увозника или овлашћени заступник подноси захтев за преглед граничном ветеринарскм инспектору на обрасцу који је прописала Управа за ветерину. Уз захтев се прилажу следећи документи:

• доказ о уплати накнада за ветеринарско санитарни преглед; • решење о увозу; • оригинална међународна ветеринарска потврда (сертификата) замље

извознице; • остала документација ( фактура ,спецификација робе, товарни лист).

Преглед пошиљке производа животињског порекла, хране животињског порекла, хране за животиње и споредних производа животињског порекла Све пошиљке производа животињског порекла, хране животињског порекла, хране за животиње и споредних производа животињског порекла подлежу документациони прегледу ради утврђивања усаглашености са наведеним прописима. Међународна ветеринарска потврда мора бити оригинална, обележена серијским бројем, издата на дан отпреме, оверена и потписана од надлежног органа, обавезно писана на српском језику и језику земље порекла. Пре тога сертификати морају да буду усклађени између две ветеринарске службе, земље извознице и земље увознице. Ради утврђивања истоветности података наведених у документацији и производа животињског порекла, хране животињског порекла, хране за животиње и споредних

90

производа животињског порекла подлежу идентификацијском прегледу. Исто подразумева визуелни преглед печата,службених ознака, лотова, контролних ветеринарских извозних бројева објеката,декларација, стање амбалаже, и друго. Да би се утврдила испуњеност безбедносних захтева дефинисаних наведеним прописима Републике Србије, и да би се потврдила тачност из међународне ветеринарске потврде, врши се и физички преглед , који се састоји из:

• сензорног прегледа( изглед, боја, мирис, укус, конзистенција); • брзе пробе (кување, печење, одмрзавање, сецкање, нарезивање, мерење

температуре у дубини производа); • преглед превозног средства, листе термографа, ради утврђивања одржавања

хладног ланца и мерење температуре у дубини производа; • провера амбалаже и свих релевантних ознака( жигови, ветеринарски контролни

број, декларација); • упоређивање стварне тежине пошиљке са наведеном у сертификату,провером

одређеног броја паковања, или ако је потребно мерење пошиљке. Провера се мора извршити на низу различитих паковања из целокупне пошиљке, и то на најмање 1% артикала или паковања у пошиљци, (најмање 2, а највише 10 производа, одоносно пакета у пошиљци), а у случају пошиљке која садржи производе у расутом стању, физички преглед обухвата узимање најмање 5 узорака из различитих делова пошиљке. Као део овог прегледа, може се вршити узимање узорака на лабораторијско испитивање. Узорковање се врши увек када постоји оправдани разлог за сумњу (из документације не може се тачно утврдити присуство штетних материја или када гаранције дате сертификатом нису прецизне). Минималне и максималне количине узорака ближе су регулисане Правилник o врстама пошиљки које подлежу ветеринарско санитарној контроли и начину обављања ветеринарско-санитарних прегледа почиљки на граничним прелазима. Када се врше лабораторијске провере забрањује се промет, до добијања резултата, а пошиљка се налази под надзором царинске службе и граничне ветеринарске инспекције. Када пошиљка производа животињског порекла, хране животињског порекла, хране за животиње и споредних производа животињског порекла не испуњава прописане захтеве, гранични ветеринарски инспектор доноси:

• привремено решење о забрани увоза, када треба отклонити недостатке на пратећој документацији или

• решење о забрани увоза. На захтев увозника гранични ветеринарски инспектор одлучује о враћању или уништавању пошиљке. Преглед пошиљке производа животињског порекла, хране животињског порекла, хране за животиње и споредних производа животињског порекла преко територије Републике Србије( транзит) Гранични ветеринарски инспектор на основу извршених претходних провера, епизоотиолошке ситуације земље порекла тј. земље извознице одобрава транзит преко територије Републике Србије пошиљкама производа животињског порекла, хране

91

животињског порекла, хране за животиње и споредних производа животињског порекла ако:

• пошиљка долази из државе или из дела државе из које није забрањен увоз, односно транзит преко Републике Србије;

• сва прописана документација прати пошиљку; • је прегледана документација и извршена идентификација пошиљке.

Уколико на основу информације пошиљка представља опасност по јавно здравље или здравље животиња врши се и физички преглед пошиљке. Када је у питању друмски и железнички транзит преко територије Републике Србије пошиљка производа животињског порекла, хране животињског порекла, хране за животиње и споредних производа животињског порекла након напуштања улазног граничног прелаза не сме да се истовара и мора да напусти територију Републике Србије најкасније за 72 часа. На улазном граничном прелазу гранични ветеринарски инспектор одобрава транзит и обавештава граничног ветеринарског инспектора на излазном граничном прелазу путем телефона или електронским путем.

- мере заштите;

Aко постоји ризик да се на територију Републике Србије унесе заразна болест која се обавезно пријављује или да се пренесе увозом или провозом пошиљке, министар наредбом може да:

• забрани или ограничи увоз или провоз животиња,производа животињског порекла, хране животињског порекла, хране за животиње и пратећих предмета;

• нареди контролу промета животиња,производа животињског порекла,хране животињског порекла, хране за животиње и пратећих предмета на угроженим граничним подручјима укључујући путеве, мостове,трајекте;

• нареди у угроженим подручјима дезинфекцију лица и возила која прелазе границу Републике Србије.

- Инспекцијски пунктови на граничним прелазима ( BIP); Списак граничних прелаза у Републици Србији на којима је организована ветеринарско санитарна контрола и мапа граничниих ветеринарских прелаза:

гранични инспекцијски прелаз

врста прелаза земља радно време

1. Београд ваздушни међународни 07-19 часова 2. Суботица железница Мађарска 07-19 часова 3. Хоргош друмски Мађарска 00-24 часа 4. Бездан речни Мађарска по позиву 5. Шид железница Хрватска 07-19 часова 6. Батровци друмски Хрватска 00-24 часа 7. Сремска Рача друмски БиХ 07-19 часова 8. Мали Зворник друмски БиХ 07-19 часова 9. Вршац железница Румунија по позиву

92

10. Ватин друмски Румунија 07-19 часова 11. Велико Градиште речни Румунија по позиву 12. Димитровград железница Бугарска по позиву 13. Градина друмски Бугарска 07-19 часова 14. Прешево-Ристовац железница Македонија по позиву 15. Прешево друмски Македонија 00-24 часа 16. Пријепоље железница Црна Гора по позиву 17. Гостун друмски Црна Гора 07-19 часова 18. Мердаре-

административни пункт друмски Косово и

Метохија по позиву

19. Рудница административни пункт

друмски Косово и Метохија

по позиву

20. Табановци административни пункт

друмски Косово и Метохија

по позиву

21. Кончуљ административни пункт

друмски Косово и Метохија

по позиву

93

- компјутерски систем (TRACES);

У Републици Србији није успостављен TRACES систем. Планирано је да се у што скоријем периоду Европској Комисији поднесе захтев за присуп TRACES систему и обави поновна обука особља запослених на BIP-овима. На свим граничним

94

ветеринарским прелазима обезбеђени су инфраструктурни и технички услови (компјутери, интернет прикључци). Планирано је умрежавање граничних инспекцијских прелаза са Управом за ветерину и израда компјутерског програма за праћење пошиљака при увозу и транзиту.

- финансирање прегледа;

Надокнаде за извршене ветеринарско-санитарне прегледе на граничном прелазу обавља се у складу са Одлуком о висини накнаде за извршене ветеринарско санитарне прегледе пошиљки у мешународном промету (Службени гласник РС, број: 8/2006). У складу са Законом о ветеринарству надокнаде за лабораторијске прегледе након узимања узорака за анализу падају на терет увозника.

Идентификација животиња и вођење евиденције о њиховом кретању:

- говеда (укључујући и централну базу података о говедима);

Идентификација и регистрација говеда као и праћење њиховог кретања уређени су следећим правним актима:

- Закон о ветеринарству (Службени гласник РС, број: 91/2005 и 30/2010) и - Правилником о начину обележавања говеда и вођењу евиденције о обележеним

говедима (Службени гласник РС број: 57/09 и 14/10), који је усаглашен са ЕУ, (Regulation (EC) No 1760/2000 of the European Parliament and of the Council of 17 July 2000 establishing a system for the identification and registration of bovine animals and regarding the labelling of beef and beef products and repealing Council Regulation (EC) No 820/97);

У складу са наведеним прописима, Управа за ветерину је надлежни орган за спровођење обележавања и регистрације и индетификације животиња, праћење њиховог кретања, и то преко овлашћених обележивача у ветеринарским станицаницама и другим ветеринарским службама, које су овлашћене за обављање поступка обележавања и регистрације и обележавања животиња. Овлашћивање обавља Управа за ветерину, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Надзор над спровођењем прописаних захтева и мера у вези обележавања и регистрације и идентификације животиња обавља се преко ветеринарских инспектора Управе за ветерину. Обележавања и регистрација газдинстава је обавезна за сва газдинства на којима се узгајају, држе или продају животиње. Идентификација и регистрација је обавезна за говеда, овце, козе, свиње и копитаре. Обележавање и регистрација говеда се састоји од следећих елемената:

1) централне базе; 2) регистра газдинстава на којима се држе, чувају или продају говеда (удаљем

тексту:Регистар газдинстава); 3) ушних маркица за појединачну идентификацију говеда; 4) потврде о извршеном обележавању и праћењу кретања говеда; 5) потврде о регистрацији газдинства;

95

6) пасоша за говеда; 7) праћења кретања говеда; 8) евиденције о обележавању и кретању говеда на газдинству на којима се држе

и чувају говеда (у даљем тексту: Регистар на газдинству). Централна база садржи податке о:

1) газдинству на коме се држе, чувају или продају говеда; 2) ушним маркицама за појединачну идентификацију говеда; 3) обележеним говедима; 4) нарученим и утрошеним ушним маркицама; 5) поништеним и здатим дупликатима ушних маркица; 6) издатим и поништеним пасошима; 7) овлашћеним обележивачима и овлашћеним ветеринарима; 8) увезеним говедима; 9) извршеним контролама обележавања говеда.

Контролу спровођења обележавања и регистрације говеда врши ветеринарска инспекција на основу годишњег плана одобреног од стране Министарства, на узорку од 10% од укупног броја газдинстава. Ветеринарски инспектори из базе штампају контролне листе за одређена газдинаства, са њима одлазе на та газдинства и након спроведене контроле, уносе те податке у систем. Централна База података за говеда се налази у склопу информационог система AIMCS (Animal Identification and Movement Control System) Управе за ветерину. Систем делује превентивно на уношење погрешних података применом правила за проверу долазних података. Апликација је у могућности да покаже податке о животињи, податке о пасошу, историју регистрације и кретања, историју о уносу података, као и родитеље и потомака животиња. Постоји и могућност обрачунавања износа накнада за обезбеђивање услуга обележавања и регистрације овлашћеним ветеринарима. Систем омогућава генерисање и штампање потврда о спроведеном програму мера код говеда за свако газдинство појединачно, као и за свако насељено место. При генерисању ових потврда, свака потврда добија свој број из система, који се касније користи за унос истих у апликацију. Наручивање дупликата ушних маркица иде преко базе података, чиме се значајно боље контролише овај процес и смањује могућност злоупотребе.

- овце и козе (ovine and caprine animals) Обележавање оваца и коза је започето 2006. године, а на основу раније стечених искустава са обележавањем говеда. Начин обележавања оваца и коза ближе је прописан Правилником о начину обележавања свиња, оваца и коза и вођењу евиденције о обележеним свињама, овцама и козама („Службени гласник РС“ бр. 11/06). Обележавању подлеже свака животиња старија од 6 месеци или пре напуштања газдинства на коме је рођена.

96

Припремљен је нацрт новог правилника о обележавању оваца и коза, усклађеног са захтевима ЕУ, при чему је значајна помоћ добијена од пројекта ЕУ у Управи за ветерину - „Техничка подршка систему обележавања животиња у Републици Србији“, чије се усвајање очекују у току 2010. године. База података о обележеним овцама и козама је, такође, саставни део AIMCS информационог система Управе за ветерину. Информација о обележеним животињама се евидентира у AIMCS систему из Потврде о извршеном обележавању оваца и коза. База података за овце и козе садржи индивидуалне идентификационе бројеве животиња, датум обележавања и врсте животиња, као и податке о газдинству на коме су животиње, власнику, односно држаоцу животиња. Тренутно се не евидентирају подаци о раси, датум рођења и други подаци, али је њихов унос предвиђен је у склопу даљег развоја самог система. Кретања оваца и коза се тренутно не евидентирају, међутим нацрт новог правилника предвиђа и праћење кретања оваца и коза кроз систем, као и имплементацију инспекцијске контроле обележавања оваца и коза. Систем AIMCS за мале преживаре укључује регистрацију животиња, претраживање животиња, податке о узорковању крви и наручивање ушних маркица.

- свиње (porcine animals);

Обележавање свиња започето је током 2006. године. Кампања обележавања свиња је рађена упоредо са вакцинацијом против класичне куге свиња.

Начин обележавања свиња ближе је прописан Правилником о начину обележавања и регистрације свиња, као и службеним контролама идентификације, обележавања и регистрације свиња („Службени гласник РС“ бр. 94/10) усаглашен са Council Directive 2008/71/EC of 15 July 2008 on the identification and registration of pigs.

Свака животиња је обележена ушном маркицом са индивидуалним јединственим идентификационим бројем животиње. Новим правилником је предвиђена и могућност електронске идентификације свиња транспондером уграђеним у ушну маркицу.

Обележавању подлеже свака животиња старија од 45 дана или пре напуштања газдинства на коме је рођена.

У оквиру пројекта ЕУ „Техничка подршка систему обележавања животиња у Републици Србији“ Управи за ветерину, припремљен је нови правилник о обележавању свиња хармонизованог са захтевима ЕУ.

База података о обележеним свињама се налази у оквиру ВетУп информационог система. Информација о обележавању свиња се уноси у ВетУп систем заједно са подацима о превентивним мерама.

База података укључује број свиња на газдинству, број обележених свиња и серије идентификационих бројева кориштених за обележавање.

Кретања свиња се тренутно не евидентирају у бази података. Газдинство порекла је следљиво из базе података коришћењем идентификационог броја животиње.

97

- копитари (equidae) Обележавање коња је ближе прописано Правилником о начину обележавању и регистрације копитара, као и о службеној контроли идентификације, обележавања и регистрације копитара („Службени гласник РС“ бр. 72/10). По први пут се уводи идентификациони докумен који за живота прати копитаре и који садржи 10 поглавља. Идентификациони документ - ПАСОШ за копитаре издаје Управа за ветерину и о томе води евиденцију. Правилник и изглед и садржај пасоша за копитаре су у потпуности усаглашени са ЕУ, (Commission Regulation (EC) No 504/2008 of June 2008 implementing Council Directives 90/426/EEC and 90/427/EEC as regards methods for the identification of equidae). Пасош за копитаре садржи следеће податке: 1)податке о идентификацији, Секција I и II; У случају регистрованих коња, поред јединственог идентификационог броја и UELN броја, ове секције садрже податке из педигреа или матичне књиге који се уносе према правилима организације која води матичну евиденцију за одређену расу. 2) податке о власнику, Секција III; 3) евиденцију о провери извршене идентификације копитара ,Секција IV 4) податке о извршеним вакцинацијама против инфлуенце коња (equine influenza), Секција V ; 5) податке о другим извршеним вакцинацијама (изузев инфлуенце коња), Секција VI ; 6) податке о дијагностичким испитивањима на заразне болести копитара, Секција VII; 7) важност документа за потребе промета, Секција VIII ; 8) податке о примени ветеринарских лекова, Секција IX, која садржи Део I, Део II и Део III. 9) основне захтеве у смислу здравствене заштите копитара Секција X. Инспекцијски надзор Спроводе надлежни ветеринарски инспектори у оквиру својих овлашћења на најмање 2 % регистрованих копитара. Обележавању и регистрацији подлежу сви копитари на територији Републике Србије. Обележавање се врши микрочиповима. Израда софтверске апликације за регистрацију копитара је у току.

Мере сузбијања болести животиња: - Обавештења о болестима животиња; слинавка и шап; класична свињска

куга; афричка свињска куга; афричка коњска куга; птичји грип; атипична куга живине (Newcastle disease); болести риба и шкољки; болест плавог језика; заразна спонгиформна енцефалопатија (TSE); зоонозе и остале болести;

Мере надзора заразних болести животиња прописане су Законом о ветеринарству („Службени гласник РС“, број: 91/2005, 30/2010) и Правилником о листи нарочито опасних заразних болести животиња и Листи заразних болести животиња који се

98

обавезно пријављују, као и начину њихове пријаве и одјаве („Службени гласник РС“, број: 49/2006). Заразне болести животиња, у смислу овог закона, сматрају се болести које су одређене зоосанитарним кодексом Међународне организације за заштиту здравља животиња – Office International des Epizootiеs (у даљем тексту: ОИЕ). Нарочито опасним заразним болестима животиња, у смислу овог закона, сматрају се болести које се могу веома брзо ширити без обзира на државне границе и које изазивају велике здравствене проблеме праћене негативним економским последицама за земљу, као и на међународну трговину животиња, производа животињског порекла, хране животињског порекла и хране за животиње. Заразне болести животиња које се обавезно пријављују јесу болести високог ризика за здравље животиња, односно људи, и то:

• ензоотске болести животиња, ако се болест појави или рашири на територији Републике Србије;

• егзотичне болести, ако се болест унесе и рашири на територији Републике Србије.

Мере раног откривања и дијагностике заразних болести јесу:

• стални надзор здравственог стања животиња који обухвата праћење епизоотиолошке ситуације и спровођење дијагностичких испитивања;

• утврђивање узрока угинућа или обољења животиња, када се сумња да је узрок обољења или угинућа животиње заразна болест.

Сумња на заразну болест Сматра се да постоји сумња на заразну болест у случају појаве клиничких симптома који указују на њу, када наступи нагло угинуће животиња без видљивог узрока или ако се међу животињама из истог објекта појаве узастопно два или више случајева обољења са истим или сличним знацима или угинућа. У случају сумње на заразну болест, власник или држалац животиње дужан је да:

• одмах то пријави ветеринару или ветеринарском инспектору; • онемогући другим лицима приступ животињи, крду, стаду или лешу угинуле

животиње до доласка ветеринара или ветеринарског инспектора; изолује животиње или леш животиње за коју се сумња да је оболела;

• чува леш животиње за коју се сумња да је угинула од заразне болести док не добије упутство од ветеринара или ветеринарског инспектора;

• пружа информације које затражи ветеринар или ветеринарски инспектор; • омогући узимање потребног материјала ради испитивања.

Ветеринар је дужан да пријави ветеринарском инспектору сумњу на појаву заразне болести. По пријави на сумњу о појави заразне болести ветеринарски инспектор врши епизоотиолошки увиђај и о томе обавештава Министарство.

99

Ако ветеринарски инспектор при прегледу животиња пре и после клања посумња на присуство заразне болести или открије заразну болест дужан је да:

• о томе обавести Министарство; • поступи у складу са посебним прописом; • наложи правном лицу односно предузетнику предузимање неопходних мера

за спречавање ширења заразне болести.

Дијагностика заразне болести У случају сумње на заразну болест, ветеринарска станица и ветеринарска амбуланта организује и узима узорке материјала за лабораториско испитивање и доставља га овлашћеној лабораторији на испитивање. Организовање, узимање и слање узорака материјала врши се под надзором ветеринарског инспектора. Када се на основу резултата дијагностичких испитивања потврди присуство заразне болести министар одређује границе зараженог и угроженог подручја и мере за спречавање ширења, сузбијања и искорењивања заразне болести. Начин пријаве и одјаве заразне болести У случају сумње на заразну болест власник, односно држалац животиње дужан је да одмах то пријави ветеринару или ветеринарском инспектору. По пријави на сумњу о појави заразне болести ветеринарски инспектор врши епизоотиолошки увиђај и обавештава министарство надлежно за послове ветеринарства о сумњи на заразну болест наведену у Листи заразних болести животиња које се обавезно пријављују. Ветеринарски инспектор о појави сумње на заразну болест обавештава министарство у року од 24 часа телефоном – телефаксом и путем поште или електронским путем. Када се на основу резултата дијагностичких испитивања потврди присуство заразне болести, овлашћена лабораторија која је вршила дијагностичко испитивање, дужна је да о потврди присуства заразне болести, одмах, без одлагања, телефоном – телефаксом или електронским путем обавести министарство и надлежног ветеринарског инспектора. У случају појаве заразне болести наведене у Листи заразних болести животиња које се обавезно пријављују, надлежни ветеринарски инспектор обавештава министарство. У случају појаве заразне болести наведене у Листи нарочито опасних заразних болести животиња, надлежни ветеринарски инспектор обавештава министарство, одмах, без одлагања, телефоном и телефаксом или електронским путем, а у року од 24 часа и путем поште. Заразна болест је престала кад од оздрављења, угинућа или убијања последње оболеле животиње и после извршене завршне дезинфекције протекне најдужи период инкубације за ту заразну болест, осим када је препорукама ОИЕ другачије одређено.

100

Ветеринарски инспектор одјављује министарству заразну болест у року од 24 часа од њеног престанка, телефоном - телефаксом или електронским путем и путем поште. Србија је чланица Међународне организације за заштиту здравља животиња – Office International des Epizootiеs (ОИЕ). ОIE je прихватио достављене доказе и документацију и на Генералној Скупштини доделио Републици Србији статус земље званично слободном од слинавке и шапа (без примене вакцинације) и болести куге говеда. Статус се сваке године потврђује а на основу резултата мониторинга и надзора који спроводи Управа за ветерину РС. Извештаји о здравственом стању животиња шаљу се електронским путем у инфомрациони систем ОИЕ (WAHID). Република Србија је корисник ADNS система за пријаву болести животиња, на основу одобрења Европске комисије а на волонтерској бази. Ради спречавања појаве, раног откривања, ширења, праћења, сузбијања или искорењивања заразних болести, министар доноси Програм мера здравствене заштите животиња и то најкасније до краја јануара текуће године за коју се доноси. Програмом мера здравствене заштите животиња утврђују се конкретне мере у погледу активног и пасивног надзора појединих заразних болести, рокови, начин спровођења тих мера, субјекти који ће их спроводити, извори и начин обезбеђивања и коришћења финансијских средстава, као и начин контроле спровођења мера. Програм мера здравствене заштите животиња за 2010. годину обухватио је:

• обележавање и евидентирање животиња, регистрација и евиденција газдинстава и уношење података о обележеним и евидентираним животињама и регистрованим газдинствима у централну базу

• зоосанитарне и биосигурносне мере и добробит животиња • активни надзор здравственог стања животиња на газдинствима • имунопрофилактичке мере (класична куга свиња, беснило, Њукастл

болест) • дијагностичко испитивање на нарочито опасне заразне болести • дијагностичка испитивања говеда, оваца и коза на бруцелозу и болест

плавог језика, дијагностичка испитивања говеда на туберкулозу и ензоотску леукозу говеда

• дијагностичко испитивање на трихинелозу, салмонелозу и тифус живине, инфлуенцу птица, ихфлуенцу свиња, хламидиозу птица, инфективну анемију коња, лептоспирозу, кју-грозницу, болести риба, болести пчела и инфекцију говеда и оваца изазване аеробним и анаеробним узрочницима;

• дијагностичка испитивања код побачаја • дијагностичко испитивање у центрима за вештачко осемењавање говеда и

свиња и дијагностичко испитивање приплодних бикова и нерастова који се користе за природно парење.

101

Заразне болести животиња сузбијају се у складу са Законом о ветеринарству и посебним прописима којима се утврђују мере за сузбијање и искорењивање заразних болести . СЛИНАВКА И ШАП Мере за сузбијање и искорењивање заразне болести слинавка и шап прописане су Правилником о утврђивању мера за рано откривање, дијагностику, спречавање ширења, сузбијање и искорењивање заразне болести слинавка и шап („Служнбени гласник РС“ бр. 15/2010); Свака сумња на појаву и појава слинавке и шапа мора обавезно и без одлагања да се пријави министарству надлежном за послове ветеринарства. Мере које се спроводе у случају сумње на појаву слинавке и шапа на газдинству Када се на газдинству налази једна или више животиња код којих постоји сумња да су заражене или контаминиране вирусом слинавке и шапа, одмах се спроводи епизоотиолошки увиђај и узимају одговарајући узорци за лабораторијско испитивање, како би се потврдило или искључило присуство слинавке и шапа. Одмах по пријави сумње на слинавку и шап газдинство се ставља под надзор и спроводе следеће мере:

• попис свих животиња на газдинству по категоријама пријемчивих врста животиња, броју угинулих животиња у свакој категорији, категоријама животиња код којих постоји сумња да су заражене или контаминиране. Попис свих животиња мора да буде редовно ажуриран како би се узеле у обзир новорођене и угинуле животиње у периоду док траје сумња на слинавку и шап на газдинству, а подаци из пописа морају да буду доступни на захтев ветеринарског инспектора и проверени током сваке службене контроле и надзора;

• попис залиха млека, млечних производа, меса, производа од меса, лешева, крзна и коже, вуне, семена, ембриона, јајних ћелија, стајњака и сточне хране на газдинству;

• забрана кретања на или са газдинства било које животиње пријемчиве врсте, осим у случају када се газдинство састоји од различитих епизоотиолошких производних јединица и када се све пријемчиве врсте животиња на газдинству држе на месту где стално живе или на другим местима на којима могу бити изоловане;

• постављање дезинфекционих баријера на улазу и излазу из објеката у коме се држе пријемчиве врсте животиња и на улазу и излазу са газдинства. Свака особа која улази или излази са газдинства мора да спроведе одговарајуће биосигурносне мере које су потребне за смањивање опасности од ширења вируса слинавке и шапа. Поред тога, сва превозна средства морају да се дезинфикују пре изласка са газдинства.

Поред горе наведених мера споводе се и мере забране премештања са или на газдинство на коме постоји сумња на појаву слинавке и шапа, а посебно:

● премештање лешева, меса и производа од меса, млека и производа од млека, семена, јајних ћелија или ембриона пријемчивих врста животиња или сточне хране, прибора, предмета или других производа (вуна, кожа, крзно, чекиње,

102

отпад животињског порекла, стајњак) путем којих се може пренети вирус слинавке и шапа;

● премештање животиња које нису пријемчиве на слинавку и шап; ● кретање особа на и са газдинстава; ● премештање возила на и са газдинства.

Мере које се спроводе на газдинству у случају сумње на слинавку и шап, морају да се прошире и на друга газдинства када на основу њиховог положаја, смештаја, односно распореда или контакта са животињама са сумњивих газдинства, постоји оправдана сумња да су контаминирана. Када епизоотиолошка ситуација захтева, а посебно када се ради о великој густини пријемчивих врста животиња и интензивном кретању и премештању животиња или лица која су у контакту са пријемчивим врстама животиња и неблаговременој пријави сумње на појаву слинавке и шапа или недостатку информације о могућем извору и путевима уношења вируса слинавке и шапа Министарство може да одреди привремену зону контроле. Мере које се спроводе у случају потврде слинавке и шапа на газдинству Када је слинавка и шап потврђена поред мера које се спроводе у случају сумње на слинавку и шап, наређује се спровођење и следећих мера на газдинству:

• убијање на хуман начин свих пријемчивих врста животиња на лицу места. У посебним околностима пријемчиве врсте животиња могу да буду убијене на најближем одговарајућем месту уз присуство ветеринарског инспектора на начин којим се спречава ширење вируса слинавке и шапа током превоза и убијања;

• узимање одговарајућег броја узорака пре или током убијања пријемчивих врста животиња ради епизоотиолошког испитивања;

• нешкодљиво уклањање лешева животиња пријемчивих врста угинулих на газдинству или убијених, без одлагања и под надзором ветеринарског инспектора, тако да не постоји опасност од ширења вируса слинавке и шапа. Када посебне околности захтевају да лешеви буду спаљени или закопани на лицу места или даље од тог места, спаљивање и закопавање спроводи се у складу са кризним планом;

• сакупљање и изоловање у посебан простор млека, млечних производа, меса, производа од меса, лешева, крзна и коже, вуне, семена, ембриона, јајних ћелија, стајњака и сточне хране док се не утврди да нису контаминирани или док нису обрађени под надзором ветеринарског инспектора на начин који ће обезбедити сигурно уништење вируса слинавке и шапа.

После убијања и нешкодљивог уклањања пријемчивих врста животиња спроводи се:

• чишћење и дезинфекција свих објеката који су коришћени за смештај пријемчивих врста животиња, околине објеката и превозних средстава која су коришћена за њихов превоз и других објеката и опреме за које се сумња да су контаминирани;

• дезинфекција простора у коме живе људи или канцеларијских просторија на газдинству, ако постоји сумња да су контаминиране;

• поновно увођење или насељавање животиња на газдинству.

103

Чишћење и дезинфекција спроводе се под надзором ветеринарског инспектора и према његовим инструкцијама употребом одобреног дезинфекционог средства у одређеној концентрацији. Залихе млека, млечних производа, меса, производа од меса, лешева, крзна и коже, вуне, семена, ембриона, јајних ћелија, стајњака и сточне хране који потичу од пријемчивих врста животиња и који су прикупљени на газдинству на коме је потврђена слинавка и шап, као и семе, јајне ћелије и ембриони прикупљени од пријемчивих врста животиња на том газдинству током периода између уношења узрочника болести на газдинство и спровођења наређених мера морају да буду пронађени и прерађени или у случају других материја, осим семена, јајних ћелија и ембриона, обрађени под надзором ветеринарског инспектора на начин да је сигурано уништен вирус слинавке и шапа и да је спречена свака опасност од његовог даљег ширења. На газдинству на коме је потврђена слинавка и шап могу да се, осим убијања и нешкодљивог уклањања пријемчивих врста животиња, нареде као додатне мере, убијање и прерада животиња које нису пријемчиве на слинавку и шап на начин којим се избегава свака опасност од ширења вируса слинавке и шапа. Ове мере не односе се на врсте животиња које нису пријемчиве на слинавку и шап и које могу да се изолују, а под условом да су обележене и у случају копитара како би се омогућила контрола њиховог кретања. Спровођење мере убијања на хуман начин свих пријемчивих врста животиња на лицу места, може да се нареди на епизоотиолошки повезаним производним јединицама или суседним/придруженим газдинствима када се на основу епизоотиолошких података или других доказа оправдано сумња да су та газдинства контаминирана. Мере које се примењују у кланици, граничним прелазима и превозним средствима Када се потврди појава слинавке и шапа у кланици, граничном прелазу или у превозном средству, извршиће се:

• уништавање, без одлагања, свих пријемчивих врста животиња; • нешкодљиво уклањање лешеве, отпада животињског порекла, под надзором

ветеринарског инспектора; • чишћење и дезинфекција стајњака, објеката, опреме и превозног средства под

надзором ветеринарског инспектора; • епизоотиолошки увиђај.

Ове мере спроводе се и на контактним газдинствима. Животиња не може да се допреми у кланицу, гранични прелаз или превози до истека периода од 24 сата после чишћења и дезинфекције. Газдинство се проглашава контактним газдинством ако се утврди да је вирус слинавке и шапа унешен кретањем људи, животиња, производа животињског порекла, превозним средствима или на било који други начин. Заражено и угрожено подручје Када је потврђено избијање слинавке и шапа на газдинству Министарство одређује границе зараженог подручја у кругу полупречника од најмање 3 км око места избијања

104

болести и угроженог подручја у кругу полупречника од најмање 10 км од места избијања слинавке и шапа. Код одређивања границе зараженог и угроженог подручја узимају се у обзир административне границе, природне баријере, као и могућност надзора. Границе подручја могу да се мењају ако је то потребно. Заражено и угрожено подручје мора да буде означено видљивим знаковима на прилазним путевима тих подручја. На зараженом подручју спроводе се следеће мере:

• попис свих газдинстава на којима се држе пријемчиве врсте животиња и попис свих животиња на газдинствима, као и редовно ажурирање тих података;

• редовна контрола свих газдинстава на којима се држе пријемчиве врсте животиња на начин којим се избегава ширење могућег присутног вируса слинавке и шапа на газдинству, која укључује преглед одговарајуће документације;

• забрана премештања пријемчивих врста животиња са газдинстава на којима се држе или узгајају.

У зараженом подручју не може да се врши:

• премештање животиња између газдинстава и превоз пријемчивих врста животиња;

• одржавање сајмова, изложби, пијаца и других окупљања животиња; • вештачко осемењавање и сакупљање јајних ћелија и ембриона од

пријемчивих врста животиња. Поред горе наведених мера могу да се спроводе и друге додатне мере:

• забрана премештања или превоза непријемчивих врста животиња између газдинстава која се налазе у зараженом подручју, односно премештање или превоз пријемчивих врста животиња изван или у заражено подручје;

• забрана провоза животиња свих врста кроз заражено подручје; • забрана окупљања људи на местима на којима се може доћи у контакт са

пријемчивим врстама животиња и где постоји опасност од ширења вируса слинавке и шапа;

• вештачко осемењивање или сакупљање јајних ћелија и ембриона од животиња које нису пријемчиве на слинавку и шап;

• забрана кретања превозних средстава за превоз животиња; • забрана клања на газдинству пријемчивих врста животиња за сопствене

потребе; • превоз хране за животиње, сена и сламе на газдинства на којима се држе

пријемчиве врсте животиња. Свеже месо, уситњено месо и полупроизводи од меса, који су добијени од пријемчивих врста животиња које потичу из зараженог подручја, не могу да се стављају у промет. Свеже месо, уситњено месо и полупроизводи од меса од пријемчивих врста животиња, који су произведени у објектима који се налазе у зараженом подручју, не могу да се стављају у промет. Млеко добијено од пријемчивих врста животиња, које потичу из зараженог подручја и производи од млека произведени од тог млека, не могу да се стављају у промет.

105

Млеко и производи од млека од пријемчивих врста животиња, који су произведени у објектима који се налазе у зараженом подручју, не могу да се стављају у промет. Семе, јајне ћелије и ембриони добијени од пријемчивих врста животиња, које потичу из зараженог подручја, не могу да се стављају у промет. У угроженом подручју спроводе се следеће мере:

• попис свих газдинстава на којима се држе пријемчиве врсте животиња и попис свих животиња на газдинствима, као и редовно ажурирање тих података;

• редовна контрола свих газдинстава на којима се држе пријемчиве врсте животиња на начин којим се избегава ширење могућег присутног вируса слинавке и шапа на газдинству, која укључује преглед одговарајуће документације;

• забрана премештања пријемчивих врста животиња са газдинстава на којима се држе или узгајају.

Вакцинација Против слинавке и шапа не врши се вакцинација животиња и не даје се хиперимуни серум, осим у посебним случајевима. Производња, складиштење, набавка, дистрибуција и продаја вакцине против слинавке и шапа обавља се под службеним надзором. Кризни план и центри за сузбијање слинавке и шапа Министарство доноси Кризни план који садржи мере које се спроводе у случају појаве слинавке и шапа и који одређује начин на који ће да се обезбеди приступ објектима, опреми, особљу и другом материјалу неопходном за брзо и ефикасно искорењивање болести. Кризни план може да се мења у зависности од развоја ситуације. Министарство ажурира Кризни план сваке пете године, узимајући у обзир вежбе симулације. У случају избијања слинавке и шапа министар образује кризни центар који има подручне јединице које се организују за територију управног округа или општине. КЛАСИЧНА КУГА СВИЊА Мере за сузбијање и искорењивање заразне болести класична куга свиња прописане су Правилником о утврђивању мера за рано откривање, дијагностику, спречавање ширења, сузбијање и искорењивање заразне болести класична куга свиња, као и начину њиховог спровођења („Служнбени гласник РС“ бр. 102/2009). Свака сумња на појаву и појава класичне куге свиња мора обавезно и без одлагања да се пријави Министарству.

106

Мере у случју сумње на појаву класиче куге свиња на газдинству Када се на газдинству налази једна или више свиња сумњивих да су заражене вирусом класичне куге свиња, ветеринарски инспектор, без одлагања, врши епизоотиолошки увиђај, ставља газдинство под надзор и наређује следеће мере:

● попис свих свиња на газдинству према категоријама и броју болесних, угинулих или сумњивих на класичну кугу свиња у свакој категорији, контролу спроведених вакцинација против класичне куге свиња, обележавања и промета свиња у последњих 12 месеци. Попис свиња мора бити редовно ажуриран, како би се узеле у обзир новорођене и угинуле свиње у периоду док траје сумња на класичну кугу свиња на газдинству, а подаци из пописа морају бити доступни на захтев ветеринарског инспектора и проверени током сваке службене контроле и надзора; ● ограничавање кретања свиња на газдинству тако да свиње морају бити задржане у својим боксовима или издвојене на изолованом месту у објекту; ● забрану промета свиња са и на газдинство, а ако је потребно и забрану стављања у промет других животиња са газдинства; ● забрану изношења лешева угинулих свиња осим у случају писменог налога ветеринарског инспектора; ● забрану стављања у промет меса и других производа од свиња, семена, јајних ћелија и ембриона свиња, сточне хране, отпадака и опреме, којом се може ширити вирус класичне куге свиња, осим у случају писаног налога ветеринарског инспектора; ● забрану кретања људи са и на газдинство без писаног одобрења ветеринарског инспектора; ● забрану кретања возила са и на газдинство без писаног одобрења ветеринарског инспектора; ● постављање дезинфекционих баријера на улазу и излазу из објеката у којима се

држе свиње и на улазу и излазу са газдинства. Свака особа која улази или излази са газдинства мора да спроведе одговарајуће биосигурносне мере које су потребне за смањивање опасности од ширења вируса класичне куге свиња. Поред тога сва транспортна средства морају да буду дезинфикована пре изласка са газдинства;

Мере које се сроводе у случју потврде класиче кугења на газдинству Ако је класична куга свиња службено потврђена на газдинству, ветеринарски инспектор, поред вршења епизоотиолошког увиђаја и других мера на зараженом газдинству наређује спровођење следећих мера:

● убијање (еутаназију) свих свиња на зараженом газдинству, без одлагања, под надзором ветеринарске инспекције, на начин који обезбеђује да се током уништавања и превоза лешева и материјала спречи ширење вируса класичне куге свиња;

● узимање довољног броја узорака од уништених свиња у складу са одредбама Дијагностичког приручника, како би се утврдио начин уношења вируса класичне куге свиња на газдинство и одредило колико је дуго вирус био присутан на газдинству пре него што је ова болест пријављена;

● нешкодљво уклањање лешева угинулих и уништених свиња, под надзором ветеринарске инспекције;

● проналажење и нешкодљиво уклањање под надзором ветеринарске инспекције производа, сировина и отпадака пореклом од свиња које су заклане у периоду

107

између вероватног уноса вируса класичне куге свиња на газдинство и почетка спровођења наређених мера;

● проналажење и нешкодљиво уклањање под надзором ветеринарске инспекције семена, јајних ћелија и ембриона свиња, који су били узети у периоду између вероватног уноса вируса класичне куге свиња на газдинство и почетка спровођења наређених мера, на начин да се спречи ширење вируса класичне куге свиња;

● обраду свих материја и отпадака који су могли бити контаминирани (нпр. хране за животиње), на начин да се уништи вирус класичне куге свиња;

● уништавање под назором ветеринарске инспекције свих материјала који се користе за једнократну употребу који су могли бити контаминирани, а посебно оних који се користе при клању;

● чишћење и дезинфекцију објеката у којима су свиње држане, возила којима је вршен превоз, опреме, стеље и стајњака, а након што су свиње нешкодљиво уклоњене.

Мере које се спроводе на контактним газдинствима Када ветеринарски инспектор оправдано сумња или утврди на основу епизоотиолошког увиђаја да постоји сумња на појаву класичне куге свиња на контактним газдинствима и ако то епизоотиолошка ситуација захтева, наредиће спровођење мера које се спроводе у случају потврде класичне куге свиња на газдинству и узимање довољног броја узорака од уништених свиња, како би се потврдило или искључило присуство вируса класичне куге свиња на контактном газдинству. Заражено и угрожено подручје Након службеног потврђивања класичне куге свиња на газдинству Министарство одређује границе зараженог и угроженог подручја. Границе зараженог подручја одређују се у кругу полупречника од најмање 3 км око места избијања болести. Заражено подручје налази се у оквиру угроженог подручја у кругу полупречника најмање 10 км око места избијања болести. На зараженом подручју спроводе се следеће мере:

● попис свих газдинстава на којима се држе и узгајају свиње у што краћем року, вакцинација свих невакцинисаних свиња, као и свиња код којих је од последње вакцинације прошло више од шест месеци, обележавање и регистрација свих необележених свиња, након чега, у року од седам дана, ветеринарски инспектор мора да изврши надзор свих газдинства у зараженом подручју како би клинички прегледао свиње и проверио регистар свиња на газдинствима, спроведену вакцинацију и обележавање свиња;

● забрана премештања и промета свиња, осим у посебним случајевима. Изузетно, ветеринарски инспектор може да одобри провоз свиња путем-саобраћајницом или железницом кроз заражено подручје, под условом да се провоз обавља без заустављања и истоваривања животиња. Одобрење се даје за свиње намењене за клање које долазе изван зараженог подручја и које се шаљу на клање без одлагања у кланицу која се налази у зараженом подручју;

● чишћење и дезинфикција, што је пре могуће након контаминације, камиона и других превозних средства и опреме, коришћених за превоз свиња или других

108

животиња или материјала који је могао бити заражен (лешеви, сточна храна, стајњак и сл.). Ни једно превозно средство које је било коришћено за превоз свиња не сме да напусти заражено подручје, а да претходно није очишћено, дезинфиковано и прегледано, односно добило одобрење од стране ветеринарског инспектора;

● забрана улаза и излаза других домаћих животиња на и са газдинства без одобрења ветеринарског инспектора;

● пријава, без одлагања, сваке угинуле или болесне свиње на газдинству ветеринарском инспектору, који наређује спровођење одговарајућих испитивања у складу са Дијагностичким приручником;

● забрана премештања свиња са газдинства на коме се држе док не истекне најмање 30 дана од спроведеног чишћења и прве дезинфекције заражених газдинстава, односно најмање 15 дана од спроведене вакцинације на том газдинству;

● забрана промета семена, јајних ћелија и ембриона свиња са газдинстава унутар заражног подручја;

● обавезно спровођење одговарајућих биосигурносних мера које су потребне за смањивање опасности од ширења вируса класичне куге свиња од стране сваке особе која улази или излази са газдинства.

Мере на зараженом подручју остају на снази све док се на зараженим газдинствима не спроведе чишћење и прва дезинфекција и клинички преглед свиња, а по потреби и лабораторијска испитивања животиња. Клинички преглед свиња, контрола спроведених вакцинација и обележавања извршиће се 30 дана након спроведеног чишћења и прве дезинфекције на зараженим газдинствима. На угроженом подручју спроводе се следеће мере:

● попис свих газдинстава; ● вакцинација свих невакцинисаних свиња, као и свиња код којих је од последње

вакцинације прошло више од шест месеци; ● обележавање и регистрација свих необележених свиња; ● забрана кретања и превоза свиња јавним и приватним путевима, осим уз

одобрење Министарства које се може дати за свиње које се провозе путем или железницом кроз угрожено подручје, под условом да се провоз обавља без заустављања и истовара животиња, као и за свиње које потичу изван угроженог подручја а упућене су на неодложно (хитно) клање у кланицу која се налази на угроженом подручју;

● чишћење и дезинфекција камиона и других превозних средстава и опреме која је коришћена при превозу свиња или других животиња или материјала који је могао бити заражен вирусом класичне куге свиња (нпр. лешеви, храна за животиње, стајњак) што је могуће пре након контаминације. Превозна средства, коришћена за превоз свиња не могу напустити угрожено подручје уколико нису претходна очишћена и дезинфикована;

● забрана улаза и излаза на и са газдинства свим животињама током првих седам дана од одређивања граница угроженог подручја, без одобрења ветеринарског инспектора;

● пријава, без одлагања, сваке угинуле или оболеле свиње;

109

● забрана стављања у промет свиња са газдинства најмање 21 дан од спроведеног чишћења и завршне дезинфекције заражених газдинстава, односно 15 дана од спроведене вакцинације свиња. Након истека периода од двадесетједног дана,

Министарство може одобрити премештање свиња са газдинства у посебним случајевима;

● забрана промета семена, јајних ћелија и ембриона свиња са газдинстава унутар угроженог подручја; ● одговарајуће биосигурносне мере које су потребне за смањивање опасности од ширења вируса класичне куге свиња од стране особа које улазе или излазе са газдинства.

Мере на угроженом подручју остају на снази све док се на зараженим газдинствима не спроведе чишћење и прва дезинфекција и клинички преглед свиња на угроженом подручју, а по потреби и лабораторијска испитивања животиња Клинички преглед свиња, контрола спроведених вакцинација и обележавања извршиће се после 20 дана од спроведеног чишћења и прве дезинфекције на зараженим газдинствима. Мере у случају сумње или потврде класичне куге свиња у кланици или превозном средству Код сумње на појаву класичне куге свиња у кланици или превозном средству ветеринарски инспектор, без одлагања, врши епизоотиолошки увиђај и наређује друге мере, како би се потврдила или искључила сумња на појаву класичне куге свиња. У случају сумње на појаву класичне куге свиња у кланици или превозном средству свиње ће одмах бити изоловане и стављене под надзор док резултати испитивања не буду познати. Када се потврди појава класичне куге свиња у кланици или превозном средству извршиће се:

● уништавање, без одлагања, свих пријемчивих животиња у кланици или превоз-ном средству;

● нешкодљиво уклањање лешева, трупова, унутрашњих органа и кланичног и животињског отпада пореклом од потенцијално заражених животиња, под надзором ветеринарског инспектора;

● чишћење и дезинфекција објеката, опреме и возила под надзором ветеринарског инспектора;

● епизоотиолошки увиђај; ● генетска типизација изолованог вируса класичне куге свиња; ● спровођење мера из овог правилника на газдинству са кога потичу заражене

свиње или трупови, као и на другим контактним газдинствима; ● забрана допремања свиња на клање или стављање у промет до истека периода од

24 сата након чишћења и дезинфекције.

110

Мере које се спроводе у случају сумње на појаву и потврде класичне куге свиња код дивљих свиња Код сумње на појаву класичне куге свиња код дивљих свиња ветеринарски инспектор, без одлагања, врши епизоотиолошки увиђај и наређује друге мере, како би се потврдила или искључила сумња на појаву класичне куге свиња. Ветеринарски инспектор информише власнике свиња и ловце о сумњи на појаву класичне куге свиња код дивљих свиња. Након потврде класичне куге свиња код дивљих свиња Министарство одредђује границе инфицираног подручја и наређује да се на том подручју спроведу следеће мере:

● попис свих категорија свиња на газдинствима на том подручју уз редовно ажурирање од стране власника и контролу од стране ветеринарског инспектора; ● вакцинација и обележавање на прописан начин; ● држање свиња на газдинствима на начин који обезбеђује спречавање директног или индиректног контакта са дивљим свињама; ● забрана улаза и излаза свиња на и са газдинства без одобрења ветеринарског инспектора; ● стављање дезинфекционих баријера на улазу и излазу из објеката на којима се држе свиње и на улазу и излазу са газдинства; ● одговарајуће хигијенске и биосигурносне мере од стране особа које су биле у контакту са дивљим свињама, како би се смањила опасност од ширења вируса класичне куге свиња, а које могу укључити и привремену забрану улаза на газдинство на коме се узгајају свиње тим особама; ● испитивање на газдинству свих угинулих и свиња које показују клиничке знаке класичне куге свиња; ● забрана уношења на газдинство органа или ткива одстрељене или угинуле дивље свиње, као и прибора или опреме који је могао бити контаминиран вирусом класичне куге свиња; ● преглед одстрељених или угинулих дивљих свиња на инфицираном подручју у присуству ветеринарског инспектора и њихово испитивање на класичну кугу свиња; ● нешкодљиво уклањање трупова дивљих свиња код којих је утврђена класична куга свиња под надзором ветеринарског инспектора; ● забрана стављања у промет дивљих свиња и меса пореклом од дивљих свиња који потичу из инфицираног подручја и њихово нешкодљиво уклањање под надзором ветеринарског инспектора; ● нешкодљиво уклањање делова дивљих свиња који нису намењени за исхрану људи под надзором ветеринарског инспектора; ● генетска типизација изолованог вируса класичне куге свиња.

Након утврђивања класичне куге свиња код дивљих свиња, Министарство израђује писани план мера (План) за искорењивање класичне куге свиња код дивљих свиња и на газдинствима на инфицираном подручју. Вакцинација против класичне куге свиња Класична куга свиња спречава се и сузбија сталним одржавањем имунитета свиња против класичне куге свиња на свим газдинствима на којима се држе и узгајају свиње

111

током целе године, вакцинацијом свих свиња вакцином од атенуираног К-соја вируса, према упутству произвођача вакцине, тако што се врше:

● прве вакцинације прасади старости од 45 до 60 дана најкасније 15 дана пре стављања у промет; ● вакцинације назимица и крмача најкасније 15 дана пре сваког припуста; ● вакцинације свих нерастова два пута годишње у размаку од шест месеци.

Свиње које се изводе на заједничку испашу, као и дивље свиње у ограђеним одгајалиштима морају бити вакцинисане једанпут годишње и то најкасније 15 дана пре пуштања на испашу. Министарство може да одобри спровођење вакцинације свиња применом маркер вакцине на фармама са затвореним циклусом производње свиња, ако су обезбеђени одговарајући дијагностикуми којима може да се разликује вакцинални титар против маркер вацкине од вакциналног титра против конвенционалне вакцине или дивљег соја вируса. Вакцина против класичне куге свиња мора да буде произведена у складу са последњим издањем ОИЕ - Manual of Standards for Diagnostic Tests and Vaccines. Вакцинација дивљих свиња У случају службене потврде присуства класичне куге свиња код дивљих свиња или у циљу спречавања појаве калсичне куге свиња код дивљих свиња, Министарство може да спроведе вакцинацију дивљих свиња и тада израђује план вакцинације. Кризни план Министарство доноси Кризни план који садржи мере које се спроводе у случају појаве класичне куге свиња и који одређује начин на који ће се обезбедити приступ објектима, опреми, особљу и другом материјалу неопходном за брзо и ефикасно искорењивање болести. Кризни план може да се измени или допуни у зависности од развоја ситуације. Министарство ажурира Кризни план сваке пете године. АФРИЧКА КУГА СВИЊА Мере за искорењивање и сузбијање заразне болести афричке куге свиња прописнае су Правилинком о мерама за рано откривање, дијагностику, спречавање ширења, сузбијање и искорењивање зарзне болести афричке куге свиња („Службени гласник РС”, број 32/10). Свака сумња на појаву и појава афричке куге свиња мора обавезно и без одлагања да се пријави Министарству. Мере у случају сумње на појаву афричке куге сиња Када се на газдинству налази једна или више свиња сумњивих да су заражене вирусом афричке куге свиња, ветеринарски инспектор, без одлагања, врши епизоотиолошки увиђај, ставља газдинство под надзор и: - наређује да се попишу све свиње на газдинству према категоријама и броју

112

болесних, угинулих или свиња сумњивих да су заражене вирусом афричке куге свиња. Попис свиња мора да буде редовно ажуриран како би се узеле у обзир новорођене и угинуле свиње у периоду док траје сумња на афричку кугу свиња на газдинству, а подаци из пописа морају да буду доступни на захтев ветеринарског инспектора и проверени током сваке контроле и надзора; - наређује да се ограничи кретање свиња на газдинству и да се свиње задрже у својим боксовима или издвоје на изолованом месту у објекту; - забрањује промет свиња са и на газдинство, а ако је потребно забрањује и стављање у промет других животиња са газдинства и наређује примену одговарајућих мера за уништавање глодара или инсеката; - забрањује изношење лешева угинулих свиња осим у случају писаног одобрења ветеринарског инспектора; - забрањује стављање у промет меса и дригих производа од свиња, семена, јајних ћелија и ембриона свиња, сточне хране, отпадака и опреме којом може да се шири вирус афричке куге свиња без писаног одобрења ветеринарског инспектора; - забрањује кретање људи са и на газдинство без писаног одобрења ветеринарског инспектора; - забрањује кретање возила са и на газдинство, без писаног одобрења ветеринарског инспектора; - наређује да се поставе дезинфекционе баријере на улазима и излазима из објеката у којима се држе свиње и на улазу и излазу са газдинства. Свака особа која улази или излази са газдинстава мора да спроведе биосигурносне мере које су потребне за смањивање опасности од ширења вируса афричке куге свиња. Поред тога, сва транспортна средства морају да буду дезинфикована пре изласка са газдинства.

Мере у случају потврде афричке куге свиња Ако је афричка куга свиња службено потврђена на газдинству, ветеринарски инспектор, поред епизоотиолошког увиђаја и мера које се спроводе у случају сумње, на зараженом газдинству наређује да се: ● убију све свиње (еутаназија) на зараженом газдинству, без одлагања, под надзором ветеринарског инспектора, на начин који обезбеђује да се током уништавања и превоза лешева и материјала спречи ширење вируса афричке куге свиња; ● узме довољан број узорака од убијених свиња како би се утврдио начин уношења вируса афричке куге свиња на газдинство и одредило колико је дуго вирус био присутан на газдинству пре него што је ова болест пријављена; ● нешкодљиво уклоне лешеви угинулих и убијених свиња, под надзором ветеринарског инспектора; ●пронађу и нешкодљиво уклоне, под надзором ветеринарског инспектора, производи, сировине и отпаци пореклом од свиња које су заклане у периоду између вероватног уноса вируса афричке куге свиња на газдинство и почетка спровођења наређених мера; ●пронађу и нешкодљиво уклоне, под надзором ветеринарског инспектора, семе, јајне ћелије и ембриони свиња, који су узети у периоду између вероватног уноса вируса афричке куге свиња на газдинство и почетка спровођења наређених мера; ● обраде све материје и отпаци (нпр. хране за животиње), односно униште сви материјали за једнократну употребу за које постоји вероватноћа да су контаминирани, а посебно они који су коришћени за убијање, на начин да се уништи вирус афричке куге свиња;

113

● изврши чишћење и дезинфекција, а ако је потребно и дезинсекција објеката у којима су свиње држане, возила у којима је вршен превоз, опреме, стеље и стајњака, а након нешкодљивог уклањања лешева свиња.

Заражено и угрожено подручје

Након службене потврде болести на газдинству, одређује се заражено подручје у кругу полупречника од најмање 3 km, које је укључено у угрожено подручје у кругу полупречника од најмање 10 km, око жаришта. Мере на зараженом подручју На зараженом подручју се:

● наређује попис свих газдинстава на којима се држе и узгајају свиње, у што краћем року, обележавање и регистрацију свих необележених свиња, након чега, у року од седам дана, ветеринарски инспектор врши надзор свих газдинстава у зараженом подручју, како би клинички прегледао свиње, проверио регистар свиња на газдинствима и спроведено обележавање свиња;

● забрањује премештање и превоз свиња јавним или приватним путевима, осим ако је неопходно по путевима на газдинству, када такво премештање и превоз одобри ветеринарски инспектор. Од наведене забране може да се одступи када се свиње за клање допремају изван зараженог подручја у кланицу која се налази у зараженом подручју на хитно клање;

● наређује чишћење, дезинфекцију и по потреби дезинсекцију, што је пре могуће након контаминације, камиона, других возила и опреме који се користе за превоз свиња, других животиња или материјала који могу да буду контаминирани (као што су лешеви, сточна храна, стајњак и друго);

● забрањује улазак и излаз других домаћих животиња на и са газдинства без одобрења ветеринарског инспектора;

● наређује да се пријављује ветеринарском инспектору, без одлагања, свака оболела или угинула свиња са газдинства, који налаже одговарајућа испитивања;

● забрањује премештање свиња са газдинства на коме се држе док не протекне најмање 40 дана од спроведеног чишћења и прве дезинфекције, по потреби и дезинсекције заражених газдинства;

● забрањује промет семена, јајних ћелија и ембриона свиња са газдинстава која се налазе у зараженом подручју;

● наређује примену биосигурносних поступака које мора да спроводи свака особа која улази или излази са газдинства у зараженом подручју у циљу смањења ризика од ширења вируса афричке куге свиња.

Мере на угроженом подручју На угроженом подручју се:

• наређује попис свих газдинстава на којима се држе свиње; • наређује обележавање и регистрацију свих необележених свиња; • забрањује премештање и превоз свиња јавним или приватним путевима, осим

ако је неопходно путевима на газдинствима, када такво премештање и превоз одобри ветеринарски инспектор;

114

• наређује чишћење и дезинфекцију, а по потреби и дезинсекцију камиона и других превозних средстава и опреме која је коришћена за превоз свиња, других животиња или материјала који могу да буду контаминирани (нпр. лешеви, храна за животиње, стајњак и друго), што је пре могуће након контаминације;

• забрањује улазак и излазак на и са газдинства свим животињама током првих седам дана од одређивања угроженог подручја, без одобрења ветеринарског инспектора;

• наређује да се пријављује ветеринарском инспектору, без одлагања, свака оболела или угинула свиња са газдинства, који налаже одговарајућа испитивања;

• забрањује премештање свиња са газдинства, док не протекне најмање 30 дана од спроведеног чишћења и прве дезинфекције, а по потреби и дезинсекције зараженог газдинства;

• забрањује промет семена, јајних ћелија и ембриона свиња са газдинстава која се налазе у угроженом подручју;

• наређује примену биосигурносних поступака које мора да спроводи свака особа која улази или излази са газдинства у угроженом подручју у циљу смањења ризика од ширења вируса афричке куге свиња.

Вакцинација Коришћење вакцине за афричку кугу свиња је забрањено. Министар доноси Кризни план који садржи мере које се спроводе у случају појаве афричке куге свиња, узимајући у обзир густину популације свиња која може да утиче на ширење вируса афричке куге свиња. Кризним планом се одређује начин на који се обезбеђује приступ објектима, опреми, особљу и другим материјалима неопходним за брзо и ефикасно искорењивање болести. КУГА КОЊА Мере за сузбијање и искорењивање заразне болести куга коња прописане су Правилником о мерама за рано откривање, дијагностику, спречавање ширења, сузбијање и искорењивање заразне болести куга коња, као и начину њиховог спровођења („Служнбени гласник РС“ бр. 6/2010). Свака сумња на појаву и појава заразне болести куга коња мора се обавезно и без одлагања пријавити Министарству. Мере у случају сумње на заразну болест куга коња У случају сумње на појаву заразне болести куга коња, газдинство се ставља под надзор, врши се епизоотиолошки увиђај и спроводе следеће мере:

● попис свих врста копитара на газдинству са бројем копитара који су ождребљени, угинули, заражени или су могли бити заражени током периода сумње на болест; ● клинички преглед свих копитара на газдинству, нарочито копитара сумњивих на болест, пост мортални преглед угинулих копитара и узимање узорака неопходних за лабораторијска испитивања;

115

● евидентирање места на којима се вектори могу задржавати и преживљавати; ● затварање свих копитара у објекте на газдинству или њихово изоловање на неки други начин у оквиру газдинства, тако да буду заштићени од вектора; ● забрана изласка и уласка копитара са газдинства и на газдинство; ● уништавање инсеката у просторијима у којима се држе копитари и у околини тих просторија; ● нешкодљиво уклањање, спаљивљње или закопавање лешева угинулих копитара на газдинству на начин да се ризик од могућег ширења узрочника болести сведе на најмању могућу меру.

Ове мере могу се предузети и на другим газдинствима ако њихова локација, географски положај или контакти са газдинством на којем је постављена сумња на заразну болест куга коња указују на могућу контаминацију узрочником. Мере се примењују све док се не искључи сумња на појаву заразне болести куга коња. Мере у случају потврде заразне болести куга коња Када се заразна болест куга коња на газдинству службено потврди, поред мера наведених у случају сумње спроводе се и следеће мере:

● убијање на хуман начин свих копитара који су заражени или показују клиничке симптоме болести; ● нешкодљиво уклањање, спаљивање или закопавање лешева убијених копитара на начин да се ризик од ширења узрочника болести сведе на најмању могућу меру; ● системска вакцинација одобреном вакцином свих копитара на газдинствима смештеним унутар полупречника од 20 км (укључујући део зараженог подручја) од зараженог газдинства, као и посебно обележавање на прописан начин вакцинисаних копитара.

Ако на основу епизоотиолошке, еколошке или метеоролошке ситуације или кретања копитара на газдинство или са газдинства на коме је потврђена заразна болест куга коња, постоји сумња да је болест проширена, системска вакцинација може се спроводити и изван подручја од 20 км. Одступање од спровођења вакцинације може се дозволити из епизоотиолошких, метеоролошких, географских или климатских разлога. Мере на зараженом и угроженом подручју Кад се потврди присуство заразне болести куга коња, министар надлежан за послове ветеринарства одређује границе зараженог подручја у полупречнику од најмање 100 км око зараженог газдинства и границе угроженог подручја у полупречнику од најмање 50 км око зараженог подручја, у којем у последњих 12 месеци није спроведена заштитна вакцинација. Одређивање граница зараженог и угроженог подручја врши се у складу са географским, административним, еколошким и метеоролошким параметрима повезаним са заразном болешћу куга коња, присуством, распрострањеношћу и врстом вектора болести, резултатима епизоотиолошког увиђаја, лабораторијских испитивања, као и могућностима спровођења мера контроле, посебно мере уништавања инсеката.

116

У зараженом подручју спроводе се следеће мере:

●попис свих газдинстава на којима се држе копитари; ●редовна контрола свих газдинстава на којима се држе копитари; ● клинички преглед копитара, и према потреби узимање узорака за лабораторијско испитивање, о чему се мора водити евиденција; ●забрана изласка копитара са газдинства на коме се држе, осим у случају превоза под надзором директно у кланицу која се налази у зараженом подручју ради хитног клања или ако се у зараженом подручју не налази кланица, у кланицу у угроженом подручју коју је одобрило Министарство.

Поред горе наведених мера у зараженом подручју може се спровести и системска вакцинација против заразне болести куга коња и посебно обележавање копитара на прописан начин. У угроженом подручју спроводе сеследеће мер:

●попис свих газдинстава на којима се држе копитари; ●редовна контрола свих газдинстава на којима се држе копитари; ● клинички преглед копитара, и према потреби узимање узорака за лабораторијско испитивање, о чему се мора водити евиденција; ● забрана изласка копитара са газдинства на коме се држе, осим у случају превоза под надзором директно у кланицу која се налази у угроженом подручју ради хитног клања или ако у угроженом подручју нема кланице, у кланицу у зараженом подручју коју је одобрило Министарство.

Вакцинација против заразне болести куге коња у угроженом подручју није дозвољена. Министарство одређује почетак спровођења и престанак спровођења мера код потврде болести, на зараженом и угроженом подручју. Ако је спроведена системска вакцинација трајање мера не може бити краће од 12 месеци. Министарство ће предузети све потребне мере за добру информисаност становништва на зараженом и угроженом подручју о наређеним мерама и обезбедити правилно спровођење тих мера. АВИЈАРНА ИНФЛУЕНЦА Мере за сузбијање и искорењивање заразне болести авијарна инфлуенца прописане су Правилником о мерама за рано откривање, дијагностику, спречавање ширења, сузбијање и искорењивање заразне болести авијарна инфлуенца, као и начину њиховог спровођења („Служнбени гласник РС“ бр. 7/2010). У случају сумње на појаву заразне болести АИ - високо патогене Авијарне инфлуенце даљем тексту: болести високо патогене АИ), спроводи се епизоотиолошки увиђај и узимање узорака ради лабораторијског испитивања, како би се потврдило или искључило присуство те болести и ставља газдинство под службени надзор. У случају сумње на појаву болести високо патогене АИ спроводе се следеће мере:

● попис живине, птица и домаћих животиња сисара или, ако је неопходно, процену броја по врсти живине или птица које се држе затворене;

117

● попис приближног броја оболеле, угинуле или вероватно инфициране живине, птица и домаћих сисара, по свим категоријама на газдинству. Попис мора бити дневно ажуриран, узимајући у обзир број излеглих, новорођених и угинулих јединки током периода сумње на појаву болести високо патогене АИ и доставља се ветеринарском инспектору на његов захтев; ● затварање живине и птица у објекте на газдинству. Ако то није практично могуће и ако разлози добробити животиња, могу бити затворене у другим просторима на истом газдинству, тако да не дођу у контакт са другом живином или птицама са суседних газдинстава. Предузимају се потребне мере да се спречи њихов контакт са дивљим птицама; ● забрана увођења живине и птица на газдинству или њихово напуштање газдинства; ● забрана изношења трупова живине или птица, меса живине укључујући изнутрице („месо живине”), хране за живину („храна”), алатки, материјала, отпада, измета, стајског ђубрива живине или птица које се држе затворене („стајско ђубриво”), осоке, употребљене простирке и осталог што може пренети вирус авијарне инфлуенце, без претходног писменог одобрења ветеринарског инспектора, уз поштовање одговарајућих биосигурносних мера како би се сваки ризик од ширења болести високо патогене АИ свео на најмању могућу меру; ● забрана изношења и стављања у промет јаја пореклом од живине и птица; ● контрола кретања људи, домаћих сисара, превозних средстава или опреме према газдинству или ван газдинства; ● дезинфекција улаза и излаза из објеката у којима се држи живина или птице, као и улаза и излаза из газдинства, у складу са упутством ветеринарског инспектора.

Наведене мере се примењују док се лабораторијским испитивањем не искључи сумња на болест високо патогене АИ. На газдинствима која се налазе у подручју са интензивним узгојем и густо насељеном живином, а на основу резултата епизоотиолошког увиђаја, могу се спроводити следеће додатне заштитне мере:

● привремена забрана изношења и промета живине, птица, јаја као и кретање превозних средстава која се користе ради узгоја живине на територији подручја (региона), а ако је епизоотиолошки оправдано, на територији Републике Србије. Такве мере могу бити проширене и на домаће животиње-сисаре у трајању од 72 сата, и дуже, ако је мера забране даље оправдана; ● ако је то епизоотиолошки оправдано, после изрицања мера морају се обавити лабораторијска испитивања на убијеној живини и птицама;

Око газдинства, које се налази у подручју са интензивним узгојем и густо насељеном живином, у случају сумње на појаву болести АИ може се успоставити привремена контролна зона и применити потребне мере. У случају потврде болести високо патогене АИ, на газдинству, поред наведених мера у случају сумње, спроводе се и следеће мере:

● спровођење епизоотиолошког увиђаја; ● лишавање живота живине и птица на лицу места, на хуман начин и без одлагања; ● нешкодљиво уништавање лешева и јаја живине и птица; ● уништавање глодара и инсеката;

118

● уништавање или подвргавање третману, који ће уништити узрочнике болести, свих потенцијално контаминираних супстанци или отпада као што је животињска храна, стајско ђубриво, осока, простирка и друге материје; ● уништавање меса и јаја, добијених од живине и птица које потичу са зараженог газдинства, смешених у периоду између уношења узрочника на газдинство и почетка предузимања наређених мера; ● лабораторијско дијагностичко испитивање и стављање под надзор живина и птица, које су излежене из приплодних јаја, пореклом са зараженог газдинства, смешених у периоду између уношења узрочника на газдинство и почетка предузимања наређених мера; ● чишћење и дезинфекција објеката на газдинству, возила, опреме, прибора и делова газдинства преко којих је преношена убијена живина или преко којих су се кретале животиње; ● забрана поновног насељавања живине и птица на газдинство, најмање 21 дан после спровођења завршне дезинфекције.

Ветеринарски инспектор може наложити спровођење мера на другим газдинствима ако се на основу њиховог положаја, распореда или контаката са газдинством на којем је болест потврђена може посумњати на могућу контаминацију. Заражено и угрожено подручје Када се на основу резултата лабораторијског испитивања потврди болест високо патогене АИ министар надлежан за послове ветеринарства одређује границе зараженог подручја у полупречнику од најмање 3 км и угроженог подручја у полупречнику од најмање 10 км, око жаришта заразе. Министарство, у случајевима када је то епизоотиолошки оправдано, може одредити и додатно заштитно подручје око зараженог и угроженог подручја. У зараженом и угроженом подручју спроводиће се следеће мере:

● одређивање путева кретања живине и птица, производа од живинског меса, хране за животиње, стајњака, осоке, употребљене простирке, особља и предмета који су били или могли бити у контакту са зараженом живином и птицама, као и возила која се користе за потребе у живинарској производњи; ● прикупљање информација од власника и држаоца живине и птица, о уласку и изласку живине, птица и јаја са газдинства у саставу епизоотиолошког увиђаја.

У зараженом подручју спроводе се следеће мере:

● попис свих газдинства на којима се гаји живина и птице у што краћем року, почевши од рубних делова зараженог подручја према средишту подручја, односно жаришта заразе; ● примена биосигурносних мера на газдинствима, укључујући постављање дезинфекционих баријера на улазима и излазима са газдинства, држање живине и птица затворене у објектима и спречавање контакта са дивљим птицама и другом живином и птицама; ● клинички преглед живине и птица, а по потреби узорковање материјала и упућивање на лабораторијска испитивања, у складу са Кризним планом; ● клинички преглед живине и птица на газдинствима са интензивном живинарском производњом, уз примену мера предострожности од стране ветеринара који претходно није био у контакту са живином и птицама на другим газдинствима у зараженом или угроженом подручју;

119

● забрана насељавања ловишта пернатом дивљачи и промета пернате дивљачи за време трајања наређених мера; ● забрана промета живине и птица, једнодневних пилића, јаја, приплодних јаја и изношења лешева са газдинства; ● провоз пошиљки живине и птица, једнодневних пилића, јаја и приплодних јаја искључиво главним путевима и железницом, као и забрана заустављања возила, вршења претовара и истовара пошиљки; ●забрана промета живинског меса и производа од живинског меса из кланица, прерада и складиштења унутар зараженог подручја, осим меса и производа добијених од живине које потиче изван зараженог подручја, или добијених од живине која је заклана најраније 21 дан од појаве прве инфекције на газдинству. Овакво месо и производи не смеју доћи у контакт са месом и производима пореклом од живине из зараженог подручја.

На газдинствима у зараженом подручју спроводиће се следеће мере:

● затварање живине и птица у објекте на газдинству. Ако то није практично могуће и ако разлози добробити животиња, могу бити затворене у другим просторима на истом газдинству, тако да не дођу у контакт са другом живином или птицама са суседних газдинстава; ● хитно уништавање лешева птица и живине; ● дезинфекцију возила и опреме коришћене за превоз живине, птица, производа, отпадака, стајњака, осоке и других материјала којима се може пренети узрочник болести; ● забрана промета живине, птица и сисара - домаћих животиња без претходног одобрења Министарства, изузев за сисаре домаће животиње које нису имале контакт са живином и птицама; ● забрана увођења нове живине и птица на газдинства; ● хитно пријављивање сваког случаја повећања морбидитета и морталитета на газдинству, као пада продуктивности и ношења јаја ветеринарском инспектору. У свим случајевима појављивања морталитета на газдинствима у зараженој зони већем од три пута као и у случајевима опадања производње јаја или конзумирања хране и воде више од 5%, налаже се узорковање и лабораторијско испитивање живине на овим газдинствима; ● спровођење превентивних мера заштите ради спречавања ризика преношења узрочника болести од стране лица, која долазе или напуштају газдинство на којима се држи и узгаја живина и птице; ● обавеза вођења евиденције од стране власника и држаоца живине и птица о лицима која су долазила у контакт са живином и птицама на газдинству.

Мере спречавања ширења, сузбијања и искорењивања болести високо патогене АИ примењиваће се у зараженом подручју најмање 21 дан од спровођења чишћења, прања и завршне дезинфекције заражених газдинстава, објеката и опреме, односно 21 дан од завршетка епизоотиолошких и лабораторијских испитивања живине и птица на свим газдинствима у зараженом подручју и добијања негативног резултата лабораторијских испитивања. После истека тог периода, укида се заражено подручје и оно постаје део угроженог подручја. Наређене мере у угроженом подручју примењиваће се и на том подручју у наредних девет дана. После истека 30 дана од дана када је спроведено чишћење, прање и завршна дезинфекција заражених газдинства и објеката, престају да се примењују

120

наређене мере и укидају се све забране везане за промет живине, птица и производа од живине. У угроженом подручју спроводе се следеће мере:

● попис свих газдинства на којима се држи и узгаја живина у што краћем року, почевши од рубних делова угроженог подручја према зараженом подручју; ● примена биосигурносних мера на газдинствима укључујући постављање дезинфекционих баријера на улазима и излазима са газдинства, држање живине и птица затворене у објектима и спречавање контакта са дивљим птицама и другом живином; ● забрана промета живине, птица и јаја унутар и из угроженог подручја, као и сисара изузев оних који се упућују у просторе и просторије где нема контакта са живином и птицама; ● провоз пошиљки живине, птица и јаја искључиво главним путевима и железницом, као и забрана заустављања возила, претовара и истовара пошиљки живине; ● обавезно и хитно пријављивање сваког случаја повећања морбидитета и морталитета на газдинству, као и пада продуктивности и носивости, ветеринарском инспектору. У свим случајевима појављивања морталитета на газдинствима у зараженој зони већем од три пута као и у случајевима опадања производње јаја или конзумирања хране и воде више од 5%, налаже се узорковање и лабораторијско испитивање живине на овим газдинствима; ● чишћење и дезинфекција свих делова опреме и возила која су користила лица која су долазила и одлазила са газдинства, а могла су бити контаминирана узрочником болести; ● спровођење превентивних мера заштите ради спречавања ризика преношења узрочника болести од стране лица, која долазе или напуштају газдинство на којима се држи и узгаја живина и птице; ● обавеза вођења евиденције од стране власника и држаоца живине и птица о лицима која су долазила у контакт са живином и птицама на газдинству; ● забрана окупљања живине и птица на сајмовима, изложбама, такмичењима, пијацама, као и сви друге видове окупљања живине и птица; ● забрана насељавања ловишта пернатом дивљачи за време трајања наређених мера.

Мере спречавања ширења, сузбијања и искорењивања болести високо патогене АИ примењиваће се у угроженом подручју најмање 30 дана од спровођења чишћења, прања и завршне дезинфекције зараженог газдинства, објеката и опреме, односно све док живина на газдинствима у зараженом подручју не буде дијагностички испитана. У зависности од епизоотиолошке процене, интензитета и распрострањености болести, Министарство одређује све или поједине мере спречавања ширења, сузбијања и искорењивања болести високо патогене АИ које се примењују у зараженом и угроженом подручју. Министарство може, у условима када је то епизоотиолошки оправдано, на основу процене анализе ризика, у додатном заштитном подручју одобрити примену превентивних мера сузбијања као што је превентивно клање и лишавање живота на хуман начин живине и птица на газдинствима.

121

Мере у случају сумње на појаву или поврде болести високо патогене АИ у кланици или превозном средству У случају сумње на појаву, односно потврде болести високо патогене АИ у кланицама или у превозним средствима, ветеринарски инспектор одмах спроводи епизоотиолошки увиђај на газдинству са којег потиче живина или птице које се држе затворене у циљу потврђивања или искључивања појаве болести. У случају сумње на појаву или потврде болести високо патогене АИ код живине у кланици, узимајући у обзир критеријуме процене ризика од ширења авијарне инфлуенце, спроводе се мере хитног убијања или клања све живине затечене у кланици, као и стављање кланице под званични надзор и спровођење следећих мера:

● клиничко и лабораторијско испитивање све живине у кланици. Репрезентативни узорак код живине на кланици представља узорак од најмање 5 угинулих или закланих јединки са карактеристичним патоанатомским променама; ● у случајевима када је живина већ заклане, њихово месо и кланични отпаци и месо и отпаци друге живине, морају се држати одвојено, под инспекцијским надзором. ● забрана промета меса и кланичних отпадака; ● нешкодљиво уништавање меса и отпадака у случају потврде болести високо патогене АИ; ● кланица и опрема мора бити очишћена, опрана и дезинфикована у што краћем року.

У случају сумње на појаву или потврде болести високо патогене АИ код живине и птица на граничним прелазима, узимајући у обзир критеријуме процене ризика од ширења авијарне инфлуенце, спроводе се мере хитног убијања или клања све живине и птица затечених на граничном прелазу или у превозном средству, односно када за то постоје услови, њихово смештање у изоловане објекте, на начин који спречава контакт са другима птицама и живином, а које се држе у изолацији све док се сумња не искључи или потврди болести високо патогене АИ. Мере у случају појављивања болести високо патогене АИ изазване вирусом типа H5N1 У случајевима сумње на појаву болести високо патогене АИ, изазване вирусом типа H5N1 индиковане на основу клиничке слике и епизоотиолошког увиђаја, или се лабораторијским испитивањем потврди та болест, Министарство одређује зоне А и зоне Б. Зона А, обухвата заражено и угрожено које се у складу са епизоотиолошким и географским факторима сматра подручјем високог ризика ширења болести. Зона Б, обухвата делове или цело додатно заштитно подручје, које се у складу са географским, административним, епизоотиолошким и географским факторима сматра подручјем ниског ризика шрења болести. У случајевима када су зона А и Б успостављене само на основу сумње на појаву инфекције живине и птица вирусом типа H5N1, а лабораторијским испитивањима се не потврди да узрочник припада неураминидаза типу N1, Министарство ће укинути те зоне.

122

У зони А, спроводе се мере које се предузимају у зараженом и угроженом подручју, као и мере које се примењују на газдинствима у зараженом и угроженом подручју за болест високо патогене АИ. Поред мера забране промета живине, птица, приплодних јаја, јаја за конзум и њихових производа, које се примењују у случајевима болести високо патогене АИ спроводе се и следеће мере:

● забрана извоза и промета живине, птица, пернате дивљачи и приплодних јаја из зоне Б у остале делове земље. Забрана се не односи на птице које се чувају као кућни љубимци и птице намењене превозу и насељавању посебних врста газдинстава. Превоз ће бити дозвољен под условом да на овај начин није угрожена контрола болести и здравствене заштите животиња; ● забрана промета производа, добијених од дивљачи и намењених за људску исхрану, из зоне А и Б у остале делове земље као и њихов извоз; ● забрана промета отпада животињског порекла, добијеног од живине и птица, из зоне А у зону Б и обрнуто, као и забрана промета отпада животињског порекла, добијеног од живине и птица из ових зона у остале делове земље; ● забрана окупљања живине и птица на сајмовима, изложбама, такмичењима, пијацама као и свих других видова окупљања живине и гајених птица у зони Б. Мере на газдинствима на којима је потврђена болест АИ – ниско патогена Авијарна инфлуенце

Када се потврди болест АИ - ниско патогеним сојем Авијарне инфлуенце (болести ниско патогене АИ) на газдинству, спроводе се следеће мере:

● хитно лишавање живота на хуман начин (стампинг оут) живине и птица, код којих је потврђена инфекција ниско патогеним сојем вируса авијарне инфлуенце; ● лишавање живота на хуман начин и нешкодљиво уништавања живине и птица, које не представљају опасност за даље ширење болести ниско патогене АИ; ● депопулацију живине и птица и на газдинствима у контакту, на основу процене ризика ширења болести, после епизоотиолошког увиђаја и постављања оправдане епизоотиолошке индикације. Депопулација обухвата убијање и клање живине и птица у кланицама, одобрених од стране Министарства; ● уништавање глодара и инсеката на газдинствима и у објектима; ● забрана промета живине и птица са газдинства, до спровођења мера депопулације и нешкодљивог уклањања. Забрана промета може се односити и на домаће сисаре, осим уколико се не упућују у просторе и просторије у којима нема контакта са живином и птицама; ● након спровођења поступака лишавања живота живине на хуман начин и нешкодљивог уклањања лешева, објекти, опрема и возила која су се користила за превоз живине, лешева, хране за животиње, стајњака, осоке, простирке и других контаминираних супстанци, морају бити очишћени, опрани и дезинфиковани.

У случају потврде болести ниско патогене АИ, спроводе се и следеће мере:

● приплодна јаја, која потичу са газдинства на којима је потврђена болест ниско патогене АИ, а која су прикупљена у периоду од момента вероватног уноса узрочника на газдинство до почетка спровођења мера сузбијања болести, морају, када је то могуће, бити пронађена и инкубирана под сталним надзором ветеринарског инспектора; ● пилићи, који су се излегли из јаја, морају се, када је то могуће, пронаћи и подвргнути надзору ветеринарског инспектора, уз спровођење дијагностичких

123

поступака укључујући и обавезна лабораторијска испитивања узорака добијених од тих пилића; ● јаја, која су затечена на газдинству, као и она која су произведена на газдинству до момента лишавања живота живине на хуман начин и нешкодљивог уклањања, могу се упутити у објекат за прераду јаја и производњу производа од јаја. ● опрема и материјали, који су затечени на газдинству, а могли су бити контаминирани узрочником болести, морају бити очишћени, опрани и дезинфиковани или уништени на начин којим се обезбеђује сигурно уништавање вируса авијарне инфлуенце; ● стајњак, осока и простирка морају бити третирани на начин којим се обезбеђује сигурно уништавање вируса авијарне инфлуенце.

Када се на основу резултата лабораторијског испитивања потврди болест ниско патогене АИ, министар одређује границе зараженог и угроженог подручја (рестриктивно подручје) у полупречнику од најмање 1 км око жаришта заразе. У рестриктивном подручју спроводе се следеће мере:

● попис комерцијалних газдинстава, у што краћем року; ● лабораторијска испитивања живине и птица на комерцијалном газдинству; ● контрола кретања и промета живина, птица и јаја пореклом из рестриктивног подручја; ● забрана кретања и промета живине, птица и јаја из рестриктивног подручја; ● примена биосигурносних мера приликом уласка и изласка са газдинства, ради спречавања ширења болести; ● чишћење и дезинфекција свих делова опреме и возила која су користила лица која су долазила и одлазила са газдинства, а могла су бити контаминирана узрочником болести; ● забрана изношења стајњака, употребљене простирке и осоке, осим ако су примењене строге биосигурносне мере уништавања или даљег третмана на начин који гарантује уништавање узрочника болести. ● забрана окупљања живине и птица на сајмовима, изложбама, такмичењима, пијацама, без одобрења ветеринарског инспектора.

Поред наведених мера могу се спроводити и додатне мере заштите у рестриктивном подручју, када је то епизоотиолошки оправдано, на основу процене анализе ризика ширења болести ниско патогене АИ. Наређене мере у рестриктивном подручју примењиваће се:

● најмање 21 дан од завршетка механичког чишћења, прања и завршне дезинфекције заражених објеката и газдинстава, односно до завршетка епизоотиолошких и лабораторијских испитивања живине на свим газдинствима у рестриктивном подручју и добијања негативног резултата лабораторијских испитивања. Резултати епизоотиолошких испитивања морају недвосмислено потврђивати да је могућност ширења ниско патогене авијарне инфлуенце занемарљива; ● најмање 42 дана од момента добијања резултата да је на газдинствима доказано присуство ниско патогене авијарне инфлуенце, односно до завршетка епизоотиолошких и лабораторијских испитивања у рестриктивном подручју и добијања резултата епизоотиолошких испитивања да је могућност ширења ниско патогене авијарне инфлуенце занемарљива.

124

Мере спречавања, ширења и сузбијања болести АИ код свиња Када се потврди болест АИ код живине и птица, спроводе се следеће мере:

● лабораторијска испитивања свиња затечених на зараженом газдинству. Ако укупан број свиња превазилази више од 60 животиња по производној јединици, тестираће се 60 свиња из сваке производне јединице. За лабораторијска испитивања узимају се трахеални/орофарингални брисеви и узорци крви и то две до четири недеље од нешкодљивог уништавања живине. Узорци се узимају тако да сваки узорак потиче од свиње која је у директном контакту са другим свињама и чине једну групу; ● забрана промета свиња са заражених газдинства до добијања коначних резултата, којим се потврђује или искључује инфекција свиња вирусом авијарне инфлуенце; ● хитно лишавање живота на хуман начин и нешкодљиво уклањање лешева свиња са газдинства, у случају добијања позитивних резултата инфекције вирусом авијарне инфлуенце; ● забрана промета свиња пореклом са зараженог газдинства. Министарство може одобрити промет свиња ако је лабораторијским испитивањем свиња добијен негативан налаз. Превоз ће бити одобрен најраније 14 дана након нешкодљивог уништавања живине.

Ради спречавања преношења вируса авијарне на друге животињске врсте, на зараженим и контактним газдинствима могу се спроводити додатне мере заштите. Обим примене ових мера ће се одредити на основу епизоотиолошке процене анализе ризика ширења болести АИ на друге животињске врсте. У случају сумње на инфекцију других животињских врста вирусом авијарне инфлуенце Х5 и Х7 спроводи се узимање узорака и лабораторијско испитивање. Мере спречавања ширења , сузбијања и искорењивања болести високопатогене АИ код дивљих птица Када се на основу резултата лабораторијског испитивања потврди болест високо патогене АИ изазване вирусом типа А подтипом Х5, без обзира да ли је потврђен или се сумња да је у питању Н1 сој, код дивљих птица, министар одређује границе зараженог подручја у полупречнику од најмање 3 км и угроженог подручја у полупречнику од најмање 10 км, око жаришта заразе У зараженом подручју спроводе се следеће мере:

● попис газдинства као и клинички преглед живине и птица на газдинствима почевши од рубних делова зараженог подручја према средишту односно жаришту заразе, у што краћем року; ● периодични клинички прегледи живине и птица, после спроведеног прегледа из тачке 1) овог става, а по потреби узорковање материјала и упућивање на лабораторијска испитивања; ● клинички преглед живине на газдинствима са интензивном живинарском производњом уз примену мера предострожности и од стране лица која нису била у контакту са живином на другим газдинствима у зараженом или угроженом подручју; ● примена биосигурносних мера на газдинствима укључујући постављање дезинфекционих баријера на улазима и излазима са газдинства, држање живине и птица и спречавање контакта са дивљим птицама и другом живином;

125

● забрана окупљања живине и птица на сајмовима, изложбама, такмичењима, пијацама, као и све друге видове окупљања живине и птица; ● забрана насељавања ловишта пернатом дивљачи и забрана промета пернате дивљачи у току трајања заразе, односно за време трајања мера; ● забрана лова пернате дивљачи, у складу са посебним прописом; ● забрана промета и изношења живине, једнодневних пилића, птица и лешева са газдинстава унутар подручја; ● забрана промета приплодних јаја из зараженог подручја; ● провоз пошиљки живине, птица, једнодневних пилића, јаја искључиво главним путевима и железницом кроз заражено подручје, уз одобрење ветеринарског инспектора, као и забрана заустављања возила, претовара и истовара пошиљки; ● забрана промета живинског меса, меса пернате дивљачи и производа од живинског меса из зараженог подручја, осим меса и производа добијених од живине која потиче изван зараженог подручја, или добијених од живине која је заклана најраније 21 дан од појаве прве инфекције на газдинству; овакво месо и производи не смеју доћи у контакт са месом и производима пореклом од живине из зараженог подручја; ● забрана изношења стајњака, употребљене простирке и осоке са газдинства у зараженом подручју и њихово разношење на ораницама пре завршетка поступка биотермизације.

У угроженом подручју примењиваће се следеће мере: ● попис свих газдинства унутар угроженог подручја; ● примена биосигурносних мера на газдинствима укључујући постављање дезинфекционих баријера на улазима и излазима са газдинства, држање живине и птица и спречавање контакта са дивљим птицама и другом живином; ● службена контрола промета живине, птица и приплодних јаја; ● забрана промета живине и птица у периоду од 15 дана од дана успостављања угроженог подручја; ● забрана окупљања живине и птица на сајмовима, изложбама, такмичењима, пијацама као и сви други видови окупљања живине и птица; ● забрана насељавања ловишта пернатом дивљачи и промета пернате дивљачи до престанка мера спречавања ширења, сузбијања и искорењивања болести високо патогене АИ у зараженом подручју; ● забрана лова пернате дивљачи, у складу са посебним прописом.

Поред наведених мера, могу се спроводити и додатне мере заштите у зараженом и угроженом подручју, на основу епизоотиолошке процене ризика ширења болести. У Републици Србији није дозвољена вакцинација живине и птица против болести АИ. Изузетно, Министарство може одредити територију и временски рок у којем ће се спровести брза и систематска вакцинација (хитна вакцинација), у случају сумње на појаву болести АИ на територији Републике Србије и земљама у окружењу (суседним земљама). Изузетно, Министарство може одредити територију и временски рок у којем ће се спровести превентивна вакцинације, као дугорочне мере сузбијања и искорењивања авијарне инфлуенце, када се епизоотиолошком проценом ризика установи да су поједине географска подручја у Републици Србији изложене перманентном ризику појављивања авијарне инфлуенце.

126

ЊУКАСТЛ БОЛЕСТ Мере за сузбијање и искорењивање Њукастл болести прописае су Правилником о утврђивању мера за рано откривање, дијагностику, спречавање ширења, сузбијања и искорењивања заразне болести атипичне куге живине („Служнбени гласник РС“ бр. 95/2009). Свака сумња на појаву и појава Њукастл болести мора се обавезно и без одлагања пријавити Министарству. У случају сумње да је живина заражена или контаминирана узрочником Њукастл болести ветеринарски инспектор одмах врши епизоотиолошки увиђај и наређује узимање узорака за лабораторијско испитивање. Мере у случају сумње на Њукастл болест У случају сумње на Њукастл болест спроводе се следеће мере:

● стављање газдинства под надзор; ● утврђивање броја живине на газдинству по категоријама, броја угинулих животиња у свакој категорији, категорија живине са видљивим клиничким знацима, односно без клиничких знакова Њукастл болести. Ови подаци се морају дневно ажурирати, узимајући у обзир број извођења пилића или угинућа у периоду док траје сумња на болест; ● сва живина на имању мора остати на месту где се држи или се мора затворити на неком другом месту у карантину; ● забрана увођења живине на газдинство или стављање у промет; ● забрана кретања или премештања без одобрења ветеринарског инспектора особа, дугих животиња или возила са или на газдинство; ● забрана изношења меса живине или лешева, хране за животиње, опреме, отпадака, измета, простирке, односно свега на чему се може пренети вирус Њукастл болести, без одобрења ветеринарског инспектора; ● забрана стављања у промет јаја са газдинства, осим јаја која су отпремљена директно у објекат за производњу прозвода од јаја и превезена уз одобрење ветеринарског инспектора.

Ветеринарски инспектор може наредити спровођење било које од наведених мера и на другим газдинствима, уколико њихов положај или контакти са газдинством на коме је постављена сумња на Њукастл болест указују на могућност контаминације. Све поменуте мере примењују се док се службено не искључи сумња на Њукастл болест. Мере у случају потврде Њукастл болести Када је Њукастл болест службено потврђена код живине на газдинству, осим раније поменутих мера, спроводе се и следеће мере:

● лишавање живота, на лицу места, све живине на газдинству без одлагања, и нешкодљиво уништавање лешева живине и свих јаја на начин да се што је више могуће смањи опасност од ширења болести;

127

● уништавање или одговарајућу третман свих предмета, отпадака, хране за животиње, простирке или измета који су могли бити контаминирани на начин да се обезбеди уништавање вируса Њукастл болести; ● нешкодљиво уништавање меса живине која је заклана у периоду претпостављеног времена инкубације болести; ● уништавање приплодних јаја произведених у периоду претпостављеног времена инкубације болести на газдинству и другим газдинствима за које се утврди да потичу са зараженог газдинства. Живина која се излегла у периоду претпостављеног времена инкубације мора бити стављена под службени надзор. Конзумна јаја која су произведена у периоду претпостављеног времена инкубације болести, а потичу са зараженог газдинства морају бити нешкодљиво уништена, осим ако претходно нису била на одговарајући начин дезинфикована; ● чишћење и дезинфекција објеката за смештај живине, њихове околине, возила која се користе за превоз и опреме која је могла бити контаминирана након спровођења контролних мера; ● забрана поновног увођења живине на имање најмање 21 дан после спровођења мера чишћења и дезинфекције; ● спровођење епизоотиолошког увиђаја.

Ветеринарски инспектор може наредити спровођење наведених контролних мера и на другим газдинствима уколико се на основу њиховог положаја, распореда или контаката са газдинством на којем је болест потврђена, може посумњати на могућу контаминацију. Заражено и угрожено подручје Када се на основу резултата лабораторијских испитивања потврди Њукастл болест, Министар надлежан за послове ветеринарства одређује заражено и угрожено подручје. У зараженом подручју спроводе се следеће мере:

● попис свих газдинстава на којима се држи живина и евидентирање броја живине на сваком газдинству; ● редовне контроле свих газдинстава на којима се држи живина, клинички преглед живине укључујући, према потреби, узимање узорака за лабораторијско испитивање, о чему се мора водити и чувати евиденција; ● држање живине у објекту или простору за узгој или на неком другом месту где може бити изолована; ● коришћење одговарајућих средстава за дезинфекцију на улазима и излазима са газдинства; ● контрола кретања људи који раде са живином, лешевима живине и јајима, контрола возила која превозе живину, лешеве и јаја унутар зараженог подручја, уз забрану превоза живине кроз заражено подручје, осим провоза живина по главним путевима и железницом; ● забрана промета живине и приплодних јаја са газдинства на којем се држе, осим ако то одобри ветеринарски инспектор; ● забрана изношења или разношења коришћене простирке или стајњака без одобрења; ● забрану одржавања сајмова, пијаца, изложби или других окупљања живине или других птица.

128

Мере које се примењују у зараженом подручју остају на снази најмање 21 дан након спровођења текуће дезинфекције на зараженом газдинству. Након спроведених мера, заражено подручје постаје део угроженог подручја. У угроженом подручју спроводе се следеће мере:

● попис свих газдинстава унутар угроженог подручја на којима се држи живина; ● контрола промета живине и приплодних јаја унутар угроженог подручја; ● забрана промета живине изван угроженог подручја за време од првих 15 дана, осим превоза директно у кланицу изван угроженог подручја, коју је одобрило Министарство. Месо такве живине мора да има ознаку о здравственој исправности у складу са посебним прописом којим су одређени услови здравља животиња у односу на контролу свежег меса живине намењеног промету; ● забрана промета приплодних јаја изван угроженог подручја осим у инкубаторску станицу који је одобрило Министарство. Пре отпремања јаја и припадајућа амбалажа морају бити дезинфиковани; ● забрана изношења или разношења коришћене простирке или стајњака изван угроженог подручја; ● забрана одржавања сајмова, пијаца, изложби или других окупљања живине или других птица; ● забрана транспорта живине, осим провоза по главним саобраћајницама или железницом.

Мере које се примењују у угроженом подручју остају на снази најмање 30 дана након спровођења дезинфекције на зараженом газдинству. БОЛЕСТИ РИБА И МЕКУШАЦА Мере за сузбијање и искорењивање болести риба прописане су Правилником о мерама за сузбијање и искорењивање вртичавости пастрмки ("Сл. лист СФРЈ", бр. 72/91) и Правилником о мерама за сузбијање и искорењивање фурункулозе пастрмки ("Сл. лист СФРЈ", бр. 72/91). У одгајивалишту пастрмки у коме је утврђена вртичавост пастрмки наредиће се следеће мере:

● забрана излова пастрмки и њихово пребацивање из једног одгајивалишта у друго одгајивалиште, односно у друге водотокове; ● забрана испуштања пастрмки из одгајивалишта пастрмки, односно других објеката у отворене воде; ● забрана издавања уверења о здравственом стању животиња; ● нешкодљиво уклањање теже оболелих и угинулих пастрмки; ● забрана или ограничење приступа страних лица и посетилаца одгајивалишту пастрмки; ● дијагностичко испитивање пастрмки у водотоку узводно и низводно од одгајивалишта; ● механичко чишћење одгајивалишта пастрмки, устава, канала и других предмета за рад и дезинфекцију одговарајућим дезинфицијенсом.

Сматра се да вртичавост пастрмки нема у зараженом одгајивалишту ако су у њему извршене све наређене мере, чишћење и дезинфекција и ако код новонасељених младих пастрмки, на основу клиничке слике и лабораторијских испитивања, нема вртичавости пастрмки.

129

У одгајивалишту пастрмки у коме је утврђена фурункулоза пастрмки или се сумња на фурункулозу пастрмки наредиће се следеће мере:

● забрана излова пастрмки и њиховог пребацивања из тог одгајивалитша у друго одгајивалиште, односно у друге водотокове; ● забрана пуштања или излажења пастрмки из одгајивалишта, односно других објеката у отворене воде; ● забрана идзавања уверења о здравственом стању животиња; ● нешкодљиво уклањање теже оболелих и угинулих пастрмки; ● забрана или ограничење приступа страних лица и посетилаца одгајивалишту пастрмки; ● лечење одговарајућим леком; ● дезинфекција икре после оплодње одговарајућим дезинфекцијенсом; ● механичко чишћење одгајивалишта пастрмки, испуста, канала и предмета који служе за рад у одгајивалишту и њихова дезинфекција.

Сматра се да фурункулозе пастрмки нема у зараженом одгајивалишту ако су извршене све наређене мере и ако је од тада протекло најмање три недеље. Управа за ветерину је у процедури припреме прописа који ће бити у саглсности са одредбама Директиве 2006/88/ЕЦ која се односи на услове здравља животиња аквакултуре и њихових производа као и на превенцију и контролу одређених болести водених животиња. С тим у вези, у октобру 2010. године, у просторијама Управе за ветерину, одржана је Експерт мисија, у организацији TAIEX-а, као помоћ у писању овог прописа. БОЛЕСТ ПЛАВОГ ЈЕЗИКА Мере за сузбијање и искорењивање заразне болести плавог језика прописане су Правилником о мерама за рано откривање, дијагностику, спречавање ширења, сузбијања и искорењивања заразне болести плавог језика, као начин њиховог спровођења („Служнбени гласник РС“ бр. 18/2009). У случају сумње на појаву болести плавог језика, спроводе се следеће мере:

● попис газдинстава на којима се држе или узгајају пријемчиве животиње, попис пријемчивих животиња на газдинству, као и попис угинулих, заражених животиња, односно животиња сумњивих на заразу; ● попис места на и око газдинства на којима је утврђена сумња, а која представљају потенцијална станишта за векторе; ● спровођење епизоотиолошког увиђаја; ● обилажење газдинства уз спровођење клиничког прегледа животиња, односно патоанатомског прегледа угинулих животиња, као и лабораторијска испитивања ради потврде постојања болести; ● забрана кретања пријемчивих животиња са газдинства; ● затварање пријемчивих животиња у објекте, где је то могуће, у периоду активности вектора; ● третирање животиња, објеката и околине у којима оне бораве, као и превозних средстава којима се врши превоз животиња за ту сврху одобреним инсектицидом, узимајући у обзир постојаност инсектицида и климатске услове; ● уклањање лешева животиња на нешкодљив начин.

130

У случају потврде болести плавог језика, спроводе се следеће мере: ● убијање свих пријемчивих животиња на зараженом газдинству без одлагања, на начин којим се спречава ширење вируса болести плавог језика; ● нешкодљиво уклањање лешева угинулих и убијених животиња; ● мере које се спроводе у случају сумње и то и на другим газдинствима у кругу од 20 км од зараженог газдинства; ● вакцинација, у складу са посебним програмом вакцинације; ● епизоотиолошки увиђај

Начини утврђивања граница зараженог и угроженог подручја Када се на основу резултата дијагностичких испитивања потврди присуство болести плавог језика, одређују се границе зараженог и угроженог подручја, а на основу географских, административних, еколошких и епизоотиолошких фактора. Заражено подручје је део територије Републике Србије полупречника од најмање 100 км од газдинства на којем је утврђена болест плавог језика. Угрожено подручје је део територије Републике Србије полупречника од најмање 50 км од границе зараженог подручја, на којем није спровођена вакцинација најмање последњих 12 месеци. Ако се заражено или угрожено подручје налази на граници са суседном државом министар, у сарадњи са надлежним органима суседне државе, одређује границе зараженог и угроженог подручја. У рестриктивној зони спроводе се следеће мере:

● пописивање свих газдинстава где се држе пријемчиве животиње у што краћем року;

● епизоотиолошки увиђај на основу праћења: - сентинел групе животиња, састављене од говеда или, у њиховом недостатку,

других врста преживара; - популације вектора;

● забрана промета и кретања пријемчивих животиња изван рестриктивне зоне. Утврђивање зоне сезонски слободне од болести плавог језика Ради утврђивања епизоотиолошки значајне географске области-зоне, која је сезонски слободна од болести плавог језика, односно сезонски слободне од вектора Министарство користи опште, посебне и додатне критеријуме. Општи критеријуми су:

● успостављање програм мониторинга, односно надзора болести плавог језика; ● утврђивање периода у години када вектори нису активни, узимајући у обзир врсте Куликоида вектора (Culicoides) за које је доказано или за које се сумња да су главни вектори у епизоотиолошки значајној географској области; ● постојање података за текућу и претходне године (историјат), као и могућност стандардизације података о мониторингу, односно надзору.

131

Посебни критеријуми су: ● одсуство циркулације вируса, узрочника болести плавог језика, у оквиру епизоотиолошког значајног географског подручја, у складу са програмом мониторинга и надзора болести плавог језика или другим доказима који упућују на то да је заустављена циркулација вируса узрочника болести плавог језика; ● престанак деловања вектора и могуће активности вектора како је утврђено ентомолошким надзором који је део програма мониторинга, односно надзора болести плавог језика; ● ухваћене врсте Куликоида (Culicoides) за које је доказано да су вектори или за које се сумња да су вектори серотипа присутног у епизоотиолошки значајном географском подручју у количини испод дозвољеног минимума за векторе који су сакупљени, а што се дефинише за дато епидемиолошки значајно географско подручје. У недостатку чврстих доказа, који би подржали утврђени дозвољени максимум, мора се користити апсолутно одсуство примерака Culicoides imicola и мање од пет парова Culicoides по једној замци.

Додатни критеријуми су температурни услови, који утичу на понашање вектора, у епизоотиолошки значајном географском подручју. Температурне граничне вредности се дефинишу на основу понашања оних врста Куликоида (Culicoides), за које је доказано или за које се сумња да су вектори серотипа вируса болести плавог језика, присутни у епизоотиолошки значајном географском подручју. ТСЕ (ТРАНСМИСИВНЕ СПОНГИОФОРМНЕ ЕНЦЕФАЛОПАТИЈЕ) Наредба о предузимању мера за спречавање уношења заразне болести животиња транмисионих спонгиформних енцефалопатијау Републици Србији („Службени гласник РС“ бр. 8/2009). С обзиром да у Републици Србији није забележен случај заразне болести животиња трансмисивних спонгиоформних енцефалопатија, ради спречавања уношења ове заразне болести животиња, забрањен је увоз следећих пошиљки:

1) говеда, изузев у случајевима када говеда потичу из земаља, односно региона, и то:

a) са занемарљивим БСЕ ризиком, за говеда: - која су рођена и непрекидно узгајана у земљи, односно региону

са занемарљивим БСЕ ризиком, - која су обележена по принципу трајног идентификационог

система који омогућава да се утврди њихово кретање и порекло до мајке и стада порекла,

- која нису клинички сумњива на БСЕ, - која за време прве године свог живота нису узгајана са БСЕ

позитивним животињама током прве године њиховог живота, као и за која је на основу спроведене контроле утврђено да нису храњена истом потенцијално загађеном храном у овом периоду,

- која нису рођена у истом стаду као БСЕ позитивна животиња у периоду који обухвата годину дана пре и годину дана после рођења БСЕ позитивне животиње - у случају да се на основу спроведене контроле не може извести закључак,

- која су рођена после увођења и примене забране исхране преживара месно коштаним брашном и чварцима пореклом од преживара, односно после рођења последњег аутохтоног случаја

132

БСЕ позитивне животиње рођене после увођења забране исхране - у случају да пошиљка потиче из земље порекла у којој је постојао аутохтони случај БСЕ позитивне животиње;

b) са контролисаним БСЕ ризиком, за говеда: - која су обележена по принципу трајног идентификационог

система који омогућава да се утврди њихово кретање и порекло до мајке и стада порекла,

- која нису БСЕ клинички сумњиве животиње, - која за време прве године свог живота нису узгајана са БСЕ

позитивним животињама током прве године њиховог живота и за која је на основу спроведене контроле утврђено да нису храњена истом потенцијално загађеном храном у овом периоду,

- која нису рођена у истом стаду као БСЕ позитивна животиња у периоду који обухвата годину дана пре и годину дана после рођења БСЕ позитивне животиње - у случају да се на основу спроведене контроле не може извести закључак,

- рођена после увођења и примене забране исхране преживара месно коштаним брашном и чварцима пореклом од преживара, односно после рођења последњег аутохтоног случаја БСЕ позитивне животиње рођене после увођења забране исхране;

c) са неодређеним БСЕ ризиком, за говеда: - која су обележена по принципу трајног идентификационог

система који омогућава да се утврди њихово кретање и порекло до мајке и стада порекла,

- која нису БСЕ клинички сумњиве животиње, - која за време прве године свог живота нису узгајана са БСЕ

позитивним животињама током прве године њиховог живота и за која је на основу спроведене контроле утврђено да нису храњена истом потенцијално загађеном храном у овом периоду,

- која нису рођена у истом стаду као БСЕ позитивна животиња у периоду који обухвата годину дана пре и годину дана после рођења БСЕ позитивне животиње - у случају да се на основу спроведене контроле не може извести закључак,

- која су рођена најмање две године после увођења и примене забране исхране преживара месно коштаним брашном и чварцима пореклом од преживара, односно после рођења последњег аутохтоног случаја БСЕ позитивне животиње рођене после увођења забране исхране.

Уколико се ове животиње увозе ради клања могу се клати искључиво у објекту који је регистрован за клање животиња из увоза.

2) оваца и коза, изузев у следећим случајевима: a) овце и козе које су рођене и непрекидно узгајане на имању на коме

никада ниједан случај овчије сврабежи није дијагностификован, односно када су у питању овце и козе за приплод - које су непрекидно од рођења или у последње три године узгајане на имању које у последње три године испуњава следеће услове:

- које је под сталном ветеринарском контролом, - на коме ниједан случај овчије сврабежи није дијагностификован, - на коме су све угинуле и убијене животиње старије од 18 месеци

испитане на овчију сврабеж прописаним методама у складу са

133

кодексом Међународне организације за заштиту здравља животиња (у даљем тексту: ОИЕ),

- на коме се животиње обележавају трајном идентификационом ознаком у систему обележавања и идентификације оваца и коза, који омогућава да се утврди њихово кретање и порекло до мајке и стада порекла,

- на које се уводе козе и овце које потичу са имања које испуњава услове из ове подтачке, изузев оваца АРР/АРР прионско-протеинског генотипа;

b) овце и козе које потичу са имања на коме ниједан случај овчије сврабежи није дијагностификован у последњих шест месеци - у случају оваца АРР/АРР прионско-протеинског генотипа.

Уколико се ове животиње увозе ради клања могу се клати искључиво у објекту који је регистрован за клање животиња из увоза.

3) семена и оплођених јајних ћелија оваца, коза и говеда изузев ако се ради о пошиљкама;

a) семена и оплођених јајних ћелија оваца и коза који потичу од животиња које су непрекидно од рођења, односно последње три године узгајане на имању које у последње три године испуњава следеће услове:

- које је под сталним ветеринарским надзором, - на коме ниједан случај овчије сврабежи није дијагностификован, - на коме су све угинуле и убијене животиње старије од 18 месеци

испитане на овчију сврабеж методама прописаним кодексом ОИЕ,

- на коме се животиње обележавају трајном идентификационом ознаком у систему обележавања и идентификације оваца и коза, који омогућава да се утврди њихово кретање и порекло до мајке и стада порекла,

- на које се уводе само овце и козе које потичу са имања које испуњава наведене услове изузев оваца АРР/АРР прионско-протеинског генотипа;

b) семена овнова које је сакупљено од мужјака који су АРР/АРР прионско-протеинског генотипа и оплођених јајних ћелија оваца које потичу од женке АРР/АРР прионско-протеинског генотипа;

c) семена и оплођених јајних ћелија говеда, уколико су семе, односно „ин виво” добијене оплођене јајне ћелије говеда сакупљени и са њима се поступало у складу са препорукама Међународног удружења за ембрио трансвер и ОИЕ.

4) хране пореклом од преживара из земаља, односно региона са занемарљивим и контролисаним БСЕ ризиком (меса, уситњеног меса (млевено месо, уситњено месо припремљено за обликовање, уситњено обликовано месо), производа од меса, изнутрица укључујући и крв, топљене масти (лој), чврстог остатка са садржајем протеина добијеног топљењем масног ткива (чварци), желатина, изузев уколико пошиљке потичу из земаља, односно региона и то;

a) са занемарљивим БСЕ ризиком: - ако храна у пошиљци потиче од говеда, оваца и коза које су

рођене, без прекида узгајане и заклане у објекту за клање животиња у земљи, односно региону са занемарљивим БСЕ ризиком, а чије су месо и сви припадајући делови после инспекцијског прегледа оцењени као употребљиви за исхрану људи,

134

- у случају да је у земљи, односно региону дијагностификован аутохтони случај БСЕ, ако храна у пошиљци:

- потиче од говеда, оваца или коза које су рођене после увођења и примене забране исхране преживара месно коштаним брашном и чварцима пореклом од преживара;

- не садржи и не потиче од СРМ и МОМ од костију добијеног од говеда, оваца и коза.

b) са контролисаним БСЕ ризиком: - ако храна у пошиљци:

o потиче од говеда, оваца или коза закланих у објекту за клање животиња, које нису омамљене увођењем гаса у кранијалну шупљину или убијене истом методом или омамљене разарањем ткива централног нервног система помоћу инструмента у облику дугачке шипке увучене у кранијалну шупљину и чије су месо и сви припадајући делови после инспекцијског прегледа оцењени као употребљиви за исхрану људи,

o не садржи и не потиче од СРМ и МОМ добијеног од костију говеда, оваца и коза;

ц) ако је храна у пошиљци обрађени (сољени, сушени, избељени) желуци, црева и мокраћне бешике који су произведени од желудаца, црева и мокраћне бешике који потичу из земље, односно региона са занемарљивим БСЕ ризиком и:

- ако желуци, црева и мокраћне бешике потичу од говеда, оваца и коза које су рођене, без прекида узгајане и заклане у објекту за клање животиња у земљи, односно региону са занемарљивим БСЕ ризиком, а чије су месо и сви припадајући делови прегледом пре и после клања оцењени као употребљиви за исхрану људи,

- у случају да је у земљи, односно региону са занемарљивим БСЕ ризиком дијагностификован аутохтони случај БСЕ - ако желуци, црева и мокраћне бешике потичу од животиња које су рођене после увођења и примене забране исхране преживара месно коштаним брашном и чварцима пореклом од преживара, односно ако производи од говеда, оваца и коза не садрже и не потичу од СРМ.

5) хране пореклом од преживара из земаља, односно региона са неодређеним БСЕ ризиком изузев уколико се ради о пошиљкама:

- меса, уситњеног меса (млевено месо, уситњено месо припремљено за обликовање, уситњено обликовано месо) и производа од меса, ако храна из пошиљке потиче од говеда, оваца и коза које нису храњене месно коштаним брашном и чварцима пореклом од преживара,

- су заклане у објекту за клање животиња и чије су месо и сви припадајући делови после инспекцијског прегледа оцењени као употребљиви за исхрану људи,

- нису омамљене увођењем гаса у кранијалну шупљину или разарањем ткива централног нервног система помоћу инструмента у облику дугачке шипке увучене у кранијалну шупљину или убијене истом методом;

- не садржи и не потиче од СРМ и МОМ добијеног од костију пореклом од говеда, оваца и коза, као и нервног ткива и ткива

135

лимфних жлезда које је видљиво за време поступка откоштавања;

- обрађених желудаца, црева и мокраћне бешике, ако су произведени од желудаца, црева и мокраћне бешике који потичу из земље, односно региона са занемарљивим БСЕ ризиком и:

- ако желуци, црева и мокраћне бешике потичу од говеда, оваца и коза које су рођене, без прекида узгајане и заклане у објекту за клање животиња у земљи, односно региону са занемарљивим БСЕ ризиком, а чије су месо и сви припадајући делови прегледом пре и после клања оцењени као употребљиви за исхрану људи,

- у случају да је у земљи, односно региону са занемарљивим БСЕ ризиком дијагностификован аутохтони случај БСЕ - ако желуци, црева и мокраћне бешике потичу од животиња које су рођене после увођења и примене забране исхране преживара месно коштаним брашном и чварцима пореклом од преживара, односно ако производи од говеда, оваца и коза не садрже и не потичу од СРМ.

6) хране животињског порекла са садржајем материјала пореклом од преживара изузев у случајевима када се ради о пошиљкама које садрже материјал пореклом од преживара који испуњава услове из ове наредбе, а ако материјал потиче од говеда из земаља, односно региона са неодређеним БСЕ ризиком, поред услова из ове наредбе, материјал мора да испуњава и следеће услове:

a) да потиче од животиња које су рођене осам година после увођења и примене забране исхране преживара протеином пореклом од сисара;

b) да потиче од животиња које су рођене, узгајане и држане у стаду за које постоји потврда да у последњих седам година ниједан случај БСЕ позитивне животиње није дијагностификован.

7) животиња које припадају фамилији јелена (Цервидае), као и хране пореклом од ових животиња изузев у случајевима када се ради о пошиљкама из земаља, односно региона са занемарљивим, контролисаним, односно неодређеним БСЕ ризиком, ако пошиљка испуњава следеће услове, и то:

a) животиње у пошиљци морају да потичу: - из крда у коме није постојала сумња или потврда сумње на

присуство хроничне болести јелена и лосова - Цхрониц Wастинг Дисеасе (у даљем тексту: ЦWД) - у случају фармски узгајаних животиња,

- из зоне у којој није постојала сумња или потврда сумње на присуство ЦWД - у случају животиња из дивљине;

b) храна животињског порекла не сме да потиче и садржи изнутрице и кичмену мождину, а у случају:

- фармски узгајаних Цервидае - мора да потиче искључиво од меса животиња за које је применом патохистолошке, имунохистохемијске или друге методе прописане кодексом ОИЕ утврђено да болују од ЦWД,

- дивљих Цервидае - мора да потиче искључиво од меса животиња за које је применом патохистолошке, имунохистохемијске или друге методе прописане кодексом ОИЕ утврђено да не болују од ЦWД, као и да не потиче од животиња из зона у којима је постојала сумња или је ЦWД дијагностификована у последње три године.

136

8) механички откоштеног меса (МОМ); 9) отпадака животињског порекла, укључујући и кости, који нису намењени за

исхрану људи и разврстаних у материјале Категорије 1, Категорије 2 и Категорије 3, у складу са посебним прописом изузев у случају када пошињка потиче из земље, односно региона са занемарљивим, односно контролисаним БСЕ ризиком за пошиљке отпадака животињског порекла Категорије 3, ако пошиљка не садржи отпатке пореклом од преживара.

10) производа добијених од отпадака животињског порекла (говеђег лоја и деривата говеђег лоја, производа од крви, производа од костију укључујући коштано брашно, калцијум дифосфат и калцијум трифосфат, желатина, прерађеног протеина животињског порекла који укључује месно брашно, месно-коштано брашно, кожно, крвно и јетрено брашно, рибље брашно и чварке изузев у случају када пошишка потиче из земље, односно региона са занемарљивим, контролисаним, односно неодређеним БСЕ ризиком за пошиљке производа добијених од отпадака животињског порекла Категорије 3, без садржаја протеина пореклом од преживара, а у случају:

a) говеђег лоја - и уколико садржи нерастворљиве нечистоће мање од 0, 15% у односу на тежину, односно у случају деривата од говеђег лоја - и уколико су добијени од лоја истих карактеристика;

b) производа од костију, укључујући коштано брашно и калцијум дифосфат и калцијум трифосфат - и уколико су без трагова протеина и масноћа.

11) хране за животиње, осим за кућне љубимце, која садржи производе наведене у претходној тачки, изузев у случају када пошиљка потиче из земље, односно региона са занемарљивим, контролисаним, односно неодређеним БСЕ ризиком за пошиљке хране за животиње, осим хране за кућне љубимце, уколико садржи производе добијене од отпадака животињског порекла Категорије 3 без садржаја протеина пореклом од преживара.

12) хране за кућне љубимце изузев у случају када пошиљка потиче из земље, односно региона са занемарљивим, контролисаним, односно неодређеним БСЕ ризиком за пошиљке готове хране за кућне љубимце у оригиналном паковању, које садржи производе добијене од отпадака животињског порекла Категорије 3, ако отпаци потичу од животиња које нису омамљене увођењем гаса у кранијалну шупљину или разарањем ткива централног нервног система помоћу инструмената у облику дугачке шипке увучене у кранијалну шупљину или убијене истом методом и не садрже и не потичу од СРМ и МОМ добијеног од костију пореклом од говеда, оваца и коза.

13) специфично-ризичног материјала (СРМ), као и хране пореклом од говеда, оваца и коза која садржи СРМ изузев када се ради о пошиљци СРМ за потребе лабораторијске дијагностике, образовања и за научноистраживачке сврхе, које потичу из земаља, односно региона са занемарљивим, контролисаним, односно неодређеним БСЕ ризиком.

14) говеда која су рођена или гајена на територији Уједињеног краљевства до 1. августа 1996. године;

15) последњег потомства женки говеда заражених са ТЦЕ, односно оваца и коза код којих је потврђено присуство бовине спонгиоформне енцефалопатије, које је рођено током претходне две године или током периода који је уследио после првих клиничких симпома почетка болести.

Све наведене пошиљке, као и пошиљке млека, производа од млека, кожа, желатина и колагена пореклом од кожа морају потицати од здравих животиња. Увоз пошиљки може се вршити из земаља са занемарљивим, контролисаним, односно неодређеним

137

БСЕ ризиком са којима је Министарство потписало споразум о признавању међународне ветеринарске потврде. Наредбом о предузимању мера за спречавање појаве, откривање, спречавања ширења, сузбијање и искорењивање трансмисивних спонгиоформних енцефалопатија („Службени гласник РС“, бр. 17/06, 110/06, 52/07 и 41/10) прописано је да се у објектима за узгој и држање животиња, као и у објектима за клање животиња, расецање меса и производњу хране животињског порекла врши се категоризација лешева животиња и отпадака животињског порекла у три категорије, и то:

1) прва категорија јесте: - труп и сви делови тела животиња укључујући и кожу са

поткожним ткивом: сумњивих животиња или оних код којих је потврђено присуство ТСЕ, животања убијених у складу са програмом искорењивања ТСЕ, кућних љубимаца, животиња из зоолошких вртова и циркуса, животиња које служе у експерименталне сврхе, као и дивљих животања у случају сумње или ако се потврди присуство заразне болести која се са животиња може пренети на људе,

- специфични ризични материјал и лешеви преживара, - храна и производи животињског порекла који потичу од

животиња којима су апликоване супстанце и лекови који нису дозвољени за употребу у ветерини или ако садрже штетне материје из животне средине у количини која је већа од прописане,

- материјал животињског порекла прикупљен током предтретмана и третмана отпадних вода у објектима за клање говеда, оваца и коза, објектима за сакупљање, прераду и уништавање материјала прве категорије и другим објектима у којима се специфични ризични материјал уклања, укључујући материјал сакупљен са решетака за отпадне воде, мешавину масти и уља, муљ, као и материјал из одводних цеви,

- крв преживара, - мешавине материјала животињског порекла из прве категорије

са материјалом из друге и треће категорије, - отпад од хране из међународног промета;

2) друга категорија јесте: - стајско ђубриво и садржај дигестивног тракта, - материјал животињског порекла прикупљен током предтретмана

и третмана отпадних вода у објектима за клање животиња, осим објеката за клање говеда, оваца и коза, објеката за расецање меса и прераду меса, објеката у којима се специфични ризични материјал уклања, објеката за сакупљање, прераду и складиштење материјала друге и треће категорије укључујући материјал сакупљен са решетака за отпадне воде, мешавину масти и уља, муљ, као и материјал из одводних цеви,

- храна и производи животињског порекла који садрже остатке ветеринарских лекова у количини која је већа од дозвољене,

- храна и производи животињског порекла који су намењени стављању у промет или се налазе у промету, а не припадају материјалу прве категорије из разлога што не испуњавају услове

138

утврђене прописима којима се уређује стављање у промет хране и производа животињског порекла,

- лешеви животиња, угинулих или убијених ради сузбијања и искорењивања заразних болести,

- делови животиња или животиње које не припадају материјалу прве категорије из објеката за клање животиња код којих је постављена сумња или је утврђена заразна болест животиња и људи,

- мешавина материјала друге категорије са материјалом треће категорије,

- други материјал животињског порекла осим материјала прве категорије и материјала треће категорије;

3) трећа категорија јесте: - делови закланих животиња који су употребљиви за исхрану

људи али из комерцијалних разлога нису намењени за исхрану људи,

- делови трупа животиња који су одбачени као неупотребљиви за исхрану људи и код којих није утврђено постојање заразне болести животиња и људи, а потичу од закланих животиња које су употребљиве за исхрану људи,

- крв животиња, осим крви преживара, које су заклане у објекту за клање животиња и за које је дозвољено клање после ветеринарско-санитарне контроле,

- кожа, копита, папци, рогови, чекиње свиња и перје животиња које су заклане у објекту за клање животиња и за које је дозвољено клање после ветеринарско-санитарне контроле,

- материјал животињског порекла који је добијен при производњи хране животињског порекла, - храна која је у целини или делимично животињског порекла и која из комерцијалних разлога, грешака у производњи и паковању или из других разлога није стављена у промет, а не представља ризик за здравље људи и животиња,

- сирово млеко које потиче од животиња које не показују клиничке знаке заразне болести животиња и људи,

- материјал животињског порекла из мрестилишта ако потиче од животиња које не показују клиничке знаке заразне болести преносиве на животиње и људе,

- материјал животињског порекла из објеката за прераду меса риба и производњу хране од меса риба,

- разбијена јаја, љуске од јаја, неизлежена јаја и отпад животињског порекла из инкубатора ако потичу од живине које не показују клиничке знаке заразне болести преносиве на животиње и људе, као и разбијена јаја и љуске од јаја из објеката за прераду,

- кожа, копита, папци, рогови, чекиње свиња, перје, вуна и крзно животиња које нису показале клиничке знаке заразне болести преносиве на животиње и људе.

У објектима у којима се врши клање говеда, оваца и коза, као и у објектима за расецање и прераду меса говеда, оваца и коза специфични ризични материјал се

139

сакупља у посудама које су обележене словима црвене боје "СРМ" или у црвеним посудама обележеним словима црне боје "СРМ". За сакупљање и складиштење лешева животиња и отпадака животињског порекла у зависности од њихове категорије морају постојати одвојени контејнери. Контејнер за сакупљање материјала прве категорије мора бити означен прстеном црвене боје ширине од 10 до 15 цм, као и текстом: "Категорија 1", словима црвене боје. Контејнер за сакупљање материјала друге категорије мора бити означен прстеном жуте боје ширине од 10 до 15 цм, као и текстом: "Категорија 2", словима жуте боје. Контејнер за сакупљање материјала треће категорије мора бити означен прстеном зелене боје ширине од 10 до 15 цм, као и текстом: "Категорија 3", словима зелене боје. У поступку прераде материјала прве, друге и треће категорије у кафилеријама:

а) дужина ивица појединих комада материјала животињског порекла уситњених у дробилици не може да буде већа од 50 мм,

б) после уситњавања материјали животињског порекла загревају се у деструктору тако да се у унутрашњим деловима комада постигне минимална температура од 133 оЦ која се одржава без прекида најмање 20 минута при притиску од 3 бара,

ц) прерада се врши у континуираном или дисконтинуираном систему.

На линији прераде материјала мора да буде инсталирана опрема за праћење и регистровање температуре, притиска и времена термичке обраде, о чему се води евиденција која се чува три године. Нешкодљиво уништавање материјала прве категорије и месног, месно коштаног и коштаног брашна добијеног прерадом материјала прве категорије врши се спаљивањем у пећи за спаљивање на температури од 850 оЦ, а подаци о регистрованој температури чувају се три године. Материјал друге и треће категорије и месно, месно коштано и коштано брашно добијено прерадом материјала друге и треће категорије може да се користи у исхрани кућних љубимаца. Месно, месно коштано и коштано брашно добијено прерадом материјала друге и треће категорије може да се користи и у исхрани свиња и живине уз претходну сагласност Министарства. Објекти за држање и узгој животања, клање животиња, расецање меса и производњу хране животињског порекла воде евиденцију о количини материјала прве, друге и треће категорије. Објекти за сакупљање и прераду материјала прве, друге и треће категорије воде евиденцију о количини примљеног материјала по категоријама, као и евиденцију о количини месног, месно коштаног и коштаног брашна у производњи и промету. Објекти за производњу хране за животиње воде евиденцију о количини месног, месно коштаног и коштаног брашна у производњи хране за животиње, као и о количини хране за животиње упромету.

140

Објекти за уништавање материјала прве категорије, месног, месно коштаног и коштаног брашна воде евиденцију о количини и категорији материјала који је уништен. Правилник о утврђивању мера раног откривања и дијагностике заразне болести трансмисивних спонгиоформних енцефалопатија, начину њиховог спровођења, као и мерама за спречавање ширења, сузбијање и искорењивање ове заразне болести („Службени гласник Републике Србије”, број 96/10) прописује мере раног откривања и дијагностике заразне болести трансмисивних спонгиоформних енцефалопатија, начин њиховог спровођења, као и и мере за спречавање ширења, сузбијање и искорењивање ове заразне болести. Мере раног откривања и дијагностике ТСЕ У циљу раног откривања и дијагностике ТСЕ спроводи се мониторинг ТСЕ на говедима, овцама и козама, а по потреби и другим категоријама и врстама животиња. Мониторинг обухвата активну контролу и заснива се на дијагностичком испитивању узоркованог дела мозга. Мониторинг говеда заснива се на дијагностичком испитивању аутохтоних говеда, говеда из увоза и потомства мајке из увоза, и то говеда која су заклана за исхрану људи и говеда која нису намењена за исхрану људи. Говеда која су заклана за исхрану људи обухватају говеда: 1) старија од 24 месеца, и то: (1) која су подвргнута посебом хитном клању, (2) код којих је потвређена заразна болест и која су заклана у циљу сузбијања и искорењивања те болести, осим животиња које не показују клиничке симптоме, (3) код којих није потвређена заразна болест али показују клиничке симптоме или је њихово опште стање такво да постоји сумња на заразну болест; 2) старија од 30 месеци, и то: (1) код којих је потвређена заразна болест и која су заклана у циљу сузбијања и искорењивања те болести, а не показују клиничке симптоме, (2) која су здрава, при чему се број говеда на којима се врши испитивање одређује програмом мера здравствене заштите животиња. Дијагностичко испитивање говеда која нису намењена за исхрану људи односи се на све угинуле или убијене животиње старије од 24 месеца, осим животиња које су угинуле или убијене у оквиру мера за спречавање ширења заразних болести које имају карактер епидемије (нпр. слинавка и шап). У поступку дијагностичког испитивања говеда која су заклана за исхрану људи, труп животиње од које је узет узорак за дијагностичко испитивање на БСЕ обележава се, у складу са посебним прописом којим се уређује обележавање хране животињског порекла, по добијању негативног резултата дијагностичког испитивања који се врши методом брзог теста. Остали делови тела животиња, укључујући кожу, задржавају се под надзором до добијања негативног резултата брзог теста, осим ако се, у складу са прописом којим се уређују споредни производи животињског порекла, не униште као материјал Категорије 1. Труп и остали делови тела животиње за које је резултат брзог теста позитиван или се не може извести закључак, као и најмање један труп непосредно пре и два трупа непосредно после трупа те животиње на истој линији клања уништавају се као материјал Категорије 1, у складу са прописом којим се уређују споредни производи животињског порекла, осим материјала који се у вези са дијагностичким поступцима чува у лабораторијама.

141

Мониторинг оваца и коза заснива се на дијагностичком испитивању: 1) аутохтоних животиња и животиња из увоза које: (1) су заклане за исхрану људи, при чему се број оваца и коза на којима се врши испитивање одређује програмом мера, (2) нису намењене за исхрану људи, а угинуле су или су убијене, осим животиња које су угинуле или су убијене у оквиру мера за сузбијање и искорењивање заразних болести и животиња из подтачке (1) ове тачке; 2) оваца и коза у стадима у којима је дијагностикована ТСЕ; 3) које се спроводи ради генотипизације. Дијагностичко испитивање оваца и коза које су заклана за исхрану људи, као и оваца и коза које нису намењене за исхрану, односи се на животиње старије од 18 месеци или животиње које имају више од два стална секутића која су избила кроз десни. У поступку дијагностичког испитивања оваца и коза које су заклане за исхрану људи, труп животиње од које је узет узорак за дијагностичко испитивање на ТСЕ обележава се у складу са прописом којим се уређује обележавање хране животињског порекла, по добијању негативног резултата дијагностичког испитивања методом брзог теста. Остали делови тела животиња, укључујући кожу, задржавају се под надзором до добијања негативног резултата брзог теста, осим ако се, у складу са прописом којим се уређују споредни производи животињског порекла, не униште као материјал Категорије 1. Труп животиње и остали делови тела животиње за које је резултат брзог теста позитиван или се не може извести закључак, уништавају се као материјал Категорије 1, у складу са прописом којим се уређују споредни производи животињског порекла, осим материјала који се у вези са дијагностичким поступцима чува у лабораторијама. У случају појаве ТСЕ код оваца, одређује се прионско протеински генотип за кодоне 136, 154 и 171. Потврђени случајеви ТСЕ код оваца са генотипима који кодирају аланин на оба алела на кодону 136, аргинин на оба алела на кодону 154 и аргинин на оба алела на кодону 171 одмах се пријављују Европској комисији, а у случају појаве ТСЕ који је атипична овчија сврабеж, одређује се прионско протеински генотип за кодон 141. Поред генотипизације из става 1. овог члана, одређује се и прионско протеински генотип за кодоне 136, 141, 154 и 171 на узорцима оваца, при чему узорак треба да репрезентује целокупну популацију оваца. Мониторинг других животиња заснива се на дијагностичком испитивању: 1) говеда без обзира на старост: (1) која су рођена или потичу из стада у коме је потврђен случај БСЕ, (2) у чијој исхрани је коришћена храна за животиње супротно одредбама овог правника; 2) оваца и коза: (1) које се користе за производњу млека, (2) без обзира на старост: - које су рођене или потичу из стада у коме је потврђен случај ТСЕ, - у чијој исхрани је коришћена храна за животиње супротно одредбама овог правника; 3) других врста животиња.

142

Мере за спречавање појаве, ширења, сузбијање и искорењивање ТСЕ Ради спречавања појаве и ширења, као и ради сузбијања и искорењивања ТСЕ: 1) у исхрани животиња користи се храна за животиње која не представља ризик; 2) приликом производње, превоза и складиштења хране за животиње, као и приликом исхране појединих врста и категорија животиња храном за животиње која може да представља ризик предузимају се мере којима се тај ризик своди на најмању меру. У исхрани животиња из узгоја не користе се протеини животињског порекла, као и храна за животиње која садржи те протеине. Поред протеина животињског порекла, у исхрани животиња из узгоја, осим месоједа који се узгајају за производњу крзна, не користи се нарочито: 1) прерађен протеин животињског порекла; 2) желатин пореклом од преживара; 3) производи од крви; 4) хидролизован протеин; 5) дикалцијум фосфат и трикалцијум фосфат животињског порекла. У исхрани животиња из узгоја, под одређеним условима, могу да се користе следећи протеини животињског порекла, као и храна за животиње која садржи те протеине, и то: (1) млеко, производи од млека и колострум, (2) јаја и производи од јаја, (3) желатин пореклом од непреживара, (4) хидролизован протеин који је добијен од делова тела непреживара и кожа преживара; 2) у исхрани непреживара из узгоја користе се следећи протеини животињског порекла, као и производи добијени од тих протеина, и то: (1) рибље брашно, (2) дикалцијум фосфат и трикалцијум фосфат животињског порекла, (3) производи од крви добијени од непреживара; 3) у исхрани риба користи се крвно брашно добијено од непреживара; 4) у исхрани животиња из узгоја користи се храна за животиње биљног порекла која садржи незнатну количину делова кости и храна за животиње која садржи такву храну за животиње; 5) у исхрани неодлучених преживара користи се рибље брашно. Контрола хране за животиње у погледу коришћења протеина животињског порекла и рибљег брашна у исхрани животиња врши се применом методе класичне микроскопије, а број узорака за дијагностичко испитивање утврђен је програмом мера. Мере које се примењују за специфични ризични матеијал (СРМ) Ради спречавања појаве и ширења, као и ради сузбијања и искорењивања ТСЕ, као СРМ одређују се следећа ткива, и то: 1) код говеда: (1) без обзира на старост: крајници и црева од дуоденума до ректума са мезентеријумом, (2) старијих од 12 месеци: крајници, црева од дуоденума до ректума са мезентеријумом, лобања, осим кости доње вилице, укључујући мозак, очи и кичмену мождину са овојницом;

143

(3) старијих од 30 месеца: крајници, црева од дуоденума до ректума са мезентеријумом, лобања, осим кости доње вилице, укључујући мозак, очи и кичмену мождину са овојницом, кости кичменог стуба, осим трансверзалних и спиналних изданака цервикалне, торакалне и лумбалне регије, кости репа и медијалног гребена и крила крсне кости, укључујући дорзални корен ганглија; 2) код оваца и коза: (1) без обзира на старост: слезина и илеум, (2) старијих од 12 месеци, односно код којих су избили стални секутићи: слезина, илеум, кости лобање, мозак, очи, крајници и кичмена мождина са овојницом. Непосредно по одстрањивању, СРМ се означава бојом и уништава се у складу са прописом којим се уређују споредни производи животињског порекла. Механички сепарисано месо (МСМ) За производњу МСМ не користе се кости или комади са костима говеда, оваца и коза. Омамљивање Омамљивање говеда, оваца или коза чије је месо намењено за исхрану људи или за исхрану животиња, не може да се врши разарањем ткива централног нервног система коришћењем шипке за разарање која се уводи у кранијалну шупљину. Одвајања и сакупљање језика говеда Језици говеда који су намењени за исхрану људи или за исхрану животиња, без обзира на старост говеда, одвајају се у кланици попречним резом рострално од језичног наставка базихиоидне кости. Одвајање и сакупљање меса са главе говеда Месо главе говеда старијих од 12 месеци одваја се и сакупља у кланицама, у складу са системом контроле који је одобрен од стране надлежног органа, ради спречавања могуће контаминације меса главе ткивом централног нервног сиситема. Ако се мозак узоркује ради дијагностичког испитивања на ТСЕ, foramen magnum затвара се непосредно после узорковања. Мере које се примењују у случају сумње на појаву ТСЕ У случају сумње на појаву ТСЕ, врши се епизоотиолошки увиђај и забрањује се кретање животиње сумњивих на ТСЕ до добијања резултата клиничког испитивања, а сумњиво газдинство ставља се под службену контролу. Ако се клиничким испитивањем ТСЕ не може искључити, животиња се убија, и њен мозак, а ако то надлежни орган, у складу са законом којим се уређује ветеринарство одреди, и друга ткива, одстрањују се и шаљу на дијагностичка ипитивања. Осталим говедима, овцама или козама са истог газдинства забрањује се кретање до добијања резултата испитивања, осим ако се на основу епизоотиолошког увиђаја утврди да животиња сумњива на ТСЕ није била изложена зарази на ТСЕ на том газдинству. Поред газдинства на коме се налази животиња сумњива на ТСЕ, на основу епизоотиолошког увиђаја, под службену контролу могу се ставити и друга газдинства.

144

Млеко и млечни производи оваца и коза на газдинству које је под службеном контролом и на коме су овце и козе присутне од датума постављања сумње на ТСЕ до добијања потврдних резултата испитивања, може да се користе само на том газдинству. Труп и остали делови тела животиње сумњиве на ТСЕ стављају се под службену контролу до добијања негативног резултата дијагностичког испитивања или се уништавају у складу са прописом којим се уређују споредни производи животињског порекла. Мере после службене потврде ТСЕ Када се ТСЕ службено потврди, у најкраћем могућем року спроводе се следеће мере: 1) труп и остали делови тела животиње уништавају се у складу са прописом којим се уређују споредни производи животињског порекла, осим материјала који се, у складу са овим правилником, задржава ради евиденције; 2) епизоотиолошки увиђај; 3) све животиње и производи који предстваљају ризик, а који су утврђени епизоотиолошким увиђајем, убијају се, а уништавају се у складу са прописом којим се уређују споредни производи животињског порекла. Поред ових мера, газдинство заражено са ТСЕ ставља се под службену контролу, а промет животиња пријемчивих на ТСЕ и производа животињског порекла добијених од тих животиња са или на газдинство може се вршити само уз одобрење ветеринарског инспектора, и то на начин да се обезбеди следљивост и идентификација таквих животиња и производа животињског порекла. Ако се на основу епизоотиолошког увиђаја утврди да газдинство у коме се налазила оболела животиња у време службене потврде ТСЕ није газдинство на којем је та животиња била изложена зарази ТСЕ, оба газдинства или само газдинство на коме је дошло до заразе могу се ставити под службену контролу. Ради спречавања појаве и ширења, као и ради сузбијања и искорењивања ТСЕ, последњи потомци женких говеда заражених са ТСЕ, односно оваца или коза са потврђеним БСЕ, а који су рођени током двогодишњег периода пре појаве првих клиничких симптома болести, као и током периода после појаве клиничких симптома болести, не могу се стављати у промет. Епизоотиолошким увиђајем идентификује се: 1) у случају говеда: (1) присуство осталих преживара на газдинству на коме се налази животиња код које је службено потврђена болест, (2) потомство рођено у периоду од две године пре или после клиничке појаве болести, када је болест службено потврђена код женке, (3) присуство животиња из кохортa где је потврђена болест, (4) могући извор заразе, (5) остале пријемчиве животиње на зараженом газдинству, односно животиње на другим газдинствима које су могле да буду заражене узрочником ТСЕ или су биле храњене истом храном за животиње или су биле изложене извору заразе, (6) кретање потенцијално контаминиране хране за животиње, као и материјала или начина којим се узрочник ТСЕ могао пренети у или из зараженог газдинства; 2) у случају оваца и коза: (1) присуство осталих преживара на зараженом газдинству,

145

(2) ако је могуће, ко су родитељи, а када су у питању женке, све оплођене јајне ћелије, јајне ћелије и последње потомство женке код које је службено потврђена болест, (3) присуство осталих оваца и коза на зараженом газдинству, (4) могући извор заразе и друга газдинства на којима су јајне ћелије, оплођене јајне ћелије или животиње: - могле да буду заражене узрочником ТСЕ, - биле изложене извору заразе, - биле храњене истом храном за животиње; (5) кретање потенцијално контаминиране хране за животиње, као и материјала или начина којим се узрочник ТСЕ могао пренети у или из зараженог газдинства. Када је БСЕ код говеда службено потврђена, изузетно, може се одредити да се: 1) не убијају и не уништавају све животиње из кохорта, ако је доказано да таква животиња није храњена истом храном као заражена животиња; 2) одложи убијање и уништавање животиња из кохорта до краја њиховог производног периода живота када се ради о биковима који се непрекидно држе у центру за репродукцију животиња и вештачко осемењавање и чији ће се леш уништити у складу са прописом којим се уређују споредни производи животињског порекла. Када је после испитивања, код оваца и коза ТСЕ службено потврђена, а БСЕ се не може искључити, мере обухватају најмање уништавање јајних ћелија, оплођених јајних ћелија и животиња, односно производа који су идентификовани епизоотиолошким увиђајем, као и млека и млечних производа који су добијени од тих животиња које су биле на газдинству у периоду од дана службене потврде да се БСЕ не може искључити до дана њиховог уништења. После спроведених мера, на газдинство се примењују следеће мере: 1) на газдинство се могу увести само следеће животиње, и то: (1) овнови генотипа ARR/ARR, (2) овце - женке које носе најмање један алел ARR и ниједан алел VRQ, (3) козе, под условом да: - на газдинству нема ниједне овце за приплод, осим оних са генотипом ARR/ARR односно ARR и ниједан алел VRQ, - је после депопулације у свим објектима за животиње на газдинству спроведено чишћење и дезинфекција; 2) при приплоду могу се користити само семе овнова генотипа ARR/ARR и оплођене јајне ћелије које носе најмање један алел ARR и ниједан алел VRQ; 3) са газдинства се могу стављати у промет следеће животиње: (1) ARR/ARR овце без ограничења; (2) овце које носе само један алел ARR, и то само директно на клање за исхрану људи или у сврху уништења, осим: - оваца - женки, које носе један алел ARR и ниједан алел VRQ, које се могу премештати на друга газдинства која се налазе под ограничењем због примене мера, - јагњади и јаради, који се могу премештати на друго газдинство у сврху това ради клања, под условом да на том другом газдинству нису друге овце или козе, осим оних које се тове ради клања, и да се са тог другог газдинства такве живе овце или козе отпремају само за клање на подручју Републике Србије, (3) козе, под условом да се на газдинству спроводи интензивнији мониторинг на ТСЕ, укључујући испитивање свих коза старијих од 18 месеци, и то: - закланих за исхрану људи на крају њиховог производног живота или

146

- угинулих или убијених на газдинству, и то оних које нису намењене за исхрану људи, (4) јагњади и јаради млађих од три месеца старости, које се могу са газдинства директно упутити на клање за исхрану људи. Наведене мере на газдинству се примењују без престанка, као и у наредном периоду од две године од: 1) дана стицања статуса ARR/ARR свих оваца на газдинству, или 2) последњег дана држања овце или козе на газдинству, или 3) дана када је започео интензивнији мониторинг на ТСЕ, или 4) дана када су сви приплодни овнови на газдинству ARR/ARR генотипа и све приплодне овце носе најмање један алел ARR и ниједан алел VRQ и ако је резлтат дијагностичког испитивања на ТСЕ животиња старијих од 18 месеци, током тог двогодишњег периода негативан, и то: (1) оваца закланих за исхрану људи на крају њиховог производног живота, (2) свих оваца које нису намењене за исхрану људи, а које су угинуле или убијене на газдинству. Када је после испитивања код оваца и коза службено потврђена овчија сврабеж, примена мера врши се на један од следећих начина: 1) убијање и уништавање свих јајних ћелија, оплођених јајних ћелија и животиња, који су идентификовани епизоотиолошким увиђајем, а када је службено потврђен случај класична овчија сврабеж, млеко и млечни производи добијени од тих животиња које су биле на газдинству у периоду од дана службене потврде класичне овчије сврабежи до дана њиховог уништења не користи се за исхрану преживара, осим за исхрану преживара на том газдинству, а могу се ставити у промет као храна за животиње која је намењена за исхрану непреживара на подручје Републике Србије, под условом да: (1) су документ који прати пошиљку млека и млечних производа, као и њихово паковање јасно означени речима: „НЕ СМЕ СЕ КОРИСТИТИ ЗА ИСХРАНУ ПРЕЖИВАРА”, (2) се храна за животиње која садржи такве производе не употребљава и не складишти на газдинству на коме се узгајају преживари, (3) се храна за животиње у расутом стању која садржи такве производе не превози возилима којима се превози храна за преживаре у исто време, а ако се таква возила накнадно користе за превоз хране за преживаре, та возила се очисте у складу са одобреном процедуром, како би се спречило унакрсно загађење, или 2) убијање и уништавање свих јајних ћелија, оплођених јајних ћелија и животиња, који су идентификовани епизоотиолошким увиђајем, осим: (1) приплодних овнова генотипа АRR/АRR, (2) приплодних оваца које носе најмање један алел АRR и ниједан алел VRQ и, ако су такве приплодне овце гравидне у периоду испитивања, јагњади ојагњене после тога, ако њихов генотип испуњава исте услове, (3) оваца које носе најмање један алел АRR које су намењене искључиво за клање, (4) оваца и коза млађих од три месеца које су намењене искључиво за клање. Када је службено потврђени случај на газдинству атипична овчија сврабеж, током две узгојне године после утврђивања последњег случаја ТСЕ, поред наведених мера могу се применити и следеће мере: 1) идентификација свих оваца и коза на газдинству; 2) интензивнији монитроинг газдинства на ТСЕ, укључујући испитивање свих оваца и коза које су заклане за исхрану људи и угинуле или убијене на газдинству, старијих од 18 месеци; 3) јајне ћелије, оплођене јајне ћелије и живе овце и козе са газдинства могу се стављати у промет на подручју Републике Србије.

147

Дијагностички поступци Прикупљање узорака за дијагностичко испитивање врши се применом метода и протокола у складу са Приручником о стандардима за дијагностичке тестове и вакцине за копнене животиње Међународне организације за заштиту здравља животиња. Ако у Приручнику ОIЕ не постоје одговарајуће методе и протоколи, примењују се методе и протоколи Референтне лабораторије Европске уније за ТСЕ. Дијагностички поступци код говеда Узорци који су узети од говеда, код којих се ТСЕ не може искључити, одмах се испитују ради потврде болести, применом најмање једне од следећих потврдних метода у складу са протоколом Приручника ОIЕ, и то: 1) имунохистохемијска метода (IHH); 2) SAF-имуноблотинг или алтернативnа метода, у складу са Приручником ОIЕ; 3) доказивање карактеристичних фибрила електронском микроскопијом; 4) патохистолошко испитивање; 5) комбинација брзих тества. Узорци који су узети од говеда приликом спровођења монитринга, испитују се брзим тестом. Дијагностички поступци код оваца и коза Узорци који су узети од оваца и коза код којих се ТСЕ не може искључити, одмах се испитују ради потврде болести, применом најмање једне од следећих потврдних метода, у складу са протоколом Приручника ОIЕ, и то: 1) имунохистохемијска метода (IHH); 2) SAF-имуноблотинг или алтернативна метода; 3) доказивање карактеристичних фибрила електронском микроскопијом; 4) патохистолошко испитивање. Узорци који су узети од оваца и коза приликом спровођења монитринга, испитују се брзим тестом, коришћењем одговарајућих метода и протокола, у складу са упутством Референтне лабораторије ЕУ, ради откривања свих познатих сојева ТСЕ. САЛМОНЕЛА Мере за сузбијање и искорењивање салмонелозе живие прописае су Правилником о утврђивању мерама за рано откривање, дијагностику, спречавање ширења, сузбијање и искорењивање инфекције живине одређеним серотиповима салмонеле („Служнбени гласник РС“ бр. 7/2010).

У смислу важећег прописа салмонеле су: ● салмонела категорије 1: Salmonella enteritidis и Salmonella

typhimurium, осим културе вакциналних сојева; ● салмонела категорије 2: Salmonella hadar, Salmonella virchow и

Salmonella infantis; ● Salmonella gallinarium pullorum.

148

Сумња на инфекцију салмонелом категорије 1 или категорије 2 постоји ако је после спроведене самоконтроле од стране власника газдинства на газдинству изолована салмонела од стране овлашћене лабораторије. Инфекција салмонелом категорије 1 или категорије 2 постоји ако је инфекција потврђена од стране овлашћене лабораторије приликом спровођења службене контроле. Газдинства за узгој Газдинство се ставља у карантин када је на основу службене контроле потврђена инфекција салмонелом категорије 1. Са газдинстава или газдинства са више производних јединица из заражене производне јединице могу се износити: живина:

● у дијагностичке сврхе; ● ради клања на основу анализе ризика и после одобрења Министарства када су предузете све мере за спречавање ширења инфекције у току транспорта до објекта за клање и под условом да се тако заклана живина термички обради; ● кокошке носиље ради лишавања живота и нешкодљивог уклањања.

неинкубирана јаја: ● ради прераде у објекте за прераду јаја, уколико је обезбеђено да ће бити третирана на начин којим се гарантује да су салмонеле категорије 1 уништене у складу са посебним прописом; ● ради нешкодљивог уклањања.

Газдинство се ставља у карантин када је на основу службене контроле потврђена зараза салмонелом категорије 2. Са газдинстава или газдинства са више производних јединица из заражене производне јединице могу се износити: кокошке:

● у дијагностичке сврхе, ● после лечења, вакцинације или других врста третмана ради премештања у другу очишћену и дезинфиковану производну јединицу на истом газдинству. ● ради клања на основу анализе ризика и после одобрења Министарства када су предузете све мере за спречавање ширења инфекције у току транспорта до објекта за клање и под условом да се тако заклана живина термички обради; ● ради нешкодљивог уклањања.

неинкубирана јаја:

● ради прераде у објекту за прераду јаја, уколико је обезбеђено да ће бити третирана на начин којим се гарантује да су салмонеле категорије 2 уништене, у складу са посебним прописом, ● ради нешкодљивог уклањања.

Приплодна јаја која се налазе у инкубаторској станици, а која потичу са газдинства за узгој или су из производне јединице са газдинства на коме је потврђена зараза салмонелама категорије 1 или 2 нешкодљиво се уништавају. Излежени пилићи лишавају се живота и нешкодљиво уклањају. Изузетно, може се дозволити да се тек излежени пилићи преместе у другу очишћену и дезинфиковану производну јединицу на истом газдинству где ће бити вакцинсани или на други начин третирани, а за то време фарма за узгој ставља се у карантин.

149

Зараза салмонелом престаје да постоји ако: ● су све кокошке, неинкубирана јаја и пилићи уклоњени из објекта или заражене производне јединице и ако су заражена приплодна јаја уклоњена из инкубаторских станица; ● је спроведено чишћење и дезинфекција објеката или производних јединица или инкубаторске станице, извршена дератизација и ако је потврђен негативан налаз на салмонелу (контролни брисеви) од овлашћене лабораторије; ● је спроведено двоструко лабораторијско испитивање са негативним налазом у размаку од две недеље у објекту или производној јединици где је спроведено лечење или извршена вакцинација кокошака на салмонелу категорије 2. Прва контрола спроводи се после истека времена каренце.

Газдинство за одгој подмладка: Ако после спроведене самоконтроле постоји сумња на инфекцију салмонелом кокошке са газдинства за одгој подмладка носиља или из сумњивих производних јединица стављају се у карантин, а могу се износити само:

● у дијагностичке сврхе; ● ради клања на основу анализе ризика и после одобрења Министарства када су предузете све мере за спречавање ширења инфекције у току транспорта до објекта за клање и под условом да се тако заклана живина термички обради; ● ради лишавања живота и нешкодљивог уклањања.

Газдинство се ставља у карантин када је на основу службене контроле потврђена зараза салмонелом категорије 1. Са газдинстава или газдинства са више производних јединица из заражене производне јединице могу се износити: - младе коке носиље:

• у дијагностичке сврхе; • ради клања на основу анализе ризика и после одобрења Министарства када су

предузете све мере за спречавање ширења инфекције у току транспорта до објекта за клање и под условом да се тако заклана живина термички обради;

• ради лишавања животиња и нешкодљивог уклањања. - јаја:

● ради прераде у објекту за прераду јаја, уколико је обезбеђено да ће бити третирана на начин којим се гарантује да су салмонеле категорије 1 уништене у складу са посебним прописом;

● ради нешкодљивог уклањања. Газдинство се ставља у карантин када је на газдинству за одгој на основу контроле потврђена зараза салмонелом категорије 2. Са газдинства или са газдинства са производним јединицама из заражене производне јединице могу се износити само: - младе коке носиље:

• у дијагностичке сврхе, • после вакцинације или лечења ради премештања у другу очишћену и

дезинфиковану производну јединицу на истом газдинству, • ради клања на основу анализе ризика и после одобрења Министарства када су

предузете све мере за спречавање ширења инфекције у току транспорта до објекта за клање и под условом да се тако заклана живина термички обради;

• ради лишавања живота и нешкодљивог уклањања.

150

- јаја:

• ради прераде у објекту за прераду јаја, уколико је обезбеђено да ће бити третирана на начин којим се гарантује да су салмонеле категорије 2 уништене у складу са посебним прописом.

• ради нешкодљивог уклањања.

Сматра се да је зараза салмонелом престала да постоји ако: • су све јединке уклоњене са газдинства или заражене производне јединице; • је спроведено чишћење и дезинфекција објеката или производних јединица и

дератизација и када је од стране овлашћене лабораторије потврђен негативан налаз на салмонеле (контролни брис);

• је спроведено двоструко лабораторијско испитивање са негативним налазом у размаку од две недеље на газдинству или производној јединици где је извршена вакцинација или лечење на салмонелу категорије 1. или 2. Прва контрола се спроводи после истека периода у коме ће се према упутству произвођача створити довољно висок имунолошки заштитни одговор на вакцину.

Газдинства кока носиља: Газдинство или сумњива производна јединица ставља се у карантин када позитивни резултати самоконтроле или други показатељи указују да постоји сумња на инфекцију салмонелом категорије 1, а кокошке и јаја могу се износити само у дијагностичке сврхе док се не обави службена контрола на газдинству. Ветеринарски инспектор на газдинству кока носиља у периоду експлоатације врши службену контролу на салмонелу. У случају пријављивања сумње на инфекцију салмонелом ветеринарски инспектор врши службену контролу сумњивог јата и налаже:

• да се јаја која потичу са газдинства на коме се појавила сумња на инфекцију салмонелом не смеју стављати у промет као конзумна јаја већ морају проћи термичку обраду;

• да јаја која потичу са газдинства на коме је потврђена зараза S. enteritidis или S. typhimurium или јаја са газдинства која нису испитана на салмонелу морају проћи термичку обраду;

• да се кокошке носиље са газдинстава које су испитане на S. enteritidis или S.typhimurium, а резултати анализа су позитивни, морају се лишити живота и нешкодљиво уклонити, а клање се може спровести у складу са посебним прописима и тада је неопходно предузети све мере да се смањи ризик од ширења заразе.

Објекат се ставља у карантин када се приликом службене контроле на газдинству кока носиља потврди зараза салмонелом категорије 1. Са газдинства или заражене производне јединице могу се износити: - кокошке:

• у дијагностичке сврхе,

151

• ради клања на основу анализе ризика и после одобрења Министарства када су предузете све мере за спречавање ширења инфекције у току транспорта до објекта за клање и под условом да се тако заклана живина термички обради;

• ради нешкодљивог уклањања лешева;

- јаја: • ради прераде у објекту за прераду јаја, уколико је обезбеђено да ће бити

третирана на начин којим се гарантује да су салмонеле категорије 1 уништене у складу са посебним прописом;

• ради нешкодљивог уклањања. • Наложени карантин газдинства укида се када је зараза салмонелом престала да

постоји. • Зараза салмонелом категорије 1 престаје ако: • су заражене кокошке и јаја уклоњене са газдинства или из заражене производне

јединице; • је спроведено чишћење и дезинфекција газдинства или производних јединица,

предпросторија, прилаза, постројења, уређаја и других предмета који могу бити преносиоци салмонеле и када је од стране надлежне лабораторије потврђен негативан налаз на салмонелу (контролни брисеви). На газдинству и у непосредном окружењу обавезно се врши дератизација.

Инкубаторске станице: Инкубатор или сумњива инкубаторска јединица ставља се у карантин ако постоји сумња да се у инкубатору налазе приплодна јаја са инфицираног газдинства салмонелом категорије 1 или 2 или да се налазе управо излежени пилићи од таквих јаја. Из инкубатора или из сумњиве инкубаторске јединице приплодна јаја или једнодневни пилићи могу се износити само у дијагностичке сврхе. Са јајима из инкубаторске станице која су обележена као јаја за насад поступа се као са приплодним јајима која се налазе у инкубаторској станици, а која потичу са газдинства за узгој или су из производне јединице са газдинства на коме је потврђена зараза салмонелама категорије 1 или 2 нешкодљиво се уништавају. Излежени пилићи лишавају се живота и нешкодљиво уклањају. Изузетно, може се дозволити да се тек излежени пилићи преместе у другу очишћену и дезинфиковану производну јединицу на истом газдинству где ће бити вакцинсани или на други начин третирани, а за то време фарма за узгој ставља се у карантин. Власник инкубаторске станице мора да спроводи мере дезинфекције и дератизације. Једнодневни пилићи или јаја за насад из инкубаторске станице или инкубаторске јединице са позитивним резултатом испитивања на салмонеле категорије 1 или 2 не смеју се стављати у промет, осим у случају када се приплодна јаја налазе у инкубаторској станици, а која потичу са газдинства за узгој или су из производне јединице са газдинства на коме је потврђена зараза салмонелама категорије 1 или 2 нешкодљиво се уништавају. Излежени пилићи лишавају се живота и нешкодљиво уклањају. Изузетно, може се дозволити да се тек излежени пилићи преместе у другу очишћену и дезинфиковану производну јединицу на истом газдинству где ће бити вакцинсани или на други начин третирани, а за то време фарма за узгој ставља се у карантин.

152

Зараза салмонелом престаје и карантин се укида ако:

• су сви заражени једнодневни пилићи и јаја за насад уклоњени из инкубаторске станице или заражене инкубаторске јединице;

• је спроведено чишћење и дезинфекција инкубаторске станице или инкубаторских јединица и дератизација и када је од стране овлашћене лабораторије добијен негативан налаз на салмонелу (контролни брисеви).

Газдинства за тов живине: Газдинство или производна јединица ставља се у карантин ако после испитивања на присуство салмонела на газдинству за тов живине од стране власника постоји сумња на инфекцију салмонелом категорије 1. Са сумњивог газдинства или производне јединице могу се износити само:

● бројлери у дијагностичке сврхе; ● бројлери ради клања на основу анализе ризика и после одобрења Министарства

када су предузете све мере за спречавање ширења инфекције у току транспорта до објекта за клање и под условом да се тако заклана живина термички обради;

● бројлери ради лишавања живота и нешкодљивог уклањања.

У случају сумње на инфекцију салмонелом категорије 1 овлашћена лабораторија и власник живине дужни су да исту пријаве ветеринарском инспектору који ће спровести службену контролу. Када се на основу службене контроле на газдинству за тов живине потврди зараза салмонелом категорије 1 све јединке у јату морају бити лишене живота и нешкодљиво уклоњене како би се смањио ризик ширења салмонела. Мере из става 1. овог члана неће се примењивати:

• на бројелере који се упућују у овлашћену лабораторију у дијагностичке сврхе; • на бројлере ради клања на основу анализе ризика и после одобрења

Министарства када су предузете све мере за спречавање ширења инфекције у току транспорта до објекта за клање и под условом да се тако заклана живина термички обради.

Зараза салмонелом је престала да постоји ако је са газдинства или из производне јединице уклоњена сва живина, ако је спроведено чишћење, дезинфекција и дератизације и када је од стране овлашћене лабораторије потврђен негативан налаз на салмонелу (контролни брисеви). После уклањања живине и јаја са заражених газдинстава или из заражене производне јединице потребно је:

● извршити механичко чишћење и прање, дезинфекцију производних објеката, прилаза, постројења, уређаја и других предмета који могу бити контаминирани салмонелама категорије 1 и/или 2 и спровести дератизацију;

● спалити храну и простирку која може бити носилац салмонеле категорије 1 и/или 2 или спаковати заједно са живинским ђубривом. Храна се може подвргнути третману којим је обезбеђено уништавање салмонеле категорије 1 и/или 2 под условом да не постоји опасност од ширења инфективног агенса;

153

● спаковати ђубриво на место које је недоступно за живину, дезинфиковати и складиштити најмање три недеље. Течне излучевине из живинских објеката или осталих локација за чување живине треба дезинфиковати;

● спалити и нешкодљиво уклонити инфицирани материјал из инкубатора ( картонске кутије, улошци за јаја и други отпад) и све запрљане површине очистити и дезинфиковати како би се спречило ширење салмонела.

Заштитне мере код салмонеле Gallinarum pullorum: Овлашћена лабораторија и власник газдинства у свим врстама производње живине дужни су да налаз о постојању инфекције S.gallinarum pullorum која је изолована и потврђена у оквиру самоконтроле и службене контроле одмах пријаве ветеринарском инспектору. Ветеринарски инспектор мора да нареди лишавање живота и нешкодљиво уклањање живине са газдинства ако је потврђена инфекција S.gallinarum pullorum. Вакцинација против S.gallinarum pullorum није дозвољена, као ни вакцина која садржи антиген S.gallinarum pullorum у било које сврхе (тестови у научне сврхе, огледне фарме). БЕСНИЛО Мере за сузбијање и искорењивање заразне болести беснило прописане су Правилником о утврђивању мера за рано откривање, дијагностику, спречавање ширења,сузбијање и искорењивање заразне болести беснило и начину њиховог спровођења (Службени Гласник бр.78/2009, од 23. септембра 2009.) У циљу спречавања појаве и ширења беснила код животиња, врши се обележавање паса, евиденција паса и мачака и вакцинација паса и мачака. Вакцинација паса и мачака против беснила врши се инактивисаном вакцином. Сви пси и мачке старији од три месеца морају се вакцинисати против беснила једанпут годишње. Животиње оболеле од беснила, као и животиње за које се сумња да су оболеле од беснила, не смеју се вакцинисати и лечити, осим у научноистраживачке сврхе. У циљу сузбијања и спречавања ширења беснила, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Управа за ветерину, може наредити вакцинацију пријемчивих животиња против беснила на зараженом и угроженом подручју, укључујући и дивље животиње. У случају сумње на беснило, врши се епизоотиолошки увиђај и клиничко испитивање животиње, како би се утврдило да ли је сумња оправдана. Ако се утврди да је сумња на беснило оправдана, глава или леш животиње шаље се у акредитовану лабораторију на испитивање. Када се беснило потврди, министар решењем одређује заражено и угрожено подручје. На основу тог решења надлежни ветеринарски инспектор непосредно на терену одређује границу зараженог и угроженог подручја, у складу са епизоотиолошким подацима и географским параметрима.

154

У зараженом подручју примењују се следеће мере: • издвајање, затварање и изолација животиња за које се сумња да су оболеле од

беснила; • забрана кретања ван ограђеног простора паса млађих од три месеца; • држање паса и мачака под контролом, тако што се мачке држе у безбедно

ограђеном простору, а пси при извођењу у шетњу на повоцу и са брњицом; • забрана или ограничење изложби, приредби и других облика јавног приказивања

паса и мачака; • вакцинација невакцинисаних паса и мачака, а у случају потребе и других

животиња које су пријемчиве на беснило; • лишавање живота паса и мачака луталица; • организовано проређивање популације лисица, а у случају потребе и других

дивљих животиња у ловишту; • лишавање живота животиња оболелих од беснила, животиња невакцинисаних

против беснила које су биле у контакту са оболелом животињом или за које се сумња да су биле у контакту са оболелом животињом;

• изолација животиња вакцинисаних против беснила за које се сумња да су биле у контакту са животињом оболелом од беснила или са животињом за коју се сумња да је оболела од беснила и њихово држање у карантину под надзором власника за време трајања мера из овог члана;

• забрана изношења производа животињског порекла и предмета који могу да пренесу беснило из жаришта;

• забрана промета и клања животиња сумњивих на беснило, продаја или конзумација појединих делова тих животиња, млека или осталих производа пореклом од тих животиња, као и скидање коже са тих животиња;

• забрана скидање коже са лисица.

У случају појаве беснила код дивљачи или у ловишту, лов дивљачи може се забранити на одређено време. Приликом спровођења мере вакцинације, одређују се и врсте животиња које ће се вакцинисати, рок у оквиру кога се вакцинација мора извршити и врста вакцине. Ако је после спроведене вакцинације протекао период потребан за стварање имунитета, могу се слободно кретати: пси чувари стада на испаши уз стадо; службени пси полиције и војске; пси спасилачких екипа; пси водичи слепих лица. У угроженом подручју примењују се све поменуте мере осим забране или ограничења изложби, приредби и других облика јавног приказивања паса и мачака и лишавања живота паса и мачака луталица. У случају појаве беснила или неповољне епизоотиолошке ситуације код лисица и других дивљих животиња, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Управа за ветерину може наредити појачан одстрел и оралну вакцинацију, као и мониторинг лисица и других дивљих животиња. Министарство утврђује програм оралне вакцинације, којим се одређује временски период и подручје у коме се спроводи орална вакцинација, начин дистрибуције мамаца (мамака) против беснила, стратегија вакцинације, број мамаца (мамака) против беснила и завршетак вакцинације, у складу са епизоотиологијом болести и географским параметрима. Корисници

155

ловишта морају да појачају лов на лисице и да учествују у дистрибуцији мамаца (мамака) против беснила у складу са програмом оралне вакцинације. Простор или просторија на коме се налазила оболела животиња, као и прибор који је био у додиру са оболелом животињом, морају се дезинфиковати до лишавања животиње живота, после чега се мора извршити завршна дезинфекција. Дезинфикција се може извршити и у случају оправдане сумње на појаву беснила, и то до потврде болести или престанка сумње. Сматра се да је беснило престало ако су спроведене све наређене мере и извршена завршна дезинфекција и ако је од последњег потврђеног случаја беснила протекло три месеца, а у том периоду није установљен ниједан случај беснила код животиња. На изложбама, приредбама и другим облицима јавног приказивања паса и мачака, могу учествовати само пси и мачке за које је издата потврда о вакцинацији против беснила паса и мачака. За лов се могу користити само пси код којих је од последње вакцинације против беснила протекао период потребан за стварање имунитета, а најмање 15 дана. Корисници ловишта дужни су да воде евиденцију о псима који се користе у ловне сврхе у ловишту. Прва ошта орална вакцинација дивљих животиња у целој земљи спроведена је у новембру и децембру 2010. у оквиру ИПА 2008 пројекта „Подршка искорењивању клсичне куге свиња и беснила у Републици Србији“. Вакцинација се спроводила из ваздуха дистрибуцијом 1.4 милиона доза вакцина. ТУБЕРКУЛОЗА ГОВЕДА Мере за сузбијање и искорењивање заразне болести туберкулоза говеда прописане су Правилником о утврђивању мера за рано откривање, дијагностику, спречавање ширења, сузбијање и искорењивање заразне болести туберкулозе говеда, начину њиховог спровођења, као и начину утврђивања статуса газдинства слободног од туберкулозе говеда (Службени Гласник бр.51/2009, од 14.јула 2009.). Мере које се спроводе у случају сумње на појаву туберкулозе говеда на газдинству У случају сумње на појаву заразне болести туберкулоза говеда спроводе се следеће мере:

• стављање стада под надзор; • одвајање и изолација говеда унутар стада сумњивих на туберкулозу; • спровођење одговарајућих дијагностичких испитивања; • забрана осемењавања и припуста говеда сумњивих на туберкулозу; • забрана коришћења и испоруке млека пореклом од крава из • зараженог стада, осим ради одговарајуће термичке обраде, у складу са посебним

прописом; • забрана изношења хране за животиње са газдинства које је било или је могло

бити у додиру са говедима сумњивим на обољење; • забрана употребе заједничких напајалишта; • забрана изношења стајског ђубрива и осоке са газдинства;

156

• забрана увођења у стадо или стављања у промет животиња из стада, осим упућивања на принудно клање;

• забрана увођења на газдинство и стављања у промет других животиња са газдинства.

Ове мере се примењују док се у стаду не искључи сумња на туберкулозу говеда. Мере које се спроводе у случају појаве туберкулозе говеда на газдинству Када се потврди болест туберкулоза говеда, осим наведених мера, спроводе се и следеће мере:

• издвајање и изолација говеда код којих је потврђено присуство туберкулозе од осталих говеда у стаду, до упућивања на клање;

• забрана коришћења млека заражених крава, осим за исхрану животиња на истом газдинству након што је млеко прошло одговарајућу термичку обраду;

• одлагање стајњака из штала или других објеката у којима су боравиле животиње на место до којег животиње са газдинства не могу доћи;

• третирање стајњака и осоке одговарајућим средством за дезинфекцију према упуству произвођача и забрану коришћења најмање три недеље, осим ако је стајњак прекривен слојем незараженог стајњака или земљом када примена средства за дезинфекцију није потребна.

Када је туберкулоза говеда потврђена у стаду, ветеринарски инспектор спроводи надзор над објектима за прераду отпадака животињског порекла како би се утврдило да нема опасности од ширења туберкулозе говеда путем истих. Говеда код који је потврђена турбекулоза, не лече се. Говеда се не вакцинишу на турбекулозу. После бактериолошког, патолошког, туберкулинског или молекуларног испитивања говеда, говеда код којих је потврђена туберкулоза морају бити заклана под надзором ветеринарског инспектора, најкасније 30 дана након што је њихов власник или држалац обавештен о резултатима тестирања. Код говеда са позитивним налазом на туберкулозу говеда која не показују клиничке знаке болести, може се продужити рок из става 1. овог члана на период не дужи од три месеца, ако:

• се ради о гравидној животињи код које се тељење очекује у року од три месеца; • је наређено клање свих говеда из стада које има више од 20 животиња, а које се

налази на подручју без кланице са одговарајућим капацитетом клања и када се клање не може извршити у року од 30 дана.

Код говеда код којих је утврђена позитивна или сумњива реакција на туберкулозу а које се упућују на клање, у уверење о здравственом стању животиња које прати говеда упућена на клање уписује се: „ТБЦ говеда”. После клања оболелих говеда, а пре увођења нових животиња у стадо, објекти у којима се животиње држе, као и опрема који су коришћени у раду са говедима чисте се, перу и дезинфикују под надзором ветеринарског инспектора.

157

Сва превозна средства и места на којима је извршен утовар животиња перу се и дезинфикују након употребе, утовара и превоза говеда из зараженог стада, као и пратећи предмети који су били у контакту са зараженим говедима. Средства за дезинфекцију која се користе и њихове концентрације морају бити одобрене за употребу, у складу са посебним прописом. У зараженом стаду из којег потичу оболела говеда, спроводе се следеће мере:

• забрана извођења говеда из стада, осим у случају принудног клања по одобрењу ветеринарског инспектора

• дијагностичко испитивање свих преосталих животиња из стада • забрана увођења новонабављених животиња у стадо све док сва говеда из стада

старија од шест недеља, нису прошла једно или више дијагностичких испитивања на туберкулозу.

После уклањања говеда оболелих од туберкулозе, обављене дезинфекције и спроведене симултане туберкулинизације, као и после истека периода од најмање шест недеља од претходне туберкулинизације бовиним туберкулином која је дала позитиван резултат, сматра се да је туберкулоза говеда престала на газдинству. БРУЦЕЛОЗА ГОВЕДА Мере раног откривања и дијагностике бруцелозе говеда и начин њиховог спровођења Власник, односно држалац животиње обавештава без одлагања ветеринара или ветеринарског инспектора о свакој промени здравственог стања животиње на газдинству и пријављује сваки побачај животиње. Говедо сумњиво на бруцелозу јесте говедо које показује симптоме бруцелозе и код којег присуство бруцеле није потврђено нити искључено. У случају постављања сумње на присуство бруцелозе ветеринарски инспектор мора одмах наредити узорковање крви и дијагностичко испитивање, како би се потврдило или искључило присуство бруцелозе говеда у стаду. У случају сумње на појаву заразне болести бруцелоза говеда предузимају се следећемере:

• стављање стада под надзор; • забрана увођења у стадо или стављање у промет животиње из стада, осим

упућивања на принудно клање; • одвајање и изолација говеда унутар стада сумњивих на бруцелозу; • забрана осемењавања и припуста говеда су мњивих на бруцелозу; • забрана коришћења млека крава сумњивих на бруцелозу.

Изузетно, ветеринарски инспектор може одобрити стављање у промет претходно кастрираних говеда, ако су из стада издвојене сумњиве животиње и под условом да се кастрирана говеда пребаце у стада за тов, а затим упуте на клање. Мере се примењују док се у стаду не искључи службена потврда бруцелозе говеда. Мере спречавања ширења, сузбијања и искорењивања бруцелозе говеда Случај појаве болести бруцелоза говеда јесте појава болести код једне или вишеживотиња у стаду, која је службено потврђена. Оболелим од бруцелозе сматра се говедо које је дало позитивну реакцију на најмање два прописана серолошка теста и

158

код којег је микробиолошким испитивањем одговарајућих узорака потврђена бруцелоза. Серолошка и микробиолошка испитивања спроводе се у складу са последњим издањем OIE Manual of Standards for Diagnostic Test and Vaccines. Када је бруцелоза говеда у стаду службено потврђена ветеринарски инспектор налаже и мере за спречавање ширењаи сузбијања болести на зараженом газдинству, и то:

• издвајање и изолација говеда код којих је бруцелоза службено потврђена и која су била у контакту са зараженим говедима;

• убијање оболелих говеда и нешкодљиво уклањање лешева под надзором ветеринарског инспектора најкасније уроку од седам дана;

• дијагностичко испитивање на бруцелозу свих пријемчивих • животињана газдинству без одлагања; • забрана употребе млека свих оболелих крава из зараженог стада; • хитно нешкодљиво уклањање и уништавање побачених фетуса, мртворођене

телади, телади угинуле од бруцелозе после телења, као и плаценти, осим ако би их претходно требало дијагностички испитати;

• дезинфекција и нешкодљиво уклањање сламе, стајњака и горњих слојева земље, као и других предмета који су дошли у контакт са зараженом животињом, плацентом или другим зараженим материјалом;

• паковање или дезинфекција и одлагање стајњака из заражених објеката на место до кога животиње не могу доћи, дезинфекција течног измета (осоке) оболелих животиња и забрана коришћења стајњака за ђубрење обрадивих површина најмање три недеље.

Ветеринарски инспектор може одобрити клање претходно кастрираних говеда са газдинства, ако су из стада издвојене животиње оболеле од бруцелозе говеда. После уклањања оболелих говеда са газдинства, а пре увођења нових животиња у стадо, опрема и предмети који су коришћени у раду са животињама чистe се, перу и дезинфикују под надзором ветеринарског инспектора. Поновно коришћење пашњака на којима су боравиле оболеле животиње дозвољено је 60 дана пошто су их оболеле животиње напустиле. Изузетно, дозвољено је коришћење пашњака за кастриране животиње 30 дана пошто су их напустиле оболеле животиње под условом да се ове животиње са пашњака упућују директно на клање или се премештају у објекте за тов из којих се упућују директно на клање. Место на коме је обављен утовар оболелих животиња, превозна средства и опрема која је била у контакту са оболелим животињама или материјалом који потиче од оболелих животиња или са којим су исте биле у контакту чисти се, пере и дезинфикује после употребе, утовара и превоза оболелих животиња. Врста и концентрација дезинфекционих средстава мора бити у складу са посебним прописима. После уклањања оболелих животиња и спроведених мера, спроводи се тестирање говеда на бруцелозу у стаду прописаним тестовима, како би се потврдило да је болест искорењена. Нове животиње за приплод не уводе се у стадо све док преостале животиње у стаду намењене за приплод старије од 12 месеци не дају негативну реакцију на један или два прописана серолошка теста на бруцелозу. Сматра се да је престала болест бруцелоза говеда у дворишту после успешног спровођења свих мера и обављених прописаних дијагностичких испитивања. Ветеринарски инспектор спроводи мере контроле у стадима говеда у којима је

159

бруцелоза искорењена како би се спречило поновно заражавање говеда из других извора заразе и врши надзор над сваким увођењем говеда у стадо и премештањем говеда унутар стада, које је укључено у програм искорењивања бруцелозе. Говеда код којих је потврђена бруцелоза не лече се. Говеда се не вакцинишу против бруцелозе. БРУЦЕЛОЗА ОВАЦА И КОЗА Дијагностичко испитивање оваца, коза и свиња обавезно је и у следећим случајевима:

1) код побачаја (на узорцима секрета, екскрета и побачених фетуса) и по истеку 15 дана од побачаја на узорцима крвних серума;

2) код животиња код којих се утврде клинички знаци бруцелозе; 3) ако се приликом клања или патолошко-анатомског прегледа установе промене

карактеристичне за бруцелозу; 4) уколико се утврди бруцелоза код људи који су у непосредном контакту са

животињама . У дворишту или објекту у коме је утврђена бруцелоза оваца, коза или свиња, у зависности од раширености болести, наредиће се следеће мере: ● убијање обелелих животиња на хуман начин и нешкодљиво уклањање лешева; ● клање односно убијање на хуман начин животиња код којих није утврђено присуство антитела против бруцела врста; ● дијагностичко испитивање на бруцелозу свих пријемчивих животиња; ● дијагностичко испитивање свих пријемчивих животиња у двориштима и објектима које су eпизоотиолошко-епидемиолошки повезане са тим жариштем; ● кастрација свиња; ● дезинфекција зараженог објекта и зараженог дворишта, као и предмета са којима је оболела животиња била у контакту ● дезинфекција и нешкодљиво уклањање (закопавањем) простирке, сламе и горњих слојева земље где је боравила оболела животиња; ● паковање или дезинфекција и одлагање стајњака из заражених објеката на место до кога животиње не могу доћи; дезинфекција течног измета (осоке) оболелих животиња; забрана коришћења стајњака за ђубрење обрадивих површина.

● забрана коришћења пашњака ЕНЗООТСКА ЛЕУКОЗА ГОВЕДА Сумњивим на ензоотску леукозу сматрају се говеда:

● која показују клинички манифестне промене (оток лимфних чворова и сл.) карактеристичне за ензоотску леукозу говеда;

● код којих нису установљене туморозне промене на кожи, лимфним чворовима и органима, а серолошко испитивање даје сумњиву реакцију;

● која потичу из запата у којима је утврђена ензоотска леукоза говеда или сумња на ензоотску леукозу;

● код којих су, приликом клања или угинућа, утврђене карактеристичне туморозне промене, а није извршено патохистолошко исптивање;

● код којих је приликом хематолошког исптивања утврђена леукоцитоза са изразитом лимфоцитозом (65%).

160

Сумња на појаву ензоотске леукозе У случају сумње на појаву ензоотске леукозе говеда спроводе се следеће мере:

● стављање стада под надзор; ● издвајање и изолацију унутар стада говеда сумњивих на ензоотску леукозу; ● забрану осемењавања и припуста говеда сумњивих на ензоотску леукозу; ● забрану коришћења и испоруке млека крава из стада сумњивог на ензоотску

леукозу у објекте за обраду и прераду млека осим ради одговарајуће термичке обраде, не доводећи у питање посебне прописе;

● забрану изношења хране за животиње која је била или је могла бити у контакту са говедима сумњивим на ензоотску леукозу говеда;

● забрану употребе заједничких напајалишта; ● забрану изношења стајског ђубрива и осоке са газдинства; ● забрану увођења у стадо или стављања у промет говеда из стада, осим

упућивања на принудно клање. Мере се примењују све док се сумња на појаву ензоотске леукозе говеда у стаду службено не искључи. Потврда ензоотске леукозе говеда Газдинство се сматра зараженим ако се код једног или више говеда потврди ензоотска леукоза говеда. Оболелим од ензоотске леукозе говеда сматрају се говеда код којих се:

1) серолошким испитивањем, применом агар-гел имунодифузиона или ELISA методе утврди позитивна реакција;

2) приликом клања, у органима или ткивима утврде морфолошке и патохистолошке промене карактеристичне за ензоотску леукозу. Говеда оболела од ензоотске леукозе не лече се. Против ензоотске леукозе не врши се вакцинација. У случају потврди ензоотска леукоза говеда спроводе се следеће мере:

● исхрана животиња млеком од заражених крава дозвољена је само након одговарајуће термичке обраде или након што је млеко упућено у млекару где се термички обрађује, док се храњење говеда млеком које није прошло термичку обраду може вршити само у стадима у којима су сва говеда намењена клању;

● обрада целих трупова, полутки, четвртина, комада трупова и изнутрица заражених говеда које су намењене храњењу животиња, на начин којим се спречава ширење ензоотске леукозе говеда. Када је ензоотска леукоза говеда службено потврђена у стаду, ветеринарски инспектор мора спровести надзор над објектима за прераду отпадака животињског порекла како би утврдио да нема опасности од ширења ензоотске леукозе говеда путем животињских производа произведених у наведеним објектима. Власник је дужан да обавести ветеринара или ветеринарског инспектора о сваком угинућу или принудном клању говеда на свом газдинству.

161

У уверење о здравственом стању које прати говеда упућена на клање код којих је утврђена ензоотска леукоза уписује се: „Ензоотска леукоза говеда”. У циљу искорењивања ензоотске леукозе говеда извршиће се клање свих говеда из стада у коме је ензоотска леукоза потврђена, најкасније у року од 30 дана након што је власник или држалац животиња обавештен о резултатима тестирања. У случају упућивање говеда на клање ни једно говече не сме напустити стадо без одобрења ветеринарског инспектора. Сва говеда која потичу из стада у коме је потврђена ензоотска леукоза говеда морају се дијагностички испитати на ту болест. Говеда која потичу из стада која нису заражена ензоотском леукозом говеда, могу се користити за обнову стада. После клања говеда, а пре увођења нових животиња у стадо врши се чишћење, прање, дезинфекција штале и других објеката у којима се држе говеда, као и контејнера и опреме, под надзором ветеринарског инспектора. Превозна средства, контејнери и опрема перу се, чисте и дезинфикују након превоза говеда или материјала који потичу од заражених говеда, као и опреме и пратећих предмета који су били у контакту са тим животињама. После употребе места за утовар се чисте и дезинфикују. Власник или држалац животиња спречава контакт својих животиња са говедима из стада која нису истог здравственог статуса. БЕДРЕНИЦА ЖИВОТИЊА Подручје бедренице, у смислу овог правилника, јесте подручје у коме је у последњих 20 година установљена бедреница. Географске границе подручја бедренице одређује орган надлежан за послове ветеринарске инспекције у републици. Ако се установи појединачни случај бедренице, забраниће се пуштање животиња из зараженог дворишта за време док траје зараза, односно док траје опасност од заразе. Ако се установи бедреница у више од три случаја и са већим бројем жаришта, зависно од епизоотолошке ситуације, ветеринарски инспектор забраниће издавање уверења о здравственом стању за пријечиве животиње и ограничити њихово кретање на територији насељеног места 14 дана од дана последњег угинућа или прездрављења оболеле животиње и завршене последње дезинфекције. Животиње које болују од бедренице и животиње за које постоји сумња да су заражене бедреницом не смеју се клати. Забрањена је употреба, искоришћавање и отуђивање заражених и на заразу сумњивих животиња, као и продаја млека и млечних производа од тих животиња.

162

Лешеви животиња угинулих од бедренице, као и месо и делови закланих животиња код којих се бедреница утврди после клања, морају се чувати да не дођу у додир са људима и животињама и морају се учинити нешкодљивим заједно са кожом, унутрашњим органима и отпацима. Трупови животиња за које се сумња да су оболеле од бедренице превозе се искључиво средствима и у посудама из којих не могу испадати отпаци и делови у чврстом или течном стању. Лечење, серумизација заражених и вакцинацију на заразу сумњивих животиња може вршити само дипломирани ветеринар. У зараженом и на заразу сумњивом простору предузимају се следеће мере: ● активна заштита говеда, бивола, оваца, коза и копитара у складу са упутством произвођача вакцине против бедренице; ● забрана секције лешева животиња угинулих од бедренице, као и лешева животиња за које постоји сумња да су угинуле од бедренице, ако нису обезбеђени услови за спречавање ширења заразе; ● пооштрена дезинфекција места на коме је угинула животиња оболела од бедренице или сумњива на бедреницу. Ако је животиња угинула на земљиту, површински слој земље мора се скинути у дубини од 30 цм и закопавањем нешкодљиво уклонити; ● секција лешева и узимање материјала са лешева животиња угинулих од бедренице или сумњивих на бедренису само у присутву ветеринара. Лица са повредама на рукама не смеју да врше секцију и узимају материјала за лабораторијске прегледе. У местима у којима се лабораторијски утврди бедреница, а извор заразе се не може утврдити и учинити безопасним за даље ширење заразе, орган надлежан за послове ветеринарске инспеиције у општини утврдиће подручја и наредиће вакцниацију говеда, оваца и коња притив бедренице. Обевезној вакцинацији притив бедренице подлежу говеда, биволи, овце, козе и копитари који користе храну са подручја бедренице. Орган надлежан за послове ветеринарске инспекције у републици, утврђује обим и време вакцинације и врсту животиња које ће се вакцинисати против бедренице. Кад оздрави последња оболела животиња и после нешкодљивог уклањања лешева, сировина и отпадака заражених или на заразу сумњивих животиња, мора се извршити чишћење и појачана завршна дезинфекција просторија, кланица и дворишта у којима су биле смештене те животиње, одговарајућим дезинфицијенском. Стајњак и смеће затечени у просторијама морају се нешкодљиво уништити. У просторијама, кланицама и двориштима зараженим бедреницом мора се извршити прописана дезинфекција оруђа и опреме који су били у додиру са болесним или сумњивим животињама, односно њиховим лешевима или деловима лешева.

163

ТРИХИНЕЛОЗА ЖИВОТИЊА У зараженом подручју наредиће се следеће мере: ● попис свиња; ● забрана отуђивања и прмета свиња из дворишта; ● дијагностичко испитивање свиња ЕЛИСА тестом у случају потребе и других животиња, ● систематска дератизација на прописан начин; ● обавезан преглед свиња закланих за потребе домаћинства од прописаних метода; уништавање паса и мачака луталица.

У зараженом газдинству наредиће се следеће мере: ● забрана промета свиња, производа, сировина и отпадака од закланих свиња; ● забрана употребе непрокуваних помија; ● пријављивање клања свиња свих категорија з апотребе домаћинства надлежном ветеринарском инспектору; ● уништавање ларви трихинеле у свим деловима трупа закланих животиња и угинулих животиња. Уништавањ ларви трихинела врши се: ● топљењем масног ткива; ● кувањем комада меса не дебљих од 10 цм. у води, односно воденој пари најмање 2,5 сата тако да се у средини комада постигне температура од најмање 80С и одржи најмање 30 минута; ● спањивањем. Клање свиња и уништавање ларви трихинела у зараженом дворишту обавља се под контролом надлежног ветеринарског инспектора, који о томе саставља записк. О значају спровођења мера из овог правилника редовно ће се обавештавати грађани, држаоци животиња и ловци. Сматра се да је трихинелоза сузбијена ако се после клања или угинућа трихинелозних животиња спроведу мере из овог правилника и изврши дератиза.

ВЕЗИКУЛАРНА БОЛЕСТ СВИЊА Мере за сузбијање и искорењивање везикуларне болести свиња живине прописане су Правилником о мерама за рано откривање, дијагностику, спречавање ширења, сузбијање и искорењивање заразне везикуларне болести свиња, као и начину њиховог спровођења („Служнбени гласник РС“ бр. 10/2010); Сумња на појаву везикуларне болести свиња Свака сумња на појаву и појава везикуларне болести свиња мора се обавезно и без одлагања пријавити Министарству.

164

Мере у случају сумње на појаву везикуларне болести свиња на газдинству У случају сумње да су свиње заражене узрочником везикуларне болести, ветеринарски инспектор одмах врши епизоотиолошки увиђај како би се потврдило или искључило присуство везикуларне болести и ставља газдинство под надзор. Одмах по пријави сумње на везикуларну болест на газдинству спроводе се следеће мере:

• попис свиња по категоријама са бројем угинулих животиња у свакој категорији, категоријама животиња са видљивим клиничким знацима и категоријама животиња без клиничких знакова болести. Попис свиња мора бити дневно ажурирани, како би се узеле у обзир новорођене и угинуле свиње у периоду док траје сумња на везикуларну болест свиња на газдинству, а подаци из пописа морају бити доступни на захтев ветеринарског инспектора и проверени током сваке службене контроле и надзора;

• затварање свих пријемчивих животиња на газдинству или њихово изоловање на неки други начин у оквиру газдинства, узимајући у обзир улогу вектора;

• забрана промета животиња пријемчиве врсте са газдинства и на газдинство; • постављање дезинфекционих баријера на улазу и излазу из објеката или

простора на којима су смештене животиње пријемчиве врсте, као и на улазу и излазу са газдинства;

• узимање узорака неопходних за лабораторијска испитивања.

Свако кретање људи, као и животиња које не спадају у врсте пријемчиве на ову болест, превозних средстава на или са газдинства, превоз меса или лешева животиња, хране за животиње, опреме, стајњака или било чега другог што може да пренесе везикуларну болест свиња, мора бити одобрено од стране ветеринарског инспектора и спроведено по његовом упутству. Мере у случају сумње на појаву везикуларне болести свиња на газдинству могу се спроводити и на другим газдинствима, ако њихов положај или распоред у односу на газдинство на коме је постављена сумња на везикуларну болест свиња указују на могућу контаминацију узрочником, као и на сточној пијаци, вашару, догону, изложби, неком другом јавном догађају и у транспорту, у случају сумње на појаву везикуларне болести свиња. Мере се примењују све док се сумња на појаву везикуларне болести службено не искључи. Мере у случају потврде везикуларне болести свиња на газдинству Кад се на газдинству потврди везикуларна болест свиња, поред напред наведених мера, врши се епизоотиолошки увиђај и спроводе следеће мере:

● лишавање живота на лицу места на хуман начин свих свиња без одлагања и нешкодљиво уклањање лешева животиња које су угинуле или су убијене спаљивањем или закопавањем на лицу места, ако за то постоје услови или њихово нешкодљиво уклањање у кафилеријама, тако да се ризик од ширења узрочника везикуларне болести свиња сведе на најмању могућу меру у складу са посебним прописом. Ако се врши закопавање на лицу места, дубина рупе у коју се убацују лешеви и отпад мора бити таква да се спречи откопавање од стране карнивора и да њихов положај буде такав да се спречи контаминирање воде или животне средине;

● уништавање или одговарајући третман свих предмета, отпадака, хране за

165

животиње, простирки или излучевина који су могли бити контаминирани, на начин да се обезбеди уништавање узрочника везикуларне болести свиња;

● чишћење и дезинфекција објеката за смештај животиња пријемчиве врсте, њихове околине, возила која се користе за превоз и опреме која је могла бити контаминирана;

● проналажење и нешкољиво уклањање меса свиња које су заклане у време које је протекло између вероватог уноса вируса везикуларне болести свиња на газдинство и почетка спровођења наређених мера.

Наведене мере могу се спроводити на другим газдинствима, ако се на основу њиховог положаја или распореда у односу на газдинство на којем је болест потврђена може посумњати на могућу контаминацију узрочником, као и у случају потврде везикуларне болести свиња на сточној пијаци, вашару, догону, изложби, на неком другом јавном догађају и у превозу. Сматра се да је на газдинству спречено ширење везикуларне болести свиња ако су предузете све неопходне мере и спроведено завршно чишћење и дезинфекција. Мере на контактним газдинствима Када ветеринарски инспектор утврди или посумња на основу епизоотиолошког увиђаја да је вирус везикуларне болести свиња унет са других газдинстава на газдинство на коме је постављена сумња на везикуларну болест свиња или на газдинство на коме је потврђена та болест или са тих газдинстава на друга газдинства или у кланицу као резултат кретања људи, животиња или превозних средстава или на неки други начин, та газдинства ће бити стављена под надзор и на њима ће се спроводити напред наведене мере. Мере на контактним газдинствима спроводе се најмање 28 дана. Спровођење мера на контактним газдинствима може се ограничити на део газдинства и на животиње које се тамо налазе, ако су те животиње смештене, узгајане и храњене потпуно одвојено и ако о њима брине друго особље. Мере на газдинству са две или више производних јединица Ако је везикуларна болест свиња потврђена на газдинству које има две или више одвојених производних јединица, Министарство може да дозволи одступање од мере прописане за газдинство, на производној јединици на којој се налазе здраве свиње, под условом да су структура и величина ових производних јединица и активности које се у њима обављају такве да су оне потпуно одвојене у погледу смештаја, држања, особља, опреме и храњења, како би се спречило ширење узрочника болести са једне производне јединице на другу. Мере у случају сумње на појаву и потврде везикуларне болести свиња у кланици Код сумње на појаву везикуларне болести свиња у кланици ветеринарски инспектор без одлагања врши епизоотиолошки увиђај, ставља кланицу под надзор и налаже изоловање животиња сумњивих на појаву везикуларне болести свиња, као и клиничко и лабораторијско испитивање свих свиња у кланици, како би се искључила сумња на појаву болести.

166

Када се присуство везикуларне болести свиња потврди у кланици без одлагања се спроводе следеће мере:

● лишавање живота на хуман начин оболелих свиња; ● клање свих здравих свиња у кланици; ● одвојено држање под инспекцијским надзором меса и кланичног отпада

претходно закланих свиња од меса и отпадака других свиња; ● уништавање лешева и унутрашњих органа оболелих и угинулих свиња на начин

да се избегне сваки ризик од ширења вируса везикуларне болести свиња, односно обезбеди његово уништавање;

● чишћење и дезинфекција објеката, опреме и возила под надзором ветеринарског инспектора;

● забрана допремања свиња на клање или стављања у промет до истека периода од 24 сата после чишћења и дезинфекције.

Начин одређивања граница зараженог и угроженог подручја Када се на основу резултата дијагностичких испитивања потврди присуство везикуларне болести свиња, министар надлежан за послове ветеринарства (у даљем тексту: министар) одређује границе зараженог и угроженог подручја, а на основу епизоотиолошких, географских, административних, еколошких и епизоотиолошких фактора. Заражено подручје је део територије Републике Србије полупречника од најмање три километра око газдинства на којем је потврђена везикуларна болест свиња. Угрожено подручје је део територије Републике Србије полупречника од најмање 10 километара око газдинства на којем је потврђена везикуларна болест свиња. Границе зараженог и угроженог подручја могу се променити, у зависности од:

● географског положаја, нарочито природних или вештачких граница; ● еколошких фактора; ● метеоролошких услова; ● присутности, раширености и врсте вектора; ● резултата епизоотиолошког увиђаја; ● резултата лабораторијских испитивања.

Мере које се спроводе у зараженом подручју У зараженом подручју спроводе се следеће мере:

● попис свих газдинстава на којима се држе пријемчиве врсте животиња; ● редовна контрола свих газдинства на којима се држе пријемчиве врсте

животиња, клинички преглед тих животиња укључујући и узимање статистичког броја узорака за лабораторијско испитивање, вођење евиденције контрола и налаза, с тим да учесталост контрола треба да буде пропорционална озбиљности епизоотиолошке ситуације на газдинствима са највећим ризиком;

● забрана превоза животиња пријемчиве врсте, јавним или другим путевима, осим услужним путевима на газдинству. Ветеринарски инспектор може дозволити провоз животиња путевима или железницом без истовара или заустављања;

● забрана промета животиња пријемчиве врсте са газдинства на коме се држе и на то газдинство;

167

Наведене мере примењују се најмање током периода који је једнак максималном периоду инкубације од уклањања животиња из зараженог газдинства и завршног чишћења и дезинфекције. Када се болест преноси векторима и инсектима може се на основу анализе ризика одредити време трајања мера и услови за могуће спровођење испитивања на сентинел животиња У зараженом подручју после истека максималног периода инкубације спроводиће се мере које се спроводе у угроженом подручју. Изузетно од наведеног може се одобрити промет животиња пријемчиве врсте у случају превоза животиња ради хитног клања директно у кланицу у зараженом или угроженом подручју, одобрену од стране Министарства, под следећим условима:

• да су на газдинству порекла боравиле најмање 21 дан од уклањања свиња са зараженог газдинства и спроведеног чишћења и дезинфекције;

• да су клинички прегледане све свиње на газдинству порекла; • да су свиње обележене на прописан начин; • да се превоз спроводи под службеним надзором и превозним средством које је

запечаћено; • да је извршен клинички преглед и дијагностичко испитивање свих свиња које се

упућују на клање; • да је ветеринарски инспектор на кланици обавештен о упућивању животиња на

клање. У кланици свиње са зараженог подручја морају се држати и клати одвојено од осталих свиња. Превозна средства и опрема који су коришћени за транспорт свиња морају да се очисте и дезинфикују пре него што напусте кланицу. При прегледу, пре клања и пост-мортем узима се статистички репрезентативан узорак крви. Ако је резултат лабораторијског испитивања статистички репрезентативног узорка крви негативан, месо се може користити за људску исхрану, а ако је резултат позитиван, односно ако се потврди везикуларна болест свиња, спроводе се напред наведене мере. Ако се свеже месо свиња отпрема у објекат који је одобрило Министарство, сваку пошиљку мора предходно запечатити ветеринарски инспектор и пошиљка мора остати запечаћена у току превоза до одобреног објекта. Мере које се спроводе у угроженом подручју У угроженом подручју спроводе се следеће мере:

● попис свих газдинстава на којима се држе животиње пријемчиве врсте; ● забрана превоза животиња пријемчиве врсте јавним путевима, осим на пашњаке

или у објекте у угроженом подручју у којима се држе затворене, под надзором ветеринарског инспектора;

● забрана провоза животиња пријемчиве врсте, осим провоза путевима или железницом без истовара или заустављања по одобрењу ветеринарског инспектора;

● забрана промета животиња пријемчиве врсте из угроженог подручја; ● забрана напуштања угроженог подручја за камионе и друга превозна средства и

168

опрему који су коришћени за превоз свиња или других животиња или материјала који могу бити контаминирани пре него што се изврши њихово чишћење и дезинфекција у складу са чланом 22. овог правилника.

Министарство може одобрити превоз свиња директно у одобрену кланицу ради хитног клања под напред наведеним условима. Наведене мере које се спроводе у угроженом подручју, примењују се најмање током периода који је једнак максималном периоду инкубације, након што су животиње из зараженог газдинства уклоњене, као и после извршеног чишћења и дезинфекције. Када се болест преноси векторима и инсектима може се на основу анализе ризика одредити време трајања мера и услови за могуће спровођење испитивања на сентинел животињама. Изузетно од наведеног, може се одобрити промет животиња пријемчиве врсте из угроженог подручја под следећим условима:

● да су на газдинству порекла боравиле најмање 21 дан пре превоза; ● да су све свиње на газдинству прегледане током 48 сати пре превоза; ● да је извршен клинички преглед свиња које треба преместити током 48 сати

пре превоза, под условом да су резултати тестова негативни; ● да је спроведено серолошко испитивање статистичког узорка узетог од свиња

које треба преместити, а да при том нису дијагностикована антитела на везикуларну болест свиња у периоду од 14 дана пре превоза;

● да су свиње обележене на прописан начин; ● да су превозна средства и опрема која се користи за превоз свиња очишћени и

дезинфиковани пре и после сваког превоза. Ако се мере примењују дуже од 30 дана због појаве нових случајева везикуларне болести свиња, а као последица спровођења тих мера наступе проблеми са држањем животиња, може се на основу образложеног захтева власника одобрити превоз животиња са газдинства унутар зараженог или угроженог подручја ако:

● се спроведе клинички преглед свих животиња на газдинству; ● се изврши клиничко испитивање животиња које треба да се превезу и ако су

резултати клиничког испитивања негативни; ● је свака животиња обележена на прописан начин; ● се газдинство у које се упућују животиње налази унутар зараженог или

угроженог подручја; ● су превозна средства и опрема која се користи за транспорт свиња или других

живих животиња очишћена и дезинфикована, како би се избегао ризик од ширења узрочника болести током тог превоза.

Престанак болести на зараженом или угроженом подручју Сматра се да је везикуларна болест свиња престала ако су у зараженом и угроженом подручју спроведене све прописане мере, завршно чишћење и дезинфекција и ако је од последњег случаја болести протекао максимални период инкубације, а да се за то време није појавио нови случај болести.

169

Мере за откривање, дијагностику, спречавање ширења и сузбијање болести животиња које живе у дивљини За рано откривање, дијагностику, спречавање ширења, искорењивање и сузбијање везикуларне болести свиња код животиња које живе у дивљини, примењиваће се одговарајуће мере у складу са напред наведеним. Вакцинација против везикуларне болести свиња Вакцинација против везикуларне болести свиња се не спроводи, као ни лечење болесних или сумњивих животиња на везикуларну болест свиња. Министарство може дозволити одступање, ради научних истраживања и ако је епизоотиолошка ситуација таква да захтева вакцинацију. У случају да је епизоотиолошка ситуација таква да захтева вакцинацију, Министарство припрема и доноси план вакцинације који је саставни део Кризног плана. План вакцинанације мора да буде сачињен тако да садржи податке о:

● густини популације свиња у зараженом подручју; ● карактеристикама и саставу сваке вакцине која се користи; ● начину и поступку контроле дистрибуције, складиштења и употребе вакцине; ● категоријама животиња које се могу или морају вакцинисати; ● подручјима у којима вакцинација мора или може бити спроведена; ● временском периоду у којем ће се спровести вакцинација.

Вакцинација или ревакцинација, као и коришћење ињекција хиперимуног серума на пријемчивим животињама сумњивим на појаву болести се не спроводи. Приликом вакцинације спроводе се следеће мере:

● посебно обележавање вакцинисаних животиња јасном и читљивом ознаком; ● забрана изласка вакцинисаних животиња изван подручја у коме је вакцинација

спроведена осим ако се не упуте на кланицу коју је одобрило Министарство ради хитног клања пошто је спроведено испитивање свих сумњивих животиња на газдинству и потврђено да ниједна од сумњивих животиња није заражена.

Превоз животиња пријемчивих врста из подручја у коме је вакцинација спроведена Министарство може одобрити када је вакцинација завршен. У оквиру Прве компоненте инструмената за претприступну помоћ ЕУ- подршка транзицији и изградњи институција, Пројекти из ИПА-2008- Подршка контроли и искорењивању класичне свињске грознице и беснила у Републици Србији, почела је орална вакцинација лисица и других дивљих животиња против беснила као и спровођење мониторинга оралне вакцинације против беснила, а такође се спроводи мониторинг на класичну кугу свиња код дивљих свиња и мониторинг вакцинације домаћих свиња на класичну кугу свиња. Видети Анексу III, Здравље животиња (Animal Health) – приказ у односу на ЕУ легислативу

170

- Трговина живим животињама; семеном, јајним ћелијама и ембрионима;

Видети одговор на питање 10. глава II, овог поглавља, у делу систем контроле на унутрашњем тржишту и приликом увоза (control system in the internal market and control system for imports).

- Некомерцијална кретања кућних љубимаца;

До доношења Правилника који ће регулисати некомерцијално кретање кућних љубимаца у складу са Уредбом ЕУ 998/2003, на снази је Инструкција о начину поступања приликом некомерцијалног увоза паса и мачака у Републику Србију, од 24.03.2010. У оквиру ове инструкције преузете су неке основне одредбе поменуте уредбе ЕУ укључујући и Листу земаља са повољном ситуацијом у вези беснила. Уколико се земља порекла животиње налази на листи, Министарство издаје дозволу за некомерцијални увоз у Републику Србију, са назнаком без обавезе карантинирања након увоза. Приликом увоза, животиње мора да прати међународна ветеринарска потврда (сертификат) или пасош у којем се потврђује да су:

а) трајно обележене микрочипом који испуњава ISO стандард 11784 и 11785 или јасно видљивим тетовир бројем;

б) вакцинисане против беснила регистрованом инактивисаном вакцином која садржи најмање једну антигенску јединицу по дози (WHO стандард) ако се ради о животињи старијој од 3 месеца. У случају прве вакцинације против беснила мора да протекне 21 дан да би животиње могле да се увезу. Вакцинација и ревакцинација животиња морају да буду урађене у складу са упутством произвођача вакцине.

Животиње које се увозе из земље порекла која се налази на листи, а млађе су од 3 месеца и нису вакцинисане против беснила, могу се увести:

а) уколико се на основу приложене документације може утврдити да од рођења нису мењале боравиште и нису биле у контакту са дивљим животињама које су могле бити инфициране беснилом или

б) ако се увозе заједно са мајком од које још увек зависе. Уколико се земља порекла животиње не налази на листи, Министарство издаје дозволу за некомерцијални увоз у Републику Србију, са назнаком без обавезе карантинирања након увоза. Приликом увоза, животиње мора да прати међународна ветеринарска потврда (сертификат) у којој је, осим горе наведених података, неопходно да буде потврђено и да:

a) нису показивале клиничке знаке беснила у периоду од 48 часова пре путовања, б) су биле подвргнуте тестирању серума крви на висину титра специфичних

неутрализирајућих антитела против вируса беснила и то са граничним титром од најмање 0.5 IU/мл у лабораторији која је овлашћена од стране Европске Уније. Тестирање мора да буде обављено најмање 30 дана након вакцинације и три месеца пре увоза. Тестирање се не мора понављати ако су животиње биле ревакцинисане у складу са подтачком б) тачке 3 ове Инструкције.

О некомерцијалном увозу животиња води се евиденција у надлежној служби Министарства (Одељењу за граничну ветеринарску инспекцију) и о томе обавештава

171

Одељење за међународни промет и сертификацију на месечном нивоу и то најкасније до 15.-ог дана у месецу за претходни месец. Листа, која се ажурира од стране Европске Уније у оквиру Уредбе ЕС/998/2003, редовно се прати и ажурира од стране Министарства (Одељење за здравствену заштиту, добробит и следљивост животиња) и она чини саставни део Инструкције.

-Забрана супстанци и надзор резидуа;

Мониторинг забрањених супстанци На основу Закона о лековима и медицинским средствима (Сл. гласник РС, бр 30/2010), Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде доноси листу забрањених супстанци и лекова намењених за употребу у ветерини за третирање животиња намењених за исхрану људи. Листа се у складу са препоруком Агенције за лекове и медицинска средства, усклађује са постојећим забранама и условима употребе лекова које издаје ЕМЕА и које пропише ЕУ као услов за употребу или забрану употребе. У складу са наведеним, МПШВ је донело Решење о забрани промета и употребе појединих супстанци и лекова намењених употреби у ветеринарској медицини за третирање животиња које се користе за исхрану људи (Сл. Гласник РС, бр. 96/2009). Правилником о утврђивању програма систематског праћења резидуа (мониторинг) фармаколошких, хормонских и других штетних материја код животиња, производа животињског порекла, хране животињског порекла и хране за животиње (Сл. лист бр. 91/2009), дефинисана је листа забрањених супстанци у складу са Листом А Упутства 96/23/ЕЦ. Мониторинг резидуа Програм/План праћења (мониторинга) резидуа у живим животињама, примарним производима животињског порекла и храни за животиње, спроводи се на основу:

1. Закона о ветеринарству (Сл. гласник РС бр. 91/05, 30/2010), 2. Закона о безбедности хране (Сл. гласник РС бр. 41/09), 3. Правилника о утврђивању програма систематског праћења резидуа

фармаколошких, хормонских и других штетних материја код животиња, производа животињског порекла, хране животињског порекла и хране за животиње (Сл. гласник РС бр. 91/2009),

4. Инструкције за о правилима службеног узорковања за мониторинг одређених супстанци и резидуа у живим животињама и производима животињског порекла, Бр. 323-07-01577/2010-05,

5. Решења о забрани употребе одређених супстанци ветеринарских медицинских производа за употребу код животиња које се користе за исхрану људи (Сл. гласник РС бр. 96/2009),

6. Правилника о максимално дозвољеним количинама остатака средстава за заштиту биља у храни и храни за животиње (Сл. гласник РС бр. 25/10).

Одсек за ветеринарско јавно здравство у Управи за ветерину је Централни надлежни орган за планирање, спровођење и надзор над системом контроле резидуа.

172

Циљ Програма мониторинга резидуа је да се систематском контролом одговарајућег броја плански распоређених узорака обезбеди ефикасно праћење недозвољеног третирања животиња или нивоа резидуа у екскретима и телесним течностима живих животиња, органима и ткивима закланих животиња, примарним производима животињског порекла и храни за животиње. Агенција за лекове и медицинска средства Републике Србије, надлежна је за регистрацију и издавање одобрења за стављање ветеринарских лекова у промет, укључујући и издавање одобрења за увоз ветеринарских лекова. Агенција за лекове надлежна је за припрему и ажурирање листе свих лекова са активним супстанцама који се налазе у промету на тржишту Републике Србије. Одсек за ветеринарско јавно здравство припрема годишњи програм мониторинга резидуа, издаје налоге ветеринарским инспекторима за узорковање и прати реализацију програма. Инструкцијом за спровођење програма мониторинга резидуа утврђени су основни принципи узорковања, критеријуми за избор узорака; количине и врсте узетих узорака; начин узимања, паковања и обележавања узорака, потребна документација и начин извештавања и поступак у случају позитивног налаза. Ветеринарски инспектори на недељном нивоу узимају узорке по налогу издатом од стране Управе за ветерину/ Одсек за ветеринарско јавно здравство, неочекивано и ненајављено за субјекта у пословању храном, током целе године. У случају позитивног налаза резидуа, ветеринарска инспекција спроводи истрагу и предузима мере у складу са својим овлашћењима. Национална референтна лабораторија за контролу резидуа је Институт за хигијену и технологију меса, Београд. Институт је једина лабораторија овлашћена од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде са којом Управа за ветерину има уговор који утврђује међусобне обавезе у области испитивања узорака према Националном плану за мониторинг резидуа. Институт је акредитован по Стандарду ISO IEC 17025 од стране Акредитационог Тела Србије (АТС) Средства за спровођење Програма мониторинга резидуа обезбеђују се у буџету Управе за ветерину. Годишњи План за текућу годину и Извештај о резултатима мониторинга за претходну годину, Управа за ветерину доставља Комисији ЕУ/DG SANCO до 31. марта текуће године. Република Србија има одобрен план од стране Европске Уније за системско праћење резидуа у живим животињама, примарним производима животињског порекла и храни за животиње и то за говеда, коње, овце, козе, свиње, живину, куниће, дивљач, аквакултуру, јаја, мед, млеко (Commission Decision 327/2010/EC on the approval of residue monitoring plans submitted by third countries in accordance with Council Directive 96/23/EC).

173

- Услови за увоз живих животиња и производа животињског порекла; Област међународног промета роба прописан је у поглављу XI Закона о ветеринарству („Службени гласник РС“ број 91/2005 и 39/2010), а општи принципи међународних обавеза у члану 7. истог закона. Увоз животиња може да се врши ако су испуњени прописани услови у погледу заштите здравља и добробити животиња и ако су животиње обележене у складу са прописима земље извознице, односно земље порекла пошиљке. Увоз животиња се може одобрити и у случају да су примењени другачији стандарди од прописаних, за које надлежна служба земље извознице пружи научно заснован доказ о постизању једнаког нивоа заштите здравља који би се постигао применом поступака прописаних у Републици Србији. Увоз производа животињског порекла, хране животињског порекла, хране за животиње, споредних производа животињског порекла и пратећих предмета одобрава се из објеката који испуњавају прописане услове, који су регистровани у ЕУ и који су под контролом надлежног органа. Министарство може одобрити увоз из других објеката када се утврди да су прописи, стандарди, производња и надзор које врши земља извозница истоветни прописима Републике Србије и да је обезбеђен једнак ниво заштите потрошача. Министарство може извршити преглед објекта ради провере. Трошкове прегледа сноси увозник. Поступци званично прихваћени од релавантних међународних организација за утврђивање стандарда за заштиту здравља прихватају се за поступке који пружају једнак ниво заштите здравља, као и поступци прописни у Републици Србији. У Закону о безбедности хране („Службени гласник РС“ број 41/2009) у члану 14. и у поглављу VII. прописане су опште обавезе при увозу и извозу хране и хране за животиње. Међународне обавезе у области безбедности хране извршавају се у складу са препорукама релевантних међународних организација, Споразумом о примени санитарних и фитосанитарних мера СТО (SPS Agreement), међународним конвенцијама и другим одговарајућим међународним споразумима и размењују се информације са другим националним организацијама одговорним за безбедност хране. Ради безбедности хране и хране за животиње примењују се мере засноване на научним принципима, међународним стандардима, смерницама и препорукама, у обиму који је неопходан да се заштити живот и здравље. Мере безбедности хране и хране за животиње примењују се на начин да се избегне произвољна и неоправдана дискриминација између држава у којима преовладавају исти или слични услови, на начин који не представља прикривено ограничавање спољне трговине.

174

Ради обезбеђења вишег нивоа заштите живота и здравља од нивоа који се постиже мерама заснованим на међународним стандардима, смерницама и препорукама могу се предузимати и друге мере безбедности хране и хране за животиње када постоји научно оправдање или ако би те мере довеле до нивоа заштите који се разликује од оног за који Република Србија сматра да је потребан. Мере безбедности хране и хране за животиње које примењују друге државе сматраће се истоветним мерама прописаним у Републици Србији ако земља извозница објективно докаже да су научно засноване и да се њиховом применом обезбеђује одговарајући ниво заштите живота и здравља људи који се у Републици Србији захтева. Прописане мере за безбедност хране и хране за животиње морају да буду прилагођене карактеристикама подручја које могу да утичу на безбедност хране и хране за животиње, било да се ради о земљи у целини, делу земље, неколико земаља или деловима неколико земаља, из ког потиче производ и у које је производ упућен, нарочито узимајући у обзир ниво распрострањености одређених болести или штеточина, постојање програма за искорењивање или контролу и одговарајуће критеријуме и препоруке релевантних међународних тела. Процедуре у вези са провером спровођења мера за безбедност хране и хране за животиње примењиваће се ефикасно и на начин који није неповољнији по увезене производе у односу на сличне производе домаћег порекла. Истоветност мера у увозу и извозу Храна и храна за животиње која се увози у Републику Србију ради стављања у промет, мора да испуњава услове у складу са прописима о храни или услове које је Република Србија признала као истоветне њима или ако постоји посебан међународни споразум са условима садржаним у том споразуму. Изузетно од одредбе става 2. овог члана, осим у случају када је храна штетна по здравље или кад храна за животиње није безбедна, храна и храна за животиње може се извозити или увозити ради извоза ако су надлежна тела државе одредишта с тим изричито сагласна пошто су у потпуности обавештена о разлозима и околностима због којих се храна и храна за животиње не може стављати у промет у Републици Србији. Ако се примењују одредбе међународног уговара између Републике Србије и земље увознице, храна и храна за животиње која се извози из Републике Србије у ту земљу, мора задовољавати услове садржане у међународном споразуму. Ако постоји ризик да се на територију Републике Србије унесе заразна болест која се обавезно пријављује или може да се пренесе пошиљком, Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде може да:

1) забрани или ограничи увоз, извоз или провоз животиња, производа животињског порекла, хране животињског порекла, хране за животиње, споредне производе животињског порекла и пратећих предмета;

2) нареди контролу промета животиња, производа животињског порекла, хране животињског порекла, хране за животиње, споредних производа

175

животињског порекла и пратећих предмета на угроженим граничним подручјима, укључујући путеве, мостове и трајекте, и

3) нареди у угроженим подручјима дезинфекцију људи и возила који прелазе границу Републике Србије;

Поред горе наведеног у складу са анлаизом ризика, а у зависности од врсте заразне болести односно друге опасности, могу се одредити и посебни додатни ветеринарско санитарни услови увоза (додатна испитивања, ограничења и друге мере предострожности), који се могу применити на све врсте и категорије пошиљака које представљају ризик за појаву одређене опасности. Посебни ветеринарско санитарни услови увоза у односу на ТSЕ/БСЕ прописани су и Наредбом о предузимању мера за спречавање уношења заразне болести животиња трансмисивних спонгиоформних енцефалопатија у Републику Србију („Службени гласник РС“ број 8/09) и то ради спречавања уношења заразне болести животиња трансмисивних спонгиоформних енцефалопатија (у даљем тексту: ТSЕ) у Републику Србију, забрањује се увоз. Мере за спречавање уношења ТSЕ наведене су у Поглављу II, Ветеринарска политика у питању број 10, мере за контролу болести.

Пошиљке животиња, производа животињског порекла и хране за животиње које се увозе или су у провозу морају:

1) да буду без заразних болести које се обавезно пријављују и обележенена прописан начин;

2) да имају оргиналну међународну ветеринарски потврду (сертификати) издату и потписану од стране недлежног ветеринарског инсшпектора или овлашћеног ветеринара државе извознице или државе провоза;

3) бити обележене и праћене одговарајућим идентификационим документом када су у питању живе животиње;

4) да имају решење о утврђивању ветеринарско-санитарних услова за увоз/ транзит и

5) у зависности од природе заразне болести и могућег ризика не могу потицати из газдинства, подручја односно државе извознице, нити бити у провозу кроз подручје или државу, у којој постоји заразна болест која се обавезно пријављује.

Пошиљке хране животињског порекла које се увозе или су у провозу морају да:

1) буду безбедне по здравље људи 2) морају да имају оригиналну међународну ветеринарску потврду

(сертификат) издату и потписану од стране надлежног ветеринарског инспектора или овлашћеног ветеринара држава извознице или државе порекла;

3) имају решење о утвршивању ветеринарско-санитарних услова за увоз/ транзит;

4) буду обележене на начин тако да се може утврдити порекло пошиљке и објект у којима је производ и храна произведена.

Међународна ветеринарска потврда (сертификати) мора да буде оригинална, издата на дан отпреме пошиљке и то за једну врсту животиња или производа и за једног примаоца, оверена на прописан начин, обележена серијским бројем, обавезно писана на српском језику и језику земље порекла, а за пошиљке у провозу може бити писана и на енглеском и на другим језицима који су службено прихваћени у међународном промету.

176

Управа за ветерину припрема обрасце ветеринарских сертификата у складу са прописима Републике Србије и у складу са условима које прописује држава увозница или извозница. Након окончања поступка усаглашавања, исти се означавају на прописан начин, пре штампања се врши контрола нултог примерка сертификата, дозвољава се штрампање, контролише њихова дистрибуција, евиденција и издавање. Правилник о начину и поступку издавања Међународних ветеринарских потврда (сертификата) за пошиљке животиња, произвoда животињског порекла, хране животињског порекла, хране за животиње, споредних производа животињског порекла и пратећих предмета, као и евиденција о издатим сертификатима („Сл. гласник РС“ број 76/10), ближе прописује начин и поступака издавања међународних ветеринарских потврда (сертификата) за пошиљке животиња, производе животињског порекла, хране животињског порекла, хране за животиње, спореднe производe животињског порекла и пратећих предмета, као и евиденцију о издатим сертификатима. Наведени правилник је припремљен на основу Упутства Савета 96/93/EЦ o сертификацији животиња и производе животињског порекла За извозне пошиљке животиња и производа животињског порекла издаје се оригинална међународна ветеринарска потврда којом се потврђује да пошиљка испуњава услове државе увоза, а за храну животињског порекла да је та храна безбедна за исхрану људи. Надлежни ветеринарски инспектор издаје оргиналну међународну ветеринарску потврду приликом утовара у месту порекла пошиљке и објекта одобреног или регистрованог у Управи за ветерину. Међународна ветеринарска потврда издаје се на штампаном обрасцу у складу са одговарајућим међународним стандардима или у складу са обрасцем који прописује земља увозница. Свака пошиљка животиња, производа животињског порекла, хране за животиње и ветеринарских лекова подлеже ветеринарско-санитарном прегледу на месту уласка пошиљке у земљу. Живе животиње се прегледају и у случају позитивне одлуке одобрава се транспорт до места карантина. Карантин је одређен решењем о карантину који издаје Управа за ветерину. Након истовара на месту одређеном за карантин животиње ће бити прегледане. На граничном прелазу уласка пошиљке у земљу, гранични ветеринарски инспектор врши идентификацију пошиљке, контролу пратеће документације и физички преглед пошиљке, који у складу укључује и узимање узорка за лабораториске анализе. Ако је потребно узорковање пошиљке, а из било ког разлога није могуће узети узорке из пошиљке на граничном прелазу, пошиљка се може упутити у место складиштења, где ће локални надлежни ветеринарски инспектор прегледати пошиљку и узети узорке за лабораторијску анализу.

-Билатерални међународни споразуми у области ветерине са земљама чланицама ЕУ, земљама кандидатима за чланство у ЕУ, и трећим земљама (уколико постоје). У табели Споразуми или уговори приказани су билатерални споразуми који су на

снази, из области ветеринарства.

177

ДРЖАВА Назив Споразума или уговора

АЛБАНИЈА Ветеринарска конвенција између Југославије и Албаније, потписана 03.октобар 1968.

АРГЕНТИНА Споразум између Владе Републике Србије и Републике Аргентине о сарадњи у области ветеринарства, потписана 10. маја 2010.

АРАПСКА РЕПУБЛИКА ЕГИПАТ

Меморандум о разумевању између МПШВ Републике Србије и Министарства пољопривреде и мелиоризацији земљишта Арапске Републике Египат о сарадњи у области ветеринарства, потписана 28. маја 2010.

БЕЛОРУСИЈА Споразум између Савезне Владе Савезне Републике Југославије и Владе Републике Белорусије о сарадњи у области ветеринарства, потписан 30.јануар 1998.

Босна и Херцеговина

Споразум између Владе Републике Србије и Вијећа министара Босне и Херцеговина о сарадњи у области ветеринарства 01. новембра 2010

БУГАРСКА Нови Споразум о граничном поступку у железничком саобраћају потписан 15.04.2005.

ЦРНА ГОРА

Протокол о хармонизацији поступака и процедура приликом спољнотрговинског промета роба које подлежу ветеринарско санитарној контроли и фитосанитарној контроли на граници, потписан 29.04.2003

ФИНСКА Ветеринасрко санитарни споразум између Владе СФРЈ и Владе Републике Финске, потписан 08.јуна 1979

ХРВАТСКА Споразум између Владе Републике Србије и Владе Републике Хрватске о ветеринарској сарадњи, потписан 23.11.2005.

ИНДИЈА

Споразум између Владе Републике Србије и Владе Индије о сарадњи у области пољопривреде и сродним секторима, потписан 03. марта 2009.

ИРАН Споразум између Владе Републике Србије и Владе Исламске Републике Иран о сарадњи у области ветеринарства и заштите здравља животиња, потписан 8. маја 2009.

КИНА

Meморандум о разумевању између Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС и Генералне управе за надзор квалитета, инспекцију и карантин Народне Републике Кине о сарадњи у области здравља животиња, биља и безбедности хране, потписан 17. априла 2007.

МАКЕДОНИЈА Споразум измечу Савезне Владе Савезне Републике Југославије и Владе Републике Македоније о сарадњи у области ветеринарства, потписан 23. април 1997.

МОНГОЛИЈА Ветеринарска конвенција између Владе СФРJ и Владе Монголске Народне Републике, потписан.09.март1977.

РУСКА ФЕДЕРАЦИЈА

Споразум о ветеринарској сарадњи и Меморандум између МПШВ Републике Србије и Федералне службе за ветеринарску

178

и фито-санитарну контролу Руске Федерације o условима испоруке рибе, рибљих и морских производа из РС у РФ, потписан 28 08 2010.

СЛОВАЧКА Меморандум о разумевању о сарадња у области ветеринарства и безбедности хране, потписан марта 2006 у Београду

УРУГВАЈ Санитарно ветеринарска конвенција између Савезног Извршног Вежа Скупштине СФРЈ и Владе Источне Републике Уругваја, потписан.14.мај.1985.

БРАЗИЛ

Допунски споразум Основном споразуму о техничкој сарадњи између Владе Републике Србије и Владе Федеративне Републике Бразил о сарадњи у области ветеринарства, потписан 5. јануара 2010.

КУБА

Меморандум о разумевању о развоју капацитета и техничкој сарадњи између Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС и Министарство пољопривреде Републике Кубе, потписан 2. октобра 2008. Београду

Добробит животиња:

- Домаће животиње, коке носиље, укључујући и информације о условима производње, пилићи за тов, телад, свиње;

- Животиње у транспорту;

- Животиње у тренутку клања или убијања. У Републици Србији је 2009. године усвојен Закон о добробити животиња (''Сл. гласник РС'', бр. 41/09) који је припремљен у складу са Упутствима, Одлукама и Уредбама Европске уније и Европске комисије, као и препорукама Светске организације за заштиту здравља животиња (OIE) и Европским Конвенцијама о заштити различитих категорија животиња. Законом је на ефикасан начин дефинисана добробит различитих категорија животиња у различитим условима држања. Закон регулише општу заштиту добробити животиња при чему се највећи акценат даје на права и обавезе власника и држалаца животиња, као и посебна заштита добробити животиња и то добробит животиња на фармама, током превоза, добробит животиња током клања и лишавања живота, добробит животиња које се користе у огледне и друге научне сврхе, добробит кућних љубимаца, напуштених и изгубљених животиња и добробит дивљих животиња у заточеништву. Закон је општи и начелан, док су детаљне одредбе законодавства Европске уније уврштене у подзаконска акта. Инспекцијски надзор над спровођењем Закона о добробити животиња и прописа донетих на основу њега врши Министарство пољопривреде и то преко ветеринарских инспектора. Инспекцијски надзор се обавља на основу анализе ризика, случајним одабиром места контроле и по сазнању о поступању супротно одредбама овог закона. У вршењу послова инспекцијског надзора над спровођењем овог закона ветеринарски инспектор има право и дужност да проверава:

1) начин поступања са животињама;

179

2) услове држања и узгоја животиња; 3) објекте, простор и просторије у којима се врши држање, узгој, репродукција,

продаја, клање, спровођење огледа, обука, смештај и збрињавање животиња; 4) испуњеност услова у погледу обучености за добробит животиња; 5) поседовање потребне документације, као и вођење евиденције у складу са овим

законом; 6) обављање промета, превоза, лишавања живота и клања животиња, обуке

животиња и јавног приказивања животиња; 7) превозна средства; 8) места за одмор животиња и контролне станице и 9) извршавање мера у складу са овим законом.

У вршењу инспекцијског надзора ветеринарски инспектор је дужан и овлашћен да:

1) нареди отклањање неправилности при држању, узгоју, репродукцији, клању, лишавању живота, утовару, претовару, истовару, превозу, обуци и коришћењу животиња;

2) привремено или трајно одузме животиње ради заштите живота и добробити, ако власник поступа супротно одредбама овог закона;

3) нареди лишавање животиња живота о трошку њиховог власника, односно држаоца у случајевима када су животиње неизлечиво болесне, повређене или телесно деформисане тако да њихов опоравак није могућ;

4) забрани лишавање животиња живота од стране нестручног лица и на начин који није у складу са одредбама овог закона;

5) привремено или трајно забрани држање и репродукцију животиња, ако власник, односно држалац поступа супротно одредбама овог закона;

6) забрани утовар, претовар, превоз и истовар животиња, ако нису испуњени услови прописани овим законом;

7) привремено забрани клање животиња, које се обавља супротно одредбама овог закона;

8) привремено одузима документацију и предмете који у прекршајном или казненом поступку могу послужити као доказ и за то издаје потврду;

9) нареди одузимање животиња уколико се није поступило по решењу инспектора, који је забранио или наредио меру отклањања недостатака.

Поред тога, Законом је прописано да за потребе ветеринарске инспекције, поједине стручне послове из овог закона, исте може обављати ветеринарска станица и овлашћени ветеринар који обавља послове у складу са законом којим се уређује ветеринарство и то уз проверу:

1) начина поступања са животињама; 2) услова држања и узгоја животиња; 3) испуњености услова у погледу добробити животиња у објектима, простору и

просторијама у којима се врши држање, узгој, репродукција, продаја, обука, смештај и збрињавање животиња;

4) испуњености услова у погледу обучености за добробит животиња, у складу са овим законом;

5) поседовања потребне документације, као и вођења евиденције у складу са овим законом;

6) обављања промета, превоза, обуке животиња и јавног приказивања животиња; 7) превозних средстава; 8. места за одмор животиња и контролних станица;

180

- Домаће животиње, коке носиље, укључујући и информације о условима производње, пилићи за тов, телад, свиње; У табели је наведено тренутно стање у Републици Србији, односно број фарми у зависности од врсте животиње и производње:

ФАРМЕ

ВРСТА ЖИВОТИЊЕ БРОЈ ФАРМИ УКУПАН БРОЈ

говеда 1328 1915 млечне краве 587 коке носиље 784

1780 пилићи намењени за производњу меса

996

свиње 824 Општи услови држања и поступања са животињама прописани су Законом о добробити животиња, па је тако једно од основних начела овог Закона и начело одговорности која све односи на све власнике и држаоце животиња без обзира коју врсту делатности у вези са животињама обављају, као и на различите животињске врсте. Законом је регулисано да сва правна и физичка лица имају право да држе и узгајају животиње уколико испуне услове за држање и узгој животиња. Обавеза сваког лица је да брине о животињама, а нарочито о животињама чији опстанак зависи непосредно од њега, као и да свакој животињи коју повреди пружи прву помоћ и обезбеди пружање помоћи од стране стручног лица. Поред тога, власник, односно држалац животиње је дужан да:

1) према животињи поступа са пажњом доброг домаћина и да обезбеди услове за држање и негу животиња који одговарају врсти, раси, полу, старости, као и физичким, биолошким и производним специфичностима и особинама у понашању и здравственом стању животиње;

2) благовремено обезбеди помоћ ветеринара ако је животиња оболела, при порођају животиње, као и збрињавање болесне, повређене и изнемогле животиње.

Власник, односно држалац животиње одговоран је за живот, здравље и добробит животиње и мора да предузима све неопходне мере како би обезбедио да се животињи не наноси непотребан бол, патња, страх и стрес, односно повреда. Законом је регулисано држање, узгајање и промет животиња, при чему се животиње могу држати, узгајати и стављати у промет, у производне сврхе, у објекте који испуњавају услове за добробит животиња у погледу простора за животиње, просторија и опреме, који се уписују у Регистар објеката који води Министарство, у складу са законом којим се уређује ветеринарство. Лица, која се баве држањем, узгајањем и прометом животиња у производне сврхе обавезни су да воде евиденцију, која се нарочито односи на кретање, исхрану и лечење животиња. Законом о добробити животиња јасно су дефинисане дужности власника, односно држаоца животиња, па је тако он дужан да обезбеди:

181

1) одговарајући и сигуран смештај животиње, као и микроклиматске услове, хигијену, довољно простора, слободу кретања, храну и воду која одговара врсти, раси, полу, старости и физичким, биолошким, производним потребама и потребама у понашању животиње; 2) заштиту животиња од штетног утицаја временских прилика, као и од природних

непријатеља; 3) одвојено држање животиња које узнемиравају једна другу или представљају

опасност за друге животиње и људе; 4) одвојено држање болесних, повређених и изнемоглих животиња; 5) да о животињама брине потребан број обучених лица.

Закон о добробити животиња налаже да животињи којој је ускраћена слобода кретања власник, односно држалац животиње мора обезбедити простор за смештај у којем без тешкоће може да легне и устане, испружи предње, односно задње ноге, као и да се на истој површини и у истом простору без савијања трупа и главе слободно окрене у стајаћем и у лежећем положају. Ближи услови за добробит животиња на фармама прописани су Правилником о условима за добробит животиња у погледу простора за животиње, просторија и опреме у објектима у којима се држе, узгајају и стављају у промет животиње у производне сврхе, начину држања, узгајања и промета појединих врста и категорија животиња, као и садржини и начину вођења евиденције о животињама (''Службени гласник РС'', бр. 6/10)

Овим Правилником се прописују општи услови добробити животиња и то кока носиља, свиња, телади и пилића за тов (бројлера) у погледу простора, просторија и опреме, температуре, влажности, вентилације, аутоматске и механичке опреме итд., а затим се детаљно прописује начин држања, узгајања и промета различитих категорија животиња и то за: Коке носиље - прописани су општи услови за све узрасте кока носиља и то у погледу простора, осветљења, буке, интервенција које се могу обављати, дезинфекције, контроле, као и посебни услови за појединачне системе узгоја, као што су алтернативни систем узгоја, систем узгоја у необогаћеним батеријским кавезима и систем узгоја у обогаћеним батеријским кавезима. Бројлери - прописани су посебни услову и погледу густине насељености, исхране, простирке, осветљења, нивоа буке, вентилације, прегледа и контроле, као и интервеција које се могу обављати. Телад - прописани су услови у погледу начина држања телади (групно или индивидуални боксеви, везано држање, невезано држање), површине простора који се мора обезбедити зависно од телесне тежине животиње, опреме, подова, простирке, осветљења, интезнитета буке, влажности, температуре, исхране и напајања, прегледа и контроле телади. Свиње - прописани су општи услови држања свих категорија свиња (услови у погледу простора, подова, решеткастих подова и размака између решетки, осветљења слободне подне површине, осветљење, интензитета буке, групног држања, инвидуалног држања агресивних свиња, подови, простирке, исхране и напајања, скраћивања зуба и сечења репова). Прописани су и посебни услови за различите категорије свиња и то посебни

182

услови за нерастове, посебне услове за крмаче и назимице, посебне услове за прасад пре одбијања и посебне услове за одлучену прасад и товљенике.

- Животиње у транспорту; Законом о добробити животиња регилисани су општи услови за обављање превоза животиња, па тако превоз животиња могу обављати правна и физичка лица, односно предузетници, који су уписани у Регистар превозника животиња, који води Министарство пољопривреде и која су од стране истог овлашћена за превоз животиња. После уписа у Регистар превозника животиња, Министарство издаје правном и физичком лицу, односно предузетнику овлашћење за дужи или краћи превоз животиња. Упис у Регистар превозника животиња и овлашћење за превоз животиња није потребно:

1) ако превоз животиње врши физичко лице за личне потребе до удаљености од 65 км, рачунајући од места утовара до места истовара;

2) у случају превоза кућних љубимаца за личне потребе, осим када је у питању комерцијални превоз,

3) у случају сезонског пресељења животиња на испашу.

Правно и физичко лице, односно предузетник, уписују се у Регистар превозника животиња ако испуњава услове у погледу превозних средстава за превоз животиња и обучености за добробит животиња приликом њиховог превоза. Поред тога, превозник је дужан да превоз животиња обавља на начин којим се обезбеђује заштита живота и добробити животиња, као и да пре почетка превоза попуни план превоза животиње који се мора налазити у возилу за време превоза, а који нарочито садржи: назив, односно име и презиме превозника; регистарски број под којим је уписан у Регистар превозника животиња; место утовара, претовара, одмора и истовара животиње; маршруту; трајање превоза. Животиње у току превоза мора да прати лице које је превозник задужио за бригу о добробити животиња (у даљем тексту: пратилац) и које је обучено за добробит животиња приликом њиховог превоза. Закон о добробити животиња прописује да се животиња може превозити само ако је способна да издржи путовање, као и да се се приликом гоњења, утовара, претовара, истовара, као и у току превоза животињи не сме наносити бол, патња, повреде, односно не сме се лишавати основних физиолошких потреба, нити проузроковати њена смрт. Истовар животиње мора се обавити без одлагања по приспећу у место одредишта. Места на којима се врши утовар, претовар и истовар животиње места за одмор и контролне станице морају испуњавати услове за добробит животиња у погледу простора за животиње, просторија и опреме. Ови услови ће бити прописани посебним правилником. У складу са Законом о добробити животиња је забрањено превозити:

1) високобремените женке у периоду од последњих 10% времена од укупног трајања бременитости, женке првих седам дана после доношења младих на свет,

183

новорођене животиње код којих пупчана врпца није сасвим зарасла, болесне или повређене животиње, осим ако је превоз животиња неопходан ради лечења, принудног клања, односно принудног лишавања живота;

2) животиње у непокривеним превозним средствима, боксевима, контејнерима и другој опреми у којој нису заштићене од штетног утицаја временских прилика и разлика у климатским условима;

3) животиње у топлим месецима у затвореним превозним средствима, боксевима, контејнерима и другој опреми, ако у току превоза није обезбеђено одговарајуће проветравање;

4) животиње које су осетљиве на разлике у температури ако у току превоза није обезбеђена стална температура;

5) животиње ако превозно средство не испуњава прописане услове; 6) животиње ако је смештај такав да су могуће повреде или испадање животиње из

превозног средства; 7) животиње ако се у току превоза не може обезбедити напајање и храњење, прва

помоћ и ветеринарско збрињавање болесних и повређених животиња; 8) водене животиње ако није обезбеђена довољна количина воде одговарајуће

температуре и концентрације кисеоника; 9) животиње ако се са њима заједно превозе материје које су штетне по њихово

здравље, као и заједно са лешевима животиња; 10) животиње поштом; 11) животиње ако превозник не поседује пратећу документацију у складу са овим

законом.

Законом је прописана дужност органа унутрашњих послова или царинских органа да задрже пошиљку животиња и то најдуже два сата, превозника и превозно средство ако се превоз животиње врши супротно одредбама закона и да о томе морају обавестити надлежног ветеринарског инспектора. Ближи услови које треба да испуне превозна средства у друмском саобраћају, железници, речном саобраћају (бродови и трајекти) и ваздушном саобраћају и то услови у погледу простора, вентилације, осветљења, опреме за утовар и истовар су прописани Правилником о условима у погледу превозних средстава у којима се превозе животиње (''Сл. гласник РС'', бр. 14/10)

Ближи услови у погледу вођења регистра превозника, обављању обука прописани су Правилником о програму обуке о добробити животиња приликом њиховог превоза, као и садржини и начину вођења регистра превозника животиња (''Сл. гласник РС'', бр. 73/10). Што се тиче ближих одредби које се односе на начин поступања са животињама током превоза, садржину овлашћења за превоз, план превоза животиња планирано је доношење посебног прописа који ће ближе регулисати ову област.

- Животиње у тренутку клања или убијања. Закон о добробити животиња регилише опште услове у погледу добробити животиња током клања, док су ближе одредбе које се односе на начин поступања са животињама непосредно пре клања, начин омамљивања и искрвављења животиња, прописане посебним подзаконским актом.

184

Законом је прописано да се са животињом пре клања мора поступати на хуман начин, пре клања се животиња мора омамити на начин којим се проузрокује тренутни губитак свести животиње и да се клање животиње мора обавити што је могуће ближе месту држања. Приликом омамљивања животиње се не смеју обуздавати средствима која проузрокују бол и патњу, не смеју се везивати за задње ноге, качити пре омамљивања, односно пре искрварења. Једино се живина и кунићи могу окачити пре омамљивања ради клања, под условом да се одмах после тога омаме. Законом о добробити животиња прописани су услови који се односе на омамљивање животиња пре клања, тако да се животиње не смеју клати без стручног и на прописан начин изведеног омамљивања пре клања. При томе се, а у циљу омамљивања животиња пре клања, не сме се користити бодеж, чекић, секира или друга средства која нису предвиђена за те намене у складу са овим законом. Обрада закланих животиња не сме се наставити, ако искрварење животиње није у потпуности завршено. Животиње се могу клати без претходног омамљивања у случају:

1) клања живине и кунића у домаћинству за сопствене потребе на начин и средствима који доводе до тренутне смрти;

2) принудног клања ради прекида патолошког стања животиње које може довести до угинућа због тешких повреда насталих услед несреће или из других здравствених разлога, ако нема услова за омамљивање;

3) религиозног клања које се обавља према прописима верске заједнице регистроване у Републици Србији.

У случајевима клања без претходног омамљивања животиње се пре клања морају обуздати на прикладан начин, искрварити брзо и стручно како би се бол и патња свели на најмању могућу меру. Законом је прописано да се обуздавање, омамљивање и клање животиња, осим живине и кунића који се кољу у домаћинству и за сопствене потребе, може обављати само лице које је обучено за добробит животиња током клања. Ветеринарски инспектор у кланици одговоран је за добробит животиња при обуздавању, омамљивању и клању. Детаљни услови клања и лишавања животиња живота прописани су Правилником о условима и средствима за лишавање животиња живота, начину поступања са животињама непосредно пре клања, начину омамљивања и искрварења животиња, условима и начину клања животиња без претходног омамљивања, као и програму обуке о добробити животиња током клања (''Сл. гласник РС'', бр. 14/10) Овим Правилником је прописано: поступање са животињама пре клања (општи услови поступања, поступање са животињама допремљеним у контејнерима, животињама које нису допремљене у контејнерима), начин обуздавања и омамљивања животиња (услови у погледу механичког омамљивања и то пенетрирајућим клином и перкусионим омамљивачем, омамивања електричном енергијом, омамљивања живине у воденим купатилима, омамљивања свиња излагањем угљен диоксиду, омамљивања живине излагањем мешавини гасова), начин искрварења животиња, услови и начин клања без

185

претходног омамљивања, начин и средства за лишавање живота животиња које се не узгајају ради производње крзна, начин и средства за лишавање живота крзнашица, начин и средства за лишавање живота животиња у циљу контроле обољења, начин и средства за лишавање живота једнодневних пилића и пилећих ембриона пореклом из инкубатора, ако и програм обуке о добробити животиња у време клања и лишавања живота.

Зоотехнички прописи У складу са чланом 46. Закона о ветеринарству прописано је да је локална самоуправа дужна да на својој територији организује зоохигијенску службу која обавља следеће послове:

1) хвата и збрињава напуштене животиње у прихватилишта за животиње; 2) нешкодљиво уклања лешеве животиња са јавних површина и објеката за узгој,

држање, дресуру, излагање,одржавање такмичења или промет животиња; 3) врши транспорт или организује транспорт лешева животиња са јавних

површина и објеката из тачке 2) до објекта за сакупљање, прераду или уништавање отпада животињског порекла на начин који не представља ризик по друге животиње, људе или животну средину.

Локална самоуправа је дужна да за горе наведене послове има изграђен објекат за сакупљање лешева животиња. Из објеката наведених у тачки 2) може сакупљати и друге споредне производе животињског порекла. Локална самоуправа која није организовала зоохигијенску службу дужна је да до њеног организовања обезбеди финансирање уклањања лешева. Када је животиња угинула под околностима које се не сматрају уобичајеним, леш животиње може бити уклоњен само по налогу ветеринарског инспектора. Закон о ветеринарству у поглављу XII. - Заштита животне средине (у чланови од 135.-137.) прописује да:

- су сва лица дужна да примењују мере ради заштите животне средине од штетних утицаја повезаних са узгојем, држањем и прометом животиња, са производњом и прометом производа животињског порекла, хране животињског порекла, хране за животиње и споредним производима животињског порекла, као и приликом спречавања појаве, ширења, сузбијања и искорењивања заразне болести животиња;

- су сва лица дужна да поступају са споредним производима животињског порекла, као и са излучевинама животиња, отпадом и отпадним водама у складу са условима и прописима донетим на основу овог закона и прописима донетим на основу закона којим се уређује заштита животне средине;

- лица која се баве делатностима прикупљања споредних производа животињског порекла дужна су да обезбеде пренос истих до најближег објекта за сакупљање отпадака или до објекта у коме се они прерађују или уништавају на нешкодљив начин.

Забрањено је бацати лешеве животиња у реке или друге водене токове или одводе или их остављати на путевима, отвореном простору, у шумама или на другом месту. Власници и држаоци животиња дужни су да пријаве угинуће животиње зоохигијенској служби и да се придржавају свих упутстава које је ова служба издала у вези са

186

одлагањем лешева, као и да о угинућу животиње, осим кућних љубимаца, обавесте Централну базу. Када се сумња да је животиња угинула од заразне болести која се обавезно пријављује, ветеринар или ветеринарски инспектор узима патолошки материјал и шаље га на испитивање ради установљавања узрока угинућа. Зоохигијенска служба је дужна, када је то потребно, да обезбеди превоз леша са места угинућа до објекта за преглед лешева или за сакупљање, прераду или уништење, као и да обезбеди дезинфекцију места угинућа, возила и опреме. У изузетним случајевима лешеви животиња се закопавају или спаљују на сточном гробљу или јами гробници која испуњава прописане услове. Када се сумња да је животиња угинула од заразне болести потребно је за угинулу животињу утврдити узрок угинућа. Област зоотехнике у Републици Србији је регулисана и Законом о сточарству (Службени гласник Републике Србије бр. 41/09) и одговарајућим правилницима који регулишу поједине специфичне делове зоотехнике. Закон о сточарству регулише циљеве у сточарској производњи, субјекте у сточарској производњи и њихове организационе облике, регистрацију одгајивачких организација и организација са посебним овлашћењима, одгајивачке циљеве и спровођење одгајивачких програма, контролу продуктивности и очување особина домаћих животиња, гајење домаћих животиња, гајење пчела, гајење дивљачи, аквакултуру, очување генетских резерви домаћих животиња и биолошке разноврсности у сточарству, производњу и промет хране биљног порекла за домаће животиње и производе животињског порекла, промет приплодним материјалом, као и друга питања од значаја за сточарство. Закон о сточарству регулише гајење и производњу приплодних и квалитетних приплодних домаћих животиња, вештачко осемењавање домаћих животиња, промет приплодним материјалом, зоотехничке услове за гајење домаћих животиња, заштиту животне средине током гајења и експлоатације домаћих животиња, квалитет хране за домаће животиње биљног порекла и квалитет производа животињског порекла, одгајивачке циљеве и спровођење одгајивачких програма, тестирање производних способности домаћих животиња, као и начин контроле послова предвиђених законом. Поред Закона о сточарству, услови за гајење и производњу приплодних и квалитетних приплодних домаћих животиња, су регулисани и следећим правилницима:

1) Правилник о садржини и обрасцу захтева за упис у регистар одгајивачких организација и организација са посебним овлашћењима, као и садржини и начину вођења тог регистра (Службени гласник Републике Србије бр. 67/09) којим се прописује садржина и образац захтева за упис у Регистар одгајивачких организација и организација са посебним овлашћењима, као и садржина и начин вођења Регистра;

2) Правилник о условима за увођење у приплод које морају да испуњавају приплодне домаће животиње и квалитетне приплодне домаће животиње (Службени гласник Републике Србије бр.94/09), којим се ближе прописују услови које морају да испуне домаће животиње за увођење у приплод, начин лиценцирања мушких приплодних грла, као и квалитет мушких приплодних грла која се користе у центрима за репродукцију и вештачко осемењавање;

187

3) Правилник о условима за испуњавање пуног и непотпуног порекла квалитетних приплодних домаћих животиња, условима за упис домаћих животиња у матичну евиденцију, односно у регистар, као и о садржини и начину вођења матичне евиденције, односно регистра (Службени гласник Републике Србије бр.94/09), који детаљније прописује услове за упис домаћих животиња у матичну евиденцију, шта мора да садржи матична евиденција и делове матичне евиденције;

4) Правилник о условима у погледу објеката и опреме које морају испуњавати одгајивачке организације и организације са посебним овлашћењима, као и о условима у погледу стручног кадра које морају испуњавати организације са посебним овлашћењима (Службени гласник Републике Србије бр.103/09), који детаљно прописује услове које морају испунити одгајивачке организације да би се бавиле пословима селекције домаћих животиња, као и детаљне услове за организације са посебним овлашћењима за обављање послова у сточарству;

5) Правилник о листи генетских резерви домаћих животиња, начину очувања генетских резерви домаћих животиња, као и о листи аутохтоних раса домаћих животиња и угрожених аутохтоних раса („Сл. гласник РС“ бр.38/10), који прописује како се чувају генетске резерве домаћих животиња, њихов минималан број, као и које су то аутохтоне расе и угрожене аутохтоне расе домаћих животиња;

6) Правилник о условима у погледу гајења и промета аутохтоних раса домаћих животиња, као и о садржини и начину вођења регистра аутохтоних раса домаћих животиња („Сл. гласник РС“ бр.56/10), који ближе дефинише на који се начин могу гајити аутохтоне расе домаћих животиња, начин на који се врши промет аутохтоних раса домаћих животиња и начин вођења аутохтоних раса домаћих животиња;

7) Правилник о величини заштитног појаса и посебним условима промета и селидбе пчела и пчеларског приплодног материјала, као и о посебним условима гајења пчела у заштитном појасу око центра за селекцију пчелињих матица („Сл. гласник РС“ бр.67/10), којим се прописује минимална величина заштитног појаса око Центра за селекцију пчелињих матица, као и услови под којима се може вршити промет пчела и пчеларског приплодног материјала у заштитном појасу, као и начин постављања пчелињака у истом;

8) Правилник о садржини и начину вођења катастра пчелиње паше („Сл. гласник РС“ бр.67/10) прописује шта катастар пчелиње паше мора садржати, ко је задужен за вођење катастра пчелиње паше и начин ажурирања података у катастру;

9) Правилник о условима и начину гајења и селидбе пчела, садржини уверења о транспорту, као и о условима за издавање сагласности да пчелари из других земаља могу користити пчелињу пашу на територији Републике Србије („Сл. гласник РС“ бр.73/10) прописује врсте пчелињака, начин постављања пчелињака у односу на објекте, као и друге пчелињаке, начин управљања пашним редом, начин селидбе пчела и услове да пчелари из других земаља користе пчелињу пашу на територији Републике Србије.

Највећи део Закона о сточарству регулише гајење квалитетних приплодних домаћих животиња и прописује поступке неопходне за гајење домаћих животиња. Гајење квалитетних приплодних домаћих животиња се врши под контролом одгајивачких организација и организација са посебним овлашћењима које у делокругу своје надлежности обављaју послове предвиђене овим законом. Кроз Закон о сточарству и пратеће правилнике Република Србија настоји да уведе ЕУ регулативе које регулишу област зоотехнике у српско законодавство.

188

Трошкови у области ветерине

Одговор на ово питање се налази у глави II тачка 10. - Наплата и чекирање, Контрола система у унутрашњем промету и Контрола система при увозу где је описана ветеринарско санитарна накнада, а везано за зоотехничко законодавство, где трошкове сноси локална самоуправа. III. СТАВЉАЊЕ У ПРОМЕТ ХРАНЕ, ХРАНЕ ЗА ЖИВОТИЊЕ И СПОРЕДНИХ ПРОИЗВОДА ЖИВОТИЊСКОГ ПОРЕКЛА

Молимо вас да наведете информације из следећих области:

Опште:

11. Општа структура правне основе; организација и овлашћења различитих институција у овој области. Област стављањa на тржиште хране, хране за животиње и споредних производа животињског порекла, регулисана је следећим правним актима:

• Законом о безбедности хране („Сл. гласник РС“ број 41/2009), којим се утврђују општа правила безбедности хране, услови за стављање у промет (placing on the market) хране и хране за животиње, обавезе и одговорности субјеката у пословању храном и храном за животиње, систем брзог обавештавања и узбуњивања, хитне мере и управљање кризним ситуацијама, хигијена и квалитет хране и хране за животиње.

• Законом о ветеринарству („Сл. гласник РС“ број“ 91/2009 и 30/2010), поред заштите и унапређења здравља и добробити животиња, утврђују се услови за службену контролу и услови за производњу и промет животиња, споредних производа животињског порекла, хране животињског порекла и хране за животиње.

• Законом о генетички модификованим организмима („Сл. гласник РС“, бр. 41/2009), уређује се издавање одобрења за употребу у затвореним системима и за намерно увођење у животну средину генетички модификованих организама и производа од генетички модификованих организама.

• Правилником о листи мешовите хране/composite food („Сл. гласник РС”, број 33/10) одређује се Листа мешовите хране, као и надлежности у службеној контроли мешовите хране у промету.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарство здравља креирају политику у области безбедности хране и хране за животиње, припремају предлоге закона које након спроведене процедуре доноси Скупштина. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде доноси прописе за извршавање закона из своје надлежности – правилнике, наредбе, упутства, планове мониторинга, план за управљање кризним ситуацијама и др.

189

Управа за ветерину припрема стручне основе за законе, правилнике, наредбе, упутства, планове мониторинга, план за управљање кризним ситуацијама у области безбедности хране животињског порекла и хране за животиње. Управа за заштиту биља Управа за заштиту биља припрема стручне основе за законе, правилнике, наредбе, упутства планове мониторинга, план за управљање кризним ситуацијама у области безбедности хране биљног порекла на нивоу примарне производње. Генерални инспекторат Фитосанитарна инспекција (унутрашња, гранична и инспекција за безбедност хране) врши инспекцијски надзор преко фитосанитарних инспектора, а пољопривредна инспекција (инспекција за безбедност хране биљног и мешовитог порекла и инспекција за вино, ракију, алкохолна и безалкохолна пића) преко пољопривредних инспектора, спроводе Закон о безбедности хране и подзаконске акте донете на основу овог закона у области хране биљног порекла у свим фаза производње, прераде и промета на велико и мало, мешовите хране биљног порекла и безалкохолних пића.

12. Припадајуће области одговорности надлежних органа. Видети одговор у Глави I у питању број 1 на страни 1 Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде спроводе Закон о безбедности хране и подзаконске акте донете на основу њега у области хране биљног порекла, мешовите хране, хране животињског порекла и хране за животиње у производњи, преради и промету на велико и на мало. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде врши инспекцијски надзор преко фитосанитарних и пољопривредних инспектора Генералног инспектората и ветеринарских инспектора Управе за ветерину. Управа за ветерину спроводи Закон о безбедности хране, Закон о ветеринарству и подзаконске акте донете на основу ових закона у области хране животињског порекла у свим фаза производње, прераде и промета на велико и мало, мешовите хране, хране за животиње и споредних производа животињског порекла. Управа за ветерину врши инспекцијски надзор преко ветеринарских инспектора. Министарство здравља спроводи Закон о безбедности хране и подзаконске акте у области дијететске хране, хране за децу - замене за мајчино млеко, нове хране, дијететских суплемената и соли за исхрану људи, производње адитива, арома, ензимских препарата неживотињског порекла и помоћних средстава неживотињског порекла, као и воде за пиће. Министарство здравља врши инспекцијски надзор преко санитарних инспектора. . Министарство здравља при увозу хране врши:

190

• преглед документације, • утврђивање хигијенских услова транспорта хране, • физички преглед хране у местима царињења, • органолептички преглед хране, • узимање узорака ради лабораторијског испитивања здравствене

исправности. •

Увозник хране по члану 12. став 1 тачка 5. Закона о безбедности хране је у обавези да Министарству здравља достави: - непосредно или преко овлашћеног представника (шпедиције) по приспећу пошиљке коју увози, захтев санитарном инспектору у одељењу/одсеку за санитарни надзор за гранично подручје за преглед пошиљке из увоза. -ову обавезу увозник извршава тако што за сваку приспелу пошиљку подноси писмени захтев за преглед пошиљке ради утврђивања безбедности хране коју увози, са следећим подацима о пошиљци:

• име и тачна адреса пошиљаоца, увозника и корисника, • тачни подаци за идентификацију сваке појединачне врсте хране у

пошиљци (врста хране, намена, серија, лот, шаржа, количина, тежина...),

• стање и врсту амбалаже као и број амбалажних јединица, • ознака превозног средства (брода, вагона, аутомобила, итд.), • декларација и намена пошиљке, • евентуална хаварија за време превоза, • време када ће пошиљка бити припремљена за преглед и место

прегледа, • број и датум царинске пријаве, (ЈЦИ-а или сличног документа за

идентификацију пошиљке). Захтев за преглед пошиљке хране који се увозе, мора бити таксиран. Такса се уплаћује на одговарајући жиро рачун у корист буџета Републике Србије у складу са Законом о републичким административним таксама. Уз захтев за преглед пошиљке увозник је дужан, у зависности од врсте хране, да приложи и документа потребна за оцену безбедности хране. Документација која се прилаже уз захтев за увоз хране:

1. Исправа надлежног органа земље извозника да је храна безбедна (ЗДРАВСТВЕНИ СЕРТИФИКАТ - HEALTH CERTIFICATE),

2. Изјава произвођача са подацима о врсти, саставу и чистоћи сировина, хемијских средстава, адитива, арома и других супстанција употребљених у производњи хране (произвођачка спецификација),

3. Доказ о пореклу желатина и других материјала у контакту са храном, уколико је храна упакована у овакву врсту материјала (нпр. производи у капсулама),

4. Извештај о лабораторијским испитивањима у вези са безбедношћу хране, 5. Превод декларације производа од стране овлашћеног судског тумача, 6. Потврда Агенције за лекове и медицинска средства Србије, да предметни

производи не подлежу контроли у складу са Законом о лековима и медицинским средствима (дијететски производи),

7. Писмени доказ надлежног органа земље произвођача, о врсти регистрације предметних производа (помоћно лековито средство, лек, дијететски производ, друга врста хране),

191

8. Писмени доказ произвођача о примени система самоконтроле (HACCP, BRC, IFS, ISO 22000:2005), уколико произвођач хране послује у складу са наведеним стандардима.

На захтев санитарног инспектора, увозник је дужан да приложи и друга потребна документа у складу са Законом о општем управном поступку. За сва наведена документа достављају се оверене фотокопије оригинала као и превод овлашћеног судског тумача, на српском језику. Уколико странка не поднесе потребне доказе санитарни инспектор је дужан да поступи у складу са чланом 127.- став 2. и 3. Закона о општем управном поступку (ЗУП), односно позваће странку да у накнадно одређеном року достави потребне доказе. Уколико странка у накнадно одређеном року не поднесе тражене доказе санитарни инспектор ће закључком одбацити захтев као да није поднесен (чл. 58. став 2. ЗУП-а). Увозник односно произвођач дијететског производа, пре увоза и/или стављања у промет дијететског производа на територији Републике Србије подноси захтев за упис дијететског производа у базу података коју води министарство (у даљем тексту: база података).

Подносилац захтева за упис дијететског производа у базу података министарства у обавези је да достави следећу документацију:

1) квалитативни и квантитативни састав дијететског производа; 2) спецификацију сировина, порекло и аналитичке методе, цертификате за

сировине ризичне од спонгиформне енцефалопатије говеда и других трансмисивних спонгиформних енцефалопатија и генетички модификованих микроорганизама и одговарајуће изјаве произвођача сировина;

3) опис производног поступка; 4) резултат провере састава и здравствене исправности готовог производа од

акредитоване лабораторије из земље произвођача (акредитација у складу са следећим стандардима: ЕН ИСО/ИЕЦ 17025 - "Општи захтеви за компетентност лабораторија за тестирање и калибрацију", ЕН 45002 - "Општи критеријуми за изводљивост лабораторија за тестирање", ЕН 45003 - "Акредитациони систем лабораторија за тестирање и акредитацију - општи захтеви за оперативност и признавање");

5) упутство о намени и начину примене дијететског производа; 6) ограничења за употребу и посебна упозорења ако постоје; 7) декларацију дијететског производа; 8) аналитички извештај о здравственој исправности Института за јавно здравље

(Србије, Војводине, Ниш, Крагујевац), Градског завода за јавно здравље Београд или Института за хигијену Војномедицинске академије;

9) стручно мишљење и категоризацију Фармацеутског факултета Универзитета у Београду;

10) решење о испуњености санитарно-хигијенских и здравствених услова за коришћење објекта са кратким описом простора за производњу и складиштење и доказ о успостављеним принципима добре произвођачке и хигијенске праксе и анализе опасности и критичних контролних тачака - HACCP ако се дијететски производ производи у Републици Србији потребно је доставити документацију о произвођачу);

11) доказ да је производ произведен у складу са принципима добре произвођачке и хигијенске праксе и анализе опасности и критичних контролних тачака (HACCP) ако се дијететски производ увози у Републику Србију;

192

12) ако се дијететски производ увози у Републику Србију потребно је доставити доказ да је регистрован и/или да се налази у промету у земљи произвођача, као и доказ да је у промету у најмање једној земљи ЕУ;

13) фотокопију уплатнице као доказ за покривање трошкова поступка уписа дијететског производа у базу података министарства;

14) податке о увознику и/или произвођачу (пун назив привредног субјекта, име и презиме одговорног лица, адреса: место, улица и број, телефон, факс, е-маил).

Подносилац захтева за упис дијететског производа у базу података доставља документацију из става 1. тач. 1), 2), 3), 4), 5), 6), 7), 11) и 12) овога члана мора да достави у оригиналу или овереној фотокопији оригинала, као и превод ових доказа на српски језик од стране овлашћеног судског преводиоца.

13. Молимо да дате јасну табелу свих оквирних аката који обухватају или се тичу области хране, хране за животиње и споредних производа животињског порекла, наводећи и објашњење њихове примене у оквиру правних тековина ЕУ у области ветерине. Молимо да наведете да ли предвиђате усвајање нових оквирних аката.

Видети у Анексу IV, Листа прописа у области безбедности хране, хране за животиње и споредних производа животињског порекла у Р Србији.

14. Молимо да дате информације за сваку од доленаведених ставки.

Правила у погледу хигијене

Општи и посебни услови хигијене хране у било којој фази производње, прераде, дистрибуције и промета, услови у погледу јавног ветеринарског здравља, као и услови и начин поступања са споредним производима који настају у току поступака са храном, прописани су Законом о безбедности хране. („Сл. гласник РС“ бр. 41/2009). Правилником о условима које морају да испуњавају објекти за клање животиња, прераду, обраду и складиштење хране животињског порекла (Сл. лист СФРЈ бр. 53/1989) и Правилником о ветеринарско – санитарним условима објеката за производњу и промет хране животињског порекла („Сл. гласник РС“ бр. 11/08). прописани су ближи захтеви за:

− Инфраструктуру објекта и техничко технолошки услови за производњу хране животињског порекла - круг објекта, распоред просторија, технолошки континуирани ток кретања сировина, производа и људи, захтеви за дератизацију, адекватно осветљење, вентилацију, гардеробу и одмор радника,

− неопходан број просторија и опреме за извођење предвиђених технолошких операција,(за пријем животиња, опис линије тока, санитарних просторија, просторије за санитацију опреме, места за прање и дезинфекцију руку, точећа места за снадбевање водом, уређење система отпадних вода, просторија за

193

хлађење и замрзавање, опреме за топлотну обраду, држање амбалаже, складиштење производа, просторија и услова за смештај специфично ризичног материјал и категорисаних споредних производе животињскок порекла),

− услове за одређену производњу (температура просторија, опреме за санитацију, хигијенски услови)

Важећим Правилником о микробиолошкој исправности намирница у промету (Сл. лист СРЈ бр. 26/93 и 53/95), утврђени су микробиолошки критеријуми за храну која се ставља у промет. Број микроорганизама у 1g, односно 1ml намирнице, у смислу овог правилника је број микроорганизама узгајаних на подлози хранљивог агара по прописаним методама за вршење микробиолошких анализа и суперанализа намирница. По овом Праилнику, намирнице у промету не смеју да садрже: Salmonella spp. у 25g/ml, коагулаза позитивне стафилококе у 0,01 g /ml, сулфиторедукујуће клостридије у 0,01 g /ml, Proteus spp врсте у 0,01 g /ml. Овај Правилник (Сл. лист СРЈ бр. 26/93 и 53/95) је нa снази до 1. јуна 2011. године, од када ће се примењивати Правилник о општим и посебним условима хигијене хране у било којој фази производње, прераде и промета - Правилник о микробилошким критеријумима („Сл. гласник РС“, бр. 72/2010), који је усклађен са Уредбом ЕЦ 2073/2005 о микробиолошким критеријумима, укључујући и све измене и допуне које су донете до краја 2010. године. Објекти у Р Србији који су одобрени за извоз на тржиште Европске Уније раде анализе хране на микроболошке критеријуме у складу са европским прописима и у лабораторијама које имају акредитоване и валидоване методе у складу са Правилником („Сл. гласник РС“), бр. 72/2010, односно Уредбом ЕЦ 2073/2005. Управа за ветерину је донела, у циљу превенције и искорењивања одређених зоонотских болести Правилник о мерама за рано откривање, дијагностику, спречавање ширења, сузбијање и искорењивање инфекција живине одређеним типовима салмонела („Сл. гласник РС“, бр 7/10) који је усклађен са Уредбом ЕЦ 2160/03, укључујући и уредбе за имплементацију Уредбе ЕЦ 2160/03. Дијагностичком испитивању на салмонелозу подлежу: храна за живину, опрема и просторије за инкубирање јаја живине, оплођена јаја из којих се, приликом инкубирања, нису излегли пилићи, угинули и кржљави пилићи, једнодневни пилићи који угину у току транспорта и пилићи који угину у току три дана од дана завршеног транспорта; објекти за производњу јаја и меса живине и објекти за гајење живине - у току производње, путем брисева; збирни узорак фецеса подмлатка и носиља, лешеви угинуле живине из родитељских јата и јата носиља које се користе за производњу конзумних јаја. Прописи који су усаглашени са "хигијенским пакетом" ЕУ ступају на снагу 1. јуна 2011. године. Планирана је израда упутстава и водича у овој области за субјекте у пословању храном и надлежне органе. Правилник о општим санитарним условима које морају да испуне објекти који подлежу санитарном надзору ("Сл. гласник РС", бр. 47/2006)

194

Овим правилником прописују се општи санитарни услови који се морају обезбедити за сваки објекат који подлеже санитарном надзору, почев од окружења, до услова у самом објекту:

1) да је снабдевен хигијенски исправном водом за пиће; 2) да се одвод отпадних вода, као и уклањање чврстих и других отпадних материја из објекта врши на хигијенски начин; 3) да је обезбеђено вештачко, а према могућностима и природно светло, као и природна, односно вештачка вентилација и прописана, односно потребна температура ваздуха; 4) да је уредан и чист, односно да се хигијенским мерама (уређивање, чишћење, прање, одржавање, проветравање, дезинфекција, дезинсекција, дератизација и сл.), одржава хигијена унутрашњег простора и просторија, постројења, уређаја, намештаја, опреме, прибора, наменских превозних средстава и њихове опреме, и постиже уредно хигијенско стање објекта и његовог непосредног окружења; 5) да су, према врсти делатности у објекту, обезбеђене одговарајуће просторије, постројења, уређаји, намештај, опрема, прибор и наменска превозна средства.

Правилник о санитарно-хигијенским условима за објекте у којима се обавља производња и промет животних намирница и предмета опште употребе (Сл. гласник РС", бр. 6/97, 52/97).

Овим правилником ближе се прописују санитарно-хигијенски услови за објекте у којима се обавља производња и промет животних намирница (хране) и предмета опште употребе, у погледу локације објекта, окружења, изградње, уређења, снабдевања водом, одвода отпадних вода, уклањања чврстих отпадних материја, просторија и опреме, осим за објекте водоводних организација и индустријске и занатске објекте за клање животиња, обраду, прераду и ускладиштење производа животињског порекла.

15. Посебна правила за производе животињског порекла, укључујући и информације о ситуацији у погледу пољопривредно-прехрамбених објеката и микробиолошког квалитета сировог млека Законом о безбедности хране утврђена је обавеза субјекта у пословању храном да поред општих, испуни и посебне хигијенске захтеве за производе животињског порекла у свим фазама производње, прераде и промета. Законом о ветеринарству и Законом о безбедности хране у свим објектима у којима се производи храна животињског порекла, мора бити уведен систем заснован на принципима HACCP. Правилником о условима које морају да испуњавају објекти за клање животиња, прераду, обраду и складиштење хране животињског порекла (Сл. лист СФРЈ, бр. 53/1989), Правилником о ветеринарско – санитарним условима објекта за производњу и промет хране животињског порекла („Сл. гласник РС“, бр. 11/08) и Правилником о облику и садржини жига, односно потврде о безбедности дивљачи за исхрану људи као и о начину и поступку обележавању хране животињског порекла („Сл. гласник РС“ бр. 44/2007), прописани су, поред општих, и посебни услови за хигијену хране животињског порекла, укључујући и структурне услове, услове за температурне режиме у одређеним фазама производње, прераде и промета; одржавање хладног

195

ланца, као и начин и поступак обележавања (identification marking) хране животињског порекла Храна животињскога порекла може да се производи и складишти једино у одобреним објектима који испуњавају прописане захтеве и који су под надзором ветеринарске инспекције. Управа за ветерину одобрава следеће врсте објеката:

• Објекти за клање папкара, живине, лагоморфа, • Објекти за расецање и прераду меса папкара, живине, лагоморфа, дивљачи, • Комбиновани објекти за клање, расецање, прераду, обраду меса папкара,

живине, лагоморфа, дивљачи, • Објекти за клање и прераду рибе , • Објекти за прераду млека - млекаре, • Сабиралишта за млеко, • Објекти за обраду/прераду млека у домаћинству, • Објекти за обраду пужева/жабљих батака , • Објекти за прераду јаја, • Објекти за обраду и прераду меда, • Објекти за сортирање и паковање јаја, • Објекти за обраду природних црева, • Објекти за производњу вештачких омотача • Складишта са температурним режимом (хладњаче), • Објекти за производњу хране за животиње • Објекте за пререраду споредних производа животињског порекла

Листа одобрених објеката за производњу и складиштење хране животињског порекла:

Врста објекта Објекти (1) (Дом. трж. )

Објекти Извоз (ЕУ)

Објекти (2) Извоз (ТЗ)

Кланице (црвено месо) 190 1 10 Кланице (живина) 33 - - Комбиновани објекти (клање, расецање, прерада – црвено месо) 329 4 32

Комбиновани објекти (клање, расецање, прерада – живина) 41 - 10

Прерада меса-расецање/откоштавање, прерада 472 - 36 Прерада меса живине-расецање/откоштавање, прерада 4 - -

Обрада меса дивљачи 10 - 1 Прерада млека 259 2 44 Сабиралишта за млеко 1415 - - Обрада/прерада млека у домаћинству 1298 - - Обрада и прерада риба 40 1 9 Обрада пужева/жабљих батака 7 - 4 Прерада јаја 1 - 1 Обрада и прерада меда 284 4 5

196

Сортирање и паковање јаја 8 - 8

Обрада природних црева 11 - 2

Производња вештачких омотача 1 1 1

Складишта (хладњаче) 720 - 16 (1)Укупан број објеката, укључујући и извозне објекте (2) Укупан број извозних објеката, укључујући и објекте одобрене за извоз у ЕУ

Одобравању подлежу и већи објекти за промет на мало („супермаркети“), када њихове активности укључују: расецање и прераду меса, расецање и паковање меса риба, нарезивање и паковање производа од млека (сир, кајмак). Управа за ветерину води евиденцију свих одобрених објеката за производње, прераду и промета хране животињског порекла. Правилником о квалитету сировог млека („Сл. гласник РС“, бр. 21/2009), утврђен је квалитет и начин испитивања сировог млека при откупу. Поред параметара квалитета, утврђени су и параметри хигијене сировог млека: укупан број микроорганизама и број соматских ћелија. Под сировим млеком, у смислу овог правилника, подразумева се производ млечне жлезде, добијен непрекидном и потпуном мужом здравих, правилно храњених и редовно мужених животиња, а најкасније 30 дана пре, и 8 дана после партуса, које није загревано на температури вишој од 40 оC, коме ништа није додато нити одузето. У смислу овог правилника, сирово млеко, према врсти животиње је кравље, овчије и козије. На основу резултата испитивања квалитета сировог млека у овлашћеној лабораторији, кравље сирово млеко се, у зависности од броја микроорганизама, разврстава на: 1) млеко Е класе – садржи до 100.000 cfu/ml 2) млеко I класе – садржи од 100.001 до 400.000 cfu/ml 3) млеко II класе – садржи више од 400.000 cfu/ml На основу резултата испитивања квалитета сировог млека у овлашћеној лабораторији козије и овчије сирово млеко се, у зависности од броја микроорганизама, разврстава на: 1) млеко I класе – садржи до 1.500.000 cfu/ml 2) млеко II класе – садржи више од 1.500.000 cfu/ml

16. Правила контроле за субјекте у прехрамбеној индустрији, укључујући и примену система Анализа опасности и критичних контролних тачака (НАССР, Hazard Analysis and Critical Control Points). Молимо да пружите статистичке податке о броју установа (према активностима које спроводе) које примењују НАССР.

• Увођење система самоконтроле базираних на принципима HACCP у објектима који се баве производњом, прерадом и прометом хране животињског порекла, обавезно је за све субјекте, на основу Закона о ветеринарству и Закона о безбедности хране почев од 1. јануара 2009.

197

• Увођење система самоконтроле базираних на принципима HACCP у објектима који се баве производњом, прерадом и прометом хране биљног порекла, обавезно је за све субјекте, на основу Закона о безбедности хране почев од јуна 2011.

• Субјект у пословању храном у примарној производњи дужан је да успостави и примењује поступке добре хигијенске праксе, добре произвођачке праксе и добре узгојне праксе.

• Национални Водич за развој и примену предусловних програма и принципа HACCP за одређене области производње хране, расположив је на сајту Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Водич је намењен субјектима у пословању храном и надлежним органима. Субјекти у пословању храном могу да га користе као водич за развој и примену предусловних програма и процедура заснованих на принципима HACCP, укључуући и принцип флексибилности за мале субјекте у пословању храном.

Министарство пољопривреде је од 2005. до 2008. године, додељивало подстицајна средства објектима из различитих сектора производње хране (месо, млеко, хладњаче) за увођење система HACCP (615 субјеката је добило укупно 500.000 еура). Број објеката који има уведен HACCP у Р Србији

Врста производње

Број објеката који имају уведен

HACCP 1. Кланице, расецање и прерада - црвено

месо

281

2. Кланице, расецање и прерада - месо живине

33

3. Клање и прерада риба 20

4. Обрада дивљачи 0

5. Обрада пужева/жабљих батака 3 6. Обрада црева

7

7. Прерада млека 90

8. Прерада јаја 1 9. Обрада и прерада меда 10. Сортирање и паковање јаја 8 11. Складишта (хладњаче)

17. Посебна правила контроле за производе животињског порекла Посебни услови за контролу производа животињског порекла регулисани су следећим прописима:

198

1) Закон о ветеринарству („Сл. гласник РС“ бр. 91/05 и 30/2010), 2) Закон о безбедности хране („Сл. гласник РС“ бр. 41/09), 3) Правилник о условима које морају да испуњавају објекти за клање животиња ,

прераду, обраду и складиштење хране животињског порекла (Сл. лист СФРЈ 53/1989).

У овом Правилнику прописани су услови (грађевински, техничко – технолошки, локацијски и други услови) које морају да испуњавају објекти који се баве клањем животиња и производима животињског порекла.

4) Правилник о ветеринарско – санитарним условима у објектима за производњу и промет хране животињског порекла („Сл. гласник РС“ бр. 11/2008).

Овим прописом се детаљно описују ветеринарско – санитарни услови , што се тиче грађевинских захтева, које објекти у производњи хране животињског порекла морају да испуне: објекти за расецање и прераду меса, за отклањање споредних производа животињског порекла, хладњача, складишта, објеката за препакивање и велепродају и објеката за обраду и расецање меса дивљачи. Пропис је делимично усклађен са Уредбом 853/2004/ЕЦ.

5) Правилник о начину вршења ветеринарско – санитарног прегледа и контроле животиња пре клања и контроли производа животињског порекла (Сл. лист бр. 68/1989),

На основу овог прописа, ветеринарска инспекција обавља контролу просторија и опреме објеката који се баве производњом и прерадом производа животињског порекла као и њиховим складиштењем, врши контролу и надзор над клањем зивотиња, врши контролу меса закланих зивотиња, млека и млецних производа, јаја и производа аквакултуре, који су произведени за исхрану људи.. Пропис је еквивалентан Уредби 854/2004.

6) Инструкција којом се утврђују општи и посебни хигијенски захтеви и организација службене контроле за производе и објекте који се региструју за извоз млека и производа од млека на тржиште Европске уније, бр 323-07-03143/2010-05,

Усаглашена је са условима за објекте који се баве производњом и прерадом млека, као и захтевима за сирово млеко Уредбе 853/2004/ЕЦ. Инструкција даје смернице субјектима у пословању храном који прикупљају сирово млеко или производе млеко и производе од млека намењене за извоз на тржиште Европске Уније, поред важећих прописа Р Србије, мора да испуњава и захтеве прописане у овом Упутству, као и ветеринарској инспекцији током врсења службене контроле у оваквим објектима.

18. Правила за споредне производе животињског порекла, укључујући и информације о систему сакупљања лешина и материјала, као и стање објеката.

199

Систем у области споредних проивода животињског порекла прописан је Законом о ветеринарству („Сл. гласник РС“ бр. 91/2005, 30/2010; у даљем тексту: Закон). Локална самоуправа дужна је да на својој територији организује зоохигијенску службу која обавља следеће послове: нешкодљиво уклањање лешева животиња са јавних површина и објеката за узгој, држање, дресуру, излагање, одржавање такмичења или промет животиња; транспорт или организовање транспорта лешева животиња са јавних површина и објеката из за узгој, држање, дресуру, излагање, одржавање такмичења или промет животиња до објекта за сакупљање, прераду или уништавање споредних проивода животињског порекла (animal by-products) на начин који не представља ризик по друге животиње, људе или животну средину. Када је животиња угинула под околностима које се не сматрају уобичајеним, леш животиње може бити уклоњен само по налогу ветеринарског инспектора. Локална самоуправа је дужна да за сакупљање лешева животиња има изграђен објекат у коме може да сакупља и друге споредне проиводе животињског порекла. Локална самоуправа која није организовала зоохигијенску службу до њеног организовања дужна је да обезбеди финасирање уклањање лешева. (члан 46. Закона). Сакупљање, прерада и уништавање споредних проивода животињског порекла, могу се обављати само у објектима који у погледу изградње, опреме, ветеринарско-санитарних и других услова, а у зависности од врсте делатности која се у њима обавља, испуњавају прописане услове (члан 72. Закона). Објекти за сакупљање, прераду и уништавање споредних проивода животињског порекла, на основу захтева поднетог Министарству и решења министра о испуњености ветеринарско-санитарних услова уписују се у Регистар објеката и додељује им се ветеринарски контролни број (члан 73. Закона). Споредни проиводи животињског порекла морају се сакупљати, прерадити или уништити у објектима намењеним за прераду, обраду или уништавање споредних проивода животињског порекла. Објекти за сакупљање, прераду и уништавање споредних проивода животињског порекла дужни су да воде прописану евиденцију која се чува три године. (члан 117. Закона). За сакупљање, прераду и уништавање споредних проивода животињског порекла Влада оснива јавну службу. Актом о оснивању јавне службе за сакупљање, прераду и уништавање споредних проивода животињског порекла утврђује се нарочито: седиште, делатност, управљање, унутрашња организација, средства за оснивање, начин обезбеђења средстава за вршење делатности, начин учешћа оснивача у управљању и одлучивању, услови и начин избора органа управљања, надзор над радом, лица која ће привремено обављати послове директора, рок за доношење статута и именовање директора (члан 118. Закона). Обављање послова сакупљања, прераде и уништавања споредних проивода животињског порекла Министарство може уговором поверити правним лицима која испуњавају прописане услове (члан 119. Закона). Сва лица дужна су да примењују мере ради заштите животне средине од штетних утицаја повезаних са узгојем, држањем и прометом животиња, са производњом и прометом производа животињског порекла, хране животињског порекла, хране за животиње и споредних проивода животињског порекла, као и приликом спречавања

200

појаве, ширења, сузбијања и искорењивања заразне болести животиња. Сва лица дужна су да поступају са споредним проиводима животињског порекла, као и са излучевинама животиња, отпадом и отпадним водама у складу са условима и прописима донетим на основу Закона и прописима донетим на основу закона којим се уређује заштита животне средине. Лица која се баве делатностима које стварају споредне проиводе животињског порекла дужна су да обезбеде пренос споредних производа до најближег објекта за сакупљање, или до објекта у коме се споредни производи прерађују или уништавају на нешкодљив начин (члан 135. Закона). Забрањено је бацати лешеве животиња у реке или друге водене токове или одводе или их остављати на путевима, отвореном простору, у шумама или на другом месту. Власници и држаоци животиња дужни су да пријаве угинуће животиње зоохигијенској служби и да се придржавају свих упутстава које је ова служба издала у вези са одлагањем лешева. Када се сумња да је животиња угинула од заразне болести која се обавезно пријављује, ветеринар или ветеринарски инспектор узима патолошки материјал и шаље га на испитивање ради установљавања узрока угинућа. Зоохигијенска служба је дужна, када је то потребно, да обезбеди превоз леша са места угинућа до објекта за преглед лешева или за сакупљање, прераду или уништење, као и да обезбеди дезинфекцију места угинућа возила и опреме (члан 136. Закона). У изузетним случајевима споредних проивода животињског порекла се закопавају или спаљују на сточном гробљу или јами гробници која испуњава прописане услове. Када се сумња да је животиња угинула од заразне болести потребно је за угинулу животињу утврдити узрок угинућа. (члан 137. Закона). На територији Републике Србије одобрени су следећи објекти у зависности од делатности која се у њима обавља:

ВРСТА ОБЈЕКТА УКУПАН БРОЈ ОБJЕКАТА

Објекат за сакупљање 3

Објекат за прераду 8

Објекат за производњу компоста 3

Јама гробница за закопавање лешева кућних љубимаца 6

Сточно гробље за закопавање лешева животиња 1

Објекат за производњу црва за мамке 2 Објекат за производњу трофеја (кости, рогови, копита, канџе, зуби) 21

Објекат за производњу техничких производа 86 Од укупног броја објеката за прераду споредних производа животињског порекла, у државном власништву су 3 објекта, од којих су 2 у функцији. У циљу управљања ризицима, планирано је да ови објекти прерађују материјал Категорије 1 и Категорије 2. Остали објекти су у приватном власништву и прерађују материјал Категорије 3 на комерцијалној основи. Начин поступања и услови у области споредних производа животињског порекла прописани су:

1) Правилником о начину нешкодљивог уклањања животињских лешева и отпадака животињског порекла и о условима које морају да испуњавају објекти

201

и опрема за сабирање, нешкодљиво уклањање и утврђивање узрока угинућа и превозна средства за транспорт животињских лешева и отпадака животињског порекла ("Службени лист СФРЈ број 53/89). Услови су прописани као општи и посебни услови за објекте за сакупљање, утврђивање узрока угинућа, прераду, спаљивање и закопавање;

2) Наредбом о предузимању мера за спречавање појаве, откривање, спречавање ширења, сузбијање и искорењивање Трансмисивних Спонгиоформних Енцефалопатија „Сл. гласник РС“ број 17/2006, 110/06, 52/07 и 41/2010). Ова Наредба разврстава отпадке животињског порекла у три категорије (Категорија 1, Категорија 2 и Категорија 3) и прописује: − технолошки процес прераде при чему дужина ивица појединих комада

материјала животињског порекла уситњених у дробилици не сме бити већа од 50 мм;

− обавезу да се после уситњавања, материјали животињског порекла загревају у деструктору тако да се у унутрашњим деловима комада постигне минимална температура од 133º C која се одржава без прекида најмање 20 минута при притиску од 3 бара; прописује инсталисану опрему за праћење и регистровање постигнуте температуре, притиска и времена термичке обраде о чему се мора водити евиденција која се као и документација чува три године;

− да се материјал категорије 2 и категорије 3 и месно, месно коштано и коштано брашно добијено прерадом материјала категорије 2 и категорије 3 може да се користи у исхрани кућних љубимаца и изузетно месно, месно коштано и коштано брашно добијено њиховом прерадом може да се користи и у исхрани свиња и живине уз претходну сагласност министарства надлежног за послове ветеринарства;

− да се нешкодљиво уништавање материјала категорије 1 и месног, месно коштаног и коштаног брашна добијеног прерадом материјала категорије 1, врши спаљивањем у пећи за спаљивање на температури од 850º C, а документација о регистрованој температури чува се три године.

- Финансирање провера У глави II. тачка 10. - Наплата и чекирање, Контрола система у унутрашњем промету и Контрола система при увозу описане су ветеринарско-санитарне накнаде. Приликом узимања узорака хране или хране за животиње субјект у пословању храном или храном за животиње је дужан да надлежном инспектору стави бесплатно на располагање потребне количине узорака ради лабораторијског испитивања. Трошкове анализе и суперанализе свих узорака сноси странка од које је узорак узет, ако се у коначном поступку утврди да не одговара прописаним својствима. Ако узорак одговора прописаним својствима трошкови лабораторијских анализа и суперанализа падају на терет средстава предвиђених буџетом Републике Србије. Субјекти у пословању храном и храном за животиње плаћају накнаду за лабораторијске анализе узорака узетих током службених контрола, као и за извршене службене контроле у случају када је резултат анализе неповољан.

202

Национални Програм/План праћења (мониторинга) резидуа у живим животињама, примарним производима животињског порекла и храни за животиње се у потпуности финансира из Буџета Р Србије.

19. Посебна правила у области хигијене хране за животиње, укључујући информације о важећим прописима и поступцима за давање дозволе за рад/регистрацију објеката за храну за животиње Храна за животиње уређена је следећим правним актима:

• Законом о безбедности хране („Сл. гласник РС“ бр. 41/09) утрврђују се општа правила безбедности хране за животиње, обавезе субјеката у пословању храном за животиње и садржи основ за доношење подзаконских аката из ове области;

• Законом о ветеринарству („Сл. гласник РС“ бр. 41/2009, 30/2010), уређује се ветеринарско-санитарна контрола и услови за производњу и промет хране за животиње.

• Законом о генетички модификованим организмима („Сл. гласник РС“, бр. 41/2009), уређује се издавање одобрења за употребу у затвореним системима и за намерно увођење у животну средину генетички модификованих организама и производа од генетички модификованих организама.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде креира политику у области безбедности хране за животиње, припрема предлоге закона који након спроведене процедуре доноси Скупштина. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде доноси прописе за извршавање закона – правилнике, наредбе, упуства, планове мониторинга, план за управљање кризним ситуацијама у области хране за животиње. Управа за ветерину спроводи Закон о безбедности хране и Закон о ветеринарству као и подзаконска акта донета на основу ових закона у области хране за животиње и врши инспекцијски надзор преко ветеринарских инспектора. У складу са одредбама Закона о безбедности хране и Закона о ветеринарству, објекти у пословању храном за животиње морају бити одобрени од стране Управе за ветерину. Процедура одобравања објекта за производњу хране за животиње је следећа:

1. Преглед техничко - технолошке документације за објекте за храну за животиње, 2. Издавање решења за техничко технолошку документацију, 3. Излазак инспекцијског тима на лице места и провера усаглашености

структурних и општих услова хигијене хране за животиње у објекту, 4. Издавање привременог/условног решења (conditional approval) за објекат за

производњу хране за животиње, за период од 3 до највише 6 месеци и додељује ветеринарски контролни број,

5. Накнадна провера (follow-up inspection) и верификација да је субјект увео инерни систем самоконтроле (GMP, GHP, self- checks, HACCP)

203

6. Издавање решења о одобрењу објекта и потврда ветеринарског контролног броја.

У случају одобравања за извоз, инспекцијски тим утврђује и испуњеност захтева прописа земље увознице и субјекту се издаје посебно решење и додељује извозни контролни број. Листа одобрених објеката за производњу и складиштење хране за животиње:

ВРСТА ОБЈЕКТА ОДОБРЕНО ОБЈЕКАТА

Мешаоне (Commercial feed mills) 368 Мешаоне за сопствене потребе (Own holding feed mills) 35 Производња хране за кућне љубимце (Pet food production) 16 Складишта хране за животиње (Feed storage) 206 Правилником о условима за декларисање, означавање и рекламирање хране за животиње („Сл. гласник РС“ бр. 4/10), прописано је да произвођач пре почетка производње хране за животиње доноси произвођачку спецификацију која садржи следеће елементе који се уносе у декларацију:

1. трговачко име и назив хране за животиње; 2. сировине употребљене у производњи, према опадајућем редоследу количина,

адитиви се обележавају међународном ознаком (Е бројем производа); 3. гарантоване анализе; 4. друге податке од значаја за производњу те хране за животиње који утичу на

њене карактеристике; 5. начин чувања; 6. назив и седиште произвођача са ветеринарским контролним бројем објекта; 7. датум производње и рок употребе - означава се са „употребљиво до..“ или

„произведено..“; 8. нето количину хране за животиње.

Храна за животиње која се ставља у промет у затвореном оригиналном паковању мора да буде декларисана (labelled). Декларација мора да буде ушивена, залепљена или одштампана на појединачном паковању, а поред тога декларација мора да буде залепљена или ушивена на збирном паковању (паковање више појединачних производа) и транспортном паковању (паковање више збирних паковања на палети). Ако се храна за животиње ставља у промет у расутом стању декларација декларација мора да буде на контејнеру и у документацији која прати пошиљку у транспорту. Декларација мора да буде на српском језику, лако уочљива, јасна, читка и неизбрисива и не може бити прекривена другим речима или ознакама. Оригинално паковање хране за животиње мора да буде направљено од материјала који нису шкодљиви и токсични и који обезбеђују очување квалитета производа до момента отварања у року употребе.

Правилником о квалитету хране за животиње („Сл. гласник РС“, бр.4/10), прописани су услови за квалитет хране за животиње који морају бити испуњени у производњи и

204

промету: категорије хранива (feedingstuffs), физичка, хемијска, и нутритивна својства сировина и производа; врста и количина сировина и технолошки поступци који се примењују у производњи. У смислу овог правилника храна за животиње, јесте свака супстанца или производ, прерађена, делимично прерађена или непрерађена, а намењена за исхрану животиња који служе за производњу хране и то у облику:

1. хранива 2. витаминско минералних предсмеша-премикса 3. смеша

Овим правилником прописани су одобрени додаци за храну за животиње - адитиви: витамини и провитамини; микроелементи и минерали; непротеинска азотна једињења; аминокиселине; стимулатори раста; кокцидиостатици; остали дозвољени додаци (антиоксиданси, средства за везивање, емулгатори, стабилизатори и згнушњивачи, материје за бојење укључујући и пигменте, ароме, конзерванси, ензими, средства за побољшање искористивости хране). Храна за животиње не сме да садржи хормоне, седативе и тиреостатике. Смеше не смеју да садрже антибиотике и сулфонамиде. Хранива и смеше не смеју да садрже токсине бактерија у 1 g (Clostridium botulinum, Clostridium perfrigrens i Staphilococcus pyogenes). Правилником („Сл. гласник РС“, бр. 4/10) прописане су и максималне количине: остатака пестицида или њихових метаболита, неорганских материја, натријум хлорида у смешама према врсти и категорији животиња, амонијака у хранивима беланчевинастог порекла и паразитских гљивица. Храна за животиње може да садржи сапрофитских микроорганизама највише до:

Хранива и смеше Број бактерија у 1 g

Број квасаца и плесни у 1 g

Допуштено одступање утврђено

микробиолошким испитивањем

Хранива биљног порекла 6.000.000 200.000 15% Хранива животињског порекла

12.000.000 10.000 10%

Смеше за младе животиње

3.000.000 50.000 10%

Смеше за одрасле животиње

5.000.000 200.000 15%”

Храна за животиње може да садржи патогених микроорганизама највише до:

Врста микроорганизама Производ Број микроорганизама

Salmonellae хранива и смеше 0 у 25 g Сулфоредукујуће клостридије хранива и смеше 1000 у 1 g

205

Коагулаза позитивне стафилококе хранива и смеше 0 у 1 g Остали патогени микроорганизми хранива и смеше 0 у 50 g”

Правилником о условима за објекте у којима се производи храна за животиње, као и о облику и садржини евиденције која се води у објектима за производњу и промет хране за животиње („Сл. гласник РС“ бр. 103/09), прописани су општи и посебни структурни, хигијенски и технолошко - технички услови за изградњу, уређење и опремање објеката за производњу хране за животиње. Правилником о условима за оцену поступака самоконтроле у пословању храном за животиње („Сл. гласник РС“ бр. 94/09), прописане су обавезе субјекта у пословању храном за животиње, које укључују примену добре произвођачке праксе, добре хигијенске праксе и увођење система самоконтроле заснованог на принципима HACCP. Правилник („Сл. гласник РС“ бр. 103/09) и Правилник („Сл. гласник РС“ бр. 94/09) су на снази до 1. јуна 2011. године, од када ће се примењивати Правилник о општим и посебним условима хигијене хране за животиње, („Сл. гласник РС“, бр. 78/10), који прописује опште и посебне услове хигијене хране за животиње, у складу са Уредбом ЕЦ 183/2005. Правилник о храни за животиње са посебним потребама („Сл. гласник РС“ бр. 53/10) прописује услове које мора да испуни храна која се користи за исхрану животиња са посебним потребама, као и начин декларисања хране за животиње са посебним потребама. Храна за животиње са посебним потребама може да се стави у промет ако испуњава услове у погледу посебног нутритивног дејства и декларисања. У декларацију хране за животиње са посебним потребама уноси се ознака „дијететска“ и наводи се врста или категорија животиње на коју се та храна односи, као и посебно нутритивно дејство те хране; садржи прецизна упуства за правилну употребу, нутритивна својства од значаја за категорију животиње и аналитичке вредности хране којима се постиже одговарајуће нутритивно дејство. IV. ПРАВИЛА У ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ ХРАНЕ

Опште:

20. Молимо да дате иформације о општој структури правне основе; организацији и овлашћењу различитих институција у овој области. Видети одговор на питање 11 из Главе III.

206

21. Молимо да дате информације о областима одговорности надлежних органа. Видети одговор на питање 12 из Главе III.

22. Молимо да дате јасну табелу свих оквирних аката који обухватају или се тичу области ветерине, наводећи и објашњење њихове примене у оквиру правних тековина ЕУ у области ветерине. Молимо да наведете да ли предвиђате усвајање нових оквирних аката. Видети одговор на питање 13 из Главе III. У циљу унапређења правних основа за свеобухватно транспоновање прописа ЕУ у национално законодавство у области безбедности хране, планирана је следећа листа прописа:

Назив правилника

Прописи ЕУ

Очекивани датум

транспозиције/ примене

Правилник о ветеринарско-санитарним условима, односно општим и посебним условима за хигијену хране животињског порекла, као и условима хигијене хране животињског порекла/

Regulation (EC) No 853/2004 of the European Parliament and of the Council of 29 April 2004 laying down specific hygiene rules for food of animal origin,

Feb 15,2011 / June 1, 2011

Правилник о ближим условима за спровођење службене контроле, начину њеног обављања, начину прегледа и роковима за њихово спровођење

Regulation EC 882/2004 on official controls performed to ensure the verification of compliance with feed and food law, animal health and animal welfare rules

Feb 15, 2011 / June 1, 2011

Правилник о начину и поступку спровођења службене контроле хране животињског порекла и начину вршења службене контроле животиња пре и после њиховог клања (Сл. Гласник РС бр 99/10)

Regulation (EC) No 854/2004 of the European Parliament and of the Council of 29 April 2004 laying down specific rules for the organization of official controls on products of animal origin intended for human consumption

PUBLISHED OFFICIAL No. 99/2010 Feb 15,2011 /

June 1, 2011

Правилник о посебним правилима службене контроле Trichinella у месу

Regulation (EC) No 2075/2005 laying down specific rules on official controls for Trichinella in meat Jan 1,2012 /

Jan 1,2012

207

23. Молимо да дате информације за сваку од доленаведених ставки.

- Декларисање, презентација и оглашавање намирница укључујући и податке о нутритивној и здравственој вредности и декларисање нутритивне вредности;

У складу са чланом 30. и 32. Закона о безбедности хране („Сл. гласник РС“ бр. 41/2009), субјекат у пословању храном је одговоран:

• за успостављање система и процедура које обезбеђују доступност података о следљивости хране;

• за означавање, декларисање, оглашавање и излагање хране; • за стављање у промет (унутрашњи и међународни) и • да наведене информације о храни, доступне потрошачу, не смеју доводити

потрошача у заблуду Ближи прописи о декларисању и означавању хране су: 1) Правилник о декларисању и означавању упакованих намирница („Сл. лист СЦГ“ бр. 4/2005), који у члану 3. и 8. прописује поступак декларисања у случају да су паковања у амбалажи чија је површина видног поља 10 cm, односно појединачно паковање тежине до 100 gr или ml, на декларацију се наводи:

• назив под којим се производ продаје и трговачко име намирнице; • нето количина и • рок употребе,

под условом да су остали подаци наведени на збирном паковању из ког се производ продаје. Намирнице из увоза морају имати оргинал декларацију на језику земље произвођача, као и превод те декларације. У складу са чланом 7. истог правилника поред података о називу, седишту, адреси произвођача или субјекта који пакује производ, наводи се порекло (земља порекла -произведено у) и земља из које је производ увезен (увезено из); 2) Правилник о облику и садржини жига, односно потврде о безбедности дивљачи за исхрану људи, као и о начину и поступку обележавања хране животињског порекла („Сл. гласник РС“ бр. 44/2007), који се односи на начин и поступак обележавања свих производа животињског порекла на један од начина прописан чланом 27. и то:

• отиском идентификационе ознаке на непосредној амбалажи производа;

• отиском идентификационе ознаке на декларацији; • одштампаним отиском идентификационе ознаке на етикети,

декларацији или непосредној амбалажи (кеси за паковање, фолији и др.) и

• литографисањем или на привеску који не може да се скине.

Идентификационе ознаке по величини мора бити прилагођена величини паковања (члан 3. Правилника о декларисању и означавању упакованих намирница), јасно видљива и неизбрисива, а слова и бројеви морају бити читљиви, овалног облика која у

208

горњем реду садржи ознаку земље произвођача (РС по стандарду ISO 3166), а у доњем реду извозни контролни број. Правилник о означавању упакованих намирница за исхрану одојчади и мале деце (Сл. лист СЦГ бр. 4/2005) и Правилник о здравственој исправности дијететских производа („Сл.гласник РС“, бр.45/2010). Правилником о означавању упакованих намирница за исхрану одојчади и мале деце (Сл. лист СЦГ бр. 4/05) прописује се означавање упакованих намирница за исхрану одојчади и мале деце, које су без даље прераде намењене потрошачима и објектима јавне исхране, као и предмета опште употребе који служе за паковање, транспорт, сервирање и употребу ове хране.

- Дозвољени адитиви и критеријуми њихове чистоће; Контрола здравствене исправности адитива у производњи, преради, промету, увозу и извозу је по члану 12. став 1. тачка 5) Закона о безбедности хране у надлежности Министарства здравља а до доношења правилника о здравственој исправности, на основу наведеног закона, пропис који то ближе уређује је Правилник о квалитету и условима употребе адитива у намирницама и о другим захтевима за адитиве и њихове мешавине ("Сл. лист СЦГ", бр. 56/03, 4/04 и 5/04). Овај правилник садржи Позитивну листу адитива, систем означавања (Е бројеви), категорије, услове квалитета адитива (синоним, дефиниција, идентификација, чистоћа), максимално дозвољене количине у појединим намирницама, ограничења употребе адитива у појединим намирницама, супстанце које у складу са овим правилником на спадају у адитиве.

- Ензими у храни; Контрола здравствене исправности ензимских препарата неживотињског порекла у производњи, преради, промету, увозу и извозу је по члану 12. став 1. тачка 5) Закона о безбедности хране у надлежности Министарства здравља а до доношења правилника о здравственој исправности, на основу наведеног закона, пропис који то ближе уређује је Правилник о квалитету и другим захтевима за ензимске препарате за прехрамбене производе ("Службени лист СРЈ", бр. 12/2002, СЛ СЦГ, бр. 56/2003, 4/2004). Правилником о квалитету и другим захтевима за ензимске препарате за прехрамбене производе утврђени су захтеви за ензиме у храни. Правилником су дате дефиниције ензима и ензимских препарата, Позитивна листа ензимских препарата која садржи: редни број, тривијални назив, класификациони назив, систематски назив, ЕЦ број и порекло, затим посебне услове квалитета за ензимске препарате као што су: извори, активни принципи, систематско име и број, катализоване реакције, особине, употреба и испитивања.

- Растварачи за екстракцију; Контрола здравствене исправности помоћних средстава неживотињског порекла у производњи, преради, промету, увозу и извозу је по члану 12. став 1. тачка 5) Закона о безбедности хране у надлежности Министарства здравља а до доношења правилника о здравственој исправности, на основу наведеног закона, пропис који то ближе уређује је Правилник о квалитету и другим захтевима за помоћна средства у производњи прехрамбених производа- (“Сл. лист СРЈ” бр. 62/02 и "Сл. лист СЦГ” 56/03 и 4/04). Правилником о квалитету и другим захтевима за помоћна средства у производњи прехрамбених производа дате су основне дефиниције, прописан је квалитет и други

209

захтеви за помоћна средства у производњи прехрамбених производа. Правилник разврстава помоћна средства у категорије и садржи Позитивну листу помоћних средстава у производњи.

- Ароме средстава за побољшање укуса хране; Контрола здравствене исправности арома у производњи, преради, промету, увозу и извозу је по члану 12. став 1. тачка 5) Закона о безбедности хране у надлежности Министарства здравља а до доношења правилника о здравственој исправности, на основу наведеног закона, пропис који то ближе уређује је Правилник о квалитету и другим захтевима за ароме за намирнице ("Службени лист СЦГ", бр. 21/2006). Правилником су дате дефиниције за ароме, ароматичне супстанце, ароматичне препарате, ароме термичког третмана, ароме дима и њихове мешавине, затим Максимално дозвољене количине у намирницама појединих супстанци које потичу од арома или других састојака са ароматичним својствима (Прилог 1) а Ароматичне супстанце су разврстане према растућем ФЛ броју (ЕУ Флавис датабасе) (Прилог 2).

- Материјали који долазе у контакт са храном; У надлежности Министарства здравља је контрола здравствене исправности предмета опште употребе што подразумева и амбалажу за намирнице. Поред Закона о здравственој исправности животних намирница и предмета опште употребе (“Сл. лист СФРЈ” бр. 53/91, СРЈ, бр. 24/94, 28/96, 37/02, Сл. гл. бр. 79/05, 101/05) примењује се и Правилник о условима у погледу здравствене исправности предмета опште употребе који се могу стављати у промет (“Сл. лист СФРЈ” бр.26/83, 61/84, 56/86,50/89 и 18/91). Планирано је доношење новог прописа ради усаглашавања са ЕУ захтевима 2010. године. Законом о безбедности хране прописана је надлежност за контролу материјала, амбалаже и предмета који долазе у контакт са храном, у складу са поделом надлежности из члана 12. овог закона.

- Додаци храни;

За оба горе наведена питања исти је одговор. Контрола здравствене исправности дијететских производа у производњи, преради, промету, увозу и извозу је по члану 12. став 1. тачка 5) Закона о безбедности хране у надлежности Министарства здравља а пропис који то ближе уређује је Правилник о здравственој исправности дијететских производа („Сл.гласник РС“, бр.45/2010). Дијететски производи намењени су да задовоље посебне нутритивне захтеве и то: 1) здраве одојчади и мале деце; 2) одређене категорије особа код којих је поремећен процес пробаве или метаболизма; 3) одређене категорије особа које се налазе у посебним физиолошким стањима и код којих је потребно постићи посебно деловање контролисаним уносом одређених састојака хране. Дијететски производи зависно од састава и намене, стављају се у промет као: 1) формуле за одојчад; 2) храна за одојчад и малу децу; 3) храна за особе на дијети за

210

мршављење; 4) храна за посебне медицинске намене; 5) храна за особе интолерантне на глутен; 6) замене за со за људску исхрану, и 7) додаци исхрани (дијететски суплементи). Дијететски производи се стављају у промет само као упаковани производи. На сваком паковању дијететског производа мора бити наведена ознака "дијететски производ", а за додатке исхрани мора бити наведена ознака "додатак исхрани". Нутритивне изјаве које се користе у комерцијалној комуникацији, било на декларацији, презентацији или у рекламирању дијететских производа морају бити у складу са прописима којима се уређује декларисање и означавање упакованих намирница, уколико овим правилником није другачије уређено. Здравствене изјаве могу се користити на декларацији, презентацији или рекламирању дијететских производа који се стављају у промет у Републици Србији само ако су у складу са овим правилником. Уз правилник су дати и прилози: Витамини и минерали који се могу декларисати и њихов препоручен дневни унос (ПДУ), Основни састав почетних формула за одојчад, Основни састав прелазних формула за одојчад, Хранљиве супстанце, Нутритивне и здравствене изјаве за почетне формуле за одојчад и услови за њихово коришћење, Неопходне и условно неопходне аминокиселине у мајчином млеку, Посебни услови за садржај, извор и начин прераде протеина који се користе у производњи почетних формула за одојчад на бази хидролизата протеина сурутке пореклом из протеина крављег млека, са садржајем протеина мањим од 0,56 г/100 кЈ (2,25 г/100 кцал), Референтне вредности (РВ) за нутритивно декларисање формула за одојчад, Пестициди који се не смеју користити у пољопривредној производњи састојака намењених за производњу формула за одојчад и хране за одојчад и малу децу, Максимално дозвољене концентрације одређених резидуа пестицида или метаболита пестицида у формулама за одојчад и хране за одојчад и малу децу, Максимално дозвољене концентрације одређених хемијских контаминаната у формулама за одојчад, Основни састав прерађених намирница на бази жита за одојчад и малу децу, Основни састав осталих прерађених намирница за одојчад и малу децу, Аминокиселински састав казеина (г/100 г протеина), Хранљиве супстанце, Референтне вредности за нутритивно декларисање хране за одојчад и малу децу, Максимално дозвољене концентрације одређених хемијских контаминаната у храни за одојчад и малу децу, Основни састав хране за особе на дијети за мршављење, Садржај есенцијалних аминокиселина у референтном протеину, Основни састав хране за посебне медицинске намене, Супстанце које се могу додавати за посебне нутритивне намене храни за особе на дијети за мршављење и храни за посебне медицинске намене, Листа дозвољених замена за со за људску исхрану, Витамини и минерали који се могу користити у производњи додатака исхрани/дијететских суплемената/и јединице које се користе за декларисање, Супстанце које се могу користити као извори витамина и минерала у производњи додатака исхрани (дијететских суплемената), Максимално дозвољене количине витамина и минерала у дневној дози додатака исхрани за одрасле особе, Максимално дозвољене концентрације одређених хемијских контаминаната у додацима исхрани (дијететским суплементима), Састојци намирница чије је навођење обавезно у смислу чланова 90. и 91. овог правилника /означавање алергена/ и Микробиолошки критеријуми.

211

- Храна за посебне дијететске потребе;

Видети одговор на питање 23 под тачком Додаци храни из Главе IV.

- Брзо смрзнуте намирнице;

Нема посебно обједињеног прописа већ у појединим правилницима о квалитету се обрађује ова област за поједине намирнице.

- Загађивачи;

Ближи захтеви максимално дозвољене количине (Maximum Residue Limits) контаминената у храни прописани су:

• Правилником о количинама пестицида, метала и металоида и других отровних супстанција, хемотерапеутика, анаболика и других супстанци које се могу налазити у намирницама („Сл. лист СРЈ“ бр. 5/92 и 32/02) утврђени су максимални нивои резидуа тешких метала и неметала, анаболика, микотоксина, PBS, PHB и других контаминената у храни.

• Правилником о максимално дозвољеним количинама остатака средстава за заштиту биља у храни и храни за животиње и о храни и храни за животиње за коју се утврђују максимално дозвољене количине остатака средстава за заштиту биља („Сл. гласник РС“ бр. 25/2010) утврђени су максимални нивои резидуа пестицида.

Законом о безбедности хране (Сл. лист РС бр. 41/09) дефинисано је следеће: Храна се сматра небезбедном за исхрану људи, ако:

• садржи микроорганизме, паразите, бактеријске токсине и хистамине изнад прописаних вриједности;

• садржи природне токсине или друге природне токсичне материје изнад прописаних вриједности;

• садржи тешке метале, металоиде, остатке пестицида, ветеринарских лијекова, микотоксина и других супстанци, изнад прописаних вриједности;

• садржи супстанце које нијесу токсиколошки евалуиране, провјерене и сигурне за људску потрошњу;

• садржи механичке нечистоће; Ближи захтеви прописани су: Правилником о количинама пестицида, метала и металоида и других отровних супстанција, хемотерапеутика, анаболика и других супстанци које се могу налазити у намирницама („Сл. лист СРЈ“ бр. 5/92 и 32/02) утврђени су максимални нивои резидуа тешких метала и неметала, анаболика, микотоксина, PBS, PHB и других контаминената у храни. У "Сл. гласнику РС", бр. 25/2010 од 21. априла 2010. године објављен је Правилник о максимално дозвољеним количинама остатака средстава за заштиту биља у храни за животиње и о храни и храни за животиње за коју се утврђују максимално дозвољене

212

количине остатака средстава за заштиту биља, који чланом 10. прописује да даном ступања на снагу тог правилника - престају да важе одредбе Правилника о количинама пестицида, метала и металоида и хемиотерапеутика и анаболика и других супстанци које се могу налазити у животним намирницама (“Сл. лист СРЈ” бр. 5/92, 11/92 и 32/02) којима се уређују пестициди. Ради заштите безбедности хране и хране за животиње, сходно члану 69. Закона о безбедности хране, мере системске контроле микробиолошких, хемијских и биолошких контаминената у храни и храни за животиње у свим фазама производње, прераде и промета, услове и начин спровођења мониторинга, методе контроле, услове и начин узимања и чувања узорака, вођење евиденције о узорцима и методе лабораторијских анализа за одређене микробиолошке, хемијске и биолошке контаминенте ближе прописује министар пољопривреде, односно министар надлежан за послове здравља, у складу са поделом надлежности из члана 12. Закона о безбедности хране

- Нова храна;

Законом о безбедности хране („Сл. гласник РС“, бр.41/2009), нова храна дефинисана је чланом 59. а Министар надлежан за послове здравља ближе ће прописати услове стављања у промет нове хране.

- Јонизујуће зрачење; Подручје које се односи на конзервирање хране путем јонизујућег зрачења уређено је Правилником о условима под којима се могу стављати у промет намирнице и предмети опште употребе који су конзервисани јонизујућим зрачењем- “Сл. лист СРЈ” бр.42/98) На основу Закона о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности (Сл. гласник 36/09) Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије надлежна је да прати обим и промену нивоа радиоактивности и оцењује њен утицај на становништво и животну средину и с тим у вези налаже спровођење потребних мера и прати њихово извршавање. Садржај радионуклида у храни контролише се према Одлуци о систематском испитивању садржаја радионуклида у животној средини (Сл. гласник СРЈ 45/97) и Правилнику о границама радиоактивне контаминације животне средине и о начину спровођења деконтаминације (Сл. гласник СРЈ бр. 9/99). Чланом 3. овог Правилника, границе радиоактивне контаминације хране одређене су границама годишњег уноса радионуклида ингестијом и изведеним концентрацијама радионуклида у животној средини. Чланом 20. истог Правилника одређено је да нивои радиоактивне контаминације хране и других роба из увоза не могу бити већи од утврђеног нивоа радиоактивне контаминације одговарајућих домаћих производа. У прилогу 1. Правилника датe су Табела 1. са изведеним концентрацијама у води за пиће за неке најчешће радионуклиде и Табела 2. са вредностима очекиване ефективне дозе по јединичном уношењу које се користе при израчунавању границе годишњег уноса радионуклида ингестијом.

213

У току је израда предлога Правилника о утврђивању програма систематског испитивања радиоактивности у животној средини, Правилника о садржају радионуклида у води за пиће, животним намирницама, сточној храни, лековима, предметима опште употребе, грађевинском материјалу и другој роби која се ставља у промет и Правилника о контроли радиоактивности роба при увозу, извозу и транзиту, који ће бити у складу са одговарајућим ЕУ прописима. Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије је надлежна за давање овлашћења правним лицима за обављање послова из области заштите од зрачења, међу којима су систематско испитивање радиоактивности радиоактивности или појединачна испитивања у оквиру мониторинга, одређивање садржаја радионуклида у води за пиће, животним намирницама, сточној храни, лековима, предметима опште употребе, грађевинском материјалу и другој роби која се ставља у промет и одређивање садржаја радионуклида у робама при увозу, извозу и транзиту.

- Минералне воде Контрола здравствене исправности воде за пиће у оригиналној амбалажи (стона вода, минерална вода и изворска вода) у свим фазама производње, прераде, промета, увозу и извозу је по члану 12. став 1. тачка 5) Закона о безбедности хране у надлежности Министарства здравља а до доношења правилника о здравственој исправности, на основу наведеног закона, пропис који то ближе уређује је Правилник о квалитету и другим захтевима за природну минералну воду, природну изворску воду и стону воду ("Службени лист СЦГ", бр. 53/2005). Наведеним Правилником утврђени су захтеви у погледу минералног састава и безбедности минералне воде.

- Билатерални међународни споразум са земљама чланицама ЕУ, земљама кандидатима за чланство у ЕУ, и трећим земљама (уколико постоје). Видети одговор на питање 10 под тачком Билатерални међународни споразуми у области ветерине са земљама чланицама ЕУ, земљама кандидатима за чланство у ЕУ и трећим земљама (уколико постоје) из Главе II. V. ПОСЕБНА ПРАВИЛА ЗА ХРАНУ ЗА ЖИВОТИЊЕ

Опште: 24. Молимо да дате информације о општој структури правне основе; организацији и овлашћењим различитих институција у овој области.

Храна за животиње уређена је следећим правним актима:

214

• Законом о безбедности хране („Сл. гласник РС“ бр. 41/09) утврђују се општа правила безбедности хране за животиње, обавезе субјеката у пословању храном за животиње и садржи основ за доношење подзаконских аката из ове области;

• Законом о ветеринарству („Сл. гласник РС“ бр. 91/2005, 30/2010), уређују се услови за спровођење службене контроле и услови за производњу и промет хране за животиње.

• Законом о генетички модификованим организмима („Сл. гласник РС“ бр. 41/2009), уређују се општа правила за стављање у промет и означавање ГМО производа.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде креира политику у области безбедности хране за животиње, припрема предлоге закона који након спроведене процедуре доноси Скупштина. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде доноси прописе за примену закона – правилнике, наредбе, упутства, планове мониторинга, план за управљање кризним ситуацијама у области хране за животиње.

25. Молимо да дате информације о областима одговорности надлежних органа. Производња, трговина и употреба хране за животиње, животињског порекла и мешовита храна за животиње налази се под надзором ветеринарске инспекције, а храна за животиње биљног порекла је под надзором Генералног Инспектората. Контролу у области безбедности хране за животиње обавља:

• хране за животиње животињског порекла – ветеринарска инспекција, • хране за животиње биљног порекла – фитосанитарна инспекција;

У фази производње, прераде и промета ветеринарска инспекција; У фази увоза, провоза и извоза, и то:

• хране за животиње животињског порекла и мешовите хране – ветеринарска инспекција,

• хране за животиње биљног порекла – фитосанитарна инспекција. У надлежности граничне ветеринарске инспекције је преглед: 1) сировина за храну за животиње, премикса и других додатака код увоза, 2) сировина животињског порекла које улазе у састав хране 3) хране за животиње током производње на резидуе, Ветеринарска инспекција узете узорке обележене и запечаћене шаље у референтну лабараторију (Ветеринарски институт у Београду, Ветеринарски институт у Новом Саду) на ветеринарско санитарни преглед - микробиологију, хемију и физичке карактеристике као и на присуство антибиотика. Резултате испитивања које обављају институте обавезно шаљу увозницима, произвођачима и о томе обавештавају инспекцију. Нарочито се води рачуна о храни за преживаре где се траже посебни услови у производњи- сви који користе хранива анималног порекла морају да имају издвојену посебну линију за производњу хране за преживаре.

215

Референтне лабараторије које врше преглед хране за животиње на присуство животињског протеина на основу тачке 9. Наредбе о предузимању мера за спречавању појаве, откривања, спречавања ширења и искорењивања Трансмисивних Спонгиоформних Енцефалопатија („Сл. гласник РС“ бр. 17/2006), одобрене су од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. 26.Молимо да дате јасну табелу свих оквирних аката који обухватају или се тичу области хране за животиње, наводећи и област коју обухватају у оквиру правних тековина ЕУ у области хране за животиње. Молимо да наведете да ли предвиђате усвајање нових оквирних аката. Листа прописа у области хране за животиње у Р Србији наведена је у одговору на питање 13, овог поглавља Листа планираних прописа у области хране за животиње у Р Србији

27.Молимо да дате информације за сваку од доленаведених ставки:

-Пуштање у промет и употреба хране за животиње;

Правилником о квалитету хране за животиње („Сл. гласник РС“, бр.4/10), прописани су услови за квалитет хране за животиње који морају бити испуњени у производњи и промету: категорије хранива (feedingstuffs), физичка, хемијска, и нутритивна својства

Назив правилника

Прописи ЕУ EU text

Очекивани датум транспозиције/ примене

Правилник о адитивима који се користе у исхрани животиња;

Regulation (EC) No 1831/2003 on additives for use in animal nutrition

1. фебруар 2011

Правилник о условима за припрему, стављање у промет и употребу медициниране хране за животиње

Council Directive 90/167/EEC laying down the conditions governing the preparation, placing on the market and use of medicated feedingstuffs in the Community

1. фебруар 2011

Правилник о непожељним супстанцама у храни за животиње

Council Directive 2002/32/EC on undesirable substances in feedingstuffs

1. јул 2012

Правилник о стављању у промет и начин употребе хране за животиње/

Council Directive on placing on the market and use of feed 2009/767/EC

2012

216

сировина и производа; врста и количина сировина и технолошки поступци који се примењују у производњи. Погледати тачку 19. Глава III.

- Дозвољени адитиви у храни за животиње; Употреба додатака (адитива) за храну за животиње регулисана је Правилником о квалитету хране за животиње (Сл. гласник РС бр. 4/2010) у коме се налази листа одобрених додатака/адитива за храну за животиње: витамини и провитамини; микроелементи и минерали; непротеинска азотна једињења; аминокиселине; стимулатори раста; кокцидиостатици; остали дозвољени додаци (антиоксиданси, средства за везивање, емулгатори, стабилизатори и згнушњивачи, материје за бојење укључујући и пигменте, ароме, конзерванси, ензими, средства за побољшање искористивости хране.

У припреми је Правилник о адитивима који се користе у исхрани животиња, који ће бити усаглашен са Уредбом ЕЦ 1831/2003.

- Непожељне материје у храни за животиње. Законом о безбедности хране („Сл. гласник РС“, бр. 41/2009) дефинисано је да се храна за животиње сматра небезбедном, ако:

• има штетан утицај на здравље животиња или људи; • су производи добијени од животиња које служе за производњу хране

небезбедни за исхрану људи. Храна за животиње се сматра небезбедном, ако:

• садржи микроорганизме, паразите, бактеријске токсине и хистамине, изнад максимално дозвољених количина,

• садржи природне токсине или друге природне токсичне материје изнад максимално дозвољених количина,

• садржи тешке метале, металоиде, остатке пестицида, ветеринарских лекова, микотоксина и других супстанци изнад максимално дозвољених количина;

• садржи адитиве који се не смеју користити у одређеној врсти хране за животиње или је садржај дозвољених адитива изнад максимално дозвољених количина;

• садржи радионуклеиде изнад прописаних вредности, Област недозвољених супстанци у Р Србији регулисана је следећим правним актима:

- Правилником о утврђивању програма систематског праћења резидуа фармаколошких, хормонских и других штетних материја у живим животињама, производима животињског порекла и храни за животиње („Сл. гласник РС“ бр. 91/2009), у коме се налази листа недозвољених супстанци, укључујући неке непожељне супстанце (нпр. кадмијум, микотоксини), као и листа дозвољених супстанци ако не прелазе максимално дозвољене количине у храни за животиње.

- Правилником о максимално дозвољеним количинама остатака средстава за заштиту биља у храни и храни за животиње („Сл. гласник РС“ бр. 25/10), којим су одређене максимално дозвољене границе на присуство одређених пестицида у храни за животиње.

217

- Правилником о квалитету хране за животиње („Сл. гласник РС“, бр. 4/10), којим је одређена максимално дозвољена количина плесни, квасаца и њихових токсина.

У изради је Правилник о о непожељним супстанцама у храни за животиње, који ће бити усаглашен са Упутством 2002/32/EЦ.

- Услови под којима се врши припрема, пуштање у промет и употреба хране за животиње са додацима лекова

У Р Србији не постоје одобрени објекти за производњу медицинаране хране. Произвођач хране за животиње на основу Правилника о начину прописивања и издавања лекова који се употребљавају у ветерини („Службени лист СРЈ“ број 20/94), може да дода у храну за животиње кокцидиостатике, с тим што на декларацији производа мора јасно да буде назначена врста кокцидиотика, којој врсти животиња је намењен и време трајања каренце. Употреба антибиотика и других ветеринарских медицинских производа, дозвољена је само по рецепту и под надзором надлежног ветеринара. Област медициниране хране за животиње ће бити регулисана доношењем Правилника о условима за припрему, стављање у промет и употребу медициниране хране за животиње, који ће бити усаглашен са Упутством савета 90/167/EEЦ.

- Билатерални међународни споразуми са земљама чланицама ЕУ, земљама кандидатима за чланство у ЕУ и трећим земљама (уколико постоје).

Видети одговор на питање 10 под тачком Билатерални међународни споразуми у области ветерине са земљама чланицама ЕУ, земљама кандидатима за чланство у ЕУ и трећим земљама (уколико постоје) из Главе II овог Поглавља. VI. ФИТОСАНИТАРНА ПОЛИТИКА Опште 28. Молимо вас да дате податке о општој архитектури правне основе; организацији и овлашћењима укључених институција. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде (МПШВ) је орган државне управе надлежан за креирање политике у фитосанитарној области и надзор над законитошћу и целисходности рада органа у саставу. МПШВ је надлежни орган за област здравља биља, семена и садног материјала, средстава за заштиту биља, средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта,

218

признавања сорти, заштите права оплемењивача биљних сорти, и то на основу следећих закона:

• Закон о здрављу биља (“Сл. гласник РС”, бр. 41/09), • Закон о средствима за заштиту биља (“Сл. гласник РС”, бр. 41/09), • Закон о средствима за исхрану биља и оплемењивачима земљишта (“Сл.

гласник РС”, бр. 41/09), • Закон о семену пољопривредног биља (“Сл. гласник РС”, бр. 45/05), • Закон о садном материјалу воћака, винове лозе и хмеља (“Сл. гласник РС”, бр.

18/05), • Закон о семену и садном материјалу (“Сл. гласник РС” бр. 54/93), • Закон о заштити права оплемењивача (“Сл. гласник РС”, бр. 41/09), • Закон о признавању сорти („Сл. гласник РС“, бр.30/10), • Закон о генетички модификованим организмима (“Сл. гласник РС”, бр. 41/09), • Закон о репродуктивном материјалу шумског дрвећа („Сл. гласник РС”), бр.

135/04, 8/05 и 41/09), • Закон о шумама („Службени гласник РС” бр. 30/10).

Као органи у саставу МПШВ, основани Законом о министарствима („Сл. гласник РС“бр.19/2004, бр.65/2008), којим се оснивају министарства и други органи управе, утврђује начин рада државне управе и уређују друга питања од значаја за рад државне управе, послове у фитосанитарној област обављају:

• Управа за заштиту биља, • Управа за шуме и • Генерални инспекторат (фитосанитарна и шумарске и ловне инспекције),

Поред наведених органа, Дирекција за националне референтне лабораторије, основана Законом о безбедности хране (“Сл. гласник РС”, бр. 41/09), као орган у саставу МПШВ, за послове лабораторијског испитивања и са њима повезане стручне послове у ланцу хране, између осталог, обавља и послове лабораторијског испитивања у фитосанитарној области. Управа за заштиту биља (УЗБ) као орган управе у саставу МПШВ надлежна је за непосредно извршавање прописа и управне и са њима повезане стручне послове, као и за координацију и контакте у вези са питањима која се односе на фитосанитарну област. Генерални инспекторат (ГИ), као орган управе у саставу МПШВ обавља инспекцијске послове који се односе на: фитосанитарни надзор и инспекцију у унутрашњем промету и промету преко државне границе у области биља, семена и садног материјала, средстава за заштиту биља и средстава за исхрану биља, као и друге инспекцијске послове у области пољопривреде, шумарства и водопривреде, у складу са законом. Управа за шуме (УШ), као орган управе у саставу МПШВ обавља послове државне управе и стручне послове који се односе на: политику шумарства; очување шума; унапређење и коришћење шума; спровођење мера заштите шума; контролу семена и садног материјала у шумарству, као и друге послове из ове области.

219

Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места утврђен је делокруг рада свих органа у саставу министарства МПШВ који учествују у спровођењу фитосанитарне политике, као и број и опис систематизованих радних места који, у складу са Одлуком о максималном броју запослених у органима државне управе, јавним агенцијама и организацијама за обавезно социјално осигурање, не може бити већи. Људски и материјални ресурси, као и финансијска средства опредељена Законом о буџету за 2010. годину дати су у одговору на питање бр. 2, у Глава I – Опште информације, Поглавље 12 и то:

- за УЗБ у тачки 1.2. Управа за заштиту биља, - за ГИ у тачки 1.3. Генерални инспекторат.

Описи постојећих структура и органиграми дати у одговору на питање бр. 3, у Глава I – Опште информације, Поглавље 12, и то:

- за УЗБ у тачки 1.2. Управа за заштиту биља, - за ГИ у тачки1.3. Генерални инспекторат – Одељење граничне

фитосанитарне инспекције, Одељење фитосанитарне инспекције и Одељење шумарске и ловне инспекције.

29.Молимо вас да дате податке о областима одговорности надлежних органа у питању. Управа за заштиту биља (УЗБ) На централном нивоу, административне, законодавне и међународне активности, као и релевантне професионалне активности у фитосанитарној области су у надлежности Управе за заштиту биља Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. УЗБ се састоји из пет организационих јединица:

• Одсек за здравље биља и биљни карантин, • Одељење за средства за заштиту биља и средства за исхрану биља, • Одсек за признавање сорти, • Група за семе и садни материјал и • Група за заштиту биљних сорти и биолошку сигурност.

Послови УЗБ:

• Регулаторни послови • Организациони и координациони послови • Информативни послови • Административно-управни послови

Регулаторни послови:

• припрема стручних основе за израду нацрта закона и предлога подзаконских аката из фитосанитарне области;

• припрема планова и инструкција који синхронизују рад свих субјеката у фитосанитарној области;

• припрема планских докумената;

220

• припрема предлога плана и програма расподеле финансијских средстава; • праћење ЕУ регулативе и ЕППО стандарда.

Организациони и координациони послови:

• координација и повезивања свих субјеката у фитосанитарној области; • организовање домаћих и међународних експертских група у циљу пружања

помоћи у решавању проблема у фитосанитарној области; • организација обука у сарадњи са домаћим и међународним експертима; • сарадња са другим органима државне управе; • усмеравање истраживања и организовање јавног позива за пројекте у

фитосанитарној области; • припрема платформе за учешће у међународним преговорима из

фитосанитарне области. Информативни послови:

• прослеђивање информација међународним организацијама и релевантним телима других држава у фитосанитарној области;

• прослеђивање информација и обавештења свим субјектима у фитосанитарној области;

• припрема текстова за интернет страну МПШВ; • одржавање wеб стране Србије на www.ippc.org; • сарадња са медијима у циљу презентовања информација од јавног значаја.

Административно-управни послови;

• издавање одобрења за увоз штетних организама и одређеног биља и средстава за заштиту биља за научно-истраживачке сврхе;

• издавање сагласности за увоз биља које није уписано у Регистар сорти; • издавање уверења о признавању семенског усева и сертификата о производњи

садног материјала; • упис у регистре из фитосанитарне области; • успостављање и вођење регистара и евиденција из фитосанитарне области; • регистрација средстава за заштиту биља и средстава за исхрану биља; • успоставаљање и одржавање евиденција правних лица овлашћених за топлотно

третирање и обележавање дрвеног материјала за паковање; • вођење евиденција о задуженим и издатим фитосертификатима и

нотификацијама; • доношење решења, закључака и других управних аката у складу са законима у

фитосанитарној области и Закону о општем управном поступку • поверавање послова и израда решења о овлашћивању; • припрема стручних основа за израду уговора са имаоцима јавних овлашћења; • прикупљање података, редовних и ванредних извештаја од стране свих субјеката

фитосанитарног система; • спровођење конкурса за послове од јавног интереса у фитосанитарној области и

сачињавање уговора; • регистрација сорти пољопривредног биља; • заштита права оплемењивача биљних сорти (заштита биљних сорти); • Послови у области биолошке сигурности (ГМО).

221

На основу овлашћења УЗБ пољопривредне стручне службе на територији Републике Србије обављају следеће послове:

• праћење и провера здравственог стања биља током његовог раста и развоја на пољима, у засадима, објектима и другим површинама и вођење евиденције о томе, укључујући и самоникло биље;

• здравствене прегледе усева и објеката за производњу семена и расада пољопривредног биља и идавање Уверења о здравственом стању;

• здравствене прегледе објеката за производњу садног материјала воћака, винове лозе и хмеља на присуство штетних организама и издавање Уверења о здравственом стању;

• здравствене прегледе објеката за производњу ружа и украсног биља и издавање Уверења о здравственом стању;

• здравствене прегледе пошиљака биља, биљних производа и прописаних објеката намењених извозу и издавање фитосертификата;

• спровођење Програма мера заштите здравља биља; • прикупљање биолошких, метеоролошких и других података ради прогнозе појаве

штетних организама; • извештавање о присуству, појави и ширењу штетних организама и прогноза

појаве штетних организама, развоја и кретања њихове популације и утврђивање оптималних рокова за њихово сузбијање и вођење евиденције на прописаним обрасцима;

• стручне прегледе усева и објеката за производњу семена и садног материјала пољопривредног биља и ружа;

• едукација држаоца биља, пружаоца услуга и других лица о штетним организмима и прописаним фитосанитарним мерама.

Мрежа пољопривредних стручних служби (ПСС) са подручјем деловања

НАЗИВ СЛУЖБЕ ПОДРУЧЈЕ ДЕЛОВАЊА

УПРАВНИ ОКРУГ ОПШТИНА

ПСС " СУБОТИЦА" ДОО, Суботица Севернобачки Суботица ПСС "БАЧКА ТОПОЛА" ДОО, Бачка Топола Севернобачки Бачка Топола и Мали Иђош ПСС "ЗРЕЊАНИН" ДОО, Зрењанин Средњебанатски Зрењанин, Нова Црња, Нови Бечеј, Сечањ и Житиште ПСС "СЕНТА" ДОО, Сента Севернобанатски Сента, Ада, Кањижа и Чока ПСС "КИКИНДА" ДОО, Кикинда Севернобанатски Кикинда и Нови Кнежавац ИНСТИТУТ "ТАМИШ", Панчево Јужнобанатски Панчево, Алибунар, Ковачица и Опово ПСС " ВРШАЦ" ДОО, Вршац Јужнобанатски Вршац, Бела Црква и Пландиште и Ковин ПСС "СОМБОР" ДОО, Сомбор Западнобачки Сомбор, Апатин и Оџаци,

ПСС "ВРБАС" ДОО, Врбас Западнобачки Кула Јужнобачки Врбас, Србобран и Бечеј

ПСС "НОВИ САД" ДОО Нови Сад Јужнобачки Нови Сад, Жабаљ, Бачки Петровац, Беочин, Сремски Карловци, Темерин, Тител, Бач и Бачка Паланка

ПСС "РУМА" ДОО, Рума Сремски Рума, Ириг и Инђија, ПСС "СРЕМСКА МИТРОВИЦА", ДОО Сремска Митровица Сремски Сремска Митровица Стара Пазова, Пећинци и Шид ПСС "ШАБАЦ" ДОО, Шабац Мачвански Шабац, Богатић, Владимирци и Коцељева ЗАВОД ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ "Лозница" Мачвански Лозница, Крупањ, Љубовија и Мали Зворник ПСС "ВАЉЕВО" ДОО, Ваљево Колубарски Ваљево, Лајковац, Љиг, Мионица, Осечина и Уб ПСС "СМЕДЕРЕВО" ДОО, Смедерево Подунавски Смедерево, Велика Плана и Смедеревска Паланка

ПСС "ПОЖАРЕВАЦ" ДОО, Пожаревац Браничевски Велико Градиште, Голубац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће, Петровац и Пожаревац

ПСС "КРАГУЈЕВАЦ" ДОО, Крагујевац Шумадијски Аранђеловац, Баточина, Кнић, Лапово, Рача, Топола и Крагујевац

222

НАЗИВ СЛУЖБЕ ПОДРУЧЈЕ ДЕЛОВАЊА

УПРАВНИ ОКРУГ ОПШТИНА

ПСС "ЈАГОДИНА" ДОО, Јагодина Поморавски Деспотовац, Јагодина, Параћин, Рековац, Свилајнац и Ћуприја

ПСС "НЕГОТИН" ДОО, Неготин Борски Бор, Кладово, Мајданпек и Неготин ЦЕНТАР ЗА ИСТРАЖИВАЊА Зајечар Зајечарски Зајечар, Бољевац, Књажевац и Соко Бања

ПСС "УЖИЦЕ" ДОО, Ужице Златиборски Ужице, Ариље, Бајина Башта, Косјерић, Нова Варош, Пожега, Прибој, Пријепоље, Сјеница и Чајетина

ПСС "ЧАЧАК" ДОО, Чачак Моравички Чачак, Горњи Милановац, Ивањица и Лучани

ПСС "КРАЉЕВО" ДОО, Краљево Рашки Краљево, Врњачка Бања, Нови Пазар, Рашка и Тутин

ПСС "КРУШЕВАЦ" ДОО, Крушевац Расински Крушевац, Александровац, Брус, Варварин, Трстеник и Ћићевац

ПСС " НИШ" ДОО, Ниш Нишавски Град Ниш, Алексинац, Гаџин Хан, Дољевац, Мерошина, Ражањ и Сврљиг

ВППШ-ЗАВОД ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ Прокупље Топлички Прокупље, Блаце, Житорађа и Куршумлија

ПСС "ПИРОТ" ДОО Пирот Пиротски Пирот, Бабушница, Бела Паланка и Димитровград

ПСС "ЛЕСКОВАЦ" ДОО, Лесковац Јабланички Лесковац, Власотинце, Бојник, Лебане, Медвеђа и Црна Трава

ПСС "ВРАЊЕ" ДОО, Врање Пчињски Врање, Босилеград, Бујановац, Владичин Хан, Прешево, Сурдулица и Трговиште

ИНСТИТУТ ПКБ "АГРОЕКОНОМИК" Београд Град Београд Палилула, Савски Венац, Звездара, Стари Град и

Врачар

ПСС "КОСМАЈ" ДОО, Младеновац Град Београд Младеновац, Сопот, Лазаревац, Барајево, Вождовац, Гроцка, Обреновац, Раковица, Земун, Сурчин, Чукарица и Нови Београд

ПСС "КОСОВСКА МИТРОВИЦА" Косовско Митровачки

Косовска Митровица, Витина, Гњилане, Вучитрн, Звечан, Зубин Поток, Лепосавић и Србица

Послове стручне и техничке подршке (лабораторијска испитивања узорака биља и биљних производа, средстава за заштиту биља и средстава за исхрану биља;, примењена истраживања;, испитивање сорти;, испитивање средстава за заштиту биља и средстава за исхрану биља у поступку регистрације) обављају факултети, научни институти и пољопривредне стручне службе, на основу овлашћења од стране Управе за заштиту биља и Управе за шуме. Списак овлашћених лабораторија у фитосанитарној области дат је у одговору на питање број 6, тачка 5, Главе I – опште информације, Поглавље 12. Дирекција за националне референтне лабораторије Новооснована Дирекција за националне референтне лабораторије МПШВ није тренутно није оперативна у смислу обављања лабораторијског испитивања. Када се постигне њена пуна оперативност ДНРЛ ће координисати рад овлашћених лабораторија и омогућити стварање функционалне мреже овлашћених лабораторија за контролу у ланцу исхране, а њене организационе јединице Национална референтна фитосанитарна лабораторија (здравље биља) и Национална референтна лабораторија за резидуе (пострегистрациона контрола средстава за заштиту и исхрану биља и мониторинг резидуа средстава за заштиту биља) ће обављати послове лабораторијских испитивања у фитосанитарној области.

223

Генерални инспекторат (ГИ) Инспекцијски надзор у фитосанитарној области спроводе инспектори Генералног инспектората МПШВ и то:

• Одељење граничне фитосанитарне инспекције је одговорно за спровођење фитосанитарних прегледа пошиљака биља, биљних производа, пошиљака средстава за заштиту биља и средстава за исхрану биља у промету преко државне границе, издавање фитосертификата и предузимање прописаних фитосанитарних мера;

• Одељење фитосанитарне инспекције је одговорно за: фитосанитарни надзор над биљем, биљним производима и прописаним објектима у производњи, промету, доради, складиштењу,; службено узорковање за лабораторијска испитивања на присуство штетних организама; контролу средстава за заштиту биља и средстава за исхрану биља у промету и примени,; контролу производње, дораде, промета и коришћења семена и садног материјала пољопривредног биља; надзор над радом овлашћених институција и предузимање прописаних фитосанитарних мера.

• Одељење шумарске и ловне инспекције је одговорно за надзор над применом и спровођењем закона и других прописа из области шумарства, шумског семена и садног материјала и заштите шума; издавање уверења о пореклу за пошиљке семена и резница настале дељењем првобитне пошиљке; издавање уверења о пореклу шумског садног материјала; надзор над вршењем јавних овлашћења од стране предузећа и других организација којима је поверено вршење јавних овлашћења.

Управа за шуме (УШ) На централном нивоу, административне, законодавне и међународне активности, као и релевантне професионалне активности у области заштите шума као и праћења послова производње, дораде, сертификације и промета шумског репродуктивног материјала су у надлежности Управе за шуме. Део послова из своје надлежности УШ поверава овлашћеним институцијама, и то:

• Институту за шумарство, Београд, • Институту за низијско шумарство и животну средину, Нови Сад, • Шумарском факултету, Београд.

Овлашћења и задаци УШ у области производње шумског репродуктивног материјала:

• установљава регионе провенијенције шумског репродуктивног материјала, • води Регистар региона провенијенције и признатог полазног материјала за

производњу шумског репродуктивног материјала, • води Регистар матичњака, шумских расадника и добављача шумског

репродуктивног материјала, • поверава послове признавања полазног материјала за производњу шумског

репродуктивног материјала и контроле производње репродуктивног материјала овлашћеним институцијама,

• издаје уверења о признатом полазном материјалу и уверења о пореклу шумског семена и резница.

224

Овлашћења и задаци овлашћених институција којима су поверени послови: • стручно – теренски послови признавања полазног материјала за производњу

шумског репродуктивног материјала, • редовне годишње контроле производње и здравствени прегледи шумског

репродуктивног материјала, • издавање уверења о здравственом стању објеката за производњу шумског

репродуктивног материјала, • испитивање квалитета шумског семена и издавање декларације о квалитету

шумског семена. 30.Молимо да дате јасну табелу свих оквирних аката који покривају или додирују фитосанитарни домен са објашњењем колико покривају фитосанитарни EU Acquis. Молимо да наведете да ли се предвиђа усвајање нових оквирних аката. Закон о здрављу биља (“Сл. гласник РС”, бр. 41/09) Законом о здрављу биља успостављен је правни оквир за систем заштите здравља биља, усклађен са правном тековином ЕУ (у складу са Директивом Савета 2000/29, celex No. 32000L0029). Закон уређује заштиту здравља биља, мере за спречавање уношења и ширења, као и мере за сузбијање штетних организама, здравствени надзор биља и пошиљака биља у производњи и промету, прописивање обавезе уписа у регистар произвођача, прерађивача, дорађивача, увозника, складиштара и дистрибутера биља, биљних производа и прописаних објеката; успостављање система издавања биљног пасоша; прописивања услова за утврђивање заштићених подручја; успостављање информационог система на националном и међународном нивоу. Законом су дате генералне одредбе за преношење прописа ЕУ и подзаконска акта којима ће се у потпуности ускладити ова област са законодавством ЕУ. Овим Законом и подзаконским прописима у које су уграђени или ће бити уграђени остали прописи ЕУ из области здравља биља, створен је правни основ за:

• успостављање система заштите биља као у другим држававама чланицама ЕУ у погледу усклађености фитосанитарних мера које важе на заједничком тржишту;

• примену међународно признатих начела, стандарда, процене ризика и других научно заснованих мера у области заштите биља;

• међусобну сарадњу и размену података и информација из база података које се односе на област здравља биља;

• успостављање Регистра произвођача, прерађивача, увозника и дистрибутера биља, биљних производа и других прописаних објеката, као и система биљног пасоша;

• обављање фитосанитарих прегледа и издавање биљних пасоша за одређено биље које се премешта унутар јединственог тржишта;

• спровођење посебног надзора над одређеним штетним организмима на биљу; • успостављање заштићених зона;

225

• успостављање и развој информационог система и обавезу извештавања и вођења потребних евиденција.

На основу Закона о здрављу биља, детаљно је предвиђен план усвајања подзаконских аката у оквиру Националног програма за интеграцију Републике Србије у ЕУ (НПИ) за период 2009 – 2012. На основу Закона о здрављу биља усвојено 14 нових правилника. До доношења осталих подзаконских аката, а у складу са Законом о здрављу биља примењују се раније донети национални прописи. У оквиру Твинниг пројекта CARDS 2005 „Институционално јачање капацитета Управе за заштиту биља“ сачињена је прелиминарна ТОC - табела (Table of Correspodence - TOC) у односу на Council Directive 2000/29/EC. Након израде TOC табеле уколико се покаже неусклађеност у одређеним сегментима приступиће се изменама и допунама закона. Видети у Анексу V, приоритет и оквирни план хармонизације са eu acquis- clear table у области здравља биља. Закон о семену пољопривредног биља (“Сл. гласник РС”, бр. 45/05) и Закон о садном материјалу воћака, винове лозе и хмеља (“Сл. гласник РС”, бр. 18/05) Закон о семену пољопривредног биља (“Сл. гласник РС”, бр. 45/05) и Закон о садном материјалу воћака, винове лозе и хмеља (“Сл. гласник РС”, бр. 18/05) су делимично усклађени са “маркетинг директивама” (Marketing Directives EU). У процедури усвајања је нови Закон о семену и садном материјалу пољопривредног и украсног биља којим су дате генералне одредбе за преношење прописа ЕУ и подзаконска акта којима ће се у потпуности ускладити ова област са законодавством ЕУ. Припремљен је план усвајања подзаконских аката за период до 2012. До доношења осталих подзаконских аката, а у складу са Законом примењују се раније донети национални прописи.

ПРИОРИТЕТ И ОКВИРНИ ПЛАН ХАРМОНИЗАЦИЈЕ

СА EU ACQUIS- CLEAR TABLE У ОБЛАСТИ СЕМЕНА И САДНОГ МАТЕРИЈАЛА

Пропис (радни назив) Планирано за ЕУ Аcquis са којим се усклађује

2011. ГОДИНА Закон о семену и садном материјалу пољопривредног и украсног биља

I квартал Council Directive 66/401/EEC, Council Directive 66/402/EEC, Council Directive2002/54/EC, Council Directive 2002/55/EC, Council Directive 2002/56/EC, Council Directive 2002/57/EC, Council Directive 68/193/EEC, Council Directive 98/56/EC,

Правилник о упису у регистар семена и садног материјала пољопривредног и украсног биља

IV квартал

226

Council Directive 2008/90/EC, Council Directive 2008/72/EC

Правилник о производњ и промету садног материјала украсног биља IV квартал

Council Directive 98/56/EC, Commission Directive 99/66/EC, Commission Directive 93/49/EEC

Правилник о производњи, промету и квалитету садног материјала воћака

IV квартал Council Directive 2008/90/EC, Commission Directive 93/48/EEC

Правилник о производњи, промету и квалитету семена житарица IV квартал Council Directive 66/402/EEC

Правилник о производњи, промету и квалитету семена кромпира IV квартал Council Directive 2002/56/EC

Правилник о производњи, промету и квалитету семена индустријског биља

IV квартал Council Directive 2002/57/EC

2012. ГОДИНА Правилник о семену репе Council Directive 2002/54/EC Правилник о садном материјалу винове лозе Council Directive 68/193/EEC

Правилник о семену крмног биља Council Directive 66/401/EEC Правилник о семену поврћа Council Directive 2002/55/EC

Правилник о расаду пољопривредног биља

Council Directive 2008/72/EC, Commission Directive 93/61/EEC

Производња, дорада и промет шумског репродуктивног материјала прописана је Законом о репродуктивном материјалу шумског дрвећа („Службени гласник РС”, бр. 135/04, 8/05 и 41/09), и подзаконским актима донетим на основу њега, и то:

• Правилником о признавању полазног материјала и контроли производње

репродуктивног материјала шумског дрвећа („Службени гласник РС”, бр. 76/05, 105/05 и 83/09),

• Правилником о одређивању малих количина шумских садница и шумског семена („Службени гласник РС”, број 76/09),

• Правилником о квалитету репродуктивног матетријала топола и врба („Службени гласник РС”, број 76/09).

Закон о репродуктивном материјалу шумског дрвећа („Службени гласник РС”,

бр. 135/04, 8/05 и 41/09), као и подзаконски акти донети на основу њега, су усклађени са EU Acquis, и то са следећим прописима ЕУ:

• Упутством Савета број 1999/105/ЕЗ од 22. децембра 1999. године о промету

шумског репродуктивног материјала • Уредбом Комисије број 1597/2002 од 6. септембра 2002. године о спровођењу

одредаба Упутства Савета број 1999/105/ЕЗ у вези обрасца националне листе полазног материјала за производњу шумског репродуктивног материјала

• Уредбом Комисије број 2301/2002 од 20. децембра 2002. године о спровођењу одредаба Упутства Савета број 1999/105/ЕЗ у вези дефинисања малих количина семена.

227

Закон о признавању сорти пољопривредног биља (“Сл. гласник РС”, бр. 30/10): видети одговор на питање бр. 31, Регистрација сорти, каталози, у овој Глави. Закон о заштити права оплемењивача биљних сорти (“Сл. гласник РС”, бр. 41/09): видети одговор на питање бр. 31, Заштита биљних сорти (заштита права оплемењивача биљних сорти), у овој Глави. Закон о средствима за заштиту биља (“Сл. гласник РС”, бр. 41/09) Закон о средствима за заштиту биља делимично је усклађен са Упутством Савета 91/414/ЕЕЦ која се односи на стављање у промет средстава за заштиту биља. Овај закон садржи и основне одредбе новог законодавног оквира ЕУ у области средстава за заштиту биља (СЗБ) из 2011. године, и то из:

• Уредбе Европског Параламента и Савета број 1107/2009 (Regulation (EC) No 1107/2009 of the European Parliament and of the Council concerning the placing of plant protection products on the market and repealing Council Directives 79/117/EEC and 91/414/EEC), пренете су одређене одредбе које се односе на основне супстанце и ађуванте,

• Упутства Европског Параламента и Савета број 2009/128/ЕЦ (Directive 2009/128/EC of the European Parliament and of the Council establishing a framework for Community action to achieve the sustainable use of pesticides), пренете су одређене одредбе које се односе на интегралну заштиту биља, обуке свих професионалних корисника СЗБ, дистрибутера и саветодаваца, контролу опреме и уређаја за примену СЗБ;

• Уредбе Европског Параламента и Савета број 1185/2009 (Regulation (EC) No 1185/2009 of the European Parliament and of the Council concerning statistics on pesticides), одређене одредбе које се односе на прикупљања података о промету и примени СЗБ,

• Упутства Европског Параламента и Савета број 2009/127/ЕЦ (Directive 2009/127/EC of the European Parliament and of the Council amending Directive 2006/42/EC with regard to machinery for pesticide application), пренете су одређене одредбе које се односе на успостављање системa контроле опреме и уређаја за примену СЗБ.

На основу Закона о средствима за заштиту биља детаљно је предвиђен план усвајања подзаконских аката у оквиру Националног програма за интеграцију Републике Србије у ЕУ (НПИ) за период 2009 – 2012. У оквиру Твинниг пројекта CARDS 2005 „Институционално јачање капацитета Управе за заштиту биља“ сачињена је прелиминарна ТОC - табела (Table of Correspodence - TOC) у односу на Упутство Савета број 91/414/ЕЕЦ и Уредбу Европског Парламента и Савета број 1107/2009. У oквиру НПИ, измене и допуне закона планиране су за усвајање у четвртом кварталу 2011. године. Измене и допуне закона односиће се на:

• Упутство Европског Параламента и Савета број 2009/128/ЕЦ ,у смислу забране примене СЗБ из ваздухоплова, осим у изузетним случајевима (члан 9); смањење примене пестицида или ризика од пестицида у специфичним областима (члан

228

13); руковање и складиштење пестицида и третман њихове амбалаже и остатака (члан 12);

• Уредбу Европског Параламента и Савета број, у смислу захтева за коформуланте и протектанте и листу неприхватљивих кооформуланата, док ће друге одредбе ове Уредбе бити додате у складу са препорукама Твининг пројекта ИПА 2008 (SR 08 IB AG 01) „Усаглашавање националних прописа у области регистрације и контроле средстава за заштиту биља са прописима Европске уније и пеимена нових законских прописа“, који је почео да се примењује од 01.10.2010. године;

• на детаљних правила за регистрациону СЗБ до 31.12.2013. године. Хармонизовани индикатори, у складу са чланом 15. Упутства Европског Параламента и Савета број 2009/128/ЕЦ биће додати након њихове имплементације у ЕУ. Видети у Aнексу VI. СТАВЉАЊЕ У ПРОМЕТ СРЕДСТАВА ЗА ЗАШТИТУ БИЉА 31. Молимо да дате податке за сваку доле наведену ставку. Здравље биља, штетни организми:

- Опште контролне мере; Специфичне контролне мере; Заштићене зоне; Регистрација субјеката који послују у овој области (биљни пасоши); Увози; Инспекције и нотификације неусаглашених пошиљки; Трошкови у фитосанитарној области; Статус штетних организама наведених у EU Acquis.

Законом о здрављу биља („Сл. гласник РС“ бр. 41/09) успостављен је правни оквир за систем заштите здравља биља у Републици Србији. Заштиту здравља биља на територији Републике Србије, у оквиру својих овлашћења, обезбеђују:

• Министарство пољопривреде , шумарства и водопривреде РС (МПШВ); • Управа за заштиту биља (УЗБ); • Управа за шуме (УШ); • Национална референтна фитосанитарна лабораторија (НРФЛ); • Фитосанитарна инспекција (унутрашња и гранична) (ФИ); • Правна лица која на основу овог закона врше послове од јавног интереса; • Правна лица и предузетници који пружају услуге у области здравља биља; • Држаоци биља.

Мере и поступци за заштиту здравља биља у смислу овог закона јесу:

• стални надзор над биљем, који обухвата гајене културе (поља, засади, плантаже, расадници, матични засади, стакленици, мрежаници, лабораторије и сл.), спонтану флору, као и биље и биљне производе у складиштима, процесу дораде, прераде и током транспорта;

• праћење присуства и процена ризика од штетних организама и њихово сузбијање; • фитосанитарна контрола при увозу у циљу спречавања уношења и ширења

штетних организама; • фитосанитарна контрола при извозу пошиљака биља и биљних производа за које

друге земље постављају специфичне фитосанитарне захтеве;

229

• посебни фитосанитарни прегледи на присуство одређених штетних организама путем провере здравственог стања, праћења и посебног надзора;

• фитосанитарни прегледи, ради издавања биљних пасоша, фитосанитарних сертификата и других службених докумената и аката;

• спровођење инспекцијског надзора ради заштите здравља биља; • спровођење фитосанитарних мера; • лабораторијске анализе и тестирање биља, биљних производа и прописаних

објеката, ради утврђивања присуства штетних организама и интензитета њихове појаве;

• прогнозе појаве штетних организама, развоја и кретања њихове популације и утврђивање оптималних рокова за њихово сузбијање;

• примењена и друга истраживања у области дијагностике штетних организама и заштите здравља биља;

• едукација и давање савета и препорука о штетним организмима; • сузбијање штетних организама применом дезинфекције, дезинсекције,

дератизације, деконтаминације и применом других поступака третирања.

Ради разматрања стручних питања, давања стручних мишљења и учешћа у реализацији пројектних задатака у области заштите здравља биља министар у складу са прописима којима се уређује државна управа, решењем оснива посебну радну групу - Стручни савет за заштиту здравља биља. Стручни савет разматра стручна питања, даје стручна мишљења и учествује у реализацији пројектних задатака у вези са:

• анализом ризика од уношења и ширења штетних организама и проценом могућих негативних последица по здравље биља;

• дугорочном стратегијом заштите здравља биља; • штетним организмима за које се доноси Програм мера заштите здравља биља; • предложеним листама штетних организама и листама биља, биљних производа

и прописаних објеката; • плановима и посебним програмима заштите здравља биља; • фитосанитарним мерама које треба донети или изменити ради унапређења

заштите здравља биља; • давањем препорука за стручна усавршавања; • обављањем других неопходних задатака у погледу заштите и унапређења

заштите здравља биља.

Радом Савета координира Одсек за здравље биља и биљни карантин - Управе за заштиту биља. Одсек за здравље биља и биљни карантин УЗБ обавља послове који се односе на праћење званичних и међународних стандарда, других докумената у функцији унапређења послова у области здравља биља и биљног карантина; издавање одобрења за увоз штетних организама и биља; успостављање фиторегистра и система биљног пасоша; сарадњу са међународним организацијама и националним службама других земаља у области здравља биља и биљног карантина; праћење и усаглашавање законских и подзаконских аката, прописа и препорука са решењима, стандардима и препорукама међународних организација у области здравља биља и биљног карантина; израду стручних основа за израду прописа у области здравља биља и биљног карантина; спровођење конкурса за послове од јавног интереса у области здравља

230

биља; припрему елемената потребних за израду финансијског плана Управе који се односе на трошкове у области здравље биља и биљног карантина; вођење евиденција о задуженим и издатим фитосертификатима и нотификацијама, штетним организмима, посткарантинском надзору и др. обавља и друге послове из ове области. Органиграм Управе за заштиту биља и нивои надлежности у области здравља биља дати су у одговору на питање број 3. у тачки 1.2. -Управа за заштиту биља, у Глави I, - Опште информације, Поглавље 12. Ради спречавања уношења, спречавања ширења и сузбијање штетних организама на територији Републике Србије утврђене су Листе штетних организама и Листе биља, биљних производа и прописаних објеката који могу бити носиоци штетних организама. Ради спречавања појаве, уношења, ширења и сузбијања штетних организама доноси се годишњи Програм мера заштите здравља биља (у даљем тексту: Програм мера). Програмом мера утврђују се конкретне мере, рокови, начин спровођења тих мера, субјекти који ће их спроводити, извори и начин обезбеђивања и коришћења средстава, као и начин контроле спровођења мера. У оквиру Програма мера заштите здравља биља, ради спречавања појаве, раног откривања, ширења, праћења, сузбијања или искорењивања штетних организама на биљу спроводи се:

• стални надзор над биљем путем службеног процеса бележења, прикупљања и обраде података о присуству или одсуству штетних организама на бази фитосанитарних прегледа, праћења, прогнозе, провере здравственог стања или других процедура и на основу свих осталих расположивих извора. Стални надзор ће се спроводити на свим културама чије је гајење од значаја за Републику Србију или поједине регионе на бази припреме и достављања извештаја о присуству штетних организама;

• посебан надзор над штетним организмима прописаним овим програмом, који се спроводи у утврђеном временском периоду, ради откривања штетних организама или утврђивања особености њихове популације или утврђивања границе подручја у коме су присутни или одсутни.

Спровођење активности по Програму мера заштите здравља биља поред фитосанитарних инспектора врше све овлашћене пољопривредне службе и овлашћене лабораторије и институције, којима су по закљученом Уговору са Министарством – Управом, уступљени наведени послови из Програма мера. Управа за заштиту биља сачињава Упутство о спровођењу Програма мера за текућу годину. Коначни извештаји о спроведеним активностима и спроведеним мерама по програму мера се достављају Управи за заштиту биља на прописаним обрасцима. Програмом мера за заштиту здравља биља и упутствима за примену Програма мера, прописано је да се у случају сумње на појаву карантински штетног организма мора одмах обавестити фитосанитарни инспектор који узима узорак, шаље га под назнаком “ХИТНО” на лабораторијску анализу и налаже одговарајућу превентивну фитосанитарну меру. У прилогу Упутства свим имаоцима јавних овлашћења, дати су контакт телефони свих фитосанитарних инспектора на територији Републике Србије, начелника Одељења

231

фитосанитарне инспекције, начелника Одељења за здравље биља и биљни карантин и контакт особе и телефони овлашћених лабораторија У случају појаве штетних организама са Листе IА део I, Листе IА део II, Листе IIА део I и Листе IIА део II на биљу, биљним производима и прописаним објектима држалац биља дужан је да одмах то пријави Управи за заштиту биља преко надлежног фитосанитарног инспектора. Када се, на основу резултата испитивања, утврди инфекција штетним организмом са Листе IА део I, Листе IА део II, Листе IIА део I и Листе IIА део II или штетним организмом са Листе IБ и Листе IIБ у заштићеној зони, фитосанитарни инспектор је дужан да, зависно од околности нареди једну или више фитосанитарних мера, и то: третирање, уништење или другачије уклањање штетног организма, зараженог биља, биљних производа и прописаних објеката, ради спречавања ширења, сузбијања или ерадикације штетног организма. Фитосанитарне мере које се примењују у циљу заштите здравља биља засноване су на принципима процене и управљања ризиком. Одсек за здравље биља и биљни карантин у сарадњи са експертском радном групом припрема предлог Наредбе о прописаним фитосанитарним мерама, коју доноси Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Приликом процене ризика узеће се у обзир:

• расположиви научни подаци; • процеси и начини производње; • методе инспекцијског надзора, узорковања и тестирања; • распрострањеност одређених штетних организама; • постојање подручја без штетних организама; • услови у животној средини; • карантински или други поступак.

Управљање ризиком укључује разматрање економске оправданости у смислу губитка у производњи или продаји у случају уношења и ширења штетних организама, трошкове њиховог сузбијања или искорењивања, као и економску исплативост. О појави, интензитету инфекције, фитосанитарним мерама и опасности од штетног организма Управа обавештава остале субјекте и држаоце биља и упознаје их са препорученим мерама међународних организација за заштиту биља, а ради спречавања инфекције, односно инфестације штетним организмима. У случају инфекције штетним организмима са Листе IА део I, Листе IА део II, Листе IIА део I и Листе IIА део II држалац биља дужан је да:

• заштити биље, биљне производе и прописане објекте применом фитосанитарних мера наложеним од стране фитосанитарног инспектора;

• спречи контакт зараженог биља са другим биљем, биљним производима и прописаним објектима на које се зараза може пренети.

Фитосанитарна инспекција ГИ налаже прописане фитосанитарне мере и врши надзор над спровођењем фитосанитарних мера.

232

У вршењу послова прописаним Законом о здрављу биља фитосанитарни инспектор може да нареди следеће мере:

• забрани уношење штетних организама са листи прописаних овим законом и регулисаних штетних организама;

• забрани увоз и промет биља, биљних производа и прописаних објеката који не испуњавају услове прописане овим законом;

• привремено забрани гајење биљних врста на месту производње који су потенцијални домаћини штетних организама;

• нареди фитосанитарне мере у складу са међународним смерницама и препорукама на биљу, биљним производима и прописаним објектима, у производњи, доради, промету, преради, складиштењу, увозу и извозу, у случају сумње да су заражени штетним организмима;

• нареди промену намене за биље, биљне производе и прописане објекте ако утврди да тим поступком неће доћи до ширења штетних организама;

• нареди уништавање биља, биљних производа и прописаних објеката у производњи, доради, преради, складиштењу и промету и када постоји ризик од ширења штетних организама или када нису испуњени услови прописани овим законом;

• нареди уништавање пошиљке биља, биљних производа и прописаних објеката при увозу када постоји ризик од ширења штетних организама или када нису испуњени услови прописани овим законом;

• нареди забрану премештања, дељења и узорковања пошиљке биља, биљних производа и прописаних објеката до завршетка фитосанитарног прегледа;

• привремено забрани производњу, прераду или промет у целости и делимично, све док се не утврди да више не постоји опасност од ширења штетних организама;

• забрани издавање биљног пасоша у случајевима када нису испуњени услови за његово издавање;

• нареди мере за отклањање утврђених неправилности када у поступку надзора утврди да пропис о здрављу биља није примењен или је неправилно примењен;

• подноси захтев за покретање прекршајног поступка, пријаву за привредни преступ и кривичну пријаву због повреде одредаба овог закона и прописа донетих на основу њега;

• нареди друге мере и предузме друге радње, у складу са овим законом. Управа за заштиту биља као single authority, ојачаће институционалну оспособљеност кроз рад Одсека за здравље биља и биљни карантин уз јасно дефинисање административних и инспекцијских послова, доделу јасних надлежности и овлашћења уз процес јачања сарадње, побољшања знања и размене информација унутар самог система (управа, инспекција, лабораторија) и размене информација са другим институцијама. Потребно је успоставити одговарајући систем обуке комплетне администрације, фитосанитарних инспектора и лабораторијског особља у циљу имплементације побољшати систем брзе комуникације и размене података и извршити додатну набавку опреме и одговарајућих софтвера.

233

Специфичне контролне мере Програмом мера заштите здравља биља прописан је посебан надзор (survey) над штетним организмима Ralstonia solanacearum; Clavibacter michiganensis ssp. sepedonicus; Globodera pallida, Globodera rostochiensis, Synchitrium endobioticum, Phytophthora ramorum, Pepino mosaic virus (PepMV). Фитосанитарне мере спроводе фитосанитарни инспектори у складу са прописаном националном регулативом која је усклађена са ЕУ регулативом као и међународним смерницама и препорукама. Усвојени су:

• План хитних мера за спречавање ширења и сузбијање са циљем ерадикације прстенасте трулежи кромпира;

• План хитних мера за спречавање ширења и сузбијање са циљем ерадикације мрке трулежи кртола кромпира и бактеријског увенућа кромпира и парадајза;

Ови документи дају упутства o:

• историји болести; • законодавној надлежности и одговорностима надлежних структура; • елементима који се узимају у обзир приликом спровођења фитосанитарних мера

ради спречавања ширења и сузбијања са циљем ерадикације прстенасте трулежи кромпира;

• хитним поступцима и мерама који се спроводе у циљу спречавањa ширења и сузбијања са циљем ерадикације прстенасте трулежи кромпира.

Заштићене зоне Законом о здрављу биља прописан је основ за доношење подзаконских аката који се односе на успостављање заштићених зона. Регистрација субјеката који послују у овој области (биљни пасоши); Управа за заштиту биља успоставља и развија фиторегистар који се води у елекронској форми. Започета је Регистрација субјеката који послују у области здравља биља и спроводиће се у фазама. У Управи за заштиту биља су успостављени регистри произвођача, прометника, увозника и дорађивача семена и садног материјала пољопривредног биља. Припремљена је информативна брошура за произвођаче који подлежу обавези уписа као и апликационе форме захтева у складу са Commission Directive 92/90EEC и 93/50 EEC. Неопходан је одговарајући софтвер за вођење регистра. Увози, инспекције и нотификације неусаглашених пошиљки; Биље, биљни производи и прописани објекти при увозу подлежу фитосанитарном прегледу од стране фитосанитарне граничне инспекције на граничним прелазима. Увоз, провоз и извоз биља, биљних производа и прописаних објеката може се вршити преко граничних прелаза на којима постоји организована фитосанитарна инспекција и који испуњавају хигијенско техничке и радне услове.

234

Пошиљке које не подлежу фитосанитарном прегледу а које су упаковане у дрвени материјал за паковање, могу се увозити преко граничних прелаза, на којима је организована царинска служба. Пошиљке биља, биљних производа и прописаних објеката са Листе VБ које се увозе, њихова амбалажа, као и превозно средство којима се превозе подлежу царинском надзору и обавезном фитосанитарном прегледу, извршеном у целини или на основу репрезентативног узорка. Биље, биљне производе и прописане објекте са Листе VБ мора да прати фитосертификат, односно фитосертификат за реекспорт. Фитосертификат и фитосертификат за реекспорт мора бити издат у складу са Међународном Конвенцијом за заштиту биља. Фитосанитарни преглед обавља се у складу са ISPM 12 и састоји се од: 1. Прегледа документације – Приликом увоза пошиљку треба да прате следећа

документа: • пријава за преглед пошиљке биља коjа подлеже фитосанитарном прегледу; • међународно уверење о здравственом стању пошиљака биља – фитоцертификат

односно здравствено уверење за реекспорт – фитоцертификат за реекспорт. (ово се односи на пошиљке биља са Листе VБ део I. Правилника о листама штетних организама и листама биља и биљних производа и прописаних објеката („Сл. Гласник РС“ бр. 7/10);

• копија Решење о упису у регистар увозника (фиторегистар); • ОЕCD и ISTA цертификати за пошиљке семена - ако прате пошиљку и

цертификат о производњи за пошиљке садног материјала; • остала документа која прате пошиљку – ЦМР, фактура, товарни лист.

Гранични фитосанитарни инспектор такође проверава да ли се сорта налази у регистру сорти – за пошиљке семена, расада и садног материјала (www.minpolj.gov.rs).

2. Идентификација пошиљке – врши се упоређењем података из пратеће документације

са обележјима на пошиљци (пошиљке семена, расада и садног материјала морају бити обележене прописаним декларацијама).

3. Преглед

• преглед превозног средства – обухвата најпре идентификацију превозног средства – товарног дела у коме је смештена пошиљка са подацима из пратеће документације и затим преглед превозног средства, свих делова на присуство штетних организама.

• преглед амбалаже – обухвата преглед на присуство штетних организама на и у самој амбалажи.

• преглед биља – обухвата преглед целокупне пошиљке а затим узимање узорака, код пошиљака где је то неопходно и могуће, према прописаним процедурама.

Преглед узорака биља врши се у лабораторији на граничном прелазу. Уколико постоји сумња на присуство штетног организама чије присуство није могуће утврдити на граничном прелазу (скривене заразе) или је неопходна

235

детерминација штетног организма, узети узорци се на прописан начин пакују, пломбирају и упућују у овлашћену лабораторију.

4. Решења по завршеној контроли: Ако су испуњени напред наведени услови у смислу

уредне документације, идентификације и прегледа на граничном прелазу, односно добијени резултати лабораторијске анализе, дозвољава се увоз и царињење пошиљке издавањем Решења о дозволи увоза и царињења.У исто време се оверава фитосанитарни цертификат и фитосанитарни цертификат за реекспорт, који прати пошиљку печатом „Пошиљка прегледана - Увоз дозвољен“.

Уколико пошиљка не поседује потребну докуменацију, не може да се идентификује односно није прописано обележена/декларисана гранични фитосанитарни инспектор издаје решење о забрани увоза и наређује враћање или уништење пошиљке. Када се прегледом превозног средства, амбалаже и/или самог биља односно на основу добијених резултата лабораторијске анализе, констатује да пошиљка не испуњава услове прописане законом, односно да је заражена штетним организмом (организмима) гранични фитосанитарни инспектор издаје решење о забрани увоза и наређује предузимање законом прописаних мера - враћање, одузимање, уништење пошиљке или меру дезинфестације, зависно од врсте констатованог штетног организма као и од врсте биља. Наређена мера уништења или дезинфестације спроводи се на самом граничном прелазу ако за то постоје услови или инспектор упућује пошиљку привременим решењем, уз превентинве мере, до најближег места где се наређена мера може спровести под царинским надзором. У случају када се пошиљка враћа фитосанитарни цертификат, односно фитосанитарни цертификат за реекспорт оверава се црвеним трогластим печатом у коме стоји „сертификат поништен“. У случају када се предузимају одговарајуће фитосанитарне мере, по издавању коначног решења, попуњава се образац 2. – Обавештење о пресретању, који је саставни део Правилника о фитосанитарној контроли биља, биљних производа и прописаних објеката у међународном промету („Сл. гласник РС“ бр. 32/10) који се прослеђује Одсеку за здравље биља и биљни карантин Управе за заштиту биља. Управа за заштиту биља обавештава земљу извозницу о пресретању на прописаном обрасцу. У вршењу послова инспекцијског надзора, фитосанитарни инспектор има право и дужност да:

• проверава да ли су произвођачи, прерађивачи, дорађивачи, складиштари, увозници и прометници прописаних врста биља и биљних производа и прописаних објеката уписани у Регистар;

• контролише испуњавање уговорних обавеза додељених путем јавног конкурса; • контролише спровођење Програма мера и посебних програма заштите здравља

биља; • узима службени узорак биља, биљних производа и прописаних објеката без

накнаде њихове вредности, у складу са одредбама овог закона;

236

• контролише извршење наложених мера у случају појаве штетних организама, као и спречавање контакта зараженог биља, биљних производа и прописаних објеката на које се зараза може пренети;

• врши посебан надзор над штетним организмима, у складу са Програмом мера; • контролише испуњеност услова за уношење штетних организама, односно увоз

биља, биљних производа и прописаних објеката за потребе огледа, истраживачки рад или рад на клонској селекцији;

• контролише производњу, дораду, прераду, складиштење и промет биља, биљних производа и прописаних објеката;

• контролише да ли биље, биљне производе и прописане објекте са Листе VA део I и Листе VA део II прати у промету биљни пасош, односно семе са Листе IVA део I и Листе IVA део II етикета

• врши фитосанитарни, као и повремени фитосанитарни преглед биља, биљних производа и прописаних објеката на месту где се оно производи, премешта, прерађује, дорађује, складишти, продаје, као и код купаца биља, биљних производа и прописаних објеката;

• контролише испуњеност услова за издавање биљног пасоша; вођење евиденције о издатим биљним пасошима, као и чување те евиденције; начин издавања биљног пасоша;

• обрачунава накнаде за извршене фитосанитарне прегледе пошиљке у производњи и промету;

• контролише извршавање мера по овом закону. Гранични фитосанитарни инспектори се баве активностима контроле у фитосанитарној области и проводе пуно радно време на овим пословима. Фитосанитарни инспектори који раде у унутрашњим јединицама се осим активностима контроле баве и активностима спровођења фитосанитарне политике. Трошкови у фитосанитарној области; Накнада трошкова за обављени фитосанитарни преглед пошиљака у промету преко државне границе прописана је Одлуком о висини накнаде за извршени здраствени преглед биља и контролу пестицида и ђубрива у промету преко државне границе („Сл. гласник РС“ бр. 57/08). За подношење захтева, издавање одговарајућег решења, као и издавање фитосертификата односно фитосертификата за реекспорт, гранична фитосанитарна инспекција врши наплату Административних такси у складу са Законом о републичким административним таксама. Гранична фитосанитарна инспекција Генералног инспектората МПШВ врши наплату накнада и административних такси у складу са наведеним прописима. На основу Закона о здрављу биља доноси се Правилник о Програму мера заштите здравља биља за текућу годину. Средства за спровођење Програма мера заштите здравља биља (фитосанитарни прегледи. узорковање, лабораторијске анализе) обезбеђена су буџетом Управе за заштиту биља и износе 37.100.000 динара.

237

Спровођење активности по Програму мера поред фитосанитарних инспектора врше све овлашћене пољопривредне службе и овлашћене лабораторије и институције, којима су по закљученом Уговору са Министарством – Управом, уступљени наведени послови из Програма мера. Управа за заштиту биља сачињава Упутство о спровођењу Програма мера за 2010. годину. Коначни извештаји о спроведеним активностима и мерама по програму мера се достављају Управи за заштиту биља на прописаним обрасцима. Управа за заштиту биља нема позицију односно опредељена средства за ерадикацију одређених штетних организама и надокнаду штете држаоцима биља. По Програму мера за 2010. годину спроводи се: 1) Посебан надзор у кромпиру

• бактерије: Ralstonia solanacearum; Clavibacter michiganensis ssp. sepedonicus; • нематоде: Globodera pallida, Globodera rostochiensis, Meloidogyne chitwoodi,

Meloidogyne falax; • вируси: Tomato Spotted Wilt Virus, Potato spindle tuber viroid; • фитоплазме: Potato stolbur; • гљиве: Synchitrium endobioticum.

2) Посебан надзор у јабучастом воћу • бактерије: Erwinia amylovora; • фитоплазме: Apple proliferation phytoplasma (јабука),

Pear Decline phytoplasma (крушка) 3) Посебан надзор у коштичавом воћу

• бактерије: Pseudomonas syringae pv. persicae Xanthomonas arboricola pv. pruni

• вируси: Plum pox virus • фитоплазме: European stone fruit yellows

4) Посебан надзор у виновој лози • фитоплазме: Flavescence doree; • инсекти: Scaphoideus titanus као вектора

5) Посебан надзор у јагоди • бактерије: Xanthomonas fragariae; • гљиве: Phytophthora fragariae var. fragariae;

6) Посебан надзор у пасуљу • бактерије: Xanthomonas axonopodis pv. phaseoli

7) Посебан надзор у парадајзу • бактерије: Xanthomonas axonopodis pv. vesicatoria

Clavibacter michiganensis ssp. michiganensis 8) Посебан надзор у паприци

• бактерије: Xanthomonas axonopodis pv. vesicatoria • вируси паприке

9) Посебан надзор у затвореном простору (1) Phytophthora ramorum

Посебан надзор над Phytophthora ramorum врши се у украсном биљу у оквиру родова: Rhododendron, Viburnum, Pieris, Syringa, Pseudotsuga menziesii, Kalmia, Camellia, Leucothoe, Taxus baccata.

238

(2)Phytophthora kernoviae Посебан надзор над Phytophthora kernoviae врши се у украсном биљу у оквиру родова: Fagus, Rhododendron као и Drimys winteri (Winteraceae), Fagus sylvatica (Fagaceae), Gevuina avellana (Proteaceae), Hedera helix (Araliaceae), Ilex aquifolium (Aquifoliaceae), Liriodendron tulipifera (Magnoliaceae), Magnolia spp. (Magnoliaceae), Michelia doltsopa (Magnoliaceae), Pieris formosa (Ericaceae), Quercus ilex (Fagaceae), Quercus robur (Fagaceae), Vaccinium myrtillus (Ericaceae).

(3) Iris yellow spot virus (IYSV) - Alert lista Посебан надзор на присуство Iris yellow spot virus (вектор Thrips tabaci) врши се у украсном биљу, укључујући и остале биљне врсте које се гаје у затвореном простору: Allium cepa, A. porrum, Eustoma russellianum, Iris hollandica, Amaryllis sp.

(4) Impatiens necrotic spot virus Посебан надзор на присуство Impatiens necrotic spot virus спроводи се у украсном биљу, укључујући и остале биљне врсте које се гаје у заштићеном простору: Impatiens New Guinea, Aconitum, Alstroemeria, Anemone, Antirrhinum, Begonia, Bouvardia, Callistephus, Columnea, Cyclamen persicum, Dahlia, Dendranthema x grandiflorum, Eustoma grandiflorum, Exacum affine, Fatsia japonica, Gerbera, Gladiolus, Limonium, Lobelia, Pittosporum, Primula, Ranunculus, Senecio cruentus, Sinningia speciosa, Zantedeschia aethiopica, Capsicum annuum, Cichorium endivia, Cucumis sativus, Lactuca sativa, Ocimum basilicum, Valerianella olitoria.

(5) Pepino mosaic virus (PepMV) - Alert lista Посебан надзор на присуство Pepino mosaic virus спроводи се у усевима парадајза у затвореном простору (стакленици, пластеници) 10) Посебан надзор над инсектима Ceratitis capitata Tuta absoluta Lyriomyza spp., Bemisia spp., Thrips spp. 11) Посткарантински надзор Средства за спровођење посткарантинског надзора од стране овлашћених пољопривредних служби и лабораторијског тестирања биља (до 50 узорака) у случају сумње на присуство карантински штетних организама обезбеђена су у буџету Републике Србије.

Статус штетних организама наведених у EU Acquis. Видети одговор у анексу VII.

Здравље биља, средства за заштиту биља:

- Стављање средства за заштиту биља у промет; 1. Правни оквир (садашњи/планирани) Закон о средствима за заштиту биља регулише област регистрације средстава за заштиту биља (СЗБ) ради њиховог стављања у промет, услове за увоз, промет и примену средстава за заштиту биља у складу са заштитом здравља људи, животне средине и процедурама које се односе на сузбијање штетних организама, послове од јавног интереса у области СЗБ, пружање услуга, евиденцију, прикупљање и размену података у области СЗБ. Овим законом регулисано је успостављање максималних

239

нивоа остатка средстава за заштиту биља и њихова контрола у храни и храни за животиње. Овај закон је правни основ за израду подзаконских аката који ће бити усаглашени са ЕУ легислативом. Рок за доношење подзаконских прописа на основу закона је 10.06.2012. године, а до доношења нових подзаконских прописа, на основу овог закона, важиће прописи донети на основу старог Закона о заштити биља, као што је Правилник о методама испитивања пестицида (“Сл. лист СРЈ”, бр. 63/01 и 65/01, „Сл. гласник РС“, бр. 93/05) и на основу Закона о производњи и промету отровних материја, као што је Листа отрова разврстаних у групе (“Сл. гласник РС”, бр. 91/08). Усвајање нових оквирних аката из области СЗБ са објашњењем колико покривају фитосанитарни EU Acquis (њихова усклађеност са правном тековином ЕУ) дати су у Анексу VI. 2. Надлежни органи/надлежности, овлашћене иснтитуције, стручне службе До ступања на снагу Закона о средствима за заштиту биља (до 10.06.2009. године) надлежност у области средстава за заштиту биља у Републици Србији била је раздвојена на три министарства: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – МПШВ (део поступка регистрације – физичке и хемијске особине и ефикасност, контрола производње, увоза, промета и примене), Министарства животне средине и просторног планирања (контрола производње СЗБ, класификација и обележавање) и Министарство здравља (успостављање максимално дозвољених количина резидуа СЗБ у храни и контрола остатака СЗБ у храни). Ступањем на снагу Закона о средствима за заштиту биља МПШВ је централно тело за креирање политике, законодавне и инспекцијске активности и међународну сарадњу, као и одговарајуће административне процедуре у СЗБ (поступак регистрације, стављање у промет и примена СЗБ, упис у Регистра дистрибутера и увозника СЗБ). Надлежни орган за регистрацију и контролу СЗБ јесте МПШВ, а у оквиру МПШВ:

• Управа за заштиту биља (УЗБ); • Дирекција за националне референтне лабораторије (ДНРЛ) је одговорна за

лабораторијске послове у ланцу хране. У оквиру ДНРЛ Национална референтна лабораторија за резидуе обавља послове лабораторијског испитивања СЗБ и резидуа СЗБ у храни биљног порекла у поступку пострегистрационе контроле. Због неоперативности Националне референтне лабораторије за резидуе (запослен само један извршилац који је, у складу са систематизацијом радних места МПШВ, ангажован на административним пословима лабораторије) испитивање СЗБ у пострегистрационој контроли (СЗБ формулације и резидуе СЗБ у храни биљног порекла) и даље обављају институције овлашћене од стране МПШВ;

• Генерални инспекторат (ГИ). Људски, материјални и финансијски ресурси надлежних органа у области СЗБ дати су у одговору на питање број 2, Главе I –oпште информације овог поглавља. Управа за заштиту биља је надлежна за поступак регистрације СЗБ, успостављање максимално дозвољених количина резидуа СЗБ у храни и храни за животиње и успостављање мониторинга хране биљног порекла на резидуе СЗБ. Ови послови се

240

одвијају у оквиру Одељења за средства за заштиту и исхрану биља. Од 8 запослених у овом Одељењу 5 извршилаца обавља следеће послове:

• регистрацију СЗБ (процену СЗБ у смислу ефикасности и делимично физичких и хемијских особина);

• успостављање програма мониторинга пострегистрацијске контроле СЗБ у који је, поред формулација СЗБ, укљчен и програм мониторинг резидуа СЗБ у храни;

• припрему стручних основа за израду прописа из области СЗБ; • праћење стања у области промета СЗБ; • увођење начела добре пољопривредне праксе и успостављање система

интегралне заштите биља (integrated pest management); • издавања одобрења за испитивање нерегистрованих СЗБ у научно-истраживачке

сврхе; • упис у регистре, вођење евиденција и регистара (Регистар дистрибутера и

увозника СЗБ на велико и мало, Регистар пружалаца услуга у области СЗБ, евиденције производње, промета и примене СЗБ);

• спровођење међународних конвенција, уговора и размену информација; • учешће у међународним органима и организацијама; • успостављање информационог система, прикупљање, обраду и чување

података; • припремање извјештаја, анализа, информација и других материјала, у складу са

прописима и међународним уговорима и споразумима и друге послове који су јој дати у надлежност.

Генерални инспекторат (ГИ) Фитосанитарна инспекција ГИ је одговорна за контролу у области СЗБ. Овлашћења фитосанитарне инспекције заснивају се на примени: Закона о општем управном поступку, Закона о државној управи, Закона о безбедности хране, Закона о средствима за заштиту биља, правилника, наредби, уредби, програма, инструкција и др. Инспекцијски надзор у спољно-трговинском промету Одељење граничне фитосанитарне инспекције Генералног инспектората МПШВ је одговорно за контролу увоза СЗБ, као и контролу остатака СЗБ у увозним пошиљкама хране биљног порекла (примарна производња, једноставна обрада, мешовита храна). Увоз средстава за заштиту биља може се вршити преко граничних прелаза на којима је организована фитосанитарна инспекција. Царинске службе не могу започети поступак царињења док фитосанитарни инспектор не обави преглед. Увозници, провозници и њихови овлашћени заступници граничном фитосанитарном инспектору у прописаном року најављују пошиљку и подносе пријаву за преглед. Пријава се подноси писмено, уз навођење свих исправа које прате пошиљку. Процедура инспекцијске контрола пошиљака средстава за заштиту биља на граничном прелазу обухвата:

• преглед документације (исправа) које прате пошиљке у циљу идентификације са ознакама на амбалажи, паковањима и утврђеним садржајем пошиљке и провере испуњености услова прописаних законом: - цертификат о квалитету, - товарни лист/бродски товарни лист,

241

- фактуре, отпремнице и друге исправе које прате пошиљку, - решење о упису у Регистар дистрибутера и увозника, - решење о регистрацији средстава за заштиту биља, односно доказ да се

активна супстанца налази на листи одобрених супстанци; • физички преглед пошиљке:

- визуелни преглед, - преглед транспортног средства, - амбалаже и свих ознака (етикета, жигова и др.);

• узорковање. Узорци се, ради испитивања физичких и хемијских особина, шаљу у институције овлашћене од стране МПШВ. Поступак узорковања пошиљки СЗБ, списак овлашћених институција које врше испитивања и методе испитивања дати су у одговору на питање бр. 6,тачка 2, Средства за заштиту биља и резидуе средстава за заштиту биља, Глава I – Опште информације, Поглавље 12. Пошиљке које су узорковане од стране фитосанитарног инспектора налазе се под царинским надзором и не смеју бити стављене у промет до добијања резултата испитивања. У случају да СЗБ:

• не одговара декларисаном квалитету, што је потврђено лабораторијским испитивањем, фитосанитарни инспектор решењем забрањује увоз и наређује да се пошиљка врати пошиљаоцу;

• одговара декларисаном квалитету што је потврђено лабораторијским испитивањем, фитосанитарни инспектор решењем одобрава увоз.

Пошиљка која се увози контејнерима, преко граничног прелаза на коме се не врши преглед контејнера, фитосанитарни инспектор прегледа само пратеће документе и ако утврди да је пошиљка у контејнеру снабдевена прописаном документацијом и одобрава превоз контејнера под царинским надзором до одређеног мста за вршење прегледа контејнера где је обезбеђено њихово отварање. Пошиљке које се превозе железницом прегледају се на железничким станицама које су одређене од стране МПШВ. Авионске, денчане и поштанске пошиљке прегледају се у царинском складишту на простору који је за то одређен и на којем су обезбеђени услови за преглед. Обавезном прегледу на граничном прелазу подлежу и пошиљке које се провозе преко територије Републике Србије, а које се претоварају или деле. Инспекцијски надзор у унутрашњем промету Контролу у области СЗБ у унутрашњем промету врши Одељења фитосанитарне инспекције. Фитосанитарни инспектор приликом контроле:

• проверава да ли је СЗБ регистровано, односно да ли је за то средство издато решење о регистрацији, да ли их прати декларација и упутство за примену, као и истицање рока употребе средства за заштиту биља;

242

• проверава испуњеност услова за стављање СЗБ у промет, паковање, означавање, обављање промета и примену СЗБ;

• проверава документацију која прати СЗБ у промету; • проверава вођење регистара и евиденција; • проверава обављање стручних послова и задатака овлашћених правних лица и

послова које обављају пружаоци услуга; • узима узорке за пострегистрациону контролу СЗБ; • узима узорке биља, биљних производа и прописаних објеката, воде и земљишта

ради провере прописане примене СЗБ (нпр. оштећења усева, непридржавање каренце и слично);

• привремено забрањује, до отклањања неправилности, обављање делатности промета СЗБ ако правно лице и предузетник није уписано у Регистар увозника и дистрибутера СЗБ или ако не испуњавају прописане услове;

• проверава да ли се средства за заштиту биља примењују у складу са решењем о регистрацији, односно упутством за примену и декларацијом уз поштовања начела добре пољопривредне праксе за средстава за заштиту биља, интегралне заштите биља и заштите животне средине;

• проверава да ли се средства за заштиту биља употребљавају на начин који не угрожава здравље људи и животиња (загађење стамбених, привредних и других објеката у којима бораве људи и животиње, као и загађење вода и земљишта);

• проверава да ли остаци СЗБ премашују прописани ниво, а када се утврди да су остаци већи од максимално прописаног нивоа, фитосанитарни инспектор за такво биље, биљне производе и храну наређује одговарајуће мере (уништавање или на други начин спречава њихову употребу за исхрану људи или животиња);

• проверава услове за стављање у промет и коришћење уређаја за примену СЗБ односно да ли власник уређаја за примену СЗБ извршио контролно тестирање.

Фитосанитарни инспектор проверава испуњеност услова за обављање промета на велико и мало и увоза СЗБ, ради уписа правних лица и предузетника у Регистрар дистрибутера и увозника СЗБ. Услови које фитосанитарни инспектор проверава прописани су Правилником о условима у погледу објеката, опреме и стручне оспособљености кадрова које мора да испуњава дистрибутер, односно увозник за упис у регистар дитрибутера и увозника, као и о условима у погледу објеката, опреме и стручне спреме кадрова које мора да испуњава дистрибутер за стављање у промет нарочито опасних средстава за заштиту биља („Сл. гласник РС“; бр.80 /10). У складу са овим правилником у Регистар дистрибутера и увозника може да се упише дистрибутер: 1) за промет на велико и увозник, ако:

• има складиште у власништву или под закупом одговарајућег капацитета за складиштење и издавање СЗБ;

• има најмање једно лице запослено на неодређено време, са пуним радним временом које је стекло високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије - master, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године, из области заштите биља;

• има најмање једно лице које је распоређено на пословима смештаја и издавања средстава за заштиту биља у складишту, запослено на неодређено време, са пуним радним временом које има најмање средње образовање пољопривредне

243

или хемијске струке и поседује доказ о стручној оспособљености за стављање у промет средстава за заштиту биља.

2) на мало, ако: • има објекат у власништву или под закупом одговарајућег капацитета за

складиштење и издавање средстава за заштиту биља; • има најмање једно лице које је распоређено на пословима смештаја и издавања

средстава за заштиту биља у пољопривредној апотеци, запослено на неодређено време, са пуним радним временом које има најмање средње образовање пољопривредне или хемијске струке и поседује доказ о стручној оспособљености за стављање у промет средстава за заштиту биља.

Изузетно, у случају када се ради о стављању у промет на мало производа опште употребе за заштиту биља у Регистар дистрибутера и увозника може да се упише дистрибутер на мало ако има најмање једно лице запослено на неодређено време, са пуним радним временом и са најмање средњим образовањем трговачке струке. Овлашћене институције Овлашћење за обављање одређених стручних и техничких послова, посебно везаних за процену активних супстанци и СЗБ, обављање физичко-хемијских испитивања и биолошке ефикасности СЗБ у поступку регистрације и контроле, као и пострегистрациона контрола (СЗБ формулације и резидуе СЗБ у храни биљног порекла) МПШВ је доделило одређеним стручним и научним институцијама, у складу са старим Законом о заштити биља, укључујући и институције које су до 10.06.2009. године радиле део процене активних супстанци и СЗБ у складу са овлашћењима Министарства животне средине и просторног планирања. Због неоперативности Националне референтне лабораторије за резидуе (запослен само један извршилац који је, у складу са систематизацијом радних места МПШВ, ангажован на административним пословима лабораторије) испитивање СЗБ у пострегистрационој контроли (СЗБ формулације и резидуе СЗБ у храни биљног порекла) и даље обављају институције овлашћене од стране МПШВ. Списак овлашћених институција, акредитациони статус, методе испитивања и узорковања дате су у одговору на питање бр. 6, тачка 2. Средства за заштиту биља и резидуе средстава за заштиту биља), Глава I – Опште информације,, Поглавље 12. Пољопривредне стручне службе Прикупљање података о промету СЗБ (за сада само из малопродајних објеката) обављају пољопривредне стручне службе (34) распоређене у 25 округа. Ове институције обављају наведене послове у складу са уговором са Управом за заштиту биља, који се склапа на годишњем нивоу и обухвата не само наведен послове већ и послове у сјкаду са законом здрављу биља, који се тичу извршавања програма мера у обласзи здравља биља. Списак пољопривредних стручних служби дат је у одговору на питање бр. 29, Глава VI – Фитосанитарна политика, Поглавље 12. Обзиром да је Законом о средствима за заштиту биља предвиђена стручна оспособљеност (обуке) дистрибутера и крајњих корисника СЗБ ове службе ће, до

244

расписивања конкурса за обављање послова од јавног интереса (стручног оспособљавања лица одговорних за складиштење, стављање у промет и примену СЗБ), бити носиоци обука (тренери) према програму обука које је сачинило МПШВ. У току је реализација друге фазе програма обука крајњих корисника СЗБ (Безбедна примена пестициде и заштита животне средине) уз помоћ USAID Агробизнис пројекта. Програм обука је сачињен још 2007. године уз помоћ USDA и стручњака са Државног универзитета у Ајови. У току 2009. године обучено је првих 500 пољопривредних произвођача, а 2011. године у плану је обука још 2.500 нових и унапређене обуке за првих 500 пољопривредних произвођача који су прошли обуке у току 2009. године. План је да се до јуна месеца 2012. године, преко ових програма, обучи 25% укупно регистрованих пољопривредних произвођача. Програм обуке дистрибутера СЗБ планиран је за прву половину 2011. године, када ступа на снагу Правилник о условима у погледу објеката, опреме и стручне оспосбљености кадрова које мора да испуњава дистрибутер, односно увозник за упис у Регистар дистрибутера и увозника, као и о условима у погледу објеката, опреме и стручне спреме кадрова које мора да испуњава дистрибутер за стављање у промет нарочито опасних средстава за заштиту биља („Сл.гласник РС”, брoj 80/10) 2. Поступак регистрације средстава за заштиту биља Закон о средствима за заштиту биља је имплементирао одређене одредбе ЕУ легислативе, али са дерогацијама:

• на регистрацију нових СЗБ, која до сада нису била регистрована у Републици Србији, примењује се стара процедура из претходног Закона о заштити биља („Сл. лист СРЈ“, бр. 24/98 и 26/98 и „Сл. гласник РС“, бр. 101/05) (члан 86),

• на поступак ререгистрације СЗБ у складу са ЕУ захтевима примењиваће се одредбе новог закона (чл. 11-25. Закона) и то од 31.12.2013. године (члан 90).

Овај временски период (до 31.12.2013. године) треба да пружи Републици Србији довољно времена да:

• надлежни орган изгради капацитете за потпуну примену овог закона у складу са захтевима ЕУ (у изградњи капацитета за процену – capacity building for evaluation), као и за доступност документације за процену (у поступку процене еквивалентности активних супстанци), као и

• заинтересованим странама да своје пословање ускладе са новим законом (формирање досијеа за регистрацију у складу са ЕУ захтевима).

Прва изградња капацитета надлежног органа у области СЗБ спроведена је у оквиру Твининг пројекта CARDS 2005 „Јачање капацитета Управе за заштиту биља”. У оквиру пројекта запосленима у Одељењу за средства за заштиту биља и средства за исхрану биља , фитосанитарној инспекцији и овлашћеним институцијама које учествују у поступку регистрације пружена основна знања о процедурама одобравања активних супстанци на нивоу ЕУ, процене СЗБ на нивоу земаља чланица и пострегистрационој контроли (узорковање и испитивању СЗБ и хране биљног порекла на резидуе СЗБ). Основ за даљу изградњу капацитета надлежног органа јесте твининг пројекат, који је одобрен у оквиру ИПА 2008 „Усклађивање националне регулативе у области регистрације, промета и контроле СЗБ са регулативом Еврпопске Уније и њихова примена”. Пројекат (SR/08/IB/AG/01) је почео са имплементацијом у октобру 2010.

245

године. Односи се на помоћ у усклађивању и спровођењу нове регулативе Републике Србије у складу са Acquis communitaire, јачању административних капацитета запослених у Одељењу за средства за заштиту и исхрану биља као унутрашњих евалуатора, стручњака у изабраним националним институцијама као спољних евалуатора и Одељењу фитосанитарне инспекције за примену ЕУ процедура у области регистрације и стављања у промет средстава за заштиту биља. Управа за заштиту биља је у агусту 2010. године донела Директиву о поступку регистрације средстава за заштиту биља, којом је дефинисани поступци регистрације на основу статуса активних супстанци у ЕУ, потребна документација и административни кораци у обради пријава за регистрацију. Ова директива је интерни документ, донет у складу са чланом 44. Закона о државној упрви, у складу са којим не постоји обавеза објављивања у «Службеном гласнику РС» овакве врсте диокумента, али обавезује запослене у Управи за заштиту биља да следе њене одредбе. Међутим, на основу ове директиве израђено је осам упутстава за различите врсте процедура регистрације, која су доступна подносицима захтева на званичном сајту МПШВ. Процедура регистрације нових СЗБ, која до сада нису била регистрована у Републици Србији, зависи од статуса активних супстанци у ЕУ. У случају да:

• СЗБ садрже активне супстанце за које постоји одлука о укључивању у Додатак I Упутства Савета 91/414/ЕЕЦ одобрење за стављање у промет се издаје на најдуже 10 година;

• СЗБ садрже активне супстанце за које није решено укључивање у Додатак I одобрење за стављање у промет се издаје на најдуже 3 годинe;

• СЗБ садрже активне супстанце за које постоји одлука о неукључењу у Додатак I регистрација нових средстава за заштиту биља у Републици Србији није могућа, осим у случају када та средства за заштиту биља садрже активне супстанце које су добровољно повучене и за које је поднет захтев за поновно укључивање у Додатак I, с тим да њихива одобрења важе најдуже до 31.12.2013. године, односно до коначне одлуке о овим активним супстанцама на нивоу ЕУ.

За већ регистрована средства за заштиту биља која садрже активне супстaнце које нису укључене у Додатак I чија одобрења истичу:

• у периоду од 10.06.2009. године (дан ступања на снагу закона) до 31.12.2013. године, постојеће регистрације се одржавају најдуже до 31.12.2013. године, узимајући у обзир коначну одлуку о статусу ових активних супстанци на нивоу ЕУ, и то у следећим случајевима: - када садрже активне супстанце које су добровољно повучене и за које је

поднет захтев за поновно укључивање у Додатак I, - када садрже активне супстанце за које постоји одлука о неукључивању у

Додатак I, али за које је поднет захтев за поновно укључивање; • у периоду од 10.06.2009. године (дан ступања на снагу закона) до 31.12.2013.

године, а кoja садрже активне супстанце које нису набројане у претходном случају (садрже активне супстанце за које постоји одлука о неукључивању и за које није поново поднет захтев за укључивање), одобрења престају да важе даном истицања временског рока на која су издата;

• после 31.12.2013. године коначна одлука о њиховом статусу у Републици Србији биће донета у четвртом кварталу 2011. године, када је планирано усвајање измена Закона о средствима за заштиту биља (члан 20. који сада важи од 31.12.2013.

246

године) и након чега ће се усвојити и листa одобрених супстанци у складу са Додатком I Упутства Савета 91/414/ЕЕЦ.

Регистрација нових СЗБ на бази активних супстанци које су нове за тржиште Републике Србије, врши се на основу процене:

• токсиколошког и екотоксиколошког профила активне супстанце и СЗБ, као и њихове судбине и понашања у животној средини, изложености оператера и конзумента,

• хемијских и физичких особина СЗБ, • ефикасности СЗБ.

За процену токсиколошког и екотоксиколошког профила активне супстанце и СЗБ, као и њихове судбине и понашања у животној средини потребно је доставити следећу документацију:

• аналитички профил пет типичних шаржи активне супстанце (признају се испитивања извршена у другим земљама),

• хемијске и физичке особине активне супстанце на основу испитивања извршена у другим земљама, односно свих доступних података о хемијским и физичким особинама активне супстанце,

• податке о токсиколошком профилу активне супстанце и то: акутна и субакутна токсичност, субхронична токсичности, хронична токсичности и карциногеност, мутагеност, репродуктивна токсичности, деловање на развој, као и друга токсиколошка испитивања ако је потребно, као што су деловање на ендокрини систем и неуротоксичност, запажање на људима (признају се испитивања извршена у другим земљама),

• податке о токсиколошком профилу средства за заштиту биља и то акутна токсичност (признају се испитивања извршена у другим земљама),

• податке о екотоксиколошким својствима активне супстанце и то: токсичност за птице, пчеле, водене организме, кишну глисту, микроорганизме земљишта, корисне артроподе, биоакумулација (признају се испитивања извршена у другим земљама),

• податке о судбини и понашању у животној средини и то: мобилност и доспевање у подземне воде, адсорпција, разградња у земљишту, разградња у води при различитим pH, разградња у систему вода/седимент (признају се испитивања извршена у другим земљама),

• аналитичке методе за одређивање чистоће активне супстанце и значајних токсиколошких и екотоксиколошких и/или релевантних нечистоћа у техничкој активној супстанци,

• аналитичке методе за одређивање остатака у/на биљу и биљним производима, у храни биљног и животињског порекла и храни за животиње,

• цертификат базног произвођача о чистоћи активне супстанце, • састав средствa за заштиту биља, • писмо приступа, ако произвођач активне супстанце није истовремено и

произвођач средства за заштиту биља, • упутство о безбедности средства за заштиту биља и коформуланата.

На основу достављених података се израђује документ који носи назив Токсиколошка оцена, који садржи процену ризика од активне супстанце и средства за заштиту биља за човека, животиње и животну средину. Документација се предаје преко Управе за

247

заштиту биља, која евидентира достављену документацију и прослеђује овлашћеној организацији на израду токсиколошке оцене. За процену хемијских и физичких особина средства за заштиту биља потребно је доставити:

• извештај овлашћене организације о испитивању хемијских и физичких особина средства за заштиту биља извршена у Републици Србији, која се врше у складу са ФАО спецификацијама за одређени облик формулације,

• испитивања хемијских и физичких особина извршена од стране произвођача средства за заштиту биља,

• састав средствa за заштиту биља, • упутство о безбедности средства за заштиту биља и коформуланата.

За процену ефикасности средства за заштиту биља потребно је доставити:

• извештај овлашћене организације о испитивању ефикасности средства за заштиту биља извршена у Републици Србији, у две вегетационе сезоне за одобрење у трајању до 10 година, односно једној вегетационој сезони за одобрење у трајању до 3 године,

• одобрење издато у земљи произвођача средства за заштиту биља или у једној од земаља Европске уније (само за средства за заштиту биља иностраних произвођача).

Достављена документација се разматра на Стручном савету за средства за заштиту биља, који заседа једном месечно. Стручни савет разматра стручна питања, даје стручна мишљења и учествује у реализацији пројектних задатака у вези са: поступком регистрације СЗБ; испитивањем СЗБ; применом СЗБ; плановима и посебним програмима у области СЗБ; давањем препорука за стручно оспособљавање кадрова; давањем препорука за израду прописа у области СЗБ; обављањем других неопходних задатака у вези са СЗБ.

Чланови Стручног савета су из реда истакнутих јавних научних и стручних радника за заштиту биља, заштите животне средине, хемије, биохемије, технологије, токсикологије и других стручних радника од значаја за област СЗБ. Стручни савет има 20 чланова и подељен је у шест група: група за оцену физичких и хемијских својстава и максималне количине резидуа (4 члана), група за оцену токсиколошких својстава (2 члана), група за оцену екотоксиколошких особина (2 члана), група за процену судбине и понашања у животној средини (2 члана), група за процену ефикасности (7 чланова) и група за процену изложености оператера (2 члана). Групе могу имати одвојене састанке. Закључци и препоруке група се усвајају на месечним седницама Савета. Већина чланова Стручног савета су из овлашћених органаизација за испитивање и процену СЗБ. Након мишљена Стручног савета за средства за заштиту биља Управа за заштиту биља издаје одобрење за стављање средства за заштиту биља у промет. Република Србија није члан Европске уније. Из тих разлога целокупна документација о укључивању активне супстанце није доступна у смислу аналитичког профила пет типичних шаржи, произвођача и места производње, при процени еквивалентности активне супстанце као референтни извор користе се ФАО спецификације. За оне активне супстанце за које не постоје доступне ФАО спецификације као референтни

248

извор користе се захтеви из Додатка I Упутства Европског Савета бр. 91/414/ЕЕЦ у смислу минималне чистоће активне супстанце и максималних нечистоћа од токсиколошкоког и екотоксиколошког значаја. За процену еквивалентност активне супстанце користи се Упутство за процену еквивалентности техничких материјала активних супстанци регулисаних Упутством Европског Савета бр. 91/414/ЕЕЦ (Guidance document on the assessment of the equivalence of technical materials of substances regulated under Council Directive 91/414/EEC), Sanco/10597/2003 – rev. 8.1, June 2008). Регистрација нових СЗБ на бази генеричких активних супстанци, врши се на основу процене:

1. аналитичког профила пет типичних шаржи активне супстанце (признају се испитивања извршена у другим земљама) у смислу процене еквивалентности (видети претходни пасус), при чему се доставља и следећа документација: - аналитичке методе за одређивање чистоће активне супстанце и значајних

токсиколошких и екотоксиколошких и/или релевантних нечистоћа у техничкој активној супстанци,

- аналитичке методе за одређивање остатака у/на биљу и биљним производима, у храни биљног и животињског порекла и храни за животиње,

- цертификат базног произвођача о чистоћи активне супстанце, - састав (Composition statement) средствa за заштиту биља, - писмо приступа (Letter of access), ако произвођач активне супстанце није

истовремено и произвођач средства за заштиту биља, - упутство о безбедности средства за заштиту биља и коформуланата;

2. хемијских и физичких особина средства за заштиту биља, при чему се примењује иста процедура као што је претходно наведено за регистрацију новог СЗБ од нових активних супстанци,

3. ефикасности СЗБ, при чему се примењује иста процедура као што је претходно наведено за регистрацију новог СЗБ од нових активних супстанци, али се испитивања ефикасности спроводе у току једне пољопривредне сезоне (једна година).

Ако је потврђена еквивалентност, коју врши овлашћена организација за израду Токсиколошке оцене, та оцена се израђује на основу доступне документације (није неопходно да произвођач има сопствена испитивања токсиколошка и екотоксиколошка испитивања, као и испитивања судбине и понашања у животној средини), а за средство за заштиту биља се ради процена на основу доступних података за активну сустанцу и коформуланата која средство за заштиту биља садржи. Обрада захтева за регистрацију СЗБ и доношење одлука:

• Апликант подноси захтев за испитивање ефикасности и физичких и хемијских особина овлашћеној организацији, а копију захтева упућује Управи за заштиту биља;

• Токсиколошка оцена: Предаја документације за израду токсиколошке оцене активне супстанце и СЗБ Управи за заштиту биља која евидентира достављену документацију и прослеђује овлашћеној организацији на израду токсиколошке оцене, која након завршене процене даје извештај подносиоцу захтева;

• Овлашћена организација поставља пољске огледе за испитивање ефикасности СЗБ (у једној или две вегетационе сезоне), о томе обавештава УЗБ, а после завршених испитивања даје подносиоцу захтева извештај;

249

• Овлашћена организација врши испитивање хемијских и физичких особина СЗБ, укључујући и испитивање техничке чистоће активне супстанце и нечистоћа од токсиколошког и екотоксиколошког значаја, а после завршених испитивања даје подносиоцу захтева извештај;

• Када се прикупи сва претходно наведена документација подносилац захтева подноси захтев за регистрацију укључујући и другу релевантну документацију. Захтев се разматра на заседању Стручног савета за средства за заштиту биља. Савет се ради разматрања захтева састаје једном месечно.

• На основу мишљења Савета за регистрацију средстава за заштиту биља УЗБ издаваје одлуку о регистрацији.

- Успостављање и контрола максималног нивоа остатака 1. Правни оквир (садашњи/планирани) Усвајањем Закона о безбедности хране створен је генерални хоризонтални правни оквир за даље хармонизовање ове области, а усвојени Закон о средствима за заштиту биља питање остатака СЗБ у храни и храни за животиње биљног порекла уредио је доношењем подзаконских аката на основу овог закона и у складу са посебном вертикалном ЕУ регулативом. Поред регистрације, промета и примене Закон о средствима за заштиту биља регулише и успостављање максималних нивоа остатка средстава за заштиу биља и њихову контролу у храни и храни за животиње биљног порекла. На основу овог закона, уз сагласност Министарства здравља, донет је Правилник о максимално дозвољеним количинама остатака средстава за заштиту биља у храни и храни за животиње и о храни и храни за животиње за коју се утврђују максимално дозвољене количине остатака средстава за зазаштиту биља (“Сл. гласник РС”, бр. 25/2010), који је усклађен са Регулативом 396/2005. Закона о средствима за заштиту биља прописује и пострегистрациону контрола СЗБ, која, у смислу члана 28, обухвата:

• средства за заштиту биља, односно испитивање хемијских и физичких особина узорака регистрованих средстава за заштиту биља узетих од дистрибутера средстава за заштиту биља на велико и мало;

• остатке средстава за заштиту биља, односно испитивање узорака хране биљног порекла на присуство и ниво остатака средстава за заштиту биља, узетих од примарних произвођача, дистрибутера и увозника.

Законом о средствима за заштиту биља прописан је и Годишњи програм пострегистрационе контроле (члан 29), који се спроводи са циљем:

• праћења стања (мониторинга) у области остатака средстава за заштиту биља у храни у смислу присуства и нива остатака средстава за заштиту биља у храни биљног порекла у Републици Србији ради процене угрожености здравља популације;

• упознавање произвођача, дистрибутера, увозника и потрошача, о утврђеним неправилностима;

• искључивање из промета у Републици Србији хране биљног порекла која не задовољава услове максимално прописаних количина остатака средстава за заштиту биља.

250

Годишњи програм за 2010. годину због недостатка финансијских средстава, капацитета лабораторија и примењених метода (multi–residue methods-МRМs) није донет. Програм мониторинга резидуа СЗБ у храни биљног порекла пратиће нивое резидуа са циљем процене угрожености здравља популације Републике Србије. Овај Програм је у припреми за 2011. годину, доноси се у складу са Законом о средствима за заштиту биља. Да би се обезбедила усаглашеност са максималним нивоима резидуа и процена изложености потрошача резидуама СЗБ преко хране биљног порекла при изради програма биће узети у обзир вишегодишњи координисани програм контроле ЕУ у 2011, 2012. и 2013. години (Уредба Комисије бр. 915/2010 од 12.10.2010. године у вези са вишегодишњим координисаним програмом Уније за 2011, 2012. и 2013. годину), али и одобрена буџетска средства Управи за заштиту биља за 2011. годину од стране Министарства финансија. Програмом мониторинга резидуа средстава за заштиту биља у храни биљног порекла биће одређени вршиоци мониторинга (фитосанитрна инспекција и лабораторије до успостављања оперативности Националне референтне лабораторије за резидуе), приоритет узимања узорака хране биљног порекла, број узорака, активне супстанце на које ће храна биљног порекла бити испитивана ради праћења нивоа резидуа у складу са нивоима резидуа прописаним Правилником о максимално дозвољеним количинама остатака средстава за заштиту биља у храни и храни за животиње и о храни и храни за животиње за коју се утврђују максимално дозвољене количине остатака средстава за зазаштиту биља (“Сл. гласник РС”, бр. 25/2010), који је усклађен са ЕУ максимално дозвољеним количинама резидуа пестицида у/на храни и храни за животиње. У процедури усвајања је Правилник о методама узорковања хране ради утврђивања остатака средстава за заштиту биља у храни биљног и животињског порекла, који је у потпуности усклађен са Упутством Комисије бр. 2002/63/ЕЦ од 11. јула 2002. године, о успостављању метода заједнице о узорковању производа биљног и животињског порекла ради службене контроле остатака пестицида и којим је замењено Упутство бр. 79/700/ЕЕЦ. До усвајања овог прописа фитосанитарни инспектори узоркују храну биљног порекла ради испитивања резидуа средстава за заштиту биља у складу са упутством донетим у оквиру пројекта „Остаци пестицида у намирницама биљног порекла“, који је финансирала Управа за заштиту биља у току 2005 и 2006. године, а које је у потпуности усаглашено са Упутством Комисије бр. 2002/63/ЕЦ. 2. Надлежни органи/надлежности и овлашћене институције До 10.06.2009. године надлежност у области успостављање максимално дозвољених нивоа и контроле остатака СЗБ у храни била је у надлежности Министарство здравља. Ступањем на снагу Закона о средствима за заштиту биља и Закона о безбедности хране од 10.06.2009. године, МПШВ је централно тело за креирање политике, законодавне и инспекцијске активности и међународну сарадњу у области СЗБ, па и за област успостављања максимално дозвољених нивоа и контроле остатака СЗБ у храни и храни за животиње.

251

Управа за заштиту биља У складу са организацином структуром МПШВ активности које се односе на успостављање максимално дозвољених нивоа остатака СЗБ у храни и храни за животиње и доношење Годишњег програма пострегистрационе контроле обавља Управе за заштиту биља (УЗБ), а у оквиру УЗБ Одељење за средства за заштиту и исхрану биља је надлежно за непосредно извршавање прописа и послова у области СЗБ који се односе на:

• програм мониторинга пострегистрацијске контроле СЗБ и програм мониторинг остатака СЗБ у храни и храни за животиње биљног порекла;

• праћење стања у области остатака СЗБ у храни биљног порекла; • успостављање информационог система, прикупљање, обраду и чување

података; • припремање извјештаја, анализа, информација и других материјала, у складу са

прописима и међународним уговорима и споразумима и друге послове који су јој одређени у надлежност.

Генерални инспекторат (ГИ) Фитосанитарна инспекција ГИ је одговорна за контролу у области остатака СЗБ у храни и храни за животиње животиње биљног порекла у смислу узорковања хране биљног порекла и предузимању мера у случају неусаглашености са успостављеним нивоом остатака СЗБ у храни биљног порекла. Национална референтна лабораторија за резидуе Национална референтна лабораторија за резидуе, као део Дирекције за националне референтне лабораторије новоосноване организационе јединице МПШВ, обављаће лабораторијска испитивања у оквиру пострегистрационе контроле средстава за заштиту и исхрану биља и узорака хране на присуство остатка средстава за заштиту биља, као и испитивање формулација средстава за заштиту и исхрану биља. За сада је у Националној референтној лабораторији за резидуе запослен само један извршилац који је, у складу са систематизацијом радних места МПШВ, ангажован на административним пословима лабораторије. Због тога испитивање остатака СЗБ у храни и даље обављају институције акредитоване и овлашћене од стране МПШВ, односно са којима је склопљен уговор за обављање послова од јавног интереса, у складу са Законом о безбедности хране („Сл. гласник РС“, бр. 41/09). Програм мониторинга и контролу остатака СЗБ у животињама, храни животињског порекла и храни за животиње спроводи Управа за ветерину МПШВ . 3. Будуће стање Будући Годишњи програми узеће у обзир:

• број становника по општинама; • статистичке податке о потрошњи хране биљног порекла; • податке о домаћој производњи и увозу хране биљног порекла; • податке о нивоу остатака из претходних година; • капацитете лабораторија, примењене методе (multy-residue methods - МRМs);

252

• процену ризика од СЗБ; • регистрована СЗБ за поједине врсте роба; • број складишта, велепродаја, увозника и малопродаја хране биљног порекла.

Обухватиће како храну домаћег порекла тако и увозну храну са приоритетима:

• провера да остаци СЗБ не прелазе законом прописане граничне вредности МДК (Maximum Residue Levels);

• провера да се у одређеним врстама хране биљног порекла не налазе неочекивани остаци СЗБ;

• провера да је унос остатака СЗБ храном биљног на прихватљивом нивоу. Приоритети ће се базирати на анализи ризика, досадашњим доказима утицаја на здравље популације како у Републици Србији тако и ван ње и у складу са европским и другим међународним хармонизованим обавезама и препорукама.

Систем рангирања приоритета Мониторинг Врста мониторинга

Низак ниво приоритета • не постоји доказ о прекораченом МДК или

неодобреним СЗБ на/у храни биљног порекла (извор: досадашња праћења, извјештаји, систем брзог обавјештавања или други подаци мониторинга других држава)

• низак број очекиваних остатака СЗБ на/у храни биљног порекла

• храни биљног порекла је мањим дијелом заступљена у исхрани било које популацијске групе

Циљу провере: законска усаглашеност и обезбеђење потребних информација. Храна биљног порекла прати се најмање сваке четврте године.

Средњи ниво приоритета • постоји доказ о прекораченом МДК или

неодобреним СЗБ на/у храни биљног порекла (извор: досадашња праћења, извјештаји, систем брзог обавјештавања или други подаци мониторинга других држава)

• очекивана појава остатака СЗБ на/у храни биљног порекла је већим делом заступљена у исхрани било које популацијске групе

Циљ провере: Свежа храна биљног порекла. Праћење претходних резултата. Храна биљног порекла прати се сваке друге или треће године.

Висок ниво приоритета • скорији доказ о прекораченом МДК или не-

одобреним СЗБ на/у храни биљног порекла (извор: досадашња праћења, извјештаји, систем брзог обавјештавања или други подаци мониторинга других држава)

• доказ да унос може прећи акутну референтну дозу /Acute Reference Dose

• очекивани остаци СЗБ на/у храни биљног порекла која је од изузетног значаја за неку категорију потрошача

Годишњи мониторинг хране биљног порекла која је значајна у исхрани и/или циљани мониторинг за идентификоване проблеме.

Сачињаваће се Годишњи извештаји који ће садржати:

1) анализе резултата контроле; 2) могуће разлоге прекорачења утврђених МДК са одговарајућим примедбама које

се односе на могућности управљања ризиком,

253

3) анализе хроничних и акутних ризика по здравље потрошача од остатака средстава за заштиту биља;

4) процену изложености потрошача остацима средстава за заштиту биља, 5) LOD који су примењени, 6) податке о лабораторијама које су вршиле испитивање узорака, детаље о

статусима акредитације лабораторија, као и податке о учешћу лабораторија у тестовима профицијенције релевантним за комбинације активна супстанца/производ, а који су узорковани и испитани у оквиру Годишњег програма,

7) детаље о примени предузетих мера. Ови извештаји достављаће се Стручном савету за процену ризика у области безбедности хране на преглед, научно мишљење и препоруке. Квалитет семена и расада и садног материјала биља из области маркетинга семена и расада и садног материјала пољопривредних усева и поврћа, винове лозе, шумарства, украсног биља и воћка:

- Регистрација сорти, Сортне листе (каталози); Област признавања сорти пољопривредног биља, као и вођење Регистра сорти пољопривредног биља регулисано је Законом о признавању сорти пољопривредног биља („Службени гласник РС“ бр. 30/10). Усклађеност Закона о признавању сорти пољопривредног биља са Acquis communautaire: Council Directive 2002/53/EC of 13 June 2002 on the common catalogue of varieties

of agricultural plant species - Директива о успостављању заједничког каталога сорти пољопривредног биља (усклађен у делу о обавези формирања националног регистра сорти пољопривредног биља и у делу признавања сорти пољопривредног биља);

Council Directive 2002/55/EC of 13 June 2002 on the marketing of vegetable seed - Директива о тржишту семена повртарских врста (усклађен у делу признавања сорти повртарског биља);

Commission Directive 2003/90/EC of 6 October 2003 setting out implementing measures for the purposes of Article 7 of Council Directive 2002/53/EC as regards the characteristics to be covered as a minimum by the examination and the minimum conditions for examining certain varieties of agricultural plant species - Директива о минимуму особина потребних за испитивање приликом признавања сорти пољопривредног биља (потпуна усаглашеност биће постигнута доношењем позаконских прописа који се доносе на основу овог закона до краја 2012. године);

Commission Directive 2003/91/EC of 6 October 2003 setting out implementing measures for the purposes of Article 7 of Council Directive 2002/55/EC as regards the characteristics to be covered as a minimum by the examination and the minimum conditions for examining certain varieties of vegetable species - Директива о минимуму особина потребних за испитивање приликом признавања повртарског биља (потпуна усаглашеност биће постигнута доношењем позаконских прописа који се доносе на основу овог закона до краја 2012. године);

Сommission Directive 2007/49/EC of 26 July 2007 amending Directive 2003/91/EC setting out implementing measures for the purposes of Article 7 of Council Directive

254

2002/55/EC as regards the characteristics to be covered as a minimum by the examination and the minimum conditions for examining certain varieties of vegetable species - допуњује основну Директиву у погледу протокола за испитивање појединих биљних врста (потпуна усаглашеност биће постигнута доношењем позаконских прописа који се доносе на основу овог закона до краја 2012. године);

Commission Regulation (EC) No 637/2009 of 22 July 2009 establishing implementing rules as to the suitability of the denominations of varieties of agricultural plant species and vegetable species - уређује давање имена сортама пољопривредног и повртарског биља (потпуна усаглашеност је постигнута доношењем Правилника о начину одређивању имена сорте пољопривредног биља («Сл.гласник РС», бр. 76/10);

Council directive 92/34/EEC of 28. April 1992B on the marketing of fruit plant propagating material and fruit plants intended for fruit production - уређује тржиште садног материјала воћа и биљака намењених за производњу воћа (усклађен у делу који се односи на допуштеност промета само за сорте које су уписане у Регистар сорти пољопривредног биља);

Commission Directive 2009/74/EC of 26 June 2009 amending Council Directives 66/401/EEC, 66/402/EEC, 2002/55/EC and 2002/57/EC as regards the botanical names of plants, the scientific names of other organisms and certain Annexes to Directives 66/401/EEC, 66/402/EEC and 2002/57/EC in the light of developments of scientific and technical knowledge - уређује таксономске називе врста пољопривредног биља (потпуна усаглашеност биће постигнута доношењем позаконских прописа који се доносе на основу овог закона до краја 2012. године).

Правилници који су донети по основу Закона о признавању сорти пољопривредног биља:

• Правилник о садржини и обрасцу захтева за признавање сорте пољопривредног биља, као и документацији која се уз тај захтев прилаже („Сл.гласник РС“, бр. 53/10);

• Правилник о садржини и обрасцу захтева за упис стране сорте воћака и винове лозе у Регистар сорти пољопривредног биља („Сл.гласник РС“, бр. 72/10);

• Правилник о садржини и начину вођења Регистра сорти пољопривредног биља („Сл. гласник РС“, бр. 73/10);

• Правилник о начину одређивања имена сорте пољопривредног биља („Сл.гласник РС“, бр. 76/10).

Сви подзаконски акти прописани овим Законом биће донети у року од 2 године од дана доношења Закона или најкасније до краја 2012. године.

- Сертификација семена; 1.Институције одговорне за поступак сертификације и квалитета семена пољопривредног биља Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде (МПШВ) је државни орган који организује и контролише поступак сертификације и квалитет семена. Два органа у саставу МПШВ су укључена у послове сертификације семена и то:

- Управа за заштиту биља, и - Фитосанитарна инспекција Генералног инспектората.

255

Управа за заштиту биља обавља административне и стручне послове у области семена, припрему законске регулативе и поверавање послова стручне контроле производње семена и послове здравствених прегледа. Генерални инспекторат, преко фитосанитарних инспектора врши контролу пријава производње, контролу документације и врши инспекцијски надзор над радом пољопривредних служби, контролу квалитета семена и контролу промета семена. Пољопривредне стручне службе врше пољске прегледе – стручну и здравствену контролу семенских усева. 2. Поступак сертификације семена пољопривредног биља Сертификација семена пољопривредног биља обухвата:

1) стручну контролу којом се утврђује порекло употребљеног семена, врста, сорта и категорија и

2) здравствену контролу семена пољопривредног биља.

Стручна контрола Производња семена пољопривредног биља врши се у складу са следећи прописима:

• Закон о семену („Службени гласник РС, бр. 45/05); • Правилник о контроли производње семена, садржини и начину вођења

евиденције о производњи расада пољопривредног биља... („Сл. гласник РС, бр. 60/06);

• Правилник о квалитету семена пољопривредног биља („Сл. лист СФРЈ, бр. 47/87, 60/87, 55/88, 81/89, Сл. лист СРЈ, бр. 16/92, 8/93, 21/93, 30/94, 43/96, 10/89, 15/01, 58/02 и „Сл. гласник РС“, бр. 23/09, 64/2010 и 72/2010)

• Правилник о садржају и начину вођења регистра дорађивача семена... („Сл. гласник РС“, бр. 59/06);

• Правилник о садржају и начину вођења регистра произвођача семена... („Сл. гласник РС“, бр. 51/06)

• Правилник о условима које мора да испуни страучна организација која издаје етикете, величини појединачних паковања семена и евиденцији о издатим етикетама („Сл. гласник РС“, бр.66/06 и 73/06).

У складу са чланом 4. Закона о семену категорије семена пољопривредног биља су:

• предосновно семе ( упер елита) - производи се под контролом одржавалаца сорте; • основно семе (елита) - производи се под контролом МПШВ; • сертификовано семе прве генерације (оригинал) - производи се под контролом

МПШВ; • сертификовано семе друге генерације (прва сортна репродукција) - производи се

под контролом МПШВ. Производњом семена пољопривредног биља може да се бави привредно друштво, односно предузеће, друго правно лице и предузетник који је уписан у Регистар произвођача семена, расада, мицелија јестивих и лековитих гљива, као и физичко лице на основу закљученог уговора о сарадњи са произвођачем семена. Семе произведено у тој сарадњи сматра се производњом произвођача.

256

Упис у Регистар произвођача семена, расада, мицелија јестивих и лековитих гљива врши се на основу захтева који произвођач подноси МПШВ. Захтев за упис у Регистар садржи:

• податке о произвођачу (назив, седиште, адреса, матични број и порески број); • шифру делатности произвођача; • податке о месту производње семена (катастарска парцела, обрада, нега, заштита

земљишта и очување биолошких и хемијских својстава земљишта за производњу семена);

• податке о врсти и категорији семена и обиму производње; • податке о одговорном лицу (име и презиме, адреса, јединствени матични број и

доказ да има завршен пољопривредни факултет, смер ратарски, повртарски, општи или други смер са положеним испитом из семенарства са најмање три године радног искуства).

Ако произвођач обавља делатност на више различитих места, у захтеву се наводе подаци за свако место производње. Производња семена подлеже обавезној стручној контроли, којом се утврђује: порекло употребљеног семена, врста, сорта и категорија. Стручну контролу производње предосновног семена врши одржавалац сорте, а осталих категорија семена врши МПШВ. Стручне послове контроле производње семена пољопривредног биља МПШВ може да повери стручној организацији (пољопривредним стручним службама). Контрола производње семена врши се на основу пријаве коју произвођач подноси МПШВ за сваку парцелу на којој је заснован семенски усев, на прописаном обрасцу. Уз пријаву произвођач подноси:

• доказ о пореклу употребљеног семена (документ о сортности, декларација о семену);

• уговор са носиоцем заштите о накнади за привремено коришћење заштићене сорте која се пријављује за контролу;

• скицу локације парцеле на којој је заснован семенски усев. Контрола производње семена обухвата преглед документације о пореклу употребљеног семена и стручне прегледе у току вегетације. Прегледом документације утврђује се порекло употребљеног семена, врста, сорта и категорија. Стручним прегледом у току вегетације утврђују се својства сорте и други елементи утврђени овим правилником када су највише изражени, односно када се могу уочити и проценити. Пријава се одбацује ако:

• подносилац пријаве није уписан у Регистар произвођача семена, расада и мицелија јестивих и лековитих гљива;

• није поднета у законском року; • подносилац пријаве не приложи потребна документа;

257

• је за производњу семена пријављена категорија семена супротно правилнику; • је за производњу семена пријављена сорта која није уписана у Регистар сорти

пољопривредног биља. Контрола производње семена обухвата преглед документације о пореклу употребљеног семена и стручне прегледе у току вегетације. Прегледом документације утврђује се порекло употребљеног семена, врста, сорта и категорија. Стручним прегледом у току вегетације утврђују се својства сорте и други елементи утврђени овим правилником када су највише изражени, односно када се могу уочити и проценити. О прегледима воде се записници на прописаним обрасцима, и то: записник о контроли производње семена и записник о контроли над оплодњом (опрашивањем) хибрида. Подаци, својства и оцене утврђени прегледом уносе се у записник на дан прегледа. Записник се води за сваку парцелу семенског усева која је пријављена за контролу производње. Закључивање записника врши се непосредно после жетве семенског усева. У записник се уносе подаци о оствареном приносу натуралног семена и процена приноса дорађеног семена. Записник о контроли производње семена и о контроли над оплодњом (опрашивањем) семена сачињава се у три примерка, од којих се један примерак оставља произвођачу семена. Прегледима и вођењу, односно закључивању записника, мора да присуствује одговорно лице произвођача које руководи процесом производње семена. На основу извршених прегледа, записника о контроли производње семена и уверења о здравственом стању семенског усева, министар надлежан за послове пољопривреде издаје Уверење о признавању семенског усева за сваку пријављену парцелу. Ако се прегледом утврди да семенски усев не испуњава услове за признавање, односно за издавање уверења, у записник се уносе подаци о тим условима и закључује записник на дан извршеног прегледа. Уверење се не издаје ако:

• је утврђено да семенски усев не испуњава услове прописане овим правилником; • оплемењивач сорте предложи доношење решења о непризнавању семенског

усева; • се здравственим прегледом утврди присуство болести и штеточина због којих је

по прописима о заштити здравља биља забрањено коришћење семена за производњу и промет.

3. Сертификација шумског семена Према Закону о репродуктивном материјалу шумског дрвећа, постоје четири категорије шумског репродуктивног материјала, у зависности од врсте признатог полазног материјала од кога се производи:

• познатог порекла, • селекционисан, • квалификован, • тестиран.

258

Сертификација шумског семена почиње признавањем полазног материјала за производњу шумског репродуктивног материјала. Када је репродуктивни материјал признат, производња – брање или сакупљање семена, или вађење садница из природног подмлатка, као и израда резница из матичњака, врши се под надзором републичке шумарске инспекције. Произвођач семена, односно резница је дужан да седам дана пре почетка сакупљања семена или израде резница, о томе обавести шумарског инспектора (члан 27. став 3. Закона о репродуктивном материјалу). По завршеном мерењу количине сакупљеног семена или произведених резница, произвођач доставља захтев Министарству – Управи за шуме за издавање уверења о пореклу („Master certificate”), уз копију записника инспектора о количини која је произведена. Истовремено узорак семена досставља овлашћеној лабораторији ради испитивања квалитета и прибављања декларације о квалитету.

Обавештење о сакупљању – Сакупљање – Уверење о пореклу (произвођач шаље инспектору) (записник инспектора) (Управа за шуме) Постоје три врсте обрасца уверења о пореклу, у зависности од тога где је произведен репродуктивни материјал. Ако је претходно потребна дорада семена, шумарски инспектор сачињава нови записник о количини добијеној дорадом, након чега се издаје уверење о пореклу. За садни материјал који се произведе у регистрованим шумским расадницима, произвођач издаје сопствени документ – етикету (supplier’s document) за количину до 1000 комада. Преко те количине, пошиљку садног материјала у промету поред етикете добављача прати и уверење о пореклу које издаје инспектор. Репродуктивни материјал познатог порекла може да се користи само унутар региона провенијенције у ком је произведен. У Србији су установљени региони провенијенције за следеће врсте шумског дрвећа: лужњак, китњак, пољски јасен, буква, црни бор, бели бор, јела и смрча. За остале врсте шумског дрвећа цела територија Србије представља један регион провенијенције.

Признавање полазног материјала Као признати полазни материјал може да се користи:

• извор семена • семенска састојина • семенска плантажа • родитељска стабла • клон и клонска смеша.

Категорија репродуктивног материјала зависи од тога од ког признатог полатног материјала је добијен. Признавање полазног материјала врши MПШВ, које може да повери признавање полазног материјала за производњу репродуктивног материјала познатог порекла и

259

селекционисаног институцији која испуњава прописане услове, а признавање полазног материјала за производњу квалификованог и тестираног репродуктивног материјала врши комисија коју решењем одреди министар. Сви услови су у потпуности усаглашени са анексима Упутства Савета 1999/105/ЕЗ. Основне опште карактеристике признатог полазног материјала су да је доброг здравственог стања, изразито добрих морфолочких особина, адаптиран на станишне услове, изолован од утицаја нежељеног опрашивања, прилагођен преовлађујућим еколошким условима и сл. За сваку категорију прописани су посебни услови у Правилнику о признабању полазног материјала и контроли производње репродуктивног материјала шумског дрвећа, а за тестиран репродуктивни материјал и посебни поступци признавања у пољским огледима. Произвођач шумског репродуктивног материјала подноси захтев за признавање МПШВ – Управи за шуме, која прослеђује захтев овлашћеној институцији. Представници овлашћене институције на терену констатују да ли су испуњени прописани услови за признавање, сачињавају о томе записник и достављају Управи за шуме предлог за признавање, или ако не испуњава услове, за одбијање захтева. МПШВ издаје уверење о признатом полазном материјалу и уписује објекат у Регистар региона провенијенције и признатог полазног материјала за производњу шумског репродуктивног материјала. Сумарни подаци из Регистра објављују се у Националној листи признатог полазног материјала, чији је облик и садржина урађен према Правилнику Европске заједнице 1597/2002 о спровођењу одредаба Упутства Савета министара 1999/105/ЕЗ у вези обрасца националне листе полазног материјала за производњу шумског репродуктивног материјала (Commission Regulation (EC) No 1597/2002 оf 6 September 2002 laing dawn detailed rules for the application of Council Directive 1999/105/ЕЦ аs regards the format of national lists of the basic material of forest reproductive material). 4. Здравствена контрола семена пољопривредног и шумског биља Контрола здравстевног стања семена пољопривредног биља врши се у складу са следећим прописима:

• Закон о здрављу биља („Сл. лист РС“, бр. 41/09); • Правилник о здравственом прегледу усева и објеката за производњу семена,

расада и садног материјала и здравственом прегледу семена, расада и садног материјала („Сл. лист СРЈ“, бр. 66/99 и 13/2002, "Сл. лист СЦГ", бр. 10/2003 и 13/2003 и "Сл. гласник РС", бр. 39/2006, 59/2006, 115/2006, 119/2007 и 107/2008).

Контрола здравственог стања семена тренутно је прописана Правилником о здравственом прегледу усева и објеката за производњу семена, расада и садног материјала и здравственом прегледу семена, расада и садног материјала, и то:

• време и начин вршења здравственог прегледа усева и објеката за производњу семена, расада и садног материјала, као и здравствени преглед производње безвирусног или на одређене вирусе тестираног семена, расада и садног материјала и земљишта на нематоде;

• мерила за утврђивање здравственог стања усева и објеката, семена, расада, садног материјала и другог биља у унутрашњем промету и промету преко државне границе;

260

• образац уверења о здравственом стању усева и објеката за производњу садног материјала вишегодишњих биљака;

• образац уверења о здравственом стању и тестирању на присуство вируса и њима сличних организама на садном материјалу вишегодишњих биљака и семена;

• услови које морају да испуне правна лица која се баве здравственим прегледом усева и објеката, као и здравственим прегледом безвирусног или на одређене вирусе тестираног семена, расада, садног материјала и земљишта на нематоде.

Здравственом прегледу подлежу:

• усеви и објекти; • земљиште и супстрат; • биље које може да буде потенцијални домаћин и преносилац штетних

организама, као и биље које се налази у непосредном окружењу усева, односно објекта, што се утврђује у Мерилима за утврђивање здравственог стања усева и објеката, семена, расада и садног материјала, која су саставни део овог правилника, и биље које се налази у подручјима у којима се заснивају усеви и објекти.

Усеви и објекти видно се обележавају са подацима о произвођачу, врсти биља, сорти и репродукцији, земљишној површини односно броју садница или стабала. Први преглед кромпира - до 21 дан после сетве, ако су услови за испољавање болести повољни или када биљке кромпира достигну висину од 10 до 25 цм, други - када су биљке у пуном цвету, ако су услови за преглед повољни или после цветања, а пре извршене десикације, трећи (пост контрола) - по извршеној обавезној десикацији, а четврти - пре стављања у промет. Здравствени преглед земљишта и супстрата, на присуство нематода врши се једанпут годишње, 30 дана пре почетка производње - заснивања усева, 30 дана пре заснивања објеката и сваке четврте године у матичњаку, пре кретања вегетације. Здравствени преглед усева и објеката из овог члана врши се у присуству произвођача семена, расада и садног материјала. Произвођач семена, расада и садног материјала пољопривредног и шумског биља, дужан је да надлежном органу пријави здравствени преглед:

• земљишта и супстрата - најкасније 30 дана пре заснивања усева, односно објекта;

• усева - најкасније 30 дана од обављања сетве, осим за кромпир до 15. октобра текуће године за наредну годину.

Пријава здравственог прегледа подноси се на прописаним обрасцима. Обрасци се воде у три примерка. Уз пријаву здравственог прегледа усева и објеката, произвођач прилаже уговор закључен са правним лицем овлашћеним за вршење здравственог прегледа усева и објеката током вегетације на присуство штетних организама. Поред штетних организама, Мерилима је за семе стрних, просоликих жита, поврћа утврђен и начин утврђивања штетних организама у усеву, дозвољени проценат за биљни и репродукциони материјал и напомена.

261

Приликом првог здравственог прегледа усева и објеката правно лице овлашћено за вршење здравственог прегледа врши увид у документацију и утврђује:

• да ли за семе употребљено за заснивање усева постоји уверење о производњи семенског усева и декларација о квалитету семена, односно да ли за подизање матичних засада воћака постоји уверење о његовом заснивању од основног материјала, односно да ли за репродукциони садни материјал употребљен на објекту постоји уверење о здравственој исправности и декларација о квалитету;

• да ли постоји извештај о извршеном прегледу на присуство одређених нематода у земљишту, односно супстрату.

После сваког извршеног здравственог прегледа сачињава се Записник о извршеним здравственим прегледима усева и здравственом стању семена и расада. Подаци о извршеном прегледу се уносе на месту прегледа. Записник се саставља у три примерка, од којих први примерак задржава правно лице овлашћено за вршење здравственог прегледа, други примерак задржава произвођач семена, односно садног материјала, а трећи примерак правно лице овлашћено за вршење здравственог прегледа доставља надлежном савезном органу. Извештај о резултатима извршених прегледа на присуство нематода, као и тестовима на присуство вируса, чини саставни део записника о здравственом прегледу. Ако је здравственим прегледом утврђено да је усев, односно објекат здравствено исправан, правно лице овлашћено за вршење здравственог прегледа, по извршеном прегледу, издаје Уверење о здравственом стању пољопривредног усева за производњу семена током вегетације, здравственом стању семена и здравственом стању објеката за производњу садног материјала вишегодишњих биљака током вегетације на прописаном обрасцу, у року од десет дана од дана када је извршен здравствени преглед, а за безвирусни материјал Уверење о здравственом стању и тестирању на присуство штетних организама на семену, расаду и садном материјалу вишегодишњих биљака, десет дана после завршеног индексирања. Ако се здравственим прегледом биља утврди да постоје карантински штетни организми у било ком проценту, односно да постоје економски штетни организми у проценту већем од процента утврђеног Мерилима, третираће се да је заражени цео усев, односно објекат - ако се на том усеву, односно објекту производи семе или садни материјал врсте биља код које ти организми проузрокују болест, односно коју те штеточине нападају или се преко тог биља могу пренети. У промет се могу стављати само оне количине семена и садног материјала које нису заражене одређеним вирусима или свим познатим вирусима и њима сличним организмима на тој врсти биља и које су произведене од тестираног материјала и над којима су спроведени здравствени прегледи, а тестирањем утврђено да нису заражени вирусима, односно одређеним вирусима и њима сличним организмима. 5. Квалитет семена пољопривредног биља

Квалитет семена пољопривреног биља прописан је Законом о семену („Сл. гласник РС, бр. 45/05).

262

Семе у погледу квалитета мора да испуњава прописане норме квалитета. За квалитет семена у промету одговоран је дорађивач, односно увозник. Испитивање и утврђивање квалитета семена врши се пре стављања у промет и коришћења, за сваку партију семена. Испитивање и утврђивање квалитета семена обавља акредитована лабораторија. Списак акредитованих лабораторија дат је у одговору на питање бр. 6, алинеа прва (део Испитивање квалитета семена пољопривредног биља), Глава I – Опште информације, Поглавље 12. Дорађивач подноси пријаву за испитивање и утврђивање квалитета односно узимање узорака семена акредитованој лабораторији. Уз пријаву за испитивање дорађивач подноси уверење о признавању семенског усева. О извршеном испитивању квалитета семена акредитована лабораторија издаје извештај о испитивању квалитета семена. Акредитована лабораторија дужна је да чува испитане узорке семена годину дана од дана издавања извештаја о испитивању квалитета семена, а документацију о испитивању семена најмање шест година од дана издавања извештаја. Акредитована лабораторија дужна је да чува испитане узорке кртоле, луковице и чешњева месец дана од дана издавања извештаја о испитивању њиховог квалитета, а документацију о испитивању шест година од дана издавања. Дорађивач семена, односно увозник одговоран је за штету крајњем кориснику ако семе не испуњава услове у погледу декларисане врсте, сорте и квалитета семена. Правилником о квалитетуи семена пољопривредног биља („Сл. лист СФРЈ, бр. 47/87, 60/87, 55/88, 81/89 и Службени лист СРЈ, бр. 16/92, 8/93, 21/93, 30/94, 43/96, 10/89, 15/01, 58/02 и „Службени гласник РС“, бр. 23/09, 64/2010 и 72/2010), уређује се начин и поступак испитивања квалитета семена пољопривредног биља и начин паковања и декларисања семена, при чему се овог правилника односе се и на семе које се увози. Испитување квалитета семена у Републици Србији врши 18 лабораторија које су акредитоване код Акредитационог тела Србије и у 2. лабораторије које имају ИСТА акредитацију (Институт за ратарство и повртарств, Нови Сад и Институт за кукуруз, Земун Поље). 6. Паковање декларисање и обележавање семена Семе у промету мора бити упаковано у оригинално паковање на начин који обезбеђује очување његовог квалитета и мора да одговара квалитету означеном у декларацији и на етикети. У зависности од врсте и категорије семена декларација и етикета мора бити јединствена према садржају, величини, боји и мора имати серијски број. Етикету издаје стручна организација коју овласти МПШВ.

263

Етикету за ситна паковања семена издаје дорађивач, односно увозник. Стручна организација мора да испуњава услове у погледу стручног кадра, уређаја, опреме и простора. Стручна организација води евиденцију о издатим етикетама.

- Oдобравање (признавање) садног материјала.

Управа за заштиту биља као орган у саставу МПШВ је надлежна на централном нивоу за административне, законодавне и међународне активности одобравања садног материјала. Инспекцијски надзор и надзор над радом овлашћених институција спроводе фитосанитарни инспектори Генералног инспектората МПШВ. Новооснована Дирекција за националне референтне лабораторије МПШВ ће обављати послове лабораторијских испитивања у овој области и организовање сертификације садног материјала. Послове контроле (здравствене и стручне прегледе и лабораторијска испитивања) садног материјала спроводе пољопривредне стручне службе на основу овлашћења од стране Управе за заштиту биља. Закон о садном материјалу воћака, винове лозе и хмеља је оквирни закон за област садног материјала и одобравања садног материјала. Овај Закон, заједно са пратећом подзаконском регулативом је делимично усклађен са ЕУ регулативом. Законска регулатива дефинише производњу, промет и увоз садног материјала, категорије садног материјала, контролу производње и обележавање садног материјала. Постојећи законски оквир у области садног материјала воћака, винове лозе и хмеља:

• Закон о садном материјалу воћака, винове лозе и хмеља („Сл. гласник РС”, број 18/05)

• Уредба о признавању матичних стабала, чокота и жбунова воћака, винове лозе и хмеља („Сл. гласник РС”, број 51/06)

• Правилник о нормама квалитета, паковању, пломбирању и декларисању садног материјала пољопривредног биља („Сл. лист СФРЈ”, бр. 45/75 и 26/79),

• Правилник о условима које треба да испуни продајно место на којем се обавља промет садног материјала воћака, винове лозе и хмеља („Сл. гласник РС”, број 29/06),

• Правилник о садржини и начину вођења регистра произвођача садног материјала воћака, винове лозе и хмеља („Сл. гласник РС”, број 29/06),

• Правилник о начину и постуку производње садног материјала воћака, винове лозе и хмеља („Сл. гласник РС”, број 40/06 и 58/06)

• Правилник о здравственом прегледу усева и објеката за производњу семена, расада и садног материјала и здравственом прегледу семена, расада и садног материјала („Сл. лист СРЈ“, бр. 66/99 и 13/2002, "Сл. лист СЦГ", бр. 10/2003 и 13/2003 и "Сл. гласник РС", бр. 39/2006, 59/2006, 115/2006, 119/2007 и 107/2008)

264

Регистровани произвођач садног материјала може производити само садни материјал сорти које су уписане у Регистар сорти и подлога и дужан је да од власника сорте обезбеди сагласност за умножавање сорти садног материјала уколико производи заштићене сорте. Под посебним условима које одобрава УЗБ, домаћи произвођач такође може, за потребе страног наручиоца, да од увезеног репродукционог материјала производи садни материјал сорти или подлога које нису уписане у Регистар сорти и подлога, на основу уговора са страним наручиоцем према којем страни наручилац преузима целокупну количину произведеног садног материјала. Овај садни материјал није дозвољено стављати у промет на територији Републике Србије. Регистровани произвођач садног материјала у процесу одобравања мора поднети пријаву производње и пријаву здравственог прегледа на прописаним обрасцима и у прописаним роковима. Произвођач садног материјала је дужан да сваке године поднесе пријаву за вршење контроле над производњом садног материјала најкасније до 30. априла текуће године како за садни материјал који производи тако и за репродукциони материјал који ће употребити за производњу садног материјала. Пријава заснивања матичних засада се обаваља у вегетацији пре заснивања и најкасније 30 дана по обављању садње матичних биљака. Пријаве се подносе за сваку локацију на којој се врши производња посебно. Пријава садржи детаљан план производње. Уз пријаву се подноси доказ о пореклу употребљеног садног материјала. Контрола производње садног материјала се састоји од:

• Прегледа документације • Прегледа места производње (просторне изолације) и прегледа садног материјала

(изглед, уједначеност, пораст, аутентичност врсте и сорте и здравственог стања).

• Обавезног узорковања матичних биљака и узорковања у случају сумње. Обавезна су најмање 2 прегледа, и то први када су на биљкама најбоље изражена обележја врсте и сорте и када се најбоље могу уочити симптоми биљних болести и штеточина, а други преглед у време када је изражена уједначеност развоја и општи изглед садног материјала, када се врши и процена приноса. О свакој извршеној контроли сачињава се записник који потписује одговорно лице произвођача и овлашћена особа за вршење контроле. Уколико се контролом утврди да садни материјал не испуњава услове прописане Законом и пратећим подзаконским актима, садни материјал се мора уништити у присуству фитосанитарног инспектора. Уколико се контролом утврди да садни материјал испуњава све прописане услове, овлашћена пољопривредна стручна служба издаје Уверење о здравственом стању, а Управа за заштиту биља Сертификат о производњи садног материјала.

265

Након добијања сертификата о производњи, произвођач подноси захтев фитосанитарној инспекцији за штампање и издавање етикета за све категорије садног материјала. Етикет има јединствени серијски број и њоме се обележава садни материјал у промету. Штампање етикета врши овлашћена организација. Боја етикете је прописасна за сваку категорију садног материјала. Овлашћена организација води евиденције о издатим етикетама. Садни материјал у промету мора одговарати декларисаној врсти и сорти, прописаним стандардима квалитета, мора бити здравствено исправан, оригинално упакован и мора бити обележен етикетом појединачно или у групи (збирно).

Паковање и обележавање садног материјала обавља произвођач. Пре стављања у промет, произвођач садног материјала подноси захтев за здравствени преглед садног материјала пре стављања у промет и за издавање Уверења о здравственом стању пошиљке биља у унутрашњем промету. Категорије садног материјала су:

• Предосновни • Основни • Сертификовани • Стандардни • Стандардни у промету обележен ознаком С-А

Предосновни садни материјал јесте репродукциони материјал који се производи под одговорношћу оплемењивача или његових заступника, служи за производњу основног садног материјала, а тестиран је по најновијим међународним стандардима на присуство болести и штеточина. Одржава се у строгим условима уз немогућност заразе. Основни садни материјал јесте репродукциони материјал који је настао из предосновног садног материјала, служи за производњу сертификованог садног материјала, производи се у матичним засадима (објектима) под контролом овлашћене организације. У промету је означен етикетом беле боје. Сертификовани садни материјал јесте репродукциони материјал који је настао од основног садног материјала намењен за производњу сертификованих садница или за производњу стандардног садног материјала. У промету је означен етикетом плаве боје. Стандардни садни материјал јесте репродукциони садни материјал који је настао умножавањем материјала од сертификованих садница а намењен је за производњу стандардних садница. У промету је означен сертификатом наранџасте боје. Стандардни садни материјал који је настао умножавањем материјала од стандардних садница, односно од матичних биљака признатих у складу са одредбама Закона о семену и садном материјалу („Службени гласник РС“ бр. 54/93), односно за врсте које немају шему сертификације, у промету је означен сертификатом наранџасте боје и посебном ознаком С-А.

266

Заштита биљних сорти 1. Организација и структура На основу члана 8. Закона о министарствима („Сл. гласник РС“ 65/08 и 36/09) Управа за заштиту биља Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде је надлежна за послове у области заштите биљних сорти (заштите права оплемењивача биљних сорти). У оквиру Управе за заштиту биља Група за заштиту биљних сорти и биолошку сигурност спроводи административну процедуру везану за одредбе Закона о заштити права оплемењивача биљних сорти и додељивања права оплемењивача биљних сорти. Група за заштиту биљних сорти и биолошку сигурност обавља послове који се односе на: заштиту права оплемењивача биљних сорти и биолошку сигурност; праћење и припрему законских и подзаконских аката у складу са решењима, стандардима и препорукама Европске Уније, УПОВ-а и других међународних организација из области заштите права оплемењивача биљних сорти и биолошке сигурности; сарадњу са међународним организацијама (УПОВ, ЦПВО) и националним службама других земаља у области заштите права оплемењивача биљних сорти и биолошке сигурности; планирање, припрему и реализацију националних и међународних пројеката за успостављање и унапређење система заштите права оплемењивача биљних сорти и биолошке сигурности; вођење потребних регистара из области заштите права оплемењивача биљних сорти и биолошке сигурности; координирање рада Стручног савета за заштиту права оплемењивача биљних сорти и Стручног савета за биолошку сигурност; припрему података за израду и ажурирање националних база података за заштиту права оплемењивача биљних сорти и биолошку сигурност; успостављање и спровођење мера за биолошку сигурност, механизма за доношење и спровођење одлука које се односе на безбедан трансфер, руковање и коришћење генетички модификованих организама (ГМО) у циљу спречавања и смањења потенцијално могућих негативних ефеката ГМО на животну средину и здравље људи и животиња; обавља и друге послове из ове области. 2. Ресурси (људски, материјални, финансијски) Људски ресурси У Групи за заштиту биљних сорти и биолошку сигурност тренутно је четворо стално запослених (руководилац групе и још троје извршилаца). Послове заштите биљних сорти, поред руководиоца Групе, обавља двоје запослених. Осим послова на заштити биљних сорти у оквиру Групе за заштиту биљних сорти и биолошку сигурност обављају се и послови у вези биолошке сигурности (генетички модификованих организама - ГМО). Како се у Републици Србији, по први пут, успоставља систем за заштиту биљних сорти (заштита права оплемењивача биљних сорти) и узимајући у обзир примену

267

специфичних законских одредби из области заштите биљних сорти, као једног од облика интелектуалне својине, у пракси, неопходно је ангажовање нових људских ресурса. Такође и за адекватно покривање послова у области биолошке сигурности (ГМО) неопходно је повећати број извршилаца. Међутим, Одлуком о максималном броју запослених у органима државне управе, јавним агенцијама и организацијама за обавезно социјално осигурање и Законом о одређивању максималног броја запослених у републичкој администрацији укупан број запослених у Управи за заштиту биља не може бити већи од 32 (плус место директора). Да би се у потпуности одговорило на захтеве који се постављају у хармонизацији у области фитосанитарне политике требало би додатно ангажовати извршиоце, на одређеним пословима, на основу уговора. Материјални ресурси Управе за заштиту биља дати су у одговору на питање број 2. тачка 1.2. Материјални ресурси, Глава I – Опште информације, Поглавље 12. Финансијски ресурси Сви извори финансирања за обављање послова заштите биљних сорти (заштите права оплемењивача биљних сорти) су из буџетских средстава намењених Управи за заштиту биља (одговор на питање број 2. тачка 1.2. Финансијски ресурси, Глава I – Уопштено, Поглавље 12). 3. Тренутна и планирана структура Од 2009. године Управа за заштиту биља је укључена у програм сарадње са Канцеларијом Европске Уније за биљне сорте на успостављању и развоју система за заштиту биљних сорти у Републици Србији У 2010. години запослени из Управе за заштиту биља, који раде на пословима заштите биљних сорти су учествовали на семинарима и обукама у организацији ЦПВО. Обуком су обухваћени и стручњаци из огледних станица у којима се обавља испитивање сорти у пољским огледима у циљу утврђивања различитости, униформности и стабилности сорти (ДУС тестови), Огледне станице би требало опремити неопходним средствима за извођење техничког испитивања сорти. У току су и обуке и усавршавања запослених из области заштите биљних сорти и ГМО и у оквиру TAIEX програма Европске Комисије У складу са Законом о заштити права оплемењивача биљних сорти успоставља се Стручни савет за заштиту права оплемењивача биљних сорти као посебно експертско тело за потребе праћења стања у области заштите права оплемењивача, разматрања стручних питања, давања стручних мишљења и предлога, као и учешћа у реализацији пројектних задатака у области заштите права оплемењивача. На основу резултата испитивања сорте и предлога Стручног савета, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде доноси решење о додељивању права оплемењивача биљне сорте, 4. Законодавство Заштита биљних сорти (заштита права оплемењивача биљних сорти) у Републици Србији регулисана је Законом о заштити права оплемењивача биљних сорти (Службени гласник РС, бр. 41/09, oд 2.6.2009.), усвојеним у Скупштини Републике Србије 29.5.2009.године, који је на снази од 10.6.2009. године. За спровођење закона

268

надлежно је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде - Управа за заштиту биља, и у оквиру Управе, Група за заштиту биљних сорти и биолошку сигурност. Закон се примењује на све биљне родове и врсте. Након приступања Републике Србије Европској Унији приступиће се изменама два члана Закона о заштити права оплемењивача биљних сорти, како би закон био усаглашен са ЕУ легислативом, и то:

• члан 5. став 2. Закона који није усклађен са чланом 49. Уговора о оснивању Европске заједнице и чланом 4. Упутства 77/249/ЕЗ о олакшавању делотворног коришћења слободе пружања услуга од стране адвоката. Моментом приступања Србије у чланство ЕУ, поменута одредба Нацрта закона биће промењена да би била примењива на држављане ЕУ по сили комунитарног права.

• члан 27. Закона предвиђа такозвани национални систем исцрпљења права оплемењивача који не покрива ситуацију када је материјал заштићене сорте стављен први пут у промет од стране носиоца права или уз његову сагласност на територији изван Републике Србије. Овакво решење које не исцрпљује право оплемењивача код стављања у промет материјала заштићене сорте непосредно или уз његову сагласност на територији државе чланице Заједнице, односно Европске економске зоне даје овлашћење носиоцу права да спречи увоз таквог материјала у Републику Србију из Заједнице, постојаће само до приступања Републике Србије ЕУ. Од момента приступања Републике Србије ЕУ овај члан закона ће бити измењен и важиће начело комунитарног исцрпљења права оплемењивача на заштићену биљну сорту, у смислу тумачења начела супериорности комунитарног права.

У марту 2010. у скупштини Републике Србије усвојен је Закон о потврђивању Међународне Конвенције о заштити нових биљних сорти (Сл.гласник РС-међународни уговори, бр.19/2010 од 26.3.2010., ступио на снагу 3.4.2010.године), чиме је Република Србија ратификовала Конвенцију Међународне уније за заштиту нових биљних сорти из 1991 (УПОВ Конвенција). До сада су усвојена три правилника у складу са Законом о заштити права оплемењивача биљних сорти:

• Правилник о садржини и начину вођења Регистра захтева за додељивања права оплемењивача биљних сорти, Регистра заштићених биљних сорти, Регистра пренесених права оплемењивача и Регистра уговора о лиценци (Службени гласник РС, Бр. 70/09, од 27.8.2009, ступио на снагу 4.9.2009.) Правилник о обрасцу и садржини захтева за додељивања права оплемењивача биљне сорте и документацији која се прилаже уз овај захтев, као и количини и начину достављања узорака репродукционог материјала сорте (Службени гласник РС, бр. 82/2009 од 6.10.2009., ступио на снагу 14.10.2009.). Правилник о Листи врста пољопривредног биља на које се односе изузеци од права оплемењивача и о елементима за утврђивање малих пољопривредних произвођача (Службени гласник РС, бр. 38/10 од 4.6.2010., ступио на снагу 12.6.2010)

Припремљен је и у новембру 2010. године послат на усвајање Правилник о методама испитивања различитости, униформности и стабилности биљних сорти (ДУС) у сврху додељивања права оплемењивача биљних сорти. Усклађивање закона и правилника је обављено са:

• Међународном Конвенцијом о заштити нових биљних сорти из 1991.године

269

• Уредбом Савета Европе о заштити биљних сорти, од 27.јула 1994. године На 25. ванредној седници Савета УПОВ-а одржаној у априлу 2008. разматрана је усклађеност нацрта Закона о заштити права оплемењивача биљних сорти са УПОВ Конвенцијом из 1991 године, и том приликом је добијен позитиван одговор о усклађености нацрта Закона са УПОВ Конвенцијом. У току припреме нацрта Закона за усвајање у Скупштини Србије 2009. године, Закон је претпео извесне структурне промене у смислу усклађивања нацрта Закона са законском регулативом Републике Србије, као и са регулативом ЕУ из ове области у мери у којој их је било могуће имплементирати. Закон о заштити права оплемењивача биљних сорти, који је на снази од 10.6.2009. године, потребно је проследити Канцеларији УПОВ-а на разматрање о усклађености са УПОВ Конвенцијом из 1991. године. Уколико Савет УПОВ-а да позитивно мишљење о Закону, Република Србија може да покрене процедуру за чланство у Међународној унији за заштиту нових биљних сорти (УПОВ). 5. Контролне активности и спровођење политике Надзор над применом одредби Закона о заштити права оплемењивача биљних сорти и прописа донетих на основу овог закона врши МПШВ. Законом је прописано да је инспекцијски надзор ограничен на контролу извођача огледа који за потребе МПШВ обавља огледе на испитивању сорти. У вршењу послова инспекцијског надзора, инспектор има право и дужност да проверава да ли се сорта испитује у складу са условима из овог закона, односно да ли извођач огледа испуњава услове за вршење испитивања сорти у складу са овим законом. Од мера које налаже инспектор, инспектор може да:

• нареди извођачу огледа да отклони недостатке, ако утврди да се сорта не испитује у складу са условима из овог закона;

• нареди извођачу огледа да отклони недостатке, ако утврди да не испуњава услове за вршење испитивања сорти прописане овим законом.

6. Имплементација Поступак за додељивање права оплемењивача се покреће на основу захтева за додељивање права оплемењивача биљне сорте који оплемењивач, односно његов овлашћени заступник подноси Министарству. Оплемењивач, односно његов овлашћени заступник подноси информације о стварању сорте и предлог имена сорте и, на захтев Министарства је обавезан да достави одговарајуће узорке репродукционог материјала сорте ради испитивања у циљу утврђивања испуњености услова за додељивање права оплемењивача. Право оплемењивача додељује се ако је сорта нова, различита, униформна, стабилна (утвђује се ДУС тестом) и ако испуњава услове за давање имена сорте, у складу са одредбама овог закона. Министарство обавештава надлежне органе свих чланица УПОВ-а о питањима која се односе на име сорте, а нарочито о предлогу, регистрацији и укидању имена сорте. Надлежни органи чланица УПОВ-а могу своје примедбе на регистровано име сорте да доставе Министарству. Оплемењивач који је уредно поднео захтев за додељивање права оплемењивача код надлежног органа друге чланице УПОВ-а (у даљем тексту: први захтев) има право

270

приоритета на додељивање права оплемењивача у Републици Србији у периоду од 12 месеци од дана подношења првог захтева, с тим што се дан подношења првог захтева не рачуна у овај период. Министарство може користити резултате техничког испитивања сорте (ДУС) обављених у другој чланици УПОВ-а. На основу резултата испитивања и предлога Стручног савета министар доноси решење о додељивању права оплемењивача или одбијању захтева за додељивање права оплемењивача. Право оплемењивача на заштићену сорту траје 25 година, а за кромпир, винову лозу, дрвенасте воћне врсте и остало дрвеће 30 година од дана додељивања. За сорте биљних врста које су укључене у листу врста пољоприведног биља на које се односе изузеци од права оплемењивача, сматра се да право оплемењивача није повређено од стране пољопривредног произвођача који у оквиру разумних граница и у складу са очувањем права оплемењивача, у сврху умножавања на сопственом имању, користи убрани материјал заштићене сорте („семе са тавана”) који је добио сетвом на сопственом имању. Сорте воћака, украсног биља, повртарског биља и шумског дрвећа не могу бити укључене у листу врста пољопривредног биља из става 2. овог члана. Пољопривредни произвођачи, осим малих пољопривредних произвођача, дужни су да плате носиоцу права оплемењивача разумну накнаду, у складу са тржишним условима, за коришћење „семена са тавана”, која је значајно нижа од накнаде за куповно семе.

Билатерални међународни споразуми са земљама чланицама ЕУ, земљама кандидатима за чланство у ЕУ, и трећим земљама (уколико постоје). Билатерални фитосанитарни међународни споразуми

ДРЖАВА Назив Споразума или уговора

Рускa Федерацијa

Меморандум између Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије и Федералне службе за ветеринарску и фитосанитарну контролу (Руске Федерације) о безбедности производа биљног порекла који се испоручују из Републике Србије у Руску Федерацију (у делу који се односи на садржај пестицида, нитрата и нитрита), потписан 23. јула 2009. године.

Народнa Републикa Кинa

Меморандум о разумевању између Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије и Генералне управе за надзор квалитета, инспекцију и карантин Народне Републике Кине и о сарадњи у области заштите здравља животиња, биља и безбедности хране

Народнa Републикa Кинa

Протокол о фитосанитарним условима за извоз пшенице из Републике Србије у Народну Републику Кину између Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије и Генералне управе за надзор квалитета, инспекцију и карантин Народне Републике Кине.

Републике Писмо о намерама о сарадњи у области заштите биља између

271

Мађарске Министарства пољопривреде и руралног развоја Републике Мађарске и Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, потписан 24.11.2009.

VII. Генетички модификовани организми 33. Молимо да дате информације о општој структури правне основе; организацији и овлашћењима различитих институција у овој области. У Републици Србији правни основ за регулисање области генетички модификованих организама (у даљем тексту: ГМО) је садржана у члану 97. став 1. тачка 9. Устава Републике Србије којим је утврђено да Република Србија обезбеђује систем заштите и унапређивања животне средине и заштиту и унапређивање биљног и животињског света. Област генетички модификованих организама у Републици Србији уређена је:

• Законом о генетички модификованим организмима ("Сл. гласник РС", бр. 41/09) • Законом о безбедности хране ("Сл. гласник РС", бр. 41/09).

Законом о генетички модификованим организмима (који је на снази од 10.06.2009. године) прописана је употреба генетички модификованих организама (у даљем тексту: ГМО), односно поступак за издавање одобрења за употребу у затвореним системима и за намерно увођење у животну средину ГМО и производа од ГМО, услови за употребу у затвореним системима и за намерно увођење у животну средину ГМО, руковање, паковање и превоз ГМО и производа од ГМО, као и друга питања од значаја за ГМО и производе од ГМО. Република Србија је усвојила Закон о ратификацији Картагена протокола о биолошкој заштити уз Конвенцију о биолошкој разноврсности, са анексима ("Сл. лист СЦГ - Међународни уговори", бр. 16/05), и постала члан Картагена протокола о биолошкој заштити. Поред општих правила безбедности хране, услова за стављање у промет хране и хране за животиње, обавеза и одговорности субјеката у пословању храном и храном за животиње, система брзог обавештавања и узбуњивања, хитних мера и управљања кризним ситуацијама, хигијене и квалитета хране и хране за животиње Законом о безбедности хране прописан је и начин првог стављања у промет генетички модификоване хране (ГМО храна) и генетички модификоване хране за животиње (ГМО храна за животиње), начин издавања дозвола за прво стављање у промет ГМО хране и ГМО хране за животиње, евиденцију издатих дозвола, следљивост и посебно означавање ГМО хране и ГМО хране за животиње, као и инспекцијски надзор у овим областима.

34. Молимо да дате информације о областима одговорности надлежних органа. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије (МПШВ)

272

је орган надлежан за креирање и спровођење политике у области генетички модификованих ораганизама, односно за надзор и контролу спровођења Закона о генетички модификованим организмима и Закона о безбедности хране, у делу који се односи на ГМО храну и ГМО храну за животиње. У оквиру МПШВ послове везане за ГМО обављају:

• Управа за заштиту биља, • Генерални инспекторат, и • Управа за ветрину.

Дијаграм тока - нивои надлежности - линије управљања служби надлежних за безбедност хране, ветеринарску и фитосанитарну политику, укључујући и ГМО, дати су у одговору на питање бр. 1, Глава I – Уопштено, Поглавље 12. Поред МПШВ, у активностима у области ГМО учествују и:

• Стручни савет за биолошку сигурност и • овлашћене лабораторије.

Управа за заштиту биља Управа за заштиту биља, као орган у саставу МПШВ, у области генетички модификованих организама надлежна је за за пријем и разматрање захтева за добијање одобрења за рад са ГМО у затвореним системима и за намерно увођење ГМО у животну средину (огледна поља са ГМО), односно за све стручне и техничке послове који се односе на биолошку заштиту при употреби ГМО. У складу са чланом 61. Закона о безбености хране МПШВ је надлежно и за издавање дозвола за прво стављање у промет ГМО хране и ГМО хране за животиње и то на основу претходно прибављеног мишљења Стручни савет за процену ризика у области безбедости хране, а у складу са прописом који се односе на услове стављања у промет ГМО. У оквиру Управе за заштиту биља послове из области биолошке сигурности обавља Група за заштиту биљних сорти и биолошку сигурност, у оквиру које постоји само једно радно место на пословима око ГМО. Људски, материјални и финансијски ресурси Управе за заштиту биља (укључујући и послове везане за ГМО) дати су у одговору на питање бр. 2, у тачки 1.2. Управа за заштиту биља у Глави I – Уопштено, Поглавље 12, док су описи постојећих структура и органиграми (укључујући и послове везане за ГМО) дати у одговору на питање бр. 3, тачка 1.2. Управа за заштиту биља у Глави I, Поглавље 12. Стручни савет за биолошку сигурност У складу са чланом 6. Закона о генетички модификованим организмима ради разматрања стручних питања и давања стручних мишљења која се односе на ГМО формиран је Стручни савет за биолошку сигурност, који има 18 чланова из реда истакнутих јавних научних и стручних радника из области које су релевантне за област биолошке сигурности (биолога, генетичара, ентомолога, еколога, ветеринара, агронома, нутрициониста, токсиколога, алерголога и других струка).

273

Послови Стручног савета за биолошку сигурност прописани су чланом 7. закона, и односе се на:

• процену тачности података из пријаве која се подноси за издавање одобрења за употребу у затвореним системима и за намерно увођење у животну средину на основу приложене документације, при чему се користе подаци из светске праксе;

• процену ризика при намерном увођењу у животну средину; • давање стручног мишљења МПШВ о испуњености услова за добијање дозволе за

употребу у затвореним системима; • давање стручног мишљења МПШВ о испуњености услова за давање одобрења за

намерно увођење у животну средину; • разматрање резултата намерног увођења у животну средину; • разматрање предлога за измену прописа о ГМО; • разматрање друга стручна мишљења која се односе на ГМО и производе од ГМО.

Стручни савет ради по принципу „случај по случај”, у свом раду се руководи подацима који су засновани на научним сазнањима и поштује принцип предострожности. Члан Стручног савета који је у сродству или је пословно, односно финансијски у вези са подносиоцем пријаве не може да учествује у одлучивању приликом давања мишљења, а обзиром на чињеницу да представници државне управе нису и чланови Струног савета мишљење које даје МПШВ, као надлежном органу у области ГМО, је независно. Генерални инспекторат и Управа за ветерину Генерални инспекторат и Управа за ветерину, као органи у саставу МПШВ одговорани су за надзор и контролу експерименталног рада са ГМО, и то:

• у затвореном систему (рад са ГМО или са производима од ГМО који се користе, узгајају, размножавају, складиште, транспортују, одлажу, уништавају, или на било који други начин користе у објекту или инсталацији, односно простору одвојеном физичким препрекама или комбинацијом физичких са хемијским и/или биолошким препрекама, које онемогућавају контакт ГМО са спољном средином или њихов утицај на њу),

• за намерно увођење у животну средину (експериментално/ограничено увођење ГМО у сврху извођења огледа, демонстрационих огледа и развоја нових варијетета).

У складу са поделом надлежности у области безбедности хране (члан 12. закона Закона о безбедности хране) и чл. 38-41. Закона о генетички модификованим врше:

• Генерални инспекторат, и то ГМО хране у свим фазама производње, прераде и промета преко: Одељења граничне фитосанитарне инспекције, Одељења фитосанитарне инспекције и Одељења фитосанитарне инспекције за безбедност хране и хране за животиње биљног и мешовитог порекла.

• Управа за ветерину, врши контролу ГМО хране за животиње у свим фазама производње, прераде и промета и то преко: Одељења граничне ветеринарске инспекције и Одељења ветеринарске инспекције.

У складу са Законом о генетички модификованим организмима и Законом о безбедности хране права и дужности:

274

• фитосанитарног инспектора су: надзор употребе ГМО у затвореним системима, као и намерног увођења ГМО у животну средину за које је дато одобрење; проверавање да ли овлашћена лабораторија испуњава услове за испитивање ГМО и производа од ГМО; проверавање мера сигурности приликом намерног увођења ГМО у животну средину; проверавање спровођења плана мера и плана надзора приликом намерног увођења у животну средину; проверавање начина вођења евиденције и документације која прати ГМО и производ од ГМО; узимање узорака за испитивање ГМО и производа од ГМО; узимање узорака ради утврђивања присуства недозвољених ГМО или производа од ГМО; проверавање поступања са отпадом који садржи, састоји се, добијен је или који је настао употребом ГМО. Мере које у складу са овим законом може да налажи фитосанитарни инспектор су: забрана употребе ГМО у затвореним системима и забрана намерног увођења ГМО у животну средину; нареди хитне мере ради заштите здравља људи и животне средине; нареди уништавање недозвољених ГМО и производа од ГМО; нареди уништавање отпада који садржи, састоји се, добијен је или који је настао употребом ГМО;

• ветеринарског инспектора су: узимање узорака за испитивање ГМО и производа од ГМО који су намењени исхрани животиња; узимање узорака ради утврђивања присуства недозвољених ГМО и производа од ГМО; проверавање начина вођења евиденције и документацију која прати ГМО и производ од ГМО; проверавање поступања са отпадом који садржи, састоји се, добијен је или који је настао употребом ГМО. Мере које може да налажи ветеринарски инспектор су: нареди уништавање недозвољених ГМО и производа од ГМО; нареди уништавање отпада који садржи, састоји се, добијен је или који је настао употребом ГМО; контролише да ли субјект у пословању храном за животиње за стављање први пут у промет генетски модификоване хране за животиње има дозволу; контролише да ли субјект у пословању генетски модификованом храном за животиње при стављању у промет такве хране доставља субјекту који прима такву храну податке у писаном облику; контролише да ли генетски модификована храна за животиње која је стављена у промет на декларацији, поред општих захтева за означавање садржи и додатне податке о тим својствима.

Одељење граничне фитосанитарне инспекције врши контролу присуства ГМО у пошиљкама биља и производа од биља које подлежу фитосанитарној контроли у промету преко државне границе. Одељење фитосанитарне инспекције проверава употребу у затвореним системима и намерно увођење у животну средину ГМО за које је издато одобрење; проверава мере сигурности приликом намерног увођења у животну средину ГМО; проверава начин и вођење евиденције и документације која прати ГМО и производе од ГМО; узима узорке ради утврђивања присуства недозвољених ГМО или производа од ГМО; проверава поступање са отпадом који садржи, састоји се, добијен је или који је настао употребом ГМО. Одељење фитосанитарне инспекције за безбедност хране и хране за животиње биљног и мешовитог порекла контролише присуство примеса генетички модификованих организама у храни у промету преко државне границе. Фитосанитарни инспектор узима узорке за испитивање ГМО и производа од ГМО, односно узима узорке ради утврђивања присуства недозвољених ГМО или производа

275

од ГМО од којих се производи храна биљног и мешовитог порекла, у складу са законским прописима, а ради вршења анализе и суперанализе хране биљног и мешовитог порекла у циљу испитивања безбедности и квалитета те хране. Овлашћене лабораторије Испитивање ГМО и производа од ГМО у циљу идентификације и квантификације генетичке модификације врше лабораторије овлашћене од стране МПШВ. Овлашћење се издаје решењем министра. Услове које мора да испуњава овлашћена лабораторија у погледу објекта, техничке опремљености и кадровске оспособљености, као и аналитичке методе које се користе за испитивање ГМО и производа од ГМО биће прописане посебним правилником. У овом тренутку овлашћене су три лабораторије да за потребе Министарства пољопривреде врше идентификацију и квантификацију генетичке модификације у ГМО и производима од ГМО, и то су: "СП Лабораторија", Нови Бечеј; "АbioTech Lab", Сремска Каменица и лабораторија "Института за ратарство и повртарство", Нови Сад. Све три овлашћене лабораторије своје аналитичке методе за идентификацију и квантификацију ГМО базирају на полимераза ланчаној реакцији (PCR) и све су акредитоване у складу са SRPS/ISO/IEC 17025:2006. Овлашћене лабораторије су укључене у "тестове знања" (Proficiency Testing) за ГМ храну и ГМ храну за животиње које организује "Joint Research Centre" Европске Комисије. Република Србија нема националну референтну лабораторију за ГМ храну и храну за животиње. 35. Молимо да дате јасну табелу свих оквирних аката који обухватају или се тичу области генетски модификованих организама, наводећи и област коју обухватају у оквиру правних тековина ЕУ у области ГМО. Молимо да наведете да ли предвиђате усвајање нових оквирних аката. До доношења подзаконских аката у складу са новим Законом о генетички модификованим организмима, примењиваће се подзаконски акти донети на основу старог Закона о генетички модификованим организмима ("Службени лист СРЈ", бр. 21/01 и "Службени гласник РС", 101/05-др.закон), ако нису у супротности са новим Законом о генетички модификованим организмима, и то:

• Правилник о ограниченој употреби генетички модификованих организама ("Сл. лист СРЈ" бр. 62/02) - хармонизован са Директивом 90/219/ЕЦ,

• Правилник о увођењу у производњу генетички модификованих организама и производа од генетички модификованих организама ("Сл. лист СРЈ", бр. 62/02) - хармонизован са Директивом 2001/18/ЕЦ,

• Правилник о садржини и подацима Регистра генетички модификованих организама и производа од генетички модификованих организама ("Сл. лист СРЈ", бр. 66/02).

Члан 2. Закона о генетички модификованим организмима прописује забрану стављања у промет ГМО и производа од ГМО, као и забрану комерцијалног гајења ГМО: "Ни један модификован живи организам као ни производ од генетички модификованих

276

организама не може да се стави у промет, односно гаји у комерцијалне сврхе на територији Републике Србије". Узимајући у обзир да забрана стављања у промет ГМО и производа од ГМО, као и забрана комерцијалног гајења ГМО није у складу са законодавством ЕУ у овој области, израђен је Нацрт закона о изменама и допунама закона о генетички модификованим организмима, а у циљу његове хармонизације са Директивом 2001/18/ЕЦ о намерном увођењу ГМО у животну средину, Уредбом 1829/2003/ЕЦ о генетички модификованој храни и храни за животиње, Уредбом 1830/2003/ЕЦ о обележавању и следљивости ГМО, Уредбом 1831/2003/ЕЦ о адитивима за храну за животиње, Уредбом 1946/2003/ЕЦ о прекограничном промету ГМО и Уредбом 65/2004/ЕЦ о одређивању идентификационог броја. Након усвојања Нацрт закона о изменама и допунама закона о генетички модификованим организмима, планира се израда и усвајање читавог сета прописа-подзаконских аката неопходних за имплементацију законодавства у области биолошке сигурности при раду са ГМО. То су:

• Правилник о употреби ГМО у затвореним системима, • Правилник о намерном увођењу ГМО у животну средину, • Правилник о стављању у промет ГМО и производа од ГМО, • Правилник о обележавању и следљивости ГМО и производа од ГМО, • Правилник о регистру ГМО, • Правилник о овлашћеним лабораторијама, • Правилник о поверљивим подацима, • Правилник о руковању, паковању и превозу ГМО и производа од ГМО.

Правилници ће бити хармонизовани са релевантним прописима ЕУ у области рада са ГМО.

36. Молимо да дате информације за сваку од доленаведених ставки: - Пуштање у животну средину Према Закону о генетички модификованим организмима намерно увођење ГМО у животну средину представља експериментално (ограничено) увођење ГМО у животну средину у сврху извођења огледа, демонстрационих огледа и развоја нових варијетета. Поступак за издавање одобрења за намерно увођење ГМО у животну средину покреће се на основу пријаве ствараоца, корисника или њиховог овлашћеног заступника у Републици Србији. Пријава се подноси и у случају када је ГМО добијен укрштањем два или више ГМО применом класичних метода, а доставља се Групи за заштиту биљних сорти и биолошку сигурност Управе за заштиту биља МПШВ. Процедура разматрања захтева и пријаве за добијање одобрења

277

Подаци који се захтевају у пријави прописани су чланом 10. Закона о генетички модификованим организмима, Правилником за ограниченој употреби ГМО и Правилником о увођењу у производњу ГМО и производа од ГМО. Током периода разматрања пријаве (30 дана) надлежни орган, пре свега, проверава да ли је пријава комплетна у смислу захтеване документације и комуницира са подносиоцем пријаве у циљу достављања додатних информација. Пријава садржи: 1) опис ГМО; 2) пословно име, седиште и адресу правног лица или предузетника, име, пребивалиште и јединствени матични број грађана физичког лица, одосно лично име и адресу њиховог овлашћеног заступника; 3) локацију на којој се ГМО уводи у животну средину; 4) план и методе надзора ГМО и производа од ГМО, као и план мера за случај инцидента; 5) процену ризика по здравље људи и животну средину. Ако пријава не садржи горе наведене податке, стручна служба Управе за заштиту биља ће обавестити подносиоца пријаве да у року од 30 дана отклони утврђене недостатке. Подносилац пријаве може да означи одређене податке у пријави као поверљиве. Поверљиве податке дужна су да чувају сва лица којима су поверљиви подаци доступни, 10 година од дана подношења пријаве. Подаци који су означени као поверљиви, остају поверљиви и кад подносилац пријаве повуче пријаву. Процедура процене ризика Процену ризика врши Стручни савет за биолошку сигурност као експертско, саветодавно тело. Задатак Стручног савета је да на научној основи изврши процену ризика предложеног рада са ГМО. Стручни савет дефинише мишљење о поднетој пријави и доставља га Управи за заштиту биља. Процедура доношења одлуке На основу мишљења Стручног савета за биолошку сигурност, а имајући у виду релевантне примедбе јавности и извештај овлашћене лабораторије, министар, односно директор Управе за заштиту биља по овлашћењу министра, доноси решење којим одобрава употребу ГМО или намерно увођење ГМО у животну средину, одређује мере сигурности и време трајања одобрења, или доноси решење којим одбија предложени рад са ГМО уз образложење. ГМО и производи од ГМО за које је издато одобрење за рад у затвореним системима или за намерно увођење у животну средину, надлежни орган уписује у Регистар ГМО и производа од ГМО. Време трајања разматрања пријаве за предложени рад са ГМО и процеса доношења одлуке је 90 дана, које не укључује време када се од подносиоца пријаве траже додатне информације. Свака пријава се разматра по принципу "случај-по-случај". У току и по завршетку намерног увођења ГМО у животну средину, у роковима утврђеним у одобрењу, подносилац пријаве дужан је да поднесе МПШВ извештај о резултатима намерног увођења у животну средину у писменој или електронској форми.

278

Приликом руковања, паковања и превоза, укључујући и превоз преко целе територије Републике Србије, ГМО и производ од ГМО прати документација која мора да садржи податке који јасно указују да се ради о ГМО и производу од ГМО. За намерно увођење ГМО у животну средину документација мора да садржи идентитет и одговарајуће карактеристике ГМО и производа од ГМО, услове за безбедно руковање, складиштење, превоз и коришћење, као и место за прибављање информација. Механизам информисања и учешћа јавност По пријему захтева и пријаве за рад са ГМО МПШВ ставља на увид јавности садржину пријаве. Јавна расправа о пријави траје 30 дана од дана стављања на увид јавности садржине пријаве. Мишљење Стручног савета за биолошку сигурност, као и коначно решење са образложењем, МПШВ такође ставља на увид јавности. Поступак за издавање одобрења за употребу у затвореном систему, односно рад са ГМО или са производима од ГМО који се користе, узгајају, размножавају, складиште, транспортују, одлажу, уништавају, или на било који други начин користе у објекту или инсталацији, односно простору одвојеном физичким препрекама или комбинацијом физичких са хемијским и/или биолошким препрекама, које онемогућавају контакт ГМО са спољном средином или њихов утицај на њу је идентичан поступку за издавање одобрења за намерно увођење ГМО у животну средину. - Генетски модификована храна и храна за животиње Према Закону о генетички модификованим организмима ниједан модификован живи организам као ни производ од генетички модификованог организма не може да се стави у промет, односно гаји у комерцијалне сврхе на територији Републике Србије (члан 2. закона). У складу са чланом 3. овог закона, генетички модификованим организмом не сматра се пољопривредни производ биљног порекла који количински садржи до 0,9% примеса ГМО и примеса пореклом од ГМО. Семенски и репродуктивни материјал не сматрају се генетички модификованим организмима уколико количински садрже до 0,1% примеса генетички модификованог организма и примеса пореклом од генетички модификованог организма. У складу са овом одредбом у Републику Србију могу да се увезу и ставе у промет сви ГМО и производи од ГМО (производ који се састоји, или садржи или је добијен од ГМО, ГМО храна или ГМО храна за животиње), било да су одобрени у ЕУ или не, уколико је количински садржај генетичке модификације мањи од 0,9%, јер се не сматрају генетички модификованим организмом. Такође, могућ је увоз и стављање у промет и генетички модификованог семенског и репродуктивног материјала, било да је ГМО одобрен у ЕУ или не, уколико је количински садржај генетичке модификације мањи од 0,1%, јер се не сматрају генетички модификованим организмом. Област генетички модификоване хране и генетички модификоване хране за животиње је такође регулисана и Законом о безбедности хране. Према овом закону генетички модификована храна и генетички модификована храна за животиње јесте:

• генетички модификовани организми који се користе као храна и храна за животиње;

279

• храна и храна за животиње која садржи или се састоји од генетички модификованих организама;

• храна и храна за животиње произведена или која садржи састојке произведене од генетички модификованих организама.

Храна и храна за животиње не сме да:

• има штетан утицај на здравље људи, здравље животиња или животну средину; • ствара заблуду код потрошача; • се разликује од хране и хране за животиње, односно састојака хране и хране за

животиње коју би по својој намени требало да замени, у мери која доводи у питање њену прехрамбену вредност.

За прво стављање у промет генетички модификоване хране и генетички модификоване хране за животиње на територији Републике Србије, или да се таква храна нађе у промету, субјект у пословању храном, односно храном за животиње мора имати дозволу, у складу са одредбама овог закона и посебних прописа. Дозволу решењем издаје министар, а на основу претходно прибављеног научног мишљења Стручног савета, у складу са прописом који се односи на услове за стављање у промет генетички модификоване хране и генетички модификоване хране за животиње. Из напред наведених законских одредби, област употребе генетички модификоване хране и генетички модификоване хране за животиње је потребно додатно уредити, јер са једне стране Закон о генетички модификованим организмима забрањује комерцијално гајење и стављање у промет ГМО и производа од ГМО, па и ГМ храну и ГМ храну за животиње, а са друге стране Закон о безбедности хране који прописује процедуре за издавање дозволе за стављање у промет ГМ хране и ГМ хране за животиње.